Planinarski vodič

pg. 5

Ljubav prema prirodi je jedina koja ne
vara Ijudske nade. Tu nema
razočarenja!

Onore de Balzak

UVOD

Podsetnik je namenjen:

- novim članovima društva, početnicima koji prvi put polaze u planine, - manje

iskusnim članovima društva i vođama akcija,

- vođama koji žele da učesnike svojih akcija upoznaju sa osnovnim pravilima

ponašanja u planini,

- svim vođama akcija da se podsete o osnovama preventive i pružanja prve pomoći,

o pravilima ponašanja na smučanju, načinu spasavanja povređenih i zalutalih
smučara-planinara, kao i o vrstama pojedinih lekova.
Drugim rečima, Podsetnik je namenjen svima koji žele da steknu, obnove ili učvrste
znanja o pripremama za odlazak, boravak u planini i povratak, uključujuči sve ostale koji
smatraju da će im ovi saveti-podsećanja dobro doći u sva- kom trenutku planinarske
aktivnosti.
U ovom Podsetniku sabrana su iskustva generacija planinara i smučara, iskustva i
znanja autora teksta (55 godina planinarskog staža, od toga 45 godina kao vođe akcija od 5
do 60 učesnika), i svih koji su svojim iskustvom i znanjem pomogli autoru da, u saradnji sa
njim, pripremi šesto, prerađeno i dopunjeno izdanje, uz jednodušan stav svih da je Podsetnik
u I delu, ulaženjem u detalje, upravo ono što treba početnicima, a u II delu je neophodan
svima, naročito vođama akcija i uspona!
Podsetnik je po formiranju Službe vodiča izleta i pohoda Planinarskog saveza Srbije
(1996), postao sastavni deo literature za školovanje vodiča i, ujedno, predstavlja opšti
udžbenik za osnovne i škole visokogorstva u društvu i preteča je »Pravilnika o bezbednosti i
odgovomosti u izvođenju planinarskih aktivnosti”, u izdanju PSS 2000. godine, koji je u
poglavlju „Odgovomost” ugrađen u Pravilnik o radu Sekcije za akcije PSD „Železničar”
Beograd.
Podsetnik je nastao početkom 80-tih godina na inicijativu cenjenog člana dmštva
Kriste Ivković (1909-1997), izrazitog pobomika pridržavanja određenih pravila ponašanja u
procesu: pripreme za odlazak - boravak - povratak sa planine, koja je autom teksta predala
sinopsis, koji je pretočen u 16 strana teksta od I do nepromenjenog IV izdanja, da bi u V bio
pridodat II deo - Osnovna uputstva u pružanju prve pomoći, ponovo redigovanog u VI izdanju
od strane Lekarske ekipe Gorske službe spasavanja - stanica Beograd.
Kao zaključak: solidno teoretsko znanje, koje treba stalno usavršavati, iskustvo koje
se stiče godinama, ili kao učesnik, ili kao vođa akcija, visok stepen lične odgovomosti i, ono
što je kasnije najvažnije: apsolutno tačna procena sopstvenih psiho-fizičkih mogućnosti i
stanja sopstvene opreme, u trenutku prijavljivanja za akciju,

i u pojedinim trenucima u planini, osnovni su uslovi za siguran, bezbedan i, samim tim,
predivan osećaj boravka - življenja u prirodi!

Podsetnik za planinare je prvi korak u tom pravcu, a uloga PSD „Zelezni- čar”
Beograd je nemerljiva u prethodnom obaveštavanju svojih članova, učesnika i vođa akcija, i
u finansijskoj podršci stručnom usavršavanju, odnosno Školovanju sopstvenog planinarskog
kadra koji je zaloga za budućnost ovoga društva!

Staniša B. Jovanović

PODSETNIK ZA PLANINARE
ČETVRTINA RANG LISTI „SPORTSKA KNJIGA GODINE ’98”!

Saopštenje
Žirija nagrade Biblioteke „Đorđe Jovanović” za „Sportsku knjigu godine” u SRJ1998.

- Izvod -

Na konkursu pod pokroviteljstvom Ministarstva za omladinu i sport Vlade Republike Srbije,
„Podsetnik za planinare”, autora Kriste Ivković i Staniše Jovanovića, u izdanju PSD „Železničar” -
Beograd, četvrta je od deset publikacija u užem izboru za Sportsku knjigu godine 1998.

Za nagradu je konkurisala ukupno 71 publikacija iz oblasti sporta, od kojih je 64 ispunilo uslove
propisane Pravilnikom. U uži izbor ušlo je 10 publikacija.

ZA SPORTSKU KNJIGU 1998. GODINE
proglašena je publikacija pod Rb 1.

Odluka je doneta jednoglasno i saopštena je javnosti 14. maja 1999. godine u jeku agresi- je NATO

Alijanse na Saveznu Republiku Jugoslaviju, nazvanu „Milosrdni anđeo”

1. Legende JU atletike - Stevan Kovačević 7. Priča ofudbalu - Slava Stojkovič
2. Košarka — Miomir Tomić S.Rvanje u Jugoslaviji - Dušan Kolun-
3. Kendo - Nebojša Zmović
džija
4. Podsetnik za planinare - Krista Ivko-
vić, Staniša B. Jovanović 8. 100 godina tenisa u Cmoj Gori - Bo-
Židar Martinović
5. Francuska ’98 - Milan Zdrale
6. Sokoli i sokolski sletovi - Dušan Cvet- 10. Model psihičkih karakteristika odboj-
kaša i odbojkašica Jugoslavije - Dra-
ković goljub Milošević

Podsetnik za planinare deli se svim novim članovima društva prilikom učlanjavanja!

SADRŽAJ

UVOD........................................................................................................................................................................1

PRVI DEO

I HAJDEMO U PLANINE! ......................................................................................................................................5
Osnovni preduslovi .....................................................................................................................................5
Prijavljivanje za akciju - izlet .....................................................................................................................5
Vođa akcije - vođa uspona ..........................................................................................................................5
Vaš odnos prema vođi akcije - uspona - izleta............................................................................................6

II OPREMA ...................................................................................................................................... .......................7
Obavezna oprema ........................................................................................................................................7
Rezervna oprema.........................................................................................................................................7
Odeća i obuća u planinarskom domu ..........................................................................................................7
Ostala oprema..............................................................................................................................................8

III HRANA ..........................................................................................................................................................8
IV APOTEKA ......................................................................................................................................................9
V PAKOVANJE OPREMEI HRANE..............................................................................................................10
VI PONAŠANJE U VOZU................................................................................................................................10
VII KRETANJE I PONAŠANJE U PLANINI ...................................................................................................11

Vrste planinarskih akcija....................................................................................................................... 11
Kretanje u planini ......................................................................................................................................12
Dolazak u dom ..........................................................................................................................................13
Pušenje i alkohol .......................................................................................................................................13
Veče u domu..............................................................................................................................................13
Ponašanje na usponu .................................................................................................................................14
Odlazak iz doma........................................................................................................................................14

VIII OPŠTA PRAVILA PONAŠANJA U PLANINI...........................................................................................14

Upoznajte se prethodno sa planinom na koju idete! .................................................................................14
Budite pažljivi i kolegijalni!......................................................................................................................15
Budite druželjubivi!...................................................................................................................................15
Čuvajte prirodu - ne zagađujte okolinu!....................................................................................................15
Čuvajte cveće! ...........................................................................................................................................15

DRUGIDEO

OSNOVNA UPUTSTVA U PRUZANJU PRVE POMOĆI........................................................................16
Uvod ..........................................................................................................................................................16
Stanja i povrede na planinarenju i smučanju.............................................................................................16
Specifične povr^de na snegu - na smučanju i glečerskim turama.............................................................20

PRAVILA PONASANJA NA SMUČANJU ...............................................................................................22
TURNO SMUČANJE ..................................................................................................................................22

SPASAVANJE POVREĐENIH I ZALUTALIH SMUČARA - PLANINARA - Primer Kopaonik - ...22
Trauma centar ANLAVE-KOP.................................................................................................................24
Zaključak ................................................................................................................................................... 24
DOKUMENTA.............................................................................................................................................24
APOTEKA U RANCU.................................................................................................................................24
Osnovni pribor...........................................................................................................................................24
Dodatni pribor ...........................................................................................................................................24
Lekovi - uži izbor ......................................................................................................................................24
Lekovi - širi izbor......................................................................................................................................25

III DEO

POPIS NAJČEŠĆEG LEKOVITOG BILJA................................................................................................26
Čajevi - plodovi.........................................................................................................................................26
Plodovi ......................................................................................................................................................27

PLANINARSKA TERMINOLOGIJA .........................................................................................................28

ZAHVALNOST AUTORA

Aleksandra Armuš, planinar - početnik
Dopuna poglavlja „Apoteka u rancu” i dopuna poglavlja „Popis najčešćeg lekovitog bilja” sa
dodatkom „Plodovi” (VI izdanje).

Svetlana Dingarac, visokogorac, član Upravnog odbora - Propaganda

Sugestije u redakciji teksta I dela (VI).
Jovo Curuvija, predsednik Društva 1982. (I izdanje)

Zastupnik i propagator ideje štampanja Podsetnika u kontinuitetu i sugestije izme- na i dopuna u

tekstu (VI).
Vladimir Furlan, visokogorac, član Upravnog odbora - Visokogorstvo

Koautor teksta „Popis najčešćeg lekovitog bilja” (V) i pisane sugestije u redakciji teksta (VI).
Gorska služba spasavanja - stanica Beograd

Korišćenje delova teksta ili podataka iz testova za overu zvanja i testova za prijem u GSS za V

izdanje.

Predrag Peca Janjić, Načelnik GSS
Redakcija poglavlja „Spasavanje povređenih i zalutalih smučara - planinara, primer Kopaonik”

(VI).
Dr Predrag Peđa Ilić, član Lekarske ekipe GSS

Redakcija teksta u II delu Podsetnika: „Osnovna uputstva u pružanju prve pomoći” i osnovni
tekst za poglavlja: „Dokumenta” i „Apoteka u rancu” (VI).
Slobodan Gočmanac, predsednik Komisije PSS za školovanje kadrova, Načelnik Službe vodiča izleta i
pohoda PSS, vodič-instruktor (M. B. 001), autor tekstova i priručni- ka o planinarstvu
Saradnja u obradi poglavlja „Osnovna uputstva u pružanju prve pomoći” (iz mate- rijala GSS);
korišćenje delova teksta iz autorove publikacije „Dnevnik planinara” (V); konsultacija o

celokupnoj redakciji teksta VI izdanja.
Dr Slobodan Ivanović, predsednik privatne klinike ANLAVE

Verifikacija teksta „Trauma centar ANLAVE-KOP” (V).
Vera Kondić, visokogorac

Koautor teksta „Popis najčešćeg lekovitog bilja” (V).
Stadoje Silja Kusicki, instruktor GSS i Počasni član Službe

Sugestije u obradi poglavlja „Pravila ponašanja na smučanju” i sugestije za deo teksta o potrebi
školovanja smučara, naslov „Zaključak”.
Radmilo Marić, član Upravnog odbora - Načelnik društva
Aktivno angažovanje na generalnoj redakciji teksta u I delu Podsetnika; autor teksta „Planinarska
terminologija”; zagovomik stava o potrebi stalnog obrazovanja kadrova (VI).
Velja Marković, tehnički urednik Podsetnika (I-V izdanje)
Sugestije o tehničkom izgledu Podsetnika i autor raznih vinjeta (VI)
Slavica Rakić, visokogorac, potpredsednik Društva - Smučarstvo

Sugestije i predlozi u redakciji teksta I dela Podsetnika (V, VI).
Dr Milica Todorič, visokogorac

Završna konsultacija o tekstu poglavlja „Apoteka u rancu” i o uvodnom delu II dela Podsetnika

(VI).
Božidar Boža Žikić, visokogorac

Sugestije u reviziji celokupnog teksta Podsetnika i obrada poglavlja: „Rezervna oprema” i
„Pušenje i alkohol” (V) i sugestije u vezi VI izdanja.

PRVI DEO

I HAJDEMO U PLANINE!

1. Osnovni preduslovi

Planinarstvo i njegove specijalizovane delatnosti: alpinizam, pećinarstvo, planinarska
i sportska orijentacija, slobodno penjanje, preživljavanje i ishrana u prirodi i Gorska služba
spasavanja, vaspitavaju svoje članove da upoznaju lepote svoje i inostranih zemalja; jačaju
fizičke, a, samim tim, i psihičke sposobnosti, uz razvijanje individualnih karaktemih osobina:
stvaranje navika za život u zajednici - društveni život, razvijanje drugarstva, prijateljstva,
opreznosti, odlučnosti, smelosti, samopožrtvovanja, samoodricanja, podređivanja
sopstvenih mogučnosti grupi kao celini...

Osnovni preduslovi za navedeno su: Ijubav prema prirodi i očuvanju njene lepote i
čistoće, zastita flore i faune, fizička pripremljenost, odgovarajuća odeća, obuća i tehnička
oprema, u odnosu na postavljeni zadatak i meteo-uslove i postepeno, ali stalno, sticanje
iskustva i znanja i školovanje kroz odgovarajuće škole i tečajeve.

Stalno treba imati na umu da je planinarstvo zdrav sport, da je planina divna u svoj
svojoj lepoti, ali da je, isto tako, i ćudljiva: ,,ne voli” one koji su nespremni, ili se nisu pripremali
za susret s njom, u bilo kom smislu, tim više što se u jednom danu mogu doživeti sva četiri
godišnja doba! A njih treba dočekati pripremljen i opremljen!

2. Prijavljivanje za akciju - izlet

Prijavite se na akciju sa puno poverenja u vođu, ako ocenite da vaše mogućnosti
odgovaraju uslovima koje će vođa akcije izneti prilikom objavljivanja. Nemojte se upoznavati
sa vođom na polaznoj stanici voza ili autobusa, već nađite mogućnost da obavezno
prisustvujete prethodnom sastanku učesnika, koga će zakazati vođa u cilju da još detaljnije
objasni plan puta i uslove i, ujedno, da proceni - u zavisnosti od vašeg iskustva, fizičke
kondicije i opreme sa kojom trenutno raspolažete - da li će planirana akcija za vas biti
zadovoljstvo, ili će te se suočiti sa teškoćama koje vas, posle akcije, mogu definitivno
„naljutiti” i odvojiti od planinarstva zauvek!

Ako vam vođa preporuči da umesto na akciju koju on organizuje odete na neku lakšu
i bližu planinu, gde možete satima pešačiti i uživati u lepoti prirode, čistom vazduhu i društvu
koga uvek ima, pripremajući se, u fizičkom smislu, postepeno, za „jače” akcije - poslušajte
ga!

3. Vođa akcije - vođa uspona

Vođa može biti planinar koji odlično poznaje planinu na koju organizuje akciju ili - u
protivnom - iskusan planinar koji se, prethodno, do detalja, upoznao sa svim od čega zavisi

uspešna organizacija i čiji je zadatak da organizuje prevoz, smeštaj i uspon na određeni vrh.

Vođa akcije mora biti autoritativan i neprikosnoven u svojim odlukama, a to će postići
isključivo na taj način ako planinari koje vodi osete da je iskusan, da ih vodi pažljivo i da ne
luta, da zna sta hoće i da ima drugarski i prijateljski odnos prema njima.

Vođa akcije se prijavljuje za organizovanje i vođenje izleta po sopstvenoj inicijativi i
ni u kom slučaju nije „administrativac” ili „činovnik”, več zvanično lice koje i u svoje ime i u
ime društva organizuje akciju i koji je - što se veoma retko spominje, ili zaboravlja - pred
zakonom odgovoran ukoliko se bilo šta negativno desi njegovom krivicom, ali uopšte nije
odgovoran za bilo šta da se desi - ukoliko je to posledica nečije samovolje,
nedisciplinovanog ponašanja, odno- sno nepoštovanja odluka vođe puta i više sile.

Preporučuje se da vođa, pogotovo uoči akcije na visoke planine, obavezno održi
sastanak sa kandidatima, gde če ih detaljno upoznati sa programom, sa eventualnim
(očekivanim) teškočama ili problemima i gde će ih konkretnije obavestiti kako treba da se
obuku i šta treba od hrane i rezervne opreme da pone- su. Istovremeno, steći će utisak o
svakom kandidatu i njegovim mogućnostima. Vođa ima diskreciono pravo da na akciju ne
povede planinara-planinarku koji su na prethodnoj akciji pravili probleme - njemu ili drugim
vođama akcije.

4. Vaš odnos prema vođi akcije - uspona - izleta

Što je vaše iskustvo u planini manje, to je vaša obaveza veća da se u pripremi akcije
i u njenoj realizaciji striktno držite programa, naređenja, saveta ili uputstva vođe.

Vaše ponašanje u prevoznom sredstvu, na putu prema domu, u domu, na usponu,
na povratku sa uspona, na povratku, vaš odnos prema ostalim učesnicima, vođi,
planinarima i meštanima koje sretnete, treba da pokaže u pravoj svetlosti vaše karakteme
osobine i motive koji su vas doveli u planinarstvo. Pri tome je veoma važno da se što je
moguće više prilagođavate i prilagodite sredini koja vas okružuje i da svojom ozbiljnošću i
zalaganjem pokažete da vođa akcije nije pogrešio kada vas je poveo u planinu i da može u
svakom trenutku računati na vas i vašu saradnju i pomoć - ako zatreba!

Ne udaljavajte se u planini od grupe ili ne odlazite na „svoju” stranu bez znanja i
odobrenja vođe, jer možete doživeti neprijatnost, nezgodu ili nesreću i - samim tim - dovesti
u pitanje blagovremeni povratak cele grupe i maltretiranje onih koji će poći da vas traže.

Ne mešajte se u posao vođe, sem ako on ne zatraži vaše mišljenje ili vašu pomoć!
Upoznajte se sa planom puta što detaljnije, kako biste izbegli neprijatno ili dosadno
zapitkivanje.

II OPREMA

1. Obavezna oprema

Ranac (ruke moraju biti slobodne, prema tome nikakve tašne, neseseri, torbe ili
koferi!), gojzerice, ili duboke cipele sa rebrastim đonom („vibronom”), jake i nepromočive,
dovoljno prostrane da možete navući tri para čarapa (pamučne-kratke, termo-kratke, vunene-
dokolenice), kako zimi tako i leti, jer samo tako možete satima hodati, bez bojazni da vam se
pojave plikovi. Sa potpuno novim, nerazgaženim, gojzericama-cipelama ne krećite u planinu!
Pantalone, somotske ili pamučne (nikako farmerke, jer su tesne, a kada se nakvase hladne
su i teške, pa dovode u opasnost zdravlje - naročito zimi), po mogućstvu kupljene ili posebno
šivene, ili jednostavno - podvezane pertlom ispod kolena, zatim, zimi, ili kada je hladno, bez
obzira na godišnje doba, topao donji veš (i dole i gore), ili vunene hula-hop čarape i bilo kakve
kamašne (do ispod kolena), ili gležnjake koji sprečavaju prodor snega, kiše ili rose neposredno
u cipelu. Pamučna majica ili potkošulja, pamučni ili vuneni džemper (po mogućstvu rolka sa
rajsferšlusom - u slučaju velike hladnoće ili jakog vetra odlična zaštita za usta i nos), pamučni
ili vuneni šal, zatim perjana jakna (slične debljine i leti i zimi), tanja vetrovka, kapa platnena
(leti), vunena (zimi), uz mogućnost da se navuče na uši, ili, ko ima osetljive bronhije, na nos
i usta.

U slučaju kiše ili snega najbolja zaštita je kabanica koja prekriva i ranac. Isti cilj se
postiže, ukoliko nema vetra, pomoću kišobrana!

Sva navedena oprema štitiće vas i zaštiti u planini, a to znači - sačuvaće vam zdravlje!

Važna napomena: kao preventiva preporučuju se elastični steznici oko skočnog
zgloba, ili bandažiranje zavojem. Povreda skočnog zgloba, bilo kog stepena, veoma će uticati
na vašu planinarsku karijeru!

2. Rezervna oprema

U rezervnu opremu spadaju čarape, donji veš i košulje. Koliko ćete od toga poneti i
upotrebiti zavisi od dužine izleta, akcije, taborovanja i sl. ličnih navika i vremenskih uslova. U
principu, treba poneti toliko da se i posle poslednje kiše, po ulasku u prevozno sredstvo,
možete kompletno presvući u suvu odeću. Zato rezervnu opremu obavezno pakujte u
nepromočive plastične kese, kao i obaveznu opremu koja trenutno nije na vama.

3. Odeća i obuća u planinarskom domu

Patike ili papuče. U planinarskim domovima gojzerice se skidaju neposredno posle
ulaska u dom! Pamučna trenerka ima višestruku namenu: za oblačenje u domu (nakon
dolaska, ili nakon povratka sa uspona), ili za bliže šetnje oko doma. Za spavanje je
najpogodnija pidžama koja ima i praktičnu korist – ako je smeštaj u zajedničkim sobama,

što je veoma čest slučaj. Na dužim turama, naročito zimi, trenerka sa uspešno zamenjuje
pidžamu.

4. Ostala oprema

Dokumenta (lična karta, zdravstvena knjižica i planinarska legitimacija). Sredstva za
higijenu (peškirić, sapun, pasta za zube, krema za zaštitu ruku, krema za visinsko sunčanje,
vlažne maramice, talk, krema protiv ojedanja, toalet papir, pribor za brijanje, češalj ili četka za
kosu), omogućiće vam da bez obzira na umor, znojenje, prašinu ili sl. održavate ličnu higijenu
na potrebnoj visini. Ako idete na sneg, ili ako su vam oči osetljive na sunce, obavezno ponesite
nao- čare za sunce „Brile” sa naznakom ,,UV protection”. Korišćenje običnih, zatamnjenih
(jeftinih) naočara se nikako ne preporučuje preko 1000 mnv jer one dovode do oštećenja vida!
Dalje, jedna od neophodnih stvari je baterijska lampa (sa rezervnim uloškom i sijalicom).
Često, u dolasku u dom, u povratku sa ce- lodnevnog izleta, ili u polasku na uspon - ako se
polazi po mraku - baterija je neophodna! Leti dobro dođu kratke pantalone (šorc), kupaći
kostim i gačice za kupanje. Igla i konac takođe treba da su sastavni deo vaše opreme.

Planinarkama se preporučuje da na izlete ne nose nikakav nakit, jer on ,,ne ide” - uz
gojzerice i ranac. Dopustite koži da slobodno diše u planini i iz tog razloga (sa izuzetkom
dočeka Nove godine), ne nosite sa sobom i šminku!

Pojedini izleti, pohodi, logorovanja ili sletovi planinara zahtevaju spavanje pod
šatorom. Šator se može kupiti (ali sigumo ne na početku planinarske „karijere”), odnosno
može se iznajmiti. Za šator je neophodna vreća za spavanje i odgovarajuća plastična ili
sunđerasta masa za ispod vreće (armafleks). Za tu svrhu je najbolji plastični ili gumeni dušek
koji čuva leđa i bubrege od prehlade, a na reci ili na moru (ako se boravak u planini završava
na moru), može poslužiti na vodi. Prilikom spremanja opreme, treba voditi računa o težini
gumenog dušeka!

O vodi i čuturici na kraju ovoga spiska opreme! Čuturica nije „lagana”, pogotovo kada
je puna soka ili vode, ali je neophodna! Nekome je teško da nosi vodu, a pošto ima planinara
koji će sve dati osim vode, mi se neopravdano Ijutimo, a nismo je poneli jer volimo mali,
elegantan ranac u kome ništa nema - sve u cilju da nam je lakše - uzbrdo. A to „lakše” je
daleko „teže”, jer ako početnik ne nauči da nosi sve što mu treba večito će imati problema.
Voda se u planini nikom ne nudi, ali se - u principu - ne odbija. Umesto čuturice može se
koristiti plastična boca. Staklena boca se ne nosi u planinu!

U nedostatku, bez potrebe se rizikuje prehlada i sticanje ružne navike „grebanja” i
pozajmljivanja, počev od čarapa do (krišom, noću) patika ili papuča - za odlazak u WC!

III HRANA

Bez obzira da li je moguća ishrana u domu, treba uvek poneti nešto malo hrane. Može
doći do zastoja u saobraćaju, može se autobus ili voz pokvariti može doći do toga da se u

njima provede ceo dan ili noć i zbog svega toga treba imati bar dva sendviča, čokoladu, vodu
ili sok. U slučaju da se hrana nosi („hrana iz ranca”, kako se to populamo kaže), još kod kuće
treba tačno izračunati: doručak (džem, pašteta, sir za mazanje, čaj u domu), ručak
(suhomesnati proizvodi, šnicle), večera (slična kao doručak, uz obaveznu supu) i tako
unapred proračunate količine hrane nabaviti i poneti. Ako zajedno idu dvojica, dvoje ili dve,
kombinovanje hrane smanjuje ukupan trošak. Za uspon obavezno poneti: nekoliko sokova u
foliji, (najbolji je limun)! čokoladu, ili bilo šta jako slatko i izdašno, limun, par kocki šećera, suve
šljive, grožđe ili smokve, bademi ili orasi i to je apsolutno dovoljno i za višečasovne veoma
teške akcije ili uspone prema vrhu. Naravno, ko voli i nije mu teško da nosi, tu su i razni začini
u tubama: pa- radajz, senf, hren, majonez, zatim luk (beli i cmi), biber, so... Nož, viljuška i
kašika mogu se naći u domu, ali se mogu i poneti, pogotovo ako su od plastike, a par papimih
i jedna platnena veća salveta će omogućiti da se može obedovati i na zemlji ili na steni. Što
se tiče količine hrane, nemojte se prejedati, naročito veče uoči uspona (teško ćete spavati,
možete imati stomačne tegobe i, samim tim, ostaćete ili u domu ili - na pola uspona!).

Što se tiče alkohola i cigareta pre i za vreme uspona pravilo kaže: NIKAKO!

IV APOTEKA

Planinari kada krenu u planine najčešće ne nose nikakve lekove, naročito oni mlađi,
odnosno početnici i manje iskusni planinari i vođe akcija. Na kraju Podsetnika je poglavlje
„Apoteka u rancu” - spisak lekova uz objašnjenja, takođe stručno verifikovana, za šta se i
kada upotrebljavaju, što, naravno NE ZNAČI da sve što je navedeno treba da (kupite) nosite!
U principu, „Osnovni pribor” i „Dodatni pribor” treba svaki planinar da ima! Za višednevne ili
višenedeljne akcije, preporučljivo je, pri izboru potrebnih lekova, konsultovati svog lekara, uz
predočavanje gde se ide (Bliski ili Daleki istok, Sevema i Podsaharska Afrika, Evropa,
Američki kontinent), pogotovo ako ste hronični bolesnik, a vođa akcije, u tom slučaju, može
predložiti učesnicima akcije zajedničko finansiranje torbice Prve pomoći čiji sadržaj će biti
odabran uz savete lekara učesnika akcije, ili lekara uopšte, odnosno apotekara.

Planinari(ke) koji su hronični bolesnici iz oblasti: slabosti srca, plućni bolesnici i oni koji
imaju kamen ili pesak u urogenitalnom traktu, ili u žuči, NE BI SMELI da se prijavljuju na
višednevne akcije - samo visokogorske ili kombinovane: visokogorske i kultumo-istorijskog
sadržaja, odnosno BILO KOJE koje zahtevaju veći napor od uobičajene šetnje po gradu ili
najbližem izletištu!

Upotreba antibiotika i svih drugih lekova koji mogu izazvati alergiju, na dužim turama
je dozvoljena ISKLJUCIVO PO PRETHODNOJ PREPORUCI - SAGLASNOSTI vašeg
lekara, od čega je od ŽIVOTNE VAŽNOSTI da ZNATE da li ste ALERGIČNI na neke od njih!

Ujedno, pri PRETHODNOJ konsultaciji sa lekarom upoznajte se sa KONTRAINDIKACIJAMA
upotrebe svakog leka koji vam preporuči - prepiše ( što je naznačeno i na uputstvu u kutiji

lekova). Lekove nosite (čuvajte) u originalnom pakovanju i strogo vodite računa o roku tra-
janja koji je naznačen na ambalaži (kutiji).

Razne infektivne bolesti su, veoma često, posledica PRLJAVIH RUKU! Obavezno
NOSITE dovoljan broj VLAŽNIH MARAMICA, zatim, strogo vodite računa da namirnice za
„Hranu iz ranca” kupujete u velikim samouslugama, a izuzetno treba biti OPREZAN pri kupovini
hrane od meštana - imajući u vidu uslove gde je pravljena i u kakvim uslovima se čuva! Što se
tiče vode, treba je poneti od kuće u čuturici ili plastičnoj flaši, a u planini čuturicu puniti iz
ozidanih, zatvorenih (zaključanih) izvora koji imaju izlaznu cev, tim više što je u veli- koj meri
prisutan sve veći stepen zagađenosti prirode u celini, a voda je njen sastavni deo! Voda gasi
žeđ najbolje i nezamenljiva je u slučaju dehidracije organizma. Što se tiče obnavljanja
vitaminskih sastojaka u organizmu (magnezijum, kalcijum...), odlične su kombinacije gaziranih
pića (mineralnih) i gustih ili bi- strih sokova!

Pretpostavlja se da o priboru za ličnu higijenu (sapun, dezinfekciona sredstva, razne
zaštitne i druge masti, sredstvima za higijenu usne duplje, ne treba posebno govoriti! Vidi
poglavlje II, tačka 4: „Ostala oprema”.

V PAKOVANJE OPREME I HRANE

Planinar sa malo većim iskustvom ima stalan spisak opreme i stalan spisak hrane i
lekova. U zavisnosti od godišnjeg doba, trenutnih meteo-uslova, verodostojne prognoze, kao
i od broja dana boravka na putu i na planini, prave se spiskovi za tu akciju i po njima se pakuje
oprema i nabavlja hrana.

Oprema se pakuje u ranac - po grupama - u plastične kese (trenerka komplet ili
rezervne pantalone, u džep ranca koji je do leđa, veš u jednoj kesi, košulje i džemperi u drugoj,
rezervna ili ostala oprema u trećoj kesi itd.), apoteka i sredstva za higijenu više prema vrhu
ranca, ukoliko ne poklopcu ranca ne postoje dva široka „džepa”, u koje mogu da stanu i
dokumenta i patike ili papuče. Vlažne maramice nosite u džepu!

Hrana se nosi u plastičnoj ili metalnoj kutiji (ono što je neophodno za obed u toku puta
ili na akciji - usponu), a „višak”, odnosno sve ostalo - takođe u plastičnoj kesi, u rancu i to pri
vrhu.

Sendvič, slatkiši, voće, sokovi ili voda u čuturici stavljaju se u bočne džepove ranca.

Zapamtite: mekše stvari dolaze do leđa, teže u visini lopatica, a hrana i neophodne
stvari - pri vrhu!

VI PONAŠANJE U VOZU

Ako se ide vozom, sastanak se najčešće zakazuje (na primer za Beograd kod
Ambulante, levo od izlaza na Glavnoj železničkoj stanici „Beograd”), najmanje 60 minuta pre
polaska voza. Nemojte da kasnite! Potrebno je ući u voz čim se postavi, jer pored unapred

unapred rezervisanih sedišta putnici koji nemaju rezervacije - jednostavno će sesti na vaše

mesto. I onda nastaju problemi.

Ukoliko imate rezervaciju za mesto u odlasku, a nemate je u povratku, imate pravo da
(u oba slučaja) pored vašeg zauzmete još samo jedno mesto, a nikako nemate pravo da stojeći
na vratima (praznog) kupea „birate” društvo, tim više što su svi pojedinci - članovi grupe -
ravnopravni u svemu pa i u dobijanju mesta u kupeu! Postoji prećutan dogovor da se svetlo
gasi čim prođe kontrola karata, odnosno policijska kontrola. To će najveće teškoće izazvati
onima koji ne mogu da spavaju u vozu, ali je neobično važno da što pre steknete naviku, jer
već prvog dana (u većini slučajeva) predstoji ne baš lak uspon do doma i zbog toga treba
čuvati snagu.

Do dolaska konduktera ima dovoljno vremena da proćaskate sa svojim saputnicima,
da pročitate novine, pa čak i da nešto pojedete i to je sasvim dovoljno - pred spavanje. Ako ne
možete da zaspite - pokušajte da nešto učinite (olabaviti odeću, provetriti kupe, zatvoriti oči i
koncentrisati se na mir i tišinu, što - u većini slučajeva - dovodi do sna). I još nešto. Sa
kondukterom ili sa policajcem, nemate nikakve potrebe da stupate u dijalog ili objašnjavanje!
Za to je, ako bude potrebno, isključivo nadležan vođa. I poslednje, ako je velika gužva u
hodniku, nemojte šetati od kupea do kupea, ili od vagona do vagona. Ako morate da izađete
u WC zamolite nekoga da vam pravi društvo.

Dolazak na poslednju železničku stanicu je obično u jutarnjim časovima. Kada voz
ulazi u stanicu na kojoj grupa silazi, svi treba već da su u hodniku, sa rančevima na leđima.
Pri povratku sa akcije pozdravite se sa učesnicima i vođom!

VII KRETANJE I PONAŠANJE U PLANINI

1. Vrste planinarskih akcija

Planinarske akcije čine: izleti-akcije, pohodi, taborovanja, bivakovanja, planinarske
transverzale i planinarska takmičenja. Izleti traju od jedan do četiri dana u zavisnosti od
godišnjeg doba, odnosno ukupnog broja dana za državni praznik. Pohodi su ustvari akcije u
trajanju i do 20 dana. Izvode se najčešće za vreme godišnjih odmora i u inostranim planinama
(obično uz organizovani autobuski prevoz). Taborovanje je organizovan šatorski tabor u
višednevnom trajanju sa konkretnim programom: planinarske škole - teoretski i praktični deo,
tečajevi specijalizovanih jedinica sa praktičnim vežbama, usponima na obližnje vrhove -
primena teoretskih znanja. Bivakovanje je korišćenje prirodnih zaklona (nastrešica stene,
pećina i sl. - leti) i veštačkih zaklona iskopanih ili „ozidanih” u snegu i ledu, sve to uz
korišćenje sopstvene opreme (podmetač, vreća, ranac, uže, polivinilsko platno ili šatorsko
krilo). Planinarske transverzale su posebno obeležene planinske staze koje vode preko jedne
ili više planina. Učesnici kupuju transverzalni dnevnik u koji unose fotose kontrolnih tačaka ili
pečate i nakon obilaska transverzale dobijaju odgovarajuću značku. Planinarska takmičenja
su uglavnom takmičenja ekipa u orijentaciji u planini pomoću karte i busole.

2. Kretanje u planini

Planine nude neizmerno zadovoljstvo i zdravlje, ali i - opasnosti! Zbog toga postoje
određena „pravila igre” koja omogućavaju, naravno, ako se poštuju, da akcija bude
zadovoljstvo i da zdravstvena vrednost planinarstva maksimalno dođe do izražaja.

Jedno od prvih pravila je da treba ići markiranim putem (marka je: dva kruga - crveni
spoljni i beli unutrašnji, prečnika do 15 cm) i da vođa mora apsolutno poznavati i put i okolinu

gde vodi grupu.

Ako je grupa različitog sastava (planinari sa odličnom kondicijom, ili sla- bijom
kondicijom, pri tome mešoviti sastav mlađih i starijih), vođa je obavezan da o tome vodi računa
i da grupa obavezno ima na začelju dva ili tri iskusna planinara u odličnoj fizičkoj kondiciji.
Planinari bez kondicije, odnosno fizički nespremni ne prijavljuju se na visokogorske akcije. Brzina
pešačenja u planini zavisi od profila terena (ravnica, uspon, nizbrdica), a pri određivanju brzine
(„tempa”) hoda-kretanja vođa treba da ima na umu: raspoloživo vreme, doba dana, sastav
grupe, meteorološke uslove i treba da računa s tim da ne izmori grupu, jer pojedinci, pa čak
neki put i cela grupa, moraju imati dovoljno snage da usred noći krenu nekome u pomoć, pri
čemu treba računati i na nošenje eventualno povređenih ili unesrećenih! Ako je kolona dugačka
ili se razvlači, važno je da se na raskršću, kao i na nepreglednom terenu ostavlja veza sa

prednjim delom kolone.

Najbolji planinari su oni koji mogu ceo dan da idu određenim tempom, da izvrše zadatak
i po povratku u dom, u slučaju potrebe, da nekoliko sati ili celu noć traže zalutalog planinara ili
smučara. Steći takvu kondiciju - to mora da postane osnovni zadatak svakog planinara koji želi
sebi da omogući zadovoljstvo, ali i da drugi mogu računati na njega.

U planinu nikada ne treba ići pojedinačno. Na akcijama i pohodima treba da budu
najmanje trojica, iz razloga ako bi jedan bio povređen - dvojica mu mogu pomoći pri kretanju,
a u slučaju da jedan bude potpuno onesposobljen za kretanje, jedan bi ostao kod povređenog,
a drugi bi pošao za pomoć. Put od prevoznog sredstva do doma je većinom ,,dug” - od 1 do 3
časa pešačenja. Najlakše se pešači sa polupraznim stomakom. Sendvič, čokolada, sok ili voda
omogućiće vam da dođete do doma dovoljno siti da se ne prejedete za vreme večere. Ne stidite

se ako imate potrebu da skrenete sa puta, ili izostanete od kolone. Pri tome obavezno
obavestite prvog do sebe, a ako je zadržavanje duže obavezni ste da sa time upoznate
začelnog.

Zastanci se planiraju, u principu, posle 45 ili 50 minuta pešačenja. Za to vreme
najvažnije je sačuvati postignutu temperaturu tela i to na taj način što će se odmah obući
košulja, džemper ili vindjakna, rukavice i kapa - naročito zimi, pogotovo ako je zastanak na
otvorenom prostoru, grebenu i ako duva vetar. Bez obzira na prethodna uputstva kako se obući
i šta poneti kao rezervu, uvek se nađe neko, naročito na zimskim izletima, ko ne ponese ništa
ili nema ono što treba, pa kada grupa stane da se odmori on ili ona počinju da gunđaju kako

ne treba stajati

jer se „hlade”, zatim pokušavaju sami da nastave put. Drugim rečima - od početka počinju
da stvaraju probleme!

Posle tri časa pešačenja obavezno planirati najmanje pola časa odmora, naravno
ako vremenske prilike dozvoljavaju. Pri tome nikako ne sedati na sneg ili vlažnu zemlju, već
izvući deo opreme i sesti na njega, ili na sopstveni ranac. Vođa puta određuje mesto
zastanka i odmora, vodeći računa o trenutnim vremenskim uslovima, mogućnostima
sedenja, postojanju izvora vode (naročito kada je reč o odmoru ili zadržavanju zbog doručka
ili ručka).

3. Dolazak u dom

Po dolasku u dom odmah se presvucite, bez obzira da li ste se oznojili ili ne i uz
topao čaj sačekajte raspored smeštaja po sobama koje će napraviti vođa sa domarom ili
učesnik akcije koga ovlasti. U domu ste obavezni da se držite kućnog reda, odnosno da
budete mimi po ponašanju, skromni po zahtevima i da opremu i inventar doma čuvate kao
svoju, ličnu imovinul

4. Pušenje i alkohol

Štetno dejstvo cigareta i alkohola u planini se višestruko povećava. Jedna cigareta
na usponu - to je deset cigareta u gradu - jedna iza druge (jer su pluća kao „sunđer”).
Cigareta značajno ubrzava zamor, pojedincu uspon postaje neprijatan i težak, što, kao
posledicu, ima usporavanje kretanja grupe, i, samim tim, dovodi u pitanje izvođenje
planinarske ture - u odnosu na planirano vreme uspona, boravka na vrhu i povratka u dom,
ili u prevozno sredstvo.

Sa alkoholom je slično, s tim što, dodatno, noge čini nesigumim, što je posebno
opasno pri savlađivanju eksponiranih detalja u visokogorskim akcijama, ili pri spuštanju
uopšte.

Zato bi za vreme ture (uspon prema domu, uspon prema vrhu i silazak) trebalo
zaboraviti na cigarete i alkohol. Po povratku, cigareta ispred doma (u domu se, u principu,
ne puši) i umerena količina alkohola, ili, tačnije rečeno, onoliko koliko je pojedinac navikao
da konzumira bez prepoznatljivih simptoma, može da doprinese lepšem utisku, odnosno
raspoloženju.

5. Veče u domu

Svako ko želi da izdrži teškoće i napore sutrašnjeg uspona mora umereno da večera
i da - rano legne! Kućni red obično propisuje zadržavanja u trpezariji do 22 časa, ali se uvek
nađe poneka „noćna ptica” kojoj je „rano” da ide na spavanje.

Posebno je neprihvatljivo ponašanje kao što su galama i vika kroz hodnik ili u
zajedničkoj spavaonici, nakon odlaska na spavanje posle dogovorenog roka. To je rečit
dokaz da je stepen drugarstva i osećaj zajedništva kod takvih „planinara” na nivou koji ne
garantuje da će se na idućem izletu - naći na spisku učesnika!

6. Ponašanje na usponu

U tehničkom smislu, planinarska akcija uglavnom ima dva cilja: od doma izvršiti
planirani uspon na dogovoreni vrh, pa se vratiti u dom, ili - drugim putem - u dolinu, do
prevoznog sredstva, ili od doma pešačenje do sledećeg prenoćišta uz mogućnost da to bude
celodnevno pešačenje, uz svraćanje u usputne domove, pa i eventualni uspon na obližnji vrh
koji je u blizini trase puta. Samo u slučaju da se vrši uspon na vrh i odmah se vraća u isti dom,
potrebno je poneti hranu predviđenu za uspon i presvlaku. U ostalim pomenutim slučajevima
sve se nosi sa sobom. Za to je veoma pogodan mali ranac koji se nosi u rancu. Za put prema
vrhu, obično dobro markiran, vođa puta određuje tempo hodanja. Ćutanje i duboko disanje od
početka do kraja uspona i ravnomeran hod su osnovni uslovi da se uspon izvrši bez većeg
zamora. Ako o tome vodite računa - biće vam uvek lakše od nekog ili neke „pričalice” koji, uz
to, idu čas brže čas sporije! Ukoliko vođa puta proceni da vremenski uslovi veoma otežavaju
ili sprečavaju izvršenje uspona, obavezan je da prekine uspon i da grupu vrati u najbliži ili u
polazni dom. Svako ponašanje koje se suprotstavlja odluci vođe u tom trenutku ili odvajanje
pojedinca i produžavanje uspona, bez saglasnosti vođe, predstavlja prekršaj koji može dovesti
do isključenja iz društva. Vođa je dovoljno iskusan da proceni vremensku ili drugu situaciju i
uvek će biti vremena da se izlet-akcija ponovi u celini, tim više što se na pojedine ili na većinu
planina ide bezbrojputa.

7. Odlazak iz doma

Prilikom dolaska u dom dobija se posteljina. U odlasku iz doma svako bez razlike je
obavezan da ćebad, jastučnice i čaršafe složi na određeno mesto. U sobama nije dozvoljeno
pušenje, jelo i konzumiranje alkohola. Za razne otpatke u većini domova u sobi postoji korpa,
a ukoliko je nema, otpaci se stavljaju u plastičnu kesu i pri odlasku iznose iz sobe i ostavljaju
na za to određeno mesto.

Spuštanje u dolinu takođe mora biti u organizovanoj koloni gde se posebna pažnja obraća
na sva eventualna izostajanja ili lutanja. Na začelju moraju biti najmanje tri iskusna planinara,
od kojih će jedan - ukoliko se nešto desi - moći da stigne glavninu kolone i da zatraži pomoć.

Poznata je činjenica da se u povratku sa uspona ili na povratku u dolinu dešava više
nezgoda nego prilikom uspona. Zašto? Zato što, prvo, ako je vrh osvojen vlada tzv.
„pobednička euforija”, drugo, što umor čini svoje, što pažnja popusti, što se ne pazi na svaki
korak na putu i - nezgoda je tu! Zato - vrlo oprezno i u povratku, kada se ide brže!

VIII OPŠTA PRAVILA PONAŠANJA U PLANINI

1. Upoznajte se prethodno sa planinom na koju idete!

Korisno je pred svaku akciju pogledati karte predela kroz koji ćete proći i pročitati nešto
o tom delu naše zemlje ili o toj planini. Nije uvek ostvarljivo, ali treba se zalagati da vođa, ili

neko ko to ume da uradi, pripremi kraći tekst o nameravanoj akciji, koji može da nađe svoje
mesto u pisanom materijalu koji priprema vođa.

I to je svojevrsno uživanje kada sebi unapred dočaravamo predele koje ćemo, možda,
prvi put videti. Tada nam ostaje da doživimo i nešto neočekivano i nepoznato, možda skriveno
gorsko jezero, potočić, izvor, prastara - aveti slična stabla, ruševine tvrđave i manastira,
vodenice, sme, divokoze, lisice...

2. Budite pažljivi i kolegijalni!

Ako se krećete kroz šumarak i ako sebi pravite put na taj način što hvatate vrhove
grana, nikako ih ne puštajte iz ruke dok niste obratili pažnju na planinara ili planinarku iza vas.
Ili zadržite granu dok je on ili ona ne prihvati ili prođe, ili praktičnije - izbegavajte uopšte hvatanje
grane.

Ako je na putu prepreka, sagnite se i uklonite je! Ako ste na klizavom putu, budite
kavaljer prema svakome ko ne može uspešno da savlada klizavicu.

Ako vidite da neko teško ide ponudite bar malo da pomognete ili se dogovorite sa nekim
drugim i zajednički - između sebe - ponesite ranac onoga ko teško ide iz bilo kog razloga. Ne
bacajte kamenje nizbrdo, ne gazite oranje ili livade, ne idite izvan postojeće staze. Ne berite
voće, ukoliko vas seljak ne ponudi!

3. Budite druželjubivi!

U planini i u domu retko ćete videti da neko sedi usamljen ili da jede sam - iz svog
ranca. U planinarstvu, naročito prilikom obeda, najviše dolazi do izražaja želja za druženjem,
pri čemu se sedi zajedno, od mnogih „menija” pravi se jedinstven, a od jednog glasa hor, koji
u dugim večerima u planini stvara posebnu drugarsku i prijateljsku atmosferu. Ne budite
samoživi - u bilo kom pogledu!!

4. Čuvajte prirodu - ne zagađujte okolinu!

Ne bacajte otpatke od hrane, konzerve, plastične kese i sl. Ne ostavljajte na zastanku
iza sebe gomilu otpadaka! Naše divne planine ne bi smele da postanu smetlište, jer ako se o
tome ne vodi računa, jednoga dana u planini će nas dočekati đubre, smrad i osećaj da smo
izneverili našu najveću Ijubav!

5. Čuvajte cveće!

Zapamtimo: cvet je najlepši u prirodi kada je neubran. Ako volite cveće i divite mu se,
pustite ga da živi u svojim prirodnim uslovima! Retko planinsko cveće je zakonom zaštićeno.
Planinar je čuvar prirode!

Doviđenja u planini!

DRUGI DEO

OSNOVNA UPUTSTVA U PRUŽANJU PRVE POMOĆI

Uvod

Ova uputstva vas ne promovišu u lekara! Kroz njih dajemo savete za preventivu i,
ujedno, ako se već nešto desi, služe ova uputstva verifikovana od Gorske službe spasavanja
- stanica Beograd, u smislu kako postupiti u određenom slučaju ili situaciji u planini. Lični
lekar ili lekar uopšte je merodavan za bilo kakvu konsultaciju i to pre odlaska na planinu i za
propisivanje terapije ili lečenje!

Brojne opasnosti u planini zahtevaju da planinar koji odlazi na akciju bude dobro
obučen (osnovna i druge planinarske škole ili specijalizovani tečajevi), srazmerno godišnjem
dobu, odgovarajuće obučen, da ima dobru fizičku kondiciju i da oprezno i pažljivo hoda po
planinama, naročito pri usponu i, još više, u povratku sa uspona do doma i od doma do
prevoznog sredstva.

Ispunjavanjem ovih uslova planinar (smučar) umanjuje mogućnost povreda i
omogućava sebi bezbedno planinarenje i uživanje u lepoti planine i prirode uopšte. Odlazak
u planine suprotno ovim zahtevima je izraz neodgovomosti prema vođi akcije, grupi kao celini i
sebi lično, što otvara velike mogučnosti sopstvenog povređivanja.

Ovo poglavlje je osnovna tema Podsetnika, koja treba da doprinese i preventivi i
uspešnom otklanjanju posledica povreda.

Preporučuje se da svaki planinar ima ličnu apoteku i da iz nje, uoči odlaska na akciju,
uzme zavoje, gazu i dezinfekciona sredstva, s tim što će, u odnosu na dužinu i težinu akcije,
uzeti iz tzv. „užeg” ili „šireg” izbora, sve ostalo što mu može zatrebati. Takođe se preporučuje
da matično društvo finansira kupovinu torbice prve pomoći, čije kompletiranje će izvršiti lekar-
planinar, koja se nosi na akcije sa većim brojem učesnika, na vikend ili duže ture -
taborovanja, logorovanja i slično.

Vođa puta, u principu, mora da zna osnove pružanja prve pomoći i ova Uputstva treba
da mu olakšaju rađ.

Prioriteti pružanja prve pomoći su: 1. Veštačko disanje ; 2. Spoljna masaža srca; 3.
Zaustavljanje velikih krvavljenja; 4. Zbrinjavanje povreda kičme i glave; 5. Imobilizacija
preloma; 6. Zaustavljanje manjih krvavljenja; 7. Transport (organizacija) i, uz sve to, davanje
tačnih i preciznih uputstava za otklanjanje drugih povreda i bolesti.

A. Stanja i povrede na planinarenju i smučanju

Dati primeri se odnose na stanja i povrede koje se konstatuju - pojave - dese na
planinarenju ili smučanju. Svi koji VEĆ IMAJU zvanične dijagnoze: srčane mane, dijabetes,
kamen u bubregu, bešici ili žuči, ili hronične probleme sa plućima i slepim crevom ...

NE PRIJAVLJUJU SE na zahtevne, teže visokogorske akcije i sve druge akcije, bez obzira
na visinu, koje iziskuju bilo koji napor organizma veći od šetnje po gradu ili izletištima sa
blagim padinama u bližoj okolini. Stalno treba imati u vidu da je prvi lekar „udaljen” u
planinama od 2 - 8 ćasova hoda i može se desiti da (preko vikenda ) nije u ambulanti!

Stanje svesti: Karakteristike: orijentisanost u prostoru (zna gde se nalazi) i vremenu (zna koji
je dan, godina...), prema sebi (zna kako se zove) i drugim ličnostima (prepoznaje osobe oko
sebe). Bilo koji pogrešan odgovor je pokazatelj teške povrede i iziskuje hitan transport u
najbližu zdravstvenu ustanovu.

Gubitak svesti. Povređeni se ne odaziva na dozivanje i/ili drmusanje. Položiti ga vodoravno i
otvoriti odeću. Potvrditi rad srca i pluća. Ne sipati mu tečnost u usta. Postaviti ga u koma
položaj - po potrebi veštačko disanje i spoljna masaža srca. Nakon osvešćivanja dati čaj ili
vodu. Proveriti da li je do sada imao srčanih problema, visok ili nizak pritisak ili ,,pad šećera”.
Prekidanje uspona ili drugih aktivnosti, odmor i pažljiv povratak do doma i od doma do
prevoznog sredstva. Ukoliko se (odmah) ne osvesti transportovati ga u koma položaju.

Šok. Predstavlja nedovoljnu prokrvljenost vitalnih organa (mozak, srce, bubrezi...), te ne sme
dugo da traje. Stoga ga moramo što pre prepoznati (znati i moguće uzroke) i preduzeti mere.
Najčešće nastaje kod obilnih krvavljenja, opekotina, preloma velikih kostiju, alergijske reakcije
na ujed zmije, insekta... Povređeni je svestan, bled, puls mu je ubrzan i teško opipljiv, koža je
hladna, orošena znojem, disanje je ubrzano i površno, uznemiren je. Pre svega se borimo
protiv uzroka šoka: zaustavljanje krvavljenja, previjanje opekotina, imobilizacija preloma,
ublažavanje bolova. Povređenog postavljamo da leži sa podignutim nogama, utopljavamo ga
ćebadima. Transportujemo do lekara što hitnije.

Visinska bolest se javlja u visokim planinama preko 3000 m. Simptomi: glavobolja, vrtoglavica,
lupanje srca, malaksalost, povraćanje, razdražljivost. Prekinuti uspon i vratiti obolelog do

visine na kojoj se znaci bolesti gube. Nakon toga vratiti ga u dom ili bazni logor i ne ostavljati
ga samog! Preventiva: odlična fizička kondicija i aklimatizacija (postepeno savlađivanje visine

- po danima).

Sunčanica. Znaci su: glavobolja, nesvestica, zažarenost lica, povraćanje, povišena
temperatura, pa čak i gubitak svesti. Obolelog odmah preneti u hladovinu i postaviti visoko
uzglavlje i raskomotiti odeću. Na glavu stavljati hladne obloge i davati mu hladne tečnosti.

Preventiva: kapa!

Rane. Ne smeju se dirati prstima i ispirati bilo kakvom teČnošću. Čiste se sterilnom gazom od
zemlje, kamenčića, iverja i sl. pokrivaju sterilnom gazom i previjaju zavojem.

Opekotine. Opečeni predeo odmah staviti pod hladnu vodu ili u sneg, i držati što duže. Plikove
ne bušiti. Pokriti sterilnom gazom i blago fiksirati zavojem. Manje, i sunčane opekotine
možemo tretirati blagim antiseptičkim mastima (Jekoderm, Borogal...). Kod velikih opekotina,
povređeni ud imobilisati i blago podići. Ne stavljati nikakve masti, niti praškove. Hitan trans-

sport u ambulantu uz davanje što više tečnosti.

Povrede oka. U slučaju povrede stranim telom, ne vaditi ga, več sterilnom gazom prekriti oba
oka i fiksirati zavojem. Ako oko dođe u kontakt sa kiselim i baznim rastvorima, ispirati oči
hladnom vodom oko 30 min, a oči držati otvorene. U svim slučajevima, povređenog hitno

dovesti do ambulante.

Povreda arkade. Tretira se kao rana. Samo sterilna gaza, zavoj, flaster ili hanzaplast.

Prelomi, uganuća i iščašenja. Vršimo imobilizaciju povređenog ekstremiteta radi bezbednijeg
transporta do ambulante. Uz pomoć zavoja, za povređeni ekstremitet fiksiramo imobilizaciono
sredstvo (Kramerova, pneumatska udlaga, daska, grana, štap...). Imobilišemo več na mestu
nesreće. Uvek obuhvatamo dva susedna zgloba. Trudimo se da imobilišemo ekstremitet u
fiziološkom položaju (ili u onom gde povređenog najmanje boli). Ali, nikad ne vršimo repoziciju
- „nameštanje”. Imobilizacija mora biti dovoljno čvrsta da onemogući pokretanje ekstremiteta,
a da istovremeno pritiskom na tkiva ne izazove nepopravljiva oštećenja. U načelu se postavlja

preko odela. Imobilisani ekstremitet bi tokom transporta trebao da bude blago podignut.
Preventiva: oprezno i pažljivo hodanje - planinari; pridržavanje pravila ponašanja na stazi-
smučari!

Krvavljenja. Manje rane se ne diraju prstima niti se ispiraju. Sterilnom gazom se očiste od
prljavštine, pokriju gazom i previju zavojem. Kod obilnijeg krvavljenja načiniti jastučić od gaze
ili zavoja (kompresivni zavoj) i čvrsto ga zavojem pritisnuti takođe preko gaze uz ranu. Tesan
zavoj sme da ostane zategnut 2 časa, zatim pauza 10-ak minuta, pa ako krv nije stala ponoviti
postupak. Obilno krvavljenje iz podlaktice zaustavlja se pritiskom na venu u pazušnoj jami i
kompresivnim zavojem. Ud treba imobilizirati i zaštiti od hladnoće uz davanje po vređenom
mnogo zaslađene tečnosti.

U slučaju amputacije dela ekstremiteta, postaviti Esmarhovu povesku na oko 5-10 cm
iznad povrede (traka od platna, kože, ili gume koja se jako stegne oko ekstremiteta da se
potpuno prekine cirkulacija). Ukoliko je krvavljenje iz nosa, povređenom savetovati da nagne
glavu napred, dobro „izduva nos”, potom naglo udahne vazduh nekoliko puta kroz nos, stavi
sneg ili hladan oblog. Po potrebi, u nozdrvu/e staviti gazu i nos čvrsto pritisnuti prstima. Ako se
povraća krv, ili je ima u stolici, obavezan je hitan transport do lekara, bez davanja tečnosti, ili
hrane. Unutrašnja krvavljenja (obično u trbušnoj duplji), prepoznati po prvim znacima šoka,
„zategnutom stomaku”, a potom i rekonstrukcijom mehanizma povređivanja. Neophodan hitan
transport do ambulante u polusedećem položaju sa savijenim nogama.

Svetla krv u stolici može biti posledica pucanja hemoroida, tamna - unutrašnje

krvavljenje!

Trovanje hranom. Manifestuje se bolovima u stomaku, mučninom, povraćanjem i (obilnim)
prolivima. Kod „pokvarenog stomaka” što pre pokušati sa nadoknadom tečnošću:
nezašećereni čaj, neslana pirinčana voda, supa iz kesice - što češće i u što manjim količinama,

kuvana šargarepa ili pirinač (bez soli!), jabuke (oljuštene i izrendisane i bez šećera), lekovi. U
slučaju da se stanje ne poboljša za 12-24 časa (povišena temperatura, krv u povraćenom
sadržaju ili stolici, prvi znaci šoka), hitan transport do lekara.

Veliki rizik za ovo oboljenje je branje i pripremanje pečurki u planini, bez obzira na
manje ili veće poznavanje jestivih, jer svaka jestiva pečurka, na žalost, ima i otrovnu
„dublerku”! Izbegavati pijenje vode iz reka, jezera i iz izvora koji nisu betonirani i nemaju
izlaznu cev. Voda dobijena od topljenog snega može biti bakteriološki neispravna, a može i
otežati rad bubrega, što se manifestuje veoma uočljivim oticanjem lica, naročito oko očiju.
Preventiva: izuzetno pažljivo biranje hrane koje se nosi od kuće, a naročito ako se kupuje od
meštana. Cutura za vodu!

Krpelj. Po završenoj akciji obavezno pregledati telo, prvenstveno noge, naroči- to u periodu
maj - septembar. Krpelj „napada” meke delove tela. Ako se pronađe, pokušati ga skinuti
pincetom, okrećući ga suprotno od kretanja skazaljke na satu. Dezinfikovati ranu sa
alkoholom. Izuzetno je važno da se skine ceo (sa glavom i rilicom). Ne paliti ga, ne polivati
uljem, acetonom i sl. jer će povratiti sadržaj svog želuca u naše telo. Ako se sa skidanjem ne
uspe, što pre kod lekara. Krpelj je uzročnik lajmske bolesti, sa izuzetno teškim posledicama
koje mogu dovesti i do smrtnog ishoda! Krajnje upozoravajući znak je pojava crvenila oko
ujeda! Preventiva: izbegavati kratke pantalone i šorceve kroz visoku travu. Preporučuje se
nošenje, na izletištima sa visokom travom, belih pantalona i čarapa.

Ujed zmije. Otrovnice se prepoznaju po karakterističnoj trouglastoj glavi, šari na leđima
(Šarka), ili rogu na glavi (Poskok). Zmija se kloni čoveka i ujeda ako se nagazi na nju (predeo
nogu), ili ako se ruka pri penjanju u potrazi za osloncem, neoprezno isturi iznad ravni očiju.
Ujedenog treba smiriti i ne dozvoliti mu bilo kakvo kretanje. Ranu pokušamo da iscedimo, što
je moguće više. Po mogućstvu isprati hipermanganom! Podvezati ekstremitet iznad mesta
ujeda, ali sa- mo da zaustavimo površnu vensku cirkulaciju. Povez na 15-ak minuta premešta-
ti naviše. Ujedeni ekstremitet imobilisati. Ranu ne spaljivati, ne seći, niti isisavati. Ne davati
nikakav serum. Što hitnije transportovati ujedenog do ambu- lante u ležećem ili sedećem
položaju. Važno: povređeni ne sme trčati, ili se na bilo koji drugi način naprezati, zbog toga
što dolazi do povećane cirkulacije krvi koja „raznosi” otrov po organizmu. Bez alkohola!
Preventiva: pažljivo hodati u predelima gde se zna da ima zmija, ili po jako osunčanim
kamenim pločama i zemlji. Obavezno nošenje dokolenica, ukoliko se ide u kratkim
pantalonama ili šorcu.

Grom. Izbegavati okupljanje u grupi za vreme grmljavine. Ako se mora kretati rastojanje

pojedinaca je najmanje 25 m! Izbegavati grebene, vrhove, kao i usamljena stabla. Zastanci -
nikako u grupi već po rasporedu spomenutog rastojanja. Metalni predmeti u opremi, naročito
oni oko tela, ili spolja na rancu, su trajna opasnost! Ako povređeni ne diše odmah pristupiti

veštačkom disanju, uz masažu srca (ako nema pulsa). Posle osvešćivanja eventualnu ranu
prekriti.

Srčane slabosti. Pektoralna angina. Otežano disanje, pomodrelo lice, slab i ubrzan puls.
Pojava tupog snažnog bola iza grudne kosti ukazuje na lošu prokrvljenost srca. A ako taj bol
potraje i širi se u levo rame i pod levu plećku, velika je opasnost od infarkta. Prekinuti uspon
- kretanje, telo postaviti u polu sedeći položaj sa visokim uzglavljem, hladni oblozi na srce i
na glavu. Po prestanku te- goba pažljivo, uz obaveznu pratnju, vraćanje u dom, odnosno
transportovanje do najbliže ambulante. Preventiva: redovni godišnji pregled kod specijaliste,
vežbanje i trčanje u cilju sticanja fizičke kondicije.

Infarkt miokarda. Izuzetno jak bol ispod grudne kosti koji se širi pod levu plećku i na
levu ruku. Mogućnost gubljenja svesti i prestanak rada srca. U sluča- ju da od prestanka rada
srca nije prošlo više od 4 - 5 minuta, primeniti CPR (Car- dio Pulmonal Reanimation -
reanimaciju, oživljavanje) - masažu srca i veštačko disanje. Postavljamo unesrećenog na
tvrdu i ravnu podlogu, oslobađamo disajne puteve - izvlačimo sve iz usta. Odnos masaže srca
i veštačkog disanja je:

- sa jednim spasiocem: 15 jakih pritiskanja na grudnu kost, dlan preko dlana, 4-5 cm

prema kičmi i posle toga 2 uduvavanja vazduha „usta na usta” (nos zatvoren), ili
„usta na nos” (usta zatvorena),

- sa dva spasioca: 5 jakih pritiskanja na grudnu kost (jedan spasilac) i posle toga 1

uduvavanje (drugi spasilac).

Svakog minuta kontrola pulsa na vratnoj arteriji. Reanimacija, oživljavanje može da
traje satima sve dok se ne uspostavi rad srca i pluća. Preventiva: bilo kakvi problemi sa srcem
zahtevaju lekarske kontrole i konstatovanje stanja, odnosno povremena kontrola, u određenom
vremenskom periodu, i kod zdravih osoba!

„Pad šećera”. Obično kod dijabetičara, a može i kod starijih Ijudi, naročito posle fizičkog
napora, niske temperature, ili neredovnog uzimanja obroka. Simptomi: opšta slabost,
nesvestica, „zujanje u ušima”, moguć gubitak svesti. Obolelog smestiti u ležeći položaj, sa
podignutim nogama, dati mu jako zaslađene napitke. Po oporavku transportovati do
ambulante.

B. Specifične povrede na snegu - na smučanju i glečerskim turama

Sunčano slepilo. Nastaje postepeno zbog odbijanja sunčanih zraka od bele po- vršine snega.
Karakterističan je „miran” period od 6 - 8 časova od oštećenja slu- zokože oka do početka
problema. Oči su crvene, suzne, svrbe, peckaju, „grebu” i bole, a kapci su natečeni. Na oči
stavljati hladne obloge, eventualno anestetike (kapi), ili uzimati lekove protiv bolova, nositi
tamne naočare i boraviti u zatamnjenoj prostoriji dok se simptomi ne smire-nestanu. Ne izlaziti
na sunce do potpunog prestanka simptoma. Preventiva: tamne naočari (vidi poglavlje II, tačka
4: „Ostala oprema”).

Snežno slepilo. Nastaje delovanjem vetra i nadražajem oka iglicama snežnih kristala. Lečenje
je isto kao kod sunčanog slepila. Preventiva: smučarske naočari (sa izmenjivim delovima u
raznim bojama), ili „Glečer brile” (naočare za uspone na visokim planinama - sa jako

zatamnjenim staklima).

Ozebline. Promrzli delovi (prsti na rukama i nogama, uši...) u početku svrbe i peckaju, a na
kraju su potpuno neosetljivi. Površne promrzline utopljavati toplim rukavicama ili čarapama,
blagim stezanjem. Teže oblike potopiti u mlaku vodu (oko 40° C) sa postepenim pokretanjem
promrzlih delova. Nakon zagrevanja, pokriti sterilnom gazom i previti. Imobilisati i podići. Ne
zagrevati vežbama niti trčanjem, trljanjem snegom, potapanjem u hladnu vodu, grejanjem
pored peći ili vatre. Preventiva: kvalitetne smučarske rukavice, odnosno dvostruke ili specijalne
rukavice (oznaka „-30”) na visokogorskim i glečerskim turama!

Smrzavanje. Znaci su: jeza, drhtavica i umor. Odsustvo drhtavice predstavlja težak oblik
pothlađivanja. Kod lakšeg oblika, pothlađenog umotamo u toplu će- bad i unesemo u toplu
prostoriju. Dajemo mu da pije tople, zaslađene napitke. Alkohol i kafa se - kao i kod svih
povreda - strogo zabranjuju! Zabranjeno je hodanje, masiranje, topli termofori. Kod težih oblika
smrzavanja koristimo potapanje u kadu sa toplom vodom (oko 40° C), ili „toplotni zavoj”.
Preventiva: to- plo oblačenje, izbegavanje lutanja, odlaska na „svoju” stranu (staze, planine...),
odnosno pridržavati se Pravila ponašanja na smučanju.

Lavina. Opasno je ići na uspon nakon i za vreme velikih snežnih padavina, posebno ako se ne
održava niska temperatura, jer su tada lavine najčešće. Kod prelaza zasnežene padine ići
isključivo u razmaku - jedan po jedan, što bliže vrhu padine, pri tome apsolutno izbegavati
strehe! Bez zadržavanja, vike, galame, dovikivanja! Kretati se pravolinijski i koristiti lavinsko
uže. Ako i pored sve pažnje lavina zahvati pojedinca ili grupu, treba odmah označiti mesto gde
je(su) bio(bili) kada je lavina počela i gde je(su) zatrpani i odmah pristupiti otkopavanju. Na-
kon otkopavanja, prvo proveriti vitalne funkcije (rad srca i pluća) i, istovremeno, očistiti usta i
nos od snega. Po potrebi primena CPR (reanimacija, oživljavanje). Tek kada onesvešćeni
dođe svesti obraditi eventualne ozlede. Preventiva: odustati od kretanja u lavinskom području.

Vođe i učesnici akcija u visokim planinama u zimskom periodu poželjno bi bilo da se upoznaju
sa tekstom: „Snežne lavine”, autora dr Milenka Doce Savića, Saveznog alpinističkog instruktora, vođe
Himalajskih ekspedicija Anapuma IV i Čo Oju (Planinarski glasnik PSS broj 11, decembar 1996, strane

12-15 i 20).

Kičma. U slučaju sumnje na povredu vrata ili kičme (oduzetost nogu ili ruku!), na jasne i
nedvosmislene komande vođe spasilačke ekipe, ili iskusnog smučara-planinara, sa najmanje
3, a najpoželjnije sa 5 spasilaca, podići povređenog na ravnu, tvrdu podlogu, a zatim
organizovati izuzetno pažljivo transportovanje do prve ambulante. Preventiva: oprezno i
pažljivo hodanje - planinari; pridržavanje Pravila ponašanja na stazi - smučari.

PRAVILA PONAŠANJA NA SMUČANJU

IZBOR STAZE, NAČIN I BRZINU SMUČANJA PRILAGODITI SOPSTVENOM SMUČARSKOM
ZNANJU, ISKUSTVU I FIZIČKOJ KONDICIJI, UZ STROGO PRIDRŽAVANJE PROPISANIH I
VIDNO ISTAKNUTIH PRAVILA PONAŠANJA NA UREĐENIM SMUČARSKIM TERENIMA!

Naročitu pažnju svakog dana posvetiti što toplijem - adekvatnijem oblačenju, imajući u
vidu da se vremenski uslovi mogu promeniti, da su sedišta na žičarama hladna, da može doči
do dužeg prekida električne energije i, samim tim, dužeg „boravka” u korpi žičare i da je topla
odeča dobra zaštita ako se zaluta ili noč mora provesti u snegu. Strogo voditi računa da se
eventualno olabavljeni vezovi na smučarskim cipelama, za vreme vožnje žičarom, ili za vreme
odmora, zategnu pre silaska sa žičare, odnosno po završetku odmora.

Izuzetno je poželjno da smučar (planinar) obavesti nekoga ako se izdvaja iz grupe, sa
preciziranjem: u kom pravcu ide, gde če boraviti, koliko če se zadržati i kako če završiti
smučanje - povratkom u društvo ili direktnim dolaskom u dom, odnosno hotel. Posebno treba
izbegavati:

- smučanje bez kape, naočara i rukavica,
- smučanje na raskvašenom snegu, kada je mogučnost povreda največa,
- „spust” na stazama koje nisu za to predviđene,
- promenu pravca (skretanje levo, desno, naglo kočenje), bez osvrtanja, - smučanje u

magli (naročito „solo”), što može dovesti do skretanja sa staze (udar u drvo, objekt, ili
prepreku), do lutanja i smrzavanja.
Ako noč zatekne smučara (planinara) u planini, pronači zaklon i stalnim fizičkim
aktivnostima održavati toplotu tela i povremeno se oglašavati. Nikako ne ležati ili spavati i ne
jesti sneg!

TURNO SMUČANJE

Turno smučanje je savlađivanje određenih rastojanja (od doma do doma) preko dolina,
grebena i vrhova, uz koriščenje specijalnih vezova na smučkama i sa rancem na leđima. Ovaj
način smučanja (sa podizanjem pete) zahteva posebno znanje ovog načina smučanja, iskustvo,
fizičku spremnost (snaga i izdržljivost) i kretanje isključivo u grupi od najmanje 3 smučara.

Pre polaska iz prvog doma upisati maršrutu, odnosno sledeči dom, sa približno
naznačenim vremenom dolaska i sa time upoznati dežumog u domu. Po dolasku u sledeći dom
- ako postoji telefonska, mobilna ili radio veza - obavestiti prethodni dom!

SPASAVANJE POVREĐENIH I ZALUTALIH SMUČARA - PLANINARA

Primer Kopaonik

U slučaju povrede zamoliti prvog smučara koji ide prema početnoj stanici žičare ili ski-
lifta da obavesti dežumog spasioca na stazi, ili, u njegovom odsustvu, rukovodioca žičare ili ski-
lifta o mestu gde se na stazi nalazi povređeni, a nakon toga desetak metara iznad mesta

povređeni leži, vertikalno ukrstiti najmanje jedan par smučki (u obliku X), kao znak ostalim
smučarima da to mesto obiđu.

Zatim, prići povređenom, nikako ga ne pomerati ako oseča bolove u kičmi, utopliti ga,
ohrabriti i sačekati spasioca, člana Gorske službe spasavanja (GSS) - stanica Beograd, koja
je specijalizovana jedinica Planinarskog saveza Beograda (čija adresa je: Zmaja od Nočaja
9/IV, telefon: 626-658), prepoznatljivo obučenog: zimi - crveni veston sa belim krstom i crvenim
rancem na leđima; leti - crveni prsluk.

Spasilac je obučen za pružanje prve pomoči na licu mesta i organizaciju transporta
povređenog do postojeće ambulante gde će mu biti pružena odgovarajuća pomoć i, nakon
toga, u zavisnosti od karaktera povrede, povređeni smu- čar će ambulantnim kolima biti
prebačen do prve bolnice. Spasilac je, takođe, obučen i za spuštanje smučara (planinara,
izletnika...) iz korpe - u slučaju dužeg prekida rada žičare ukoliko zataji i postojeći agregat koji
se nalazi u sklopu početne stanice.

Ako nakon završetka rada žičara, ili kasnije, rodbina ili druŠtvo konstatuje da se
planinar(ka), smučar(ka) nije vratio(la), odmah otići u Stanicu policije, a zatim kod dežumog
Ski-centra u Konacima „Sunačni vrhovi” i prijaviti nestanak. Nakon obavljanja postojeće,
utvrđene procedure, donosi se odluka o potrazi, o čemu se obaveštava GSS (stambeni objekat
,,S”, u neposrednoj blizini Hotela „Grand”, u pravcu kretanja ka Vojnom domu). Na ulazu je
prepoznatljiva tabla a telefoni su: (036) 71-977 ili 71-198 - preko Kraljeva, odnosno: (037) 26-
585 - preko Kruševca, lokal u oba slučaja je 19-02.

Spasioci će organizovano, u najkraćem vremenu priprema, krenuti u po- tragu za
nestalim. Izuzetno je važno da, prethodno, dobiju informaciju: kada i gde je nestali(a) poslednji
put viđen(a), da li je rekao(la), ukoliko se odvajao(la) na „svoju” stranu, gde ide i kada će se
vratiti, odnosno, da li će se negde i gde zadržavati... da li je početnik ili iskusan smučar, kako
je obučen (tog dana), da li je odeća adekvatna trenutnim meteo-uslovima ili (nagoveštenom)
pogoršanju vremena.

Dežumi mobilni telefon GSS je (063) 466-466 i na Kopaoniku (za vreme zimske i letnje
sezone) i u Beogradu (van sezone).

U toku jula i avgusta GSS takođe dežura na Kopaoniku gde, s obzirom da žičare rade,
vode računa o svemu šta se dešava na stazama, uključujući i spuštanje planinara-izletnika iz
korpe, u slučaju dužeg zastoja u radu. Istovremeno, u organizaciji GENEX KOPAONIKA,
članovi GSS obezbeđuju pešačko-planinarske ture po Kopaoniku, koje vode iskusni planinari-
veterani, izuzetni pozna- vaoci planine.

Intemet prezentacije - sajt GSS je: http://www.gss.org.yu na kojoj se, pored ostalog,
može naći podatak o E-maill-u, preko koga se može poslati poruka.

Trauma centar ANLAVE-KOP

Privatna klinika ANLAVE iz Beograda ima na Kopaoniku u JAT- -ovim apartmanima
(telefon: (036) 71-043) svoj Trauma centar ANLAVE-KOP koji, takođe, pruža odgovarajuću
pomoć u zbrinjavanju povređenih smučara-planinara i, po potrebi, obezbeđuje prevoz sopstvenim

ambulantnim kolima, ili, u odnosu na karakter ili težinu povrede, i helikopterom.

Zaključak

Najbolja preventiva i, u odnosu na posledice, najjeftinija je - završavanje škole smučanja, od
osnovne do najvišeg stepena. Samo tako „potkovan” smučar, uz pridržavanje Pravila ponašanja na
smučanju, može u potpunosti uživati u čarima smučanja, uz najmanju mogučnost sopstvenog
povređivanja! Smučarima početnicima, ili manje iskusnim Pravila ponašanja na smučanju mogu
pomoći u tom pravcu. Smučari sa zvanjem instruktora ili učitelji smučanja, sa velikim iskustvom i
željom u tom pravcu, mogu osposobljavati članove svog društva.

DOKUMENTA

Lična karta (pasoš u inostranstvu), sa spiskom nekoliko telefona za javljanje u slučaju
nezgode, Zdravstvena knjižica sa upisanom i overenom oznakom krvne grupe i, ponavljamo, životno
važno, ispunjena rubrika „Medicinska upozorenja”, Planinarska legitimacija, Plan akcije (naznaka
maršrute, mesta i vremena polazaka), MORAJU se nositi sa sobom i na planinarskim i na smučar-
skim turama i NIKAKO ih NE OSTAVLJATI u objektu smeštaja! U inostranstvu, uz sve navedeno, i
posetnicu smeštajnog objekta sa adresom i telefonom.

APOTEKA U RANCU

1. Osnovni pribor

Alkohol, Povidon jodid, Hipermangan (rastvara se u vodi) - za dezinfekciju. Gaza (sterilna) -
za pokrivanje rana. Zavoji - široki (1), srednji (1), uski (1). Flaster - za fiksiranje gaze ili zavoja.
Hanzaplast - za pokrivanje žuljeva i ma- njih povreda kože (ogrebotine, oguljotine...).

2. Dodatni pribor

Makazice (ili nož iz planinarske opreme). Pinceta za vađenje krpelja. Toplomer. Vata.
Elastični zavoj. Kolenica. Carapa (bez pete i prstiju - elastična), za (preventivnu) zaštitu skočnog
zgloba.

3. Lekovi - uži izbor

1. SALICILATI - protiv upale (mišiča, grla...), bolova uopšte, povišene temperature

usled prehlade i drugih razloga: Acetisal, Aspirin (Bajer), Ambol, Midol... . 2. ANTIBIOTICI -
protiv infekcija: Pentreksil, Ampicilin, Amoksici-

lin, Palitreks, Baktrim, Sinocilin, Doksiciklin, Alfacet... (važno: morate znati da li ste uopste ili
na koji ste alergični!). 3. SPAZMOLITICI - protiv npr. bubrežnih kolika: Buskopan, Baralgin
(pomaže i kod bolova u stomaku i zubobolje!). 4. ANTIMETICI - protiv mučnine i povračanja:

Klometol, Dramanine (kod te- goba izazvanih putovanjem autobusom ili brodom). 5.

ANTIHISTAMINICI - protiv alergije: Bronal, Astemisan, Fenergon. 6. Protiv diareje (proliva):

Floni- vin BS, Liobif, Loperamid. 7. Protiv alergije - ujed insekata: Astemisan, Fenergan,
Sinopen... - masti i tablete. 8. Za sučanje - kreme, fonici, mleka - obavezan zaštitni faktor
(minimum 18) i pridržavanje vremena sunčanja u pojedinim delovima dana. 9. Zaštita usana
(vetar, vlaga, sunce). Labellcr, Cink mast za visine preko 3000 mnv, odnosno glečerske ture!

4. Lekovi - širi izbor

1. Vitamini - za jačanje organizma: C, B kompleks, AD kapi... 2. Prepa- rati za bržu

resorpciju otoka i podliva i brži oporavak tkiva: 2.1. Masti, anti- biotske: Hidrociklin - naročito
za ojedanja prepona, Kloramfenikol - mast za oči i kožu. 2.2. Masti, ostale: Hepalpan,
Hepatrombin, Sinedol, Finalgon..., gelovi i kreme - udarci, otoci, uganuća, proširene vene.
2.3. Tablete: Brufen, Diklofenak - protiv reumatskih i bolova u mišićima; Himoral 100 Forte -
protiv oteklina. 2.4. Masti - posebne: Jekoderm - protiv opekotina, preventiva pre sunčanja,
ili posle predugog i prejakog sunčanja, Borolgal - pena protiv opekotina; Sinopen, Fenergan
- protiv alergije (kože). 3. Uroantiseptici: Pipegal, Pipem, Nofocin - protiv akutnih (i hroničnih)
infekcija mokraćnih puteva. 4. Kreme - ulja: Nivea, Kantarion - zaštita i nega lica i ruku,
eventualno i posle slabijih opekotina (za istu svrhu: čaj, vreo!). 5. Dezinfekcija usta i grla i
svež dah: pasta za zube, Hi- drogen 3%, Heksoral (čistoća); sprej, Septolete, Fitosept,
Ekosept, Pepermint, Galamint, Mentol bonbone... (svež dah). 6. Kapi: 6.1. za nos: Efedrin
2%, Olint sprej..., 6.2. za oči: Prokulin (zamena: Hemokulin).

Univerzalni tonik za preventivu, zamora mišića nogu za vreme dugih pešačenja i posle; bolovi u
vratu, ramenima i leđima; sinusi; preventiva protiv plućnih infekcija i za vreme temperatura. Recept: u
pola litre komovice (isključivo prirodne) staviti 20 Bajer aspirina i 20 grama kamfora ili mentola u prahu,

sve istucano u fini prah. Upotreba odmah. Originalni nazivi: Alga, Alpa, Zamena: Ruska vodica.

IIIDEO

POPIS NAJČEŠĆEG LEKOVITOG BILJA
Čajevi - plodovi

Domaći naziv Latinski naziv Dejstvo krvarenja,
upale, hemoroidi, proliv, stomak,
Bokvica muška/ženska PLANTAGO MAJOR rane dijabetes, vid, creva upala uha,
zubobolja
Borovnica VACCINIUM MYRTILLUS
Čuvarkuća SEMPERVIVUM TECTORUM groznica, proliv arterioskleroza,
CORNUS MAS hipertenzija, angina pectoris reuma,
Dren (drenjina) Glog, katar creva, žuč, apetit, jetra, bubrezi
crveni i beli CRATAEGUS OXYACANTHA diuretik, živci, srce, krv pluća,
CRATAEGUS MONOGYNA reuma, malokrvnost reuma, grip,
desni, zubi želudac, živci,
Hajdučka trava ACHILLEA MILLEFOLIUM temperatura
Jagoda, šumska-list
Jagorčevina-list FRAGARIA VESCA jetra, bubrezi, apetit, reuma,
sluzokoža mokraćna bešika, reuma,
Kadulja, žalfija PRIMULA VULGARIS diuretik, zarazne bolesti anemija,
katar, reuma, arterioskleroza,
Kamilica-cvet SALVIJA OFFICINALIS migrena desni, grlo; bešika, krv
Kantarion MATRICARIA prehlada, diuretik, san pluća, stomak,
migrena smiruje, srce, stomak
CHAMOMILLA HYPERICUM stomak, živci, smiruje otpomost
PERFORATUM organizma, bubrezi, stomak, bešika
ulkus, grlo, kašalj, pluća
Kleka-plod JUNIPERUS COMMUNIS

Kopriva cma-ostruga-list RUBUS FURRUTTICICAODSIUOSICA
Kupina,

Lipa TILIJA CORDATA

Majčina dušica-timijan THUMUS VULGARIS
Matičnjak MELISSA OFFICINALIS

Nana, konjski bosiljak MENTHA PIPERITA
Sipak, divlja ruža-plod ROSA CANINA2

Slez, beli/cmi ALTHAEA OFFICINALIS pluća, proliv, bubrezi antiseptik,
pluća, stomak prehlada, kašalj,
MALVA SILVESTRIS Tmjina, cmi
bubrezi, srce, jetra, stomak
tm-plod, list PRUNUS SPINOSA Vranilovka ORIGANUM

VULGARE

Zova, cma SAMBUCUS NIGRA

Autori: Vladimir Furlan i Vera Kondić

Plodovi

Dud - beli i cmi MONUS ALBA protiv upale krajnika, zapalj. grla i
MONUS NIGRA usta, snižava temperatu- ru, za
bolesti mokraćnih organa, protiv
Smokva FICUS CARICA
Lešnik CORYLUS AVELANA zatvora protiv zatvora, zubobolje,
Orah JUGLANS REGIA kašlja, čireva i gnojnih procesa
protiv upaljenih i proširenih vena,
Dunja CYDONIA OBLONGA
malokrvnosti, za preznojavanje
prilikom upale mišića
protiv grčeva u želucu i bolesti
creva, hroničnih ekcema, zagađenih
rana, znojenja nogu, za jačanje kose,

protiv proliva i nadimanja
protiv kašlja, astme, proliva, upale
usne šupljine, za lečenje desni, za

opekotine, za oboljenja krvnih

sudova

Autor: Aleksandra Armuš

Planiski venac Cmogorske Prokletije - Masiv Karanfila,
vrh Očnjak (2180 m) - pogled iz Doline Grbaje

Foto: Svetlana Dingarac

PLANINARSKA TERMINOLOGIJA Pravilno

Nepravilno Popnemo
Penjanje Cepin
Popenjemo Pentranje Uže
Pijuk (trnokop) Konopac Prusik
Kanapče Klinac, klinci Alka - Klin, klinovi
karabinjer Kandže - šiljci Karabiner
Dereze

Izdavač:

Planinarsko smučarsko društvo „Železničar” Beograd
Skupština opštine Novi Beograd
Bulevar Mihajla Pupina 167/1/ Sala 1
11070 Novi Beograd

Tekst:

StanišaB. JOVANOVIĆ
planinarski i smučarski instruktor,
vodič-instruktor Službe vodiča izleta i pohoda
Planinarskog saveza Srbije (M.B. 002)

Tiraži:

I izdanje, maj 1982, 2000; II, maj 1985, 2000; III, oktobar 1987, 2000; IV, april 1990, 2000; V, februar
1998, 3000, VI, jun 2001.4000 primeraka

©Preštampavanje ili umnožavanje, u celini ili delimično,
dozvoljeno uz pisanu saglasnost PSD „Zelezničar” Beograd

Fotografije:

Krsto ŽIŽIĆ, Svetlana DINGARAC

Ilustracije:

Velimir Velja MARKOVIĆ

Dizajn i priprema:
PRIINT COMPANY, Beograd, Jasenova 2

Stampa:

„Stamparija Bogdanovič” Beograd,
Ul. nova skojevska 25 L, tel.: (011) 582-533
http://www.stamparijab.webprovider.com
e-mail: [email protected]

PODSETNIK ZA PLANINARE sponzorisao je gpspodin Milorad Bogdanović,
član PSD „Zelezničar” Beograd i vlasnik „Stamparije Bogdanović”.