RIMSKA FANTAZIJA Podni mozaik u "rimskoj" vili Ecija (Ecija, Andalucia), na jugu Španije - 151 -
RIMSKA FANTAZIJA Podni mozaik u "rimskoj" vili "Kasa de Ilas» (Casa de Hylas, Italica, Andalucia), na jugu Španije Podni mozaik u "rimskoj" vili "Kasa de Ilas» (Casa de Hylas, Italica, Andalucia), na jugu Španije - 152 -
RIMSKA FANTAZIJA Podni mozaik u "rimskoj" vili "Kasa de Planetario» (Casa de Planetario, Italica, Andalucia), jug Španije I opet, Italika, kao i vile u južnim provincijama Kordobe, Jaena i Marbelje. Podni mozaik u "rimskoj" vili u "rimskom" gradu Italika (Italica, Andalucia), na jugu Španije - 153 -
RIMSKA FANTAZIJA Podni mozaik u "rimskoj" vili u "rimskom" gradu Italika (Italica, Andalucia), na jugu Španije - 154 -
RIMSKA FANTAZIJA Podni mozaik u "rimskoj" vili Almenidila (Almenidilla, Cordoba), na jugu Španije Podni mozaik u "rimskoj" vili Rioverde (RioVerde, Marbella), jug Španije. - 155 -
RIMSKA FANTAZIJA Podni mozaik u "rimskoj" vili Brunelkesada (Brunel Quesada, Jaen, Andalicia), jug Španije - 156 -
RIMSKA FANTAZIJA Sa ovim završavamo upoznavanje sa "rimskim" vilama u Španiji. Njih je veoma mnogo u ovoj zemlji, ali pronaći kvalitetnu i pouzdanu informaciju je veoma teško. Sve što se može naći na Internetu, mi smo izložili. * * * Paralelno sa potragom i analizom fotografija, koje su nas, u stvari, navele na razmišljanje o slovenskom poreklu "rimskih" vila širom sveta, mi proučavamo i radove raznih autora, koji se ne plaše da krenu protiv mutne struje ortodoksalne istorijske "nauke" i koji izveštavaju u svojim knjigama čak i samo male mrvice informacija o stvarnoj prošlosti naših slavnih predaka. Pored činjenice, da je sve to veoma zanimljivo i informativno, mi i dalje želimo da pronađemo logično objašnjenje za veoma visok nivo znanja i veština, koje su potrebne za izgradnju ponekad vrlo složenih inženjerskih konstrukcija, danas nazivanih opštim terminom "rimsko". U cilju sticanja nivoa znanja evolucionim putem, neophodne su stotine hiljada godina nesmetanog razvoja. I, sudeći po ortodoksnoj istoriji, tih stotina hiljada godina na Zemlji nije bilo. Pa kako se odjednom pojavilo ovo znanje i veštine kod primitivne civilizacije, kakvu nam crtaju lukavi "naučnici"? Osnovne informacije i temelj za ove najvažnije teme daju nam knjige akademika Nikolaja Levašova. A pravi temelj je već mnogo lakše pronaći kao delove ovog mozaika u analima o moru zabluda, falsifikata i otkrivenih laži. Nešto interesantno smo našli u jednoj od knjiga Valerija Demina "Od Arijevaca do Rusiča", u poglavlju "ponovna kolonizacija slavenoarijevcima ruske ravnice i Evrope". "Izvodi iz" Velesove knjige "," Joakimovski letopisi " i "Mazurinski hroničar" za nas važne, jer nam omogućavaju da rekonstruišemo našu istoriju, koja apsolutno ne odgovara akademskoj istorijskoj nauci. Slaveno-Arijevci, predvođeni Slovenom, Rusom i Skitom, počeli su kretanje od Južnog Urala na zapad pre oko 4430 godina, i zbog male naseljenosti ruske ravnice, relativno brzo, već 2409. pne, osvojili crnomorski region do Dunava, i osvojili semitsku - Tripoljsku civilizaciju u Poddnjepru i na Dunavu. U čast kneza Skita Slaveno- - 157 -
RIMSKA FANTAZIJA Arijevci se sebe nazvali Skiti, a zemlju i državu (plemenski savez) nazvali Velika Skitija. Tu je realizovana velika slaveno-arijevska tradicija, da se imenom svojih slavnih predaka nazve novoformirani arijevski narod i zemlja. Dalje, Slaveno-Arijevci su bili podeljeni na tri dela. Prvi deo na čelu sa Slovenom i Rusom, preselio se na sever i naselio u blizini jezera Ilmen i na jugoistočnoj obali Baltičkog mora. Taj deo je sebe nazvao Slovenima po imenu kneza Slovena. Zemlja i država (rodovski savez) je nazvana Slovenija. Glavni grad Slovenije je postao Slovensk (Veliki Novgrad). Drugi deo Slaveno-Arijevaca, na čelu sa sinom Skita Vendom, nastavio je kretanje prema zapadu i severozapadu. Pobedničko kretanje Slaveno-Arijevaca na zapad završilo se vladanjem nad skoro celom Evropom "od mora do mora". To znači: do krajnjeg mora na zapadu i od Skandinavije do Jadranskog mora. Zapravo, u tom trenutku su Kelti postali podređeni slaveno-arijevcima. Izlaz slaveno-arijevaca na Jadransko more zaustavilo je grke-ahajce da napreduju u pravcu jugoistoka. Ovaj deo slaveno-arijevaca u čast kneza Venda se nazvao vendima, a zemlja i država su nazvani Venedija. Kasnije su se naselili u Pomeraniji i počeli sebe da zovu pomorskim rusima (prusima). Glavni grad Vendije je postao Stargrad na Labi (Elbi). Skandinavsko more je preimenovano u Venedsko more. Treći deo slaveno-arijevaca, koje je predvodio unuk Skita Kolom, ostao je u Crnomorskom regionu ... Zapravo, u čast kneza Kola slavenoarijevci (skiti) su počeli da nazivaju sebe skoloti, odnosno slovenima Kolo. Zemlja i država (rodovni savez) po imenu kneza se zvao Ruskolanja, što označava zemlju - Rusa i Kolo ... " - 158 -
RIMSKA FANTAZIJA Slavjano-Ariji, koji su došli na zapad iz Zauralja, bili su izvor znanja i profesionalnih veština, otpadnicima iz svog naroda koji su savladali divlju i polupraznu Evropu pre nekoliko hiljada godina. I zapravo su slaveno-arijevci gradili gradove, hramove, vijadukte, vile, puteve... Da bi se ubedili u to, hajde da pogledamo "rimsko" carstvo u Portugalu. - 159 -
RIMSKA FANTAZIJA 7. RIMSKO CARSTVO U PORTUGALIJI Na Iberijskom poluostrvu, na teritoriji savremene Portugalije, "skraj mora" (Atlantski okean) nalazi se još jedan "rimski" grad Koinimbriga (Coinimbriga), postojao je 6 vekova - od 1. pne, do 5. veka ne. On je izgrađen na mestu naselja gde su živeli Kelti od 9. veka pne. Grad se prostire na površini od 60 hektara i okružen je 4 metra visokim zaštitnim zidom. "Rimski" gradGrad Koinimbriga (Coinimbriga), Portugalija - 160 -
RIMSKA FANTAZIJA "Ri mski" gradGrad Koinimbriga (Coinimbriga), Portugalija - 161 -
RIMSKA FANTAZIJA "Rimski" grad Koinimbriga (Coinimbriga), Portugalija "Rimski" grad Koinimbriga (Coinimbriga), Portugalija - 162 -
RIMSKA FANTAZIJA "Rimski" grad Koinimbriga (Coinimbriga), Portugalija To je jedan od najbolje očuvanih "rimskih" gradova u Portugalu, ako ne i najveći. Prema procenama arheologa, raskopano je samo 10% grada, iako je njegovo postojanje bilo poznato još od kraja pretprošlog veka, a neka iskopavanja su počela na početku prošlog. Ali, ono što je izašlo na svetlo dana, dostojno je najvišeg divljenja - kuće, prodavnice, pozorišta, forum, kupatila i velelepne urbane vile. Jedna od tih kuća je tzv "Vila fontana» (La Casa dos Repuxos), čija veličina je 569 kvadrata Vrhunski očuvani mozaici krase površinu svih spratova - 163 -
RIMSKA FANTAZIJA . "Rimska" vila Fontana (La Casa de los Repuxos, Coinimbriga), Portugalija Slaveno-arijevski simboli u "rimskoj" vili Fontana (La Casa de los Repuxos, Coinimbriga), Portugalija - 164 -
RIMSKA FANTAZIJA Slaveno-arijevski simboli u "rimskoj" vili Fontana (La Casa de los Repuxos, Coinimbriga), Portugalija Slaveno-arijevski simboli u "rimskoj" vili Fontana (La Casa de los Repuxos, Coinimbriga), Portugalija - 165 -
RIMSKA FANTAZIJA Slaveno-arijevski simboli u "rimskoj" vili Fontana (La Casa de los Repuxos, Coinimbriga), Portugalija - 166 -
RIMSKA FANTAZIJA Hajde da vidimo još neke mozaika sa slaveno-arijevskim simbolima. Danas je čak moguće da virtuelno putovanje kroz "Vilu fontana" - na internetu je otvoren poseban sajt za tu vilu (za punu funkcionalnost ovog sajta, morate da skinete QuickTime softver kompanije Apple). Slaveno-arijevski simboli u "rimskoj" vili Fontana (La Casa dos Repuxos, Coinimbriga), Portugalija - 167 -
RIMSKA FANTAZIJA Slaveno-arijevski simboli u "rimskoj" vili Fontana (La Casa dos Repuxos, Coinimbriga), Portugalija (u rombovima je stilizovana svastika) Slavenoarijevski simboli u "rimskoj" vili Fontana (La Casa dos Repuxos, Coinimbriga), Portugalija - 168 -
RIMSKA FANTAZIJA Slaveno-arijevski simboli u "rimskoj" vili Fontana (La Casa dos Repuxos, Coinimbriga), Portugalija - 169 -
RIMSKA FANTAZIJA Slaveno-arijevski simboli u "rimskoj" vili Fontana (La Casa dos Repuxos, Coinimbriga), Portugalija Svoj naziv vila nije dobila tek tako. Arheolozi su raskopali sistem kanalizacije i vodovoda, koji obezbeđuje vodu sistemu većem od 500 fontana i česmi, od kojih su neki dovodile vodu u unutrašnji bazen kuće. - 170 -
RIMSKA FANTAZIJA Slaveno-arijevski simboli u "rimskoj" vili Fontana (La Casa dos Repuxos, Coinimbriga), Portugalija - 171 -
RIMSKA FANTAZIJA Slaveno-arijevski simboli u "rimskoj" vili Fontana (La Casa dos Repuxos, Coinimbriga), Portugalija Slaveno-arijevski simboli u "rimskoj" vili Fontana (La Casa dos Repuxos, Coinimbriga), Portugalija (u rombovima - stilizovana svastika) - 172 -
RIMSKA FANTAZIJA Slaveno-arijevski simboli u "rimskoj" vili Fontana (La Casa dos Repuxos, Coinimbriga), Portugalija Slaveno-arijevski simboli u "rimskoj" vili Fontana (La Casa dos Repuxos, Coinimbriga), Portugalija - 173 -
RIMSKA FANTAZIJA Pored veličanstvenih mozaika i arhitektonskih objekata, poražava i nivo inženjerskih veština, sa kojima su drevni "rimski" graditelji koristili vodu. A vodu su koristili dosta - oko 500 litara po čoveku dnevno, što, generalno, nije iznenađujuće, s obzirom na broj bazena u gradu i privatnih kupki i fontana u domovima i na ulicama. Za poređenje - prosečan evropljanin danas koristi 140 litara vode dnevno. Baš kao i u drugim "rimskim" gradovima, u Koinimbrigu, pored privatnih bazena, grad je imao veliki banjski kompleks. Možemo pogledati vrlo zanimljiv i živopisan film, u kojem je prkazana 3D verzija ovog kompleksa u predstavljanju savremenih stručnjaka o ovim pitanjima. Još jedan zanimljiv podatak je: da se voda dopremala do grada akvaduktom sa izvora dužinom 3,5 km. Gradsko kupatilo u "rimskom" gradu Koinimbriga (Coinimbriga), Portugalija - 174 -
RIMSKA FANTAZIJA Elementi banjskog kompleksa u privatnoj vili (La Casa de Cantamber, Coinimbriga), Portugalija Elementi banjskog kompleksa u privatnoj vili (La Casa de Cantamber, Coinimbriga), Portugalija - 175 -
RIMSKA FANTAZIJA Elementi banjskog kompleksa u privatnoj vili (La Casa de Cantamber, Coinimbriga), Portugalija Elementi banjskog kompleksa u privatnoj vili (La Casa de Cantamber, Coinimbriga), Portugalija - 176 -
RIMSKA FANTAZIJA Poslednje četiri fotografije pokazuju elemente livene kanalizacije i kompleks sistema banjskog grejanja u drugom delu vile - La Casa de Cantamber. Veličina kompleksa je 252 kvadratna metra i predstavlja nekoliko tipičnih, koje smo ranije pomenuli, kada smo opisivali vilu Tore de Jauder, ali s obzirom na veličinu, i shodno tome na dužinu kanala kroz koje je cirkulisao topao vazduh, grejala se sa 4 peći. Od interesa je sledeća činjenica: arheolozi su u Koinimbrigeu pronašli 200 tabli sa natpisima ispisanim na njima, kao i sa imenima ljudi, na kojima je "rimsko" ime napisano samo jednom. Koje je to ime, i zašto se smatra "rimskim" nije navedeno. Nije navedeno ni to, čija su imena napisana na drugim tablama. Očigledno su, lokalni "naučnici" smatrali da to ne bi bilo interesantno za javnost ... - 177 -
RIMSKA FANTAZIJA 8. RIMSKI AKVADUTI Akvadukt (latinski Aquaeductus, od aqua - voda i duco - dovesti) je vodovod za snabdevanje vodom naselja i sistema za navodnjavanje, sa izvora koji se nalaze iznad njih na terenu. Akvadukt je takođe poznat kao deo vodovoda u obliku lučnog mosta preko klanca, reke, puta. Hajde da pogledamo neke od najistaknutijih "rimskih" vodovoda - najlepša čuda arhitekture i inženjeringa. Drevni graditelji postavljali su akvadukte kako pod zemlju, tako i na njenoj površini. Gde je bilo potrebno da se izgradi akvadukt preko klanca, reke, klisure, izgrađeni su lučni prelazi, koji su imali mnogo nivoa, koji nisu samo izgledali lepo, već su i obezbeđivali snagu i izdržljivost celog objekta. Akvadukt Pont du Gard (bukvalno - "Most preko Garda") nalazi se u gradu Nim u južnoj Francuskoj. Njegova dužina je 275 metara, visina - 48 metara. Naučnici nemaju jasan odgovor o vremenu izgradnje tog akvadukta. Neki veruju da je sagrađena u 19. god. p.n.e, a drugi - u sredini 1. veka nove ere. Akvadukt je podignut od kamenih blokova, od kojih su neki teški skoro 6 tona, nanizani jedni na druge, bez vezivne smeše. Skoro 50 kilometara te strukture se protezalo po veoma teškom terenu (preko visokih brda i reka). Vodovod u delu, predastavljen na slici se sastoji od 3 nivoa, jedan iznad drugog. Niži nivo se sastoji od šest lukova, visina svakog je do 20 metara. Srednji sloj ima 11 lukova, a iznad njih je izgrađeno 35. Nagib vodovoda je samo 34 cm po kilometru (1: 3000), i on ima razliku od samo 17 metara vertikalno po celoj svojoj dužini od 50 km. U davna vremena, akvadukt je bio povezan sa vodozahvatom prečnika 6 metara. Transport vode samo zbog sile gravitacije je bio veoma efikasan: kroz Pont du Gard je prolazilo 20 000 kubnih metara vode dnevno. Zanimljivo je, da je akvadukt u 9. veku prestao da se koristi za šta je namenjen i pretvoren je u most za saobraćaj (on je bio u upotrebi - 178 -
RIMSKA FANTAZIJA "samo" 1000 godina!). Da bi propustio velika transportna vozila, deo nosača je probušen, tako da sada preti kolaps cele konstrukcije. 1747. godine, u blizini je sagrađen moderan most, a saobraćaj na Pont du Garou je postepeno zatvoren, a drevni spomenik po naređenju Napoleona 3. je obnovljen. Akvadukt Pont du Gard u Nimu (Nimes), na jugu Francuske - 179 -
RIMSKA FANTAZIJA Akvadukt Pont du Gard u Nimu (Nimes), na jugu Francuske Akvadukt Pont du Gard u Nimu (Nimes), na jugu Francuske - 180 -
RIMSKA FANTAZIJA Akvadukt Pont du Gard u Nimu (Nimes), na jugu Francuske - 181 -
RIMSKA FANTAZIJA Akvadukt Pont du Gard u Nimu (Nimes), na jugu Francuske - 182 -
RIMSKA FANTAZIJA Veoma poznat i neverovatno lep vodovod je sačuvan u Segoviji (Segovia), koji se nalazi na severu Španije. Njegova dužina je 728 m, visina 28 m. Osnovni segment nadzemnog dela vodovoda ima 18 kilometara i sastoji se od 166 lukova. Nagib akvadukta iznosi 1%. Izgrađen je, verovatno, u 1. veku n.e. Akvadukt Segovija (Segovia), sever Španije - 183 -
RIMSKA FANTAZIJA Akvadukt Segovija (Segovia), sever Španije Akvadukt Segovija (Segovia), sever Španije - 184 -
RIMSKA FANTAZIJA Akvadukt Segovija (Segovia), sever Španije Akvadukt Segovija (Segovia), sever Španije - 185 -
RIMSKA FANTAZIJA Ništa manje velelepni ostaci kolosalnog akvadukta i dalje su sačuvani u gradu Merida (Merida), koji se nalazi na zapadu Španije. Njegova dužina je 840 m, visina 25 m. Dužina celog sistema vodosnabdevanja je gotovo 12 kilometara, i do sadašnjeg vremena sačuvano je 73 stubova različitog stepena razrušenosti .. Izgrađen je, verovatno, na kraju 1. veka n.e. Akvadukt u Meridi (Merida), zapadna Španija - 186 -
RIMSKA FANTAZIJA Akvadukt u Meridi (Merida), zapadna Španija Akvadukt u Meridi (Merida), zapadna Španija - 187 -
RIMSKA FANTAZIJA Akvadukt u Meridi (Merida), zapadna Španija Akvadukt u Meridi (Merida), zapadna Španija - 188 -
RIMSKA FANTAZIJA Kada vidimo takvu lepotu i monumentalnost, koja je služila hiljadama godina, odmah se postavlja pitanje: ko je mogao da dizajnira takav složeni kompleks, sa inženjerske tačke gledišta, konstrukcije? Ko je napravio potrebna, komplikovana merenja i proračune? Ko je stvorio tehnologiju izrade? I ko je bio u stanju da izgradi sve to?! Otkuda iznenada mnogo hiljada inženjera, poslovođa i radnika najvišeg kalibra, koji su mogli vrlo efikasno, precizno i pouzdano i neshvatljivo, da izgrade objekte, koje mi danas nismo u stanju da izgradimo? Prema savremenim istoričarima, ove su tri džinovske konstrukcije, koje su na udaljenosti od hiljade kilometara, gradili praktično istovremeno. I njih su izgradili, kako govore "naučnici", robovi i legionari (vojnici). Dakle, jeftino i veselo. Glavna stvar je dovesti što više robova i legionara, i najsloženije strukture rastu kao pečurke posle kiše! U ovu verziju "naučnika" može da veruje samo onaj ko ne zna gotovo ništa, i nema ni o čemu pojma, tj čovek neznalica, kome sve to nije uopšte zanimljivo! I čitaoci koji nisu zaboravili kako da koristite svoj razum, će odmah prepoznati da nešto nije u redu! To nije tako !! Ako je u prošlosti bila kontinuirano divljina, kako nam je rečeno od strane istoričara, kako su naši 'divlji' preci mogli izgraditi nešto, što je radilo vekovima, i nije uništeno? I po čemu mi, toliko pametni i civilizovani, gradimo kuće koje padaju u roku od nekoliko decenija? Ko je stvarno lud i neobrazovan? Kako su "rimske" legije robova mole da grade ogromne objekte koje stoje 2.000 godina, a mi imamo kolaps brane za 30-40 godina? Ispostavilo se da su "rimske legije" (običnih vojnika) tog vremena bile neuporedivo pametnije od današnjih "docenta?" I još, javlja se jedno veliko pitanje: odakle sav taj novac? Koliko god da je bilo veliko "rimsko" carstvo po pričama istoričara, veoma je teško - 189 -
RIMSKA FANTAZIJA poverovati da je ono bilo u stanju da finansira izgradnju svega toga. Mi čitamo da su se "rimljani" sve vreme borili i navodno nekoga osvojili, a i same takve aktivnosti su vrlo skupe! Međutim, kao što smo već videli, u isto vreme carstvo je izgradilo dosta kvalitetnih puteva, dobro ustrojenih gradova sa kupatilima, fontanama, pozorištima i hramovima, kao i vile za odmor, mostove i mnoge druge male i velike vodovode u gotovo svim osvojenim zemljama. Odakle je stalno zaraćena zemlja mogla uzimati novac za izgradnju sveta? Hajde da pogledamo još neke akvadukte (odnosno, njihove nadzemne delove), koji se nalaze kao što je rečeno, u većini zapadnih pokrajina "rimskog carstva". Vodovod u provinciji Granada, grad Nerha (Nerja), Kordoba (Cordoba), Malaga (Malaga) na jugu Španije. Akvadukt u provinciji Granada, jug Španije - 190 -
RIMSKA FANTAZIJA Akvadukt u provinciji Granada, jug Španije Akvadukt u gradu Nerha (Nerja), jug Španije - 191 -
RIMSKA FANTAZIJA Akvadukt u grdu Kordoba (Cordoba), jug Španije - 192 -
RIMSKA FANTAZIJA Akvadukt u gradu Malaga (Malaga), jug Španije Vrlo impresivni akvadukti su ostali u gradu Sevilji (Sevilla) na jugu Španije, u pokrajinama Ueska (Huesca) i Navara (Navarra) na severu Španije, i u gradu Plasencija (Plasencia) na zapadu Španije. - 193 -
RIMSKA FANTAZIJA Akvadukt u gradu Sevilja (Sevilla), jug Španije Akvadukt u provinciji Hueska (Huesca), sever Španije - 194 -
RIMSKA FANTAZIJA Akvadukt u provinciji Navara (Navarra), sever Španije Akvadukt u provinciji Navara (Navarra), sever Španije - 195 -
RIMSKA FANTAZIJA Akvadukt u gradu Placensija (Plasencia), zapad Španije Akvadukt u gradu Toledo (Toledo) u centru Španije, u Tarragoni (Tarragona) i u provinciji Valensija (Valencia) na istoku Španije, i akvadukt u Portugalu. - 196 -
RIMSKA FANTAZIJA Akvadukt u gradu Toledo (Toledo), centar Španije Akvadukt u provinciji Valensija (Valencia), istok Španije - 197 -
RIMSKA FANTAZIJA Akvadukt u gradu Taragona (Tarragona), istok Španije - 198 -
RIMSKA FANTAZIJA Akvadukt u provinciji Valensija (Valencia), istok Španije Akvadukt u Portugaliji - 199 -
RIMSKA FANTAZIJA Ovde smo dali listu nekih divnih drevnih vodovoda (ne svih naravno), koji se nalaze na malom delu "rimskog" carstva - samo na Iberijskom poluostrvu, ne razmatravši Severnu Afriku ili Britaniju ili Balkan ili Bliski Istok. A i tu su izgrađeni akvadukti. Da, i još kakvi! Na primer - vodovod u Kartagini u Tunisu, čija je dužina bila 132 km, a visina 20 m. Prolazi kroz nekoliko dolina. Smatra se da je sagrađen početkom 2. veka. Ili akvadukt Ajfel, koji se nalazi u Nemačkoj i snabdeva vodom grad Keln, koji je donosi sa planine na udaljenost od 130 km. Njega datiraju u 1. vek nove ere (još jedan mega-projekat 1. veka!). Specifičnost ovog vodovoda je da je skoro svom svojom dužininom pod zemljom. Kao i kod svih ostalih vodovoda, voda u njemu se kreće zbog gravitacije, bez ikakvih dodatnih uređaja (pumpi, još nije bilo!). Neverovatna inženjerska tehnika! U skorije vreme, nemački istraživači su otkrili još jedan "rimski" akvadukt u Siriji, koji je zapanjujući. Izgrađen je na dubini od više desetina metara i prostire skoro 200 kilometara, a povezuje Siriju i Jordan. Izgrađen je za 120 godina (od 90. do 210. godine nove ere). U najboljim vremenima kroz skrivene tunele po brdima je slao do 700 litara vode u sekundi. Naučnici takođe kažu da je za izgradnju vodovoda postavljeno oko 600.000 kubnih metara kamena i zemlje, što je jednako jednoj četvrtini Velike piramide, i da su se građevinske ekipe verovatno sastojale od legionara (opet legionari! A ko se borio svo to vreme? ). - 200 -