Deus Irae - Philip K. Dick

1

PHILIP K. DICK
ROGER ZELAZNY

DEUS IRAE

Beograd,
2011.

2

Ovaj roman je napisan u sećanje
na Stenlija G. Vajnbauma,
jer je svetu dao priĉu
„Marsovska odiseja”.

3

1

Evo! Krava s crnim flekama vuĉe bicikl-kolica. Nasred kolica. A na ulazu u sakristiju otac Hendi
skrenu pogled od jutarnjeg sunca iz pravca Vajominga ka severu, kao da je sunce izlazilo s te strane,
vide sluţbenika crkve, telo bez udova s ĉvornovatom glavom, kako se trucka kao u snu, u sporom
ritmu dok ga je krava rase Holštajn vukla napred.

Loš dan, pomisli otac Hendi. Jer je morao da saopšti loše vesti Tiboru Makmastersu. Okrenuvši
se, vratio se u crkvu i sakrio se; Tibor, na svojim kolicima, nije ga video, jer je bio okupiran
sopstvenim mislima i muĉninom; uvek se to dešavalo kad bi umetnik poĉinjao s poslom - osećao je
muĉninu u stomaku, a svaki miris, svaki prizor, ĉak i sopstveno delo, izazivao bi kašalj. Otac Hendi
se ĉudio zbog toga, gaĊenje na ĉulne opaţaje rano ujutru, kao da Tibor, mislio je, ne ţeli da doţivi još
jedan dan.

On sam, sveštenik; on je uţivao u suncu. Miris tople, krupne deteline s okolnih pašnjaka u
Šarlotsvilu, u Juti. Zveket oznaka na kravama... omirisao je vazduh koji je ispunjavao crkvu, a opet -
ne sam pogled na Tibora, već svest o bolu ĉoveka bez udova; to ga je zabrinjavalo.

Tamo, iza oltara, majušni deo posla koji je bio uraĊen; Tiboru će trebati pet godina, ali vreme
nije bilo vaţno kad su ovakve stvari u pitanju - veĉno - ne, pomisli otac Hendi; ne veĉno, jer ova je
stvar ljudskom rukom naĉinjena i stoga prokleta - ali vekovima, biće ovde generacijama. Druge
osobe bez ruku, nogu, koje će doći kasnije, koje neće hteti, neće moći, da kleknu zbog nedostatka
fiziološke opreme; to je zvaniĉno prihvaćeno.

„Uuuuuuuum”, zamuka Holštajnka, kada ju je Tibor, koristeći svoj ICBM-ov sistem ekstenzora,
zaustavio u zadnjem dvorištu crkve, gde je otac Hendi drţao svoj nepokretan kadilak bez guma iz
1976. godine, u kojem su slatki mali pilići, svi prekriveni zlatnoţutim paperjem, fluorescentnim, jer
su bili meksiĉki bantami, proveli ćelu noć, prljajući ga... a opet, što da ne? Izmet lepih ptica koje
tumaraju u malom jatu, koje vodi Herbert Dţi, pevac koji se još davno sukobio sa svim rivalima i
preţiveo da bi predvodio; voĊa zverinja, otac Hendi mrzovoljno pomisli. UroĊena prednost
Herberta Dţija, koji je, upravo sada, ĉeprkao po bujnoj bašti traţeći bube. Posebne, debele i
mutirane bube.

On, sveštenik, mrzeo je bube, previše ĉudnih vrsta, nastalih preko noći od radioaktivne
prašine... zato je voleo grabljivce koji su se hranili hitinskim gmizalima, voleo je svoje stado - bila
mu je zabavna ta pomisao - ptica! A ne ljudi.

Ali ljudi su dolazili, bar na sveti dan, utorak - da bi se (namerno) razlikovao od starinskog
hrišćanskog svetog dana, nedelje.

U zadnjem dvorištu, Tibor otkaĉi svoja kolica od krave. Zatim, napajana akumulatorom, kolica
se zakotrljaše uz posebnu drvenu rampu i uĊoše u crkvu; otac Hendi ga je osetio unutar graĊevine,
dolazak ĉoveka bez udova, koji se, zbog nagona da povraća, borio da kontroliše svoje skraćeno telo,
kako bi mogao da nastavi s radom gde je stao juĉe u sumrak.

Eli, svojoj ţeni, otac Hendi reĉe: „Imaš li tople kafe za njega? Molio bih te.”
„Da”, reĉe ona suvo, poslušna, niska i smeţurana, kao da u njoj nije bilo kapi vode; osetio je
odbojnost prema bezliĉnosti njenog tela dok ju je posmatrao kako postavlja Melmak šolju i tacnu,
ne s ljubavlju, već s hladnom odanošću sveštenikove supruge, te stoga i sveštenikove sluškinje.
„Zdravo! “ reĉe vedro Tibor. Uvek raspoloţen, kao da mu je to posao, uprkos fiziološkom nagonu
i suzdrţavanju se da ne povrati.
„Crna”, reĉe otac Hendi. „Vrela. Ovde je.” Stao je sa strane, da bi kolica, preglomazna za
unutrašnji prostor, mogla da se dokotrljaju kroz hodnik do crkvene kuhinje.
„Dobro jutro, gospoĊo Hendi”, reĉe Tibor.
Ne pogledavši u lice ĉoveka bez udova Eli Hendi suvo odgovori: „Dobro jutro, Tibore. Bog nek je
s tobom i tvojom svetlošću sveca.”
„Bog ili bol?” reĉe Tibor i namignu ocu Hendiju.
Nije bilo odgovora; ţena je obavljala svoje poslove. Mrţnja, pomisli otac Hendi, moţe da bude
neverovatna, da prevazilazi uobiĉajene forme; iznenada oseti ţudnju za njom, direktnu, otvorenu,
zrelu i pravilno usmerenu. A ne ovo prosto nepostojanje naklonosti, ova formalnost... posmatrao je
kako uzima mleko iz rashlaĊivaĉa.
Tibor otpoĉe teţak zadatak ispijanja kafe.
Prvo je morao da osigura svoja kolica. Uĉvrstio ih je jednostavnom koĉnicom. Zatim je
prenosnik kontrolisan solenoidnim ventilima odvojio od pokretnog kola i napon iz akumulatora s
teĉnim helijumom pustio u manuelno kolo. Cevast ekstenzor od ĉistog aluminijuma, na ĉijem kraju
se nalazio mehanizam za grabljenje sa šest prstiju, ĉiji svaki deo je preko stabilizatora bio zasebno
povezan s ramenim mišićima ĉoveka bez udova, pojavio se i posegnuo za praznom šoljom; zatim,

4

kad je video da je još uvek prazna, Tibor upitno pogleda.
„Na šporetu”, reĉe Eli, smešeći se pakosno.
Znaĉi trebalo je osloboditi koĉnicu na kolicima; Tibor se otkotrlja do šporeta, ponovo osigura

koĉnicu koristeći prenosnik s ventilima, a onda usmeri svoje manuelne hvataĉe da podignu lonĉić.
Cevasti aluminijumski ekstenzor, nalik ruci, podiţe lonĉić s naporom, pokretom nalik ruci obolelog
od Parkinsonove boleste, sve dok Tibor, konaĉno, nije uspeo zahvaljujući komplikovanom ICBM
sklopu da sipa sebi kafu u šolju.

Otac Hendi reĉe: „Neću ti praviti društvo jer sam imao grĉeve u stomaku sinoć i jutros kad sam
se probudio.” Osećao se razdraţljivo, fiziĉki. Poput tebe, razmišljao je, i ja, mada Ceo, imam od
jutros problema s telom - sa ţlezdama i hormonima. Zapalio je cigaretu, prvu tog dana, osetio je
blag ukus pravog duvana, povukao dim, i bilo mu je mnogo bolje; jedna hemikalija kompenzuje
preteranu proizvodnju druge, a zatim je seo za sto, dok je Tibor, još razdragano nasmešen, pio
podgrejanu kafu ne ţaleći se.

A opet...
Ponekad fiziĉki bol najavljuje zloslutne stvari koje će da se dese, razmišljao je otac Hendi, a u
tvom sluĉaju; da li je to u pitanju, da li znaš šta ću - šta moram - da ti kaţem danas? Nemam drugog
izbora, jer šta sam ja do crv ljudski kojem je reĉeno; koji, utorkom, govori, ali to je samo jedan dan,
samo jedan sat toga dana.
„Tibore”, reĉe, „wie geht es Heute?”
„Es geht mir gut”, odgovori smesta Tibor.
Obojica su voleli da se podsećaju i koriste nemaĉki jezik. Bio im je znaĉajan zbog Getea i Hajnea
i Šilera i Kafke i Falade; obojica, zajedno, ţivela su za to i od toga. Sada, pošto će uskoro zapoĉeti
posao, to je bio ritual, na granici svetog, podsetnik za ĉasove kada proĊe dan i kada je slikanje
nemoguće i kada su mogli - morali - samo da priĉaju. U polutami ognjišta i kerozinskih svetiljki,
koje su bile loš izvor svetlosti; previše nepravilan, a Tibor se ţalio, na svoj skroman naĉin, na
umorne oĉi. A to je bio zastrašujuć nagoveštaj, jer nigde na podruĉju Vajominga-Jute nije bilo
moguće naći optiĉara; u poslednje vreme nije bilo moguće naći nikakvo staklo koje prelama svetlost,
bar koliko je otac Hendi znao.
Trebalo bi krenuti na Hodo da se nabave naoĉare za Tibora, kad bi to bilo potrebno; pobeleo je
od te pomisli, jer se već toliko puta desilo da sluţbenik crkve primoran na Hodo ode i ne vrati se
nikada više. I nikada ne bi saznali zašto; da li je na drugim mestima bilo bolje, ili lošije? Moguće je -
bar je do tog zakljuĉka došao na osnovu izjava na radiju u šest popodne - da je u pitanju bilo i jedno i
drugo; to je zavisilo od mesta.
A svet je, sada, saĉinjavalo mnogo mesta. Veze su bile uništene. Sve ono što je ranije ĉinilo
nekada kritikovanu „jednoobraznost”.
„’Razumeš’”, pevušio je otac Hendi pesmicu, iz Veštičje kletve. I Tibor smesta prestade da pije
kafu.
„’Mislim da razumem’”, zavapio je, završavajući citat. „Ta duţnost, duţnost mora biti izvršena”,
reĉe zatim. Šoljica s kafom bi spuštena, što je bio komplikovan postupak koji je zahtevao otvaranje i
zatvaranje brojnih stabilizatora.
„’Pravilo’”, reĉe otac Hendi, „’vaţi za svakoga.’”
Više sebi u bradu, ogorĉeno, Tibor reĉe: „’Da se izbegne zadatak.’” Okrenu glavu, brzo se obliznu
veštim jezikom, pa uputi dug, ispitivaĉki pogled svešteniku. „Šta se desilo?”
Desilo se to, pomisli otac Hendi, da sam povezan; deo sam mreţe koja šiba i cima ceo lanac, koji
se trese od vrha. A mi verujemo - kao što i sam znaš - da krajnji pokret dolazi od onog Drugaĉijeg
odakle primamo nejasne signale, podatke koje iskreno nastojimo da razumemo i ostvarimo jer
verujemo - kao što znaš - da to što ţeli nije samo snaţno već i ispravno.
„Nismo robovi”, reĉe naglas. „Mi smo, uostalom, sluge. Moţemo da odustanemo; ti moţeš. Ĉak i
ja, kad bih osećao da je to ispravno.” Ali on to nikad ne bi uĉinio; odavno je odluĉio i potajno se
zakleo. „Ko te tera da radiš svoj posao ovde?” reĉe zatim.
Tibor obazrivo reĉe: „Pa, vi me plaćate.”
„Ali te ne primoravam.”
„Moram da jedem. To me primorava.”
Otac Hendi reĉe: „Jedno znamo - moţeš naći mnoge poslove, na bilo kom mestu; mogao bi da
radiš bilo gde drugde. Uprkos svom - hendikepu.”
„Drezdensko amin”, reĉe Tibor.
,,A? Šta?” Nije razumeo.
„Jednom”, reĉe Tibor, „kad date da se elektronske orgulje opet poveţu s generatorom; odsviraću
vam; prepoznaćete šta je. Drezdensko amin ide visoko. Pokazuje na Gore. Odakle ste kinjeni.”
„O, ne”, pobuni se otac Hendi.

5

„O, da”, reĉe Tibor podrugljivo, a njegovo iskrivljeno lice usahnu od zloupotrebe nedostatka
emocija, od ubeĊenja. „Ĉak i da je u pitanju ’dobra’, dobroćudna sila. Ipak Vas primorava da radite
neke stvari. Kaţite mi samo ovo - da li treba da prefarbam sve ono što sam već odradio? Ili se to
odnosi na ceo mural?”

„Na poslednju kompoziciju - to što si uradio je odliĉno. Tridesetpetomilimetarski kolor-slajdovi
koje smo poslali - bili su oduševljeni, oni koji su ih pogledali; znaš, Crkveni Eltern.”

Zamišljen, Tibor reĉe: „Ĉudno. Još uvek moţete da doĊete do kolor filma i razvijete ga. Ali ne
moţete da doĊete do dnevnih novina.”

„Pa, postoje vesti u šest na radiju”, predoĉi mu otac Hendi. „Iz Solt Lejk Sitija.” Ĉekao je,
nadajući se. Nije bilo odgovora; ĉovek bez udova nemo je pio kafu. „Znaš li”, reĉe otac Hendi, „koja
je najstarija reĉ u engleskom jeziku?”

„Ne”, reĉe Tibor.
„Moć”, reĉe otac Hendi. „U znaĉenju biti moćan. Macht na nemaĉkom. Ali poreklo joj ima dublje
korene od germanskog; ide sve Hetita.”
„Hmmm.”
„Hetitska reĉ mekkis. ’Sila.’” Opet je išĉekivao s nadom. „’Zar ne reĉe? Ne rade li tako ţene?’”
Citirao je Mocartovu Čarobnu frulu. „’Muški je naĉin’”, završi, „’delo.’”
Tibor reĉe: „Vi ste onaj koji priĉa.”
„Ali ti”, reĉe otac Hendi, „moraš delati. Hteo sam nešto da ti kaţem.” Zamislio se. „Ah, da. Ovce.”
Imao je iza crkve, na pašnjaku od pet jutara, šest ovaca. „Kasno sinoć sam dobio ovna”, reĉe, „od
Teodora Bentona. Na zajam, za parenje. Benton ga je istovario dok sam bio odsutan. Starog ovna;
ima sede na njušci.”
„Hmmm.”
„Došao je pas i probao da potera stado, onaj crveni irski seter od Jejtsovih. Znaš ga - potera mi
ovce skoro svaki dan.”
Zainteresovan, ĉovek bez udova okrenu glavu. „Je l’ ovan...”
„Pet puta je pas prišao stadu. Pet puta, veoma polako, ovan je krenuo prema psu, ostavljajući
stado za sobom. Pas se, naravno, zaustavio i stao mirno kad je video ovna kako mu prilazi, pa je
ovan zastao i poĉeo da se pravi; poĉeo je da pase.” Otac Hendi se smešio dok se prisećao. „Kako je
pametan matori; video sam ga kako pase, ali motrio je na psa. Pas je zareţao i zalajao, a matori je
nastavio da pase. A onda se pas pribliţio. Ali ovaj put pas je potrĉao, jurnuo kraj ovna; stao je
izmeĊu ovna i stada.”
„A stado je potrĉalo.”
„Da. A pas - znaš šta rade, šta nauĉe da rade - odsekao je jednu ovcu, da je stigne; onda ubiju
ovcu, ili je osakate, uhvate je za stomak.” Zaćutao je. „A ovan. Bio je prestar; nije mogao da potrĉi i
da ga stigne. Okrenuo se i posmatrao.”
Oba ĉoveka, zatim, zaćutaše.
„Umeju li da razmišljaju?” reĉe Tibor. „Hoću da kaţem, ovnovi.”
„Znam”, reĉe otac Hendi, „šta sam ja pomislio. Otišao sam po pušku. Da ubijem psa. Morao
sam.”
„Da sam to bio ja”, reĉe Tibor, „da sam ja bio na mestu ovna, i da sam to video, da sam video
kako pas trĉi pored mene i tera stado, a da ja samo mogu da gledam...” Zastade.
„Poţeleo bi”, reĉe otac Hendi, „da si već umro.”
„Da.”
„Znaĉi smrt, kako uĉimo Sluge gneva - uĉimo ih da je ona rešenje. Nije neprijatelj, kako su to
mislili hrišcani, kako je to Pavle rekao. Sećaš se reci. ’Gde ti je, smrti, ţalac? Gde ti je, dakle,
pobeda?’ Shvataš šta hoću da kaţem.”
Tibor polako reĉe: „Ako ne moţete da radite svoj posao, bolje vam je da ste mrtvi. Koji posao ja
treba da uradim?”
Na tvom muralu, pomisli otac Hendi, moraš da stvoriš Njegovo lice.
„Njega“, reĉe. „Onakvog kakav On zaista jeste.“
Zbunjen, nakon stanke, Tibor reĉe: „Hoćete da kaţete Njegov taĉan fiziĉki izgled?“
„Nikako“, reĉe otac Hendi, „subjektivnu interpretaciju.“
„Imate fotografije? Video zapise?“
„Pustili su mi nekoliko. Da ih pokaţem tebi.“
Zagledavši se u njega, Tibor reĉe: „Hoćete da kaţete da je na fotografiji Deus Irae?“
„Imam dubinsku kolor fotografiju, kakve su pre rata zvali 3-D. Nema animiranih slika, ali ovo će
biti dovoljno. Ĉini mi se.“
„Hajde da je pogledamo.“ Ton Tiborovog glasa bio je pobrkan, mešavina ĉuĊenja, straha i
antagonizma sputanog, sapetog umetnika.

6

Ušavši u svoju kancelariju, otac Hendi uze kartonsku fasciklu, vrati se s njom, otvori je, izvadi
kolor 3-D fotografiju Boga gneva i pruţi je. Tiborov desni manuelni ekstenzor je uze.

„To je Bog“, reĉe zatim otac Hendi.
„Da, vidi se.“ Tibor klimnu potvrdno. „Te crne obrve. Ta upletena crna kosa; oĉi... Vidim bol, ali
on se smeši.“ Njegov ekstenzor naglo vrati fotografiju. „Ne mogu da ga naslikam s toga.“
„Zašto ne?” Ali otac Hendi je znao zašto. Fotografija nije odraţavala boţanski kvalitet. To je bila
fotografija čoveka. Boţanski kvalitet; njega nije mogao da zabeleţi celuloid prekriven srebro
nitratom. „Tada“, reĉe, „u vreme kada je fotografija napravljena, imao je luau na Havajima. Jeo je
mlado lišće kolokasije s piletinom i hobotnicom. Uţivao je. Vidiš pohlepu za hranom, neprirodan
izraz stvoren poţudom za hranom? Odmarao se jedno nedeljno popodne pre govora na fakultetu
nekog univerziteta; zaboravio sam kojeg. Ta srećna vremena tokom šezdesetih.“
„Ako ne mogu da uradim moj posao”, reĉe Tibor, „to je Vaša krivica.”
„’Lošem majstoru je uvek kriv...’”
„Niste Vi kutija alata.” Oba manuelna ekstenzora udariše po kolicima. „Moj alat je ovde. Ne
krivim ga; koristim ga. Ali Vi - Vi ste moj poslodavac; Vi mi govorite šta da radim, ali kako mogu, s
te jedne kolor fotografije? Kaţite mi...”
„Hodo. Eltern crkve kaţu da ukoliko fotografija nije adekvatna - a nije, kao što svi znamo, svi mi
- onda moraš da ideš na Hodo dok ne pronaĊeš gde je Deus Irae, a poslali su i dokumente u vezi s
tim.”
Trepnuvši iznenaĊeno, Tibor se zablenu, a onda se pobuni: „Ali moj metaakumulator! Šta ako
otkaţe!”
Otac Hendi reĉe: „Znaĉi ipak kriviš svoj alat.” Glas mu je bio paţljivo odmeren, tiho je
odzvanjao.
Za šporetom, Eli reĉe: „Otpali ga.”
Otac Hendi joj reĉe: „Nikog ja ne otpaljujem. Igra reĉi. Vatra - njihov pakao, hrišcanski. Mi to
nemamo”, podsetio ju je. A onda se obrati Tiboru Velikim stihovima svih svetova, onima koje su
obojica razumeli, a opet nisu pojmili, koje nisu mogli, poput Papagena s mreţom, da poveţu.
Izgovorio ih je glasno, poput veze koja ih je drţala zajedno u onome što su oni, hrišćani, zvali agape,
ljubav. Ali ovo je bilo uzvišenije od toga; ovo je bila ljubav, ĉovek i lepota, sve troje - novo trojstvo.

Ich sih die liehte heide
in gruner varwe stan.
Dar süln wir alle gehen,
die sumerzit enphahen.

Nakon što je to izgovorio, Tibor klimnu potvrdno, podiţe još jednom svoju šolju, taj teški,
komplikovani pokret i problem; uze gutljaj. Prostorija se umiri i ĉak ni Eli, ţena, nije brbljala.

Napolju, krava koja je vukla Tiborova kolica promuklo zastenja, promeškolji se; moţda, pomisli
otac Hendi, traţi, nada se hrani. Njoj treba hrana za telo, nama za um. Ili ćemo svi da umremo.
Moramo dobiti mural; on mora da preĊe preko hiljadu i po kilometara, a ako mu krava ugine ili mu
otkaţe akumulator, onda mi propadamo s njim; u ovoj smrti on nije sam.

Zapitao se da li Tibor to zna. Da li bi bilo od pomoći da zna. Verovatno ne bi. Stoga to nije ni
rekao; u ovom svetu, ništa nije bilo od pomoći.

2

Nijedan od njih nije znao ko je napisao tu staru pesmu, srednjovekovne nemaĉke reĉi, koje nije
bilo moguće pronaći u Kaselovom reĉniku koji su imali; zajedno su, njih dvojica, zamišljali,
prizivali, otkrivali, znaĉenje reĉi; bili su uvereni da su ispravne i shvaćene. Ali ne u potpunosti. A Eli
se podrugljivo nasmeja.

Ali bilo je tako, Vidim svetlom obasjan ĉestar. Zelen - a onda nisu bili sasvim sigurni. Nekako je
stajao u zelenilu. I svi ćemo otići tamo... je l’ uskoro? Na leto da - da šta? Da dosegne? Da otkrije? Ili
je to znaĉilo - na leto da ode?

Osećali su je, on i Tibor; krajnju istinu, a opet, znaĉila im je, u njihovom neznanju, bez izvora
znaĉenja, i odlazak i otkrivanje leta, suncem obasjanu šumu; obeleţavala im je ţivot i napuštanje
ţivota stopljenog; pošto je nisu u potpunosti racionalno razumeli, i plašila ih je, a opet su joj se
vraćali, jer - a moţda i upravo zato što nisu mogli da je razumeju - jer je bila melem; isceljivala ih je.

Sada, ocu Hendiju i Tiboru je trebala moć - mekkis, pomisli otac Hendi - da doĊe od Gore i

7

pomogne im... u ovome su se Sluge gneva slagale s hrišćanima - dobra moć je bila Gore, Ubrem
Sternenzelt, kako je to Šiler nekad davno rekao - iznad zvezdanog svoda. Da, izvan zvezda; to im je
bilo jasno; to je bio moderan nemaĉki.

Ali bilo je ĉudno zavisiti od pesme ĉije znaĉenje nije potpuno jasno; zapitao se, kad je razmotao i
potraţio po starim umrljanim mapama, koje su nekada u predratnim danima bile besplatne na
benzinskim pumpama, da li je to bila stigma izopaĉenosti. Znamenje lošeg... ne samo da su vremena
bila loša, već da su i oni sami postali loši; osobina je bila usaĊena u njih.

Sada je razgovarao s Dominusom Makomasom, svojim nadreĊenim u hijerarhiji Sluga gneva;
Dominus je sedeo, krupan i mlak, s ĉudno okrutnim zubima, kao da je njima kidao stvari, ne nuţno
ţive, u stvari, mnogo ĉvršće - kao da je imao posao, poziv, koji je odraĊivao zubima.

„Karl Luftojfel”, reĉe Dominus Makomas, „je bio kuĉkin sin. Kao ĉovek.” Dodao je to jer,
naravno, nije se priĉalo o boţanskom delu ĉoveka-boga, koji je Deus Irae, na takav naĉin. „I”, reĉe,
„kladim se da je pravio martini sa slatkim vermutom.”

„Da li ste ikada pili ĉist slatki vermut ili s ledom?” upita otac Hendi.
„Slatka pišaćka”, zaškrguta Makomas svojim uţasnim, tihim glasom, i, dok je govorio, zaseĉe
vrhom drvene šibice svoje sunĊeraste desni. „Ne šalim se; to kupuju ĉistu konjsku pišaćku.”
„Konja dijabetiĉara”, reĉe otac Hendi.
„Da, pišaju šećer.” Makomas zarokta jedno ha-ha; njegove okrugle, crvene - crvene kao da je
došlo do kratkog spoja, a metal u njima se zagrejao, opasno i neprikladno - oĉi zaiskriše; ali to je bilo
normalno, kao i njegov poluzatvoren šlic. „Znaĉi Vaš će nepot”, zaškripa Makomas, „da ide sve do
Los AnĊelesa. To je nizbrdo?” Sve vreme se toliko smejao da je pljunuo na sto. Eli je, sedeći u ćošku,
štrikala, zurila u njega s takvom prostom mrţnjom da se otac Hendi osećao neprijatno, pa je
usmerio paţnju na ispresavijane mape s benzinske pumpe.
„Karlton Luftojfel”, reĉe otac Hendi, „bio je predsedavajući Administracije za energetsko
istraţivanje i razvoj od 1982. do poĉetka rata.” Govorio je više sebi u bradu. „Do upotrebe boba.”
Bespredmetne ogromne bombe, bombe koja ne bi eksplodirala na jednom odreĊenom mestu na
zemljinoj površini, već bi kontaminirala sloj same atmosfere. Stoga (a to je bilo teoretisanje o oruţju
iz vremena pre Trećeg svetskog rata) nije se mogla zaustaviti, onako kako bi to protivraketni
projektil uradio s raketom, ili bombarder s posadom, ma kako da je brz - a postali su priliĉno brzi do
1982. godine - što je zvuĉalo neverovatno, dvokrilcem. Sporim dvokrilcem.
Dvokrilac se ponovo pojavio 1978. godine u obliku O-III. Odbrambeni III, konstruisan pelikan s
pokretnim krilima, koji je imao neograniĉenu zalihu goriva; mogao je da kruţi, nisko, mesecima,
dok bi unutar njega pilot ţiveo od svog odela onako kako su Naši dedovi ţiveli od drveća i ţbunja.
O-III dvokrilac je imao automat koji ga je usmeravao kada bi se, ĉak i na fantastiĉnim visinama,
pojavio bombarder s posadom; O-III bi poĉeo da se diţe još dok je bombarder bio preko hiljadu
kilometara daleko, ispuštajući izmeĊu krila teg nalik potapaĉu velike gustine ĉime bi se avion
podigao na odgovarajuću visinu; O-III i njegov pilot bi, u stvari, bili odbaĉeni visoko, gde nije bilo
prave atmosfere. A potapaĉ - tako se zvao, mada je imao upravo suprotnu funkciju; on je, u stvari,
dizao - nosio bi dvokrilac i ĉoveka unutar njega ka bombarderu s posadom, i onda bi se iznenada
dva predmeta srela. I svi bi umrli. Ali ,,svi” se odnosilo samo na ukupno tri ĉoveka: dva u
bombarderu i jednog u O-III. A dole, grad bi nastavio da postoji, obasjan, pribrano funkcionalan.
Dok su ostali O-III kruţili, kruţili, mesecima; poput nekih grabljivaca, lebdeli su naizgled veĉno.
MeĊutim, to nije bila prava veĉnost. Protivraketni projektili i O-III drţali su na odstojanju
fatalne zolje odreĊeno vreme, a onda je konaĉno došao Dies Irae - za sve, zbog boba, bespredmetne
ogromne bombe koju je Karlton Luftojfel lansirao sa satelita s visine od osam hiljada kilometara.
Zamišljali su da će SAD na neki misteriozan naĉin preţiveti i napredovati, moţda zbog tog artefakta,
novogodišnjeg zabavnog šešira, koji je distribuiran milionima ameriĉkih patriota; bio je povezan s
cefaliĉnim venama i obnavljao je krvotok u kome su rapidno propadala crvena krvna zrnca.
MeĊutim, oprema za glavu nalik usisivaĉu u stilu trgovaĉkog putnika takoĊe je bila ograniĉenog
dejstva; izneverila je mnoge ljude mnogo pre nego što je Krankheit - bolest - minula. Velika,
ogromna korporacija, koja je prodala Pentagonu i Beloj kući smešne šešire - i ona je nestala, ne zbog
radioaktivnih padavina koje su razarale koštanu srţ, već zbog direktnih pogodaka projektilima koji
su ponirali i krivudali brţe nego što su protivraketni projektili skretali i jurili. Ne osvrći se, rekao je
jednom Saĉel Pejdţ; nešto ti se moţda primiĉe. Projektili iz Narodne Kine nisu se osvrtali, a stvari
koje su im se primicale nisu ih stigle na vreme; Kina je mogla da umre srećna zbog saznanja da su u
svojim bednim podzemnim „kućnim” fabrikama razvili oruţje koje bi ĉak i dr Porše, da je još uvek
bio ţiv, odobrio - klimnuo bi potvrdno s divljenjem.
Ali šta je, doktore, pomisli otac Hendi dok je vrteo i otvarao prastare mape s benzinske pumpe,
bilo istinski prljavo oruţje u ratu? Bob koji je poslao Deus Irae ubio je većinu ljudi... verovatno oko
milijardu. Ne, bob Karltona Luftojfela, sada oboţavanog kao Bog gneva - nije to bilo u pitanju, osim

8

ako se ne raĉunaju samo brojevi.
Ne; imao je on svog favorita, i mada je ubio samo relativno mali broj miliona ljudi, ostavio je na

njega utisak - njegovo zlo bilo je tako oĉigledno; sijao je i smrdeo, kao što jednom reĉe jedan
ameriĉki kongresmen, poput mrtve skuše u noćnoj tami. I on je, kao i bob, bio ameriĉko oruţje.

To je bio nervi gas.
Terao je organe tela da jedu jedan drugog.
„Pa”, Dominus Makomas zabrunda, ĉaĉkajući svoje oštre zube, „ako nepot moţe to da uradi, u
redu. Da sam ja Elter bolelo bi me uvo da li izgleda kao Luftojfel ili ne; jednostavno bih stavio tamo
jedno dobro debelo naduto praseće lice; znaš, nasmešeno lice.” I njegovo naduto lice se ozari, a kako
je to bilo ĉudno, pomisli otac Hendi, jer je Makomas izgledao onako kako bi ĉovek zamišljao da
izgleda Deus Irae… a opet, kolor-fotografija je prikazivala ĉoveka s oĉima u kojima se video bol,
ĉoveka koji je izgledao bolesno na dubok i zastrašujući naĉin, ĉak i dok je ţderao peĉenu piletinu s
vencem oko vrata i devojkom - ne baš lepom - s desne strane... ĉovek sa sjajnom, gustom,
zabaĉenom kosom i pretamnom senkom brade, mada se nesumnjivo paţljivo brijao; bila je ispod
koţe, probijala se - nije on bio kriv, a opet, to je bio beleg. Ali ĉega? Crnilo nije bilo zlo; crnilo je ono
na šta je Martin Luter u svom prevodu Postanja mislio kada je rekao: „Und die Erde war ohne Form
und leer.” Leer; to je to. To je bilo crnilo; kad bi se zamislio, pomislio bi na „sloj”... negativ filma,
koji bi se, kada bi bio izloţen obiĉnoj svetlosti, zbog hemijske reakcije, pretvarao u potpunu
neprozirnost, u tu osobenost Zeernosti, taj sloj slepila nalik glaukomu. Nalikovalo je lutajućem
Edipu; onome što je video, ili pre onome što nije uspeo da vidi. Oĉi mu nisu bile uništene; bile su
samo pokrivene - to je bila membrana. I tako on, otac Hendi, nije mrzeo Karltona Luftojfela, jer ta
milijarda umrlih nisu otišli kao oni koje je pokosio ameriĉki nervni gas; njihova smrt nije bila
monstruozna.
A opet, to je završilo rat; kad su prestale toksiĉne kiše, nije bilo dovoljno ljudstva da se nastavi.
De mortuis nil nisi bonum, razmišljao je: o pokojnicima sve najlepše; kao što je, pomisli, moţda ovo
- umrli ste zbog idiota koje ste unajmili da vladaju vama i štite vas i ubiraju od vas strašne poreze.
Stoga, ko je bio najveći kreten, vi ili oni? Svejedno, i jedni i drugi su stradali. Pentagon je odavno
nestao; Bela kuća, VIP skloništa... de mortuis nil nisi malum, pomisli, ispravljajući staru izreku tako
da zvuĉi mudrije: o pokojnicima sve najgore. Jer su bili toliko glupi; to je bio kretenizam podignut
na nivo satanizma.
Podignut na nivo zavaljivanja, ĉitanja novina, gledanja televizije i neraĊenja niĉega kada je
Karlton Luftojfel odrţao govor 1983. u Ĉejenu, takozvani govor Numeriĉke greške u kojem je
inspirativno, briljantno zakljuĉio, što je doĉekano s puno odobravanja, da naciji ne treba odreĊeni
broj preţivelih da bi funkcionisala; svojstvo nacije, objasnio je Luftojfel, uopšte nije u njenom
narodu, već u njenom znanju. Sve dok su banke podataka bezbedne, vremenske kapsule s
mikrofilmovima zakopane kilometrima duboko - ukoliko opstanu, onda (kako je on to sroĉio, što je
bilo ravno, kako su mnogi u Vašingtonu rekli, Ĉerĉilovom govoru o „krvi, znoju i suzama” odrţanom
nekoliko decenija pre toga), „naši patriotski idiosinkratiĉki etniĉki obrasci opstaju, jer ih moţe
nauĉiti svaka generacija koja dolazi umesto nas.”
MeĊutim, generacije koje su došle nisu imale neophodna sredstva da iskopaju banke podataka,
jer su morale da se posvete vaţnijem poslu, koji je Luftojfel prevideo - gajenju hrane da bi preţivele.
Isti problem koji je ošinuo prve doseljenike, koji je podrazumevao rašĉišćavanje zemljišta, sadnju,
zaštitu useva i stoke. Svinje, krave i ovce, kukuruz i pšenica, repa i šargarepa - to su postale osnovne
patriotske idiosinkratiĉke etniĉke preokupacije, a ne zvuĉni tekst neke velike ameriĉke epske
poetiĉne gluposti, kakva je Vitijerova poema Zavejan snegom.
„Kaţem”, huĉao je Makomas, „ne šalji svog nepota; nek’ on uopšte ne radi mural; naĊi nekog
Potpunog. Kotrljaće se u kolicima s tom kravom sto i neki kilometar, a onda će stići do mesta gde
nema puta, pa će upasti u kanal i tu će da završi. Ne ĉiniš mu uslugu, Hendi. To samo znaĉi da ćeš da
ubiješ jedno jadno puvalo bez udova koje zaista dobro slika... “
„Slika”, reĉe otac Hendi, „bolje od bilo kojeg umetnika za kojeg SluGovi znaju.” Izgovorio je to
kao jednu reĉ - da zvuĉi posprdno - da bi najedio Makomasa, koji je uvek insistirao da se skraćen
naziv izgovara kao dva inicijala, Es Geovi, ili bar kao SeGovi, da se rimuje s „tegovi”.
Makomasove zakrvavljene oĉi zlokobno se zagledaše u njega, i on potraţi oštru, šibajuću,
usmenu opasku; dok je to ĉinio, Eli iznenada reĉe: „Evo gospoĊice Rej.”
„Uh”, reĉe otac Hendi i trepnu. Jer to je bila Lurin Rej, koja je taĉke, crtice i znake dogme Slugu
gneva pretvorila u ĉinjenice; bar što se njega tiĉe.
Sad je stigla, crvenokosa i tako sitnih kostiju da ju je uvek zamišljao kako leti... veštice bi mu
pale na um kad bi neoĉekivano video Lurin Rej, zbog te lakoće. Uvek je jahala na konju i to je bio
„pravi” razlog za njenu gipkost - ali nije to bila prosta gipka kretnja atletski graĊene ţene; niti je bila
eteriĉna. Imala je šuplje kosti, zakljuĉio je, poput ptice. I to u njegovom umu još jednom ţene

9

poveza s pticama; odatle opet Papageno, pesma lovca na ptice. Napravio bi mreţu za ptice i onda bi,
jednom, napravio mreţu za malu ţenu ili malu damu, koja bi snila kraj njega, a otac Hendi, videvši
Lurin, oseti kako se u njemu budi opaki ovan; zlo same materijalnosti pokaza svoju podmuklost u
samom srcu njegovog bića.

Uznemirujuće. Ali on je navikao na to; u stvari, uţivao je - uţivao je, zaista, u njoj.
„Broj’tro”, reĉe mu Lurin, zatim vide Dominusa Makomasa, kojeg nije volela; nabora nos i pege
joj se zgrĉiše - bledo crvenilo, njene kose, njene koţe, njenih usana, iskrivi se u odbojnosti, pa i
njemu, takoĊe, iskezi zube. Jedino što su njeni zubi bili sitni i pravilni i nisu bili stvoreni da melju -
kao, na primer, praistorijsko nekuvano seme - već da seku s lakoćom.
Lurin je imala zube za griţu. Ne one masivne za ţvakanje.
Ona je, znao je to, peckala. Znao? Pre je pretpostavljao. Jer nikad joj zaista nije prišao; drţao se
na odstojanju od nje.
Ideologija Slugu gneva povezana s avgustinskim stavom prema ţeni; podrazumevala je strah, a
onda se dogma, naravno, preplitala sa starim kultom Mani, albiţanskom jeresi provansalske
Francuske, katarima. Po njima, meso i svet bili su zlo, uzdrţavali su se. Ali njihovi pesnici i vitezovi
oboţavali su ţene, bogotvorili ih; domina, tako zavodljiva, tako ţivotna... ĉak i lude, kakve su bile
dominae iz Karkasone, koje su nosile srca mrtvih ljubavnika u kutijicama optoĉenim ukrasima. I -
da li je to bilo prosto suludo, ili ĉak perverznije? - katarski vitezovi, koji su u lakiranim kutijama
nosili suv izmet svojih dragana... to je bio kult koji je nemilosrdno zbrisao Inoćentije Treći, moţda s
pravom. Ali...
Uprkos svim svojim neumerenostima, albiţanski pesnici-vitezovi znali su vrednost ţene; ona
nije bila muškarĉeva sluškinja, niti samo njegovo „slabo rebro”, deo njega koji je tako lako iskušati.
Ona je bila - pa, to je dobro pitanje; dok je donosio stolicu za Lurin i sipao joj kafu, razmišljao je -
neka viša vrednost poĉiva u ovoj viţljastoj, pegavoj, bledoj, crvenokosoj, dvadesetogodišnjoj
jahaĉici. Nadmoćnoj, kakav je mekkis samog Boga gneva. Ali nije to mekkis; nije Macht, nije moć,
niti sila. To je pre - misterija. Stoga, tu ima gnostiĉke mudrosti, znanja skrivenog iza zida tako
tananog, tako zamamnog... ali nesumnjivo fatalnog znanja. Zanimljivo, da istina moţe da bude
konaĉni imetak. Ţena je znala istinu, ţivela s njom, ali ipak je nije ubila. Ali kada ju je izgovorila -
pomislio je na Kasandru i ţensko proroĉište u Delfima. I osetio je strah.
Jednom je rekao Lurin, uveĉe, nakon nekoliko pića. „Ti imaš ono što Pavle naziva ţalac.“
„Ţalac smrti”, podseti se smesta Lurin, „je greh.”
„Da.” Klimnuo je potvrdno. I ona ga je imala, ali nije je ubijao ništa više no što je zmiju njen
otrov ubijao... ili što su nuklearne bojeve glave bile pretnja same sebi. Noţ, maĉ, ima dva kraja -
jedan je drška, drugi seĉivo; gnosa ove ţene je za nju bila uhvaćena za siguran kraj, dršku; ali kada ju
je pruţila - video je, odblesak, svetlost tananog seĉiva.
Ali od ĉega se, za Sluge gneva, sastojao greh? Oruţje rata; ĉovek bi prirodno pomislio na
psihotiĉne i psihopatske kretene na visokim poloţajima u mrtvim korporacijama i drţavnim
agencijama, sada mrtve pojedince; ljudi pred tablama za crtanje, ljudi od ideja, koji planiraju, oni
koji pišu politike i deca odnosa s javnošću - poput trave, njihovo meso. Svakako, to je bio greh, to što
su ĉinili, ali to je ĉinjeno bez znanja. Isus, bog Stare sekte, rekao je to za svoje ubice - ne znaju šta
ĉine. Ne znanje, već nemanje znanja naĉinilo ih je takvima kakvi su bili, zaleĊenim u istoriji dok se
kockaju za njegovu odoru ili ga bodu kopljem. Bilo je znanja u hrišcanskoj Bibliji, na tri mesta koja
je on liĉno znao - uprkos pravilu u hijerarhiji Slugu gneva koje je zabranjivalo ĉitanje svetih
hrišćanskih tekstova. Jedan deo se nalazio u Knjizi o Jovu. Jedan u Propovedniku. Poslednji, finalni
deo, bio je u Pavlovim poslanicama Korinćanima, i tu se završavalo, a Tertulijan, Origen, Avgustin i
Toma Akvinski - ĉak ni boţanstveni Abelar; niko nije dodao ni mrvicu tokom narednih dve hiljade
godina.
A sada, razmišljao je, mi znamo. Katari su bili beznadeţno blizu, pogodili su jedan deo - da je
svet bio u rukama zlog Neprijatelja, a ne dobrog boga. Ono što nisu pogodili nalazi se kod Jova, da je
„dobri bog” bio bog gneva - da je, u stvari, bio zao.
„Kao što kod Šekspira Hamlet kaţe Ofeliji”, Makomas zareţa na Lurin. „’Idi u manastir.’”
Lurin, uzevši gutljaj kafe, ljupko reĉe: „Nosi se.”
„Vidiš?” Dominus Makomas reĉe ocu Hendiju.
„Vidim”, reĉe oprezno, „da ne moţete da naredite ljudima da budu jedno ili drugo; imaju ono što
se nekad zvalo ontološkom prirodom.”
Mršteći se, Makomas reĉe: ,,Š’a ’e to?”
„Njihova uroĊena priroda”, Lurin reĉe sladunjavim glasom. „Ono što jesu. Vi neupućeni seljaĉki
religiozni ĉudaci.” Ocu Hendiju reĉe: „Konaĉno sam odluĉila. Pridruţiću se hrišćanskoj crkvi.”
Promuklo se nasmejavši, Makomas se zatrese, u stomaku, ne u stomaku nalik Deda Mrazovom,
već u stomaku nalik onom u ĉvrste, grube ţivotinje. „Ima li uopšte hrišcanske crkve? U ovom

10

podruĉju?”
Lurin reĉe: „Tamo su veoma ljubazni i fini.”
„Moraju da budu takvi”, reĉe Makomas. „Moraju da moljakaju ljude da im doĊu. Mi ne moramo

da molimo; nama dolaze da ih zaštitimo. Od Njega.” Pokazao je palcem nagore. Ka Bogu gneva, ne u
njegovom ljudskom obliĉju, ne kako se na zemlji javio kao Karlton Luftojfel, već kao mekkis-duh
posvuda. Gore, ovde i, na kraju, dole; u grobu, u koji svi naposletku budu odvuĉeni.

Poslednji neprijatelj kojeg je Pavle poznao - smrt - na kraju je pobedila; Pavle je umro uzalud.
A opet, ovde je sedela Lurin Rej, pijuckala kafu, smireno najavivši da namerava da se pridruţi
diskreditovanoj, oslabljenoj, staroj sekti. Ljušturi nekadašnjeg sveta, koja je pokazala svoj hitinski
omotaĉ, svoju opakost; jer hrišćani su bili ti koji su napravili strahoruţje, strašno oruţje.
Potomci onih koji su pevali kitnjaste, poboţne luteranske himne napravili su, u nemaĉkim
kartelima, instrumente zla, koji su pokazali kakav je bio „Bog” hrišćanske crkve.
Smrt nije bila protivnik, poslednji suparnik, kako je to Pavle mislio; smrt je bila osloboĊenje od
okova Boga ţivota, Deus Irae. Smrću, ĉovek se oslobaĊao od Njega - i samo smrću.
Bog ţivota je bio taj koji je bio zli bog. U stvari, bio je jedini bog. A zemlja, ovaj svet, bila je
jedino kraljevstvo. A oni, svi oni; oni su bili njegove sluge, koje sprovode, kao što su to uvek radile,
njegove zapovesti. A njegova nagrada bila je u skladu s njegovom prirodom i njegovim zapovestima:
bila je to Ira. Gnev.
A ovde je sedela Lurin. Tako da to nije imalo smisla.
Kasnije, kada je Dominus Makomas odšetao, odvukao se peške svojim poslom, otac Hendi sede
s Lurin.
„Zašto?” reĉe.
Slegnuvši ramenima, Lurin reĉe: „Dopadaju mi se obzirni ljudi. Dopada mi se doktor Abernati.”
Zurio je u nju. Dţim Abernati, lokalni hrišćanski sveštenik u Šarlotsvilu; prezirao je tog ĉoveka -
ako je Abernati uopšte bio ĉovek; više je izgledao kao kastrato, spreman, kako je to reĉeno u Tomu
Dţonsu, za trke uškopljenika. „Šta ti on taĉno nudi?” upita. „Samopomoć. ’Misli srećne misli i sve će
biti...’”
„Ne”, reĉe Lurin.
Eli suvo reĉe: „Spava s onim ministrantom. Onim Pitom Sendsom. Znaš ga; ćelav mladić s
aknama.”
„S tineom”, ispravi je Lurin.
„Bar mu nabavi”, reĉe Eli, „fungicidnu kremu da natrlja teme. Da je i ti ne dobiješ.”
„Ţiva”, reĉe otac Hendi. „Od nakupca, trgovaĉkog putnika; moţeš da je kupiš za oko pet
ameriĉkih srebrnih poludolara...”
„Dobro!” ljutito reĉe Lurin.
„Vidiš?” Eli reĉe svom suprugu.
Video je; to je bila istina i on je to znao.
„Znaĉi on nije gesunt”, reĉe Lurin. Gesunt - zdrava osoba. Nije bolovao, niti bio obogaljen
ratom, kao što je to bio sluĉaj s nepotpunima. Pit Sends je bio kranker, bolestan; to se videlo na
njegovoj izbrazdanoj glavi, ćosavoj, na njegovom rošavom i rupiĉavom licu. Povratak
anglosaksonskom seljaku sa sifilisom, pomislio je s iznenaĊujućom zlobom. Da li je to bila
ljubomora? Iznenadio je sam sebe.
Klimnuvši ka ocu Hendiju, Eli reĉe, obraćajući se Lurin: „Što ne spavaš s njim? On je gesunt.”
„Daj, molim te”, reĉe Lurin svojim sitnim, tihim, ali smrtonosno uzavrelim besnim glasom; kada
je zaista bila strašno besna, celo lice bi joj se zacrvenelo i sedela bi ukoĉeno, kao okamenjena.
„Ozbiljna sam”, reĉe Eli, glasnim, visokim škripavim glasom.
„Molim te”, reĉe otac Hendi, pokušavši da smiri svoju ţenu.
„A što si došla ovamo?” Eli upita Lurin. „Da obznaniš da ćeš da se preobratiš, je l’ zato? Koga
briga. Preobrati se. U stvari, spavaj s Abernatijem; to će ti doneti svašta dobro.” Rekla je to
znaĉajno; naglasila je znaĉaj svojih reĉi iskljuĉivo besnim tonom. Ţene su imale tu posebnu veštinu;
posedovale su takav dijapazon. Nasuprot njima, muškarci su groktali, onako kako je to radio
Makomas; pribegavali su, kao što je to kod njega bio sluĉaj, odvratnom cerekanju. To je bilo previše.
Pokušavajući da zvuĉi mudro, otac Hendi reĉe Lurin: „Da li si paţljivo promislila? Uz to ide
stigma; uostalom, ţiviš od šivenja, pletenja i predenja - zavisiš od dobre volje ove zajednice, a ako se
pridruţiš Abernatijevoj crkvi...”
„Sloboda svesti”, reĉe Lurin.
„O, boţe”, zastenja Eli.
„Slušaj”, reĉe otac Hendi. Posegnuvši, uze obe Lurinine šake, obuhvati ih svojima. Zatim, poĉe
strpljivo da objašnjava. „To što spavaš sa Sendsom, ne znaĉi da moraš da prihvatiš njihova religijska
uĉenja. ’Sloboda svesti’ takoĊe oznaĉava slobodu da se ne prihvati dogma; razumeš li? Vidi, dušo.”

11

Njoj je bilo dvadeset; njemu ĉetrdeset dve, a osećao se kao da mu je šezdeset; osećao se, dok joj je
drţao ruke, kao matori šepavi ovan, kao neko bezubo stvorenje koje mumla i balavi, pa se zgrĉi od
takve slike sebe. Ali svejedno nastavi. „Dve hiljade godina su verovali u dobrog boga. A mi sada
znamo da to nije istina. Ima boga, ali on je - znaš to kao i ja; bila si dete za vreme rata, ali sećaš se i
moţeš da vidiš; videla si kilometre pepela koji su nekad bili tela... Ne shvatam kako moţeš iskreno,
intelektualno ili moralno, da prihvatiš ideologiju koja uĉi da je dobro odigralo odluĉujuću ulogu u
onome što se desilo. Shvataš?“

Nije povukla ruke. Ali ostala je nepomiĉna, toliko pasivna da se osećao kao da je drţao
preminule organizme; fiziĉki osećaj mu je bio odbojan pa ju je dragovoljno pustio. Ona zatim
ponovo uze šolju, smireno. A onda reĉe: „Dobro; znamo da je Karlton Luftojfel, predsedavajući
AEIR-a u vladi Sjedinjenih Drţava, postojao. Ali on je bio ĉovek. A ne bog.”

„Ĉovek obliĉjem“, reĉe otac Hendi, „koje je naĉinio Bog. Po liku Boga, prema tvojim svetim
spisima.“

UĊutala je; na to nije mogla da odgovori.
„Draga“, reĉe otac Hendi, „verovati u staru crkvu znaĉi pobeći. Pokušati pobeći od sadašnjosti.
Mi, naša crkva; pokušavamo da ţivimo u ovom svetu i suoĉimo se s onim što se dešava i situacijom
u kojoj se nalazimo. Iskreni smo. Mi, kao ţivi stvorovi, u rukama smo nemilosrdnog i ljutitog
boţanstva i ostaćemo tu dok nas smrt ne obriše s tablice svojih zapisa. Ako bi se moţda moglo
verovati u boga smrti... ali, naţalost...“
„Moţda postoji“, reĉe brzo Lurin.
„Pluton?“ Nasmejao se.
„Moţda nas Bog oslobaĊa muka“, odgovorila je nepokolebljivo. „I moţda ga pronaĊem u
Abernatijevoj crkvi. U svakom sluĉaju...” Podiţe pogled i pocrvene, mala, odluĉna i ljupka. „Neću da
oboţavam psihotiĉnog bivšeg zvaniĉnika ameriĉke AEIR kao boţanstvo; to nije realno; to je...“
Odmahnula je. „To je pogrešno“, reĉe, kao da se obraća sebi, pokušavajući da ubedi sebe.
,,Ali”, reĉe otac Hendi, „on ţivi.“
Zurila je u njega, tuţno, i veoma zabrinuto.
„Mi”, nastavio je, „kao što znaš, hoćemo da ga naslikamo. I šaljemo našeg nepota, našeg
umetnika, da ga potraţi; imamo mape Riĉfild Stejšena i AAA... nazovi to pragmatizmom, ako ţeliš;
Abernati mi je to jednom rekao. A šta on oboţava? Ništa. Pokaţi mi. Pokaţi mi.” Udario je dlanom o
sto, divljaĉki.
„Pa”, reĉe Lurin, „moţda je ovo...”
„Uvod? U stvaran ţivot koji sledi? Zar iskreno veruješ u to? Ĉuj, draga; sveti Pavle je verovao da
će se Hrist vratiti za njegova ţivota. Da će ’Novo carstvo’ poĉeti u prvom veku nove ere. Da li je bilo
tako?“
„Ne”, reĉe ona.
„I sve što je Pavle napisao ili mislio zasnovano je na toj zabludi. A mi naša uverenja ne
zasnivamo na zabludama; mi znamo da je Karlton Luftojfel sluţio kao manifestacija Boţanstva na
Zemlji, a on je pokazao svoju istinsku prirodu, koja je bila srdita. Moţeš je videti u svakoj šaci zemlje
i krša. Gledala si je šesnaest godina. Da ima ţivih psihijatara rekli bi ti istinu, šta pokušavaš da
uradiš. To se zove - fuga.” Zatim ućuta.
Eli dodade: „I moći će da spava sa Sendsom.”
Niko ništa ne reĉe na to; to je, takoĊe, bila ĉinjenica. Ĉinjenica je bila stvar, a reĉima se ne moţe
uzvratiti na ĉinjenicu - za to je bila potrebna druga i veća stvar. A Lurin Rej, i stara crkva, nisu je
posedovali; posedovala je samo lepe reĉi, kao što su „ljubav boţja” i „milosrĊe” i „milost” i
„spasenje”.
„Kad preţiviš strahoruţje”, otac Hendi reĉe Lurin, „i bob, više ne moţeš da ţiviš samo od reĉi.
Shvataš?”
Lurin klimnu potvrdno, zabrinuta, zbunjena i nesrećna.

3

Tokom rata su razvijene mnoge toksiĉne droge, a posle, te droge - veliki broj njih - leţale su
unaokolo u opštem haosu i mogle su se pronaći tu i tamo kao i sve drugo. Piter Sends se naroĉito
zainteresovao za te droge, jer su neke - bar nekoliko njih - iako prvobitno razvijene kao oruţje protiv
neprijatelja, da ga ometu, dezorijentišu i uopšte, da mu umanje sposobnosti, imale odreĊenu
pozitivnu stranu.

Bar je on u to verovao. Ko je paţljiv, moţe da pripremi napitak, nekoliko droga uzetih zajedno;

12

postao bi dezorijentisan, ali dolazilo bi i do odreĊenog pojaĉanja ili intenziviranja lucidnosti. Mali
zeleni metamfeti, blistavi crveni ’zini, pljosnati beli diskovi sa šiframa katkad podeljeni na polovine,
nekad na ĉetvrtine kad su jaĉi, mali ţuti vilenjaci ... sakupio je zbirku koju je drţao paţljivo skrivenu.
Niko osim njega nije znao za ovo blago koje je gomilao... i, dok ga je skupljao i nagomilavao,
eksperimentisao je.

Verovao je da takozvane halucinacije, koje uzrokuju neke od tih droga (s naglaskom, na šta je
stalno podsećao sebe, na reĉ „neke”) uopšte nisu bile halucinacije, već uvidi u drugaĉije stvarnosti.
Neke od njih su bile zastrašujuće; neke su se ĉinile lepima.

Zaĉudo, ĉaĉkao je i poigravao se ovim prvima; verovatno su ga duboki koreni puritanskog
porekla - pretpostavljao je - ĉinili mazohistom; u svakom sluĉaju, podruĉja strave su bila ona u koja
je voleo da se postepeno upušta... nije ţeleo da ide predaleko, niti da ostaje predugo, ali ţeleo je da
ih dobro osmotri.

To ga je podsećalo na tatu, koji je, dan pred rat, u zabavnom parku probao šok mašinu; staviš
novĉić, uhvatiš dve ruĉke i polako ih razdvajaš. Što ih više razdvojiš, jaĉa je i struja; ĉovek sazna
koliko moţe da izdrţi, koliko moţe da podnese da bi povukao dve ruĉke. Posmatrajući oznojanog
oca, crvenog u licu, Piter Sends je osetio divljenje, video da kako oĉev stisak postaje jaĉi, energiĉniji,
tako i razmak postaje sve veći. A opet, oĉigledno je to bio moćan - previše moćan, na kraju krajeva -
suparnik s kojim se njegov otac suoĉio; na kraju je otac, zastenjavši bolno, potpuno popustio.

Ali kako je divan njegov otac bio, i naravno da se pravio vaţan pred Pitom, koji je, s osam
godina, zaista mislio da mu je otac sjajan. On sam, dodirnuo je ruĉke na delić sekunde - i odskoĉio
uplašeno; nije mogao da podnese trenutni šok. On uistinu nije bio kao njegov otac... bar ne prema
sopstvenoj proceni.

Zato je sada uzimao preostale pilule strahoruţja. Koje je obazrivo mešao, poput alhemiĉara, u
razliĉitim odnosima i koliĉinama. I uvek je vodio raĉuna da još neko bude prisutan, tako da moţe
oralno da mu da standardan fenotijazin, ukoliko predaleko uĊe, izaĊe, padne, u ma kom pravcu da
ga droge ponesu.

„Lud sam”, rekao je Lurin Rej, jednom, otvoreno priznavši. A opet je nastavio; prouĉio bi
ponudu svakog trgovca koji bi prošao kroz Šarlotsvil... prouĉio i ĉesto bi kupio. Posedovao je
ogromne farmakopeje i mogao je, ĉesto nakon samo jednog baĉenog pogleda, da kaţe sta sadrţi koja
pilula, tableta ili spansula, ma kako tajanstvena bila; prepoznao bi ţig svake predratne kuće - što se
toga tiĉe, njegovo znanje je bilo savršeno.

„Onda”, rekla mu je Lurin, „prestani.”
Ali on to nije ţeleo, jer je tragao za neĉim. Nije samo zaludno gubio vreme, već je traţio - cilj je
bio tu, ali skriven iza membrane; a on je pokušavao, koristeći medikamente, da podigne membranu,
zavesu - tako je to sebi predstavio, racionalizovao, moţda, ali što bi to inaĉe radio? Jer ĉesto je patio
od strahova i dezorijentacije, nekada od depresije, a ĉak, mada retko, i od ubilaĉkog polimorfnog
besa.
Kazna? Ne, ĉesto je razmišljao i odgovarao. Nije tragao za naĉinima da povredi sebe, da oslabi
svoje sposobnosti, da otruje jetru ili bubrege; ĉitao je brošure, paţljivo prateći neţeljene efekte... i
svakako nije ţeleo da poludi i povredi nekog drugog; bledu, lepu Lurin, na primer. Ali...
„Moţemo da vidimo Karltona Luftojfela samo našim ĉulima”, objasnio je Lurin. „Ali ja
verujem...” Postojao je drugi poredak stvarnosti, a oĉi bez dodatne pomoći nisu dosezale do njega;
ako uzmete ultravioletne ili infracrvene zrake, na primer...
Lurin, sklupĉana u stolici naspram njega, pušeći lulu od alţirske ruţe s predratnom, potpuno
suvom holandskom mešavinom duvana, reĉe: „Umesto što uzimaš pilule, napravi instrumente koji
će registrovati njegovo prisustvo. Šta god bilo to što traţiš. Oĉitaj ga kazaljkom. To je bezbednije.”
Uvek se plašila da će ući u stanje izazvano drogom iz kojeg se neće vratiti; uostalom, lekovi nisu bili
lekovi - to su bili neurološki i metaboliĉki enzimi, koje ĉak ni njihovi tvorci nisu najbolje razumeli...
njihovi efekti razlikovali su se od osobe do osobe.
„Neću da oĉitavam kazaljke”, odgovori on. „Nisu podaci to što ţelim; nego...” Odmahnuo je.
„Iskustvo.”
Lurin uzdahnu. „Onda ĉekaj da se pojavi. Sedi i ĉekaj.”
„Ne mogu da ĉekam”, reĉe. „Jer se neće pojaviti s ove strane groba.” Taj neprijatelj za kojim je
Nova crkva, za kojim su SluGovi, ţudeli - njihovo rešenje. Mada su istovremeno SluGovi voleli da
vide sebe, preţivele iz rata, kao Odabrane, elitu koju je Bog gneva poštedeo.
Uvideo je osnovni nedostatak u njihovoj logici. Ako je Bog gneva bio zao, kako su SluGovi tvrdili,
ne bi poštedeo dobre već najlošije. Stoga, po njihovoj logici, oni su bili zlo ovog sveta; kao i sam
Karlton Luftojfel, ostali su u ţivotu jer su bili previše rĊavi da bi im bio ponuĊen isceliteljski melem
smrti.
Takva ludaĉka logika ga je zamarala. Zato se okrenu nizu pilula izloţenim pred njim na stolu, u

13

njegovoj maloj dnevnoj sobi.
„Dobro”, reĉe Lurin. „Šta je to što traţiš? Moraš imati bar neku predstavu, bar kad je vrednost

toga u pitanju... inaĉe ne bi stalno kupovao taj mali placebo za svo to srebro koje ti trgovci
naplaćuju. Veoma sam nesrećna; moţda ti se veĉeras pridruţim.” Danas je rekla ocu Hendiju da
namerava da se pridruţi hrišćanskoj crkvi, ali nije to rekla ni Pitu Sendsu ni doktoru Abernatiju.
Kao i obiĉno, sedela je na dve stolice... instinkt ju je spreĉavao da donese konaĉnu odluku.

Pit, namrštenog ĉela, polako reĉe: „Jednom sam video ono što zovu der Todesstachel. Bar bi ga
tako nazvali tvoj drugar otac Hendi i onaj nepot Tibor; oni vole te nemaĉke teološke izraze.”

„Šta je ein Todesstachel?“ upita ona. Nikada pre toga nije ĉula tu reĉ, ali znala je da Tod znaĉi
smrt.

Pit natmureno reĉe: „Ţalac smrti. Ali ĉuj. ’Ţalac’, kao kada te buba ili kopriva ţacne... to je
moderna upotreba. Danas znaĉi biti dodirnut ţaokom ispunjenom otrovom, kao što je to sluĉaj s
pĉelom. Ali znaĉenje nije uvek bilo takvo. Davno, kada su uĉenjaci kralja Dţejmsa napisali ’Gde ti je,
smrti, ţalac?’ imali su u vidu staro znaĉenje. Koje je...” Oklevao je. „Kao biti ţacnut opaskom.
Kapiraš? Ţacnut, na primer, da pobesniš, povreĊen opaskom. Znaĉilo je biti uboden kao vrhom
strelice. U dvobojima, na primer, ţacnuli bi jedan drugog; mi bi danas rekli ’uboli’. Stoga, Pavle nije
hteo da kaţe da smrt bode kako to škorpion ĉini, repom i vrećicom otrova, koji draţi; imao je u vidu
probadanje.“ Pavle je mislio na ono što je on sam, Pit Sends, pod dejstvom droga, jednom iskusio.

Borio se; droge su pokrenule destruktivno polimorfno, kruţno kretanje, pa je tumarao i razbijao
stvari, a pošto je bio u malom Lurinom stanu, razlupao je njene stvari i onda, zaĉudo, kada je
probala da ga zaustavi, šutnuo ju je i udario je. Kada je to uradio, osetio je ţalac - ţalac u starom
znaĉenju - duboko probadanje u telu zašiljenim metalnim harpunom, nazubljenim kopljem kakvo
ribari koriste da savladaju veliku ribu, kada završi u mreţi.

Nikada do tada nije iskusio nešto tako stvarno. On se, kada mu je harpun probio bok, zgrĉio, a
Lurin, koja se pognula i izbegavala udarce, smesta se zaustavila zabrinuta za njega.

Harpun - nazubljena metalna kuka - nalazila se na donjem kraju dugaĉkog štapa, koplja, koje se
uzdiglo sa Zemlje na nebo, a on je, u tom trenutku, kada se sklupĉao u agoniji, opazio nakratko
osobe na drugom kraju koplja, one koje su drţale štap koji je povezivao dva sveta. Obliĉja s toplim,
ali bezosećajnim pogledom. Ta obliĉja nisu okrenula harpun u njemu, samo su ga drţala tamo sve
dok, u bolu, nije poĉeo polako i postepeno da se vraća u budno stanje. Tome je sluţio ţalac - da ga
probudi iz sna, sna ljudskog roda, iz kojeg će jednog dana svi, u trenuću oka, kako je to Pavle rekao,
ustati. „Evo vam”, rekao je Pavle, „kazujem tajnu. Jer svi nećemo pomreti, a svi ćemo se pretvoriti,
ujedanput.” Ali, uh, taj bol. Da li je toliko bilo potrebno da se probudi? Zar moraju svi tako da pate?
Hoće li ga harpun ponovo probosti? Uţasavao ga je, a opet je prepoznao da su tri obliĉja, Trojstvo,
bila u pravu; to je moralo da bude uraĊeno; morao je da ustane. A opet...

Zatim uze knjigu, otvori je i proĉita naglas Lurin, koja je volela da joj se ĉita, ako nije nešto
predugaĉko i bombastiĉno. Proĉitao je kratku, jednostavnu pesmu, ne rekavši joj ko je autor.

Mati, ja ne mogu presti;
Bolni prsti, suva usta;
Ah! da znaš boli moje ti!
Avaj, sudbo moja pusta!

Zatvorivši knjigu, upita: „Šta kaţeš na ovo?”
„Okej je.”
On reĉe: „Sapfa. Preveo Landor. Verovatno iz jedne reĉi, iz jednog ’fragmenta’, ali podseća na
Gretchen am Spinnrade - u prvom delu Geteovog Fausta.” I on pomisli: Meine Ruh ist hin. Mein
Herz ist schwer. Bolna sam srca, bez mira i sna. Neverovatno, tako su sliĉne. Da li je Gete znao?
Sapfina pesma je bolja, jer je kraća. I bila je, bar kod Landora, na engleskom, a on, za razliku od
SluGovskog oca Hendija, nije uţivao u stranim jezicima; u stvari, uţasavali su ga. Previše
strahoruţja je poteklo, na primer, iz Nemaĉke; nije to mogao da zaboravi.
„Ko je bila Sapfa?” upita Lurin.
On brzo reĉe: „Najbolja pesnikinja ikada. Ĉak i kad su samo fragmenti u pitanju. Uzmi, na
primer, Pindara; on je bio trećerazredni pesnik.” Opet je osmotrio poredane pilule; šta da uzme,
koju kombinaciju? Da pokuša da tim sredstvima dosegne drugi svet za koji je znao da postoji, iza
kapija smrti, moţda.
„Kaţi mi”, reĉe Lurin, povukavši dim iz svoje jeftine lule od alţirske ruţe - jedino to je mogla da
kupi od nakupca; ruţe odgojene u Ujedinjenom Kraljevstvu bile su preskupe - gledajući ga oštro.
„Kako ti je bilo onomad kad si uzeo metamfetamine i video Đavola?”
Nasmejao se.

14

„Šta je smešno?”
„Zvuĉi kao”, reĉe, „znaš. Raĉvast rep, papci, rogovi.“
Ali bila je ozbiljna. „Nije. Priĉaj mi opet.”
Nije voleo da se priseća svoje vizije Protivnika, kojeg je Martin Luter King nazvao „našim
prastarim neprijateljem na zemlji.” Zato uze ĉašu vode, paţljivo odabra nekoliko sortiranih pilula i
proguta ih.
„Horizontalne oĉi”, reĉe Lurin. „Ti si mi to rekao. I bez zenica. Samo prorezi.”
,,Da.” Klimnu potvrdno.
„I bio je nad horizontom. Nepokretan. Oduvek je bio tamo, rekao si. Je l’ bio slep?”
„Ne. Video je mene, na primer. U stvari, sve nas, ceo ţivot. On ĉeka.” Greše, Sluge gneva, pomisli
Pit; nakon smrti moţemo biti uruĉeni Protivniku - to uopšte neće - ne mora - biti osloboĊenje, nego
poĉetak. „Znaš”,reĉe, „bio je na takvom mestu da je video pravo preko površine sveta, kao da je svet
ravan i njegov pogled, poput laserskog zraka, putovao je beskrajno, zauvek. Nije imao taĉku fokusa,
kakvu pravi soĉivo.”
„Šta si to sad uzeo?”
„Narkazin.”
„Nark ima veze sa spavanjem. Ali zin je stimulator. Da li te stimuliše da zaspiš?”
„Otupljuje frontalni reţanj i oslobaĊa talamus. Stoga...” Brzo je progutao dve sivepilulice.
„Uzimam ove da obuzdam talamus.” Metabolizam mozga, vazodilatacija i konstrikcija, bio mu je
hobi; poznavao je mapu ljudskog mozga i šta blago nedovoljan dotok krvi u jednom ili drugom
njegovom delu moţe da izazove - da moţe trajno da promeni ljubaznog, dobrog, perceptivnog
ĉoveka u ograniĉenog, rigidnog, sumnjiĉavog, zamišljenog kvaziparanoika. Zato je bio tako paţljiv;
hteo je prvenstveno da utiĉe na luĉenje hormona nadbubreţnih ţlezda bez previše vazokonstrikcije.
A amfetamini su bili vazokonstriktori, te stoga opasni; mogli su trajno da oštete liĉnost u
fiziološkom smislu.
Sve to su velike kuće otkrile i blagovremeno stavile na raspolaganje; putem strahoruţja,
Pentagonu tokom šezdesetih i sedamdesetih godina - a upotrebljeno je osamdesetih.
Ali s druge strane, metamfetamini su inhibirali luĉenje adrenalina, a to je, za neke liĉnosti, bilo
od kljuĉnog znaĉaja; šizofrenija je napokon, poput raka, bila razotkrivena; rak se sastojao od virusa,
a za šizofreniju se ispostavilo da je posledica prekomerne proizvodnje seratonina koji mozak ne
moţe da podnese; odatle halucinacije - istinske halucinacije, mada je linija izmeĊu halucinacije i
autentiĉne vizije postala zaista tanka.
„Ne razumem te”, reĉe Lurin. „Uzimaš te proklete pilule, a onda vidiš nešto baš ogavno - samog
Satanu. Ili tu kuku o kojoj priĉaš, taj harpun koji ti probija bok. A ipak se vraćaš tamo. Nije da ti je
prosto dosadno; nije to u pitanju.” Zbunjena, gledala ga je.
Pit reĉe: „Moram da znam. Samo to. Iskusiti, znati, znaĉi postojati. Ţelim da postojim.”
„Postojiš”, pokaza ona, praktiĉno.
„Ĉuj”, reĉe Pit. „Bog - autentiĉni Bog, On iz Biblije, Kojeg oboţavamo, ne taj Karlton Luftojfel -
traţi nas; Biblija je hronika Boţje potrage za ĉovekom. Ne ĉovekove potrage za Bogom. Razumeš li?
I ja ţelim da idem ka Njemu, da upoznam Njega, što je bolje moguće.”
„Kako su se ĉovek i Bog razdvojili?” Poput deteta, paţljivo je slušala, ĉekajući istinitu priĉu.
Pit zagonetno reĉe: „Dilema tako stara da je priĉa iskrivljena. Nekako je Bog postavio ĉoveka
tamo gde moţe da ga dosegne svakog dana, redovno; bili su u direktnom kontaktu, onako kako smo
to sada ti i ja. Ali nešto se dogodilo i nekako su završili kao Lajbnicove zatvorene monade, blizu su,
ali ne mogu da percipiraju ništa izvan sebe; sposobni da osmatraju samo sopstveno biće. Oĉigledno
je došlo do neke vrste šizofrenije, kod jednog ili kod oboje; autizam - razdvajanje. A onda je ĉovek...”
„Ĉovek je bio oteran. Fiziĉki izdvojen.”
Pit reĉe: „Oĉigledno je ĉovek nešto uradio, ili je bar Bog mislio da jeste. Ne znamo taĉno šta je to
bilo. U svakom sluĉaju, nekako se iskvario, prirodno ili putem neke prirodne supstance; neĉim što je
napravio Bog i što je deo Njegovog stvaranja. Tako je ĉovek potonuo van direktnog domašaja sve do
nivoa obiĉnog stvaranja. I mi moramo da pronaĊemo put natrag.”
„A ti to radiš koristeći ove pilule.”
On jednostavno reĉe: „To je sve što znam. Nemam prirodne vizije. Ţelim da se vratim nazad sve
dok ne budem lice u lice s Njim kako je to nekad bio ĉovek - bio, pa odabrao da ne bude. Bez sumnje,
nešto ili neko ga je kušnjom udaljio i naveo da uradi nešto drugo. Čovek je voljno odustao od tog
odnosa jer je mislio da je pronašao nešto bolje!“ Više za sebe, dodade: „Pa smo završili s Karltonom
Luftojfelom, bobovima i strahoruţjem.“
„Dopada mi se ideja o iskušenju“, reĉe Lurin; upalila je ponovo lulu, pošto se ugasila. „Svima se
dopada. Te pilule te iskušavaju; još uvek to radiš. Ljudi - ljudi poput tebe - imaju krv prerijskog
glodara; beskrajno su radoznali. Zaĉuje se ĉudan zvuk i eto tebe, iskaĉeš iz rupe da vidiš šta se

15

dešava. Za svaki sluĉaj.“ Zamislila se. „Ĉudo. Za njim ţudiš i on je - prvi od nas u Vrtu - za njim
ţudeo. Za onim što su pre rata zvali ’spektakularnim’. Svi pod isti šator.“ Osmehnula se. „Reći ću ti
još nešto. Znaš zašto hoćeš da budeš u prvom redu? Da bi bio s njima.“

„S kim?“
„S velikim momcima. Oholost. Hvalisanje. Ĉovek vide Boga i reĉe sebi, Ej bre, kako to da je on
Bog, a meni zapalo da...“
„A ja to sad radim.“
Lurin reĉe: „Nauĉi da budeš ono što je Hrist zvao ’krotkim’. Kladim se da ne znaš ni šta to znaĉi.
Sećaš se supermarketa pre rata; kad bi se neko ugurao s kolicima u red pre tebe, a ti to prihvatiš - to
je tvoja iskrivljena predstava ’krotkosti’. U stvari, krotak znaĉi ’ukroćen’, poput ukroćene ţivotinje.“
On zaĉuĊeno reĉe: „Stvarno?“
„Potom je reĉ poĉela da znaĉi skroman, ĉak i milosrdan, ili napaćen, pa ĉak i da oznaĉava loše
osobine, kao što su slab i mek. Ali izvorno se odnosila na gubitak nasilnosti. U Bibliji se konkretno
odnosi na oslobaĊanje od gorĉine zbog nepravde koja ti je naneta.“ Nasmejala se s uţivanjem.
„Glupava budalo“ , reĉe mu zatim. „Brbljaš, a stvarno nemaš pojma o ĉemu priĉaš.“
On ukoĉeno reĉe: „Vreme provedeno s onim sitniĉavim ocem Hardijem uopšte te nije uĉinilo
krotkom. U bilo kom znaĉenju te reĉi.”
Ĉuvši to, Lurin se zaceni od smeha. „O, boţe.” Udahnula je. „Moţemo sad ţestoko da se
raspravljamo - ko je od nas krotkiji? Do vraga, ja sam mnogo krotkija od tebe! “ Ljuljala se
zadovoljno.
Ignorisao ju je. Zbog smeše pilula koje je popio; poĉele su da deluju na njega.
Iznenada, vide obliĉje ozarenog pogleda, za koje je pretpostavio da je Isus. Mora da je Isus.
Ĉovek, slamaste bele kose, nosio je togu i grĉke štitnike na potkolenicama. Bio je mlad, krupnih
ramena, i smešio se na neţan, veseo naĉin, dok je stajao stiskajući na grudima ogromnu i tešku
knjigu s koricama vezanim kopĉom. Da nije klasiĉnih štitnika na potkolenicama, mogao bi - zbog
neravno podseĉene kose - biti i Saksonac.
Isuse Hriste! - pomisli Pit.
Krupni belokosi mladić - boţe, graĊen je kao kovaĉ! - otkopĉa knjigu i otvori je da pokaţe dve
velike stranice. Pit vide natpis na nepoznatom jeziku, koji mu bi pokazan da ga proĉita:

KAI THEOS EIN HO LOGOS

Pit ga nije razumeo, niti gomilu drugih reĉi koje su, iako uredno ispisane, lebdele pred njim u
ovoj viziji, iseĉci njemu nerazumljivi, kao što su koimeitheisometha ... keoiesis ...titheimi ... nije
mogao da odredi ni da li je to bio stvaran jezik ili ne - komunikacija ili besmislena snoviĊenja.

Mladić svetle kose zatvori veliku knjigu koju je drţao, a onda, nenadano, nestade. Nalikovalo je,
to njegovo pojavljivanje i nestajanje, laserskom hologramu iz ratnog perioda, samo što nije bilo
zvuka.

„Ionako ne treba to da slušaš”, reĉe glas u Pitovom umu, kao da su se njegovi sopstveni misaoni
procesi otrgli kontroli. „Sve to trabunjanje samo treba da te impresionira. Da li ti je rekao svoje ime,
taj ĉovek? Ne, nije.”

Okrenuvši se, Pit vide drhtavo, lebdeće obliĉje malog glinenog ćupa, skromnog predmeta,
ispeĉenog, ali bez glazure; samo stvrdnutog. Objekat napravljen s namenom, od zemlje. Korio ga je
zbog divljenja - jer bio je zadivljen - i bi mu drago zbog toga.

„Reci ću ti moje ime”, reĉe ćup. „Ja sam Oh Ho.”
Kineski, pomisli Pit.
„Ja sam od zemlje i nisam nadmoćan u odnosu na smrtnike”, nastavi da govori ćup Oh Ho,
priĉljivom tonom. „Nisam iznad predstavljanja. Uvek se ĉuvaj prikaza koje su previše uzvišene da bi
se predstavile. Ti si Piter Sends; ja sam Oh Ho. To što si video, to obliĉje koje drţi onu veliku staru
knjigu, to je entitet iz noosfere, iz Mora saznanja, koji je došao dovde iz sumerskog doba. Kao
Therapeutae pomagali su grĉkom iscelitelju Asklepaidu; kao duhovi ili plazmiĉna bića mudrosti
predstavljali su se kao ’Tot’ Egipćanima, a kada su gradili - jer odliĉne su zanatlije - onda su bili
’Ptat’ Egipćanima, a ’Hefest’ Grcima. U stvari, oni uopšte nemaju imena, pošto su sloţen um. Ali ja
imam ime, kao što ga imaš i ti. Oh Ho. Moţeš li da ga upamtiš? Jednostavno je to ime.”
„Naravno”, reĉe Pit. „Oh Ho, kinesko ime.”
Ćup zaigra; poĉe da se rasplinjava. „Oh Ho”, ponovi. „Ho Oh. Oh, Oh, Oh. Ho On. Seti se, Ho On,
Pite Sendse, jednog dana kada budeš razgovarao s doktorom Abernatijem. Mali glineni ćup koji je
došao iz zemlje i moţe, kao i ti, da se razbije u komade i vrati u zemlju, koji ţivi samo toliko koliko i
tvoja vrsta.”
„’Ho On’”, Pit ponovi poslušno.

16

„Ono što je dobroćudno predstaviće se imenom”, Ho On reĉe, sada nevidljiv; prisutan samo kao
glas, misao, mentalni entitet koji je zaposeo Pitov um. „Ono što neće nije. Sliĉni smo, ti i ja, jednaki
na odreĊen stvaran naĉin, sazdani od iste tvari. Pite Sendse. Rekao sam ti ko sam; i iz davnina,
poznajem te.“

Kakvo šašavo ime, pomisli Pit: Ho On. Šašavo ime za nepostojan, lomljiv ćup. Ipak, svejedno mu
se dopadao; ponašao se prema njemu, kao što reĉe, kao prema sebi ravnom. A to se nekako ĉinilo
vaţnijim od ogromnog transcendentnog znaĉenja koje teške strane reĉi iz ogromne knjige mogu da
sadrţe. Reĉi koje inaĉe nije mogao da pojmi; prevazilazile su njegovo shvatanje. On, kao i glineni
ćup Ho On, bio je previše ograniĉen. Ali onaj kojeg sam video jeste bio Isus Hrist, shvatio je. Znam
da je to On. Izgledao je kao On.

„Ima li još nešto što ţeliš da znaš pre nego što odem?” zaĉu misli Ho Ona, u svojoj glavi.
Pit Sends reĉe: „Reci mi najvaţniju stvar koja se, u bilo kom sluĉaju, moţe izreći. Ali da je
istinita.”
Ho On pomisli: „Sveta Sofija će se ponovo roditi. Ranije nije bila prihvatljiva.”
On trepnu. Ko je bila sveta Sofija? Ovo je zvuĉalo kao da mu je rekao da će sveti Vid opet da
zaigra... to je vic. Ispuni ga veliko razoĉarenje. Jednostavno se svelo na nešto šašavo, kao što je i
njegovo ime. A sada je osetio kako odlazi... s tom oskudnom, ako ne i beznaĉajnom, porukom.
Zatim dejstvo droga prestade. I više nije ni video ni ĉuo; opet je posmatrao svoju dnevnu sobu,
poznate mikrotrake i projektor, kaleme za trake, prepun plastiĉni sto; video je Lurin kako puši lulu,
osetio je miris duvanskog dima... u glavi mu se mutilo i on ustade nesigurno, znajući da je u
stvarnom vremenu prošao samo jedan trenutak, a za Lurin se ništa nije dogodilo. Ništa se nije
promenilo. Bila je u pravu.
To nije bio dogaĊaj; Hrist mu se nije prikazao. Desilo se ono ĉemu se nadao Pit Sends -
pojaĉanje njegovih sposobnosti percepcije.
„Isuse”, reĉe naglas.
„Šta je bilo?” upita Lurin.
„Video sam Njega”, izjavi Pit. „On postoji. Da nas spase. Uvek je tu, uvek će biti, uvek je bio.”
Otišao je u kuhinju i sipao sebi malu koliĉinu burbona, moţda dve trećine ĉašice, iz dragocene
predratne boce.
Kada se vratio u dnevnu sobu Lurin je ĉitala loše odštampan ĉasopis, bilten štampan na
geštetneru, koji je distribuiran od grada do grada, ovde u drţavama oko Stenovitih planina.
„Samo sediš”, on reĉe s nevericom.
„A šta treba da radim? Da aplaudiram?“
„Ali vaţno je.”
„To si ti video; ja nisam.“ Nastavila je da ĉita bilten; donet je iz Provoa, u Juti.
„Ali On je tu i zbog tebe“, reĉe Pit.
„Dobro.“ Klimnula je odsutno glavom.
Seo je, osećajući malaksalost i muĉninu; posledice pilula. Nastupila je tišina, a onda Lurin opet
progovori, još uvek rasejano.
„SluGovi šalju nepota, Tibora Makmastersa, na Hodo. Da pronaĊe Boga gneva i uhvati njegovu
suštinu za murcrk.“
„Šta je, pobogu, ’murcrk’?“ SluGovski ţargon; nikada ga nije razumeo.
„Crkveni mural.” Ona podiţe pogled. „Pretpostavljaju da će morati da preĊe više od hiljadu i po
kilometara; do Los AnĊelesa, ĉini mi se.“
„Misliš da me je briga?“ on besno reĉe.
„Mislim“, reĉe ona, odlaţući bilten, a onda, mr- šteći se zamišljeno, dodade, „da i ti treba da
kreneš na taj Hodo, a onda nekih osamdesetak kilometara odavde da odseĉeš nogu toj kravi koja
vuĉe Tiborova kolica. Ili da mu izazoveš kratak spoj u akumulatoru. “ Zvuĉala je savršeno pribrano,
ozbiljno.
„Zašto?“
„Da ne donese suštinu. Za mural.”
„Ne moţe manje da me bude briga ako...”
Zastade. Jer je neko stigao do vrata njegovog skromnog boravišta; ĉuo je korake, a onda njegov
pas Tom Svift i Njegov Elektriĉni Ĉarobni Tepih zalaja. Oglasi se zvono. Ustavši, on ode do vrata.
Doktor Abernati, njegov nadreĊeni, sveštenik Udruţene hrišćanske crkve Šarlotsvila, stajao je
pred njima u svojoj crnoj mantiji. „Da li je prekasno za posetu?“ reĉe doktor Abernati, okruglog,
sitnog, lica nalik zemiĉki, ljubazan u svojoj formalnoj zabrinutosti da moţda ne smeta.
„UĊite.” Pit širom otvori vrata. „Poznajete gospoĊicu Rej, doktore.”
„Gospod nek je s Vama”, reĉe joj doktor Abernati, klimnuvši.
Smesta, ispravno, onda odgovori: „I s duhom Vašim.” Ustade. „Dobro veĉe, doktore.”

17

„Ĉujem”, reĉe doktor Abernati, „da razmišljate da preĊete u našu crkvu, pristupite svetoj
potvrdi, a onda i Svetim tajnama.”

„Pa”, reĉe Lurin, „da - znate. Nezadovoljstvo. Hoću da kaţem, ko ţeli da oboţava bivšeg
predsedavajućeg AEIR-a?”

Doktor Abernati proĊe u majušnu kuhinju i pristavi ĉajnik, kako bi zagrejao vodu za kafu.
„Dobrodošli ste”, reĉe joj.

„Hvala Vam, doktore”, reĉe Lurin.
„Ali za prijem morate da proĊete intenzivnu polugodišnju versku obuku. S brojnim temama:
Svete tajne, rituali, osnovna naĉela crkve. U šta verujemo i zašto. Drţim ĉasove za odrasle dvaput
nedeljno u popodnevnim satima.” Zatim dodade, pomalo postiĊeno: „Trenutno imam jednog
odraslog na obuci. Mogli biste brzo da nadoknadite propušteno; imate bistar, plodan um. U
meĊuvremenu, mogli biste da prisustvujete sluţbama... meĊutim, ne biste mogli da priĊete
priĉesnoj ogradi, niti da se priĉestite; to znate.”
„Da”, klimnu ona.
„Kršteni ste?”
„Ja...” Oklevala je. „Iskreno, ne znam.”
„Krstili bismo Vas posebnom sluţbom za one koji su moţda ranije kršteni. Vodom. Sve drugo -
kao što su latice ruţe, koje su koristili pre rata u Los AnĊelesu - to se ne raĉuna. Uzgred - ĉujem da
Tibor treba da krene na Hodo. Nije tajna, naravno; moje saznanje o tome to potvrĊuje. Eltern Slugu
gneva, kaţu glasine, obezbedili su mu mape, fotografije i podatke, kako bi mogao da pronaĊe
Luftojfela. Nadam se samo da će mu krava izdrţati.” Vraćajući se u dnevnu sobu, reĉe Pitu Sendsu:
„Šta kaţeš na malo pokera? Tri mi se ĉini nedovoljno kao broj, ali moţemo da igramo u prave stare
bakarne cente. I bez budalastih igara, kakve su zajedniĉka karta ili bejzbol, samo sedam karata,
strejt i zatvoreni poker.”
„Okej”, reĉe Pit, klimnuvši glavom. „Ali hajde da igramo s jednim dţokerom, po izboru delitelja,
pošto nas ima samo troje.”
„Dobro”, reĉe doktor Abernati, dok je Piter išao da uzme špil i pakovanje ĉipsa. Privukao je stolu
udobnu stolicu za Lurin Rej, a onda jednu za sebe i poslednju za Pita.
„I bez priĉe tokom igre”, Pit reĉe Lurin.
Delili su karte, kad krava s kolicima Tibora Makmastersa, sa baterijom koja je osvetljavala tlo
pred njima, stade pred vrata i zazvoni zvonom punim nade.
Zagledan u karte, doktor Abernati paţljivo reĉe na zamišljen i rasejan naĉin: „Ovaj, ja - uh -
odustajem. Ja ću otvoriti.” Ustade, da bi otišao do vrata - da bi otvorio vrata pridošlom dobro
poznatom SLuGovskom umetniku nepotu.
Sa svojih kolica, Tibor Makmasters je nadzirao razvoj partije pokera, a razgovor je imao onaj
jedinstven ujednaĉen kvalitet - svako bi priĉao koliko i svi drugi, mada je svaki igraĉ mrmljao na
sebi svojstven naĉin; a sve to, primetio je Tibor, nije ništa znaĉilo - to je bila samo buka, šala, jer je
njihova paţnja stalno bila usmerena na igru.
Zato je tek kasnije, za vreme pauze, mogao da razgovara s doktorom Abernatijem.
„Doktore.” Glas mu, u sopstvenim ušima, zazvuĉa škripavo.
„Da?” reĉe Abernati, brojeći plave ĉipove.
„Ĉuli ste za Hodo na koje treba da idem.”
„Aha.”
Tibor reĉe, svesno i paţljivo promislivši svoje reĉi, znajući vrlo dobro njihovo znaĉenje:
„Gospodine, ako bih se preobratio u hrišćanstvo, ne bih morao da idem.”
Tog trenutka, doktor Abernati podiţe pogled i odmeri ga: „Zar se zaista toliko plašiš?” I ostali,
Piter Sends i devojka, Lurin Rej, zurili su u Tibora; osetio je njihov ukoĉen pogled.
„Da”, reĉe Tibor.
„Ĉesto je”, reĉe doktor Abernati, uze nov špil i poĉe energiĉno da meša karte, „strah ili uţas
zasnovan na osećaju krivice, koja nije direktno doţivljena.”
Tibor ne reĉe ništa. Ĉekao je s namerom da ĉuje sve, ma kako neprijatno ili otegnuto bilo.
Uostalom, i inaĉe su sveštenici, naroĉito hrišćanski, ĉudni, gorljivi ljudi.
„Vi”, izjavi doktor Abernati, „u vašoj Crkvi slugu gneva, nemate javnu ili liĉnu ispovest.”
„Ne, doktore, ali...”
„Ne nastojim da se raspravljam ili takmiĉim“, reĉe doktor Abernati oštrim, potpuno ĉvrstim
tonom. „Angaţovao te je otac Hendi i njegova je stvar ako ţeli da te pošalje.”
„I tvoja”, dodade Lurin, „ukoliko ţališ da odustaneš ili ideš. Zašto jednostavno ne odustaneš?”
„I završim”, reĉe Tibor, „u vakuumu.”
„Uvek je”, nastavi doktor Abernati, „hrišćanska crkva svakoga spremna da prihvati. Bez obzira
na njihovo duhovno stanje; ne traţi ništa od njih osim da su voljni. MeĊutim, ja bih posumnjao da je

18

ono što bih ti ponudio - ja kao glasnik Boţji, ne kao ĉovek - samo prilika da izbegneš svoju duhovnu
obavezu... ili, da budem precizniji, prilika da sebi priznaš, a da meni ispovediš, snaţnu ţelju da
izbegneš svoju duhovnu obavezu.”

„Prema laţnoj crkvi?” pobuni se Lurin Rej, podigavši zaĉuĊeno svoje tamne obrve. Zatim reĉe
Tiboru: „Imaju klub; svi su uĉlanjeni. To je ono što se zove ’profesionalna etika.’” Nasmejala se.

„Zašto ne zakaţeš susret sa mnom?” doktor Abernati upita Tibora. „Mogu da saslušam tvoju
ispovest ĉak i ako ne priĊeš hrišćanskoj crkvi; nije to uslov, što bi stari rekli.”

Izuzetno oprezno, razmišljajući veoma, veoma brzo, Tibor odgovori: „Ja - ne pada mi na pamet
ništa što bih ispovedio.”

„Pašće ti”, reĉe Lurin uverljivo. „On će ti pomoći. I više od toga.”
Ni doktor Abernati ni Pit Sends ne rekoše ništa, a opet se ĉinilo da na neki tajnovit naĉin, moţda
baš svojom pasivnošću, potvrĊuju da je ono što je ona rekla istina. Otac ispovednik je znao svoj
posao; kao dobar advokat ili doktor medicine, razmišljao je Tibor, mogao je da izvuĉe sve iz svog
klijenta. Da ga vodi i savetuje. Da sazna šta je duboko u njemu, skriveno - ne da išta zaseje, već pre
da poţanje.
„Dozvolite da razmislim o tome”, reĉe Tibor. Sada je oklevao. Njegove namere, njegovu odluku
da to uĉini kao rešenje za uţasnu pomisao na predstojeće Hodo, preplavi oklevanje zbog ozbiljne i
temeljne sumnje. Ono što mu se ĉinilo kao dobra ideja, bi mu vraćeno kao neprihvatljivo, u šta
gotovo nije mogao da poveruje, od strane ĉoveka koji bi najviše profitirao - to jest, najviše posle
Tibora Makmastersa, koji je bio ispred svih... iz oĉiglednih razloga - razloga koji su postali opipljivi
svima u prostoriji.
Ispovest? Nije osećao teret krivice, niti ţalac smrti; umesto toga, osećao se zbunjeno i uplašeno;
to je sve. Istina, bolesno, opsesivno se plašio predloţenog - u stvari, nareĊenog - Hodoa. Ali zašto
mora da postoji krivica? Taj gotski spoj, stara crkva... a opet je morao da prizna da je nekako bila
prigodna, ova interpretacija doktora Abernatija. Moţda ga je to jednostavno prenerazilo jer je bilo
neoĉekivano; moţda zbog toga.
Pošto nije imao šta da kaţe, prijateljica Pita Sendsa opušteno progovori. „Ispovest je”,
zamišljeno reĉe Lurin, „ĉudna. Ni na koji naĉin ne osećaš slobodu u smislu da moţeš opet da grešiš s
dozvolom. U stvari, osećaš...” Odmahnula je, kao da su je svi zaista razumeli - što nije bio sluĉaj s
Tiborom. MeĊutim, on ozbiljno klimnu, kao da jeste. I iskoristi priliku - zar nisu razgovarali o
maglovitim, interesantnim temama kao što je greh? - da odmeri po milioniti put njene oštro
naglašene grudi; nosila je belu pamuĉnu majicu skupljenu od brojnih pranja, bez brushaltera, a pod
prigušenim sve tlom u dnevnoj sobi njene bradavice bacale su dugaĉke, velike senke na najdalji zid,
pri ĉemu je svaka bila uvećana do veliĉine dţepne baterije.
„Osetiš”, izjavi Pit Sends, „kako tvoje zle misli i dela postaju artikulisane. Dobiju formu i oblik. I
budu manje strašne, jer postanu - samo reĉi, iznenada. Samo Logos. A”, dodade, „Logos je dobar.”
Zatim se osmehnu Tiboru i on onda iznenada oseti moćan udar hrišcanskog znaĉenja u svom umu.
Zauzvrat, osetio se umirenim; osetio je isceljivaĉke pre nego filozofske osobenosti stare crkve -
mada, iskreno, njene doktrine nisu imale smisla, ali nije ga imalo mnogo toga u svetu. Naroĉito
nakon rata.
Još jednom tri osobe za stolom, poput ovozemaljskog biseksualnog trojstva, nastaviše igru.
Razgovor o izuzetno znaĉajnoj temi zbog koje je došao - bar njemu znaĉajnoj - bio je završen.
Ali onda doktor Abernati iznenada reĉe, podigavši pogled s karata koje je drţao: „Mogao bih
odjednom da imam tri odrasle osobe na ĉasovima religijske obuke. Tebe, gospoĊicu Rej i još jednog
ĉudnog lika, koji trenutno ide, a kojeg znam da ste već nekom prilikom sreli, Voltera Blesingejma.
To je maltene renesansa prvobitne vere.” Izraz njegovog lica i ton glasa nisu odavali njegova
osećanja - moţda zbog karata izloţenih na površini stola.
Naglas, Tibor reĉe: „Erbarme mich, mein Gott.” Reĉima na nemaĉkom, obratio se sebi; bar
koliko je njemu bilo poznato. Ali, na njegovo veliko iznenaĊenje, doktor Abernati klimnu potvrdno,
oĉigledno razumevši šta je rekao.
„Jezik”, reĉe Lurin Rej kiselo, „Krup und zonena. I. G. Farbena. Porodice Luftojfel sve do Adama
Luftojfela - ili, taĉnije, Kaina Luftojfela.”
Doktor Abernati joj reĉe: „Erbarme mich, mein Gott nije jezik nemaĉkih vojnih krugova i
industrijskih kartela. To je Klagengeschrei ljudskog bića, ljudski vapaj za pomoć.” Objasnio je njoj i
Pitu Sendsu. „To znaĉi ’Boţe, spasi me.’”
„Ili ’Boţe, smiluj mi se’”, reĉe Tibor.
„Erbarmen”, reĉe doktor Abernati, „znaĉi ’imati milosti’, osim u tom jednom izrazu; to je idiom.
Patnja ne potiĉe od Boga; stoga, ne traţi se od Boga da bude milostiv; od Njega se traţi spas.” Zatim,
iznenada, spusti karte. „Sutra u deset, kod mene u kancelariji, Tibore. Videćemo se nasamo,
objasniću ti malo ĉin ispovesti, a onda ćemo otići do kapele gde se nalaze rezervni Sveti darovi; ti,

19

naravno, nećeš moći da se pokloniš, ali On ti to neće zameriti. Ĉovek bez nogu ne moţe da klekne.”
„Dobro, doktore”, saglasi se Tibor. I oseti se bolje, ĉudno, ĉak i u tom trenutku. Kao da je nešto

uzeto iz oslabljenog stiska njegovih manuelnih ekstenzora, teret koji je preopteretio
meta-akumulator i uzrokovao pojavu zlokobnog crnog dima iz transformatora, menjaĉa i
solenoidnih ventila na njegovim kolicima.

A sve do sada nije znao ni da postoji.
„Moje tri kraljice”, doktor Abernati saopšti Pitu Sendsu, „jaĉe su od tvoja dva para. Ţao mi je.”
Pokupio je skroman ulog; Tibor vide da je sveštenikova gomilica ĉipova rasla - stalno je dobijao.
„Mogu li ja da igram?” upita Tibor.
Igraĉi se blago pogledaše, kao da su jedva svesni njegovog prisustva, a kamoli zahteva.
„Potreban je dolar - u srebrnjacima - da se uĊe”, reĉe Pit. Bacio je jedan ĉip na prazno mesto za
stolom. „Ovo predstavlja dolar koji duguješ bankaru. Imaš li dolar? I ne mislim na papirni.”
Sveštenik blago reĉe: „Pokaţi Tiboru šta stoji iza tvojih reĉi. Pokaţi mu svoj arsenal.”
„Ovako ljudi znaju da nikad ne blefiram”, reĉe Pit. Zavuĉe ruku duboko u dţep i izvuĉe rolnu
novĉića, s oznakom pet dolara.
„Auh”, reĉe Tibor.
„Nikad nisam izgubio u ajncu”, reĉe Pit. „Samo udvostruĉim ulog.” Otvorio je jedan kraj rolne s
novĉićima da pokaţe Tiboru da u braon papiru zaista postoje srebrni novĉići - pravi novac, iz
davnih, davnih dana.
„Da li si siguran da ţeliš da igraš?” reĉe Lurin, podigavši obrvu i odmerivši Tibora. „Sad kad
znaš?”
Imao je, u dţepu, trećinu avansa dobijenog od SluGova za predloţeni murcrk. Nije potrošio
nijedan deo - za sluĉaj da zbog nekog budućeg svoĊenja raĉuna mora da ga vrati. MeĊutim, sada je
izvadio šest srebrnih novĉića od 25 centi, pokazao ih drţeći ih kandţom svog desnog manuelnog
ekstenzora. I tako, dok je kotrljao svoja kolica bliţe stolu, Pit Sends izbroja crvene i plave ĉipove
koje je mogao da dobije za dolar i po. Igra je sada imala ĉetiri igraĉa - zbog ĉega je bila bolja.

4

Kasnije uveĉe, nakon što su lepa crvenokosa Lurin Rej i Tibor Makmasters na svojim kolicima s
kravom otišli, ona peške, a on na toĉkovima, Pit Sends odluĉi da porazgovara o svojoj viziji s
doktorom Abernatijem.

Doktor Abernati nije odobravao to što radi. „Ako nastaviš da imaš vizije, moram da ti kaţem da
će ti biti zabranjen prilazak priĉesnoj ogradi.”

„Uskratili biste mi najveću od svih Svetih tajni?” Pit nije mogao da poveruje. Mora da je niski,
bucmasti, stari sveštenik, nalik pevcu, okruglog lica, jednostavno bio u privremenom - a za njega
sasvim normalnom - tmurnom raspoloţenju.

„Pa, ukoliko imaš vizije, nije ti potrebno posredovanje sveštenika i spasonosna moć Svetih
tajni.”

Pit reĉe: „Ţelite li da znate šta On...”
„Njegova pojava”, reĉe doktor Abernati, „nije topografija o kojoj ţelim da diskutujem, kao da si
video nekog retkog leptira.”
Pavši na kolena, Pit reĉe: „Onda primite moju ispovest. Sada.” Kleknuo je, spojio dlanove, ĉekao.
„Nisam adekvatno odeven.”
„Malo sutra.”
Doktor Abernati uzdahnu, udalji se i odmah se vrati u neophodnoj beloj odori; privukavši
stolicu, sede leĊima okrenut Pitu. Zatim, prekrstivši se, nakon neĉujne molitve, reĉe: „Neka uši
Tvoje poĉuju poniznu ispovest ovog Tvojeg sluge, koji je grešio i ţeli da bude primljen natrag u
Tvoju dareţljivu milost.”
„Evo kako je izgledao”, poĉe Pit.
Prekinuvši ga, doktor Abernati, malo glasnije, poĉe da se moli: „Jer sada on, Tvoj sluga,
naduvan hvalisavošću i umišljajući u svojem neznanju da ima direktan pristup Tvojem svetom
prisustvu putem hemijskih i magijskih procesa lišenih blagoslova...”
„On je uvek prisutan”, reĉe Pit.
„U ispovesti”, reĉe doktor Abernati, „ne pripovedaj tuĊe postupke, ĉak ni Njegove.”
Pit izjavi: „Najponiznije priznajem da sam svesno konzumirao droge kompleksne prirode u
svrhu izdizanja iznad obiĉne stvarnosti da bih video apsolutno, a to je bilo pogrešno. Dalje,
priznajem da sam, potpuno iskreno, verovao i još uvek verujem u istinitost moje vizije, da sam

20

zaista video Njega, i da ukoliko grešim, onda molim Njega da mi oprosti, ali ukoliko to jeste bio On,
onda On mora da je poţeleo...”

„Prah si bio”, prekide ga doktor Abernati. „O, ĉoveĉe, kako si mali. Gospode Boţe, otvori srce ove
idiotske budale za Tvoju mudrost - koja kaţe da Tebe nijedan ĉovek ne moţe videti, niti saopštiti
opisne prideve o Tvom prisustvu i biću.”

„Dalje priznajem”, reĉe Pit, „da jesam osećao, i da još uvek osećam, gorĉinu zbog kazivanja da se
okanem liĉne potrage za Bogom, kao i da verujem da jedan i sam pojedinac ipak moţe da ga
pronaĊe. Bez posredstva sveštenika, Svetih tajni i crkve; najponiznije priznajem da u to verujem i
mada znam da je to pogrešno, ipak i dalje u to verujem.”

Sedeli su neko vreme u tišini, a onda Pit Sends reĉe: „Ĉudno da ste rekli ono ’prah prahu’.
Podseća me na ono što je Ho On rekao da je napravljen od gline iz tla.”

Doktor Abernati je zurio u njega.
„Šta je bilo?” Pit uznemireno upita.
,,’Ho On’?”
„Da. U mojoj viziji - glineni ćup je to naveo kao svoje ime. Šašav ćup, šašavo ime. Mora da je bio
neki šašav halucinogen; verovatno je bilo onih hemikalija za dezorijentaciju iz rata u tom...”
Doktor Abernati reĉe iznenaĊujuće ozbiljnim tonom: „To je na grĉkom.”
„Grčkom!”
„Nisam baš potpuno siguran, ali to je ime koje je Bog nadenuo sebi u Bibliji, u delu na grĉkom.
Jahve, hebrejska reĉ, znaĉi nešto u starijem delu, kad se On obraća Mojsiju... to je oblik glagola
’biti’; opisuje Njegovu prirodu. ’Ja sam Onaj što jeste’ je ono što Jahve bukvalno znaĉi. Da bi Mojsije
mogao da prenese svom narodu prirodu - odnosno, ontologiju - svojeg Boga. Ali Ho On ...”
Sveštenik se zamisli. „Suština suštine. Najsvetiji? Najuzvišeniji? Najveća Sila?”
Smejući se, Pit reĉe: „To je bio mali glineni ćup. Svejedno, kako vi kaţete, tripovao sam na
drogama. Prvo je rekao ’Oh Ho’, a onda je poĉeo da govori ’Oh, oh, oh’ i na kraju ’Ho On.’”
„Ali to je grĉki.”
Pit upita: „Ko je bila sveta Sofija?”
„Nikada nije postojala nikakva sveta Sofija.”
Ĉuvši to, Pit poĉe da se smeje onako kako to ĉovek ĉini kada se razdragano seća onoga što je bio
dobar trip na drogama. „Nema svete Sofije? Ćup koji naziva sebe Bogom i otkrovenje o nepostojećoj
svetici - e baš je posebna ta smeša koju sam uzeo. Jednom u ţivotu. U pravu ste; to je
crnomagijaštvo. Svetac će biti ponovo roĊen...”
„Proveriću”, reĉe doktor Abernati. „Ali siguran sam da nije postojala takva svetica...” Izašao je
nakratko, a onda se vratio noseći veliku staru knjigu, priruĉnik. „Sveta Sofija”, objavi naglas, „bila je
graĊevina.”
„ GraĎevina!”
„Veoma poznata graĊevina, naravno uništena tokom napada. Car Justinijan ju je liĉno
projektovao. Njeno je ime, Aja Sofija, grĉko. TakoĊe grĉko, kao i Ho On. To znaĉi ’Mudrost Boţja’.
Ona - graĊevina - biće ponovo roĊena?”
„Tako mi je Ho On rekao”, reĉe Pit.
Spustivši se na stolicu, doktor Abernati paţljivo reĉe: „Šta ti je još taj Ho On, taj keramiĉki ćup,
rekao?”
„Ništa znaĉajno. Dosta se ţalio. Ah, da - rekao je da sveta Sofija ranije nije bila prihvatljiva.”
„A ti nisi ništa zakljuĉio?”
„Pa, ništa što...”
„’Aja Sofija’”, reĉe sveštenik, „moţe da znaĉi i Boţja Reĉ, te je shodno tome šifra za Hrista. To je
šifra u šifri - Aja Sofija; sveta Sofija; Mudrost Boţja; Logos; Hrist; te stoga, prema našoj veri u sveto
trojstvo, Bog. Proĉitaj, ovaj.... uh; Poslovice 8: 22-31. Zadivljujuće.”“
„Svetica koja nikada nije ni postojala”, reĉe Pit. „Ćup me navukao. To je bila fora. Zafrkavao
me.”
„Da li još uvek spavaš s Lurin Rej?” Sveštenikov glas dobi iznenadnu, neoĉekivanu oštrinu;
zatim trepnu.
„Ovaj, da”, promrmlja Pit.
„Znaĉi to je put kojim nam preobraćenici dolaze.”
Pit reĉe: „Kad gubite, onda gubite. Hoću da kaţem, prihvatate ih kako pristiţu.”
„NareĊujem ti”, reĉe doktor Abernati, „da prestaneš da spavaš s tom devojkom, s kojom nisi
venĉan.”
„Ako to uradim, neće se prikljuĉiti hrišćanskoj crkvi.”
Nastupila je tišina. Odmeravali su se meĊusobno, dišući duboko; crveni u licu, obojica su
gledala s neodobravanjem i muškim autoritetom, s nijansom nekog dubljeg, većeg prava, opskurno

21

sroĉenog, ali ipak prisutnog.
„ A što se tiĉe vizija“, reĉe doktor Abernati. „ Vreme je da i od njih odustaneš. Priznao si

upotrebu droga koje izazivaju vizije. NareĊujem ti da sve takve droge predaš meni.“
„Š-š-šta?”
Sveštenik klimnu. „Smesta.“ Ispruţio je ruku.
„Nije trebalo da se ispovedam.“ Glas mu je podrhtavao i nije mogao, ĉak ni da mu je ţivot zavisio

od toga, da ga umiri. „Ĉujte“, reĉe, „šta kaţete da se nagodimo? Prestaću da spavam s Lurin, ali mi
Vi dozvolite...“

Doktor Abernati saopšti: „Više me brinu droge. U njih je upleteno nešto satansko, iskrivljeno, a
ipak crnomagijaško.“

„Vi ste“, Pit odmahnu rukom, „poludeli!“
Ruka ostade u vazduhu. Išĉekujući.
„’Crnomagijaštvo’“ ZgaĊen, reĉe: „I to mi je neki dogovor. Ne mogu da pobedim; ili...“ Previše,
pomisli snuţdeno. Ala je pogrešio što se upustio u zvaniĉan razgovor s Abernatijem; sveštenik je
prestao da bude ĉovek, dobio je transcendentnu moć. „Pokajanje“, reĉe naglas. „Uhvatili ste me.
Okej; moram da se odreknem cele proklete zalihe lekova. Kakvu ste pobedu izvojevali veĉeras.
Kakav razlog za preobraćanje u hrišćanstvo; morate da se odreknete svega što vam se dopada, ĉak i
potrage za Bogom! Vi baš niste ludi za preobraćenicima - u stvari, zvuĉalo mi je ĉudno, naĉin na koji
ste odvratili Makmastersa; boţe, prosto ste mu rekli pravo u lice da treba da se vrati Hendiju i obavi
svoj posao i da se ne preobrati. Da li je to ono što ţelite? Da ostane tamo sa SluGovima i ode na
Hodo, iz kojeg tako prokleto oĉajno pokušava da se izvuĉe? Kakav naĉin da se upravlja crkvom; nije
ni ĉudo što gubite, kao što rekoh. “
Doktor Abernati je i dalje drţao ispruţenu ruku, ĉekajući.
Samo jedna stvar, pomisli Pit Sends. Neprihvatanje kada je nepot zatraţio da nam se pridruţi
kako ne bi išao na Hodo; zašto to niste prihvatili? Nije to bila tako teška odluka; inaĉe, doktor
Abernati bi smesta regrutovao Tibora u hrišćansku crkvu - Pit Sends je mnogo puta video takva
nagla potpuna preobraćanja.
„Redi ću Vam nešto“, reĉe Pit naglas. „Predaću Vam svoje zalihe lekova ukoliko mi kaţete zašto
ste odbili Makmastersa kada je pokušao da se skloni ovde. Okej? Dogovoreno?“
„Treba da bude hrabar. Treba da ispuni obaveze koje su mu nametnute. Makar to bila laţna i
neprosvećena nazovicrkva.“
„O, mora da se šalite.“ Još uvek mu je odzvanjalo da je to pogrešno; sada još i više. Kada je
upitan direktno za razloge, doktor Abernati je otkrio da nije imao razloge. Ili, pomisli Pit zamišljeno,
neće da ih kaţe.
„Droge“, reĉe doktor Abernati. „Rekao sam ti zašto sam se uzdrţao od iskušenja da prihvatim
jednog od najboljih slikara murcrka iz podruĉja Stenovitih planina u crkvu Hrista; sada mi daj...“
„Bilo šta”, tiho reĉe Pit Sends.
„Molim?“ Trepćući, doktor Abernati naĉulji uvo. „Ah, shvatam. Bilo šta drugo osim - lekova.“
„Lurin i bilo šta drugo“, reĉe Pit glasom kojim gotovo da je ţeleo da ostane neĉujan; u stvari, nije
bio siguran da li je sveštenik ĉuo sve reĉi, ili samo ton njegovog glasa. Ali i sam ton; on bi sve
preneo. Celog ţivota, ĉak i tokom rata, nikada nije tako zvuĉao. Bar se nadao da nije.
„Hmm“,reĉe doktor Abernati. „’Lurin i bilo šta drugo’. Baš veliĉanstvena ponuda. Mora da si se
navikao na jednu od tih droga, ili više njih; je l’ tako?” Oštro je odmerio Pita.
„Ne na droge,” reĉe Pit, „već na ono što mi one pokazuju. “
„Dozvoli da razmislim”, zamisli se doktor Abernati. „Pa, ništa mi ne pada napamet veĉeras...
moţda bi to trebalo odloţiti na neko vreme; moţda bih mogao da formulišem neku alternativu sutra
ili prekosutra.”
I ne samo to, pomisli Pit, već si osvojio i srebro koje sam imao kad smo poĉeli da igramo veĉeras.
Isuse.
„Usput”, reĉe doktor Abernati. „Kakva je Lurin u krevetu? Da li su joj grudi, na primer, ĉvrste
koliko se ĉini da jesu?”
„Ona je poput morske plime”, reĉe smrknuto Pit. „Ili vetar koji šiba preko ravnice. Grudi su joj
poput breţuljaka od pilećeg loja. Bedra...”
Kezeći se, doktor Abernati reĉe: „U svakom sluĉaju, bilo ti je zadovoljstvo da je poznaš. U
biblijskom smislu.”
„Zaista ţelite da znate kakva je? Proseĉna. Uostalom, imao sam puno ţena. Mnoge su bile bolje u
krevetu, a mnoge i gore”, reĉe Pit. „To je sve.”
Doktor Abernati nastavi da se kezi.
„Šta je smešno?” upita Pit.
„Moţda naĉin na koji gladan ĉovek govori o švedskom stolu”, odgovori doktor Abernati.

22

Pit pocrvene, znajući da ce mu se crvenilo popeti do vrha ĉela, postati vidljivo.
Slegnuo je ramenima i okrenuo se. „Šta to Vama znaĉi?”
„Radoznalost”, reĉe doktor Abernati, ĉešući bradu i razvukavši usne u pravu liniju. „Ja sam
radoznao ĉovek, a ĉak i telesno saznanje iz druge ruke i dalje predstavlja saznanje.”
„A previše godina provedenih u ispovedanju moţda razvija neku vrstu voajerizma”, primeti Pit.
„I da jeste tako, to ni na koji naĉin ne kvari Svetu tajnu”, reĉe doktor Abernati.
„Znam ko su Valdenzi”, reĉe Pit. „Ono što sam hteo da kaţem jeste...”
„... Da sam ja voajer.” Doktor Abernati uzdahnu i ustade, nameštajući mantiju dok je ustajao.
„Dobro, idem sada.”
Pit ga otprati do vrata, istovremeno puštajući napolje Toma Svifta i Njegov Elektriĉni Ĉarobni
Tepih, da obavi uobiĉajeni veĉernji posao.

Prašina se nakon nadmetanja s rosom spustila na tlo, osim one koju je dizala krava i bacala mu
je u lice. Tibor okrenu glavu na stranu i osmotri boje jutra.

Boje... Isuse! Boje! - pomisli. Ujutru sve ţivi na poseban naĉin - vlaţni zeleni listovi i sjajna sivo-
plava boja krejinog perja - vlaţna braon-crna boja balege - sve! Sve je posebno do nekih jedanaest
sati. Onda je boja još uvek prisutna, ali ta neka magija nestane, vlaţna magija. Bilo je neke blage
izmaglice u zapadnom kutku sveta u pola deset ujutru. Pomislio je na sve senke koje je video na
reprodukcijama Rembranta. Tako je lako falsifikovati, tog ĉoveka, pomisli. Govore o Rembrantovim
oĉima. Šta uopšte vide u njima? Ono što hoće. Jer u njima nema niĉeg osim senki. On nije bio
jutarnji slikar, zato ga je bilo lako falsifikovati. Ali svi ti ljudi vlaţnih jutara, impresionisti - stavljeni
u isti koš moţda samo zato što su sedeli u istom uglu u kafeu Gejbua - njih bi bilo teţe kopirati. Oni
su videli ovako nešto i opisali savršene krugove oko toga.

Posmatrao je ptice i upijao njihov let. Bilo je predobro jutro. Urezao ga je u um. Uĉinio je to
vodenim bojama. Uĉinio je to uljem, na teţi naĉin, jedan po jedan teţak sloj.

Radio je to da bi nešto drugo drţao na odstojanju.
Šta?
Krava tiho muknu i on joj podjednako tiho nešto promrmlja.
Boţe! Kako je mrzeo da radi pod veštaĉkim svetlom! To je bilo dovoljno za delove, uglove i ivice,
za sporedni materijal, ali za krajnji proizvod - das Dinge selber - to mora da se zasniva na Morgen.
I um mu napravi zaokret, pun krug, a jutro i boje izbledeše, neko vreme.
Doktor Abernati je ţiveo preko brda, posle krivine, i onda još nekih kilometar i po. Do deset sati
ovim tempom stići će pred njegova vrata. Šta onda? Probao je da odagna pomisao skiciranjem
drveta, u umu. Ali jesen se spusti na njega, lišće uvenu i otpade, oduva ga vetar. Šta onda?
Ta misao ga je obuzela iznenada, pomisao na Boga milosrĊa i ljubavi. Pre samo par dana, u
stvari. Da su ga primili i krstili, ne bi ĉak morao ni da traţi oprost za grehe, kako je razumeo. Bez
brkanja s jeretiĉkim naĉelima anabaptista, shvatio je s odreĊenim zadovoljstvom da bi ga to
oslobodilo obaveze da ispovedi misli koje je imao, o Helen, s grudima poput oblaka, o Lurin, s
koţom poput mleka, o Fej, s ustima poput meda, o boji ĉiju je namenu promenio da zadovolji
sopstvene potrebe, o kamenom bloku koji je ukrao da bi ga oblikovao u skulpturu.
Šta bi rekao doktor Abernati? O, do vraga! Savetovao bi ga, dao mu da ĉita katihizis, proverio
kasnije šta je nauĉio, krstio ga, primio ga za priĉesnika.
Šta mu je onda kvarilo jutro?
Prethodne noći, sanjao je svoj mural. Karl Luftojfel je bio vakuum u sredini, preklinjao da bude
popunjen. Lice na reprodukciji koje mu je pokazao Dominus Makomas uvek je gledalo malo mimo
njega. Ne baš taĉno u njega. Još uvek ne. Kad je video ĉoveka i uhvatio mu oĉi - koje nisu bile
skrivene kao one kod Rembranta, ne! - već oĉi Boga gneva, zagledane u njega, kao i sve
opuštene/zategnute/mlitave mišiće Tog Lica, vrećice ili tamne senke ispod oĉiju, ĉetvorouglove ĉela
- sve te stvari - kad bi se jednom okrenule ka njemu, makar i na trenutak, onda bi vakuum bio
ispunjen. Kad bi ga jednom video, ceo svet bi ga video - preko njegovog pogleda i šest prstiju
njegove ĉeliĉne šake.
Pljunuo je, liznuo usne, nakašljao se. Bio je previše obuzet jutrom.
Holštajnka - Draga Kori - skrenu u krivini; ostalo je još oko kilometar i po.
Polako je ušao u radnu sobu i odmerio sveštenika.
„Hvala”, reĉe Tibor, prihvatajući šolju kafe i polako je pribliţavajući mestu odakle je mogao da
uzme dva brza, vrela gutljaja.
Doktor Aberanti dodade šlag i šećer u svoju i glasno je promeša.
Sedeli su neko vreme u tišini, a onda doktor Abernati reĉe: „Ţeliš da postaneš hrišćanin.” Ma
kakav da je znak pitanja mogao da usledi, to je bilo nagovešteno samo blagim podizanjem obrva.

23

„Ja sam - zainteresovan. Da. Kao što sam sinoć rekao...”
„Da, da, znam”, reĉe doktor Abernati. „Nepotrebno je naglašavati, zadovoljstvo mi je što je naš
primer imao takav uticaj na tebe.” Zatim se okrenu, zagleda se kroz prozor i reĉe: „Moţeš li da
veruješ u Boga Oca Svemoćnog, Stvoritelja nebesa i zemlje i u njegovog sina Isusa Hrista, kojeg je
rodila Devica Marija, a koji je patio pod Pontijem Pilatom, bio razapet, umro, bio pokopan, a onda
se trećeg dana opet uzdigao?”
„Mislim da mogu”, reĉe Tibor. „Da, mislim da mogu.”
„Veruješ li da ce On doći da sudi ţivima i mrtvima?”
„Mogu, ako se potrudim”, reĉe Tibor.
„U svakom sluĉaju, iskren si ĉovek”, reĉe doktor Abernati. „Sad, uprkos glasinama da traţimo
posla, nije tako. Voleo bih da ti poţelim dobrodošlicu u naše okrilje, ali samo ako si siguran u to što
radiš. Kao prvo, siromašniji smo nego Sluge gneva. Stoga, ukoliko ovde traţiš posao, zaboravi na to.
Ne moţemo da priuštimo sebi murale, ĉak ni osvetljene rukopise.”
„To je poslednja stvar koja mi je na pameti, oĉe”, reĉe Tibor.
„Dobro”, reĉe doktor Abernati. „Samo sam ţeleo da se uverim da se razumemo.”
„Siguran sam da je tako”, reĉe Tibor.
„Tebe zapošljavaju Es Ge-ovi”, reĉe doktor Abernati, izgovarajući posebno svako slovo.
„Uzeo sam novac od njih”, reĉe Tibor. „Treba da odradim posao za njih.”
„Šta zaista misliš o Luftojfelu?” upita doktor Abernati.
„Teško pitanje”, reĉe Tibor, „jer ga nikada nisam video. Imam potrebu da slikam na osnovu
iskustva. Fotografija - kao ona koju su mi dali - posluţila bi samo ako bih ga zaista video, makar na
trenutak.”
„Šta misliš o njemu kao o Bogu?” upita doktor Abernati.
„Ne znam”, reĉe Tibor.
„... A kao o ĉoveku?” upita doktor Abernati.
„Ne znam.”
„Ako sumnjaš, zašto onda ţeliš da se preobratiš u ovom trenutku?” upita doktor Abernati.
„Moţda bi bilo bolje da sumnje razrešiš u okruţenju u kojem su i nastale.”
„Vaša vera ima da ponudi nešto više”, reĉe Tibor.
„Šta na primer?” upita doktor Abernati.
„Ljubav, veru, nadu“, reĉe Tibor.
„A ipak uzimaš njihov novac“, reĉe doktor Abernati.
„Da”, reĉe Tibor. „Već sam s njima sklopio dogovor.“
„Onaj koji zahteva Hodo?” reĉe doktor Abernati.
„Da”, reĉe Tibor.
„Ako se preobratiš danas, šta ćeš da radiš s tim poslom?“ upita doktor Abernati.
„Odustaću“, reĉe Tibor.
„Zašto?“ upita doktor Abernati.
„Jer ne ţelim da idem na Hodo”, reĉe Tibor.
Obojica uzeše po gutljaj kafe.
„Misliš da si iskrena osoba“, konaĉno reĉe doktor Abernati. „Onaj koji ispunjava sve svoje
obaveze. A ipak ţeliš da doĊeš kod nas i prekineš veru u njih.“
Tibor skrenu pogled. „Mogao bih da im vratim novac“, reĉe.
„Istina“, reĉe doktor Abernati, „jer je reĉeno,’Ne kradi’. To vaţi i za Es Ge-ove, kao i za sve druge
- tako da samo preostaje ili da im vratiš pare ili da odrţiš obećanje i naslikaš mural. S druge strane,
šta su zaista traţili od tebe da uradiš?“
„Mural s Bogom Gneva“, reĉe Tibor.
„Upravo tako“, reĉe doktor Aberati.“A gde Bog ţivi?“
„Ne razumem“, reĉe Tibor, uzevši gutljaj kafe.
„Nije li istina da ţivi na svim mestima i u svako doba, jer veĉnost je Njegov dom?“ upita doktor
Abernati. „Mislim da se Es Ge-ovi i hrišćani slaţu po tom pitanju.“
„Mislim da je tako”, reĉe Tibor. „Samo, kao Bog ovog sveta...”
„Pa, moguće je pronaći ga bilo gde”, reĉe doktor Abernati.
„Oĉe, ne razumem Vas”, reĉe Tibor.
„Šta ukoliko ne uspeš da ga pronaĊeš?” upita doktor Abernati.
„Onda neću moći da završim mural”, reĉe Tibor.
„A šta ćeš onda da radiš?” upita doktor Abernati.
„Nastaviću da radim ono što sam radio”, reĉe Tibor, „da slikam znake, da slikam kuće. Naravno,
vratio bih novac...”
„Zašto ići u takvu krajnost? Pošto je Boga - ako je on zaista Bog - moguće naći bilo gde, jer je ovo

24

njegov svet, ĉini se da bi mogao da ga potraţiš i ovde”, reĉe doktor Abernati.
S odreĊenom dozom nelagodnosti, a opet i traĉkom oduševljenja, Tibor reĉe: „Bojim se da još

uvek ne razumem šta ţelite da kaţete, gospodine.”
„Šta ako bi video njegovo lice u oblaku?” reĉe doktor Abernati. „Ili na neravnoj površini Velikog

slanog jezera, noću, pod zvezdama? Ili u finoj izmaglici, koja se spušta baš u vreme kada vrelina
dana popušta?”

„Onda bi to bila samo pretpostavka”, reĉe Tibor, „L-laţnjak.”
„Zašto?” upita doktor Abernati.
„Jer sam ja samo smrtnik”, reĉe Tibor, „te stoga sklon greškama. Ako bih pretpostavio, mogao
bih pogrešno da pretpostavim.”
„Ipak, ako je njegova volja da tako bude, da li bi on dozvolio da pogrešiš?” upita doktor Abernati
jakim, odmerenih glasom. „Da li bi ti dozvolio da naslikaš pogrešno lice?”
„Ne znam”, reĉe Tibor. „Mislim da ne. Ali...”
„Zašto onda ne uštediš sebi vreme, trud i bol”, reĉe doktor Abernati, „i ne uradiš tako?”
Nakon kraće stanke, Tibor promrmlja: „Mislim da to ne bi bilo ispravno.”
„Zašto ne bi bilo?” reĉe doktor Abernati. „On bi zaista mogao da bude bilo ko, znaš. Verovatno
nikada nećeš pronaći pravog Karla Luftojfela.”
„Zašto?” reĉe Tibor. „Jer to ne bi bilo ispravno. Plaćen sam da naslikam Boga gneva u središtu
murala - na odgovarajući autentiĉan ţivopisan naĉin - zato je vaţno da znam kakav je zaista.”
„Da li je zaista toliko vaţno?” upita doktor Abernati. „Koliko ljudi je znalo kako izgleda u staro
doba? I ako su još ţivi, koliko njih bi ga danas prepoznalo - to jest, ako je on još uvek ţiv?”
„Nije to u pitanju”, reĉe Tibor. „Znam da bih mogao da laţiram, da bih mogao da osmislim lice -
samo na osnovu reprodukcije koju sam video. MeĊutim, problem je u tome što onda ne bi bilo
istinito.”
„Istinito?” reĉe doktor Abernati. „Istinito? Šta je istina? Da li bi umanjila posvećenost ijednog Es
Ge-a kad bi video pogrešno lice, sve dok su mu osećanja prema veri ispravna? Naravno da ne bi. Ne
pokušavam da ocrnim one koje moţeš da smatraš mojim suparnicima. Daleko od toga. Tebe cenim.
Hodo je, u najmanju ruku, riziĉno. Šta se dobija ako budeš izgubljen? Ništa. Šta se gubi ako budeš
izgubljen. Verovatno jedna duša i dobar slikar. Mrsko bi mi bilo da te izgubim zbog neĉeg tako
nevaţnog.”
„To nije nevaţno, oĉe”, reĉe Tibor. „To je pitanje poštenja. Plaćen sam da nešto uradim, i boga
mi - vašeg ili njihovog - moram to da uradim kako treba. Ja radim na taj naĉin.”
„Miran”, reĉe doktor Abernati, podigavši ruku. Uze još jedan gutljaj kafe, zatim reĉe: „Gordost je
takoĊe greh. Jer zbog nje je Lucifer pao s nebesa. Od svih sedam smrtnih grehova, gordost je
najgora. Gnev, pohlepa, zavist, poţuda, lenjost, proţdrljivost - svi predstavljaju odnos ĉoveka prema
drugima i svetu. MeĊutim, gordost je apsolutna. Ona predstavlja subjektivni odnos ĉoveka prema
sebi. Stoga, to je najsmrtniji od svih grehova. Gordost ne zahteva ništa na ĉega bi bio gord. Najjaĉa
je u narcisizmu. Mislim da si, moţda, ţrtva takvih osetíanja.”
Tibor se nasmeja. Zatim uze velik gutljaj kafe.
„Mislim da ste pogrešili”, reĉe. „Malo je toga zbog ĉega bih bio gord.” Spustio je šolju pred sebe i
podigao svoju metalnu ruku. „Mene biste nazvali gordim - pored svega? Do vraga! Ja sam
polumašina, gospodine! Od svih grehova koje ste nabrojali, taj se verovatno najmanje moţe
primeniti.”
„Ne bih se baš kladio u to”, reĉe doktor Abernati.
„Došao sam da s Vama razgovaram o religiji”, reĉe Tibor.
„Tako je”, reĉe doktor Abernati. „Tako je. Ĉini mi se da o tome i priĉamo. Pokušavam da tvoj
zadatak postavim pred tebe na odgovarajući naĉin. Još kafe?”
„Da, molim”, reĉe Tibor.
Doktor Abernati nasu kafu, a Tibor pogleda kroz prozor. Jedanaest sati, taj trenutak istine,
prelazio je preko sveta, znao je to. Jer nešto je upravo nestalo iz njega. Šta je to bilo, nikad neće
saznati.
Uze gutljaj i pomisli na prethodno veĉe.
„Oĉe”, reĉe konaĉno. „Ne znam ko je u pravu - vi ili oni - i moţda to nikada neću ni saznati. Ali
ne mogu da prevarim nekog kada mu kaţem da ću nešto da uradim. Da je obrnuto, dao bih Vam iste
razloge.”
Doktor Abernati promeša kafu i uze gutljaj. „A moţda nas uopšte ne bi bilo briga da li moţeš da
naĊeš pravog Hrista za našu Poslednju večeru“, reĉe, „ako je posao koji si uradio dobar. Ne
pokušavam da te odvratim od onoga što smatraš da je ispravno. Jednostavno mislim da grešiš i da
bi sebi mogao znaĉajno da olakšaš stvari. “
„Ne traţim lake stvari, oĉe.”

25

„Ponašaš se kao da priĉam da sam nešto što nisam”, reĉe doktor Abernati. „Jednostavno,
ponavljam, smatram da postoji naĉin da sebi znaĉajno olakšaš stvari.”

„Drugim reĉima, ţelite da odem na neko vreme, da se pretvaram da sam video lice koje treba da
vidim, da ga naslikam i završim s tim”, reĉe Tibor.

„Iskreno”, reĉe doktor Abernati, „da. Nikog ne bi prevario...”
„Ĉak ni sebe?” upita Tibor.
„Gordost”, reĉe doktor Abernati. „Gordost.”
„Ţao mi je, gospodine”, reĉe Tibor, spuštajući šolju. „Ţao mi je, ali ja to ne mogu da uradim.”
„Zašto?” upita doktor Abernati.
„Jer to ne bi bilo ispravno”, reĉe Tibor. „Nisam takav ĉovek. U stvari, zbog Vašeg predloga se
sada dvoumim u vezi s vašom religijom. Mislim da bih ţe-leo da odloţim odluku o preobraćanju.”
„Kako ţeliš”, reĉe doktor Abernati. „Naravno, prema našim uĉenjima, tvoja besmrtna duša biće
u stalnoj opasnosti.”
„Ipak”, reĉe Tibor, „nijednog ĉoveka ne moţete smatrati prokletim, je l’ tako?”
„Istina”, reĉe doktor Abernati. „Ko ti je otkrio taj jezuitski deo znanja?”
„Fej Blejn”, reĉe Tibor.
„Ah”, reĉe doktor Abernati.
„Zahvaljujem se na kafi, gospodine”, reĉe Tibor. „Mislim da je bolje da krenem...”
„Mogu li da ti dam katihizis? - Nešto da ĉitaš usput?”
„Da, hvala Vam.”
„Ne dopadam ti se, niti me poštuješ, zar ne, Tibore?”
„Dozvolite mi da zadrţim svoje mišljenje za sebe, oĉe.”
„Onda ga zadrţi, ali uzmi ovo”, reĉe doktor Abernati.
„Hvala”, reĉe Tibor, prihvatajuĉi pamflet.
Doktor Abernati reĉe: „Otkriću ti još nešto što bi trebalo da znaš. Naišao sam na to u knjizi o
religijama starih Grka. Njihov bog Apolon je bio bog postojanosti i kad je bio proveravan uvek bi bio
isti. To je bila njegova glavna osobina; bio je to što je bio... uvek. U stvari, Apolon se mogao po tome
definisati, kao i apolonske osobine kod ljudi.” Nakašljao se i nastavio brzo da govori. „Ali Dionis,
bog nerazuma, bio je bog metamorfoze.”
„Šta je ’metamorfoza’?” upita Tibor.
„Promena. Iz jedne forme u drugu. Tako, vidiš, od Bog gneva, koji je ujedno i bog nerazuma,
poput Dionisa, moţe se oĉekivati da se prikrije, da se kamuflira, da se sakrije, da bude ono što nije;
moţeš li da zamisliš da oboţavaš boga koji je, umesto onog što jeste, pre ono što nije?”
Tibor je zurio u njega s nedoumicom. Nedoumica, rezultat nastojanja dva obiĉna ĉoveka, ispuni
sobu; nedoumica, a ne razumevanje.
„Ove reĉi su teške”, konaĉno reĉe doktor Abernati. Ustade. „Vidimo se kad se vratiš?”
„Moţda”, reĉe Tibor, aktivirajući kolica.
„Hrišćanski Bog...” Doktor Abernati je oklevao, videvši kako je izmoreno Tibor izgledao,
izmoren nedoumicom. „On je Bog nepromenljivog. ’Ja sam Onaj što jeste’, kako Bog reĉe Mojsiju u
Bibliji. To je naš Bog.”
Napolju, sva ĉarolija je nestala iz podnevnog sveta, sunce je skrilo svoje lice iza oblaka, a Draga
Kori je pojela bumbara i razbolela se.

5

Vratio se u sklonište sledećeg popodneva. Vrata zaroptaše kada ih je dodirnuo prstom, ali
prepoznaše petlje i vijuge i otvoriše se do pola nadesno. Prošao je postrance i šutnuo ih, a ona se
zatvoriše za njim.

Podesivši torbu na struku, u kojoj su se nalazile nove zalihe herbicida, zastade na trenutak i
dodirnu ĉvorugu koja mu je izrasla izmeĊu leve slepooĉnice i ĉela. Pulsirala je, iz nje se širio oštar
bol kroz glavu, kao što je i znao da će se desiti. Ali nije mogao da odvoji prste od nje. Reakcija bolnog
zuba, zakljuĉio je.

Progutao je još jednu tabletu iz novih zaliha, znajući da neće postići ţeljeni efekat.
Zatim, skrenuvši, nastavio je kroz stalno osvetljen, stalno loše osvetljen tunel, koji je vodio do
bunkera. Pre nego što je stigao do onog u kojem je trenutno spavao, nogom stade na crveni
kamionĉić, polete unapred i pade na rame. Dok je padao, zaštitio je bolnu glavu pruţivši ruku.
Aktiviran udarcem noge, kamion zatrubi i pojuri tunelom.
Trenutak kasnije, niska, krupna figura protrĉa kraj njega, jecajući.

26

„Mion! Mion! “ vikala je, prateći zvuk trube.
Pridigao se na kolena, zatim ustao. Posrćući kroz vrata, primetio je, kao što je i pretpostavljao,
da je soba sada bila u haosu. Sutra ću preći u drugu, odluĉio je. Lakše je tako nego da ĉisti te
prokletinje.
Spustio je torbu na najbliţi sto i sruĉio se na krevet, pritiskajući ĉelo spoljnom stranom zgloba.
Senka preko oĉiju otkri mu da više nije sam. Ne otvorivši oĉi i ne pomerivši se, progunĊa: „ Alis,
rekao sam ti da svoje igraĉke drţiš dalje od hodnika! Dao sam ti lepu kutiju za njih! Ako ne poĉneš
da ih drţiš u njoj, oduzeću ti ih.”
„Ne!” zaĉu se visoki glas. „Mion...”
Zatim zaĉu šljapkanje njenih bosih stopala po podu i poklopac kutije za igraĉke zaškripa. Bilo je
prekasno da vikne, a znajući šta sledi, zaškrgutao je zubima kad je pustila poklopac da se zalupi uz
tresak, koji se odbi od svih zidova njegove oskudne ćelije i završi u njegovoj glavi.
Ĉinjenica da ona ne moţe bolje od toga ne olakšava situaciju, zakljuĉio je. Pre tri nedelje, doveo
je Alis u sklonište - malog idiota kojeg su prognali stanovnici Štutgarta. Da li zato što se saţalio zbog
njenog stanja ili zbog ţelje za društvom, nije bio siguran. Verovatno je oboje pomalo uticalo na njega
da donese takvu odluku. Sad je mogao da razume zašto su uradili to što su uradili. Bilo je nemoguće
- izluĊujuće - ţiveti s njom. Ĉim se bude osećao bolje, vratiće je tamo gde ju je našao, kako plaĉe
pored reke, s haljinom upletenom u ostrugu.
„Izvini”, zaĉu njene reĉi. „Izvini, tatice.”
„Nisam ti ja tatica”, reĉe. „Uzmi malo ĉokolade i idi na spavanje - molim te...”
Osećao se kao ĉaša ledene vode. Luda pomisao! Znoj je izbio kao kondenzovana voda, dok mu je
iznutra bilo hladno, hladno, hladno! Prekrstio je ruke i poĉeo da se trese. Konaĉno, prstima napipa
ćebe, uhvati ga i navuĉe preko sebe.
Ĉuo je Alis kako pevuši sama sebi na drugom kraju sobe i iz nekog razloga to ga malo umiri.
Zatim, a najgore od svega je bilo to što je znao da još uvek nije upao u delirijum, opet se nalazio
u svojoj kancelariji i sekretarica je upravo uletela unutra s rascvetalom hrpom papira u šaci s
ruţiĉastim noktima i priĉala je i priĉala, uzbuĊeno, a on je odgovarao i klimao potvrdno, odmahivao
i gestikulirao, stiskao dugme za ĉekanje na telefonima, gladio nos, vukao uvo i govorio, a nije ĉuo,
niti je razumeo, ijednu jedinu reĉ od onoga što su oboje izgovarali, nije ĉuo ĉak ni zvonjavu telefona,
u ĉijim dugmićima su se palile i gasile sijaliĉice, i imao je osećaj uţurbanosti i ĉudan osećaj
razdvajanja, odlaska, uzaludnosti, dok je Doli Rajber - tako se zvala - priĉala, sve dok iznenada nije
primetio, priliĉno akademski, da je imala pseću glavu i da je poĉela da zavija (to je mogao da ĉuje,
mada tiho), i on se nasmeši i pruţi ruku da je pomazi po njušci i ona postade Alis kraj njegovog
kreveta.
„Rekao sam ti da ideš na spavanje”, reĉe.
„Izvini, tatice!” reĉe ona.
„U redu je! Idi na spavanje, kao što sam ti rekao.”
Obliĉje se povuĉe i on smognu snage da otkopĉa pojas s municijom i svuĉe odeću, jer više se nije
osećao kao ĉaša ledene vode, pa poĉe da gura stvari preko ivice kreveta.
Leţao je dahćući i svaki otkucaj srca mu je pulsirao u glavi.
Pacovi! Pacovi... bili su svuda oko njega, pribliţavali se... Posegnuo je za napalmom. Ali, Spasi
nas, spasi nas od Tvojeg Gneva, rekoše pacovi, a on se zakikota i pojede njihove ponude. „Zasad”,
reĉe im i onda nebo buknu i oko njega se pojaviše spore, lebdeće, bezobliĉne senke, uglavnom
crvene, mada su neke bile bezbojne, a on je ravnodušno postojao dok su promicale oko njega, a
onda - pre, ili posle, nije bio siguran, ali znao je da to nije bitno - zaĉu i oseti, pre nego što je video,
svetlost u svojoj glavi, pulsirajuću, bila je prijatna i on je pusti da ga ispunjava neko vreme, neko
vreme koje je moglo trajati satima ili nekoliko sekundi (nije bilo bitno), i mada je osetio, iznenada,
da mu se usne pokreću, nije ĉuo reĉi, tu gde se nalazio, dok neki glas ne reĉe: „Šta je O-III, tatice?”
„Spavaj, prokletinjo! Spavaj!” Zvuk iz usta mu konaĉno dopre do ušiju i zaĉuše se brzi koraci
kako se udaljavaju. Pacovi... Spasi nas... O-III... Svetlost... Svetlost. Svetlost!
Sijao je poput neonske cevi i pulsirao kao ona. Svetlije i svetlije. Crveno, narandţasto, ţuto.
Belo! Belo i zaslepljujuće! Obasjala ga je ĉista bela svetlost. Uţivao u njoj na trenutak. Samo na
trenutak.
Spuštala se polako i on je vide kako se pribliţava. Vide kako lebdi. Skupio se, zgrĉio ponizno
pred njom, ali ona ipak zapoĉe da se veĉno, sporo spušta. „Boţe! “ zaĉu se prigušen krik iz celog
njegovog bića, ali ona je bila sve bliţa, sve bliţa, nad njim.
Kruna od gvoţĊa se spusti, smesti na njegovo ĉelo, zategnu se, obavi ga. Skupila se i osećao ju je
kao prsten od suvog leda oko glave. Ruke? Da li je imao ruke? Ako jeste, probao je da ih upotrebi da
je odagna, ali uzalud. Stajala je tamo i pulsirala, a on je opet bio u bunkeru, osećao ju je.
„Alis!” povika. „Alis! Molim te...!”

27

„Šta je, tatice? Šta?” reĉe kad mu je opet prišla.
„Ogledalo! Treba mi ogledalo! Uzmi ono malo iz klozeta i donesi mi ga! Brzo! “
„Ogledalo?”
„Staklo za gledanje! Spiegel! Za odraze! Stvar u kojoj se vidiš! “
„Okej.” I otrĉa.
„I noţ! Trebaće mi noţ, ĉini mi se!” viknu, ne znajući da li ga je ĉula.
Nakon nekoliko bolnih trenutaka, vratila se. „Evo ogledala”, reĉe.
Zgrabio ga je iz njenih ruku i otvorio. Okrenuo je glavu i pogledao se levim okom.
Bila je tu. Crna linija se pojavila pravo preko ĉvoruge.
„Slušaj, Alis”, reĉe, zastavši da duboko udahne. „Slušaj... U kuhinji... Znaš onu fijoku gde drţimo
noţeve, viljuške i kašike?”
„Mislim da... Moţda...”
„Idi po nju. Izvuci celu fijoku - paţljivo. Nemoj da je ispustiš. A onda mi sve skupa donesi.
Okej?”
„Maca. Fijoka za stvari. Maca. Fijoka za stvari. Fijoka za stvari...”
„Da. Poţuri, ali pazi da je ne ispustiš.”
Otrĉala je i trenutak kasnije ĉuo je tresak i zveket. Zatim je ĉuo kako cvili.
Spustio je noge preko ivice kreveta i skljokao se na pod. Polako, poĉeo je da puzi.
Stigao je do kuhinje i ostavio vlaţne otiske prstiju na ploĉici. Alis je bila sklupĉana u ćošku i
ponavljala: „Nemoj da udariš, tatice. Izvini, tatice. Nemoj da udariš, tatice...”
„U redu je”, reĉe. „Moţeš da uzmeš još jedan komad ĉokolade.” Uzeo je dva oštra noţa razliĉite
veliĉine, okrenuo se i poĉeo da puzi natrag.
Nakon nekih desetak minuta, ruke su mu bile dovoljno mirne da moţe da drţi ogledalce u levoj i
mali noţ u desnoj. Zagrizao je usnu. Prvi rez će morati da bude brz, zakljuĉio je, i postavio noţ ispod
crne linije.
Zasekao je i vrisnuo, skoro istovremeno.
Dotrĉala je do njega, jecajući, ali i on je jecao i nije bio u stanju da odgovori.
„Tatice! Tatice! Tatice!” vikala je.
„Dodaj mi košulju! “ povika on.
Izvukla ju je iz gomile odeće i bacila je na njega.
Paţljivo je njom dodirnuo ĉelo, rukavom obrisao suze iz oĉiju. Ponovo je zagrizao usnu i osetivši
vlaţan trag, uvideo je da i nju treba da obriše. „Slušaj, Alis”, reĉe zatim. „Bila si dobra devojĉica i
nisam ljut na tebe.”
„Nisi ljut?” upita.
„Nisam ljut”, reĉe. „Bila si dobra. Jako dobra. Ali veĉeras moraš da odeš u drugu sobu da spavaš.
To je zato što će mene boleti, pa ću biti glasan, biće i dosta krvi - a ja neću da ti sve to vidiš i mislim
da ti se to ne bi ni dopalo.”
„Nisi ljut?”
„Ne. Ali molim te, idi u drugu sobu. Samo noćas.”
„Ne sviĊa mi se tamo.”
„Samo noćas.”
„Okej, tatice“, reĉe. „Poljubiš me?”
„Naravno.”
Ona se nagnu i on uspe da okrene glavu tako da ga ne zaboli. Onda se ona povuĉe, bez - bogu
hvala! - nepotrebne buke.
Bilo joj je, cenio je, oko dvadeset ĉetiri godine i uprkos krupnim ramenima i širokom struku,
imala je lice nalik Rubensovom anĊelu.
Kada je otišla, odmorio se nakratko, a onda ponovo podigao ogledalo. Krv je još uvek curila, pa
ju je obrisao - nekoliko puta - dok je posmatrao ranu. Boţe! - zakljuĉi. Prvi rez je bio dubok. Sada,
kad bi imao petlju...
Uze noţ i postavi ga iznad crne linije. Nešto u njemu - duboko u animalnom delu liĉnosti odakle
potiĉe većina strahova - vrisnu, ali on uspe da to zanemari u trenutku koji je bio neophodan na
napravi drugi rez.
Zatim i ogledalo i noţ padoše s kreveta i on pritisnu košulju na lice. Onesvestio se. Bez svetala.
Bez krune. Bez iĉega.
Nije znao koliko mu je trebalo da se osvesti. Ali skinuo je košulju s lica, zgrĉio se, liznuo usne.
Konaĉno, podigao je ogledalo i pogledao se.
Da, uspeo je da ga zaseĉe s obe strane. Prvi korak je završen. Sad će morati malo da kopa.
I kopao je. Svaki put kada bi seĉivo udarilo u štrĉeći komad metala, osećao bi se kao da mu je
glava unutar crkvenog zvona, i trebalo bi mu nekoliko minuta da nastavi. Stalno je brisao krv, suze i

28

znoj s lica.
A onda je uspeo.
Napokon je otkrio dovoljno velik deo ivice da moţe noktima dobro da ga uhvati. Zagrizavši sada

jezik, jer je progrizao donju usnu, uhvatio je veoma neţno, stisnuo paţljivo i povukao iz sve snage.
Kada se probudio i uspeo ponovo da podigne ogledalo, više od pola centimetra mu je štrĉalo iz

glave.
Ovlaţio je košulju pljuvaĉkom kako bi obrisao lice.
Ponovo, sporo pribliţavanje i grĉevit trzaj. Ponovo, crnilo.
Nakon petog puta, leţao je kraj metalnog trna od pet centimetara, koji mu je iz desne ruke ispao

na krevet, a lice mu je bilo znojava, krvava, uplakana maska s rupom na levoj strani, i zaspao je
snom bez snova - u stvari, ispod te crvene površine, ĉinilo se da postoji neki nivo mira, mada je to
mogla biti igra svetlosti, koja je prodrla kroz sav haos.

Ušla je na vrhovima prstiju s preteranom deĉjom briţnošću, podigla obe ruke do usta i zagrizla
zglobove prstiju, jer je znala da ne treba da ga uznemirava, a znala je da će ga uznemiriti ako vikne.

Ali, izgledalo je kao Noć veštica - kao maska, koju je nosio na licu. Videla je košulju koja je pala
na pod. Bio je tako mokar...

„Tatice...”, prošaputa i spusti je na njegovo lice, pritiskajući lagano, lagano, vrhovima prstiju,
kao paukovim noţicama, dok nije upila sve, sve, sve to što ga je prekrivalo poput blata ili roja
insekata.

Zatim ju je sklonila, jer se i ona ranije posekla, puno puta, i znala je da se to onda osuši i zalepi i
boli kada se skida.

Sada je izgledao ĉistije, mada još uvek nekako drugaĉije i ona je privi uz sebe i ponese sa sobom,
nazad u staru sobu, jer je bila njegova, jer joj je dao igraĉke i ĉokoladu i jer je ţelela nešto njegovo
što on više neće hteti - ne kada je tako prljava.

Kasnije, mnogo kasnije, kada ju je pogledala, skroz odmotanu, raširenu na krevetu, oduševila se
kada je na njoj videla savršen odraz njegovog lica, naĉinjen sokovima njegovog tela, prostrt, sada
taman, a svaki detalj odgovarao je njegovim crtama...

Osim oĉiju - koje su, što je bilo ĉudno, bile vodoravne - samo prorezi - kao da su mogle da vide
preko površine celog sveta, kao da je svet bio ravan, a njegov pogled sezao u beskraj, zauvek.

Nije joj se dopalo kako su mu izgledale oĉi, pa ju je presavila, odnela i sakrila na dno kutije s
igraĉkama, zaboravivši je za sva vremena.

Ovaj put, iz nekog razloga, setila se da ne treba da pusti poklopac, već ga je polako zatvorila.

6

Evo! Ĉovek koji nešto traţi na sve ĉetiri u odvodnom kanalu. Tamne oĉi koje traţe otvor. Na
njegovim leĊima platneni kaiševi u obliku slova X. Iznad njega munje, oko njega kiša. A iza sledećeg
skretanja na njegovom putu, on posmatra/oni posmatraju/ono posmatra, jer on/oni/ono - ono -
zna da on dolazi s bolom u glavi. I gleda mesto gde se oluja susreće sa zemljom i gde se raĊa blato,
briše mrlje sa svog kaputa, njuši vazduh, vidi ĉovekovu glavu i ramena kako prolaze na prekretnici,
povlaĉi se..

Ĉovek pronalazi otvorenu kanalizaciju i puzi u nju.
Nakon dvadeset koraka upalio je ruĉnu lampu i obasjao tavanicu. Stajao je na prolazu kraj
mulja, leĊima oslonjen na zid. Obrisao je ĉelo o rukav vojne košulje, otresao kapljice iz kose i osušio
dlanove o pantalone.
Nakratko se namrštio. Zatim, posegnuvši u torbu okaĉenu preko ramena, izvuĉe tubu tableta,
proguta jednu. Gromovi su odjekivali oko njega na tom mestu i on opsova, stisnuvši slepooĉnice. Ali
ĉuli su se iznova i iznova i on pade na kolena, jecajući.
Nivo mulja u glavnom kanalu poĉe da raste. Osmotrivši ga pod svetlošću lampe, ustade i
zatetura se dalje napred dok ne stiţe do neĉega nalik platformi. Smrad otpada je tu bio jaĉi, ali bilo
je prostora da sedne i osloni se na zid, pa je to i uradio. Iskljuĉio je lampu.
Nakon izvesnog vremena, pilula poĉe da deluje i on uzdahnu.
Vidi kako je slabašno to što je došlo meĎ’ mene.
Otkopĉao je futrolu i otkoĉio revolver.
Čulo me je i zna za strah.
Zatim, izmeĊu buke grmljavine, ĉula se samo tišina. Sedeo je oko sat vremena, a onda je upao u

29

lak san.
To što ga je probudilo moţda je bio zvuk. Ako jeste, bio je previše tih da bi ga svesno registrovao.
Budno je. Kako to da me čuje? Kaţi mi. Kako to da me čuje?
„Ĉujem te”, reĉe, „i naoruţan sam.” Mislima automatski posegnu za oruţjem na boku i prst mu

opipa okidaĉ.
(Slika pištolja i ruganje dok osam ljudi pada pre nego što škljocne u praznoj odaji.)
Levom rukom ponovo upali lampu. Dok je prelazio njom unaokolo, u ćošku se javiše iskre nalik

opalu.
Hrana! - pomisli. Trebaće mi malo pre nego što stignem natrag u bunker! Posluţiće.
Nećeš me pojesti.
„Ko si ti?” upita.
Misliš o meni kao o pacovima. Misliš na stvar koju znaš kao Avijatiĉarski priruĉnik za

preţivljavanje, gde se objašnjava da ukoliko odsečeš jednu od mojih glava - gde je otrov - onda
moraš da rasečeš trbuh i zasečeš duţ obe noge. Nakon toga, koţa moţe da se oguli, stomak otvori i
isprazni, kičma prelomi i obe polovine ispeku na oštrim štapovima iznad vatrice.

„U suštini, to je taĉno”, on zatim reĉe. „Kaţeš da si ’pacovi’? Ne razumem. Mnoţina - to ne
razumem.”

Ja sam svi mi.
Nastavio je da zuri u oĉi udaljene oko sedam metara od njega.
Sada znam kako me čuješ. Postoji bol, bol u tebi. To ti nekako omogućava da čuješ.
„U glavi imam komad metala“, reĉe, „kada mi je kancelarija eksplodirala. Ni ja to ne razumem,
ali uviĊam kakve to veze moţe da ima.”
Da. U stvari, vidim da će jedan od komada bliţih površini uskoro da se oslobodi. Onda ćeš
morati da kandţama probiješ koţu i da ga izvučeš.
„Nemam kandţe - ah, nokti. Mora da mi to uzrokuje ove glavobolje. Još jedan deo se pomera. Na
sreću, mogu da upotrebim noţ. Bilo je baš gadno onomad kad sam jedan morao da iskopam.“
Šta je to noţ?
(Čelično, oštro, sjajno, s drškom.)
Gde se nabavlja noţ?
„Moţe da se ima, pronaĊe, kupi, ukrade, ili da se napravi.“
Ja ga nemam, ali našao sam tvoj. Ne znam kako da kupim ili ukradem neki. Stoga, uzeću tvoj.
I pojavi se još iskri nalik opalima, i još, i još, i polako krenuše unapred, i on je znao da mu je
pištolj beskoristan.
Osetio je uţasan bol u glavi i beli svetlaci zamutiše mu vidno polje. Kad se rašĉistilo, oko njega je
bilo hiljade pacova i on se pokrenu bez razmišljanja.
Izvuĉe bombu iz opasaĉa s oruţjem, povuĉe osiguraĉ i zavitla je meĊu njih.
Tri otkucaja srca se ništa ne desi, osim što su nastavili da se pribliţavaju.
Zatim usledi zaslepljujuci solarni bljesak, koji ne minu, vec ostade da blješti nekoliko minuta.
Beli fosfor. Usledio je napalm. Kikotao se dok su goreli, ciĉali i grebali jedan preko drugog. Bar se
nešto unutar njega kikotalo, neki deo njega. Pacovi se povukoše i u glavi oseti još jedan nalet bola.
Oseti naroĉito jako pulsiranje u blizini leve slepooĉnice.
Nemojte to opet da radite, molim Vas. Nisam shvatio da ste Vi to što jeste.
„Prokleto hoću to da udarim, ako probaš još jednom to što si pokušao.”
Neću. Poslaću napred pacove da jedete. MlaĎe, deblje. Samo nas poštedite Vašeg gneva.
„Dobro.”
Koliko pacova ţelite?
„Šest će biti dovoljno.”
Biće najbolji i najbucmastiji.
Bili su dovedeni pred njega i on im odseĉe glave, oĉisti ih, ispeĉe ih nad gasnim rešoom koji je
nosio u torbi.
Ţelite li još pacova? Mogu Vam dati sve što Vam srce ište.
„Ne, ne treba mi više”, reĉe.
Da li ste sigurni? Moţda još šest?
„Ovo je dovoljno, zasad”, reĉe.
Ostaćete dok oluja ne proĎe?
„Da”, kaza.
Zatim ćete otići?
„Da”, reĉe.
Vratite mi se nekad, molim Vas. Uvek ću imati još pacova da jedete. Ţelim da se vratite.
... I spasite nas od Svojeg gneva, o stvari koju Vi u Svojem bolu nazivate Karlom Luftojfelom.

30

„Moţda”, reĉe on smešeći se.

7

Na svojim kolicima, Tibor Makmasters se vozio sa stilom, razmetljivo; vuĉena vernom kravom,
kolica su zveketala i poskakivala, kroz prostranstva zakorovljenih pašnjaka, ravne zemlje sa
stabljikama, ĉvrstim i suvim - u to se pretvorilo obradivo zemljište, više nije bilo pogodno za useve.
Dok se kotrljao napred, Tibor je likovao; napokon je krenuo na svoje Hodo i biće uspešno; znao je
da hoće.

Nije se naroĉito plašio secikesa i drumskih razbojnika, delom zato što se niko nije maltretirao
autoputevima... mogao je s razlogom da odbaci taj strah, govoreći sebi da pošto nema saobraćaja,
kako moţe biti drumskih razbojnika?

„O prijatelji!“ izjavi naglas, prevodeći uvodne reĉi Šilerove An die Freude. „Ne ovim tonom!
Naprotiv, pevajmo...” Zastao je, jer je zaboravio ostatak teksta. Do vraga, pomisli besno, zbunjen
trikovima sopstvenog uma.

Sunce je prţilo, vrelo kao belice koje poskakuju na metalno sjajnom talasu, plimi i oseci
stvarnosti. Nakašljao se, pljunuo, i nastavio.

Nad svime, osetljiva blizina raspadanja. Ĉak i kod divljeg korova, ta napuštenost. Nikog nije bilo
briga; niko ništa nije ĉinio. O Freunde, pomisli. Nicht diese Töne. Sondern ...

Šta ako sada postoje drumski razbojnici koji su nevidljivi, zahvaljujući mutaciji? Ne; nemoguće.
Drţao se te misli. Zabeleţio ju je, zapamtio i drţao se nje. Ne treba da se plaši ljudi - samo mu
divljina preti. Naroĉito se plašio realne mogućnosti da naleti na prekid puta. Nekoliko širokih
brazda i - kolica ne bi mogla dalje. Mogao bi da umre meĊu gromadama. Nije baš najlepša smrt,
zakljuĉio je. A opet, nije ni najgora.

Odlomljene grane drveta prepreĉile su put. Usporio je, zaškiljio se u šarenu hladovinu,
pokušavajući da razazna šta je to.

Stabla, zakljuĉi. Pala na poĉetku rata. Niko ih nije uklonio.
Kolica se dokotrljaše do prvog drveta. Staza od šljunka i prašine vodila je na jednu stranu, uz
palo drveće; staza je, na drugom kraju, vodila natrag na put. Da je na nogama, ili da vozi bicikl...
umesto toga, leţao je na velikim kolicima, preglomaznim da proĊu stazom.
„Do vraga“, reĉe.
Zaustavio je kolica, oslušnuo šuplje zviţdanje vetra meĊu oborenim stablima. Nije bilo ljudskih
glasova. Negde u daljini, nešto zalaja, moţda pas, ili, ako nije pas, onda neka velika ptica. Skvik,
skvik, zaĉu se zvuk. On pijunu preko ivice kolica i još jednom odmeri stazu.
Moţda i uspem, pomisli.
A šta ako se kolica zaglave?
Zgrabivši korman kolica, krenu napred truckajući se preko korovom ispresecanog puta na
zemljanu stazu. Toĉkovi mu se zabrinuto okrenuše, ispustiše visok ton, a oblaci braon prašine poput
gejzira poleteše ka nebu.
Kolica su se zaglavila.
Nije daleko stigao, uvide. Ali, iznenada, oseti uţasan strah, od kojeg mu je gotovo pozlilo. U
ustima oseti gorak ukus, a prsa i ruke zacrveneše mu se od poniţenja. Zaglavljen tako brzo - osetio
se poniţenim. Šta ako ga neko vidi, ovde, zaglavljenog u prašini kraj propalog puta? Rugali bi mi se,
pomisli. Meni. I produţili. Ali - verovatnije je da bi mi pomogli, pomisli. Mislim, bilo bi razumljivo
da se rugaju. Uostalom, jesam li ja to postao ciniĉan kad je ljudski rod u pitanju? Pomogli bi mi,
naravno. Pa ipak, uši su mu još uvek gorele od stida. Da bi skrenuo paţnju s neprilike u kojoj se
našao, izvadio je ispresavijanu, masnu Riĉfildovu mapu i gledao je pomislivši da bi mogao pronaći
nešto korisno.
Utvrdio je svoj poloţaj na mapi. Tek kap u kofi vode, uvide. Prešao sam tek nekih ĉetrdeset pet
ili pedeset kilometara.
Pa ipak, ovo je bio potpuno drugaĉiji svet od onog kojeg je znao u Šarlotsvilu. Drugi svet svega
pedeset kilometara dalje... moţda jedan od hiljadu drugaĉijih univerzuma koji se vrte kroz kosmiĉko
vreme i prostor. Tu i tamo na mapi - imena koja su nekada nešto znaĉila. Sada je to postala lunarna
mapa, s kraterima - velike jame iskopane u zemlji, sve do stena. Gotovo ispod nivoa tla, gde je bilo
bazalta u izobilju.
Pecno je kravu biĉem, prebacio menjaĉ u rikverc, a onda, škrgucuci zubima, poĉeo da se klati
izmeĊu prve za napred i rikverca; kolica su se ljuljala kao da su izloţena ţestini otvorenog mora.
Miris zapaljenog ulja, oblaci podignute prašine... to je sve. Zastenjao je i popustio gas. Ovde ću
da umrem, reĉe mu deo mozga, i istog trenutka, on se iskezi - iskezi se sebi i svom prekinutom

31

pohodu. Nije mu trebao niko; mogao je i sam da se sprda na svoj raĉun.
Ukljuĉio je megafon za hitne sluĉajeve. Povezan s ogromnim akumulatorom na kolicima,

megafon zašušta - zaĉu se njegov glasan dah. A onda i glas.
„Ĉujte i p-p-poĉujte! “ objavi i, svuda oko njega, odjeknu njegov pojaĉan glas. „Ja sam Tibor

Makmasters, na zvaniĉnom Hodou za Sluge gneva. Zaglavljen sam. Moţete li da mi pomognete?“
Iskljuĉio je megafon, oslušnuo. Samo šuškanje vetra u visokom korovu zdesna. I svuda unaokolo,
ravan narandţast odsjaj sunca.

Glas. Ĉuo ga je. Jasno.
„Pomozite mi! “ povika u megafon. „Platiću metalom. Okej? Je l’ to okej?” Opet je oslušnuo. I
ĉuo, ovaj put, ţamor brojnih glasova, piskavih, poput vrisaka. Buka je odjekivala, stapala se sa
šuškavim drmusanjem korova.
Izvadio je dvogled, pogledao oko sebe. Ništa osim pustog krajolika, koji se prostirao ruţan i
sumoran. Još uvek su bila vidljiva velika crvena mesta, koja još nisu bila zarasla i podruĉja šljake -
ali do sada je najveći deo ruševina prekrila zemlja i svraĉica. U daljini, video je robota kako obraĊuje
zemlju. Orao je metalnom kukom zavarenom za pojas, delom odvaljenim od neke odbaĉene mašine.
Nije podigao pogled; nije obratio paţnju na njega jer nikad nije bio ţiv, a samo one koji su ţivi moţe
da bude briga. Robot poljoprivrednik nastavio je da vuĉe zarĊalu kuku kroz suvo zemljište, tela
povijenog od napora. Radio je polako, tiho, bez primedbi.
A onda ih je video. Izvor buke. Njih dvadeset jurilo je preko upropaštenog tla ka njemu; crni
deĉaĉići koji su poskakivali i trĉali, dovikivali piskave naredbe jedni drugima, kao da se svi skupa
nalaze u istom kavezu bez krova.
„Kuda, Sine gneva?” zapišta najbliţi deĉak, probijajući se kroz upletene ruine i svraĉicu. Bio je to
mali Bantu, u ušivenim i zakrpljenim crvenim krpama. Dotrĉao je do kolica, poput šteneta,
poskakujući, odskakujući, kezeći svoje bele zube. Kidao je vrhove zelenog korova koji je rastao
unaokolo.
„Zapad”, odgovori Tibor. „Uvek na zapad. Ali zaglavljen sam ovde.”
Tad i druga deca dotrĉaše; stadoše u krug oko zaglavljenih kolica. Neobiĉno divlja gomila,
potpuno nedisciplinovana. Valjali su se, tukli se, kotrljali se i jurili jedan drugog.
„Koliko vas je”, upita Tibor, „prošlo prvu pouku?”
Nastupi iznenadna tišina. Deca su se zgledala s oseĊajem krivice; nijedno ne odgovori.
„Niko?” reĉe Tibor, zapanjen. Samo pedesetak kilometara od Šarlotsvila. Boţe, pomisli; rasturili
smo se kao zarĊala mašina. „Kako oĉekujete da se uskladite s kosmiĉkom voljom? Kako oĉekujete
da spoznate boţanski plan?” Zatim fijuknu hvataĉima ka jednom deĉaku, koji je bio najbliţi
kolicima. „Da li se neprekidno pripremaš za ţivot koji sledi? Da li se neprekidno ĉistiš i proĉišćavaš?
Uskraćuješ li sebi meso, seks, zabavu, finansijsku korist, obrazovanje, razonodu?” Ali odgovor je bio
oĉigledan; njihov neobuzdan smeh i igra su sve kazivali. „Leptiri”, reĉe prezirno, frknuvši zgaĊen.
„U svakom sluĉaju”, zaškrguta, „pomozite mi da mogu da nastavim dalje. NareĊujem vam! “
Deca se okupiše oko zadnje strane kolica i poĉeše da guraju. Kolica udariše o prvo palo stablo, ne
mogavši da idu dalje.
„PreĊite napred”, reĉe Tibor, „i podignite ih. Svi - uhvatite istovremeno! “ Oni uĉiniše tako,
poslušno, ali razdragano. Prebacio je kolica u prvu brzinu - poĉeše da podrhtavaju, zatim preĊoše
preko prvog debla, a onda zastadoše na pola puta preko drugog. Trenutak kasnije bubnuše preko
drugog debla i krenuše uz treće. Kolica, izdignuta, nosa uperenog ka nebu, zacvileše i zastenjaše, a iz
motora izaĊe oblaĉić plavog dima.
Sad je mogao bolje da vidi. Zemljoradnici, neki roboti, a neki ţivi, obraĊivali su polja na sve
strane. Tanak sloj zemlje preko šljake; nekoliko oklembešenih stabljika pšenice, tankih i iznurenih,
zanjiha se. Tlo je bilo oĉajno, najgore koje je ikada video. Osećao je metal pod kolicima, gotovo na
površini. Pognuti muškarci i ţene zalivali su useve metalnim kanticama, starim metalnim
kontejnerima naĊenim meĊu ruševinama. Jedan vo vukao je grubo napravljena zapreţna kola.
U drugom polju, ţene su ruĉno plevile; sve su se kretale polako, glupo, ţrtve rudarske gliste iz
tla. Sve su bile bosonoge. Deca ih, oĉigledno, još uvek nisu imala, ali uskoro će. Pogledao je u
oblaĉno nebo i zahvalio se Bogu gneva što ga je toga poštedeo; izuzetno slikovita iskušenja mogla su
se videti na sve strane. Ti muškarci i ţene su bili kaljeni velikim iskušenjima; duše su im verovatno
bile proĉišćene do neverovatnog stepena. Jedna beba leţala je u hladu, pored poluusnule majke.
Muve su joj gmizale preko oĉiju; majka je teško disala, hrapavo, otvorenih usta, papirnobele koţe
obojene nezdravim crvenilom. Stomak joj je bio nadut; već je bila ponovo trudna. Još jedna veĉna
duša da se uzdigne s donjeg nivoa. Njene velike grudi se pomeriše i zaklatiše kad se promeškoljila u
snu, ispadoše iz prljavog ogrtaĉa.
Deĉaci, kad su izgurali njega i Holštajnku preko debala, ostataka stabala, odskakutaše dalje.
„Ĉekajte“, reĉe Tibor. „Vratite se. Pitaću vas, a vi ćete odgovoriti. Znate li osnovna naĉela

vere?“Uputio im je oštar pogled.
Deca se vratiše, spuštenog pogleda i ćutke se okupiše oko njega. Podiţe se jedna ruka, zatim još

jedna.
„Prvo”, reĉe Tibor. „Ko si ti? Ti si mali delić kosmiĉke zamisli. Drugo - Šta si ti? Samo zrnce u

sistemu koji je toliko velik da se ne moţe spoznati. Treće! Šta je svrha ţivota? Da ispuni šta
zahtevaju kosmiĉke sile. Ĉetvrto! Šta...”

„Peto”; promrmlja jedan od deĉaka. „Gde si bio?” Odgovorio je na sopstveno pitanje.
„Beskrajnim koracima; svaki okret toĉka vodi te napred ili vraća.”

„Šesto!” uzviknu Tibor. „Šta odreĎuje tvoj pravac na sledećem skretanju? Tvoje ponašanje u
ovom obliĉju.

„Sedmo! Šta je ispravno ponašanje? Potĉinjavanje veĉnim silama kojima vlada Deus Irae,
onima koje ĉine boţansku promisao.

„Osmo! Koji je značaj patnje? Da proĉisti dušu.
„Deveto! Koji je značaj smrti? Da oslobodi osobu ovog obliĉja, da moţe da se uzdigne na novu
preĉku na lestvama.
„Deseto...” Ali u tom trenutku Tibor zaćuta. Odraslo ljudsko obliĉje priĊe kolicima; instinktivno,
njegova Holštajnka spusti glavu i poĉe da se pretvara - ili je bar to pokušala - da pase gorak korov
koji je rastao oko nje.
„Moramo da idemo”, zapištaše crna deca. „Do viĊenja.” Razbeţaše se; jedno dete zastade,
pogleda u Tibora i viknu: „Nemoj da priĉaš s njom! Mama kaţe da nikad ne priĉaš s njom inaĉe te
uvuĉe. Pazi, je l’ ĉuješ?”
„Ĉujem”, reĉe Tibor i strese se. Vazduh postade taman i prohladan, kao da ĉeka ţestoku silinu
oluje. Znao je šta je to; prepoznao ju je.
Ići će niz ruinirane ulice, prema rasutoj gomili kamenja i stubova, koji joj nekad behu kuća.
Mnogo puta su mu je opisali. Svaki kamen je bio paţljivo obeleţen na velikoj mapi Šarlotsvila. Znao
je napamet ulicu koja je vodila do tamo, do ulaza. Znao jenda velika vrata leţe izvaljena, polomljena
i rascepljena. Znao je kako bi izgledali mraĉni, prazni hodnici unutra. Ušao bi u veliku prostoriju,
mraĉnu sobu punu šišmiša, paukova i odjeka. I tamo bi je video. Veliku K. Kako ĉeka u tišini, ĉeka
da ĉuje pitanja. Upite kojima se hranila.
„Ko je tamo?” upita ga obliĉje, ţensko obliĉje peripatetiĉkog produţetka Velike K. Glas se opet
zaĉu, metalni glas, oštar i prodoran, bez imalo topline. Silan glas koji se nije mogao zaustaviti;
nikada se neće umiriti.
Bio je uplašen, uplašeniji nego ikada pre u ţivotu. Telo poĉe da mu se jako trese. Ĉudno je
poskakivao u sedištu, škiljeći u tami da razazna obliĉja. Nije mogao. Imala je uvuĉeno lice, s gotovo
zakrţljalim crtama, gotovo da uopšte nije bilo crta. I od toga ga podiĊe jeza.
„Ja...” Progutao je glasno, otkrivši svoj strah. „Došao sam da se poklonim, Velika K”, reĉe
dahćući.
„Pripremio si pitanja za mene?”
„Da”, reĉe on, slagavši. Nadao se da će se provući pored Velike K, da je neće uznemiriti, niti da će
ona uznemiriti njega.
„Upitaćeš me unutar graĊevine11, reĉe ona, spuštajući ruku na ogradu njegovih kolica. „Ne
ovde.”
Tibor reĉe: „Ne moram da ulazim u graĊevinu. Moţeš ovde da odgovoriš na pitanja.” Promuklo,
proĉistio je grlo, progutao, razmišljao o prvom pitanju; poneo ih je sa sobom, zapisana, za svaki
sluĉaj. Bogu hvala da jeste; bogu hvala što ga je otac Hendi pripremio. Na kraju će ga uvući unutra,
ali nameravao je da odugovlaĉi što je duţe mogao. „Kako si nastala?”; upita.
„Da li je to prvo pitanje?”
„Ne”, reĉe brzo; svakako da nije.
„Ne prepoznajem te”, reĉe pokretni produţetak dţinovskog kompjutera, glasa limenog i
piskavog. „Da li si iz drugog podruĉja?“
„Šarlotsvil”, reĉe Tibor.
„I došao si ovamo da me pitaš?”
„Da”, slaga. Posegnu u dţep unutar kaputa; jednim od svojih manuelnih ekstenzora, da proveri
da li je derindţer dvadeset dvojka, s jednim metkom, koji mu je dao otac Hendi, još uvek tamo.
„Imam oruţje”, reĉe.
„Je l?” Ton njenog glasa je bio oštar, na neki apstraktan naĉin.
„Nikad nisam pucao iz pištolja”, reĉe Tibor. „Imamo metke, ali ne znam da li još uvek rade.”
„Kako se zoveš?”
„Tibor Makmasters. Ja sam nepotpun; nemam ruke i noge.”
„Fokomelus”, reĉe Velika K.

32

„Molim?” upita on, zamuckujući.
„Ti si mlad ĉovek”, reĉe ona. „Vidim te sasvim dobro. Deo opreme mi je uništen u Udaru, ali još
uvek vidim pomalo. Inicijalno, vizuelno sam skenirala matematiĉka pitanja. To je štedelo vreme.
Vidim da imaš vojnu odeću. Odakle ti? Tvoje pleme ne pravi takve stvari, zar ne?”
„Ne, nije ovo vojna odeća. Ujedinjene nacije, po boji, rekao bih.” Drhćući, reĉe škripavim
glasom: „Da li je istina da si izvorno nastala od ruke Boga gneva? Da te je napravio kako bi zapalio
svet? Uĉinio ga smesta uţasnim - atomima. I da si ti izmislila atome i dala ih svetu, kvareći izvornu
Boţju zamisao? Znamo da jesi”, dodade. „Ali ne znamo kako.”
„Da li je to tvoje pitanje? Nikada ti neću reći. Previše je strašno da bi ikada saznao. Luftojfel je
bio sumanut; terao me je da radim sumanute stvari.”
„Drugi ljudi, ne samo Deus Irae, išli su da te posete”, reĉe Tibor. „Dolazili su i slušali.”
„Znaš”, reĉe Velika K, „postojim već dugo vremena. Sećam se ţivota pre Udara. Mogla bih puno
toga da ti ispriĉam o njemu. Ţivot je onda bio potpuno drugaĉiji. Imaš bradu i loviš ţivotinje u šumi.
Pre Udara nije bilo šuma. Samo gradovi i farme. A ljudi su bili obrijani. Tada su mnogi nosili belu
odeću. Bili su nauĉnici. Bili su baš dobri. Napravili su me inţenjeri; oni su neka vrsta nauĉnika.”
Zastade. „Da li ti je poznato ime Ajnštajn? Albert Ajnštajn?”
„Ne.”
„On je bio najveći nauĉnik, ali nikada me nije pitao ništa, jer je već bio mrtav kad sam
napravljena. Bilo je pitanja na koja sam mogla da odgovorim, a koja ĉak ni on nije postavio.
Postojali su i drugi kompjuteri, ali nijedan nije bio tako veliĉanstven kao ja. Svi ţivi ljudi su ĉuli za
mene, zar ne?”
„Da”, reĉe Tibor i zapita se kako će i kada da se izvuĉe; to, ona, zatoĉila ga je ovde. Traćila
njegovo vreme svojim neizbeţnim trabunjanjem.
„Koje je tvoje prvo pitanje?” upita Velika K.
Preplavi ga talas straha. „ Da vidim”, reĉe. „Moram pravilno da ga sroĉim.”
„Prokleto si u pravu, moraš”, reĉe Velika K bezosećajnim glasom.
Promuklo, suvog grla, Tibor reĉe: „Krenuću s najlakšim.” Desnim manuelnim ekstenzorom
uhvati cedulju u dţepu kaputa, izvuĉe je, podiţe je do nivoa oĉiju. Udahnuvši duboko i isprekidano,
reĉe: „Odakle dolazi kiša?”
Nastupi tišina.
„Znaš li?” upita, išĉekujući napeto.
„Kiša potiĉe sa zemlje, prevashodno iz okeana. Diţe se u vazduh zahvaljujući procesu koji se
zove ’isparavanje’. Posrednik u procesu je toplota sunca. Vlaga iz okeana diţe se u obliku majušnih
ĉestica. Te ĉestice, kada se podignu dovoljno visoko, ulaze u hladniji sloj vazduha. Tada dolazi do
kondenzacije. Vlaga se grupiše u ono što se naziva velikim oblacima. Kada se skupi dovoljna
koliĉina, voda se opet spušta u kapljicama. Kapljice zovete kiša.”
Tibor štipnu bradu levim manuelnim ekstenzorom i reĉe: „Hmmm. Razumem. Da li si
sigurna?” Zvuĉalo je poznato; moguće, u bolje doba, uĉio je to pre izvesnog vremena.
„Sledeće pitanje“, reĉe Velika K.
„Ovo je teţe”, Tibor promuklo reĉe. Velika K je odgovorila o kiši, ali sigurno nije znala odgovor
na sledeĊe pitanje. „Kaţi mi”, reĉe polako, „ukoliko moţeš. Šta pokreće Sunce preko neba? Zašto ne
padne na zemlju?”
Pokretni produţetak kompjutera ĉudno zazuja, gotovo nalik osmehu. „Zapanjiće te odgovor.
Sunce se ne kreće. Odnosno, ono što ti vidiš kao kretanje uopšte nije kretanje. Ono što ti vidiš jeste
kretanje Zemlje dok rotira oko Sunca. Pošto ti stojiš u mestu, izgleda kao da se Sunce kreće, ali nije
tako; svih devet planeta, ukljuĉujući Zemlju, rotiraju oko Sunca u pravilnim eliptiĉnim putanjama.
To rade već nekoliko milijardi godina. Da li je to odgovor na tvoje pitanje?”
Tiboru poskoĉi srce. Napokon je uspeo da se sabere, ali nije mogao da se reši pulsirajućih toplo-
hladnih trnaca koji su mu se nakupili u telu. „Isuse”, zareţa, delom na sebe, delom na gotovo
bezobliĉnu ţensku figuru koja je stajala kraj njegovih kolica. „Pa, znaĉilo ti to ili ne, pitaću te
poslednje od moja tri pitanja.” Ali znaće odgovor, kao što je znala i prethodna dva. „Nemoguće da
ćeš moći da odgovoriš na ovo. Nijedno ţivo biće to ne zna. Kako je svet nastao? Znaš, nisi postojala
pre sveta. Stoga je nemoguće da znaš to.”
„Postoji nekoliko teorija“, Velika K smireno reĉe. „Najprihvatljivija je nebularna hipoteza.
Prema ovoj...”
„Bez hipoteza”, reĉe Tibor.
„Ali...”
„Hoću ĉinjenice”, reĉe Tibor.
Vreme je prolazilo. Nijedno od njih nije progovaralo. Zatim, konaĉno, nejasno ţensko obliĉje
zadrhta u svojoj imitaciji ţivota. „Uzmi lunarne fragmente pribavljene 1969. Oni pokazuju starost

33

od...”
„Indirektno zakljuĉivanje”, reĉe Tibor.
„Univerzum je najmanje pet milijardi...”
„Ne”, reĉe Tibor. „Ne znaš. Ne sećaš se. Deo tebe koji je znao odgovor uništen je u Udaru.”

Nasmejao se nadajući se da zvuĉi samouvereno... ali, kad je ispustio zvuk on otkri nesigurnost; glas
mu zamre skoro u tišinu. „Senilna si”, reĉe, skoro neĉujno. „Kao starac oštećen radijacijom; ti si
samo šupalj hitinski omotaĉ.” Nije znao šta znaĉi ’hitinski’, ali to je bio omiljeni izraz oca Hendija;
zato ga je sada upotrebio.

U tom odsudnom trenutku, Velika K poĉe da okleva. Nije bila sigurna, pomisli Tibor, da li je
odgovorila na pitanje. Glas mu je podrhtavao od sumnje: „PoĊi sa mnom pod površinu i pokaţi mi
memorijsku traku koja je oštećena ili nedostaje.”

„Kako da ti pokaţem traku koja nedostaje?” reĉe Tibor, i glasno se nasmeja, oštrim kevtavim
laveţom.

„Pretpostavljam da si u pravu”, promumla Velika K; ţensko obliĉje je sada oklevalo, ustuknulo
od njegovih kolica i krave. „Ţelim da se nahranim tobom”, reĉe. „SiĊi dole da mogu da te rastvorim,
kao što sam morala i druge, one koji su išli ovuda pre tebe.”

„Ne”, reĉe Tibor. Zavuĉe manuelne hvataljke u unutrašnji dţep kaputa, izvuĉe derindţer,
nanišani kontrolnu jedinicu, mozak pokretnog produţetka s kojim se suoĉio. „Beng”, reĉe i ponovo
se nasmeja. „Mrtva si.”

„Nema toga”, reĉe Velika K. Glas joj je sada zvuĉao odvaţnije. „Da li bi ţeleo da se brineš o meni?
Ako siĊemo dole videćeš...”

Tibor ispali jedan hitac; projektil se odbi od metalne jedinice pokretnog produţetka i nestade.
Obliĉje zatvori oĉi, otvori ih, paţljivo odmeri Tibora. Zatim se sumnjiĉavo osvrnu, kao da ne zna šta
treba da radi; trepnu i malo po malo, sruĉi se, ostavši na kraju da leţi u korovu.

Tibor pruţi svoja ĉetiri produţetka iznad nje, uhvati je i podignu - ili, taĉnije, pokuša da je
podigne. Predmet, sada sklopljen, poput stolice, bio je nepomiĉan. Do vraga s tim; ionako nema
nikakvu vrednost, zakljuĉio je. A prokleta krava sigurno ne bi mogla da vuĉe tako masivan i inertan
teret.

Ošinuo je kravu po zadnjici, dajući joj znak; krava krenu napred, vukući kolica za sobom.
Izvukao sam se, pomisli. Horda crne dece se povuĉe, praveći mu mesta da proĊe; posmatrali su
celokupnu interakciju izmeĊu njega i Velike K. Zašto njih ne rastvori? - zapita se Tibor. Ĉudno.
Krava doĊe do puta iza srušenih stabala i nastavi polako dalje. Muve su zujale oko nje, ali krava
ih je ignorisala, kao da je i ona razumela dostojanstvo trijumfa.

8

Krava se penjala sve više i više; prošla je kroz dubok procep izmeĊu dva stenovita grebena.
Ogromno korenje starih panjeva izbijalo je na sve strane. Krava je išla suvim tokom potoka,
vijugavim i krivudavim.

Nakon izvesnog vremena, pojavi se izmaglica oko Tibora. Krava zastade na vrhu grebena,
duboko dahćući, osvrnuvši se da pogleda put kojim su došli.

Lišće oko njih zatreperi od nekoliko kapljica otrovne kiše. Vetar ponovo dunu kroz velika mrtva
stabla uz greben. Tibor ošinu kravlju pozadinu pred sobom i krava se uz trzaj odmah pokrenu.

Iznenada, obreo se na kamenitom polju, obraslom bokvicom i maslaĉkom, preplavljenom suvim
stabljikama juĉerašnjeg korova. Stigli su do srušene ograde, polomljene i trule. Da li je išao u
dobrom pravcu? Tibor izvadi jednu od Riĉfildovih mapa, osmotri je, drţeći je pred licem poput
orijentalnog svitka. Da; ovo je pravi put; srešće plemena sa severa, a odande...

Krava povuĉe kolica kroz ogradu i stiţe konaĉno pred urušeno pojilo, napola ispunjeno
kamenjem i zemljom. Tiborovo srce je brzo lupalo, poskakivalo od nervoznog uzbuĊenja. Šta se
nalazi iza? Ostaci zgrade, iskrivljena debla i polomljeno staklo, nekoliko komada nameštaja
razbacanih unaokolo. Stara automobilska guma, ispucala, oblepljena skorelom zemljom. Neke
vlaţne krpe nabacane preko zarĊalih, iskrivljenih krevetskih opruga. Uz ivicu polja prostirao se
šumarak od prastarog drveća. Beţivotna stabla, uvela i nepomiĉna, pocrnele grane bez lišća.
Polomljeni štapovi pozabijani u tvrdo tlo. Red za redom mrtvih stabala, pokoje savijeno i
iskrivljeno, išĉupano iz stenovitog tla snagom veĉnog vetra.

Tibor usmeri kravu preko polja do mrtvog voćnjaka. Vetar mu je duvao u lice bez prekida,
šibajući mu nozdrve i lice smrdljivim oblaĉcima izmaglice. Koţa mu je bila vlaţna i sjajna od
izmaglice. Nakašljao se i dao znak kravi da poţuri; posrtala je, preko kamenja i gromada zemlje,

34

podrhtavajući.
„Stoj”, reĉe Tibor, povukavši uzde.
Dugo je posmatrao uvelo stablo stare jabuke. Nije mogao da skrene pogled s njega. Prizor

prastarog drveta - jedinog ţivog u voćnjaku - bio mu je fascinantan i odbojan. Jedino ţivo, pomisli.
Ostala stabla su izgubila bitku... ali ovo drvo se još uvek grĉevito drţalo nesigurnog poluţivota.

Drvo je izgledalo ĉvrsto i jalovo. Samo nekoliko tamnih listova je visilo na njemu - i nekoliko
uvelih jabuka, suvih i ispijenih vetrom i izmaglicom. Ostale su tu, na granama, zaboravljene i
napuštene. Tlo oko stabla je bilo ispucalo i ogoljeno. Kamenje i hrpe starog trulog lišća u dronjavim
gomilama.

Pruţivši desni prednji ekstenzor, Tibor išĉupa list sa stabla i osmotri ga.
Šta je ovo? - pitao se.
Stablo se zlokobno zanjiha. Njegove kvrgave grane zastrugaše jedna o drugu. Nešto u tom zvuku
natera Tibora da ustukne.
Bliţila se noć. Nebo je drastiĉno potamnelo. Zapljusnu ga talas ledenog vetra, okrenuvši ga
dopola u sedištu. Tibor zadrhta, odupirući se, stiskajući kaput oko sebe. Pod njim, tlo udoline
nestajalo je u senkama, u ogromnom dremeţu noći.
U sve tamnijoj izmaglici stablo je izgledalo natmureno, preteće. Nekoliko listova odvoji se od
njega, polete uskovitlano vetrom. Jedan list prolete pored Tiborove glave; pokušao je da ga uhvati,
ali mu pobeţe i nestade. Odjednom oseti strašan umor i strah. Begam odavde, pomisli, i cimnu
kravu da krene.
Zatim vide jabuku i sve odmah postade drugaĉije.
Tibor je aktivirao radio prikljuĉen na akumulator smešten iza njega na kolicima. „Oĉe”, reĉe.
„Ne mogu dalje.” Ĉekao je, ali prijemnik dvosmernog radija ispusti samo statiĉki šum. Bez glasa.
Kratko je podešavao dugme prijemnika, nadajući se da će uhvatiti nekoga. Tibor nesrećni, pomisli.
Svet, ĉitav svet tuge - moram da nosim, to što se nositi ne moţe. A u meni srce se slama.
Ţeleo si ovo, pomisli. Ţeleo si da budeš srećan, beskrajno srećan... ili da naĊeš beskrajnu tugu. A
ovako si našao beskrajnu tugu. Izgubljen ovde u sumrak, bar pedeset kilometara od kuće. Gde ćeš
sada? - zapita se.
Pritisnuvši dugme na mikrofonu, zaškrguta: „Oĉe Hendi, ne mogu da izdrţim. Ovde nema ništa
što nije mrtvo; sve je mrtvo. Ĉujete li me?” Oslušnu radio, podešavajući ga da uhvati signal oca
Hendija. Statiĉki šum. Bez glasa.
U tami, jabuka na drvetu se vlaţno presijavala. Sada je izgledala crno, ali, naravno, bila je
crvena. Verovatno trula, pomisli. Nije vredna jela. A opet, ţeli da je pojedem.
Moţda je to ĉarobno drvo, pomisli. Nikad pre nisam video nijedno, ali otac Hendi priĉa o njima.
I ako pojedem jabuku, desiće se nešto dobro. Po hrišćanima - ocu Abernatiju - jabuka je zla,
proizvod Satane i ako je zagrizeš onda ĉiniš greh. Ali mi ne verujemo u to, pomisli. Uostalom, to je
bilo tako davno i u drugoj zemlji. A on nije jeo ceo dan; umirao je od gladi.
Ubraću je, odluĉi. Ali neću je pojesti.
Pruţio je manuelni ekstenzor ka jabuci i, trenutak kasnije, drţao ju je pred oĉima, osvetljenu
zrakom svetlosti sa rudarske kacige. Izgledala je nekako bitno. Ali...
Nešto se pomeri u uglu vidnog polja; brzo podiţe pogled.
„Dobro veĉe”, reĉe pognutije od dva obliĉja. „Niste odavde, je l’ da?” Dva obliĉja priĊoše
kolicima i stadoše u zrak svetlosti. Dva mladića, visoka, mršava, roţnate koţe, plaviĉasto-sive boje
poput pepela. Onaj koji je progovorio podiţe ruku da ga pozdravi. Šest ili sedam prstiju - i dodatni
zglobovi.
„Zdravo”, reĉe Tibor. Jedan je imao sekiru, sekiru za rastinje. Drugi je nosio samo pantalone i
ostatak platnene košulje. Bili su skoro dva i po metra visoki. Bez mesa - kosti i oštri uglovi, krupne
radoznale oĉi, s velikim kapcima. Nesumnjivo su postojale i unutrašnje promene, drastiĉno
drugaĉiji metabolizam i ćelijska struktura, sposobnost da se koriste soli, izmenjen sistem varenja.
Obojica su zainteresovano gledala Tibora.
„Kaţi”, reĉe jedan od njih. „Ti si ljudsko biće.”
„Tako je”, reĉe Tibor.
„Ja sam Dţekson.” Mladić pruţi plaviĉastu roţnatu šaku i Tibor se nezgrapno rukova prednjim
desnim ekstenzorom. „Moj drugar je Eri Poter.”
Tibor se rukova s Poterom. „Pozdrav”, reĉe Poter. Njegove usne prekrivene krljuštima se zgrĉiše.
„Moţemo li da pogledamo tvoju opremu, ta kolica za koja si privezan? Nikad nismo videli tako
nešto.”
Mutanti, pomisli Tibor. Od gušterske vrste. Uspeo je da potisne nalet odbojnosti; naterao je lice
da se osmehne. „Voljan sam da vam dozvolim da pogledate šta imam”, reĉe. „Ali ne mogu da
napuštam kolica; nemam ruke i noge, samo ove hvataljke.”

35

„Da”, reĉe Dţekson klimnuvši potvrdno. „Vidimo.” Potapšao je kravu po boku; krava muknu i
podiţe glavu. Njen rep, u veĉernjoj tami, u trzajima je šibao s jedne strane na drugu. „Koliko brzo
moţe da ide?” on upita Tibora.

„Dovoljno brzo.” Prednjom levom hvataljkom je drţao pištolj s jednim metkom; ako probaju da
ga ubiju srediće jednog od njih. Ali ne obojicu. „Stacioniran sam pedesetak kilometara odavde”,
reĉe. „U mestu koje zovemo Šarlotsvil. Da li ste ĉuli za nas?”

„Naravno”, reĉe Dţekson. „Koliko vas ima?”
Tibor oprezno reĉe: „Sto pet.” Preterao je, namerno; što je veći tabor, to je manja šansa da će da
ga ubiju. Uostalom, neko od tih sto pet moţe da doĊe s namerom da se osveti.
„Kako ste preţiveli?” upita Poter. „Celo ovo podruĉje je bilo ţestoko pogoĊeno, zar ne?”
„Sakrili smo se u rudnike”, reĉe Tibor. „Naši preci; kopali su duboko kad su poĉeli Udari.
Priliĉno nam dobro ide. Sami gajimo hranu u tankovima, nekoliko mašina, pumpe i kompresori i
elektriĉni generatori. Nešto ruĉnih strugova. Razboja.” Nije pominjao da je generatore sada trebalo
ruĉno pokretati, da je samo oko polovine tankova još uvek bilo upotrebljivo. Nakon devedeset
godina, metal i plastika nisu bili u dobrom stanju - uprkos bezbrojnim zakrpama i opravkama. Sve
se trošilo i kvarilo.
„Kaţi”, reĉe Poter. „Zbog ovog Dejv Hanter baš ispade budala.”
„Dejv? Veliki Dejv?” reĉe Dţekson.
„Dejv kaţe da nema više pravih ljudi van ovog podruĉja”, reĉe Poter. Znatiţeljno pipnu Tiborov
šlem. „Naša naseobina je udaljena oko sat vremena traktorom - našim traktorom za lov. Eri i ja
lovimo lepetave zeĉeve. Dobro meso, ali ih je teško oboriti - imaju nekih desetak kila.”
„Šta koristite?” upita Tibor. „Svakako ne tu sekira.”
Poter i Dţekson se nasmejaše. „Vidi ovo.” Poter izvuĉe dugaĉku mesinganu šipku iz pantalona.
Stajala mu je u pantalonama zajedno s lulastom nogom.
Tibor osmotri šipku. Bila je ruĉno napravljena. Mekan mesing, paţljivo izbušen i ispravljen.
Jedan kraj je bio oblikovan poput mlaznice. Pogledao je u nju. Mala metalna igla bila je umetnuta u
providan materijal. „Kako radi?” upita.
„Baca se ruĉno”, reĉe Poter. „Kao pljuca. Ali kad je b-strelica jednom u vazduhu, trajno prati
metu. Mora da joj se da inicijalni potisak.” Poter se nasmeja. „To obezbeĊujem ja. Jak izdah
vazduha.”
„Zanimljivo”, reĉe Tibor veoma paţljivo. Odmeravajući dva plaviĉasto-siva lica, upita: „Ima
puno ljudi u blizini?”
„Skoro nijedan”, promumlaše skupa Poter i Dţekson. „Šta kaţeš na to da budeš kod nas neko
vreme? Starom će biti drago da te ugosti; ti si prvi ĉovek kojeg vidimo ovog meseca. Šta kaţeš?
Brinućemo o tebi, nahraniti te, donositi ti hladne biljke i ţivotinje, moţda nedelju dana?”
„Ţao mi je”, reĉe Tibor. „Imam druga posla. Ali ako budem prolazio ovuda na povratku...”
Preturao je po vreći s predmetima i alatkama koja se nalazila uz njega. „Vidite ovu sliku?” reĉe
pokazavši taman komad hartije na kojem je bila odštampana slika - nekakva - Karltona Luftojfela.
„Prepoznajete li ovog ĉoveka?”
Poter i Dţekson se zagledaše u sliku. „Ljudsko biće”, reĉe Poter. „Iskreno, nama svi sliĉno
izgledate.” Vratiše sliku Tiboru. „Ali Stari bi ga moţda prepoznao”, reĉe Dţekson. „PoĊi s nama;
donosi sreću kad ljudsko biće boravi kod tebe. Šta kaţeš?”
„Ne.” Tibor odmahnu glavom. „Moram da idem dalje; moram da pronaĊem ovog ĉoveka.”
Dţeksonovo lice se snuţdi od razoĉarenja. „Nimalo? Preko noći? Napumpaćemo ti puno hladne
hrane. Imamo lep rashlaĊivaĉ s olovnim poklopcem koji nam je napravio Stari.“
„Sigurni ste da nema ljudi u ovom podruĉju?“ reĉe Tibor pripremajući se da krene; pljusnuo je
kravu po pozadini.
„Neko vreme smo mislili da nigde nije ostao nijedan. NaiĊe glasina povremeno. Ali ti si prvi
kojeg smo videli nakon nekoliko godina.” Poter pokaza na zapad. „Tamo je pleme kotrljaĉa.“
Pokazao je neodreĊeno na jug. „I nekoliko plemena buba.“
„I nešto trkaĉa“, reĉe Dţekson. „A na severu ţivi neka vrsta podzemnih - slepi kopaĉi.“ Poter i
Dţekson obojica napraviše grimase. „Ne mogu oĉima da vidim ni njih ni njihove rupe i jame. Ali izeš
ga.“ Iskezi se. „Svako ţivi na svoj naĉin. Pretpostavljam da mi gušteri tebi izgledamo pomalo...“
Mahnuo je rukom. „Ĉudno.“
Tibor reĉe: „Kakva priĉa postoji o ovom stablu jabuke? Je l’ od ovog drveta potiĉe
hrišćansko-judejska ideja o zmiji u rajskom vrtu?“
„Koliko mi znamo, Rajski vrt se nalazi oko sto šezdeset kilometara istoĉno“, reĉe Dţekson. „Ti si
hrišćanin, je l' da?“ Tibor klimnu potvrdno. „A ta slika koju si nam pokazao...“
„Hrišćansko boţanstvo“, reĉe Dţekson.
„Ne.“ Tibor oštro odmahnu. Neverovatno, pomisli; izgleda da ne znaju ništa o SluGovima i

36

nama. Pa, pomisli, ni mi ne znamo puno o njima.
PriĊe im treći gušter. „Pozdrav, prirodni“, reĉe, pokazujući otvoren dlan. „Samo sam ţeleo da

osmotrim ljudsko biće.” Odmerio je Tibora. „Nisi ti toliko drugaĉiji. Je l’ moţeš da ţiviš na
površini?“

„Priliĉno dobro”, reĉe Tibor. „Ali nisam ja baš skroz ĉovek; ja sam ono što mi nazivamo -
nepotom - nepotpuni. Kao što vidite.” Pokazao je mršavom gušteru fotografiju Karltona Luftojfela.
„Da li si ikada video ovog ĉoveka? Jako mi je vaţno.”

„Pokušavaš da ga pronaĊeš?” reĉe treći gušter. „Da, oĉigledno si na Hodou; što bi inaĉe putovao,
naroĉito noću, s takvim hendikepom da nemaš noge i stopala, a ni ruke. Fin je taj auto što si ga
napravio. Ali kako si to uradio, bez ruku? Da li ti ga je neko drugi napravio? Ako jeste, zašto? Da li
vrediš nešto?”

„Ja sam slikar”, reĉe prosto Tibor.
„Onda si vredan”, reĉe gušter. „Ĉuj, nepotu. Znaš li da te neko prati?”
„Šta?” reĉe Tibor, osetivši odmah napetost i uznemirenost. „Ko?” odluĉno upita.
„Još jedno pravo ljudsko biće”, reĉe gušter. „Ali na mašini s dva velika toĉka, koju pokreće
sistem brzina s lancem, s pedalama. Bikl, mislim da se zove.”
„Bicikl”, reĉe Tibor.
„Da, tako.”
„Moţete li da me sakrijete?” upita Tibor, a onda pomisli, Izmišljaju; samo hoće da me odvuku u
svoje naselje gde mogu da upiju deo moje sreće.
„Naravno da moţemo da te sakrijemo”, tri guštera istovremeno rekoše.
„S druge strane”, reĉe Tibor, „ĉovek ne bi ubio drugog ĉoveka.” Ali znao je da to nije istina;
mnogi ljudi su ubili i povredili druge ljude; uostalom, ogromni Udar su izazvali ljudi.
Tri guštera se šćućuriše, dogovarajući se. Zatim, naglo, ustadoše, okrenuše se ka Tiboru. „Imaš li
metalnog novca?” upita Dţekson, naizgled nehajnim, spontanim tonom.
„Ne”, Tibor oprezno reĉe. Ovo je bila još jedna neistina; imao je pedeset centi od legure u
skrivenom procepu u kolicima.
„Pitam“, reĉe Dţekson, „jer imamo psa kojeg bismo bili voljni da ti prodamo.”
„Šta?” reĉe Tibor.
„Psa.” Poter i Dţekson odoše zajedno, nestajući u tami; oĉigledno, njihov vid se znatno
poboljšao u odnosu na ljudske standarde.
„Zar nikad nisi video psa?” upita gušter koji je ostao s njim.
„Da, ali to je bilo davno”, odgovori Tibor, slagavši opet.
Gušter reĉe: „Pas, tvoj pas, oterao bi drugog ĉoveka - to jest, ako mu izdaš odgovarajuću
naredbu. Naravno, treba ih obuĉiti; niţe su na skali evolucije kad se poredi s ljudima i nama. Nisu
kao oni pametni psi koje su ljudi gajili pre Udara.”
Tibor reĉe: „Da li bi pas mogao da naĊe ĉoveka kojeg traţim?”
„Kakvog ĉoveka?”
Tibor mu pokaza umazanu fotografiju Karltona Luftojfela.
„Njega hoćeš?” reĉe gušter, zagledan u lice. „Je l' on neki fin tip?”
„Ne bih znao”, reĉe Tibor okolišajući.
Gušter mu pruţi nazad fotografiju. „Je l' ima neka nagrada?”
Tibor se zamisli: „Pedeset centi”, reĉe.
„Stvarno?” Gušter uzbuĊeno nakostreši krljušti. „Za ţivog ili mrtvog?”
„On ne moţe da umre”, reĉe Tibor.
„Svi umiru.”
„On neće umreti.”
„Je l’ on - natprirodan?”
,,Da”, Tibor potvrdno klimnu.
„Nikad nisam video natprirodnog”, zakljuĉi gušter; odseĉno odmahnu glavom. „Nikad u ţivotu.”
„Imate veru, zar ne?”
„Da. Oboţavamo zoru.”
„Ĉudno”, reĉe Tibor.
„Kad sunce izaĊe”, reĉe gušter, „zlo nestaje iz sveta. Veruješ li da postoji ţivot na suncu?”
„Prevruće je”, reĉe Tibor.
„Ali moţda su od dijamanata.”
Tibor reĉe: „Ništa ne moţe da ţivi na suncu.”
„Koliko brzo se sunce kreće?”
„Oko milion i po kilometara na sat.”
„Veće je nego što se ĉini, je l' da?” Gušter je zurio u njega.

37

„Mnogo veće. Ima skoro milijardu i po kilometara u obimu.”
„Jesi nekad bio tamo?” upita gušter.
„Rekoh”, reĉe Tibor, „da na suncu ne moţe da bude nikakvog ţivota. Uostalom, površina je
istopljena; ne bi imalo gde da se stane.” Ko me prati? - pitao se. „Drumski razbojnik?” reĉe naglas.
„Ĉovek koji me prati - kako izgleda?”
„Mlado”, reĉe gušter.
„Pit Sends”, Tibor reĉe ravnim glasom.
Druga dva guštera izroniše iz tame; Poter je drţao veliku sivu ţivotinju koja ţarko zacvile kad
vide Tibora - zacvile od ljubavi. Tibor ga je odmerio; pas mu je uzvratio pogled.
„SviĊaš se Tobiju”, reĉe Dţekson.
„Baš bih voleo psa”, reĉe ţeljno Tibor. Bio bi mu prijatelj, onako kako je to Tom Svift Elektriĉni
Ĉarobni Tepih bio Pitu. Ispuni ga duboko i snaţno osećanje, nada. „Au”, reĉe. Pruţio je prednje
ekstenzore da neţno uhvate drhteću pufnu braon krzna, predivnog mahaĉa repom. „Ali da li ste
voljni da se rastanete od tako divne...”
Dţekson oštro reĉe: „Ljudi moraju biti zaštićeni. Takav je zakon. Znamo to od trenutka kad se
rodimo.”
„Da bi mogli ponovo da nastane zemlju”, reĉe Poter. „Svojim netaknutim genima.”
„Šta je gen?” upita Tibor.
Poter odmahnu. „Znaš. Sastojak u muškoj spermi.”
„Šta je sperma?” upita Tibor.
Svi se nasmejaše, ali, postiĊeni, ne odgovoriše.
„Šta ovaj pas jede?” upita Tibor zatim.
„Sve”, reĉe Dţekson. „Moţe da traga za hranom. Zavisan je.”
„Koliko će da ţivi?”
„Uh, verovatno dvesta do trista godina.”
Tibor reĉe: „Onda će ţiveti duţe od mene.” Iz nekog razloga, to ga je sneveselilo; odjednom se
osetio malaksalo i smrznuto. Ne bi trebalo ovako da se osećam, raspravljao se sam sa sobom. Već
rastuţen mislima o razdvajanju. Uostalom, ja sam ljudsko biće. Bar ovi gušteri misle da jesam;
dovoljno sam im dobar. Trebalo bi da osećam snagu i ponos, pomisli, a ne da već unapred
predviĊam takav uţasan kraj prijateljstva, svih nas.
Iznenada tri guštera poskoĉiše, zagledana u mrak, tela napetih naspram ili ka neĉem
nevidljivom.
„Šta je bilo?” reĉe Tibor; opet posegnu za pištoljem skrivenim kod sebe.
„Bube”, Poter kratko reĉe.
„Glupa kopilad”, reĉe Dţekson.
Bube, pomisli Tibor. Mnogo puta je ĉuo za njih, za njih i njihove višestruke oĉi, njihove sjajne
ljušture - uvrnut spoj neljudskih delova. Kad ĉovek pomisli da su se razvile od sisara, pomisli, i to za
svega nekoliko kratkih godina. Drastiĉno ubrzano radijacijom. Srodni smo im i smrde. VreĊaju svet.
I svakako vreĊaju Boga.
„Šta radite tu?” zazuja metalni glas. Tibor ih vide kako se kreću, uspravljene; teturale su se ka
svetlu. „Guštosi“, zajedljivo reĉe buba. „I - saĉuvaj me Frebise - nepot.”
Sada je pet buba stajalo kraj svetla, grejući svoja - Isuse, pomisli Tibor. Grejući svoja krta tela;
ukoliko biste bubu direktno pogodili u stomak, prelomila bi se na pola. Toliko o bubama - uglavnom
su zavisile od svojih lakih jezika da im obezbede šta je potrebno. Bube su se razgovorom izvlaĉile iz
velikog broja nevolja; one su plele mreţu laţi.
Bile su nenaoruţane. Bar koliko je mogao da vidi. Stojeći kraj njegovih kolica, tri guštera se
opustiše; strah ih je napustio.
„Hej, bubo”, reĉe Dţekson, klimnuvši ka jednom od stvorova s hitinskim omotaĉem. „Kako to da
imaš pluća? Gde si ih nabavila? Štetoĉine ne bi trebalo da imaju pluća. To je neprirodno.”
Poter reĉe: „Trebalo bi da skuvamo malo bubeće supice.”
S nevericom u glasu, Tibor reĉe: „Hoćeš da kaţeš da njih jedete?“
„Tako je”, reĉe treći gušter, prekrštenih ruku, oslonjen o Tiborova kolica. „Kad su teška
vremena... imaju grozan ukus.”
„Trula odvratna spodobo”, reĉe jedna buba. Nisu izgledali uplašeno; nisu niĉim pokazivali da će
da pobegnu.
„Da li vam rep otpada?” druga buba reĉe trojici guštera.
„Koji rep?” upita sledeća buba. „To mu kita visi odnazad. Gušterske kite su nazad, a ne napred.”
Bube se hrapavo nasmejaše.
„Jednom sam video jednog guštera”, izjavi jedna buba, „koji je imao erekciju - i koji se uplašio,
pretpostavljam da joj se muţ vratio, pa je pokušao da pobegne, a sve što je muţ trebalo da uradi

38

jeste da stane nogom na tu ogromnu kitu koja mu je štrcala nazad.” Sve bube se nasmejaše;
izgledalo je da se dobro zabavljaju.

„Šta se desilo kad ga je nagazio?” upita jedna buba. „Je l’ onda otpao?”
„Otpao je”, nastavi druga buba, „i leţao je tamo trzajuci se i poskakujući u prašini do sumraka.”
Poter reĉe: „Ajde da skratimo ove insekte za koju nogu. Slušaj ih - kako su uobraţeni.” Osvrnuo
se, oĉigledno traţeći nešto što bi mogao da upotrebi kao oruţje. Radio je to polako i bube se ne
pomeriše; izgledale su opušteno i samouvereno.
A sada je Tibor video i zašto. Bube nisu došle same. Pratila ih je gomila trkaĉa.

9

Nije mu ovo bio prvi susret s trkaĉima. Trkaĉe u Šarlotsvilu niko nije dirao. Gde god bi bilo
trkaĉa, vladao je mir, idiomatski smiraj, doveden u pitanje samo dobroćudnim navikama samih
trkaĉa.

Dobronamerna sitna lica zurila su u Tibora. Stvorovi nisu bili viši od metar i dvadeset.
Debeljuškasti i okruglasti, prekriveni gustim krznom... imali su okruglaste oĉi, drhtave noseve - i
velike noge nalik kengurima.

Neverovatno, ta hitra evolutivna energija, stvorena onim što su u suštini bili otrovi. Toliko njih i
tako brzih - toliko direktnih vrsta. Priroda, u pokušaju da se izbori s prljavštinom rata - toksinima.

„Nek je ĉistota s tobom”, rekoše trkaĉi, gotovo jednoglasno. Brkovi su im poigravali. „Kako to da
nemaš ni ruke ni noge? Ti si neki ĉudan oblik ţivota.”

„Rat”, Tibor dade nejasan odgovor, uvreĊen nametljivošću trkaĉa.
„Da li si znao da ti kolica ne valjaju?” upitaše trkaĉi.
„Ne”, reĉe, iznenaĊen. „Zar ne idu? Dovela su me dovde; hoću da kaţem...” Poĉe da ga obuzima
panika.
„U blizini ima jedan automat-servis koji još uvek delimiĉno radi”, reĉe najkrupniji od trkaĉa.
„Ne moţe puno da uradi - ne kao u stara vremena. Ali verovatno bi mogao da ti zameni leţajeve na
kolicima koji su se osušili. A cena nije nešto visoka.”
„O, da”, reĉeTibor. „Leţajevi. Verovatno su suvi.” Zatim odiţe jedan toĉak od tla i buĉno ga
zavrte. „U pravu si”, priznade. „Gde je automat-servis?”
„Nekoliko kilometara severno odavde”, reĉe najmanji trkaĉ. „Za mnom.” Ostali trkaĉi se
izdvojiše u grupu. „Taĉnije”, ispravi se trkaĉ, „za nama. Hej, momci, idete li i vi?”
„Naravno”, reĉe grupa trkaĉa, trzajući brĉićima. Oĉigledno nisu ţeleli ništa da propuste.
„Mogu li da im verujem?” Tibor upita Potera i Dţeksona. U tom trenutku, mislima mu se vrzmao
besmislen strah - šta ako ga trkaĉi odvedu u neki pust predeo, a onda ga ubiju i ukradu mu kolica?
Postojala je verovatnoća, u vremenu u kakvom su ţiveli.
Poter reĉe: „Moţeš da im veruješ. Bezopasni su. Što ne moţe da se kaţe za ove proklete bube.”
Zamahnu ka grupi buba, one poskoĉiše, da izbegnu njegovu nogu prekrivenu krljuštima.
„Automat-servis, automat-servis”, veselo su pevušili trkaĉi dok su se udaljavali. Tibor oprezno
krenu za njima. „Idemo u automat-servis da ĉovek bez udova obavi jeftinu popravku. Garancija je
hiljadu godina ili milion kilometara; koje god da prvo istekne.” Kikoćući se, trkaĉi nakratko
nestadoše, onda se opet pojaviše, srdaĉno mahnuvši Tiboru da ih prati.
„Vidimo se u povratku”, Dţekson povika za Tiborom. „Obavezno traţi pisanu garanciju, za svaki
sluĉaj.”
„Hoćeš da kaţeš”, reĉe Tibor, „da mogu da oĉekujem fušeraj od automat-servisa?” Mora da je
ruski, pomisli. Ruski automat-servisi su bili veoma kompleksno osmišljeni. MeĊutim, najvećim
delom su bili odliĉno izraĊeni. Ako je ovaj još radio, nesumnjivo je mogao da mu popravi suve
kugliĉne leţajeve.
Pitao se koliko će mu naplatiti.
Stigli su do automat-servisa u osvit dana. Blistavo obojeni oblaci, kao da ih je prstima naslikalo
dete, protezali su se preko neba. Ptice ili kvaziptice cvrkutale su u zakorovljenom ţbunju, koje je
raslo svuda oko staze kojom su išli trkaĉi.
„Tu je negde”, reĉe Erl, voĊa trkaĉa, kad se zaustavio; njegovo ime, izvezeno crvenom koncem na
prsima njegovog radnog odela, predstavilo ga je Tiboru. „Ĉekaj; da razmislim.” Zamislio se.
„Šta kaţeš da prezalogajimo?” jedan od trkaĉa upita Erla.
„Moţemo da uzmemo nešto u automat-servisu”, reĉe Erl, mudro klimajući ĉupavom glavom.
„Hajde, nepote.” Odseĉno je mahnuo Tiboru. Tokom noći, kliktanje suvih kugliĉnih leţajeva postalo
je uţasno glasno; sklop neće još dugo izdrţati. „Ovde idemo desno”, reĉe Erl prilazeći gustišu

39

hajduĉke trave, „a onda oštro nalevo.” Video mu se samo rep kad se uvukao meĊu krute stabljike
gustiša. „Evo ulaza!” povika trenutak kasnije i mahnu Tiboru da ga prati.

„Hoće li puno koštati?” Tibor zabrinuto upita.
„Neće koštati”, reĉe Erl, dok se trudio da ugazi gustiš nedaleko od Tibora. „Niko više ne ide
ovuda; nestaje. Biće mu drago da nas vidi. Te stvari, i one imaju emocije. Nekakve.”
Pred Tiborom se pojavi ĉistina dok se batrgajući provlaĉio svojim nezgrapnim kolicima. Mesto
bez korova, oĉišćeno od rastinja kao da je obrijano. U središtu ĉistine video je velik, pljosnat disk,
oĉigledno metalni; zatvoren sponom, neĉujno ga je pozdravio, suoĉavajući ga sa svojim
besmislenim prisustvom. Da, razmišljao je, to je ruski automat-servis, koji je sleteo ovde s
orbitirajuĊeg satelita kao zametak. Verovatno negde pred kraj rata, kada je neprijatelj svašta
probao.
„Ćao” Tibor reĉe automat-servisu.
Trkaĉi se uznemiriše. „Nemoj tako da priĉaš s njim”, reĉe nervozno Erl. „Pokaţi više poštovanja;
ta stvar moţe sve da nas pobije.”
„Pozdrav”, reĉe Tibor.
„Ako si izveštaĉen ili neotesan”, Erl tiho reĉe, „pobiće nas.” Govorio je strpljivim tonom. Kao da
se, pomisli Tibor, obraćao detetu. A moţda to i jesam, naspram ovog konstrukta - beba koja ne ume
bolje od toga. Uostalom, ta stvar nije prirodni mutant. Napravljena je.
„Prijatelju”, Tibor reĉe automat-servisu. „Moţeš li mi pomoći?”
Erl zastenja.
„Onda mu se ti obrati”, reĉe mu Tibor, iznerviran. Koliko verbalnih rituala treba da postoji da se
pozove inteligencija tog ratnog ljudskog konstrukta? Oĉigledno, jako mnogo. „Ĉuj”, obrati se Erlu,
ali i automat-servisu, „potrebna mi je njegova pomoć, ali neću da puzim pred njim i molim ga da mi
instalira nove kugliĉne leţajeve na kolicima. Nije vredno toga.” Nek ide sve do vraga, pomisli. Ovo
su entiteti koji su srušili našu rasu; oni su nas sredili.
„Moćni automat-servisu”, zvuĉno reĉe Erl. „Molimo te za pomoć. Ovaj ubogi bezruki/beznogi
ĉovek ne moţe da završi svoje putovanje bez tvoje velikodušne pomoći. Moţeš li da odvojiš malo
vremena da pogledaš njegovo vozilo? Leţajevi na prednjem desnom toĉku su ga izneverili u nevolji.”
Zastao je, paţljivo oslušnuo, naĉuljivši uši nalik psećim.
„Evo ga”, najmanji od trkaĉa reĉe ushićenim, zahvalnim tonom; izgledao je zadivljeno.
Poklopac automat-servisa skliznu. Lift unutar ulaza podiţe visoku metalnu dršku, na ĉijem
kraju se nalazio megafon. Megafon se okrenu, a onda se namesti tako da gleda direktno u Tibora.
„Trudan si, zar ne?” zatrubi megafon. „Mogu te snabdeti prastarim lekovima: arsenikom,
gvozdenom rĊom, vodom kojom su prani mrtvi, magarećim bubrezima, penom s usta kamile - šta ti
se najviše dopada?“
„Ne”, reĉe Erl. „Nije trudan. Ima suve kugliĉne leţajeve. Obratite paţnju, gospodine.”
„Ne obraćajte mi se tako“, reĉe automat-servis. Izdignu se druga šipka. Na njoj se izgleda nalazio
raspršivaĉ za gas okaĉen u nivou zemlje. „Morate umreti“, reĉe automat-servis i ispusti nekoliko
slabašnih oblaĉića sivog dima. Trkaĉi ustuknuše. „Zahtevam veliku koliĉinu puţdub...“ Strogi zvuci
koje je emitovao automat-servis rasplinuše se u nerazumljivu gungulu zvukova; nešto u govornom
kolu je prestalo da funkcioniše. Dve šipke poĉeše uznemireno da se klate napred-nazad, ispustiše još
gasa, bezopasnog, a onda se umiriše. Traka crnog dima podiţe se iznad ulaza u automat-servis,
praćena cvilenjem. Zupci zupĉanika, zakljuĉi Tibor.
Obraćajući se Erlu, Tibor reĉe: „Zašto je tako neprijateljski raspoloţen?“
Odmah zatim, gusti oblaci crnila izdigoše se iz podzemne stvarnosti koja beše automat-servis.
„Nisam neprijateljski raspoloţen!“ besno zabruja megafon. „Ti laţljivi kuĉkin sine.“ Šištanje, poput
pare ispuštene pri prevelikom pritisku, a onda gromoglasan ĉangrljav urlik, kao da su rakuni oborili
poklopce kontejnera teške ĉitavu tonu. A onda - tišina.
„Mislim da si ga ubio“, reĉe najmanji trkaĉ Erlu.
„Isuse“, reĉe Erl, zgaĊen. „Pa, verovatno ti ionako ne bi pomogao.“ Glas mu zatim zadrhta.
„Izgleda da sam sve sjebao. Pitam se šta sad da radimo.“
„Nastaviću svojim putem“, reĉe Tibor. Ošinuo je kravu manuelnim ekstenzorom; krava zamuka,
zarokta i polako se pokrenu, u pravcu iz kojeg su došli.
„Ĉekaj“, reĉe Erl, podigavši dlakavu ruku. „Hajde da probamo još jednom.“ Zavuĉe ruku u
tuniku, izvuĉe blokĉiĉ i hemijsku olovku od pre rata. „Dostavićemo zahtev pismeno, kao nekad.
Ubacićemo ga u rupu. Ako to ne upali, odustajemo.” S naporom, polako, napisa nešto u blokĉiĉ,
potom istrgnu stranu i polako odšeta do nepomiĉnog ulaza u podzemni automat-servis.
„Ko ne posluša iz prve, opeĉe se još jednom”, reĉe najmanji od trkaĉa.
„Manite se”, reĉe Tibor trkaĉima; opet elektronski pecnu kravu, a onda on i ona krenuše, uz
cviljenje, uz glasno štektanje suvih kugliĉnih leţajeva.

40

„Moţda je problem u megafonu”, reĉe Eri, još uvek pokušavajući da spase stvar. „Ako
zaobiĊemo...”

„Zbogom”, reĉe Tibor ne zaustavljajući se.
Osećao je setu. Umirujuću, kakva donosi unutrašnji spokoj. Da li je to od trkaĉa? - pomisli. Za
njih se kaţe... meĊutim, veliki trkaĉ Erl zraĉio je svime samo ne spokojem. Baš ĉudno, pomisli;
trkaĉi su poput mirnog središta oluje o kojem svi priĉaju, ali koje niko ne vidi. Moţda spokoj u
središtu haosa.
Dok su se kolica udaljavala, vuĉena neumornom kravom, Tibor zapeva.

Obasjaj mesto na kojem si...

Nije mogao da se seti kako ide ostatak tog hva- lospeva, pa je probao drugi.

Ovo je svet oca mog.
Drveće i stenje, vetar i lahor...

To nije zvuĉalo kako treba. Zato je probao Staru stotu, doksologiju:

Slavljen nek je onaj od kog sva blagodet
potiĉe. Nek mu svaki stvor ovde dole
kliĉe. Nek ga slave svi u nebeskom
ruhu. Slava Ocu, Sinu i Svetom duhu.

Ili kako je već hvalospev išao.
Sad se osećao bolje. A onda odjednom uvide da su kugliĉni leţajevi prestali da se ţale. Pogledao
je dole i video loše vesti - toĉak je potpuno prestao da se okreće. Kugliĉni leţajevi su skroz otkazali.
Pa, tako to ide, pomisli dok je uzdama davao kravi znak da stane. Dalje ne idemo, ti i ja. Sedeo je
osluškujući zvuke oko sebe, šumove iz drveća i ţbunja, uţurbane ţivotinjice, ĉak manje od onih za
igru - potomstvo sveta, moţda sakato i groteskno, imale su pravo da veselo trĉkaraju na toplom
jutarnjem suncu. Sove su se povukle; sad je bilo vreme za crvenorepe sokolove. Ĉu pticu u daljini i bi
mu lakše.
Ptica je sad pevala reĉi. Obasjaj mesto, doviknula je. Opet otpeva tih nekoliko reĉi, a onda zaćur-
lika, Slavljen nek je onaj drveće i krila, stenje i slava. Cvrkut, ćuk. Poĉe ispoĉetka, kopirajući svaki
prethodni vrhunac.
Meta-mutirana ptica, zakljuĉi. Jedan teilhard de chardi - baš neobiĉno. Razume li šta peva? -
zapita se. Ili je kao papagaj? Nije znao. Nije mogao dalje; mogao je samo da sedi. Prokleti kugliĉni
leţajevi, besno pomisli. Da mogu da priĉam s meta-pticom, moţda bih nauĉio nešto. Moţda ga je
videla, moţda zna gde je Deus Irae.
Nešto s desne strane zašušta u ţbunju, nešto veliko. A sada ga je i video - video i nije verovao.
Ogroman crv poĉe da se odmotava i ide ka njemu. Razmicao je ţbunje; vukao se na uljastoj sluzi
i kada mu se pribliţio, poĉe da vrišti, visoko, piskavo. Ne znajući šta da radi, sedeo je sleĊen,
ĉekajući. Potamnelo sivo, braon i zeleno lišće, kao i grane, sušili su se od mlazova sluzi koja je
prskala po njima. Mrtvi plodovi otpadali su s trulog drveća; s tla se dizao oblak ĉestica dok je crv
frktao i vukao se ka njemu. „Ćao!” zapišta crv. Stigao je skoro do njega. „Mogu da te ubijem! “ izjavi
crv, istovremeno bacajući pljuvaĉku, prašinu i sline u njegovom pravcu. „Odlazi i ostavi me na miru!
Ĉuvam nešto jako vredno, nešto što ţeliš, ali ne moţeš da imaš. Razumeš li? Ĉuješ li me?”
Tibor reĉe: „Ne mogu da odem.” Glas mu je podrhtavao; drhtavim telom napravi brz pokret;
izvukao je ponovo derindţer i uperio ga u lobanju crva.
„Izašao sam iz smeća! “ povika crv. „RoĊen sam iz otpada na polju! Potiĉem iz vašeg rata,
nepotu. Ti si kriv što sam ovako ruţan. Moţeš da vidiš ruţnoću oko mene - pogledaj.” Njegovo
napeto lice ljuljalo se i njihalo nad Tiborom i sada je kiša slina i pljuvaĉke kapala po njemu. Zatvorio
je oĉi i zadrhtao. „Pogledaj me! “ viknu crv.
„Crni crv”, Tibor procedi kroz zube; poigravao se derindţerom, besciljno. Zgrĉio se da izbegne
ono što je sledilo. Odgrišće mu glavu; umreće. Zaţmuri i oseti kako njegov raĉvast jezik palaca po
njemu.
„Trujem te”, saopšti crv piskavo. „Pomiriši moje veliko veĉno telo. Ne mogu da umrem; ja sam
Pracrv, postojaću do smaka sveta!” Navoji njegovog tela uviše se napred, prskajući po kolicima, po
kravi, po njemu. Ukljuĉio je elektriĉno polje na kolicima, kao poslednji, beznadeţan potez ne bi li
zaštitio sebe i kravu. Polje zahuja i zazuja; zacvrĉaše svetlucave varnice i, iznenada, glava crva se
povuĉe.

41

„Da li sam te sredio?” reĉe Tibor, s nadom u glasu. „Zar ne moţeš da podneseš elektriĉni napon
od pet ampera?” Okrenuo je potencionometar da pojaĉa napon; polje poĉe snaţno da varniĉi,
emitujući kaskade iskri.

Crv zabaci snaţno glavu, da bi napao. To je to, uvide Tibor, i podiţe derindţer. Glava kliznu
unapred i njegov veliki kljun se probi kroz elektriĉno polje ka Tiboru.

Dok su mu se pomaljali zubi, elektriĉno polje ga natera da zastane; zaustavio je svoje kretanje
unapred. Kada je podigao pogled, Tibor vide njegov mekan podbradak i opali iz derindţera.

„Hodu da spavam! “ zaurla crv. „Zašto si prekinuo moj odmor?“ Trgnu glavu unazad, podiţe je
visoko, vide kako krv kaplje po njemu. „Šta si uradio?“ upita. Jurnu još jednom ka njemu. Napunio
je derindţer, ne diţući pogled dok nije vratio burence na mesto.

Glava opet krenu nadole. On opet vide mekani podbradak. I ponovo opali.
„Ostavi me na miru“, crv zajauka bolno. „Pusti me da spavam na mojem imetku!“ Uzdiţe se, a
onda, uz snaţan udarac, sruĉi se na tlo. Njegovi kolutovi se razleteše na sve strane; crv je duboko
disao, svetlucavih oĉiju uperenih u Tibora. „Šta ti je uraĊeno?“ crv prosikta, „da te nagna da me
ubiješ? Da li sam ti išta uĉinio, išta naţao?“
„Ne”, reĉe Tibor. „Ništa.“ Vide da je ozbiljno povreĊen i srce prestade da mu lupa. Opet je mogao
da diše. „Ţao mi je”, reĉe neiskreno. „Jedan od nas dvojice je morao...“ Zastade da napuni derindţer.
„Samo jedan od nas dvojice moţe da ţivi“, reĉe i ovaj put pogodi crva izmeĊu spuštenih kapaka. Oĉi
mu se šire i grĉe, primetio je. Postanu veće, svetlije... a onda izblede do slabašnog sjaja. Prosto
raspadanje. „Mrtav si”, reĉe.
Crv nije odgovarao. Umro je, a oĉi su mu ostale otvorene.
Tibor posegnu ruĉnim ekstenzorom; umoĉi „ruku“ u uljastu sluz crva, jer mu nešto pade na
pamet. Ako je sluz zaista uljasta, moţda bi njom mogao da podmaţe leţajeve, zaštiti ih mazivom. Ali
onda mu sinu nešto što je crv rekao, jedna interesantna stvar. Crv je rekao: „Pusti me da spavam na
mojem imetku!“ Šta je on to imao?
Oprezno je obišao kolicima oko mrtvog crva, spretno ćušnuvši kravu pseudobiĉevima.
Iza upletenog grmlja - pećina u padini kamenitog brda. Smrdela je na sluz crva; Tibor izvadi
maramicu i podiţe je do nosa, nastojeći da ublaţi smrad. Zatim ukljuĉi svetio; usmeri ga ka pećini.
Tu je, imetak crva. Sobni ventilator, skroz zarĊao i nepokretan, na vrhu gomile. Pod njim,
školjka prastarog automobila s površine, ukljuĉujući dva polupana fara i znak mira nacrtan sa
strane. Elektriĉni otvaraĉ konzervi. Dve laserske puške iz rata, bez punjenja. Spaljeni federi iz
neĉega što je nekad bila kuća; sada je video prozore s kuće, zarĊale, kao i sve drugo.
Portabl tranzistor, bez antene.
Smeće. Ništa vredno. Zakotrlja kolica unapred, bocnuvši kravu; krava mahnu repom, okrenu
svoju tešku glavu da se pobuni, a onda zakoraĉi, bliţe smrdljivoj pećini truleţi.
Poput vrane, pomisli Tibor. Crv je skupljao sve svetlucavo na šta bi naišao. I sve je bilo
bezvredno. Koliko je dugo bio sklupĉan ovde, štiteći svoje zarĊalo smeće? Verovatno godinama. Još
od rata.
Sad je video i drugo smeće. Baštenska motika. Veliki kartonski poster Ĉe Gevare, ishaban i
izbledeo od dugog leţanja. Magnetofon, bez kabela i koturova s trakama. Pisaća mašina marke
Andervud, iskrivljena od ozbiljnog oštećenja. Kuhinjski pribor. Kavez za prenos maĉaka, udubljen,
sa ţicama koje su štrĉale kao niz bodlji. Divan, olinjalih površina od Nauga koţe. Podna pepeljara.
Hrpa Tajm magazina.
To je to. Tu je kraj bogatstvu crva. Sve to plus opruge iz kreveta. Ĉak nije bilo ni dušeka - samo
groteskno iskrivljeni metalni navoji.
Uzdahnu, oĉigledno razoĉaran. Pa, bar je crv bio mrtav, veliki tamni crv koji je ţiveo u ovoj
pećini, štiteći svoju bezvrednu imovinu.
Ptica koja je pevala himne doleprša do grana obliţnjeg drveta. Kratko je lebdela, zatim sletela,
gledajući ga sjajnim oĉima. Upitno.
„Vidiš šta sam uradio“, Tibor reĉe tiho. Lešina crva već je poĉela da zaudara.
„Vidim“, reĉe ptica.
„Sad mogu i da te razumem“, reĉe Tibor. „Ne ponavljaš samo delove...“
„Zato što ste umoĉili ruku u izluĉevinu crva“, reĉe ptica. „Sada moţete da razumete sve ptice, ne
samo mene. Ali ja mogu da Vam kaţem sve što Vas zanima.“
Tibor reĉe: „Prepoznala si me?”
„Da”, reĉe ptica, skoĉivši na niţu, deblju granu. „Vi ste Makmasters Tibor.“
„Obrnuto“, reĉe Tibor. „Tibor mi je ime; Makmasters prezime. Samo obrni.“
„Dobro“, sloţi se ptica. „Vi ste na Hodou, u potrazi za Bogom gneva, da bi mogli da ga naslikate.
Ĉasan zadatak, gospodine Tibore.“
„Makmasters“, reĉe Tibor.

42

„Da”, saglasi se ptica. „Kako Vi kaţete. Pitajte me da li znam gde moţete da ga pronaĊete.“
„Znaš gde je?” reĉe Tibor i srce mu ponovo poskoĉi u grudima, uz oštar hladan pritisak od kojeg
ga je bolelo. Sada ga je ideja da će pronaĊi Deus Irae paralizovala; izgleda da je to bilo stvarno, a ne
samo mogućnost.
„Znam“, ptica reĉe smireno. „Nije daleko odavde; mogu Vas lako odvesti tamo, ako ţelite.“

10

„N-ne znam”, reĉe Tibor Makmasters. „Moraću...” Ućuta, zamišljen. Moţda bi trebalo da se
vratim, pomisli. U stvari, moţda sam već otišao predaleko. Već nekoliko puta su pokušali da me
ubiju... moţda treba da obratim paţnju na znakove. Moţda stvarnost nešto pokušava da mi kaţe.
„Ĉekaj”, reĉe, još uvek razmišljajući. Još uvek ne odgovarajući ptici.

„Dozvolite da kaţem još nešto”, reĉe ptica. „Neko Vas prati. Pit, tako mu je ime.”
„Još uvek?” reĉe Tibor. Nije bio iznenaĊen, samo tupo uznemiren. „Zašto?” upita. „Zbog ĉega?”
„Ne mogu to da utvrdim“, ptica ozbiljno reĉe. „Otkrićete ubrzo, rekla bih. Kako bilo, ne ţeli Vam
ništa loše, kako se to kaţe. Kako se Vama ĉini, gospodine Tibore? Moţete li mi sada reći?”
Tibor reĉe: „Moţeš li da mi kaţeš šta će da bude ako naiĊem na Boga gneva? Hoće li me ubiti, ili
probati nekako da me ubije?”
„Neće odmah znati ko ste i zašto ste ga pronašli”, izjavi ptica. „Verujte mi, gospodine Tibore; on
više ne veruje - kako da se izrazim... Da mu je iko s lošim namerama na tragu. Previše godina je
prošlo.”
„Pretpostavljam”, reĉe Tibor. Udahnu duboko, isprekidano, da bi se pribrao. „Gde je?” reĉe.
„Povedi me u tom pravcu, ali polako.”
„Stotinu milja severno odavde“, reĉe ptica. „Naći ćete njega, ili nekoga ko izgleda kao on...
Nisam sigurna koje od ta dva.”
„Zašto nisi sigurna?“ upita Tibor. „Mislio sam da znaš sve.“ Ograniĉena mentalna sposobnost
ptice ga je obeshrabrila. Kušao sam sluz crva, pomisli, i provukao se kroz niz opasnosti, i šta imam
od toga? Skoro ništa, uvide. Pticu koja delimiĉno govori... koja delimiĉno zna nešto.
Kao i ja, pomisli. Svi znamo pomalo. Moţda ako onome što ja znam dodam ono što ova ptica
zna... sui generis. Mogu da pokušam.
„Kako izgleda?“ upita pticu.
„Priliĉno loše11, odgovori ptica.
„Kako?“
Ptica reĉe: „Ima gadan zadah. Zubi su mu poispadali i poţuteli. Pogrbljen je i mator i debeo.
Tako morate da oslikate mural.”
„Shvatam“, reĉe Tibor. Pa, tako znaĉi. Bog gneva je ţrtva smrtnog propadanja, kao i bilo ko
drugi. Odjednom je sav postao previše ĉovek. A kako će to biti od pomoći za mural?
„Zar nema ništa uzvišeno u njemu?“ Tibor upita.
„Moţda priĉam o pogrešnom ĉoveku“, reĉe ptica. „Ne, nema ništa uzvišeno u njemu. Ţao mi je
što to moram da kaţem.“
„Hriste“, reĉe Tibor ogorĉeno.
„Kao što rekoh“, kaza ptica, „moţda priĉam o pogrešnom ĉoveku. Predlaţem da ga bolje
osmotrite, liĉno, i oslonite se na ono što sami utvrdite, a ne na ono što ja kaţem.“
„Moţda“, promrmlja Tibor. Još uvek je bio obeshrabren. Previše toga ga je snašlo i previše je tek
sledilo. Bolje da se okrenem i vratim, zakljuĉio je. Da se izvuĉe iz ovoga dok još moţe. Imao je sreće.
Ali moţda mu se sreća istrošila; uostalom, nije mogao da je izaziva u beskraj.
„Mislite da Vam se sreća potrošila?“ ptica pronicljivo reĉe. „Uveravam Vas da nije; to sigurno
znam. Bićete dobro; verujte mi.”
„Kako da ti verujem kad ĉak ne znaš ni da li je to on?”
„Hmm”, reĉe ptica klimnuvši. „Shvatam šta hoćete da kaţete. Ali drţim se onog što sam rekla -
sreća Vam se nije potrošila, ni najmanje. Verujte mi da bar to znam.“
„Koja si ti ptica?“ upita Tibor.
„Plava šojka.“
„Da li su plave šojke inaĉe pouzdane?“
„Priliĉno“, reĉe ptica. „U najvećem broju sluĉajeva.“
Tibor reĉe: „Da li si ti izuzetak koji potvrĊuje pravilo?“
„Ne.“ Ptica skoĉi s grane, spusti se u luku i slete na Tiborovo rame. „Uzmite ovo u obzir“, reĉe
ptica. „Na koga još moţete da se oslonite ako ne moţete - ili ne ţelite - da se oslonite na mene?

43

Ĉekala sam godinama da se pojavite; još odavno sam saznala da ćete proći ovuda, i kada sam ĉula
Vašu himnu preplavila me sreća. Zato ste me ĉuli, tada kad ste pevali vesele pesme. Naroĉito mi se
dopada Stara stota; u stvari, to mi je omiljena. Stoga, zar ne mislite da mi moţete verovati?“

„Svakako se moţe verovati ptici koja peva himne“, zakljuĉi naglas Tibor.
„A ja sam takva ptica.“ Šojka prhnu u vazduh, s nestrpljenjem koje se videlo u svakom
ustreptalom peru. Kakva prelepa plavo-bela ptica, Tibor pomisli dok ju je posmatrao kako se uzdiţe.
Uveren sam da joj se moţe verovati, a zaista i nemam drugog izbora. Moţda ću morati da posetim
mnoga mesta, vidim mnoge ljude koji nisu Bog gneva, pre nego što pronaĊem onog nadmoćnog,
autentiĉnog. To je Hodo.
„Ali ne mogu da te pratim“, naglasi Tibor. „Zbog suvog leţaja. Sumnjam da će sluz...”
„Deluje sasvim dobro”, reĉe ptica. „Moći ćete da me pratite.” Poskoĉi i nestade u obliţnjem
drvetu. „Hajde!”
Tibor pokrenu svoja kolica; ćušnu strpljivu kravu i on i krava krenuše, kotrljajući se ka severu.
Plavo nebo i dugi topli zraci sunĉeve svetlosti obasipali su ih dok su išli. Oĉigledno, po svetlosti
dana, mnogi od neobiĉnijih oblika ţivota više su voleli da ostanu skriveni; Tibor nije nijednog sreo,
a to ga je nekako uznemiravalo više od niza ĉudaka, nakaza i ’šardenovaca s kojima se susreo tokom
noći. Ali, razmišljao je, svakako jasno vidim pticu. Što je od suštinskog znaĉaja. Taj entitet na višem
novu - on mu je sada zvezda vodilja.
„Niko ne ţivi uz ovaj put?” upita kad je krava zastala na tren da zagrize visoki crvenkasti korov.
„Samo ţele da preţive u zasluţenoj anonimnosti”, reĉe ptica.
„Zar su tako strašni?”
„Da”, reĉe ptica. Zatim dodade: „Obiĉnim oĉima.”
„Gori od trkaĉa, guštera i buba?”
„Još gori.” Ptica nije izgledala uplašeno - skakutala je unaokolo po tlu prekrivenom lišćem,
nalazeći komadiće oraha tu i tamo kako bi se što je bolje poĉastila. „Ima jedan”, reĉe ptica, „koji...”
„Nemoj da mi kaţeš”, reĉe Tibor.
„Pa, pitali ste.”
„Pitao sam”, reĉe Tibor, „ali nisam ţeleo niti oĉekivao odgovor.” Šicnu kravu, velika ţivotinja
ponovo povuĉe unapred i nastaviše putovanje. Zadovoljna, ptica se podiţe ka tamnoplavom nebu;
odlepršala je, a krava, kao da je shvatala prirodu njihovog odnosa s pticom, krenu za njom.
„Da li izgleda zlo?” Tibor upita pticu.
„Bog gneva?” Ptica se spusti poput kamena, sletevši na ivicu Tiborovih kolica. „On je - kako bih
to rekla... Ne izgleda uobiĉajeno; da, moglo bi se tako reći. Nije uobiĉajen ni u kom pogledu. Krupan
ĉovek, ali, kao što rekoh, ima gadan zadah. Ĉovek snaţne graĊe, ali pogrbljen od neurotiĉnih
napada. Stariji ĉovek, ali...”
„I nisi sigurna da je to on.”
„Sigurna u razumnoj meri”, ptica kaza smirenim glasom.
Tibor reĉe: „Ţivi u ljudskoj naseobini?“
„Tako je! “ ptica reĉe zadovoljno. „Sa šezdesetak drugih muškaraca i ţena... od kojih niko ne zna
ko je on.”
„Kako ti se razotkrio?” reĉe Tibor. „Kako si ga ti prepoznala ako oni nisu mogli? Ima li nekakvu
stigmu?” Nadao se da ima; to bi znaĉajno olakšalo slikanje, kad bi naslikao stigmu.
„Samo stigmu smrti i oĉaja”, saopšti ptica nehajno dok je lepršala unaokolo. „Ogromna je, kao
što ćete videti kad stignemo.”
Tibor podiţe pogled ka ptici, koja je sad lebdela malo ispred njih, pa reĉe: „I nemaš ništa
pouzdanije od toga?”
„Videla sam ga pre dve godine”, ptica reĉe. „Prvi put. Od tada ga ĉesto viĊam. Ali jezik mi je bio
svezan u ĉvor, sve do pre sat vremena; zaista, nisam mogla ni sa kim da priĉam. A onda ste Vi kušali
sluz crva i nauĉili da razumete moje reĉi.
„Zanimljivo”, reĉe Tibor, terajucći kravu da nastavi napred. „Ali nisi mi odgovorila na pitanje.”
„Pokušala sam”, reĉe ptica. „Vidite, gospodine Tibore, ne morate da me pratite; niko Vas ne tera.
Ja ovo radim iz opšte koristi; nemam ništa od ovoga, osim preopterećenih mišića krila.” Besno
zaleprša ka njemu.
Šuma kroz koju su išli poĉe da se proreĊuje. Daleko ispred video je planine, ili moţda samo
visoka brda. Padine su promenile boju iz zelene u boju blede slame; mestimiĉno su se videle tamne
crnkasto-zelene grudvice, oĉigledno je to bilo drveće. IzmeĊu Tibora i brda pruţala se dugaĉka
dolina koja je izgledala plodno. Video je puteve, delimiĉno upotrebljive, a na jednom od puteva neku
vrstu vozila; išlo je njime, a njegov buĉan pućkav zvuk širio se prohladnim jutarnjim vazduhom.
I naselje, na mestu gde su se spajala tri puta. Neveliko naselje, ali neobiĉno po sadašnjim
merilima; mnoge od zgrada ĉinile su se priliĉno velikim - moţda radnje, ili fabrike. Komercijalna

44

zdanja, ukljuĉujući i nešto što je izgledalo kao mala avionska pista.
„Tamo”, ptica ga je obavestila.
„Nju Branzvik, Ajdaho”, reĉe ptica.
„To je zato što smo prešli granicu drţave“, ptica dodade. „Bili smo u Oregonu, ali sada smo u

Ajdahu. Shvatate?“
Tibor reĉe: „Da.” Šicnu kravu i ona nastavi da maršira velikim papcima. Leţajevi su opet poĉeli

da škripe i lupaju; ĉuo ih je, ali je razmišljao, mogu da stignem do grada, a tamo ću verovatno moći
da naĊem kovaĉa koji moţe da mi stavi nov leţaj, moţda jedan na svaki toĉak. Jer ako se jedan
osušio, mora da su i ostali skoro suvi. Ali koliko će to da košta?”

„Moţeš li da mi obezbediš popravku kolica po veleprodajnoj ceni?” upita pticu.
„To više ne postoji“, reĉe ptica. „Nema više fabrika, samo izdvojenih enklava kao ova što je vidiš.
MeĊutim, mogu da naĊem struĉnog majstora; ima bar dva u Nju Branzviku koji su struĉnjaci za
predratnu opremu.“
„Moja kolica su posleratna“, reĉe Tibor.
„Mogu i to da srede.“
„A cena?“
„Moţda moţemo da se cenkamo”, kaza ptica. „Šteta što niste uzeli nešto od dragocenosti kod
crva; mogli ste sve da ih ponesete.”
„Smeće“, reĉe Tibor. A zatim, zapanjen, reĉe: „Hoćeš da kaţeš da se takav otpad ovde smatra
vrednim?” Mora da su dosta ispod nas, uvide. A još uvek sam blizu kuće. Tako blizu, a sve je tako
drugaĉije. Koliko smo izolovani. A koliko malo toga znamo. Koliko toga je izgubljeno!
„Opruge iz kreveta bi vredelo doneti ovde”, reĉe ptica. „Majstor iz grada moţe da iskoristi ĉelik
da napravi razliĉite alate. Noţeve, pijuke - svakakve stvari.”
„A tranzistor? Kad se ništa ne emituje?”
„Moţe da se prepravi u generator neplodnosti, da se koristi tokom seksualnog odnosa.”
„Boţe”, Tibor zapanjeno reĉe. „Hoćeš da kaţeš da ograniĉavaju stopu raĊanja? Kad je broj
stanovnika na svetu pao na svega nekoliko miliona?”
„Zato što se raĊaju izmenjeni”, reĉe ptica. „Poput Vas, ako mi ne zamerate. Oni, u Nju
Branzviku, radije bi da se deca ne raĊaju, nego da se ruţne, deformisane mutacije mnoţe svuda
unaokolo.”
Tibor reĉe: „Moţda će me oterati, ĉim me vide.”
„Vrlo moguće”, saglasi se ptica. Odlepršala je niz padinu brda, ka ravnici doline podno njih.
Dok su se spuštali, ptica je nastavila da ĉavrlja, priĉajući o ĉudnim i zastrašujućim - i
fascinantnim - izmenjenima koji su se rodili u ovom podruĉju tokom proteklih nekoliko godina.
Tibor jedva da je slušao; pozlilo mu je od snaţnog trzanja kolica, ĉiji prednji desni toĉak se zaglavio;
zaţmurio je i, pokušavajući da se opusti, molio se za olakšanje od muĉnine. Deo nje je, uvideo je,
strah... moj strah od pojavljivanja u Nju Branzviku, mestu u kojem još nikad nisam bio. Kako će to
izgledati, kada se naĊem okruţen nepoznatima? Šta ako ne budem mogao da ih razumem, šta ako
oni ne budu razumeli mene? A onda pomisli, Nju Branzvik. Moţda naĊem nekoga ko se još uvek
seća nemaĉkog. To bi bilo od pomoći, ako jezik nije evoluirao - ili se unazadio - previše.
Razdragano, plava šojka opisivala je razliĉite izmenjene koje je videla u svom ţivotu. „... A neki
imaju samo jedno oko nasred glave. Mislim da se to zove kiklopizam. A drugima, kad se rode, koţa
je ispucala i suva i iz nje raste gusto, tamno krzno koje prekriva bebu. A bio je i jedan kojem su prsti
izlazili iz grudi; nije imao ruke, baš kao Vi. Ni noge. Samo prste koji su štrcali iz grudnog koša. Ţiveo
je skoro godinu dana, koliko znam.”
„Je l' mogao da mrda prstima?1' upita Tibor.
„S vremena ne vreme je pravo opscene gestove. Ali niko nije mogao sa sigurnošću da zna da li je
to radio namerno.“
Tibor se pridiţe. „Ima li još nekih oblika kojih moţeš da se setiš?“ Povremeno bi ga ta tema
privukla na morbidan naĉin, moţda zbog problema koji on sam ima. „Šta je s gerionima? Ima
takvih, tri u jednom?“
„Videla sam geriona tri u jednom“, reĉe ptica. „Ali ne u Nju Branzviku. Dalje na severu, gde ima
više radijacije. A uz to sam videla jednom i ljudskog noja... to jest, duge vretenaste noge, perje na
telu, go vrat sve do...“
„Dosta“, reĉe Tibor, koji se osećao previše loše da bi slušao dalje.
Ptica zagaka: „Dozvolite da pomenem najbolji koji sam ikad videla, od svih mesta na kojima sam
bila. Sastoji se od eksternog mozga koji se nalazi u kofi ili tegli, još uvek funkcionalan, s ĉvrstom
plastiĉnom folijom koja ga štiti od atmosfere i spreĉava da krv iscuri. A vlasnik stalno mora da pazi
na njega, da vodi raĉuna da ne dobije jak udarac. Taj je ţiveo beskrajno, ali ceo ţivot je proveo...”
„Nemoj više”, Tibor reĉe s teškoćom. Muĉnina je nadvladala morbidnu zainteresovanost; opet je

46

zaţmurio i oslonio se na naslon sedišta.
Nastaviše da idu u tišini.
Iznenada prednji desni toĉak otpade. Otkotrlja se i nestade negde napred; kolica se smesta

zaustaviše i krava stade, svesna da se u teretu koji je vukla nešto znaĉajno promenilo.
Tibor reĉe s naporom: „Pa, tu je kraj mog puta.” Razmišljao je o tome tokom ţivota, a naroĉito je

na ovom Hodou predosećao mogućnost da se to desi. Briga je otvorila prolaz do stvarnosti,
iznenada; bio je to iracionalan strah koji se zaista manifestovao u stvarnosti. Osetio je ţivotinjski
strah, kao da se našao uhvaćen u zamku, za nogu - da je imao nogu. Ţivotinja, razmišljao je dok ga je
obuzimala panika, sebi odgrize nogu da bi pobegla. Ali ja ne mogu ništa da uĉinim. Nemam nogu
koju bih odgrizao; ništa ne mogu da uradim da se spasem.

„Idem po pomoć”, reĉe ptica. „Osim...” Sletela je Tiboru na rame. „Jedino me Vi razumete.
Napišite poruku i ja ću je odneti.”

Desnim ruĉnim ekstenzorom Tibor izvadi svesku s crnim koţnim koricama i hemijsku olovku.
Napisao je: „Ja, Tibor Makmasters, nepotpuni, zaglavljen sam na padini brda u oštećenim kolicima.
Pratite pticu.”

„Dobro”, reĉe; presavio je papir i pruţio ga. Plava šojka ga uze u kljun, a onda, podigavši se u
topao jutarnji vazduh, polete dole ka dolini i njenim ljudskim - ili skoro-ljudskim - stanovnicima.

Tišina.
Moţda više nikada neću krenuti napred, pomisli Tibor. Moj grob, ovde. Grobnica mojih
ambicija. Taĉnije, ambicija koje drugi ljudi sprovode preko mene. Da, i mojih ambicija, uvide.
Nisam morao da doĊem ovamo; bio sam svestan opasnosti, a ipak sam došao. Tako da je krivica, u
stvari, moja. Doći ovamo i umreti, tako blizu onome što traţim. Pod pretpostavkom da je ovo zaista
to mesto.
„Zajebi”, reĉe naglas.
Krava se okrenu upitno ga pogledavši. Besno ju je ošinuo pseudobiĉem. Krava zamuka i pokuša
da krene. Ali prednja osovina se zari duboko u zemlju i naglo zaustavi kretanje. Mogu samo da
ĉekam, uvide. Ako se ptica ne vrati, ili ne dovede nekog sa sobom, onda sam mrtav. Ovde, na ovom
obiĉnom mestu. Doputovao sam ovde da umrem. A Boga gneva nikada neće pronaći... bar ga ja neću
pronaći.
I šta sad? - pitao se. Zagledao se paţljivo u sat; bilo je pola deset. Ako uopšte dolaze, trebalo bi
da stignu do jedanaest, zakljuĉio je. Ako ne stignu do tada...
Onda, pomisli, odustajem.
„Voleo bih da sam video geriona”, reĉe naglas, kao da se obrada kravi. Moţda bi trebalo da te
pustim, razmišljao je. Ne; trebaćeš mi ako se pojave da pomognu.
„’Kravo, kravo’”, recitovao je. „’Ja i ti’” Hteo je da nastavi da recituje pesmu Dţejmsa Stivensa,
ali nije se sećao kako ide dalje. „’Oko se u oko gledamo’? Je l’ tako ide?”
Baš banalno, pomisli.
Ĉudno, razmišljao je, kako se u kljuĉnim i nesreĊnim trenucima ĉovek ne oslanja na uzvišenu
poeziju, već na sklepane stihove. ’Kad veliki igraĉ pojavi se da zapiše ime tvoje nevaţno je da l’ vodiš
il’ gubiš već kako si odigrao svoje.’ To je to, uvide. Poezija, ĉak ni uzvišena poezija, ne bi bila ništa
bolja.
Odigrao sam igru iskreno i vešto, reĉe sebi.
„’Da su ţelje konji i siromašni bi jahali’”, reĉe naglas. Tišina, osim zvuka njegovog i kravinog
disanja - ţivotinja se još uvek trudila da dosegne neki bujan korov u blizini. „Gladna si”, reĉe joj. I ja
sam, pomisli. A onda pomisli - tako ćemo oboje da umremo - od gladi i ţeĊi. Pićemo sopstvenu
mokraću da ostanemo ţivi malo duţe, zakljuĉi. Ali ni to neće pomoći.
Ţivot mi zavisi od stvorenja koje je tako malo da mi staje u šaku, razmišljao je. Mutirana šojka...
a šojke su poznate po laţima i kraĊi. Šojka je bukvalno osuĊenik. Što se nije pojavio drozd?
Zatim je razmišljao o pomisli koja ga je opsedala godinama. Slika stvorenja, neka vrsta priliĉno
male krznate ţivotinje. Ţivotinja, tiha i sama, u svojoj jami, napravila bi razna ĉudesa, koja bi onda,
kada ih napravi dovoljno, odnela do obliţnjeg puta. Tu bi postavila tezgu, na kojoj bi izloţila stvari
koje je napravila. Sedela bi tu ceo dan u tišini, ĉekajući da neko naiĊe i kupi neku od stvari koje je
napravila. Vreme bi prolazilo; popodne bi se rastopilo u veĉe; svet bi se zamraĉio. Ali stvorenje nije
prodalo nijednu stvar. Konaĉno, u tami, nemo, krotko, sakupilo bi svoja ĉudesa i krenulo s njima,
poraţeno, ali ne ţaleći se naglas. Ipak, njegov poraz bio je potpun, uprkos ĉinjenici da je poraz došao
polako, u tišini. Kao što je i on sedeo ovde, u tišini. On će, poput stvorenja, ĉekati i ĉekati; svet će se
smraĉiti, onda će ga obasjati svetio narednog dana. I tako opet, i opet. Dok se na kraju ne probudi sa
suncem; neće više biti neme nade - samo nepomiĉnog tela sklupĉanog u sedištu kolica. Na kraju ću
morati da oslobodim kravu, uvide. Ali drţaću je ovde dokle god mogu. Lakše je kad je tu još neko
stvorenje, zakljuĉi. Bar dok ne poĉne da pati.

47

Da li patiš? - pitao se. Ne, ne razumeš; tebi je to samo period zastoja, ne uviĊaš šta zastoj znaĉi.
„Gospodaru gneva”, reĉe naglas, izgovarajući poznatu liturgiju. „DoĊi mi. Izbiĉuj me celog i
povedi sa sobom u Zemlju. Smesti me u redove Velikog Cvećara.“ Ĉekao je, zatvorenih oĉiju. Nije
bilo odgovora. „Da li si sa mnom?” upita. „Gospodine, ti koji si toliko uradio; ti koji kontrolišeš svu
patnju. Izbavi me iz moje sadašnje patnje. Ti si je izazvao; ti si odgovoran za moju agoniju. Izdigni
me iz nje, što samo ti moţeš, Deus Irae.”
Zatim je zastao i ĉekao. Još uvek nije bilo odgovora, niti u svetu oko njega, niti u unutrašnjim
podruĉjima njegovog uma.
Traţiću savet - ma vraga, neću traţiti savet; preklinjaću - starijeg Boga da se pojavi, razmišljao
je. Poraţenu, zakrţljalu veru naših predaka.
Agnus Dei, qui tollis peccata mundi,
dona eis requiem sempiternam.
Još uvek ništa. Nijedno nije pomoglo.
Ali On ponekad ide sporim putevima, razmišljao je. Njegovo vreme nije kao naše; Njemu to
moţe da bude samo treptaj oka.
Libera me domine.
„Odustajem“, reĉe naglas i oseti kako on, njegovo telo, to ĉini. Odjednom oseti umor; štaviše,
nije mogao da drţi glavu podignutu. Moţda je to spasenje koje sam traţio, pomisli. Moţda će mi dati
mirnu smrt, bezbolnu - brzu i tihu. Poput ulaska u san, kao što su nekad uspavljivali bolesne ili
povreĊene ljubimce... koje su voleli.
Tremens factus sum ego et timeo!
Deliĉi stare mise, ili je to iz srednjovekovne pesme? Katoliĉki rekvijem?
Mors stupebit et natura,
cum resurget creatura, judicanti responsura!
Nije mogao da se seti kako ide dalje. Do vraga s tim, zakljuĉi. Nikada se ne pojave kad ti trebaju,
pomisli.
Jasna, snaţna svetlost formirala se na nebu iznad njega. Škiljio je, poluzaslepljen, zaklanjajući
oĉi krajem desnog ruĉnog hvataĉa. Svetlost se spusti ka njemu; postade prljavo crven, pulsirajući,
bezobliĉan disk koji je izgledao kao da je vreo i da gori, da je besan iznutra. A sada je mogao i da ga
ĉuje - cvrĉeća buka poput naleta vetra ili neĉeg usijanog kad se sa ţestinom uroni u vodu. Nekoliko
vlaţnih kapi pade na njega. Ĉestice ga opekoše i on instinktivno okrenu telo na stranu.
Disk nad njim naraste u jasnije oblikovano - mada još uvek neformirano - stanje. Mogao je da
razazna delove na njegovoj površini - oĉi, usta, uši, upletenu kosu. Usta su vrištala na njega, ali nije
mogao da razazna reci. „Šta?” reĉe, još uvek podignutog pogleda. Sad vidi da je lice besno, na njega.
Šta je uradio da ga razbesni? Nije ĉak znao ni ko je ili šta je to.
„Rugaš mi se!” zaurla nepostojano, vibrirajuće, plaĉljivo lice. „Ja sam ti sveća, slabašno svetlo
koje vodi do svetlosti. Vidi šta mogu da uradim da te spasim ako ţelim. Kako je to lako.” Usta na licu
oblikovala su reĉi. „Moli se! “ zahtevalo je lice. „Na rukama i nogama! “
„Ali”, reĉe Tibor, „nemam ruke i noge.”
„To je na meni”, reĉe veliko sjajno lice. Tibor iznenada bi podignut, a onda grubo spušten dole,
na travu kraj kolica. Noge. Kleĉao je. Vide dugaĉka, pokretna obliĉja, dva, kako ga podupiru. Vide,
takoĊe, svoje ruke i šake, na koje se oslanjao gornji deo njegovog tela. I stopala.
„Vi ste”, Tibor zausti dahćući, „Karlton Luftojfel.” Samo je Bog gneva mogao da uradi to što je
bilo uraĊeno.
„Moli se! “ zapovedi lice.
Tibor reĉe, mrmljajući: „Nikada se nisam rugao većem entitetu u univerzumu. Ne traţim oprost,
već razumevanje. Da me poznajete bolje...”
„Znam te, Tibore”, izjavi lice.
„Ne zaista. Ne u potpunosti. Ja sam kompleksna osoba, a i sama teologija je kompleksna, ovih
dana. Nisam zgrešio više od drugih; štaviše, bolji sam od većine. Znate li da sam na Hodou, u potrazi
za Vašim fiziĉkim obliĉjem, kako bih naslikao...”
„Znam”, prekide ga Bog gneva. „Znam ono što ti znaš i mnogo više od toga. Ja sam poslao pticu.
Ja sam te naveo da proĊeš dovoljno blizu crva da bi on izašao i probao da te pojede. Shvataš li? Ja
sam taj koji ti je pokvario prednji desni leţaj. Sve vreme si u mojoj modi. Na svom Hodou.”
Tibor, koristeći svoje nove ruke, posegnu u pregradak na kolicima i izvadi polaroid fotoaparat;
brzo uslika tuţno lice iznad sebe, zatim nestrpljivo saĉeka da se zaĉuje zvuk.
„Šta si uradio?” upitaše usta. „Slikao si me?”
„Da”, reĉe Tibor. „Da vidim da li ste stvarni.” Ali i zbog drugih vrlo opipljivih razloga.
„Stvaran sam.” Usta izgovoriše potvrdu.
„Zašto ste sve to uradili?” upita Tibor. „Zašto sam ja toliko vaţan?”

48

„Nisi ti vaţan. Ali tvoje Hodo jeste. Nameravaš da me pronaĊeš i ubiješ.”
„Ne!” uzviknu Tibor. „Samo da Vas fotografišem! “ Zgrabi ivicu fotografije i izvuĉe je iz
fotoaparata koji je oklevao da je pusti.
Slika je savršeno jasno prikazivala divlje, besno lice. Bez bilo kakve sumnje.
Bio je to Karlton Luftojfel. Ĉovek kojeg je traţio. Ĉovek koji se nalazio na kraju njegovog ko zna
koliko dugaĉkog Hodoa.
Hodou je došao kraj.
„Nameravaš li to da upotrebiš?” upita Deus Irae. „Taj snimak? Ne, ne dopada mi se.”
Podrhtavanje brade... i, u Tiborovoj desnoj ruci, slika se skvrĉi, ispusti pramen dima i neĉujno pade
na tlo u formi pepela.
„A moje ruke i noge?” Tibor dahćući upita.
„TakoĊe moje.” Bog gneva ga je gledao i, dok je to radio, Tibor bi podignut poput krpene lutke.
Pade na dupe u vozaĉko sedište na kolicima. I istog trenutka, njegove noge, stopala, ruke, šake - sve
nestade. Opet nije imao udove; sedeo je na sedištu, dahćući divljaĉki. Nekoliko sekundi bio je kao
svi drugi. Bio je to najznaĉajniji trenutak za Tibora - nadoknada za ceo ţivot proveden u ovom
beskorisnom stanju.
„Boţe”, uspeo je zatim da izgovori.
„Vidiš?” upita Bog gneva. „Shvataš li šta mogu da uradim?”
Tibor procedi: „Da.”
„Hoćeš li prekinuti svoje Hodo?”
„Ja...” Oklevaoje. „Ne”, reĉe nakon kraće stanke. „Ne još. Ptica je rekla...”
„Ja sam bio ta ptica. Znam šta sam rekao.” Bes Boga zgasnu, bar na trenutak. „Ta ptica te je
dovela bliţe meni; dovoljno blizu da te liĉno pozdravim, kao što sam i ţeleo. Kao što sam morao.
Imam dva tela. Jedno vidiš sada; ono je besmrtno, nekvarljivo, poput tela Hrista kada se pojavio
nakon vaskrsnuća. Kada mu je Timotije izašao u susret i metnuo ruku u Hristovu utrobu.”
„Rebra”, reĉe Tibor. „U njegova rebra. I to je bio Toma.”
Bog gneva potamne, poput oblaka; crte lica poĉeše da se provide. „Video si ovaj lik”, saopšti Bog
gneva. „Ovo telo. Ali postoji još jedno telo, fiziĉko telo, koje stari i raspada se... telo koje trune, kako
je to Pavle rekao. Njega ne smeš da naĎeš.”
„Mislite da ću ga uništiti?” reĉe Tibor.
„Da.” Lice nestade, jedva izgovorivši poslednju reĉ. Nebo, ponovo plavo, oblikovalo je šupalj
kruţni svod koji su podigli divovi - ili bogovi. Iz nekog dalekog, ranog perioda Zemlje, moţda još iz
kambrijuma.
Trenutak kasnije, Tibor pusti svoj derindţer; sedeći u kolicima, drţao ga je van vidokruga. Šta bi
se desilo, pitao se, da je probao da ga ubije? Ništa, zakljuĉio je. Telo u kojem sam ga video bilo je,
bez sumnje, ono što je tvrdio - manifestacija neĉeg što ne propada.
Nikad ne bih mogao da probam, uvide. To je bio blef. Ali Bog gneva to nije znao; osim ako je bio
svemoguć, kao što Hrišćani veruju za svog Boga.
Šta bi se, za ime boţje, desilo da sam ga ubio? - pitao se. Kako bi se svet osećao bez njega... ovih
dana ima tako prokleto malo stvari u koje se ĉovek moţe pouzdati.
Kako god, kopile je otišlo, razmišljao je. Tako da nisam ni morao. Bar ne ovaj put. Ubio bih ga u
odreĊenim okolnostima, uvide iznenada. Ali kakvim okolnostima? Zaţmuri, protrlja oĉi ruĉnim
ekstenzorom, poĉeša nos. Da pokuša da me uništi? Ne nuţno. Više bi zavisilo od sloţenosti
Luftojfelovog uma, nego od spoljnih okolnosti. Bog gneva ima liĉnost, nije sila. Nekad radi u korist
ĉoveka, a u vreme rata, bukvalno je uništio ĉoveĉanstvo. Treba ga umilostiviti.
U tome je stvar. Nekad se Bog gneva javlja da ĉini dobro; nekad zlo. Mogao bih da ga ubijem ako
bi ĉinio nešto iz zlobe... ali kad bi ĉinio dobro, ĉak i ukoliko bi me to stajalo ţivota uradio bih to.
Veliĉanstveno, razmišljao je. Ponos, oholost. Sindrom „ponesenosti”. Nije to za mene, zakljuĉio
je. Uvek sam bio pritajen. Neko drugi, neko kao Li Harvi Osvald, moţe da puca na veliko. Na one
koji stvarno nešto znaĉe.
Uzdahnuo je. Dakle, to je to. Ali ovo je bilo posebno. Tokom svih godina provedenih kao sluga
Boga gneva nikada se nije suoĉio s mistiĉnim iskustvom, nikada nije na bilo koji naĉin zaista otkrio
Boga. Kao da je otkriveno da je Hajdn bio ţena; to prosto nije moguće zanemariti, nakon što se desi.
TakoĊe, pravo mistiĉno iskustvo promeni onog ko ga vidi. Kao što je Vilijam Dţejms rekao u
nekom drugom svetu, u neko drugo vreme.
Dao mi je delove koji mi nedostaju, razmišljao je. Noge, ruke - a onda ih je opet uzeo. Kako
boţanstvo moţe da uradi tako nešto? To je bilo, jednostavno reĉeno, vrlo sadistiĉki od njega. Imati
ruke, izgledati kao svi drugi. Ne biti uspravljen trup u kolicima s kravom. Mogao bih da trĉim,
razmišljao je. Kroz morsku vodu, na plaţama uz okean. A rukama bih oblikovao razliĉite predmete...
zamisli kako bih mogao dobro da slikam. Kod mene, najveći deo kreativnih ograniĉenja potiĉe od

49

proklete aparature koju moram da koristim. Mogao bih toliko toga da uradim, pomisli.
Hoće li se ’šardenovska plava sojka vratiti? - pitao se. Ako se u njoj manifestovao Deus Irae

onda verovatno neće.
U tom sluĉaju, zapitao se, šta mi je ĉiniti?
Ništa. Pa, mogao bi da viĉe u megafon. Da bi probao, izvukao je megafon, stisnuo prekidaĉ da ga

ukljuĉi, i rekao grmeći: „Ĉujte i poĉujte! Ĉujte i poĉujte! Tibor Makmasters je zaglavljen u brdima i
misli da će da umre. Moţete li da mi pomognete? Ĉuje li me iko?”

Iskljuĉio je megafon, zastao na trenutak. Više ništa nije mogao da uradi. Baš ništa.
Sedeo je oklembešeno u kolicima, ĉekajući.

11

Pit Sends reĉe deci: „Setite se. Da li ste videli delimiĉnu osobu na kolicima koja vuĉe krava?
Setili biste se toga, zar ne? Juĉe, kasno po podne. Sećate li se?” Prouĉavao im je lica, pokušavajući
da sazna nešto. Nešto što nisu ţelela da on sazna.

Moţda su ga ubili, pomisli Pit.
„Nagradiću vas ako mi kaţete“, reĉe, posegnuvši u dţep kaputa. „Evo - tvrde bombone
napravljene od ĉistog belog šećera.” Pokazao je slatkiš grupi dece koja ga je okruţivala, ali niko ga
nije uzeo. Njihova tamna lica bila su podignuta, nemo su ga gledala, kao da su radoznala da vide šta
namerava da uradi.
Na kraju jedno jako malo dete posegnu da uzme slatkiš. Pit mu ga dade; deĉak ga prihvati bez
reĉi, zatim prokrĉi sebi put unazad, izašavši iz kruga. Ode - a s njim i slatkiš.
„Ja sam mu drugar”, reĉe Pit, mašući rukama. „Pokušavam da ga naĊem da bih mu pomogao.
Ovde je neravan teren; mogao bi da se prevrne, ili bi krava mogla da mu padne... moţda leţi uz put,
mrtav ili na samrti.”
Nekoliko njih se naceri. „Znamo ko ste”, zapištaše. „Vi ste lutka matorog doktora Abernatija; vi
verujete u Starog Boga. A nepot, preslišao nas je katihizis.”
„Za Boga gneva?” upita Pit.
„Nego šta”, zakreštaše dva starija deĉaka. „Ovde on ţivi, a ne taj Matorac s krsta.”
„To je vaše mišljenje”, reĉe Pit. „Ja se ne slaţem. Znam Starog Boga, kako ga vi zovete, već
godinama.”
„Ali on nije doneo rat.” Deĉaci nastaviše da se cere.
„Uradio je više od toga”, reĉe Pit. „Stvorio je univerzum i sve u njemu. Svi postojimo zahvaljujući
njemu. I povremeno se umeša u naše ţivote, da nam pomogne. Moţe sve da nas spase... ili, ako tako
ţeli, moţe da nas ostavi u našoj nesreći, u grehu. Da li vam se to više dopada? Nadam se da ne, zarad
vaših besmrtnih duša.” Bio je iznerviran, deca su ga razbesnela. S druge strane, jedino su oni mogli
da mu kaţu da li je Tibor prošao ovuda.
„Mi oboţavamo onog koji moţe da radi šta mu je volja”, ciknu jedan deĉak. Ostali odmah
zaustiše: „Da, mi oboţavamo onog koji moţe sve, sve što mu je volja.”
„Vi ste filotanci”, reĉe Pit.
„Šta je to, gospodine Ĉoveĉe?”
„Oboţavaoci smrti. Oboţavate onoga ko je pokušao da nam okonĉa ţivote. Velika jeres
modernog sveta. U svakom sluĉaju, hvala.” Odjurio je, pod teretom ranca na leĊima; udaljio se od
dece što je više moguće.
Podrugljivi povici dece se utišaše, a onda potpuno zamreše.
Dobro. Bio je sam.
Ĉuĉnuvši, otvorio je ranac, preturao po njemu dok nije našao radio na baterije; podigao ga,
postavio na nogare nalik štulama, namestio slušalicu i okrenuo prekidaĉ. „Doktore Abernati”, reĉe u
mikrofon. „Pit Sends izveštava.”
„Nastavi, Pite”, zaĉu u uvetu glas doktora Abernatija.
Pit reĉe: „Priliĉno sam siguran da sam mu na tragu.” Ispriĉao je doktoru Abernatiju o
SluGovskoj deci. „Da ga nisu videli”, naglasio je, „ne bi imali šta da štite. A štitili su nekog.
Nastavljam ovim putem.”
„Nek’ ti je sa srećom”, doktor Abernati reĉe suvo. „Ĉuj, Pite; ako ga naĊeš, ne diraj ga.”
„Zašto?” reĉe Pit. „Kad smo priĉali pre dan-dva, kad smo...”
„Nikad ti nisam rekao da kreneš za Makmastersom. I nikad ti nisam rekao da ga zaustaviš ili da
ga povrediš.”
„Ne, niste”, priznade Pit. „Ali ste rekli, ’Kad se nepot vrati s fotografijom na kojoj je Deus Irae i

50