Robert Graves The Greek Myths tanjel
Velikim Ajantom, koji mu još nije oprostio i koji se udaljio uvređeno. Odisej je video i Minoja kako sudi,
Oriona u lovu, Tantala i Sisifa kako se muče, i Herakla — bolje rečeno njegovu utvaru, jer je sam Herakle
pirovao sa velikim zadovoljstvom među besmrtnim bogovima koji su mu pomagali u vreme njegovih
dugotrajnih radova.8
q) Odisej srećno doplovi nazad na Ajaju, gde je sahranio Elpenorovo telo i ostavio njegovo veslo na
humci kao spomenik. Kirka ga dočeka veselo. ''Kako je teško pohoditi Hadovu zemlju!'' kliktala je ona.
»Jedna smrt dovoljna ie za većinu ljudi, a tebi će biti sada potrebne dve!« Ona ga upozori da sada treba da
prođe pored ostrva Sirena, čiji su divni glasovi začaravali sve mornare koji su tuda brodili. Te kćeri Aheloja,
ili kako neki kažu Forkija, sa Musom Terpsihorom, ili Steropom, Portaonovom kćerkom, imađahu lica kao u
devojaka, noge i perje kao u ptica, i mnogo se raznih priča plelo oko njihove neobičnosti, kao na primer da
su se igrale sa Korom kad ju je Had oteo i da im je Demetra, ljuta i uvređena što joj nisu pritekle u pomoć,
dala krila, rekavši: »Odlazite i tražite mi kćer širom sveta!« Priča se i da ih je Afrodita pretvorila u ptice
zato što iz devojačkog ponosa nisu htele da se podaju ni bogovima ni ljudima. One nisu mogle da lete
otkako su ih Muse pobedile na muzičkom takmičenju, očerupale im perje i od njega napravile sebi vence.
Sad su sedele i pevale na livadi, među hrpama kostiju mornara koje su oterale u smrt. »Sipaj vosak u uši
svojih momara«, savetovala ga je Kirka, »a ako si sam radoznao da čuješ njihovu muziku, naredi posadi da
te dobro privežu za jarbol i nateraj ih da ti se zakunu da te neće odvezati, ma kako strogo ti to zahtevao i ma
kako im pretio.« Kad je došao da se pozdravi, Kirka ga je upozorila i na druge opasnosti kojima ide u susret,
pa je otplovio, dobivši opet povoljan vetar.
r) Kad se lađa približi ostrvu Sirena, on posluša Kirkin savet. Sirene su tako umilno pevale,
obećavajući mu proročku spoznaju svega što će se ubuduće dogoditi na zemlji, da on poče da viče svojim
drugovima, preteći im smrću, da ga oslobode. Slušajući njegovo ranije naređenje, oni ga samo jače
privezaše za jarbol. Tako lađa srećno otplovi, a Sirene iz očajanja izvršiše samoubistvo.9
s) Neki veruju da su bile samo dve Sirene; neki da ih je bilo tri, naime ili Partenopa, Leukosija i
Ligeja; ili Pejsinoja, Aglaopa i Telksepeja; ili Aglaofona, Telksiopa i Molpa. Ipak, neki navode četiri: Tela,
Raidna, Telksiopa i Molpa.10
t) Sledeća opasnost koja je čekala Odiseja beše da prođe između dve stene gde je na jednoj živela
Skila a na drugoj Haribda, njena prijateljica čudovište. Haribda, kćerka Majke Zemlje i Posejdona, beše
proždrljiva žena koju je Zeus udario gromom i bacio u more i koja je tri puta dnevno usisavala ogromnu
količinu vode i odmah je izbljuvavala. Skila, nekada lepa kći Hekate i Forkija, ili Forbanta — ili Ehidne i
Tifona, Tritona, ili Tirena — bila je preobražena u psetoliko čudovište sa šest strašnih glava i dvanaest šapa.
To je učinila ili Kirka, ljubomorna na Glaukovu ljubav prema Skili, ili Amfitrita, iz slične ljubomore prema
Posejdonu. Skila je imala običaj da hvata mornare, da im polomi kosti i polako ih pojede. Možda je
najneobičnije kod Skile bio njen lavež; on nije bio jači od cviljenja novorođenog šteneta. Pokušavajući da
izbegne Haribdu, Odisej okrenu krmom samo malo bliže Skili, koja se nagnu preko ograde, zgrabi šest
najsposobnijih mornara, svuče ih sa palube držeći svakog u po jednim ustima, pa ih prebaci na stene, gde
poče natenane da ih jede. Oni vrištahu i pružahu ruke prema Odiseju, ali se on nije usuđivao ni da pokuša da
ih spase, već otplovi dalje.11
u) Odisej krenu pravcem tako da izbegne Lutajuće, ili Sudarne Stene, između kojih je samo Argo
uspeo da prođe; on nije znao da su stene sada pričvršćene za morsko dno. Ubrzo ugleda Siciliju, gde
Hiperion, sunčani Titan, koga neki zovu Helije, ima sedam krda izvanredne stoke na paši, po pedeset grla u
svakom krdu, i veliko stado brljivih ovaca. Odisej zakle svoje ljude svečanom zakletvom da se zadovolje
onim čime ih je snabdela Kirka i da ne ukradu nijednu kravu. Oni se iskrcaše i izvukoše lađu na obalu.
Međutim, Južni Vetar je duvao trideset dana, hrane je ostalo malo, pa iako su mornari lovili i ribarili
svakodnevno, nisu imali mnogo uspeha. Najzad Euriloh, očajan zbog gladi, pozva svoje drugove na stranu i
nagovori ih da ubiju jednu kravu — a zauzvrat će, požurio je da doda, sagraditi Hiperionu velelepan hram
kad se vrate na Itaku. Oni sačekaše do Odisej zaspi, uhvatiše nekoliko krava i ubiše ih, prineše bogovima na
žrtvu butne kosti i loj i ispekoše toliko goveđeg mesa da je bilo dovoljno za šestodnevnu gozbu.
v) Odisej se prenerazi kad se probudio, a tako isto i Hiperion kad je od svoje kćeri Lampetije, glavne
kravarke, čuo šta se dogodilo. Hiperion se požali Zeusu, koji, kad vide da je Odisejeva lađa ponovo u moru,
401
Robert Graves The Greek Myths tanjel
posla iznenadnu oluju sa zapada, jarbol se slomi i pade kormilaru na glavu, a zatim raspali gromom po
palubi. Lađa potonu i udaviše se svi koji behu na brodu osim Odiseja. On uspe da se dočepa jarbola i
kobilice broda i oputa od neštavljene kože koje su plutale i uspne se sa strane na ovako sklepani brod. Ali
diže se snažan vetar s juga i potera ga put Haribdinog vrtloga. Zakačivši se za deblo divlje smokve koja je
rasla iznad stene, Odisej je visio u strašnom položaju, dok su jarbol i kobilica bili u ždrelu i dok ih vrtlog
ponovo nije izbljuvao. Tada se on ponovo pope i odvesla rukama. Posle devet dana dospeo je na obalu
Ogigije, gde je živela Kalipsa, kćerka Tetide i Okeana, ili možda Nereja, ili Atlanta.12
w) Sipražje jove, crna topola i čempresi, sa sovuljagama i sokolima, čavrljivim morskim galebovima
koji su imali gnezda u njihovim granama, skrivali su veliku Kalipsinu pećinu. Vinova loza povijala se iznad
ulaza. Peršun i perunike rasli su po obližnjim livadama koje je natapao bistar potok. Ovde lepa Kalipsa
dočeka Odiseja, koji se jedva popeo na obalu, i ponudi mu obilatu hranu, okrepljujuće piće i meku postelju.
»Ako ostaneš kod mene«, molila je ona, »uživaćeš besmrtnost i večitu mladost.« Neki kažu da je Odisej sa
Kalipsom, a ne sa Kirkom, imao sina Latina, pored blizanaca Nausitoja i Nausinoja.
x) Kalipsa je zadržala Odiseja na Ogigiji sedam godina — ili možda pet — i pokušala sve da ovaj
zaboravi Itaku; ali njemu ubrzo dosadiše njeni zagrljaji, te je imao običaj da sedi snuždeno na obali i gleda u
more. Najzad Zeus, ugrabivši trenutak Posejdonovog odsustva, posla Kalipsi Hermesa s naređenjem da ne
zadržava Odiseja. Ona nije smela da ga ne posluša i zato reče Odiseju da sagradi splav koji će ona opremiti,
daće mu vreću žita, mešinu vina i vode i suvog mesa. Iako je Odisej mislio da je to samo klopka, Kalipsa
mu se zakle rekom Stig da ga neće prevariti i pozajmi mu sekiru, bradvu, svrdlo i ostali alat koji mu je
potreban. Nije morala da mu kaže dva puta, on je odmah napravio splav od debala i spustio ga u vodu
pomoću oblica; pozdravio se sa Kalipsom i otplovio uz povoljan vetar.
y) Posejdon je išao u pohode svojim besprekornim prijateljima Etiopljanima, i kad se vraćao kući
preko mora na svojim krilatim kočijama, iznenada ugleda splav. Odmah jedan ogroman talas dolete i snažno
zapljusnu splav te Odisej skliznu s njega, a bogata odeća koju je nosio na sebi tako se natopi vodom da
oteža i povuče ga u morsku dubinu. Izgledalo je da će mu pluća prsnuti. Ipak, pošto je bio snažan plivač,
uspe da se oslobodi haljina, ispliva na površinu i uspuza se nekako na splav. Sažaljiva Boginja Leukoteja,
nekadašnja Ina, Atamantova žena, pope se pored njega, prerušena u morskog galeba. U kljunu je držala veo
koji dade Odiseju da ga omota oko pasa, pre no što ponovo zaroni. Taj veo će ga spasti, obeća ona. Odisej se
ustezao da je posluša, ali kad drugi talas zatrese splav, on obvi veo oko sebe i zapliva. Pošto se Posejdon
vratio u svoju podvodnu palatu u blizini Euboje, Atena se usudila da pošalje vetar koji je smirivao talase
onuda kuda je Odisej prolazio, te on posle dva dana bi izbačen, potpuno iscrpen, na obalu ostrva Drepane,
koje su tada nastanjivali Fajačani. Odisej leže pored izvora zaklonjen čestarom, pokri se suvim lišćem i
čvrsto zaspa.13
z) Sledećeg jutra, ljupka Nausikaja, kćerka kralja Alkinoja i kraljice Arete, kraljevskog bračnog para
koji je ukazao toliko ljubaznosti i gostoljubivosti Jasonu i Medeji, dođe sa svojim pratiljama da pere rublje
na izvoru. Kad je završila posao, Nausikaja poče da igra lopte sa svojim drugaricama. Desi se da lopta
padne u vodu, svima se ote uzvik zaprepašćenja, a Odisej se probudi od graje. On. nije imao na sebi odela,
ali se posluži lisnatom maslinovom granom da sakrije svoju golotinju, pa dopuzavši do njih, oslovi ih
biranim rečima, tako da ga Nausikaja uze u zaštitu i omogući mu da se pojavi u dvoru. Tu Alkinoj obasu
Odiseja poklonima, pa pošto je saslušao priču o njegovim lutanjima, posla ga na Itaku u divnoj lađi.
Njegova pratnja dobro je poznavala ostrvo. Oni baciše sidro u zalivu Forkide, ali odlučiše da Odiseja ne
uznemiruju u slatkom snu, pa ga izneše na obalu i spustiše pažljivo na pesak, poređavši sve Alkinojeve
poklone pod obližnje drvo. Ipak Posejdon se toliko naljutio na Fajačane zbog ljubaznosti prema Odiseju da
je udario lađu svojim dlanom i pretvorio u kamen i lađu i posadu i sve što je bilo na njoj. Alkinoj odmah
prinese na žrtvu dvanaest odabranih bikova, jer je Posejdon sad počeo da preti da će uništiti grad dveju luka
na taj način što će baciti veliku planinu između njih. Neki kažu da je postupio onako kako je i rekao. »Ovo
će nas naučiti da ubuduće više ne budemo gostoljubivi!« ogorčeno reče Alkinoj Areti.14
1. Homer: Odiseja IX, 39—66;
402
Robert Graves The Greek Myths tanjel
2. Apolodor: Epitome VII, 2—3; Homer: Odiseja IX, 82—104; Herodot: IV, 177; Plinije: Istortija
prirode XIII, 32; Higin: Fabula 125;
3. Homer: Odiseja IX, 105—542; Higin: loc. cit.; Euripid: Kiklopi; Apolodor: Epitome VII, 4—9;
4. Homer: Odiseja X, 1—76; Higin: loc. cit.; Ovidije: Metamorfoze XIV, 223—32;
5. Tukidid: I, 2; Plinije: Istorija prirode III, 5, 9 1 8, 14: Ceces: O Likofronu 682 1 956; Silije Italik:
VII, 410 i XIV, 128; Kikeron: Protiv Atika II, 13; Horatije: Ode III, 17;
6. Homer: Odiseja X, 30—132; Higin: loc. cit.; Apolodor: Epitome VII, 12: Ovidije: Metamorfoze
XIV. 233—14;
7. Homer: Odiseja X, 133—574 i XII, 1—2; Higin: loc. cit.; Ovidije: Metamorfoze XIV, 246—440;
Hesiod: Teogonija 1011—14; Eustatije o Homerovoj Odiseji XVI, 118;
8.Homer: Odiseja XI; Higin: loc. cit.; Apolodor: Epitome VII, 17;
9. Homer: Odiseja XII; Apolodor: Epitome VII, 19; Apolonije sa Roda: IV, 898; Ajlijan: O prirodi
životinja XVII, 23; Ovidije: Metamorfoze V, 552—62; Pausanija: IX, 34, 3; Higin: Fabule 125 i 141;
Sofokle: Odisej. Fragmenat 861, izd. Pearson;
10. Plutarh: Gozbeni razgovori IX, 14, 6; Sholijast uz Homerovu Odiseju XII, 39; Higin: Fabule,
loc. cit. i Predgovor; Ceces: O Likofronu. 712; Eustatije uz Homerovu Odiseju XII, 187;
11. Servije uz Vergilijevu Ajneidu III, 420; Apolodor: Epitome VII, 21; Homer: Odiseja XII, 73—
126 1 222—59; Higin: Fabule 121 i 199 i Predgovor: Apolonije sa Roda: IV, 828, uz sholijast;
Eustatije o Homeru, str. 1714; Ceces: O Likofronu 45 i 650; Ovidije: Metamorfoze XIII, 732 1 906;
12. Homer: Odiseja XII, 127—153; Apolodor: I, 2, 7 1 Epitome VII, 22—3; Hesiod: Teogonija 358;
13. Homer: Odiseja V, 13—193 i VII, 243—66; Higin: Fabula 125: Hesiod: Teogonija 1111;
Sholijast uz Apolonija sa Roda: III, 200; Eustatije o Homerovoj Odiseji XVI, 118; Apolodor:
Epitome VII, 24;
14. Homer: Odiseja XIII, 1—187: Apolodor: Epitome VII, 25; Higin: loc. cit.
*
1. Apolodor beleži (Epitome VII, 29) da ''neki smatraju Odiseju pričom o putovanju morem oko Sicilije''.
Samuel Batler je nezavisno došao do istog mišljenja i tumači Nausikaju kao auto portret spisateljke —
mlade i obdarene Sicilijanke iz otmene porodice iz oblasti Erika. U svome delu ''Žena pisac Odiseje'', on
iznosi razliku između svestranog poznavanja domaćeg života na dvoru i sasvim površnog poznavanja
moreplovstva i seoske proizvodnje i ističe ''čisto žensko interesovanje za život''. On ukazuje da je jedino
žena mogla da udesi da Odisej razgovara sa slavnim ženama iz prošlosti pre nego sa slavnim muškarcima i
da mu u oproštajnom govoru Fajačanima stavi u usta kako se on nada da će ''oni i nadalje biti od koristi
svojim suprugama i deci'', a ne obratno (Odiseja XIII, 44—5); najzad karakterističan je i način na koji
Helena gleda drvenog konja i zadirkuje muškarce skrivene u njemu (vidi 167, k). Teško je ne složiti se sa
Batlerom. Lagan, šaljiv, naivan i produhovljen stil u Odiseji je gotovo sigurno ženski. Ali Nausikaja je
spojila dve domaće sicilijanske legende koje nije sama izmislila: Odisejev poluistorijski povratak iz Troje i
alegorijske doživljaje drugog heroja — zovimo ga Ulisom — koji kao i Odisejev ded Sisif (vidi 67, 2) nije
hteo da umre kada mu je istekla vladavina. Legenda o Odiseju sadržavala bi napad na Ismar, buru koja ga je
odbacila daleko na jugozapad; njegov povratak preko Sicilije i Italije; brodolom kod Drepane (Krfa); i,
verovatno, osvetu nad proscima. Sve ostalo, gotovo svi ostali događaji pripadaju priči o Ulisu, Zemlja
lotosa, Kiklopova pećina, luka u Telepilu, Ajaja, Persefonini gajevi, Ostrvo Sirena, Ogigija, Skila i Haribda,
morske dubine, čak i Forkidski zaliv — samo su metafore za smrt koju je izbegao. Tome se može dodati i
kako je pogubio Hekabu, poznatu i kao Majra, Manja pseća zvezda, kojoj je trebalo da bude žrtvovan
Ikarijev naslednik (vidi 168, 1).
2. I Skilak (Periplus 10) i Herodot (IV, 77) su znali da je narod koji se hranio lotosom živeo u Zapadnoj
Libiji, nedaleko od naseobina matrijarhalnih Gindana. Njihov glavni proizvod je bilo ukusno i hranljivo
cordia muxa, slatko lepljivo voće koje je raslo u grozdovima; tim voćem, gnječenim i pomešanim sa
zrnevljem, nahranila se jednom vojska koja je išla u pohod na Kartaginu (Plinije: Istorija prirode XIII, 32;
Teofrast: Istorija bilja. IV, 3, 1). Cordia muxa je pobrkana sa rhamnuus ziziyphus, jednom vrstom divlje
403
Robert Graves The Greek Myths tanjel
jabuke koja ima opor ukus i košticu umesto semenki. Zaborav u koji, kako kažu, može čovek da utone ako
jede lotos, dolazi u stvari samo ako se pije lotosov sok; nije sasvim isto jesti lotos i piti njegov ekstrakt.
Ako, dakle, to što sveti kralj okuša jabuku koju mu daje Belle Dame Sans Merci znači isto što i smrt od
njenih ruku (vidi 33, 7 i 133, 4), obazrivi Ulis je dobro znao da bledi kraljevi i ratnici čame u Podzemlju
zbog jabuke, te nije hteo da okusi rhamnus. U škotskoj baladi inspirisanoj kultom veštice, Tomasa Rajmera
opominju da ne dodiruje rajske jabuke koje mu pokazuje kraljica Elfama.
3. Kiklopova pećina je pravo mesto smrti, a Odiseieva družina broji trinaest ljudi: broj meseci vladavine
svetog Kralja. Jednooki Polifem, koji ponekad ima i čudovišnu vešticu majku, javlja se u narodnim
pripovetkama širom Evrope, a trag može da mu se prati čak do Kavkaza; ali dvanaest drugova javlja se
samo u Odiseji. Kakvo bilo značenje da je imala kavkaska priča, A. B. Kuk u svom Zeusu (str. 302—23)
dokazuje da je Kiklopovo oko grčki sunčani amblem. Uprkos tome, kada je Odisej oslepio Polifema da bi
sprečio da ovaj pojede i njega i njegove drugove, samo sunce nije prestalo da sija. Kako bilo, oko boga
Baala ili Moloha, ili Tesupa, ili Polifema (»čuvenog«), koji je zahtevao ljudske žrtve, bilo je iskopano, a
kralj je pobedonosno oterao pokradene ovnove. Pošto je pastoralno obeležje kavkaske priče ostalo u Odiseji,
a div ljudožder bio jednook, on je mogao biti zamenjen i jednim od prehelenskih Kiklopa, čuvenih po
obradi metala, čija se kultura širila do Sicilije i koji su verovatno imali nasred čela tetovirano oko kao znak
svoga plemena (vidi 3, 2).
4. Telepil, »Daleka kapija (Pakla)«, leži na dalekom severu Evrope, u zemlji Ponoćnog Sunca, gde pastiri
koji stižu pozdravljaju pastire što odlaze. U tim hladnim predelima, ''iza leđa Severnom vetru'', nalaze se
Lutajuće ili Sudarne Stene, u stvari ploveće sante leda (vidi 151, 1), a tu žive i Kimerci, čiju podnevnu tamu
nadoknađuje ponoćno sunce u mesecu junu. Možda se u Telepilu Herakle borio sa Hadom (vidi 139, 1); ako
je tako, onda se to dogodilo kad je išao Hiperborejcima (vidi 125, 1). Lajstrigonci (»vrlo okrutna rasa«)
verovatno su stanovnici norveških fjordova, a u njihovo varvarsko ponašanje trgovci ćilibarom su imali
prilike da se uvere kad su dospevali do Bornholma i do južne baltičke obale.
5. Ajaja (»cvileća«) je tipično ostrvo smrti na kome Boginja Smrti peva dok prede vunu. U legendi o
Argonautima to ostrvo se nalazi u vrh Jadranskog zaliva; vrlo je moguće da je to Lošinj, nedaleko od Pule
(vidi 148, 9). Kirka znači »sokolica« i imala je groblje u Kolhidi, zasađeno žalosnim vrbama i posvećeno
Hekati. Mit o muškarcima pretvorenim u životinje zasnovan je na verovanju u metempsihozu, seljenje duše
u drugo telo posle smrti, ali je krmača naročito bila posvećena Boginji Smrti. Kirka je krmače hranila
Kronovim drenjinama, crvenom hranom mrtvih, pa su oni, verovatno, ipak samo duhovi (vidi 24, 11 i 33,
7). Šta je Hermesovo moly, gramatičari ne mogu da se odluče. Ceces (O Likofronu, 679) kaže da ga
apotekari zovu »divlja rutvica«, ali po opisu u Odiseji, pre će biti da je to divlja ciklama, koja se retko
nalazi, a ima blede peteljke, tamnu lukovaču i divan miris. Kasniji klasični pisci su smatrali da je »moly«
neka vrsta belog luka sa žutim cvetom, za koji se mislilo da brže raste (kao crni luk, morski luk i beli luk) u
vreme kad mesec opada nego u vreme mladog meseca, pa zato služi kao urok Hekatinoj čarobnoj moći
meseca. Marduk, vavilonski heroj, udisao je miris božanske biljke da bi savladao kužni zadah Morske
Boginje Tijamat, ali se u epu ne kazuje na koju se biljku misli (vidi 35, 5).
6. Persefonin gaj crnih topola ležao je na krajnjem zapadu Tartara, a Odisej nije silazio u njega — kao
Herakle (vidi 134, c), Ajnej i Dante — iako je Kirka podrazumevala da jeste (vidi 31, a). Flegeton, Kokit i
Aheron pripadaju Paklu. Ipak, autorka Odiseje je malo poznavala geografiju i pozivala je nasumce Zapadni,
Južni i Severni vetar. Odiseja je istočni vetar mogao odneti do Ogigije i u Persefonin gaj, a južni do Telepila
i Ajaje; ali ona s izvesnim opravdanjem opisuje kako Odisej krmani u pravcu istoka, u Ajaju kao zemlju
svitanja, gde su heroji Orion i Titan našli smrt. Ulaz u mikenske grobnice okrenut je istoku; a Eoja (''Zora'':)
je bila tetka Kirki, Helijevoj kćeri.
404
Robert Graves The Greek Myths tanjel
7. Sirene (vidi 154, 3) su isklesane na nadgrobnim spomenicima kao anđeli smrti koji pevaju žalopojke uz
pratnju lire, ali njima se pridaju erotske namere prema herojima za kojima tuguju; kako se verovalo da duša
izleće u obliku ptice, one su slikane kao Harpije, ptice grabljivice koje vrebaju da uhvate i prisvoje dušu.
Iako su bile kćeri Forkisa, ili Pakla, i na taj način prve rođake Harpijama, one nisu živele u podzemlju ili u
pećinama, već na zelenom svetom ostrvu kao što su Ajaja ili Ogigija; veoma su opasne kad je vreme tiho i
bez vetra usred podneva, kad je sunce u zenitu i za popodnevnog odmora. Pošto ih zovu još i kćerima
Aheloja, njihovo ostrvo je prvobitno moglo biti jedno od Ehinada, na ušću reke Aheloj (vidi 142, 3).
Sicilijanci smatraju da se ono nalazi u blizini rta Pelora (sada Faro) na Siciliji; Latini misle da se nalazi na
Sirenskim ostrvima u blizini Napulja, ili na Kapriju (Strabon: I, 12 — vidi 154, d i 3).
8. »Ogigija«, ime još jednog svetog ostrva, izgleda da je ista reč kao i »Okean«, Ogen je međuoblik; Kalipsa
(''sakrivena'' ili ''ona koja krije'') je još jedna Boginja smrti, jer je prikazana u pećini okruženoj jovama —
koje su posvećene Bogu smrti Kronu, ili Branu, a na njihovim granama čuče Kronove morske vrane ili
čavke (vidi 98, 3), i Boginjine rogate sove ili sokoli. Peršun je bio amblem žalosti (vidi 106, 3), a perunika
cvet smrti (vidi 85, 1). Kalipsa je obećala Odiseju večnu mladost, ali on je želeo život, a ne besmrtnost
heroja.
9. Skila (»ona koja razdire«), kći Forkide ili Hekate, i Haribda (»koja ispija«), titule su za Boginju mora
razornog dejstva. Ova imena su postala svojstvena za stene i struje sa obe strane Mesinskog moreuza, ali to
treba shvatiti i u širem smislu (vidi 16, 2 i 91, 2). Leukoteja (vidi 70, 4) je kao morski galeb bila Boginja
mora koja tuguje nad brodolomom (45, 2). Pošto je kretska Boginja mora predstavljena kao oktopod (vidi
81, 1), a Skila svukla mornare sa Odisejeva broda, može biti da su Krećani koji su trgovali sa Indijom znali
za, u Sredozemlju nepoznate, neobičnosti toplih mora u kojima vrebaju mnoge opasnosti. Opis Skilinog
laveža je od mnogo veće mitološke važnosti no što na prvi pogleđ izgleda: taj lavež se poistovećuje sa belim
psima smrti, koji imaju crvene uši, sa avetinjskim čoporom pasa ili Gabrijelovim zupčanicima iz britanske
legende, koji teraju duše prokletih. To su bili drevni egipatski lovački psi, posvećeni Anubisu, koji se još
gaje na ostrvu Ivizi. Ti psi, kad su na tragu lovine, proizvode »zvuke slične skičanju štenadi'' ili zvuke
divljih gusaka prilikom seobe (vidi Bela Boginja, str. 411).
10. Izgleda da se jedino dva događaja koja padaju između Odisejeve čarke sa Kikoncima i njegovog dolaska
u Fajakiju ne odnose na devetostruko odbijanje smrti: to su njegova poseta Ajolovom ostrvu i krađa
Hiperionovog stada. Vetrovi pod Ajolovim nadzorom bili su duhovi smrti (vidi 43, 5), a Hiperionovo stado
je Herakle ukrao u svom desetom delu — i u osnovi spada u njegovo haranje pakla (vidi 132, 1). Odisejeva
tvrdnja da nije učestvovao u napadu ne znači mnogo, kao što nije značila ni tvrdnja njegovog deda po majci
Autolika (vidi 106, c) kad je ukrao stado Sisifu (vidi 67, c).
11. Odisej, u svom značenju »ljutiti«, pristaje uz svetoga kralja crvena lica (vidi 27, 12). Njega jos zovu i
Ulis ili Uliks na latinskom — a ta reč je verovatno postala od oulos, »rana«, i ischea, »butina« — što se
odnosi na ožiljak od zuba divljeg vepra — po kojem ga je njegova stara dadilja prepoznala kad se vratio na
Itaku (vidi 160, c i 171, g). Poznat način kraljeve smrti bio je da mu divlji vepar zarije zub u bedra, ali
Odisej je na neki način preživeo ranu (vidi 18. 7 i 151. 2).
171 ODISEJ SE VRAĆA U SVOJ DOM
Kad se Odisej probudio, on nije odmah poznao svoje rodno ostrvo, jer ga Atena beše osvetlila
čudnim sjajem. Uskoro se ona pojavi prerušena u pastira i sasluša njegovu dugu, lažnu priču o tome kako je
on Krećanin koji je, pošto je ubio Idomenejevog sina, pobegao na zapad u sidonskom brodu i da je, bez
svoje volje, izbačen ovde na obalu. »Koje je ovo ostrvo?« pitao je on. Atena se nasmeja i potapša Odiseja po
obrazu: »Divno lažeš, zbilja!« — reče ona. »Istini za volju, mogao si me lako prevariti, ali me iznenađuje
što me nisi prepoznao ovako prerušenu, ja sam Atena; Fajačani su te iskrcali ovde po mom nalogu. Žalim
405
Robert Graves The Greek Myths tanjel
što je proteklo tako mnogo godina do tvog povratka; ali nisam smela da uvredim svog strica Posejdona
zalažući se za tebe otvoreno.« Ona mu pomože da posklanja u pećinu sve fajačanske bakrače, tronožna
postolja, purpurne ogrtače i zlatne pehare, a zatim ga tako preobrazi da ga niko nije mogao prepoznati —
ublede mu kožu, stanji i obeli njegove riđe kovrdže, obuče ga u prljave rite i uputi u kolibu Eumaja, starog
svinjara, odanog sluge u dvoru. Atena se upravo vratila iz Sparte, kuda je Telemah otišao da pita Menelaja,
koji se nedavno bio vratio iz Egipta, može li mu saopštiti bilo kakve novosti o Odiseju.
Treba objasniti da su, smatrajući Odiseja mrtvim, ni manje ni više nego sto dvanaest mladih grčkih
prinčeva sa ostrva koja sačinjavaju kraljevine — Dulihij, Sam, Zakint i samu Itaku, počeli da se udvaraju
Odisejevoj ženi Penelopi u nadi da će se njome oženiti i tako steći presto; oni se behu dogovorili da ubiju
Telemaha čim se vrati iz Sparte.1
b) Kad su prosci prvi put zatražili od Penelope da se izjasni i izabere jednog pd njih, ona odgovori da
smatra da je Odisej živ i da je njegov povratak objavilo jedno pouzdano proročište, ali kasnije, pod velikim
pritiskom, ona obeća da će odgovor dati čim završi pokrov koji mora otkati svom svekru, starome Laertu.
Ali ona je taj posao radila tri godine, danju bi tkala, a noću parala, dok najzad prosci nisu otkrili u čemu je
stvar. Za sve to vreme oni su stanovali u Odisejevom dvoru, pili vino, klali prasce, ovce i goveda i
napastvovali žensku čeljad u Odisejevom domu.2
c) Eumaju, koji ga je ljubazno primio, Odisej ispriča drugu lažnu priču o sebi, iako se zakleo da je
Odisej živ i da je na putu da se vrati kući. Telemah se iskrca sasvim neočekivano i tako izbegnu zaveru
prosaca koji su nameravali da ga ubiju, i ode pravo u Eumajevu kolibu; Atena ga je žurno ispratila iz Sparte.
Odisej se ipak nije odao dok Atena ne obeća da mu svojom moći povrati raniji izgled. Bio je to dirljiv prizor
kad su se otac i sin prepoznali. Eumaj još ne beše posvećen u tajnu, a ni Telemah nije smeo da je poveri
Penelopi.
d) Odisej se još jedanput preruši u prosjaka i krenu da izvidi raspoloženje prosaca. Na putu srete
Melanteja, svog čuvara koza, koji ga iznenada napadne i udari nogom u bedro; Odisej se uzdrža od trenutne
osvete. Kad je stigao do svog dvorišta on zateče starog Arga, svog nekada čuvenog lovačkog psa,
ispruženog na bunjištu, šugavog, iznurenog , i punog buva. Arg mahnu repom i povi iskrzane uši u znak da
je prepoznao Odiseja, koji krišom obrisa suzu, jer Arg tog časa uginu.3
e) Eumaj povede Odiseja u veliku trpezariju, gde mu Telemah, čineći se da ga ne poznaje, ukaza
gostoprimstvo. Tada se pojavi Atena, ali se ne ukaza svima u dvorani, već samo Odiseju i predloži mu da
obiđe sve prosce moleći ih za otpatke ne bi li se tako uverio kakav je ko. On to učini i zaista se osvedoči da
su isto toliko tvrdice kao i grabljivci. Najbezobrazniji od svih, Antinoj sa Itake (kome je ispričao potpuno
drukčiju priču o svojim doživljajima), ljutito baci stolicu na njega. Odisej, trljajući povređeno rame, pozva
se na druge prosce, koji se složiše da bi Antinoj trebalo da bude učtiviji; Penelopu zaprepasti grubost kad joj
devojke saopštiše šta se dogodilo. Ona posla po prosjaka, nadajući se da od njega čuje vesti o svom
izgubljenom mužu. Odisej obeća da će doći u sobu za primanje te večeri i da će joj reći o svemu što bude
želela da sazna.4
f) Međutim brbljivi itački prosjak, kome nadimak beše »Ir« zato što je, slično boginji Iridi, bio
svakom na usluzi, pokuša da otera Odiseja sa trema. Kad Odisej ne htede da se pomakne s mesta, Ir poče da
ga izaziva na pesničenje, a Antinoj, smešeći se od srca, obeća pobedniku jagnjeću sarmicu i
mesto za stolom među proscima. Odisej zasuka svoje dronjke i pričvrsti ih za iskrzani pojas koji je imao na
sebi, pa zauze borbem stav nasuprot Iru. Skitnica ustuknu kad vide nabrekle mišice, ali nije smeo da
uzmakne zbog oštrih prekora prosaca; Odisej ga obori jednim jedinim udarcem, ali ga ne usmrti, vodeći
računa da ne obrati na sebe suviše veliku pažnju. Prosci su pljeskali, podsmevali se, svađali, i najzad sedoše
na popodnevnu gozbu, nazdravljajući Penelopi, koja je došla da pokupi vereničke poklone od svih (iako nije
nameravala da izvrši poslednji izbor). Kad se spusti veče, prosci se raziđoše, svaki u svoju ložnicu.5
g) Odisej pouči Telemaha da ukloni koplja što su visila na zidovima u trpezariji i odnese u sobu za
oružje, a on ode da poseti Penelopu. Ona ga nije poznala i on joj izvuče iz grudi dubok uzdah, opisujući svoj
tobožnji nedavni susret sa Odisejem, koji je, po njegovim rečima, otišao u Zeusovo proročište u Dodonu, ali
će se uskoro vratiti na Itaku. Penelopa je pažljivo slušala, pa zatim naredi Eurikleji, Odisejevoj staroj dadilji,
da mu opere noge. Eurikleja odmah prepozna ožiljak na njegovoj butini i uskliknu od radosti i
406
Robert Graves The Greek Myths tanjel
zaprepašćenja; ali je on uhvati za grlo i uguši joj uzvik. Penelopa ništa ne primeti, jer joj Atena beše
odstranila pažnju.6
h) Sutradan, na drugoj gozbi, Agelaj sa Sama, jedan od prosaca, upita Telemaha ne bi li mogao
nagovoriti svoju majku da se odluči za jednog od njih. Penelopa na to izjavi da će prihvatiti onoga od njih
koji bude u stanju da odapne strelu tako da ona prođe kroz dvanaest ušica na sekirama;
sekire su bile postavljene u pravoj liniji sa drškama u jarku. Ona im pokaza luk kojim su imali da rukuju: to
je bio luk koji je Ifit dao Odiseju pre dvadeset i pet godina kad je išao u Mesenu da se žali zbog krađe tri
stotine ovaca i njihovih pastira sa Itake. Nekada je ovaj luk pripadao Euritu, Ifitovom ocu, koga je sam
Apolon učio da odapinje strele, ali je Herakle nadmašio Eurita i ubio ga. Neki od prosaca pokušaše da
zategnu ovo moćno oružje, ali im ne pođe za rukom da saviju luk čak ni pošto su omekšali drvo lojem; zbog
toga bi odlučeno da se takmičenje odloži za sutradan. Telemah, koji je uspeo najviše da savije luk, ostavi ga
na Odisejev mig. Tada Odisej priđe luku, uprkos protivljenju i prostačkom vređanju — zbog čega je
Telemah bio prinuđen da naredi Penelopi da se vrati u sobu — i ščepa luk, zategnu ga s lakoćom i prevuče
pritom po struni da svi redom čuju. Uzimajući pažljivo na nišan metu, on odape jednu strelu i ona prođe
kroz svih dvanaest ušica na sekirama. Telemah, izgubivši se u međuvremenu za tren, pojavi se sa kopljem i
mačem, te Odisej najzad objavi ko je, ustrelivši Antinoja u grlo.
i) Prosci poskakaše i potrčaše ka zidovima, ali na njima ne nađoše okačeno oružje. Eurimah poče da
moli za milost, ali mu Odisej ne usliši molbu. Eurimah tada poteže koplje i uperi ga na Odiseja, ali ga strela
probode kroz jetru i on pade smrtno ranjen. Posle toga razvi se žestoka borba između prosaca, koji behu u
bezizlaznom položaju ali naoružani mačevima, i Odiseja, koji je imao samo luk i strele ali je zauzeo busiju
ispred glavnog ulaza u dvoranu. Telemah otrča ponovo u oružnicu i donese štitove, mačeve i šlemove da
naoruža oca, Eumaja i Filojtija, dvojicu vernih slugu što stajahu uz njih; jer, iako Odisej beše ustrelio veliki
broj prosaca, zaliha strela gotovo je nestala. Melantej, iskravši se na sporedan izlaz da donese oružje za
prosce, bi uhvaćen u oružnici kad je po drugi put došao, jer je prethodno uspeo da naoruža svega njih
nekoliko. Seča se nastavi, a Atena prerušena u lastu letela je unaokolo i cvrkutala dok svi prosci i njihovi
pomagači, do poslednjeg, ne ležahu mrtvi, osim glasnika Medona i Femija, pevača, koje Odisej poštede, jer
su oni posvećene ličnosti. On zatim stade da se raspituje kod Eurikleje, koja beše zaključala ženska
odeljenja, koliko je ženske čeljadi ostalo odano svom gospodaru. Ona odgovori: »Svega dvanaest njih je
okaljalo svoju čast, moj gospodaru.« Okrivljenoj ženskoj posluzi narediše da očisti dvoranu od krvi
sunđerima i vodom; kad su ovo obavile, Odisej ih obesi sve redom. One su se malo opirale, ali i to se
završilo. Posle toga Eumaj i Filojtije sasekoše Melanteju nos, ruke i noge i polne organe i baciše ih psima.7
j) Odisej se nađe najzad ponovo sa Penelopom i ocem Laertom i ispriča im svoje doživljaje, ali
ovoga puta držeći se istine. Snage pobunjenika sa Itake krenuše na Odiseja, a predvodili su ih Antinojevi
rođaci i osvetnici ostalih poginulih prosaca. Kad je stari Laert video da su Odisejevi neprijatelji nadmoćniji,
on priteče u pomoć Odiseju i borio se hrabro; sve se razvijalo povoljno po njih dok se Atena nije umešala i
predložila primirje.8 Pobunjenici onda povedoše zajednički pravni postupak protiv Odiseja i uzeše za sudiju
Neoptolema, kralja epirskih ostrva. Odisej pristade na njegovo isleđenje i Neoptolem presudi da deset
godina napusti svoje kraljevstvo, a da za to vreme naslednici prosaca nadoknade štetu koju su naneli, ali
Telemahu, koji je sada postao kralj.9
k) Još je preostalo da se umilostivi Posejdon i Odisej se uputi pešice, kao što ga je bio uputio
Tejresija, preko planina Epira, noseći veslo na plećima. Kad je stigao u Tesprot, seljaci povikaše: »Stranče,
zašto nosiš malj za mlaćenje žita u proleće?« On onda prinese na žrtvu Posejdonu ovna, bika i vepra i bi mu
oprošteno.10 Kako još nije imao pravo da se vrati na Itaku, on se oženi Kalidikom, kraljicom Tesprotijaca, i
predvodio je njenu vojsku u ratu protiv Brigijaca, pod vođstvom Areja; ali Apolon ih je pozvao da zaključe
primirje. Posle devet godina, Polipoit, Odisejev sin sa Kalidikom, nasledi Tesprotijsku kraljevinu, a Odisej
se vrati na Itaku, u kojoj je vladala Penelopa u ime njihovog maloletnog sina Poliporta; Telemah je bio
prognan u Kefaloniju, jer je jedno proročište objavilo: »Odiseju, ubiće te rođeni sin!« Na Itaki smrt je
Odiseju došla s mora, baš kao što je Tejresija predskazao. Njegov sin Telegon, koga mu je rodila Kirka,
jedreći morem u potrazi za ocem, opljačka Itaku (za koju je smatrao da je Korkira), a Odisej požuri da
isplovi na more kako bi odagnao neprijatelja. Telegon ga ubi na morskoj obali, a kobno oružje beše koplje
407
Robert Graves The Greek Myths tanjel
sa vrhom od riblje kosti. Pošto je proveo jedno određeno vreme u izgnanstvu, Telegon se oženi Penelopom,
a Telemah Kirkom, tako da su obe grane porodice bile tesno ujedinjene.11
l) Neki tvrde da Penelopa nije do kraja ostala verna Odiseju. Oni je optužuju da je drugovala sa
Anfinomom iz Dulihija, ili sa svima proscima redom, i da je plod ove veze čudovišni bog Pan. Kad je
ugledao Pana, Odisej je pobegao od sramote u Ajtoliju, a Penelopu poslao nazad njenom ocu Ikariju u
Mantinu, gde se i sada nalazi njen grob. Drugi beleže da je ona Pana rodila sa Hermesom, a da se Odisej
oženio ajtolijskom princezom, kćerkom kralja Toanta, i s njom izrodio svog najmlađeg sina Leontofona i
umro u dubokoj starosti.12
1. Homer: Odiseja XIII, 187 1 XVI, 245—53; Apolodor: Epitome VII, 26—30;
2. Homer: Odiseja XIX, 136—58 i XIV, 80—109; Higin: Fabula 126; Apolodor: Epitome: VII, 31;
3. Homer: Odiseja XIV—XVI; Apolodor: Epitome VII, 32;
4. Homer: Odiseja XVII; Apolodor: loc. cit.:
5. Homer: Odiseja XVIII;
6. Homer: Odtseja XIX;
7. Homer: Odiseja XX—XXII; Higin: loc. cit.; Apolodor: Epitome VII, 33;
8. Homer: Odiseja XXII—XXIV:
9. Plutarh: Grčka pitanja 14;
10. Homer: Odiseja XI, 119—31; Apolodor: Epitome VII, 34;
11. Apolodor: loc. cit.; Eugamon Iz Kirene, navodi ga Proklo: EPICORUM Graecorum Fragmenta 57,
izd. Kinkel; Higin: Fabula 127; Pausanija: VIII, 12, 6; Sholijast uz Odiseju XI, 134; Eustatije uz
Odiseju XI, 133; Partenije: Ljubavne priče 3; Ceces: O Likofronu 794; Diktij sa Krete: VI, 4; Servije
uz Vergilijevu Ajneidu II, 44; Sofoklovi fragmenti, II, 105, iz. Pearson;
12. Servije: loc. cit.; Pausanija: VIII, 12, 5; Kikeron: O prirodi bogova III, 22, 56; Ceces: O
Likofronu 772, navodi ga Durid sa Sama.
*
1. Odisejeva seča prosaca pripada alegoriji o Ulisu: to je još jedan oblik kraljevog nepristajanja da umre na
izmaku svoje vladavine. A on bi se usprotivio time što bi na utakmici u gađanju strelama koja se održavala
da bi se odlučilo ko treba da ga nasledi (vidi 135, 1) i sam učestvovao i uništio sve kandidate. Jedan
primitivni oblik ovakvog takmičenja kandidata za kraljevstvo izgleda da je bio i pogodak kroz prsten
postavljen na glavu dečaka (vidi 162, 10).
2. U Odiseji se nigde direktno ne tvrdi da je Penelopa bila neverna za vreme muževljevog odsustva, iako u
XVIII pevanju. u stihovima od 281—3, ona očarava svoje prosce koketerijom, iznuđuje od njih poklone i
pokazuje određenu naklonost prema Amfinomu iz Dulihija (Odiseja XVI, 394—8). Odisej joj ne veruje
sasvim i ne otkriva joj svoje prisustvo pre nego što poubija svoje suparnike, a njegova majka Antikleja
stavlja mu na znanje da nešto treba kriti kad ni jednom reči ne pominje Penelopine prosce (Odiseja XI, 180).
Stara priča da je Penelopa rodila Pana sa Hermesom, ili sa svima svojim proscima, odnosi se, izgleda, na
Boginju Penelopu i njene primitivne prolećne orgije (vidi 26, 2). Preljuba i njen povratak u Mantinu još je
jedna stara priča koja svedoči koliko je Odisej bio izuzetak kad ju je naterao da pođe s njim na Itaku,
uprkos svim matrijarhalnim običajima (vidi 160, e). Ali Nausikaja, spisateljica, priča priču na svoj način i
brani Penelopu. Ona prihvata patrijarhalni poredak u kome je i sama rođena i više voli finu ironiju od gorke
satire u Ilijadi. Boginju je sada zamenio Zeus Svemoćni, kraljevi nisu više prinošeni na žrtvu u njenu čast i
doba mita se okončalo — vrlo dobro! To nije moralo baš mnogo da smeta Nausikaji, kad je još uvek mogla
da se šali i igra loptom sa svojim dobrodušnim sluškinjama, da vuče za kosu one koje joj se nisu sviđale, da
sluša priče koje je pripovedala stara Eurikleja i da okreće oko malog prsta svoga oca Alkinoja.
3. Tako se Odiseja završava Laertom, Odisejem i Telemahom, patrijarhalnim muškim trojstvom heroja,
kojima od Zeusa rođena Atena pomaže da odnesu pobedu nad svojim neprijateljima; lukavstva postignuta
time što se neki događaji ne opisuju treba da pokažu da se Nausikaja nije slagala sa ljubavnim uživanjem
408
Robert Graves The Greek Myths tanjel
pre braka, jer je to osiromašilo značaj samog braka. Kraj su sačuvali drugi mitografi. Odisej je prognan u
Tesprotiju, a Telemah u Kefaloniju, dok Penelopa ostaje u dvoru zadovoljna i vlada zastupajući svoga sina
Poliporta. Tejresijino se proročanstvo, razume se, ispunjava. Odisej ne umire dostojno u dubokoj starosti,
kao poštovani i slatkorečivi Nestor. Smrt mora da ga pokosi na tradicionalan način, koji je on želeo da
izbegne. Dete Nove Godine, jašući na leđima delfina, probada ga svojim oštrim kratkim mačem od riblje
kosti. Skoro ista sudbina snašla je Katreja sa Roda: njegov sin Altajmen ga slučajno probode na obali (vidi
93, 2). Kratki mač od riblje kosti upotrebljavaju u Polineziji jer rana od njega zagnoji, što su Grci i Latini
smatrali neizlečivim (Ajlijan: Priroda životinja I, 56); riba od čije se kosti ovakav mač pravi (frygon
pastinaca) je dobro poznata u Sredozemlju. Za Herakla se kaže da je jedanput bio ranjen na taj način (vidi
123, 2).
4. Telemahova ženidba Kirkom i Telegenova Penelopom su na prvi pogled neverovatna stvar. Ser Džems
Frezer (Apolodor: II, str. 303, Loeb) povezuje ove na izgled rodoskvrne odnose sa pravilom po kome u
poligamnim društvima kralj nasleđuje sve očeve ljubavnice osim svoje majke (2. Knjiga Samuilova XVI,
21). Ali poligamija nikada nije bila grčka institucija, pa se zato nije radilo o poligamiji ni u slučaju
Telemaha, ni Telegona, ni Ojdipa, Deteta Nove Godine, koji je ubio svog oca i oženio se očevom udovicom
Jokastom (vidi 105, e), a ni u slučaju Heraklova sina Hile, koji se oženio svojom maćehom Jolom (vidi 145,
e). Svaki od njih je prosto ubio i nasledio kralja Stare Godine na drevni mitski način i tako bio nazvan
njegovim sinom. To objašnjava zašto se Telemah pripremio da zategne luk — čime bi mu Penelopa postala
žena — a Odisej se na to namrštio na njega te je odustao; ta je pojedinost prešla iz priče o Ulisu i nekritički
se zadržala u Odiseji.
5. Ne zna se da li je Odisejeva riđa kosa imala neki mitski značaj (vidi 133, 8); ali to je jedna nevažna lična
osobenost, kao i njegove kratke noge koje su pripadale nekom avanturisti sa Sicilije, koga je Nausikaja
opisala kao Odiseja. Autolik ga je, naravno, nazvao »ljutiti« još pri rođenju (vidi 160, c), a riđa kosa je znak
preke naravi. Ali, iako obrađena kao ep, Odiseja je prvi grčki roman i prema tome ne mora biti mitološki
verodostojna. U romanu Homerova kći* naveo sam moguće okolnosti pod kojima je Odiseja nastala.
* Naš prevod, Nolit, Beograd 1958.
NAPOMENA PREVODIOCA
U toku rada na prevodu, veliku i dragocenu prijateljsku pomoć pri rešavanju stručnih pitanja iz
klasične filologije i helenistike pružali su mi dr Ljiljana Crepajac, docent na Katedri za klasičnu filologiju
beogradskog Univerziteta, i profesor Ljubomir Crepajac, na čemu im, i ovim putem, toplo i iskreno
zahvaljujem. Ako i pored njihovih saveta, u prevodu ponešto ipak nije ostalo bez nedostataka, odgovornost
snosi isključivo prevodilac, koji se prevashodno trudio da sačuva i prenese značenje autentičnog Grevsovog
teksta.
G.M.
INDEKS
409
Robert Graves The Greek Myths tanjel
Mnoga značenja su nesigurna. Imena pisana kurzivom odnose se na ličnosti nehelenske mitologije.
Brojevi označavaju mit i paragraf, a ne broj stranice.
Abant — gušter,
Abder — ? sin bitke,
Adam,
Adan — od žirova,
Adimno — onaj koji ne zalazi
Admet — neukroćeni,
Admeta — neukroćena,
Adonid — gospodar,
Adrast — onaj koji stoji na svom tlu,
Adrasteja — neizbežna,
Aedon — slavuj,
Aelop — munjevita,
Aeropa — nebesko lice,
Afaja — ne tamna, ili ona koja isčezava,
Afarej — neodeveni, Atejdant — izdašni,
Atidamant — ? amfidamant, onaj koji kroti sve oko sebe,
Afidno — onaj koji se savija dok se ne presavije,
Afrodita — iz pene rođena,
Komajta — svetlokosa,
Kiprida,
Najstarija Suđaja,
Epitrajgia — pretvorena u Jarca,
Epitimbrija — od grobova,
Erikina — od kavge,
Savezna,
Riba,
Melajnida — crna,
Koja krišom posmatra,
Shojnida — od kotarice,
Skotija — mračna,
Strankinja,
Temnijska,
Trojanska,
Ujediniteljka,
Uranija — kraljica planina,
Pobediteljka,
Vučja,
Agamed — vrlo oštrouman;
Agameda — vrlo oštroumna,
Agamemnon — vrlo odlučan,
Agan — plemeniti,
Aganipa — kobila koja ubija milostivo,
Agapenor — onaj koji ima mnogo
duievnog bola,
Agatirs — onaj koji ima mnogo besa,
Agava — visokrođena,
Agelaj — svinjar,
410
Robert Graves The Greek Myths tanjel
411
Agenor — vrlo muževan,
Agijej — sa ulice,
Aglaj — sjajan.
Aglaja — svetla,
Aglaur — rosni
Agraul — seoski
Agrej — dlvlji,
Agrije — divlji (Kentaur),
Agriopa — svirepog lica,
Ahaj — onaj koji ožalošćuje,
Ahat — ahat,
Aheloida — ona koja rasteruje bol
Aheloj, R — ? onaj koji rasteruje bol,
Ahiš,
Ahilej — bez usana,
Ajak — onaj koji oplakuje, od zemlje rođeni,
Ajan — tegobni,
Ajant Mali,
Ajant Veliki — od zemlje,
Ajdas — sram,
Ajdonej — Had,
Ajet — moćni ili orao,
Ajgaj, R — kozji,
Ajgajon — kozji,
Ajgej — kozji,
Ajgeja — svetla,
Ajgest, ili Akest — onaj koji je u volji jarcu,
Ajgesta — ona koja se sviđa kozi,
Ajgilalej — od morske obale,
Ajgilaleja — od morske obale,
Ajgimije — ? aigimimos, onaj koji igra ulogu jarca,
Ajgina — kozja snaga,
Ajgipt — nasuprot jarcu,
Ajgist — kozja snaga,
Ajgla — bleštava svetlost,
Ajgleida — svetla,
Ajhmagora — ratoborni duh na pijačnom trgu,
Ajlin — tužbalica,
Ajneja, ili Ajnej — hvale vredni.
Ajol — ? uništitelj zemlje,
Ajsa — brza, Ajsak — mirtina grana,
Ajskulapije — ? ex aesculeo apiens, ona koja visi sa pitomog hrasta,
Ajson — ? aesymnaon, vladalac,
Ajtije — tvorac,
Ajtila — ona koja pali drvo,
Ajtiola — ? onaj koji uništava vatrom,
Ajtol — ? uzročnik razaranja,
Ajtra — vedro nebo,
Ajukar,
Ajukarba,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
412
Ajuna,
Aka — ona koja oblikuje,
Akadem — iz mirnog kraja,
Akakalida — bez zidova,
Akamunt — neumorni,
Akarnan — člčak,
Akast — ? acatastatos, nepostojani,
Akat,
Akesida. — ona koja odvraća od Gore Ide,
Akidusa — bodljikavo biće,
Akmon — nakovanj, ili tučak,
Ako — ona koja oblikuje,
Akrisije — loše suđenje,
Aktaj — od obale,
Aktajon — onaj koji boravi na obali,
Aktin — zrak svetlosti,
Aktor — vođa,
Alalkomenej — čuvar,
Alastor — osvetnik,
Alein,
Alej — meljač,
Aleksandar — onaj koji odbija ljude,
Aleksijar — onaj koji odbija rat,
Aleksiroja — ona koja odvraća tok,
Alekta — bezimena, nespomenljiva,
Alet — lutalica,
Alfej, R — beličasti,
Alfesiboja — ona koja donosi mnogo bikova,
Alfita — bela boginja,
Alkaidi — sinovi moćnog,
Alkaj — moćni,
Alkatoj — sllna moć,
Alkestida — svemoć doma,
Alkida — moć,
Alkidika — moćna pravda,
Alkimed — moćno znanje ili moćni polni udovi,
Alkimeda — moćna učenost,
Alkimedont — moćni vladar,
Alkinoj — moćni um,
Alkiona — kraljica koja odvraća (nepogode),
Alkionej — alceoneus, moćni magarac,
Alkipa — moćna kobila,
Alkitoja — silna moć,
Alkmajon — moćno upinjanje,
Alkmena — mesečeva moć ili moćna u gnevu,
Alkon — moćni,
Alksion — rođeni ratnik,
Aloeidi — deca gumna,
Aloej — od gumna,
Alopa — alopecodis prepredena kao veštica,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
413
Alopek — lisac,
Altaja — beli slez,
Altajmen — snaga rastinja,
Amalteja — nežna,
Amarinkej — brzo letenje,
Amataon,
Amazonke — mesečeve žene,
Amejnije — neprekidni,
Amfijaraj — dvostruko proklet,
Amfidamant — ukrotitelj svega oko sebe,
Amfiktion — onaj koji spaja čvrsto,
Amfiktionida — ona koja spaja čvrsto,
Amfiloh — dvostruka zaseda,
Amfimar - ? dešnjak u obe ruke,
Amfinom — onaj koji je na svakom jaslu,
Amfinoma — ona koja je na svakom jaslu,
Amfion — sa dve očevine,
Amfis — dvostruka snaga,
Amfisa — dvostruka snaga,
Amfitrion — onaj koji obostrano iscrpljuje,
Amfitrita — treća koja kruži, to jest more,
Amik — onaj koii glasno riče,
Amikle — vrlo pohlepan,
Amimona — neoptuživa,
Amintor — branilac,
Amnis, nimfa reke Amnis — od ženskog jagnjeta,
Amon — peskoviti,
Anakim,
Anaks — kralj,
Anaksa — kraljica,
Anaksagora — kralj pijačnog mesta,
Anaksandrid — sin kraljevskog čoveka,
Anaksibija — kraljičina snaga, ili Euridika,
Anata,
Andro — muževni,
Androfon — čovekoubica,
Androgej — čovek od zemlje,
Androgeneja — majka ljudi,
Androgina — čovek-žena,
Androkleja — slava ljudi,
Andromaha — bitka muškaraca,
Andromeda — vladarka ljudi,
Andron — muška odaja,
Angitija — boginja zmija,
Anhijala — bliska moru, širina mora,
Anhinoja — brzog duha,
Anhis — koji je živeo s boginjom,
Anib,
Anije — tegobni,
Aniket — nepobedivi,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
414
Anipa — kraljica kobila,
Ankaj — od klisure,
Ankije — iz pošumljenog dola,
Antagora — onaj što gleda u pravcu pijačnog trga,
Antaj — preklinjan molitvama,
Antaj — cvetni,
Antedon — onaj koji uživa u cveću,
Anteida — cvetna,
Antej —
Anteja — prethodnica,
Anteja — cvetna,
Antenor — umesto čoveka,
Ante-vorta,
Antibija — ona koja se suprotstavlja snazi,
Antiel — iz blizine baruštine,
Antif — protivni,
Antifant — onaj koji govori u ime,
Antifat — govornik,
Antigona — umesto majke,
Antikleja — pogrešan ključ, ili mesto slavnoga,
Antileont — hrabar kao lav,
Antiloh — onaj koji leži u zasedi,
Antinoj — neprijateljska misao,
Antioh — onaj koji vodi protiv,
Antiopa — sa licem koje se suprotstavlja,
Antipojno — zastupnička kazna,
Anu,
Anvan,
Apemosina — neznanje,
Apesant — ? onaj koji popušta,
Apis — davno,
Apolon — uništitelj, ili čovek jabuka,
Kilajski,
Svitanja,
Rastrojeni,
Deltin,
Ukrcavanja,
Lovac,
Hiperborejski,
Likijski,
Frigijski,
Čisti,
Pitijski,
Smintije — Miš,
Sunčani,
Timbraj,
Bele Stene,
Apsirt, ili Ajgijalej — odnet vodenom strujom,
Apsu,
Arahna — pauk,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
415
Aran,
Ardal — prljavi,
AreJ — muški ratnik, Kolhiđanin,
Areja — ratnička,
Arena — muškolika,
Arestan — snaga molitve,
Areta — neizreciva,
Aretusa — ardusa, vodonoša,
Arg — sjajnost,
Arg — bistri, pas,
Medejin sin,
Paraopt — sjajan. bistar kao oko,
Tespijski,
Argej — obeljeni,
Argej — svetli,
Argiopa — svetla lica,
Argonauti,
Arhelaj — vladar naroda,
Arhemor — začetnik sudbine ili prvo maslinovo stablo,
Arhila — istaknuti,
Arhipa — glavna kobila,
Arhipa — najbolja kobila,
Arhitel — opunomoćeni,
Aridela — vrlo očigledna,
Arija — hrastovo drvo,
Arijadna — ariagne, najčistija; ili visokoplodna ječmena majka,
Arion — otmenog porekla,
Kralj Mileta,
Muzičar,
Arista — dobra,
Aristal — najbolji,
Aristel — vidi Aristal
Aristipa — najbolja kobila,
Aristomen — najbolja snaga,
Arizba — ? od aristo i baino, ona koja putuje najbolje,
Arkad — medved,
Armen — jedinstvo,
Arnaja — ovca,
Arnakija — ovija koža,
Arsinoja — muškog uma, Minijeva kći,
Fegejeva kći,
Orestova dadilja,
Arsipa — ? arsipous, ona koja podiže stopala,
Artemida — snažni izvor vode,
Alfeja — beličasta,
Anaejtida — sa planete Venere,
Afaja — ne mračna,
Aricijska,
Brauronijska,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
416
Karijska,
Karijatida. — od oraha,
Mačka,
Kordaks — od konopca za igru,
Kidonska,
Diktina — od mreže,
Ejlejtija — ona koja pomaže ženama pri porođaju,
Elafija — slična košuti,
Efeska,
Slavna,
Obešena,
Košuta,
Lovica,
Hijakintropa — Hijakintova dadilja,
Hiperborejska,
Gospa od jezera,
Gospodarica divljih stvari,
Lafrija — otmica,
Ligodezma — vezana vrbama,
Metapomtijska,
Olimpijska,
Ortija — uspravna,
Ortosijska,
Ubedljiva,
Saronska,
Spasiteljica,
Stimfalijska,
Bikovska,
Tauropola — ubica bikova,
Toantea — od Toanta,
Tridarija — trojstvo kao znak mnoštva,
Trivija — od tri puta,
Vučja,
Artur, Kralj,
Aruru,
Asarak — ? assaros, prezrivi,
Asije — veseli,
Askal — neobrađeni,
Askalaf — kratkouha sova,
Askanije — bez zaklona,
Asklepije — neprestano plemenit,
Agnita — onaj koji čisti,
Kotilejski — lake ruke,
Asop, R — ? asiapaos, nikad miran,
Astarot,
Astarta,
Asterije — od zvezdanog neba, ili od Sunca,
Asterion, R — od Sunca,
Asterodeja — boginja Sunca;
Asteropa — sunčani lik,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
417
Astijanakt, ili Skamandrije — kralj grada,
Astidameja — ona koja umiruje gradove,
Astinoma — zakonodavac grada,
Astioha — posednik grada,
Astipalaja — drevni grad,
Astrabak — lek za siguran vid,
Astraj — zvezdan,
Asvini,
Astar,
Atabirije — (nije grčka reč)
Atalanta — nepokolebljiva,
Atamant — onaj koji žanje visoko,
Atena — ? inverzija od Anate, na sumerskom — Kraljica Nebesa,
Alalkomeneida — čuvarka,
Alea — ona koja melje,
Apaturija — zaštitnica od obmane,
Hrisa — zlatna,
Kolokasija — od crvenog vodenog
ljiljana,
Koronida — od gavrana, ili vrane
Ona koja nosi oružje,
Kozja,
Itona — od vrbe,
Časnih zasluga,
Lafrija — otimačica,
Majka,
Narkaja — neosetljiva,
Onga — (feničanska reč),
Polijada — gradska,
Skirada — od suncobrana,
Ratnička, 115,
Atida — ? actes thea, boginja stenovite obale,
Atimnije — nenasit herojske hvale,
Atis — (nije grčka reč),
Atis — ? skraćeno od atyches, bez sreće,
Atlant — onaj koji se usuđuje, ili onaj koji strada,
Atrej — neustrašivi,
Atropa — ona koja se ne može okrenuti,
Auga — zračnost,
Augeja — svetli zrak,
Auksa — uvećavanje,
Au-Mari, Autolik — pravi vuk,
Autolita — divlje bekstvo,
Automedont — nezavisni vladar,
Automedusa — čista mudrost,
Autonoja — svojeglava,
Avank,
Avram,
Azan — Zeusova zemlja,
Azej — sluga u hramu,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
418
Baal,
Bakha — ona koja besni,
Balije — šarac,
Banba,
Bat — ćutljivi,
Bateja — od trnja,
Baton — kupina,
Bauba — ublažiteljka,
Baukida — preskromna,
Bel,
Bel — baal, gospodar,
Belerofont — ? beleëphoron, onaj koji nosi džilite,
Belili,
Beltis,
Bentesikima — talas iz dubine,
Beroja — ? pheroë, ona koja donosi jaja,
Bija — sila,
Bijadike — nasilna pravda,
Bijant — sila,
Biton — bison, divlji vo,
Bladjuved,
Blatnat,
Bogovi oranja,
Bojot — čuvar stada, čobanin,
Borej — Severni Vetar, ili onaj koji uništava,
Bormo — žalostivni,
Borimus,
Bran,
Branho — promukli,
Branven,
Bresej — onaj koji nadjačava,
Brijarej — snažni,
Brigit,
Brijan,
Brim — onaj koji besni,
Brima — ona koja besni,
Briseida — ona koja preovlađuje,
Britomartis — dobra devica,
Briza — ona koja osvaja ili ona koja blaži,
Bront — grmljavina,
Bromija — ona koja riče,
Brotej — slava,
Budeja — boginja volova,
Bun — breg,
Bunom — odgajivanje volova,
Busirid — Ozirisov grob,
But — bočanin,
Buziga — onaj koji ujarmljuje vola,
Dafna — lovor,
Dafnid — lovor,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
419
Dafojna — krvava,
Dafojnisa — krvava,
Dajdal — bistri, ili mudro smišljeni,
Daktili — prsti,
Dalila,
Demarmen — ukrotitelj jedara,
Damasen — ukrotitelj,
Damis — pobedilac,
Dam-kina,
Damnamenej — onaj koji prisiljava, to jest malj,
Dan,
Danaidi,
Danaj — Dan, sudija, ili Danajin sin,
Danaja — ona koja sudi, ili usahla,
Dardan — ? od dar-daio, onaj kojl
spaljuje,
Daskil — mali pokazivač,
Daun — spavalica,
David,
Dehtira,
Deidameja — ona koja uzima plen,
Dejaneira — ona koja grabi plen,
Dejfil — ljubitelj pljačke,
Dejfob — onaj koji obeležava pljačkaša,
Dejleont — lav koji uzima plen,
Dejmah — ratni plen,
Dejmant — strašni,
Dejmo — strašni,
Dejna — užasna,
Dejno — užasni,
Dejon — pljačkaš,
Dejona — kraljica plena,
Dejonej — sin kraljice plena,
Dejpila — neprijateljske vratnice,
Deksamen — onaj koji zabavlja,
Delfin — delfin,
Delfina — utroba,
Delijad — sin Apolona sa Dela,
Demetra — ječmena mati,
Eleusinska,
Erinija-Furija,
Europa-širokog lica,
Kobilje glave,
Lernajska,
Podzemlja,
Demofont — glas naroda,
Demofoont — svetlost naroda,
Demonasa — kraljica naroda,
Dendrit — trostruka mladost,
Derketa — (nije grčka reč),
Robert Graves The Greek Myths tanjel
420
Derkin — derceynus, onaj koji spava otvorenih očiju,
Despojna — milosnica,
Deukalion — moreplovac s novim vinom, otac Idomenejev,
Sin Minojev,
Pirin muž,
Dezmont — desmentes, međaš,
Dijant — svetli,
Didajon — ? provereni,
Dija — nebeska,
Dijana,
Dijarmud,
Dika — prirodni zakon, ili pravda,
Diktina — ona iz ribarskih mreža,
Diktis — mreža,
Dilan,
Dimant — ? dynamis, moćni,
Dinah,
Diodor — Zeusov poklon,
Diokle — Zeusova slava,
Diomed — božanske mudrosti iz Arga,
Kralj Trakije,
Diona — božanska kraljica,
Dionis — hromi bog,
Bromije — onaj koii besni,
Kretski,
Močvara,
Plutodot — onaj koji daje bogatstva,
Sabazije — onaj koji lomi u komade,
Spasilac,
Dioskuri — sinovi Zeusa,
Dirka — dicre, prilepak, ili dvojnost.,
Disaul — od nesrećne kuće,
Dispontej — valovito more,
Divlje žene,
Dolofion — mudra domaća zmija,
Dolon — kljusar,
Dor — poklon,
Dorida — darežljiva,
Doripa — darovana kobila,
Draupada,
Drijade — hrastove nimfe,
Drijant — hrast,
Driop — hrastovo lice,
Driopa — detlić,
Duhovi (u smislu: zli dusi),
Ea,
Eabani,
Eetion — strašna priroda,
Efes — glad,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
421
Etijalt — onaj koji skače na, to jest mora,
Efron,
Egerija — ajgejrija, od crne topole,
Eha — odjek,
Ehedem — onaj koji drži narod,
Ehefron — prepametni,
Ehem — ? echemythos ćutljivi,
Ehen — onaj koji drži uzdu,
Ehet — čovek od sadržaja,
Ehidna — zmija otrovnica,
Ehion — zmija otrovnica (muška),
Eira,
Ejdija — učena,
Ejdoteja — božanstvem oblik,
Ejlejtija — ona koja dolazi ženi u pomoć pri porođaju,
Ejonej — s visokim stranama,
El,
Elafije — sličan košuti,
Elaida — od masline,
Elat — jalovo drvo,
Elej — Elejac,
Elektra — ćilibar
kćerka Agamemnona,
žena Koritova,
Okeanova nimfa,
Ojdipova kći,
Plejada,
Elektrija — ona koja zrači,
Elektrion — onaj koji zrači,
Elfama, kraljica
Elfenor — čovekova obmana,
Elim — tobolac,
Elpenor — čovekova nada. sin Halkodonta, Odisejev drug,
Empusa — nasilnice,
Enal — dete mora,
Enarefor — onaj koji dobija plen,
Enareta — puna vrlina,
Endeida — onaj koji zapliće,
Endimion — namamljeni domorodac,
Endora, čarobnica
Enija — ratnička,
Enijej — ratnički,
Enkelad — onaj koji zuji,
Enkidu,
Enom — zakoniti,
Entela — ona koja zapoveda,
Eoja — zora,
Epaf — sažaljivi,
Epej — naslednik. ili napadač,
Epidaur — ? epidaulos, tršavi, rutavi,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
422
Epigoni — oni koji su rođeni posle,
Epikasta — ostatak oblika od epicatastrephomene, prevrnuti preko,
Epimed — onaj koji misli sporo,
Epimetej — naknadno domišljanje,
Epistrof — vrdanje,
Epopej — onaj koji sve vidi,
Erata — strasna,
Ereb — prekrivreni (jama),
Erehtej — ? onaj koji hita preko vresa,
Ergin — onaj koji sputava,
Eriboja — bogata stadom,
Erida — borba,
Erif — jarić,
Erifa — kozica,
Erifila — plemenska borba,
Erigona — dete borbe, obilat izdanak,
Erihtonije — vuna na zemlji, ili mnogo zemlje, ili iz zemlje vresa;
Erik — vres,
Erikapaj — onaj koji se hrani vresom,
Erimant — onaj koji proriče kockom,
Erinije — ljutite,
Eriopida — krupnooka, ili vrlo bogata,
Erisihton — onaj koji mrvi zemlju,
Eritelda — krmezna,
Eriteja — crvena zemlja,
Eritro — crveni,
Erkvilf,
Erot — erotična ljubav,
Esmun (semitska reč), onaj koga prizivamo,
Etan,
Eteokle — istinska slava,
Eteoklo — istinska slava,
Euadna — ? euanthe, ona koja se rascvctava,
Euakma — lepa mladica,
Euandar — đobar za ljude,
Euant — cvetajući,
Euareta — puna vrlina,
Eubula — dobar savetnik,
Eubulej — dobar savetnik,
Eudora — darežljiva,
Euen — onaj koji drži uzde,
Euer — ? dobro podešeni,
Eufem — religiozni spokoj,
Eufema — religiozna smirenost,
Euforb — dobra paša,
Eufrosina — dobro raspoloženje,
Euip — lep pastuv,
Euipa — naočita kobila,
Eumaj — dobrog nastojanja,
Eumel — prijatni zvuk,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
423
Eumenide — ljubazne,
Eumolp — dobra melodija,
Eunej — od ložnice,
Eunoja — dobra pamet,
Eunom — uredni,
Eupalam — izumitelj,
Eurgij — široko kruženje,
Eurijanasa — kraljica koja širom vlada,
Euribat — onaj koji mnogo hoda,
Euribija — razmetljiva snaga,
Euribije — dugi život,
Euridamant — veliki ukrotitelj,
Euridika — velika pravda
kćerka Adrastova,
sestra Hijaktinova,
žena Orfejeva,
kćerka Pelopova,
Eurijal — veliki lutalica,
Eurijala — velika lutalica, ili sa širokog gumna,
Eurikleja — čuvena,
Euriloh — prostrana zaseda,
Odisejev drug,
Eurifaesa — koja sija nadaleko,
Eurimah — veliki borac,
Eurimedont — široko pravilo,
Eurimedusa — biće velike mudrosti,
Eurinom — veliki lutalica, ili rasprostranjeno pravilo,
Eurinoma — velika lutalica, ili opšti zakon,
Euripal — široki oklop. ili široke vratnice, sin Telefa,
Eurisak — široki štit,
Euristej — goniti snažno natrag daleko i na široko,
Eurigten — ogromna snaga,
Eurit — u punom toku,
sin Augeje,
Euritemista — velika vladavina,
Eurition — svuda poštovani,
Kentaur,
Euritoj — od široke delatnosti,
Europa — širokog lica, ili dobro navodnjavana (Ajropa),
sestra Kadmova,
Eurota — lepi tok,
Euterpa — ona koja se lepo raduje,
Eva,
Fala — ona koja sija,
Faja — brada,
Fajak — svetli dolazak,
Fajdra — blistava,
Fajsila — ? pročišćeno svetlo,
Fajst — napravljen da svetli,
Fajton (bik) — onaj koji sija,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
Fajtusa — svetlo biće, 424
Falant — ćelavi,
Falas — sjajna ivica šlema,
Faler — pegavi, ili beloprugasti,
Fan — onaj koji otkriva,
Fano — buktinja,
Fares,
Fastont — onaj koji sija
sin Eoje,
sin Helija,
Faun-favonije — ? onaj koji povlašćuje,
Fearin — od svitanja,
Fegej — pitomi hrast,
Fejdip — onaj koji štedi svoga konja,
Femije — čuveni, Fenja,
Fer — onaj koji nosi, 148,
Fereboja — ona koja donosi stado,
Fereklo — onaj koji donosi slavu,
Fijala — pehar,
Filaj — ? philaemos, krvožedni,
Filak — čuvar,
Filamon — ljubitelj trka,
Filant — čuvar, stražar,
Filej — plemenski poglavica,
Filemon — praćkaš,
Filida — lisnata
Bisaltska,
Tračka,
Filije — lisnati,
Filira — lipa,
Filojtije — srećna presuda,
Filoktet — ljubav za posedovanjem,
Filolaj — voljen od ljudi,
Filomela — slatka melodija,
Filomeleid — drag nimfama kulta jabuke,
Filonoja — prijatno sećanje,
Filonoma — plemenska ispaša,
Fimah — onaj koji ošamućuje bolom,
Fineida — morski orao,
Finej — ? pheneus, morski orao,
Fin Mak Kul,
Fion,
Fiskoja — debela mešina,
Fital — čuvar voćnjaka,
Fitalidi — odgajivači,
Flegija — vatreni,
Flogije — vatreni,
Flora,
Fob — strah,
Fodla,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
425
Fojba — svetli mesec,
Fojniks — palmovo drvo, ili krvavo crveno,
sin Amintora,
Fojnisa — krvava,
Fojnodamant — onaj koji se usteže od klanja,
Fok — foka,
Fol — obrazovani,
Forbant — strašni,
Forkida — krmača,
Forkide — krmačina deca,
Forkij — vepar,
Formion — moreplovčev pleteni ogrtač,
Foronej — onaj koji donosl hvalu, ili fearinus od proleća,
Fortuna,
Fosfor — Jutarnja zvezda,
Frasije — govornik,
Friks — čekinjasti, ili ukočen od straha,
Frontida — briga, pažnja,
Ftija — ona koja bledi,
Furije — vidi Erinije
Gabriel,
Galaad,
Galantida,
Galantijada,
Galen — lasica,
Galateja — mlečnobela,
Galatija — Galija, ili galska,
Ganimed — od ganuesthai i medea, onaj koji uživa u muškosti,
sin Troja,
Garamant — narod boginje Kar,
Garan — ždral,
Gasterohejri — trupovi sa udovima,
Gejlisa — ona koja se smeši,
Gelanor — smeh,
Gelon — onaj koji se smeje,
Gerajst — dostojan poštovanja,
Gerion — ? geranon, ždral,
Gig — gegenes, od zemlje rođen,
Giganti,
Gilgameš,
Glauk — sivozeleni
sin Antedona,
sin Hipoloha,
sin Minoja,
nećak Sarpedonov,
morski bog,
sin Sisifa,
Glauka,
Glaukija — sivozelena,
Glaukipa — vrana kobila,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
426
Glen — čudo,
Goda,
Godišnja vremena,
Godiva,
Gospa,
Gog,
Golso — ? gorgos, strogog lica,
Gordije — ? grudios. onaj koji muca ili onaj koji gunđa,
Gorga — mrgodna,
Gorgofona — gorgonska smrt,
Gorgone — namrštene,
Gorgopida — groznog lica,
Gortis — ? grotys, od pećine, ili od Carten, kretska reč za »kravu«,
Gracije,
Graje — sive,
Gras — ? grasos, onaj koji miriše na kozu,
Gration — onaj koji se čese,
Gron,
Gunej — plodna zemlja,
Gvidion,
Gvin,
Gvitur,
Had — bez očinjeg vida,
Hajmon — vesti, ili onaj koji raskrvavljuje,
Hajrija — ona koja dočekuje dobrodošllcom,
Hales — lutalica,
Halijart — hleb s mora,
Halija — s mora,
Halion — ? chaliphron, bez misli,
Halirotije — bučno more,
Halis — (nije grčka reč sada),
Halisk — uzapćen,
Halkiopa — bronzano lice,
Halkodont — metalni put,
Hamadrijade — hrastove nimfe,
Haos — onaj koji zjapi,
Haribda — ona koja usisava,
Hariboja — ljupkost stada,
Harita — milost,
Harite — milostive,
Harmonija — slaganje,
Harmotoja — oštar nokat,
Haron — neprijatna svetlost,
Harpala — ona koja se hvata za…
Harpalik — proždrljivi vuk,
Harpalika — proždrljiva vučica,
Harpije — one koje dohvataju,
Harpina — ? sokolica,
Hator,
Hava,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
Heba — mladost ili ona koja sklanja ispred očiju ili hetitski: Hepa, majka zemlja,
Hefajst — ? hemeraphaestos, onaj koji sija danju,
Hegemona — gospodstvo,
Hejmaroj — bujica,
Hejron (Hiron) — ruka,
Hekaba — ona koja se udaljuje,
Hekaerga, — ona koja dejstvuje izdaleka,
Hekala, Hekalena — ostatak od oblika Hecate Selene, mesec koji daleko prodire, to jest Artemida,
Hekata — jedna stotina,
Mlađa,
Hektor — podupirač, ili potpora,
Hekuba — vidi Hekaba
Hela — svetla,
Helej — bradavičav,
Helen — mesec ili korpa koja se upotrebljava prilikom prinošenja žrtava boginji Mesec
Helen Dendrit, Helena od drveća,
kćerka Ledina,
kćerka Paridova,
Helen — svetla,
Helen — od meseca,
Helika — vrba,
Helikaon — goruće sunce,
Hem,
Hemera — dan,
Hemiteja — polubožanstvena,
Henioha — ona koja drži uzde,
Hen Ven,
Hepa,
Hepatu,
Hepit,
Hepta,
Hera — zaštitnica,
Agrivska,
Eriboja,
Helotida,
Kozja,
Herakle — slava Herina
sin Alkmenin,
Sprečilac zala,
Svetlooki,
Bufag — onaj koji jede volove,
Nebeski,
Kornopion — plašilac skakavaca
Daktil,
Dorski,
Egipatski,
Iscelitelj,
Konjovezac,
Ipokton — onaj koji uništava glad,
427
Robert Graves The Greek Myths tanjel
Melkart — zaštitnik grada, 428
Melon, od jabuka,
Herakle koji odseca noseve.
Ogmije,
Ofiokton — onaj koji ubija zmije,
Spasilac,
Skitski,
Tirski, ili Feničanski,
Pobednik,
Ranjenih bedara,
Heraklidi — sinovi Herakla,
Her
Hermafrodit — hermafrodit,
Hermes — kameni beleg ili stub,
Egipatski (Zeusov sin),
Nosilac ovna,
Podzemni,
Hermiona — kraljica stuba,
Hern,
Herofil — drag Heri,
Herofila — draga Heri,
Hersa — orošena,
Hesih — ćutljivi,
Hesiona — kraljica Azije,
Hesper — večernjača,
Hespera — veče,
Hesperida — veče,
Hesperide — nimfe sa Zapada,
Hestija — ognjište,
Hibris — bestidnost,
Hidra — vodeno biće,
Higijea — zdravlje,
Hijada — snežne pahulje,
Hijade — one koje stvaraju kišu ili svinjice,
Hijakint — zumbul,
Hijakintide — kćeri Hijakintove,
Hijera — sveštenica,
Hiketaon — pribegar,
Hil — biljni sok, ili bobica,
Hil ili Hilije — ? šumski čovek,
Hilad — iz šume,
Hilaj — iz šume,
Hilajra — ona koja sija,
Hilej — vidi Ojlej
Himajr (Himer) — jarac,
Himajra (Himera) — koza,
Himer — žudnja,
Himera — žudnja,
Hiona — kraljica labudova,
Hipa — kobila,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
429
Hipalkim, Hipalkmo, Hipalk — konjska snaga,
Hipas — konjanik,
Hipej — sličan konju,
Hiperborejci — ljudi koji žive iza Severnog vetra,
Hipereja — biti iznad,
Hiperenor — biti nadmoćan,
Hiperion — onaj koji boravi na visinama,
Hiperipa — nebeska kobila,
Hipermnestra — prevelika molba,
Hiperoh — nadmašivanje,
Hipodam — ukrotitelj konja,
Hipodameja — ukrotiteljica konja,
Hipokoont — konjska štala,
Hipolit — izgažen od konja
sin Tesejev,
džin,
Hipolita — izgažena od konja,
Hipoloh — rođen od kobile,
Hipomedont — gospodar konja,
Hipomen — konjska moć,
Hiponoj — konjska mudrost,
Hiponoja — konjska mudrost,
Hipotoj — siloviti pastuv,
Hipotoja — silovita kobila,
Hipsej — visoki,
Hipsipil — od visokih vratnica,
Hipsipila — od visokih vratnica,
Hipta,
Hirijej — od košnica,
Hirija — košnica,
Hirmina — ? zujanje u košnicama,
Hirtak (nije grčka reč),
Historida — dobro obaveštena,
Hju Gadarn,
Hlidanopa — nežno lice,
Hlorida — zelenkasta,
Hnas,
Hodit — pešak,
Hojra — krmača,
Hola, gospođa,
Homad — metež,
Hon,
Hoplet — vojnik,
Hore,
Hris — zlatan,
Hrisa — zlatna,
Hriselda — zlatna,
Hrisip — zlatan konj,
Hrisaor — zlatna sablja,
Hristotemina — zlatni poredak,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
430
Hromija — ona koja ulepšava,
Htonija — sa zemlje,
Htonije — sa zemlje,
Iao,
Idaj — sa planine Ide, ili iz šumovite planine,
Idaj — sa planine Ide,
Idaja — sa planine Ide, ili iz šumovite planine,
Idmon — onaj koji zna,
Idomenej — ? idmoneus, onaj koji ima znanja,
Ifijanasa — moćna kraljica,
Ifiboja — volovska snaga,
Ifigeneja — ona koja rađa snažnu rasu,
Ifikle — čuvena moć
sin Amfitrionov,
Argonaut,
Ifiklo — čuvena moć,
Ifimedeja — ona koja snaži genitalne organe,
Ifimedont — moćni vladalac,
Ifinoja — moćna pamet,
Ifit — zaštićena snaga,
brat Eurstejev,
Ija — mesec,
Ijodama — ? iodamalis, Ijina junica,
Ijola — ? ioleis, poljsko stado,
Ijon — domorodac, ili meštanin,
Ijoks — ? ioxus, ratnička buka,
Ikadije — eicadios, dvadeseti,
Ikar — (isto značenje kao i za Ikarija),
Ikarije — iocarios, posvećen mesečevoj boginji Kar, ili od Ikarskog mora
Atenjanin,
kralj Karije,
otac Penelopin,
Iksion — snažan domorodac,
Il — mnoštvo, ili onaj koji potiskuje (OjleJa),
brat Erihtonijev,
Mlađi,
Iliona — kraljica Ilijuma,
Ilirije — ? ill-ouros, onaj koji popreko gleda divljeg bika,
Iliunka,
Ina — ona koja čini snažnim,
Inah — ? onaj koji čini jakim i snažnim,
Indra,
Ir — muški oblik od Irida,
Irida — duga,
Isak,
Isandar — nepristrastan,
Ishepolis — jak grad,
Ishij — snaga,
Istar,
Isus Navin (Josua),
Robert Graves The Greek Myths tanjel
Itij — vrba, 46, 431
Itil — mali Itij,
Iton — čovek vrba,
Izida — ona koja plače,
Izmenije, R — učeni,
Jafet,
Jahu — preuzvišeni golub,
Jakho — bučni poklik,
Jakov,
Jalebion — ? ialemobion, nesrećni život,
Jalisa — žena koja jadikuje,
Jamba — hroma,
Jan,
Japet — onaj koji prenagljuje,
Japis — vidi Japet
Jas — iscelitelj,
Jasije — iscelitelj,
Jasion — domaći iscelitelj,
Jason — iscelitelj,
Jatpan,
Jeftaj,
Jehova,
Jezekij,
Jing — vijoglava,
Jobat — onaj koji ide sa meseca,
Jokasta — ? io-cassitere, sjajni mesec,
Jolaj — ljudij od zemlje, ili grumen ilovače,
Protesllaj,
Jona,
Jonatan,
Jordan — (semitska reč), reka suđenja,
Josif,
Junona,
Jupiter,
Kabeiri — (nije grčka reč),
Kadmo — sa istoka,
Kafaur — kanfor,
Kahalein,
Kajnej — nov,
Kajnida — nova,
Kak — rđav,
Kal — ispravan,
Kala — poštena,
Kali,
Kalaid — od promenljive boje,
Kaleb,
Kalhant — bronzani,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
Kaliba — koliba, 432
Kalidika — pravedni sud,
Kalika — ružin pupoljak, ili minđuša,
Kalileont — lep lav,
Kaliopa — lepog lica,
Kalipolis — lep grad,
Kalipsa — skrivena, ili ona koja skriva,
Kaliroja — lepo cvetanje,
Kalista — najlepša,
Kameira — ona koja deli,
Kampa — vijugava,
Kanaha — lavež,
Kandaon — ? onaj koji sija,
Kanet — (posvećen) boginjina korpa,
Kanto — tovarni magarac,
Kapanej — kočijaš,
Kapis — onaj koji guta, ili onaj koji grabi,
Kar, ili Ker — (nije grčka reč),
Kardeja,
Karn,
Kardis — ? Zeus Karijski,
Karija — orahovo drvo,
Karijatida — od orahovog drveta,
Karije,
Karmanor — sluga mesečeve boginje Kar,
Karmenta — mudra Kar,
Karno — truba,
Karpa — smežuravanje,
Kasandra — ona koja upetljava ljude,
Kasiopeja — sok cimetovog drveta,
Kastor — dabar,
Katrej — catarrhoös, onaj koji plovi nizvodno,
Kaukon — ? kreštalo,
Kedalion — onaj koji se brine o mornarima,
Kefal — glava,
Kefej — cepeus, baštovan,
Kefis, R. — reka vrtova,
Keik — morski galeb,
Kekrop — lice sa perčinom,
Kelajna — crnoputa,
Kelej — onaj koji zove; odatle: čarobnik, vrač ili detlić,
Kelmid — topljenje ili onaj koji se topi,
Kenhrija — pegava zmija,
Kentaur — ? jak za stotinu,
Kentauri — (vidi Kentaur),
Ker — sudbina, ili strašni sud,
Ker,
Kerambo — isturenih rogova,
Kerber — ? ker berethrou, demon podzemne jame,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
433
Kerda — zaslužiti, ili lasica, ili veštica,
Keret,
Kerik - glasnik,
Kerkion — veprov rep,
Kerkisera — ona koja vlada preslicom,
Kerkopi — lica s perčinima,
Keta — morsko čudovište,
Keutonim — skriveno ime,
Kijamit — sin pasulja,
Kijat — vinski pehar,
Kibela — ona sa kosom, ili ona sa sekirom,
Kibosur — četvrtasto vedro,
Kidon — slava,
Kihrej — ? cichoreus, od žutenice,
Kiklopi — prstenooki,
Kikno — labud
sin Apolonov,
sin Arejev,
sin Posejdonov,
Kil, Kila, Kela — magarac,
Kila — magarica, ili kocka napravljena od magareće kosti,
Kilarab — ? cyclarabes, sa kolima čiji točkovi lupaju,
Kilena — kriva kraljica,
Kilenije — onaj koji je odan krivoj kraljici,
Kilhvič,
Kilik — ? cillix, vo izvijenih rogova,
Kingu,
Kinira — tužan krik,
Kirena — vladajuća kraljica, ili gospodarica konjske opreme,
Kirijanasa — kraljica vojnih glavara,
Kirka — sokolica,
Kirkin — onaj koji kruži,
Kisejda — bršljan-žena,
Kisej — od bršljana,
Kisija — bršljan,
Kitizor — vreme obilja ili deteline,
Kizik — uzvišeni,
Kleisitira — brava na vratima,
Kleit — glasoviti,
Kleita — glasovita,
Kleitonim — čuveno ime,
Kleja — slavna,
Kleobis — cleo-bios, slavni život,
Kleobula — čuveni savet,
Kleodaj — čuveni ratnik,
Kleodika — čuvena pravda,
Kleola — sasvim čuvena,
Kleolaj — slavni narod,
Kleomen — čuvena snaga,
Kleon — čuven,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
Kleopatra — očeva slava, 434
Kleotera — plemenita lepota,
Kleta — izabrana, ili dozivana
Klija — ona koja obnaroduje,
Klimena — čuvena moć,
Klimenej ili, Klimen — čuvena moć,
Klitajmnestra — ? vredna prosidbe,
Klitija — slavna,
Klitije — slavan,
Klota — prelja,
Koej — pametan,
Kokal — spiralna školjka,
Komajta — svetlokosa,
Komel — dugokosi,
Kunida — znalac sa planine Ide,
Koprej — izmećar,
Kora — devica,
Kordelija,
Koribanti — iskićenl igrači,
Korint — čovek tojaga,
Korintije — čovek tojaga,
Korit — sa šlemom,
Korojb — onaj koji se gosti goveđom pečenicom,
Koron — vrana, ili gavran,
Koroneja — od vrana,
Koronida — vrana, ili gavran
mati Asklepija,
Hijada,
Korunet — pretučen batinom,
Kot — sin Kotite,
Kotita — (nije grčka reč),
Kozji Pan — vidi Pan
Kraljica meseca Maja,
Kraljice,
Kranaj — stenoviti,
Kranaja — stenovita,
Kranajhma — stenoviti vrh,
Kratos — snaga,
Kreidilada,
Kreont — vladar,
Kres — Krećanin,
Kresfont — jači ubica,
Kresida — chryseis, zlatna,
Kreta — crateia, jaka, ili vladajuća boginja,
Kreteida — vladarka,
Kretej — vladar,
Kretej — vladar,
Kreusa — vladajuće biće
Robert Graves The Greek Myths tanjel
435
majka Ionova,
Najada,
kćerka Prijamova,
Krimis, R — ? (kretska reč),
Kristinobil, vladarka,
Krišna,
Kron — vrana,
Krot — ritmički udarac,
Kroton — pseći krpelj,
Krotop — pobednička stopa,
Ksant — žuti,
konj,
reka,
Ksenokleja — čuvena gošća,
Ksisut,
Ksut — vrabac,
Kteat — onaj koji stiče posed,
Ktesip — posednlk konja,
Kumarbi,
Kureti — mladi ljudi koji su obrijali glavu,
Kurisija — tužbalica,
Kuroj,
Laban,
Labdok — ? lampadōn aces, pomoć od baklja,
Labik — opasni,
Labrijadi — ljudi od sekire,
Ladun — onaj koji grli,
Laert — mrav,
Lagos,
Lah,
Lahamu,
Lahesa — ona koja odmerava,
Lahmu
Laidley Worm,
Laj — ? leios, onaj koji ima stado,
Lajlap — vihor,
Lakedajmon — jezerski demon,
Lakinije — izreckan,
Lakona — gospodarica jezera,
Lamija — proždrljiva, ili pohotljiva,
Lam — onaj koji guta, ili proždire,
Lamp — baklja,
Lampada — baklja,
Lampetija — sjaj godine,
Lampon — onaj koji sija,
Laodameja — ukrotiteljka naroda
dadilja Orestova,
žena Protesilajeva,
Laodika — pravda naroda,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
436
Laokoont — onaj koji vrlo uočava,
Laomedont — vladar naroda,
Laonoma — zakon za narod,
Laotoja — kamen koji juri,
Lapiti — ? lapicidae, komadići kremena,
Lat,
Latin — Latin,
Latona — kraljica Lata,
Latromid — nepouzdan,
Learh — vladar naroda,
Leda — gospođa,
Lej — lav
Atenjanin,
sin Orfejev,
Lejriopa — lica kao u ljiljana,
Leonim — ime lava,
Leontofon — onaj koji ubija lava,
Leprej — krastav,
Lepreja — krastava,
Leta, R — zaborav,
Leta — ? kamen, ili gospa,
Leuk — beli,
Leuka — bela, ili bela topola,
Leukip — beli pastuv,
Leukipa — bela kobila,
Leukipid — bela ždrebad,
Leukofan — bela pojava,
Leukon — beli,
Leukoteja — bela boginja,
Libija — kiša koja lije,
Ligis — piskav,
Lih — čista stena,
Lihno — svetiljka,
Likamed — prepreden kao vuk,
Lik — vuk,
Likaon — obmanuti vuk,
sin Pelazgov,
brat Polidorov,
Likast — onaj koji živi među vukovima,
Likimnije — ? lichymnios, himna u vreme kad se veje ječam,
Likoters — letnji vuk,
Liktaja — ? lycotheia, božanska vučica,
Likurg — vukov posao,
iz Nemeje,
Lilim, Lilitina deca,
Lilit, kreštava sova,
Lin — lanena nit,
Lin — lan, ili lanena struna lire iz Arga,
sin Izmenija,
sin Ojagra,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
Linda — ona vezuje lanenim koncem, 437
Linkej — oštrook kao ris,
Lir,
Lisijanasa — kraljica koja deli,
Lisidika — ona koja se rasipa pravdom,
Lisipa — ona koja raspreže konje,
Litijers - (nije grčka reč),
Lud,
Lju Laj,
Magnet — iz Magnezije,
Mahajr — mesar,
Mahaon — lancet,
Maja — baka,
Majandar — onaj koji traži čoveka,
Majka Bogova,
Majka Zemlja,
Majnade — lude žene,
Majra — svetlucava,
Majve,
Makarej — srećan,
Makarija — blagoslovena,
Makrida — visoka, ili udaljena,
Malida — beličasta,
Maneros,
Manta — proročica,
Mantu,
Mara-Marida — ? maris, tečna mera za tri pinte,
Marafije — ? marathrius, divlja mirođija,
Marat — mirođija,
Maraton — ? marrathron, mirođija,
Marduk,
Marijamna,
Marijana,
Marijena — visokoplodna nebeska majka,
Marmak — marmaranex, mermerni kralj,
Marmaranakt — mermerni kralj,
Marpesa — grabljivica,
Marpesija — grabljivica,
Marsija — ? od marnamai, borac,
Mart,
Meda — lukava,
Medej — lukavi,
alias Poliksen,
Medeja — vešta,
Medont — vladar,
Medus — vešt,
Medusa — vešta,
Megajra — svađa,
Megameda — velika pamet,
Megapent — veliki bol,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
438
Megar — pećina, ili šupljina u steni,
Megara — proročka pećina,
Megarej — od proročke pećine,
Megera — ona koja prolazi ljupko,
Mekistej — najveći,
Melajnida — crna,
Melampo — crno stopalo,
Melan — crni,
Melanej — crni,
Melanije — crni,
Melanion — crni domorodac
Atalantin muž,
sin Friksov,
Melanip — crni pastuv,
Melanipa — crna kobila,
Melantej, ili Melant — sa crnim pupoljcima ili crnpurast,
Meleagar — kokoška biserka,
Meliboja — slatki krik,
Melija — jasen,
Melije — nimfe jasenovog kulta,
Melisej — medeni čovek,
Melita — pažnja,
Melkart,
Memnon — odlučni,
Men — mesec,
Menedem — onaj koji se odupire narodu,
Menelaj — moć naroda,
Menestej — božanska snaga,
Menodika — pravo snage,
Menojkej — snaga kuće,
Menojt — onaj koji prkosi sudbini,
Menojtije — onaj koji prkosi sudbini, ili narušena snaga,
Mentor — ? menetos, strpljivi,
Menja,
Merion — udeo u plaćanju,
Mermer — potišten brigom,
Merop — govorljiv, ili onaj koji jede pčelu,
Meropa — govorljiva, ili ona koja jede pčelu,
Mestor — savetnik,
Metaneira — ona koja živi među devicama,
Metapont — preko mora,
Metarma — promena,
Metijadusa — prepuna saveta,
Metida — savet,
Metion — onaj koji radi namerno,
Met Kurtije,
Metopa — metopedon, napred, ili metopon, prednji deo,
Mida — ? mita, seme,
Mideja —? mideia, promišljeni,
Migdon — ? amygdalon, badem,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
439
Mihael,
Milet — ? milteias, bojiti crvenkastim okerom,
Milet — mlin,
Mimant — mimikrija,
Min — izvinjenje,
Minijada — mesečev čovek,
Mindon — mutav,
Minoj — ? meinos osia, mesečevo stvorenje
sin Likastov,
sin Zeusov,
Minotaur — Minojev bik,
Minta — menta,
Mirina — morska boginja,
Mirmek — mrav,
Mirmidon — mrav,
Mirta, Mirteja, Mirtoesa — morska boginja,
Mirtil — mirta,
Mirtine nimfe,
Mitra,
Miskel — ? mali miš,
Mnemon — umni,
Mnemosina — sećanje,
Mnesimaha — oprezna da ne dođe do bitke,
Mojra — udeo, ili sudba,
Mojre — vidi suđaje,
Mojsije,
Moks,
Mol — ratni napor,
Moliona — kraljica moly, ili ratnica,
Molioni — ratnici,
Molionidi — sinovi ratničke kraljice,
Moloh,
Molorh — onaj koji sadi drvo,
Molp — melodija,
Molpadija — posmrtna pesma,
Mops — ? moschos, tele
Lapit,
unuk Tejresijin,
Mot,
Mumi,
Munip — napušteni pastuv,
Munit — jednostrani štit,
Musaj — od Musa,
Muse — planinske boginje,
Najade — vodene nimfe,
Narkaj — neosetljivi,
Narkis — neosetljivi, ili narkotični,
Naukrata — gospodarica broda,
Naupijadama — progoniteljka lađa,
Nauplije — moreplovac,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
Nausikaja — ona koja pali brodove, 440
Nausinoj — vešti mornar,
Nausitej — u službi boginji mora,
Nausitoj — silni mornar,
sin Odisejev,
kralj Fajačana,
Neajra — mlađa,
Nebrofon — smrt jareta,
Nefalion — trezveni,
Nefela — oblak,
Neftis,
Neida — vodena nimfa,
Neit,
Nelej — nemilosrdni,
Nemeja — od proplanka,
Nemesida — po zakonu, ili božanska osveta,
Neoptolem — novi rat,
Nereida — mokra,
Nereide — mokre,
Nerej — mokar,
Nergal,
Nes — ? neossus, mlada ptica ili životinja,
Nestor — ? neostoreus, onaj koji govori na nov način,
Ngama,
Nijam Zlatokosi,
Nikipa — pobednička kobila,
Nikostrat — pobednička vojska,
Nikostrata — pobednička vojska,
Niklej - od noći,
Niktim — od noći,
Nil, R —
Ninib,
Nioba — snežna,
Nis — iseljenik, ili sjajnost,
sin Hirtakov
Nisa — hroma,
Noć
Noje,
Nomija — ona koja napasa,
Nomije — čuvar stada,
Norak — ? norops, sa licem suviše svetlim da se u njega gleda,
Norne, Tri,
Odin,
Odisej — ljutiti,
Ofelt — dobročinitelj, ili obavijen zmijom,
Ofion — domaća zmija,
Ogmija - sunčanog lika,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
441
Ojagar — oea-agrios, od divlje oskoruše,
Ojak — brodska krma,
Ojbal — ? od oebalia, šarena ovčija koža, ili oecobalos, kućni prag,
Ojbalidi — sinovi gumna,
Ojdip — otečenih stopala, ili možda dete nadirućeg talasa,
Ojkle — plemenita ptica,
Ojlej, ili Hilej — milostivi (rani oblik od Il),
Ojna — od vina,
Ojneida — od vinove loze,
Ojnej — od vina,
Ojnomaj — silovit od vina,
Ojnona — kraljica vina,
Ojnopa — vinsko lice,
Ojnopion — vino u izobilju,
Ojon — usamljena ptica kao predskazanje,
Ojsin,
Ojtolin — osuđeni Lin,
Okean — od brze kraljice,
Okipeta — brzo krilo,
Oksil — ? oxylalus, brz da dohvati,
Ol — ? otesypnos, uništitelj sna,
Olvena,
Omfala — pupak,
On,
Oneaja — uslužna,
Onk — kuka,
Onka — kruškino drvo,
Opida — strahopoštovanje,
Orej — od planine,
Orejtija — ona koja divlja u planinama,
Orest — brđanin,
Orestej — posvećen planinskoj boginji,
Orfej — ? ophruoeis, od rečnih obala,
Orhomen — snaga borbenog reda,
Orion — onaj koji boravi na planini,
Ork — vepar,
Ornej — ''orneon'', ptica,
Ornit — ptica,
Ornition — čovek ptica,
Orseida — ona koja pokreće,
Orsiloba — ona koja izaziva porođaj,
Ortaja — uspravna,
Otrija — ? uzbudljiva, plaha,
Ortro — rani,
Ot — onaj koji gura nazad,
Otionija — sa spuštenim ušima,
Otrera — hitra,
Oziris,
Ožije l danoa (Ogier le Danois),
Paf — pena,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
442
Pagas — onaj koji drži čvrsto,
Pajonije — oslobodilac od zla,
Paktol, R — ? sigurna propast,
Palajmon — rvač,
Palamed — drvena mudrost,
Palant — devica, ili mladost
Džin,
sin Likaonov, 99, a
sin Pandionov,
polubrat Tesejev,
Titan,
kći Tritonova,
Palantidi — sinovi Palanta,
Pamon — pammaen, pun mesec,
Pan — pašnjak,
Pandar — onaj koji sve dere,
Pandareja — onaj koji sve dere,
Pandion — (sveštenik) na svezeuskoj proslavi,
Pandor — svedajući,
Pandora — svedajuća
žena Epimetejeva,
kćerka Erehtejeva,
Pandros — sav od rose,
Pankratida — sva u snazi,
Panopej — onaj koji sve nadgleda ili pun mesec,
Pantoj — sav plahovit;
Parid (ili Aleksandar) — tobolac,
Parija — drevna,
Parije — drevne,
Pamas — ? od paluno, onaj koji rastura,
Partenija — devojka,
Partenopa — devojačko lice,
Partenopaj — sin probušenog himena,
Pasal — veseo,
Pasifaja — ona koja sija za svakog,
Pasiteja Kala — boginja lepa svima,
Pašt,
Patroklo — očeva slava,
Pedas — nevaljalac,
Pegas — od kladenaca,
Pejritoj — onaj koji se okreće unaokolo,
Pelagon — od mora,
Pelazg — drevni, ili moreplovac,
Pelej — blatnjavi,
Pelija — crni i plavi,
Pelop — blatnjavo lice,
sin Agamemnonov,
Pelopija, eja — blatnjavo lice,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
443
Pelor — čudovišna zmija,
Pemfreda — osica,
Pemon — beda,
Pempto — peti,
Penej, R — kao konac,
Penelej — opasan lav,
Penelopa — s paučinom preko lica, ili prugasta patka,
Pentej — bol,
Pentesileja — ona koja primorava ljude da tuguju,
Pentil — ublažitelj bola,
Pera — kožna torba,
Perdik — jarebica,
Peredur,
Perej — trgovac robljem,
Pergam — utvrđenje,
Periboja — okružena stadom,
Kurisija,
Perifet — opštepoznati,
Periguna — mnogo zemlje koja rađa žitom,
Perijer — okružen utvrđenjima,
Periklimen — vrlo čuven,
Perilaj — okružen svojim ljudima,
Perimed — vrlo mudar,
Perimeda — vrlo mudra,
Periopida — s velikim bogatstvom,
Pers — uništitelj,
Persa — uništenje,
Persefata — ona koja naređuje uništenje, ili golubica koja uništava,
Persefona — ona koja donosi uništenje,
Perseida — uništiteljka,
Persej — uništitelj,
Petej — ? peteenos, pernati,
Pijel — debeli,
Pijerida — sočna,
Pigmalion — rutava ruka,
Pik — detlić,
Pilad — ? pylades, vratnice Hada,
Pilaj — vratnice,
Pilajmen — pravo prolaza,
Pilenor — na pragu čovečanstva,
Pilija — ovratnica,
Pilije, ili Pelije — od vratnica,
Pilon — vratnice,
Pimpleja — ona koja puni,
Pir (kasnije Neoptolem) — vatreno crven,
Pira — vatreno crvena, (vidi takođe Kerkisera)
Pirajhmo — plamena tačka,
Piram,
Pirena — besne uzde,
Pitej — bog bora,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
444
Piteja — boginja bora,
Pitije — ? istraživač,
Pitiokampt — onaj koji savija bor,
Pitis — jela,
Piton — zmija,
Plejade — one koje plove, ili jato golubica,
Plejona — ploveća kraljica,
Pleksip — upletena konjska griva,
Plut — bogatstvo
alias Had,
majka Tantalova,
Plut — bogatstvo,
Pod — ? podiaios; samo stopu visok,
Podalejrije — kuda god korakne, polje bez ljiljana — ili onaj koji obeshrabruje smrt,
Podarg — brzonogi,
Podarga — brzonoga,
Podark — bosonogi,
Pojant — odgajivač stoke,
Pojna — kazna,
Polib — mnogo volova,
Polibut — bogat volovima,
Polidekte — dobrodošao,
Polideuk — vrlo slatko vino,
Polidor — mnogo darova
sin Hekabin,
sin Laotojin,
Polidora — mnogo darova,
Polijejd — onaj koji menja oblik,
Polifejd — vrlo čuvaran,
Polifem — čuveni
Argonaut,
Kiklop,
Polifema — čuvena,
Polifont — ubica mnogih,
Polikaon — mnogo opekotina,
Polikasta — ? polycassiterë, vrlo tanka,
Poliksa — vrlo pohlepna,
Poliksen — mnogo gostiju,
Poliksena — mnogo gostiju,
Polimeda — veoma lukava,
Polimela — mnogo pesama,
Polimela — mnogo pesama,
Polimnestor — onaj koji misli o mnogim stvarima,
Polinejk — mnogo borbe,
Polipemon — mnogo jada,
Polipojt — onaj koji pravi mnogo stvari,
Poliport — onaj koji je porušio mnoge gradove,
Polit — građanin,
Poltij — ovsena kaša,
Poligon — s mnogo dece,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
445
Porfirion — tamnoplav mesečev čovek,
Pork — ? phorces, sudba,
Portaon — pljačkaš,
Portej — rušilac,
Posejdon — potidan, onaj koji daje da se pije iz šumovite planine,
Erehtej,
Post-vorta,
Potidan,
Potnije — moćne,
Potreba,
Prak — činilac,
Praksiteja — boginja u dejstvu,
Pramantu,
Prezbon — pravo nasleđa,
Prideri,
Prijam — spasitelj,
Prijap — onaj koji podseca krušku,
Prilij — igra u oružju,
Priola — ? od priein, ostrugati, i olla, ja sam uništena,
Proit — prvi čovek,
Prokle — izazivati,
Proklija — izazivačica,
Prokna-progona, starija,
Proknida-progona, starija,
Prokrida — povlastica
žena Kafalova,
Tespijada,
Prokrust — onaj koji rasteže,
Promah — šampion,
Prometej — promišljen, ili svastika (kukasti krst),
Pronom — pljačkaš,
Proserpina — strahovita,
Prosimna — ona kojoj se obraća himnom,
Prota — prva,
Protej — prvi čovek,
Protesilaj — prvi koji juri u bitku,
Protogen Faetont — prvorođeni koji sija,
Protogonija — prvorođena,
Psamata — peskovita obala,
Pseća zvezda — vidi Ortro, Sirijus
Psila — buva,
Psofida — vika,
Pteleon — brestov gaj, ili sličan vepru,
Pterela — onaj koji baca pera,
Pterelaj — oslobođen perja,
Puil,
Q're,
Ra,
Radamant — ? rhabdomantis, onaj koji vrača pomoću pruta,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
Rabab, 446
Rajk — prestupnlk,
Rakije — rutavi,
Rama,
Rar — prerano rođeno dete, ili utroba,
Rea — zemlja,
Rea Silvija,
Rekaran — vidi Trigaran,
Reksenor — muška dela,
Rem,
Rena — ovca,
Res — prestupnik,
Rijanona,
Rigantona — velika kraljica,
Rimon,
Robin Hud,
Rod — ruža,
Roda — rhodea, rumena,
Roja — nar,
Romul,
Sabazije — onaj koji lomi u komade,
Sagaris, R — mač s jednom oštricom,
Salamina — sa istoka,
Salmonej — voljen od boginje Salme,
Samas,
Samson,
San,
Sangarije, R — pogodan za čamce,
Sara,
Saranija,
Sarpedon — onaj koji se raduje drvenom čunu
stric Glauka,
brat Minoja,
sin Zeusa,
Satiraja — od satira,
Saturn,
Saul,
Saur — gušter,
Selena — mesec,
Semela — messc,
Severni vetar, vidi Borej
Sfajro — boksač ili lopta,
Sfinga — ona koja davi,
Shojnej — iz korpe od pruća,
Shojno — iz korpe od pruća,
Sidera — zvezdana,
Sikal — onaj koji ćuti,
Sikion — krastavac,
Sil — onaj kojl se ruga,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
447
Silej — otimač,
Sileja — ona koja otima,
Silen — mesečev čovek,
Simoent — odsečena nosa,
Sinid — kradljivac, Sin,
Sinon — pljačkaš
grčka uhoda,
sin Sisifov,
Sinopa — mesečeva lica,
Sipil,
Sirene — one koje vezuju konopcem, ili one koje iscrpljuju,
Aglaopa — lepog lica
Aglaofona — divnog glasa
Leukosija — belo biće
Ligeja — oštra
Molpa — muzika
Partenopa — devojačkog lica
Persinoja — nagovarateljica
Raidna — napredak
Teles — savršenstvo
Telksepeja — blaga reč
Telksiopa — uverljivo lice
Sirije — pseća zvezda (vidi Ortro),
Sirijska boginja,
Siringa — trska,
Sisif — ? se-sophos, vrlo mudar,
Sita,
Skamandar, R — iskrivljen,
sin Dejmahov,
Skarfa — crna čemerika,
Skila — ona koja razdire
kći Nisova,
kći Forkijeva,
Skir — od suncobrana,
Skirije — kameniti,
Skit — Aeolic za scyphes, pehar,
Skorpion,
Skotija — mračna, Smirna — izmirna,
Sofak — ? sophanax, mudar kralj,
Solima,
Soloon — teg jajastog oblika,
Som,
Sosipolis — spasilac države,
Sperma — od semena,
Stafil — pregršt grozdova,
Stejna — jaka,
Stena — jaka,
Stenoboja — snaga stada,
Stenel — onaj koji snažno tera nazad
sin Kapenejev,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
sin Euristejev, 448
sa Para,
Stenela — snažna svetlost,
Sterop — munja,
Steropa — jogunasto lice, ili munja,
Stig — mrzak,
Stigijske nimfe,
Stihije — glavni zapovednik,
Stimfal — ? razvratnik,
Storuki,
Strima — grub,
Strimon — grub,
Strofije — savijena povezača,
Drugi,
Suđaje, Tri,
Susana,
Svečane — (vidi Erinije),
Šeola,
Šiva,
Tafije — od groba,
Tajget — ? tanygennetos, dugo proveravana,
Tal — ? stradalnik
bronzani čovek,
učenik Dajdalov,
Tala — pupljenje,
Talija — praznična,
Taltibije — tzalthyblus, buran život,
Tamirij — gusto zasađen,
Tamuz, ili Tamus,
Tanaid, R — dugi,
Tantal — onaj koji je posrnuo, ili najbedniji,
sin Bronteja,
Drugi, (vidi Tal),
Tiraksip — plašllac konja,
Tarant — onaj koji izaziva nevolje,
Tartar — (kretska reč)? daleki zapad,
Tas — ? od thasso, neradnik,
Tasije — Tašanin,
Taumak — stvaralac čuda,
Taumant — čudesni
Taur — bik,
Tauropol — onaj koji ubija bika,
Tea — božanstvena,
Teagen — rođen u pobožnosti,
Teana — boginja,
Teba — vredna divljenja,
Tegeat — onaj koji postavlja sleme,
Tegirije — onaj koji zaklapa košnicu,
Teisadija — ? od theiazomenai, proročki nadahnut,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
449
Teja — božanstvena,
Tejant — vidovnjak,
Tejodamant — božanstveni ukrotitelj,
Tejomen — božanstvena snaga,
Tejresija — onaj koji se ushićuje znacima,
Tekmesa — ? od tecmairesthai, ona koja određuje, ili ona koja presuđuje,
Tektam — zanatlija,
Tekton — drvodelja,
Telamon — onaj koji strada, koji potpomaže, ili onaj koji se usuđuje; takođe remen ili potpasač,
Teleb — od telbomai, onaj koji rđavo postupa,
Teledam — onaj koji smiruje iz daljine,
Telef — podojen od košute,
Telefasa — ona koja sija nadaleko,
Telegon — najmlađi Odisejev sin,
sin Proteja,
Telekleja — rasprostranjena slava,
Telemah — presudna bitka,
Telhin — opčaran, ili Tirenjanin,
Temen — međa,
Temida — poredak
Nimfa,
Titanka,
Temista — proročka,
Ten — kaiš ili žila,
Teobula — božanski savet,
Teofana — boginjina pojava,
Teogona — dete bogova,
Teoklimen — slavan kao bog,
Teonoja — božanski razum,
Teopa — božanskog lica,
Terambo,
Terej — onaj koji posmatra,
Termer — ? termios, predodređeni kraj,
Terminus,
Terpsihora — ona koja uživa u igri,
Tersandar — onaj koji hrabri ljude,
Tersit — sin hrabrosti,
Tesal — ? mračna molitva,
sin Medejin,
Tesej — onaj koji polaže ili ostavlja,
Tespije — onaj koji zvuči božanski,
Tesprot — onaj koji prvi određuje,
Testije — odan boginji Hestiji,
Testor — ? od theiazein, onaj koji nadahnjuje,
Tesup,
Tetida — ona koja raspolaže,
Tetija — ona koja raspolaže,
Teukar — teucter, zanatlija,
Teumesijske veštice,
Teutam — onaj koji sebe ponavlja,
Robert Graves The Greek Myths tanjel
450
Teutamid — sin onoga koji sebe ponavlja,
Teutar — stalno obnavljanje,
Teutrant — od sipe,
Tidej — onaj koji teško udara pesnicom,
Tijest — tučak,
Tlfije — iz bare,
Tifon — dim koji guši, topao vetar, ili orkan,
Tiha — sreća,
Tijamat,
Tilon ili Til — čvor, ili falus,
Ttmbraj ili Melant — od opore trave,
Timalk — poštovana snaga,
Timandra — poštovana od čoveka,
Timoet — ? thymoeides, hrabar,
Timosten — snaga dostojanstva,
Tindarej — tučak,
Tinga — ? (nije grčka reč),
Tiona — razjarena kraljica,
Tira — iz Tira,
Tiren — iz ograđenog grada,
Tirsen — iz ograđenog grada,
Tisamen — osvetnički,
Tisamen — osvetnički
sin Orestov,
sin Tersandarov,
Tisandar — osvetnik ljudi,
Tisifona — osvetničko razaranje,
Titani, Titanke — gospodari,
Titija — onaj koji pokušava,
Titije — ? od tituscomai, onaj koji pokušava,
Titon — sadrug kraljice dana,
Titona — svemoćna vladarka,
TIeoptolem — onaj koji odoleva u borbi,
Tmol — (nije grčka reč),
Toant — siloviti, ili hitri,
kralj Kalidona,
div,
Lemljanin,
pratilac Tesejev,
Mlađi, 149, c
Toksej — strelac,
Tomas Rajmer,
Toosa — sllovito biće,
Torona — piskava kraljica,
Tot,
Tragas — pohotljiv kao koza,
Trambel — ? gospodar brodova,
Trasije — pouzdan,
Tribal — danguba,
Trigaran — trostruki ždral,