Naziv originala: CHILD OF GOD CORMAC MCCARTHY Za izdavača: Vladimir Manigoda Urednik: Nada Parandilović Prevod: Nikola Matić Lektura i korektura: Dejan Zakić Grafičko oblikovanje: Milica Stefanović Tiraž: 500 Štampa: Kontrast štampa Izdavač: Kontrast, Beograd Klaonička 2, Zemun
4 KRETALI SU SE KAO VAŠARSKA POVORKA, uz jendeke obrasle bordačem i preko brda na jutarnjem suncu, kamionet se tresao i ljuljao u brazdama, muzičari na zadnjoj platformi su se klackali u stolicama i štimovali instrumente, debeli čoveksa gitarom se kezio, gestikulirao prema ostalima u kolima iza i saginjao se kako bi dao osnovnu notu violinisti koji je okretao čiviju i osluškivao izboranog lica. Prošli su ispod stabala jabuke u cvatu i pored vajata isprskanog narandžastim blatom, pregazili rukavac i došli u vidokrug ostarele kuće sa fasadom od dasaka, koja je stajala u plavoj senci planinskog zida. Malo dalje od nje bio je ambar. Jedan od ljudi na pikapu lupio je par puta pesnicom po krovu kabine i automobil se zaustavio. Kola i kamioneti su se probijali kroz korov u dvorištu; ljudi u njima bili su u pokretu. Neko posmatra kako sve ovo izbija iz inače nemog pastoralnog jutra – na vratima ambara je čovek. Sitan je, neobrijan, neokupan. Sapeto gnevan, šeta po rasutom senu, među prašinom i širokim snopovma svetlosti. Saksonske i keltske krvi. Božije dete, možda u mnogome slično vama. Ose proleću kroz lestvičastu svetlost koja se probija između dasaka ambara u nizu treptaja, zlatne i drhtave između crnog i crnog, poput svitaca u zbijenoj pomračini iznad. Čovek stoji razmaknutih nogu; u tamnom humusu je napravio tamniju baru u kojoj se muti bleda pena sa komadima slame. Dok zakopčava farmerke, kreće se pored zida ambara;
5 leđa su mu tanko izbrazdana svetlošću – sitna smetnja koja treperi pred očima okrenutim ka zidu. Stoji na prednjim vratima ambara i trepće. Iza njega, sa krovne grede visi konopac. Njegova vilica, prekrivena retkim dlakama, grči se i opušta kao da žvaće, ali on ne žvaće. Oči su mu skoro zatvorene zbog svetlosti, i kroz tanke kapke išarane sitnim venama može se videti da mu se očne jabučice pomeraju, posmatraju. Čoveka u plavom odelu kako na platformi kamioneta pokazuje nešto rukama. Štand sa limunadom kako biva postavljen. Muzičare kako kreću da sviraju plesnu kantri numeru, i dvorište kako se polako puni ljudima, i zvučnik iz koga se su se začuli prvi štucaji. Ajde sad da se svi skupite ovde i da se upišete za besplatne srebrne dolare. Evo, ovde. Taaako. Kako ste, mlada damo? Dobro, dobro. Jašta. Ajde sad. Džesi? Jes uzeo...? U redu. Džes i svi tamo su otvorili kuću za ko oće da vidi unutra. Sve je u redu. Saće da bude muzike za koji minut i oćemo da se se svi lepo upišu pre nego što krene izvlačenje. Gospodne? Šta kažete? Jašta, gospodne, tako je. Svi, tako je, prvo ćemo da licitiramo za parcele, pa će posle da bude prilike da se da ponuda i za celo. Sad su sa obe strane puta, lepo ide preko potoka, skroz tamo do one velike šume onde sa druge strane. Jašta. Odma ćemo time da se pozabavimo. Klanja se, pokazuje, osmehuje. U jednoj ruci mu je mikrofon. Među borovima na grebenu zvuk aukcionarevog glasa odzvanjao je šuplje, nepotrebno. Iluzija višeglasja, utvarni hor među starim ruševinama. Sad, to tamo, to je dobra šuma. Jako dobra šuma. Posečena je pre nekih petnes-dvaes godina, pa možda još nije nešto visoka, ali slušaj. Dok ti ovde dole ležiš u krevetu, ta šuma tamo raste. Jašta. Iskreno vam kažem. Ovo ovde imanje vam nudi finu budućnost. Ništa goru nego bilo koje drugo bilo gde u ovoj dolini. Možda čak i bolju. Prijatelji, nema kraja
6 prilikama koje vam imanje kao ovo može pružiti. Ja bi ga kupio za sebe, da mi je ostalo para. Verujem da svi znate da mi je u nekretninama svaka para koju imam, i da je svaka koju sam zaradio bila od nekretnina. Da imam milion dolara, svaki bi cent u roku od devedeset dana investiro u nekretnine. Isvi vi to znate. Para može samo da raste. Jedan ovakavkomad zemlje, iskreno verujem, može vam dati zaradu od deset posto. Možda i više. Možda će da bude i do dvaes posto. To što imate pare tamo u banci, neće vam se tolko isplatiti, i to dobro znate. Od imanja ne postoji sigurnija investicija. Zemlja. Svi znate da za dolar ne možete da dobijete ono što ste mogli nekad. Dolar za godinu dana možda neće vredeti ni pedes centi. Svi to znate. Ali nekretnine samo rastu, rastu, rastu. Prijatelji, pre šes godina kada je moj ujak kupio od Pratera plac, svi onisu pokušavali da ga od toga odgovore. Dao je devetnesi po za tu farmu. Reko je znam šta radim. Svi znate šta je tamo bilo. Jašta. Prodo je za tries osam iljada. Jedan ovakav komad zemlje... E pa sad, treba malo da se sredi. Nije u najboljem stanju. Nije. Ali, prijatelji, vi možete da dobijete duplo više para. Nekretnina, posebno u ovoj dolini, je najsigurnija investicija koju možete da napravite. Sigurnako dolar. I to vam najiskrenije govorim. U borovima glasovi su pojali izgubljenu jekteniju. Onda su prestali. Žamor se proširio kroz gomilu. Aukcionar je predao mikrofon drugom čoveku. Ovaj je rekao: Viči šerifa onde, Si Bi. Aukcionar mu je odmahnuo rukom i sagnuo se prema čoveku koji je stajao pred njim. Sitan čovek, neobrijan, koji je sada držao pušku. Ša oćeš, Lestere? Kazo sam ti. Oću da se prokleto tornjaš sa mog imanja. I vodi ove budale sasobom. Pazi kako pričaš, Lestere. Imamo dame u društvu.
7 Jebe se meni ko je u društvu. Nije tvoje imanje. Đavola nije. Već su te jednom apsili zbog ovoga. Čini mi se da oćeš opet. Eno ga glavni šerif stoji onde. Baš me briga de je glavni šerif. Oću da se svi vi džukci jebeno tornjate sa mog imanja. Čujete li? Aukcionar je čučao na platformi kamioneta. Gledao je u svoje cipele, lenjo čeprknuo komad sasušenog blata u useku đona. Kada je ponovo podigao pogled ka čoveku sa puškom, osmehivao se. Rekao je: Lestere, ako se ne sabereš, ima da te strpaju u gumenu sobu. Čovek je koraknuo unazad, sa puškom u jednoj ruci. Skoro da je čučnuo; drugu ruku je držao raširenih prstiju prema gomili, kao da pokušava da ih zadrži. Siđi sa tih kola, prosiktao je. Čovek na kamionetu je pljunuo i zaškiljio se u njega. Štas mislio da radiš, Lestere, da me upucaš? Nisam ti ja oduzeo imanje. Opština je. Mene su samo angažovali kao aukcionara. Siđi sa kola. Iza njega, muzičari su izgledali kao slike na porcelanu iz starinske vašarske streljane. Lud je, Si Bi. Si Bi je rekao: Ako oćeš da me upucaš, Lestere, upucaj me tu gde sam. Nigde se ja ne mrdam zbog tebe.
8 Lester Balard nikad posle toga nije mogo da drži glavu kako treba. Mora da mu je to pokarabasalo vrat na ovaj ili onaj način. Nisam vido kako ga je Baster udario, ali sam ga vido kako leži na zemlji. Ja sam bio sa šerifom. On je ležo prostrt na zemlji, gledajući na gore prema nama, ukrštenih očiju i sa užasnom čvorugom na glavi. Samo je ležo i krvario iz ušiju. Baster je i dalje stajo nad njim i držo sekiru. Odvezli su ga opštinskim kolima, i Si Bi je nastavio sa aukcijom kao da se ništa nije ni desilo, ali je ipak reko da je sve to izazvalo da neki ljudi ne licitiraju, koji bi inače teli, što je možda i bila Lesterova namera, ne znam. Džon Grir je tamo iz okruga Grendžer. Nije da kažem nešto protiv njega, ali jeste.
9 Kada je Balard naišao, Fred Kirbi je čučao u dvorištu pored česme, tamo gde bi uvek i bio. Balard je stajao na putu i gledao ka njemu; rekao je: Ej, Fred. Kirbi je podigao ruku i klimnuo. Uđi, Lestere, rekao je. Balard je došao do podnožja strmine i pogledao na gore ka mestu na kome je Kirbi sedeo. Rekao je: Imaš li nekog viskija? Možda i imam. Ajde mi daj jednu teglu. Kirbi je ustao. Balard je rekao: Moću da ti platim sledeće nedelje. Kirbi je ponovo čučnuo. Moću sutra da ti platim, rekao je Balard. Kirbi je okrenuo glavu, uhvatio nos palcem i kažiprstom i kinuo grudvu žutih slina na travu i obrisao prste o koleno farmerki. Pogledao je preko polja. Ne mere, Lestere, rekao je. Balard se blago osvrnuo da vidi u šta je Kirbi gledao, ali tamo nije bilo ničega osim istih planina kao i uvek. Pomerio se u mestu i gurnuo ruku u džep. Oš da se menjamo? – rekao je. Možda. Šta imaš? Imam ovaj ovde perorez.
10 Daj da vidim. Balard je rasklopio nož i bacio ga uzbrdo ka Kirbiju. Nož se zabio u zemlju pored njegove cipele. Kirbi ga je neko vreme samo gledao, a onda ga je dohvatio, obrisao oštricu o koleno i pogledao ime na njoj. Sklopio ga je i ponovo rasklopio i njime izbrijao tanku tračicu đona. U redu, rekao je. Ustao je je i stavio nož u džep i uputio se preko puta ka potoku. Balard ga je posmatrao kako pretražuje uz ivicu polja, šutirajući žbunje i busenje orlovih noktiju. Osvrnuo se jednom ili dvaput. Balard je gledao prema plavim brdima u daljini. Posle nekog vremena, Kirbi se vratio, ali nije imao viski sa sobom. Pružio je Balardu njegov nož. Ne mogu da nađem, rekao je. Nemoš đa ga nađeš? Ne. U pizdu materinu. Još ću malo da potražim posle. Mislim da sam bio pijan kad sam ga sakrio. Pa des ga sakrio? Ne znam. Mislio sam da ću odma da ga nađem, ali izgleda da ga nisam stavio de sam mislio da je. Pa jebemu. Ako ne mogu da ga nađem, nabaviću još. Balard je stavio perorez u džep, okrenuo se i otišao uz put.
11 Sve što je ostalo od poljskog WC-a bilo je par natrulih komada daske obraslih tamnozelenom mahovinom, koji su izlomljeni ležali u plitkoj rupi na čijem dnu su rasli ogromni mutirani korovi. Balard je prošao pored i otišao iza ambara, gde je nogama raščistio busenje tatule i beladone, čučnuo i posrao se. Ptica je pevala među usijanom i prašnjavom paprati. Ptica je poletela. Obrisao se štapom, ustao i navukao pantalone. Zelene muve su se već pentrale po njegovom tamnom i grudvastom izmetu. Zakopčao je pantalone i vratio se u kuću. Kuća je imala dve sobe. Svaka soba po dva prozora. Sa zadnje strane bio je zid od isprepletanog korova, visok koliko i streha. Sa prednje se nalazio trem i još korova. Sa druma, udaljenog nekih četristo metara, putnici su videli samo sivi krov od šindre i dimnjak, ništa više. Balard je utabao stazu kroz korov do zadnjih vrata. Gnezdo stršljenova je visilo u ćošku trema i Balard ga je oborio. Stršljenovi su izašli jedan po jedan i odleteli. Balard je ušao unutra i parčetom kartona počistio pod. Počistio je stare novine, počistio je osušene brabonjke lisica i oposuma, i počistio je grudvice ciglastog blata, koje je sa crnim čaurama od lutaka insekata palo sa daščanog plafona. Zatvorio je prozor. Jedino preostalo staklo je bešumno skliznulo sa suvog okvira i palo mu u ruke. Položio ga je na sims. U kaminu se nalazila hrpa cigala i glinenog maltera. Polovina gvozdenog žarača. Izbacio je cigle, raščistio malter i, kleknuvši na sve četiri, izvio vrat da pogleda uz dimnjak. U snopu krmeljive svetlosti visio je pauk. Snažan zadah starog dima i zemlje. Zgužvao je novine, ubacio ih u ognjište i zapalio. Polako su gorele. Plamičci su pucketali i nagrizali
12 obode i ivice. Novine su crnele i uvijale se i drhtale, a pauk se spustio o nit i ugnezdio se na pepelom prekrivenom tlu ognjišta. U kasno popodne mali, tanki madrac sa isflekanom navlakom gazio je preko šipražja prema kući. Bio je presavijen preko glave i ramena Lestera Balarda, čije prigušene psovke na račun kupina i bodljikave loze niko nije čuo. Kada je došao do kuće, bacio je madrac na pod. Oblačci prašine su se podigli, zakolutalli se po uleglim podnim daskama i onda se slegli. Balard je podigao prednju stranu majice i obrisao znoj sa lica i temena. Izgledao je kao da je polulud. Do večeri je rasporedio sve što je posedovao oko sebe po pustoj sobi i zapalio lampu; postavio ju je na sred poda i seo prekrštenih nogu pred nju. Ofinger od žice, na kome su bili naredani komadi krompira, držao je nad plamenom lampe. Kada su bili skoro pocrneli, skinuo ih je sa žice u tanjir, nožem nabo jedan, duvao u njega i onda zagrizao. Sedeo je otvorenih usta, uvlačeći i izbacujući vazduh, sa parčetom krompira položenim preko donjih zuba. Dok ga je žvakao, psovao je krompir što je vruć. U sredini je bio sirov i imao je ukus petroleja. Kada je pojeo krompir, smotao je sebi cigaretu, zapalio je na kupu gasa koja je titrala nad ivicom cilindra lampe, i seo uvlačeći dim i puštajući ga da mu se izvija iz nosa i sa usana, lenjo tresući pepeo malim prstom u zavrnutu nogavicu. Rasprostro je novine koje je skupljao i počeo da mrmlja nad njima, sričući reči. Stare vesti o davno umrlim ljudima, zaboravljenim događajima, oglasi za lekovite tonike i prodaju stoke. Pušio je cigaretu dok nije postala samo oprljeni patrljakizmeđu njegovih prstiju, dok nije postala pepeo. Prigušio je lampu, slabašno narandžasto svetlo je tinjalo u dnu cilindra, zgulio je sa sebe majicu, pantalone, cokule i ispružio se na madracu go, samo u čarapama. Lovci su počupali većinu dasaka sa
13 unutrašnjih zidova za potpalu. Sa ragastola iznad prozora visio je deo stomaka i rep crne zmije. Balard se uspravio i upalio lampu. Ustao je, ispružio ruku i bocnuo prstom bledoplavi trbuh zmije. Ona je poskočila napred, tupo lupila o pod i potekla preko dasaka kao mastilo niz oluk, izletela je kroz vrata i nestala. Balard je ponovo seo na madrac, prigušio lampu i ispružio se. Čuo je kako kroz vrelu tišinu komarci zuje ka njemu. Ležao je i osluškivao. Posle nekog vremena okrenuo se na stomak. Nešto nakon toga ustao je i uzeo pušku koja je stajala pored kamina, položio je na pod duž madraca i ponovo legao. Bio je jako žedan. U noći je sanjao potoke ledene, crne planinske vode, dok je ležao na leđima, sa ustima otvorenim kao kod mrtvaca.
14 Sećam se jedne stvari koju je jednom uradio. Zajedno smo odrasli u desetoj. U školi sam bio u višem razredu od njega. Izgubio je lopticu za bejzbol na putu koji se spušto nekuda kroz polje... bila je skroz dole u gomili trnja i svega i on je reko tom dečaku, tom Finiju, reko mu je da ode i da je nađe. Taj dečak, Fini, bio je nešto mlađi neg on. Reko mu, kazo je: Idi po tu lopticu. Fini nije teo. Lester mu je prišo i reko: Bolje da si otišo po tu lopticu. Fini je reko da nema nameru da to uradi i Lester mu je kazo još jednom, reko je: Ako sad ne odeš tamo dole i ne nađeš mi tu lopticu, ima da te odalamim preko usta. Taj Fini je bio uplašen, ali mu se suprotstavio, reko je da je nije on bacio tamo. On je tako stajo tu, eto tako. Balard je mogo da odustane. Vido je da dečko neće da uradi šta mu je tražio. Neko vreme je samo stajo, a onda ga je mlatno u lice. Krv je šiknula iz Finijevog nosa i on se srušio na put. Samo na minut, i onda je usto. Neko mu je dao maramicu i on ju je stavio pod nos. Bio se skroz natekao i krvario je. Samo je pogledo Lestera Balarda i otišo uz put. Osećao sam, osećao sam... ne znam šta je to bilo. Samo smo se jako loše osećali. Posle tog dana nikad nisam voleo Lestera Balarda. Nisam ga nešto voleo ni pre. Nikad on meni ništa nije uradio.
15 Balard je ležao u noćnoj vlazi dok mu je srce tuklo o zemlju. Posmatrao je parkirani auto kroz retke krive stabljike korova koje su rasle uz ivicu okretnice na Frog Mauntinu. U kolima se cigareta zažarila, a zatim ugasila, i posleponoćni di-džej je bezumnim brbljanjem komentarisao zavođenje koje se odvijalo na zadnjem sedištu. Limenka piva je zazvečala po šljunku. Ptica rugalica je prestala da peva. Krupnim koracima i pognut, pritrčao je sa ivice puta – bio je samo senka koja je isplivala uz hladni i prašnjavi zadnji branik automobila. Disanje mu je bilo plitko, oči raširene, uši načuljene u želji da razazna glasove sa radija iz kola. Devojka je rekla Bobi. Onda je to rekla ponovo. Balard je prislonio uvo o zadnje krilo. Automobil je počeo blago da se ljulja. Pridigao se i bacio pogled kroz ćošak prozora. Raširen par belih nogu obavijen oko senke tamnog inkubusa koji je zaskakao u delirijumu razbalavljene požude. Čamuga, prošaptao je Balard. O, Bobi, O, Bože, govorila je devojka. Balard je, otkopčanih pantalona, poprskao branik. Sranje, rekla je devojka. Klecavih kolena, posmatrač je posmatrao. Ptica rugalica započela je ponovo.
16 Čamuga, rekao je Balard. Ali nije bilo crno lice to koje se promolilo u prozoru, to lice koje je izgledalo tako ogromno tu iza stakla. Za trenutak su bili lice u lice, a onda se Balard bacio na zemlju. Srce mu je glasno lupalo. Muzika sa radija se prekinula uz tupo puckanje i nije ponovo krenula. Vrata od kola su se otvorila sa druge strane. Balard – izgubljena i nevoljena majmunolika figura koja je odmicala preko okretnice u pravcu iz koga je i došla, preko blata i retkog šljunka i spljeskanih pivskih limenki i papira i trulećih kondoma. I bolje ti je da bežiš, džukelo. Glas se odbio od planine i vratio se izgubljen i lišen pretnje. A zatim nije bilo ničega sem tišine i opojnog cvata orlovnjaka u crnom vazduhu letnje noći. Kola su se upalila. Svetla su blesnula, napravila krug i otišla niz put.
17 Ne znam. Kažu da nakon što mu se tata ubio, da nikad posle nije bio čitav. Bilo je samo jedno dete. Majka je pobegla, ne znam ni gde ni s kim. Ja i Sesil Edvards smo ga skinuli. Mali je ušao u radnju i kazao nam to običnim glasom kao da nam je rekao da napolju pada kiša. Otišli smo do tamo i ušli u ambar, i ja sam video kako mu noge vise. Samo smo presekli konopac, pustili ga da padne na zemlju. Isto kao da skidaš meso sa kuke. On je stajao tu i gledao, ništa nije kazao. Tad je imao devet, možda deset godina. Oči od matorog su se iskolačile, visile su na stabljikama kao u krabe, i jezik mu je bio crnji nego u keru. Ja sam poželeo da ako neko već oče da se besi, da to uradi sa otrovom ili šta već, da ljudi ne moraju da vide ovakve stvari. A ni on nije uopšte lepo izgledao kad je Grir bio sa njim gotov. Ne. Ali meni ne smeta kad se pošteno prolije krv. Radije bi to da vidim nego kako su oči ispale i tako to. Saću vam kažem šta je matori Grešam radio kad mu je žena umrla i koliko je bio lud. Sahranili su je tamo na Siksmajlu i pop je kazao koju reč i onda je pozvao Grešama, pito ga je da li on hoće da kaže nešto pre nego što nabacaju zemlju preko nje i matori Grešam je ustao, sve lepo sa šeširom u ruci. Ustao je i krenuo da peva utronjani bluz. Utronjani bluz. Ne, ne znam ja kako idu reči, ali on je znao i otpevo ih je sve pre nego što je seo ponovo. Ali on po ludilu nije Lesteru Balardu ni do kolena.
18 Da su postojali tamniji predeli noći, on bi ih pronašao. Ležao je, prsti su mu bili zabodeni u uši, da zagluše nesnosno zrikanje bezbrojnih crnih zrikavaca sa kojima je delio domaćinstvo u opustelom kućerku. Jedne noći, u polusnu, sa svog dušeka je čuo kako nešto pretrčava kroz sobu i poput utvare izleće (video je to dok se mučno ispravljao) kroz otvoren prozor. Sedeo je gledajući za tim, ali šta god da je bilo, sada je nestalo. Čuo je razlajale lisičare koji su mučno zavijali i kevtali u agoniji dok su se približavali uz potok, uz dolinu. Preplavili su dvorište kuće, praveći paklenu vrevu pomešanu sa urlicima soprana i izlomljenim žbunjem. Balard je, stojeći go, video na najbleđoj mesečini kako se vrata od praga nagore polako ispunjavaju psima koji jauču. Za trenutak su samo stajali u pulsirajućem kadru nabijenom šarenim krznom, onda su se srušili i ispunili sobu; napravili su jedan krug, koji je bivao sve veće zapremine – pas na psu – a onda su izleteli kroz prozor – lavež na lavežu – noseći za sobom prvo prozorske pregrade, a onda i sam okvir, i ostavljajući golu i četvrtastu rupu u zidu, i zvonjavu u ušima. Dok je stajao tu i psovao, još dva psa su uletela kroz vrata. Šutnuo je jednog dok je prolazio i suzbio svoje gole prste na njegovu koščatu zadnjicu. Skakao je na jednoj nozi derući se kada je i poslednji pas ušao u sobu. Sručio se na njega i uhvatio ga za zadnju nogu. Ovaj jekrenuo žalobno da zavija. Balard je slepo mlatio po njemu pesnicom – siloviti udarci poput bubnja, koji su odjekivali u skoro praznoj sobi među očajničkim psovkama i jaucima.
19 Išao je delom puta koji je prolazio kroz šumu, kroz kamenolom po kojem su svuda okolo ležali ogromni kameni blokovi i ploče, vremenom posivele i obrasle u smaragdnu mahovinu; svuda su među lozama i drvećem bili oboreni monoliti koji su podsećali na tragove starije ljudske rase. Bio je kišan letnji dan. Prošao je pored tamnog jezera tihog žada, gde su se zidovi od mahovine uzdizali visoko i okomito, a male plave ptice sedele nagnute na potpornom kablu u praznini. Balard je puškom nanišanio pticu, ali neka stara slutnja je učinila da okleva. Možda ju je i ptica osetila. Poletela je. Mala. Sićušna. Nestala je. Šuma je bila ispunjena tišinom. Balard je palcem spustio oroz i noseći pušku kao jaram, sa šakama koje su visile preko burenceta i kundaka, krenuo putem uz kamenolom. Blato je bilo prepuno izgaženih i spljeskanih konzervi, prepuno izlomljenog stakla. Đubre rasuto po žbunju. Tamo negde u šumi – krov i dim iz dimnjaka. Izbio je na čistinu na kojoj su dva prevrnuta automobila ležala sa svake strane puta – kao slupani stražari – a zatim prošao pored ogromnih nasipa od smeća i otpada, krećući se ka kolibi na ivici deponije. Raznolike mačke koje su se izležavale na slabom suncu posmatrale su gakako prolazi. Balard je uperio pušku u velikog šarenog mačora i rekao: BENG. Mačak ga je nezainteresovano pogledao. Činilo se da ga ne smatra posebno bistrim. Balard ga je pljunuo i mačak je odmah krupnom šapom obrisao pljuvačku sa glave i krenuo da čisti to mesto. Balard je nastavio putem kroz smeće i delove automobila.
20 Čuvar deponije je napravio devet kćeri i svakoj dao ime iz starog medicinskog rečnika izvučenog iz đubreta koje je kupio. Ove džikljaste potomkinje sa crnim dlakamakoje su im visile ispod pazuha sedele su sada dokono i blentavo, dan za danom, u stolicama i na sanducima razbacanim po malom dvorištu usečenom u smetliše, dok je njihova izmučena mater pozivala jednu po jednu da pomognu sa kućnim poslovima, a onda bi jedna po jedna slegla ramenima i treptala mrcinskim kapcima. Uretra, Cerebela, Hernia Su. Kretale su se poput mačaka, i poput mačaka u teranju privlačile su okolne giliptere u svoja bunjišta, sve dok matori nije počeo da izlazi noću i puca nasumično sačmarom okolo, čisto da raščisti reon. Nije mogao da proceni koja je najstarija i koliko ima godina, niti da li bi trebalo da se petljaju sa momcima ili ne. A one su, poput mačaka, osećale njegov manjak odlučnosti. Odlazile su i dolazile u svako doba, u svakavim poganim automobilima – raskalašnim vrteškama trulećih sedana i čamugizovanih kabrioleta sa plavim lampicama na zadnjim farovima i hromiranim sirenama i lisičijim repovima i džinovskim kockicama ili demonima od veštačkog krzna na instrument tablama. Svi su bili sklepani od rasparenih delova i sa nisko spuštenim karoserijama drmusali su se preko brazda. Puni vižljaste seoske momčadije, dugih kurčeva i velikih stopala. Jedna po jedna je ostajala trudna. On ih je tukao. Žena je plakala i plakala. Tog leta desila su se tri rođenja. Kuća se punila, obe sobe, prikolica. Ljudi su spavali svugde. Jedna je kući dovela, kako je rekla, muža, ali on je ostao samo dan-dva i posle ga nikad nisu videli. Dvanaestogodišnjakinji jekrenuo da raste stomak. Vazduh se zbio. Postao vonjav i gnusan. U ćošku je našao gomilu prnja. Grudvice žutih govana, umotane i ostavljene. Jednog dana među drvećem i džunglom kudzu loze sa druge strane deponije, naišao je na dve prilike kako se zaskaču. Gledao ih je otpozadi, dok nije prepoznao jednu od svojih kćeri. Pokušao je da im se prišunja, ali dečko je bio obazriv, otskočio je i jurnuo kroz šumu,
21 navlačeći gaće usput. Čiča jekrenuo da bije devojčicu štapom koji je nosio. Ona je zgrabila štap. Čiča je izgubio ravnotežu. Zajedno su se rasprostrli po lišću. Vreli ribasti zadah njenih orošenih slabina. Njene gaćice boje breskvekoje su visile sa žbuna. Vazduh oko njega ispunio se elekticitetom. Pre nego što je mogao da se osvesti, tregerice su mu bile oko kolena i bio je na njoj. Tatice, prestani, rekla je. Tatice. Uuuh. Jel prsno u tebe? Ne. Izvukao ga je i obuhvatio i prosuo svoje seme na njenu butinu. Prokleta bila, rekao je. Uspravio se, navukao tregerice i odgegao se prema deponiji poput medveda. Onda je tu bio i Balard. Došao bi uz put, obazrivo i proračunato ravnodušan, sa puškom u ruci, ili preko ramena; sedeo bi sa matorim na nadutom kauču u dvorištu, pili bi brljetinu od viskija iz tegle od dva litra i gasili sirovim krompirom, dok bi mlade devojčice provirivale iz kolibe i kikotale se. On je bacio oko na visoku plavu kćerku ravnih pleća, koja bi sedela raširenih nogu, tako da su jojse videle gaćice. Ona se stalno smejala. Nikad nije video da nosi cipele, ali je imala gaćice druge boje za svaki dan u nedelji i crne za subotu. Kad je Balard prolazio pored prikolice, baš je ona kačila veš. Sa njom je bio neki čovek, sedeo je na buretu od dvesta litara, okrenuo se, zaškiljio u Balarda i obratio mu se. Devojka je napućila usne i namignula mu, a onda zabacila glavu i neobuzdano se zasmejala. Balard se nacerio, lupkajući o nogu burencetom od puške. Šta se radi, medenjaku, rekla je. Šta se smeješ?
22 A šta ti gledaš? Pa gleda ti u te tvoje fine sisiće, rekao je čovek na buretu. Oćeš da ih vidiš. Jašta, rekao je Balard. Daj mi dvaes pet centi. Nemam. Nasmejala se. On je stajao i cerio se. Kolko imaš? Imam deset. E pa, idi zajmi dva i po centa i moćeš da vidiš jednu. Daj da ti ostanem dužan. Pa da, uvek si bio ružan. Kazo sam dužan, rekao je Balard, pocrvenevši. Čovek na buretu se lupio po kolenu. Pazi se, rekao je. Šta imaš što Lester može da vidi za deset? Do sad se nagledao za pola dolara. Lažeš. Ništa nisam vido. Pa i ne treba ništa da vidiš, rekla je, saginjući se, uzimajući komad mokrog veša iz lavora i tresući ga. Balard je pokušao da joj pogleda niz
23 haljinu. Uspravila se. Odmah bi ti se ukrutio, rekla je okrećući mu leđa i smejući se ponovo tim iznenadnim poluludim smehom. Sad ni mačka ne bi mogla da ga zagrize, je li, Lestere? Nemam ja vremena da se zajebavam sa vama, rekla je devojka, osvrnuvši se uz kez i podigavši lavor. Izbacila je kuk, naslonila lavor na njega i pogledala ih. U daljini, iza male prikolice, matori je je hodao ka horizontu, kotrljajući traktorski točak, a končasti stub gadnog crnog dima dizao se sa plamtećeg brda stare gume. Sranje, rekla je. Kad bi vam dala malo, posle nikad ne bi bili zadovoljni. Posmatrali su je kako lagano odlazi uz brdo ka kućici. Ja bi svejedno probao, rekao je čovek. Zar ti ne bi, Lestere? Balard je rekao da bi.
24 Vernici okupljeni u crkvi Siksmajl okretali su se svi zajedno kao lutke u predstavi na svako otvaranje vrata nakon što je služba počela. Kada je Balard ušao, sa šeširom u ruci, zatvorio vrata i seo sam u poslednju klupu, ponovo su malo sporije pogledali napred. Vijugava kaskada šapata prostrujala je među njima. Propovednik je zaćutao. Da opravda iznenadnu tišinu, sipao je sebi čašu vode iz bokala na predikaonici, popio je, spustio i obrisao usta. Braćo, nastavio je propoved, koja je za Balarda predstavljala biblijsko blebetanje, dok je on iščitavao obaveštenja na tabli u zadnjem delu crkve. Prilozi od ove nedelje. Prilozi od prošle nedelje. Šest dolara i sedamdeset četiri centa. Broj prisutnih. Napolju je detlić tukao o oluk i nanizane glave su se nagnule i okrenule ka ptici da je ućutkaju. Balard je bio prehlađen i glasno je kijao tokom cele službe, ali niko nije očekivao da će prestati, što on zaista ne bi učinio čak ni kad bi ga sam Gospod Bog pogledao preko ramena, tako da se niko nije ni okretao.
25 U kasno leto u potoku je bilo grgeča. Balard je, vireći kroz žbunje, sa suncem iza leđa, išao od dubine do dubine. Već nedeljama se prehranjivao isključivo ukradenim kukuruzom i letnjim baštenskim biljkama, ako izuzmemo par žaba koje je upucao. Klečao je u visokoj travi i pričao sa ribama koje su stajale u bistroj vodi na praćakajućim perajima. Vidi ga, kako je lep i debeo, džukac jedan, rekao je. Krupnim koracima je pohitao do kuće. Kada se vratio, imao je pušku. Krenuo je uz potok, gazeći lagano kroz šipražje i šaš. Proverio je da mu sunce ne bije u oči i nastavio da ide na sve četri sa zapetom puškom. Provirio je preko nasipa. Zatim se podigao na kolena. Zatim se uspravio. Uzvodno, ispod plićaka, Voldorpova goveda su stajala do sapi u potoku. Stoko jedna džukačka, graknuo je Balard. Potok je bio crven i gust od blata. Podigao je pušku, nanišanio i opalio. Goveda su skrenula i navalila u crvenu vodu, očiju belih od straha. Jedno od njih je krenulo ka obali, držeći glavu pod čudnim uglom. Na obali se okliznulo, palo i ponovo ustalo. Balard ga je posmatrao, stegnute vilice. E, sranje, rekao je.
26 Saću vam ispričam još jednu stvar što je on jednom uradio. Imo je tu matoru kravu što mu je lipsavala, nije moglo ništa da je natera da radi. Guro ju je i vuko i tuko dok ga nije izmorila. Onda je otišo i izajamio traktor od gazda Heltona, vratio se, nabacio konopac kravi preko glave i krenuo traktorom najbrže što je mogao. Kad se konopac zategao, trzaj joj je skroz pokido glavu. Polomio joj vrat i ubio je na mestu. Pitaj Flojda je li tako bilo. Ja ne znam šta je on znao o Voldropu, pa ga Voldrop nikad nije najurio. Čak i kad mu je spalio staru kuću, on mu ništa za to nije rekao, barem ne da sam ja čuo. To me podsetilo na onog Trentama, što je imo one starinske volove tamo na vašaru, pre godinu-dve. Uzjogunili su mu se i nisu teli da idu, dok on na kraju nije uzo i zapalio vatru pod njima. Matori volovi su bacili pogled nadole i videli vatru, napravili otprilke pet koraka i opet stali. Trentam je pogledo, i sad je vatra već bila tu – direktno pod njegovim kolima. Poviko je i podvuko se pod kola, i uzo da mlati po vatri šeširom i tad u tom trenutku, volovisu ponovo krenuli. Prevuklisu kola preko njega i polomili mu obe noge. Nikad nisam vido oprečnije živuljke.
27 Dođi, Lestere, rekao je čuvar deponije. Balard je dolazio, nije ga ni trebalo zvati. Zdravo, Rubele, rekao je. Sedeli su na kauču i gledali u zemlju, matori je mlatio štapom goredole, Balard je držao pušku uspravljenu među kolenima. Kaćemo da upucamo još kojeg pacova? – rekao je čiča. Balard je pljunuo. Kad god oćeš. Ima da nas odnesu odavde. Balard se zagledao prema kući, gde je video kako gola devojka prolazi u pomrčini. Beba je negde plakala. Ja ne bi reko da si ih ti vido, je li? Šta kažeš? Herni i onu drugu najmanju. De su one? Nemam pojma, rekao je čiča. Otperjale su, mislim. Nema ih već tri dana. Ona svetlokosa? Jeste. Ona i Herni. Cenim da su odbegle sa nekim od ovih okolnih šećerlemovića.
28 Hm, možda, rekao je Balard. Ne znam od čega su ta deca toliko divlja. Njihova baba je bila žena najveća od svih koje su išle u crkvu. Des ti kreno, Lestere? Moram da idem. Bolje ti je da ne žuriš po ovoj žegi. Da, rekao je Balard, ovamo ću da odem. Ako vidiš kog pacova, pucaj samo. Ako vidim. Ima da vidiš. Pas ga je pratio uz put ka kamenolomu. Balard je suvo zviznuo i pucnuo prstima, i pas mu je onjušio nogavicu. Nastavili su putem. Balard je sišao džinovskim kamenim stepenicama do suvog dna kamenoloma. Silni kameni zidovi, izbrazdanih površina i sa rupama od klinova, pravili su oko njega ogromni amfiteatar. Raspala školjka kamioneta rđala je među orlovnjakom. Prešao je preko grebenastog stenovitog tla posutog krhotinama i komadima kamena. Kamionet je izgledao kao da je izrešetan mitraljezom. Sa druge strane kamenoloma nalazila se gomila đubreta i Balard je zastao u potrazi za artefaktima, prevrćući stare šporete i bojlere, proučavajući delove bicikala i zarđale kofe. Iskopao je isluženi nož oglodane drške. Pozvao je psa, glas mu je odskakivao od kamena do kamena i nazad. Kada se ponovo popeo do puta, počeo je da duva vetar. Negde su lupala vrata, jeziv zvuk u pustoj šumi. Balard je krenuo uz put. Prošao je pored zarđale limene šupe i drvenog tornja pored nje. Pogledao je gore. Visoko na tornju, vrata su se škripeći otvorila, a onda se zalupila. Balard
29 je pogledao okolo. Limene krovne ploče zveketale su i treskale i bela prašina je nadirala iz ogolelog dvorišta ispred šupe. Balard je pod naletom prašine sklopio oči i nastavio da hoda. Do trenutka u kome je dospeo do seoske ceste kiša je krenula da promiče. Pozvao je psa još jednom, sačekao i onda nastavio.
30 Vreme se preko noći promenilo. Sa dolaskom jeseni, nebo je postalo plavlje nego ikad. Ili bar plavlje nego što je ikad zapamtio. Sedeo je satima u šaši na vetrometini sa suncem iza leđa. Kao da će tako prikupiti njegovu toplotu za nadolozaću zimu. Gledao je kako berač kukuruza režeći ide niz polja, a predveče su on i golubice išli u prebiranje po polomljenim i ižvakanim stabljikam; on je skupio nekoliko vreća i pre mraka ih odneo do kuće. Listopadno drveće na planini kopnilo je pretvarajući se prvo u žutilo, pa u plamen, i najzad u potpunu ogolelost. Nastupila je rana zima i hladan vetar srkao je među crnim i suvim granama. Sam u praznoj školjci od kuće, skvoter je kroz upljuvano staklo gledao kako se okrnjak koštanog meseca diže nad crnim balzamastim jelama na grebenu, i nad mastiljavim drvećem koje je nevešta ruka skicirala preko bledog mraka zimskih nebesa. On je bio čovek uglavnom za sebe. Pijanice koje su išle kod Kirbija videle bi ga na putu noću, pogurenog i samotnog, sa puškom koja mu je u ruci visila kao nešto što nikada ne može odbaciti. Sasušio se i postao ogorčen. Neki bi rekli lud. Zla ga je zvezda održavala. Stajao je na raskršću i slušao tuđe pse u planini. Ubogo drska figura pod svetlima retkih automobila koji su tuda prolazili. U izvijajućoj prašini
31 koju su automobili dizali za sobom, on je stajao i gunđao, psovao ih i pljuvao za njima – za muškarcima stegnutih ramena u visokim starim sedanima, sa puškama i teglama viskija pored sebe, i za mršavim goničima rakuna koji su bili sklupčani pozadi. Jednog hladnog jutra na okretnici na Frog Mauntinu naišao je na ženu koja je u beloj haljini spavala pod drvećem. Posmatrao ju je izdaleka neko vreme, da utvrdi da li je mrtva. Bacio je par kamenova, jedan joj je okrznuo nogu. Promeškoljila se tromo, kose prepune lišća. Približio se. Video je njene teške grudi rasprostrte pod tankim materijalom spavaćice i taman plast dlaka pod njenim stomakom. Kleknuo je i dodirnuo. Njena labava usta su se iskrivila. Oči su joj se otvorile, izgledalo je kao da se otvaraju donjim kapcima na dole, kao kod ptice; očne jabučice su joj bile nabrekle od krvi. Uspravila se naglo, slatki zadah viskija i truleži isparavao je iz nje. Usne su joj se povukle u besnu mačiju grimasu. Šta hoćeš, pseto nijedno? – rekla je. Nije ti ladno? Šta to tebe dovraga zanima? Ma baš me briga. Balard se uspravio i stajao nad njom sa puškom. De ti je odeća? Ustala je, posrnula unazad i naglo sela u lišće. Zatim je ustala ponovo. Stajala je ljuljajući se i besno zureći u njega, sa svojim teškim i otečenim očima. Džukelo, rekla je. Pogled joj je lutao. Primetivši kamen, bacila se i pokupila ga, i pokušala njime da ga otera. Balardove oči su se suzile. Bolje ti da spustiš taj kamen, rekao je. Nateraj me.
32 Reko sam ti da spustiš. Preteći je zabacila ruku sa kamenom. On je koraknuo napred. Zavitlala jekamen i pogodila ga njime i grudi, a zatim prekrila lice šakama. Ošamario ju je toliko jako da se zavrtela i ponovo stala okrenuta njemu. Rekla je: Znala sam da ćeš vako da me udesiš. Balard je rukom dodirnuo svoje grudi da proveri da li je bilo krvi, ali je ipak nije bilo. Ona je zakopala lice u šake. Zgrabio je bretelu njene haljine i dobrano povukao. Tanka tkanina se rascepila skroz do struka. Ona je sklonila ruke s lica i uhvatila haljinu. Bradavice su joj bile tvrde i plavkaste od mraza. Prestani, rekla je. Balard je zagrabio punu šaku tanušne veštačke svile i otcepio. Izgubila je tlo pod nogama i sela u ugaženi smrznuti korov. On je presavio tkaninu ispod pazuha i napavio korak unazad. Zatim se okrenuo i nastavio uz put. Ona je sedela gola na zemlji gledajući za njim, nazivajući ga raznim imenima, od kojih nijedno nije bilo njegovo.
33 Dobar je Fejt. Prostodušan je, ali ja ga volim. Vozio sam se sa njim puno puta. Sećam se, jedno veče na Frog Mauntinu, kod okretnice, bila su tu parkirana jedna kola, i Fejt je uperio lampu i prišao do njih. Dečko u kolima je bio sav ’da gospodine, ne gospodine’. Sa njim je bila devojka. Pito je dečka za vozačku i ovaj je sto godina rovario okolo, nije mogo da nađe ni novčanik nit išta drugo. Fejt mu jekonačno reko,kazo mu je: Izađi vamo. Posle mi je reko da je devojka što je tamo sedela, da je bila bela ko čaršav. E pa, dečko je otvorio vrata, i eto ga, izlazi. Fejt ga je pogledo i onda je povikao meni, reko je: Džone, dođi da vidiš ovo. Otišo sam do njih i dečko je stajo pored kola i gledo nadole, a šerif ga je gledo, sa lampom na njemu. Svi smo tako stajali i gledali tog dečka, a njemu su pantalone bile skroz naopačke. Džepovi su visili na sve strane. Mnogo je ludo izgledalo. Šerif mu je samo rekao da ide. Pito ga je da li može tako da vozi. Takav ti je on bio čovek.
34 Kada je Balard izašao na trem, mršav čovek deformisane vilice je čučao i čekao ga u dvorištu. Kako je Darfazl, rekao je Balard. Kako je, Lestere. Zvučao je kao čovek sa ustima punim klikera; mučno je pomicao svoju vilicu od kozije kosti – pravu mu je odneo metak. Balard je čučnuo na pete, nasuprot gostu u dvorištu. Izgledali su kao gargojli koji imaju zatvor. Je li, jesi naišo na onu tamo na okretnici? Balard je šmrknuo. Koju? – rekao je. Onu što je bila ležala tamo. Sa spavaćicom. Balard je cupkao odlepljeni đon svoje cipele. Vido sam je, rekao je. Otišla je do šerifa. Je li? Drugi je čovek pljunuo, osvrnuo se i zatim ponovo pogledao Balarda. Uapsili su Plesa. On je bio vaš stražar. Ja nisam sanjom imo ništa. Ona kaže da jesi.
35 Kad je lažljiva vreća zelenih govana. Posetilac je ustao. Samo sam mislio da ti kažem, rekao je. Ti radi šta oćeš.
36 Glavni šerif okruga Sevier izašao je kroz vrata zgrade suda i zastao na stepeništu posmatrajući sivi travnjak i klupe ispod, gde se Udruženje perorezaca okruga Sevier skupljalo da delje, pijucka i gunđa. Smotao je cigaretu, vratio pakovanje duvana u džep na grudima svoje skladno skrojene košulje, zapalio cigaretu i sišao niz stepenice, škiljeći vlasnički dok je proučavao jutarnje stanje ovog malog brdskog sedišta okruga. Čovek je otvorio vrata i pozvao ga, i šerif se okrenuo. Gospodin Gibson pokušava da te ulovi, rekao je čovek. Ne znaš gde sam ja. Okej. I gde je prokleto Koton? Otišao je da doveze auto. Bolje da što pre dovuče svoje dupe vamo. Eno ga, šerife, dolazi odande. Šerif se okrenuo i izašao na ulicu. Dobro jutro, šerife. Dobro jutro. Dobro jutro, šerife.
37 Hej, kako je. Frljnuo je cigaretu na ulicu, ušao u kola i zatvorio vrata. Dobro jutro, šerife, rekao je vozač. Ajde, idemo da skembamo tog kretenčića, rekao je šerif. Ja i Bil Parsons smo hteli jutros da idemo u lov na ptice, ali mi se sad čini da od toga nema ništa. Bil Parsons, je li? Ima on par dobrih pasa. O da. On uvek ima najbolje pse. Sećam se jedne kuje što je imao, Suzi se zvala, rekao je za nju da je vraški dobar ptičar. Pustio ju je iz gepeka i ja sam je pogledao i rekao sam: Čini mi se da Suzi nije baš dobro. On ju je pogledao i opipao joj njušku i sve. Rekao je da njemu izgleda u redu. Ja sam mu rekao, kazao sam: Prosto ne verujem da se danas oseća dobro. Pošli smo i lovili smo celo popodne i ubili jednu pticu. Kad smo krenuli nazad do kola, Bil mi kaže: Znaš, baš je čudno kako si primetio da se stara Suzi danas ne oseća dobro. Kako si samo opazio. Ja sam rekao: E, pa, Suzi je danas bila bolesna. On je rekao: Jeste, bila je. Ja sam rekao: Suzi je i juče bila bolesna. Suzi je uvek bila bolesna. Suzi je bolesno kuče.
38 Posmatrao je šerifa kako stoji na putu, četvrt milje udaljenom, i kako je prešao preko strmog zida osušenog trnja i korova na ivici puta, i kako je prilazio uzdignutih ruku i laktova, gazeći kroz šiprag. Kada je stigao do kuće, njegove pristojne i uštirkane bež pantalone bile su prašnjave i izgužvane, a on je bio ceo prekriven mrtvom popinom prasadi i čičkovima i nije bio srećan. Balard je mirno stajao na tremu. Idemo, rekao je šerif. De? Bolje da si odma mrdnuo dupe sa tog trema. Balard je pljunuo i prestao da se naslanja na stub od trema. Neka onda tako bude, rekao je. Sišao je niz stepenice, sa rukama u zadnjim džepovima farmerki. Jednom takvom bonvivanu kao što ste vi, rekao je šerif, ne bi trebalo da bude prevelika muka da pomogne nama radnom narodu da razrešimo jedan mali nesporazum. Ovuda, gospodine. Ovuda, rekao je Balard. Ima tu staza, ako nisi znao. Balard u okretnoj stolici od lakiranog hrasta. Zavaljuje se. Vrata su od glaziranog stakla, senke se promaljaju po njima. Vrata se otvaraju.
39 Zamenik šerifa ulazi i osvrće se. Žena je iza njega. Kada opazi Balarda, počinje da se smeje. Balard izdiže vrat da je vidi. Ona ulazi kroz vrata, stoji i gleda ga. On gleda dole u svoje koleno. Kreće da se češe po kolenu. Šerif je ustao od svog stola. Zatvori vrata, Kotone. Ova džukela ovde, rekla je žena, upirući prstom u Balarda. Gde ste njega, dođavola, našli? Zar on nije taj? Pa. Jeste. On je taj, taj... Onu drugu dvojicu džukaca hoću da zatvorite. Ovaj ovde... Zgađeno je odmahnula rukama. Balard je zaškripao petom po podu. Ništa ja nisam uradio, rekao je. Da li hoćete da podneste prjavu protiv ovog čoveka ili ne? Hoću, dođavola. Za šta biste hteli da ga prijavite? Boga mi, za silovanje. Balard se kruto nasmejao. I za nanošavanje telesnih povreda, džukelo nijedna. Ova ti je samo prokleta matora kurva. Matora kurva je ošamarila Balarda preko usta. Balard se podigao iz okretne stolice i krenuo da je davi. Ona mu je zabila koleno u prepone. Rvalisu se. Palisu unazad, oborivši limenu kantu za đubre. Zamenikšerifa ščepao je Balarda za kragnu. Balard se otimao. Žena je vrištala. Svo troje su se srušili na pod. Zamenik je Balardu zavrnuo ruku iza leđa. Kipteo je od besa.
40 Kujo prokleta, rekao je Balard. Uvati je, rekao je šerif. Uvati... Jedno zamenikovo koleno bilo je Balardu u krstima. Žena je ustala. Podigla je laktove, zamahnula nogom i šutnula Balarda u slepoočnicu. Smiri se, rekao je zamenik. Ona ga je ponovo šutnula. Zgrabio ju je za nogu i ona je sela na pod. Dovraga, šerife, rekao je, oćeš uvatiti ili nju ili njega, barem jedno? Džukele, rekao je Balard. Skoro da je plakao. Prokleti bili svi. Drži me,rekla je žena. Ima da mu izbijem jebeno ludilo iz glave. Pseto nijedno. Devet dana i noći u zatvoru okruga Sevier. Beli pasulj sa slaninom i kuvani zeleniš i sendviči sa parizerom na belom hlebu. Balard je uslove smatrao prilično dobrim. Čak mu se i kafa dopadala. U ćeliji preko puta bio je jedan crnčuga koji je stalno pevao. Držali su ga u pritvoru jer je bio begunac. Posle dan-dva, Balard je upao u razgovor sa njim. Rekao mu je: Kako ti je ime? Džon, rekao je čamuga. Čamuga Džon. Odakle si. Ti si od negde begunac, je li? Ja sam iz Pajn Blafa, iz Arkanzasa, i begunac sam od ovog i ovakvog sveta. Bio bi begunac i od sopstvenog uma, samo da imam malo belog. Za šta su te uapsili? Odsekao sam jednoj govnarčini glavu perorezom.
41 Balard je sad čekao da bude pitan za svoj zločin, ali se to nije desilo. Posle nekog vremena, rekao je: Ja sam kao silovao tu jednu devojku. Ona je i u startu bila samo bedna kurava. Od bele pičke samo nevolje. Balard se složio sa time. Pretpostavio je da je i sam isto mislio, ali to nikad nije čuo sročeno baš na ovaj način. Crnac je seo na svoj ležaj i zaljuljao se napred-nazad. Pevao je: Letim kući Letim kao najveći jebač Letim kući Sve nevolje u koje sam ikada upao, rekao je Balard, izazvali su ili viski ili žene, ili oboje. Često je čuo ljude da tako govore. Sve nevolje u koje sam ikada upao izazvalo je to što su me uhvatili, rekao je crnac. Posle nedelju dana, šerif je jednog jutra došao niz hodnik i odveo crnca. Letim kući, pevao je ovaj. Nego šta nego ćeš da letiš, rekao je šerif. Kući svome Tvorcu. Letim kao jebač najveći. Čuvaj se, rekao je Balard. Crnac nije rekao da li hoće ili ne. Sledećeg dana, šerif se pojavio i stao ispred Balardovog kaveza, i zapiljio se u njega. Balard je uzvratio piljenje. Šerif je imao slamku među zubima i izvadio ju je da bi govorio. Rekao je: Odakle je bila žena?
42 Koja žena? Ona što si je silovao. Misliš matora kurva? Dobro. Matora kurva. Ne znam. Kako bi ja znao, dovraga, odakle je ona? Jel bila iz okruga Sevier? Dođavola, ne znam. Šerif ga je pogledao, vratio slamku među zube i otišao. Došli su po Balarda sledeće jutro – ključar i sudski činovnik. Balard, rekao je ključar. Da. Pratio je činovnika niz hodnik. Ključar je išao za njima. Sišli su dole, Balard se naslanjao na gvozdenu cev gelendera. Izašli su napolje i prešli preko parkinga do sudnice. Posadili su ga u stolicu u praznoj sobi. Kroz procep između dvokrilnih vrata nazirao je tanku traku boja i kretnji i ovlaš je slušao tok sudskih procedura. Posle otprilke sat vremena, činovnik je ušao i prstom pozvao Balarda. Ovaj je ustao, prošao kroz vrata i seo iza male rampe u klupu, kao u crkvi. Čuo je svoje ime. Zatvorio je oči. Ponovo ih otvorio. Čovek u beloj košulji koji je sedeo za stolom pogledao je u njega, pa u neke papire, pa onda u šerifa. Otkad? – rekao je. Ima malo jače od nedelju dana.
43 Pa, reci mu da se nosi odavde. Činovnik je prišao, otvorio kapiju i nagnuo se prema Balardu. Možeš da ideš, rekao je. Balard je ustao i izašao kroz kapiju, zatim preko sobe do vrata u kojima je sijala dnevna svetlost, pa kroz hodnik i konačno kroz prednja vrata zgrade suda Sevier okruga. Niko ga nije zaustavio. Čovek koji je balavio na ulazu pružio je masan šešir prema njemu i promrmljao nešto. Balard je sišao niz stepenice i prešao ulicu. U centru je šetao po prodavnicama. Ušao je u poštu i gledao u okačene plakate. Traženikriminalci uzvraćalisu pogled mrgodnim očima. Ljudi sa mnogo imena. Njihove tetovaže. Legende o mrtvim ljubavima zapisane na kvarljivom mesu. Apsolutna većina plavih pantera. Stajao je na ulici sa rukama u zadnjim džepovima kada mu je šerif prišao. Šta sad planiraš? – rekao je šerif. Idem kući, rekao je Balard. A šta onda? Kakvu poganost imaš sledeću u planu? Nemam ništa u planu. Mislim da bi trebalo da nam daš nagoveštaj. Kako bi učinio stvari poštenijim. Da vidimo: nepoštovanje sudske naredbe, remećenje javnog reda i mira, nanošenje telesnih povreda, pijanost na javnom mestu, silovanje. Čini mi se da je ubistvo sledeće na spisku, zar ne? Ili šta god da si uradio, a da mi nismo još saznali. Nisam ja ništa uradio, rekao je Balard. Samo si me ti uzo na zub.
44 Šerif je imao prekrštene ruke i blago se ljuljao na petama, proučavajući mrzovoljnog prestupnika pred sobom. E, pa, rekao je. Mislim da je bolje da sad lepo odvučeš svoje dupe kući. Ovi ljudi, ovde u gradu, neće trpeti tvoja sranja. Nisam ja ništa tražio ni od koga u ovom vašljivom gradu. Bolje da se se tornjaš kući, Balarde. Ništa me ovde ne zadržava, sem što ti peniš. Šerif se sklonio u stranu. Balard ga je zaobišao i krenuo uz ulicu. Negde na pola se osvrnuo. Šerif ga je i dalje posmatrao. A i tebe bi trebalo istrebiti, šerife, rekao je.
45 Imao je tu pušku od kad je bio skoro pa dečak. Da bi je kupio, radio je za matorog Vejlija. Postavljao je stubove za ogradu – osam centi po stubu. Rekao mi je da je dao otkaz ujutru u sred polja u trenutku kad je skupio dovoljno para. Ne sećam se koliko je dao za nju, ali mi se čini da je ukupno bilo preko sedamsto stubova. Kazaću vam jednu svar. Boga mi, umeo je da puca. Mogao je da pogodi sve što vidi. Video sam jednom kako je izbacio pauka iz mreže na vrhu velikog crvenog hrasta, a bili smo od drveta daleko kolko ima odavde pa tamo do puta. Jednom su ga oterali sa vašara. Nisu hteli više da ga puste da puca. Kad smo već kod vašara, sećam se pre dosta godina, bio je jedan tip što bi sa tobom gađao žive golubove. On sa puškom, ti sa sačmarom. Ili čime god. Mora da je imao pun kamion golubova. Imao je tog dečka koji je stajao na sred polja sa sandukom, i kad bi on povikao, dečko bi pustio jednog, a ovaj bi podigao pušku i BAM, počistio bi ga. Gospodo, kako je samo letelo perje. Nikad nismo videli da neko tako puca iz puške. Bilo je dosta nas opasnih lovaca na ptice, što smo izgubili silne pare pre nego što smo provalili trik. Šta je bilo u pitanju – taj je dečak matorim golubovima gurao one male petarde u dupe. Oni bi poleteli ko da su slobodni, ali bi samo došli do neke visine i onda BAM, petarda bi im raznela guzicu. Ovaj bi samo pucao tamo gde bi spazio da leti perje. Mogao si to da vidiš. Dobro, da kažem pošteno – neko je mogao, na kraju krajeva. Ne sećam se ko je to bio. Uzeo je i oteo ovome pušku iz ruku pre nego što je opalio, a
46 matori golub je svejedno napravio BAM. U katran i perje su ga zbog toga uvaljali. A to me je podsetilo na karneval što su jednom imali u Njuportu. Bio je tu tip što je imao majmuna ili gorilu, šta god da je to – ovoliko je bio visok. Skoro ko Džimi onamo. Bio je toliki da si komotno mogao da obučeš bokserske rukavice i da staneš u ring sa njim, i ako bi mogao da izdržiš tri minuta unutra sa majmunom, dali bi ti pedes dolara. E, pa, ovi moji što sam bio sa njima su me ubeđivali i ubeđivali. Sa mnom bila ta jedna devojčica, šetali smo ruku pod ruku, gledala me ko tele u šarena vrata. Ovisu me izazivali. Mislim da smo popili i malo viskija, zaboravio sam. Svejedno, stao sam da proučavam tog tu majmuna i mislio sam: Pa, dođavola. Nije veliki ko ja. Držali su ga vezanog na lancu. Sećam se da je sedeo na stoličici i jeo glavicu crvenog kupusa. Odma sam rekao: Jebeš ga. Digo ruku i rekao tom tipu da ću da probam jednom. E, onda su nas uveli pozadi i navukli mi rukavice, i taj tip, taj što je bio vlasnik od majmuna, rekao mi je, kazao je: Nemoj da ga udaraš prejako, jer ako to radiš, samo ćeš da ga razbesniš i onda ćeš baš da budeš u problemu. Pomislio sam: Ma on samo pokušava da izbegne da mu majmun dobije batine, to je u pitanju. Pokušava da zaštitisvoju investiciju. Svejedno, izašao sam i popeo se tamo u ring. Osećao sam se skroz ko budala, svi moji drugari tamo vikali su i navijali, pogledao sam dole u tu devojčicu sakojom sam bio i lepo joj namignuo, i otprilike u tom trenutku su izveli majmuna. Imao je brnjicu. Fino me je odmerio. E, onda su viknuli naša imena i sve tako, ne sećam se kako se majmun zvao, i taj jedan čovek je zazvonio u veliko zvono za večeru i ja sam iskoračio i krenuo da kružim oko velikog majmuna. Pokazao sam mu malo rada nogama. Nije izgledalo kao da će on išta da uradi, pa sam prišao i zveknuo ga. Samo me je pogledao. E, nisam onda radio ništa, samo sam stao i udario ga još
47 jednom. Mlatnuo sam ga baš u slepoočnicu. Kad sam to učinio, glava mu se trznula i oči su mu postale nekako čudne, i ja sam reko sebi: E, pa, lepo je bilo. Sad sam potrošio pedes dolara. Sagnuo sam se i krenuo da ga udarim ponovo, ali tad je on skočio meni pravo na vrh glave, gurnuo mi nogu u usta i kreno da mi otkine vilicu. Nisam mogo ni da vičem upomoć. Mislio sam da ga nikad neće skinuti sa mene.
48 Balard među posetiocima vašara, pažljivo gaca kroz blato. Niz staze posute piljevinom, među šatorima i svetlima, i oblačcima šećerne vune, i pored raznobojnih štandova sa policama punim nagrada i lutaka i plišanih životinja koje vise sa potpornih konopaca. Panorama-točak uzdizao se u nebo kao kitnjasta narukvica i male sokokrile noćne laste letuckale su među reflektorima uperenim uvis, ispuštajući čudne krike iz razjapljenih kljunova. Na štandu na kome su celuloidne zlatne ribice plutale u akvarijumu, Balard se naginjao sa svojom mrežicom i posmatrao ostale pecaroše. Jedan od radnika bi izvadio ribice iz njihovih mreža, pogledao u brojeve na stomacima i odmahnuo glavom, ili bi izvadio lutkicu ili keramičku mačku sa dna. Dok se on time bavio, starac pored Balarda pokušavao je da ubaci u mrežu dve ribice odjednom. One nisu mogle da stanu i starac je izgubio strpljenje, pogurao ih do ivice akvarijuma i naglim pokretom mreže izbacio i ribice i gomilu vode – sve na haljinu žene koja je stajala pored njega. Žena je pogledala na dole. Ribice su ležale u travi. Mora da si lud. Ili pijan. Starac je podigao svoju mrežicu. Radnik im je prišao. U čemu je problem, rekao je. Nisam ja ništa uradio, rekao je starac. Balard je vadio ribice i onda ih vraćao nazad, proučavajući brojeve nagrada. Žena sa mokrom haljinom uperila je prst u njega. Onaj čovek tamo vara, rekla je.
49 Okej, druže, rekao je radnik, uzimajući svoju mrežu. Jedna za deset, tri za dvaes pet centi. Al nisam još nijednu upeco, rekao je Balard. Jeste, ali si ih deset vratio nazad. Nisam nijednu upeco. Pa, upecaj jednu i onda gledaj ostale. Balard je slegao ramenima i osmotrio ribice. Izvukao je jednu. Radnik je uzeo ribicu i pogledao. Ipak ništa, rekao je, bacio ribicu nazad u akvarijum i uzeo mrežicu od Balarda. Možda nisam još gotov, rekao je Balard. S druge strane, možda i jesi, rekao je radnik. Balard mu je uputio hladan mačiji pogled, pljunuo u vodu i okrenuo se da ode. Polivena žena ga je posmatrala, polubojažljivo, ali i zadovoljno. Dok je prolazio pored nje, Balard je procedio kroz zube: Ti si baš neotesana matora kurva, je li? Dok je hodao, odmeravao je težinu novčića nagomilanih duboko u džepu. Pucnji iz pušaka su mu davali pravac – tup zvuk koji je uspešno razaznavao među povicima prodavača i telala. Prometan štand, sa krakatim momcima koji su čučali za pultom. Preko zadnjeg dela strelišta, mehaničke patke su se klimale i škripale, a puške su rikale i rigale. Ajte vamo, ajte vamo, pokažite šta znate i osvojite lepe nagrade, zapevao je čovek na strelištu. Da, da, gospodine, oćete vi? Proučavam ga, rekao je Balard. Šta dobijaš ako pogodiš?
50 Radnik je pokazao štapom na redove plišanih životinja rastuće veličine. Donji red, rekao je... Pusti njih, rekao je Balard. Šta treba da uradiš da dobiješ one tamo velike? Radnik je uperio štap u male karte na žici. Da pogodiš ovaj crveni kružić u sredini, rekao je istim pevajućim glasom. Imaš pet pokušaja i ako uspeš, možeš da biraš bilo koju nagradu. Balard je izvadio svoje novčiće. Kolko je? – rekao je. Dvadeset pet centi. Položio je tri novčića od po deset na pult. Čovek je podigao pušku i ubacio mesingane čaure u šaržer. Puška je bila pumparica i vezana lancem za pult. Balard je stavio kusur od pet centi u džep i nanišanio. Dozvljeno je nasloniti laktove, odpevušio je radnik. Ne treba meni ništa da naslanjam, rekao je Balard. Opalio je pet puta, spuštajući pušku posle svakog hica. Kad je bio gotov, pokazao je ka gore. Daj mi onog tamo velikog medveda, rekao je. Radnik je spustio kartu niz žicu, skinuo je i dodao Balardu. Za tu nagradu, mora sve crveno da se ukloni, rekao je. Gledao je u drugom pravcu i uopšte nije izgledalo kao da se obraća Balardu. Balard je uzeo kartu i pogledao je. Misliš ovo ovde? Sve crveno mora da se ukloni. Balardova karta imala je samo jednu rupu, tačno u sredini. Uz jednu ivicu rupe, bila je najtanja nit crvene vunice.