The words you are searching are inside this book. To get more targeted content, please make full-text search by clicking here.

Наслов: Наше стакло
број издања: 17
датум издања: 05-1956
уредник: Јован Стојковић

Discover the best professional documents and content resources in AnyFlip Document Base.
Search
Published by Vićentije Rakić Biblioteka Paraćin, 2021-06-08 05:57:11

17 Naše Staklo maj 1956

Наслов: Наше стакло
број издања: 17
датум издања: 05-1956
уредник: Јован Стојковић

Keywords: Наше Стакло

•Форцан Ј. Раде

УРЕЂУЈЕ РЕДАКЦИОНИ ОДБОР

***

Главни и одговорни уредник

ЈОВАН СТОЈКОВИЋ

***

Лист излази сваког месеца

Мај 1956 Број 17 Година II
Цена 20 дин.

ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА ПАРАЋИН

[РЕШ ВАМ ИРПИ МАЈл

У нашо] лепој слободној ници борбе и искуства међу-

домовини данас славимо два- народног радничког покрета
наести пут ГЈрви Мај. Два- Југославија је приложила
наест година мирног живота богато искуство. To иску-
— социјалистичке изградње. ство је драгоценоу ово време

Сви ми, учесници и сведо- када сам социјализам све

ци дванаестогодишњих напо- више постаје ствар праксе

ра знамо шта су нам те милиона радних људи и

године донеле. Оне су нам ствар практичне измене со-

донеле толико нових дела цијалистичких искустава
да ми нисмо у стању сагле- међу народима. Зато нашу
дати сву њихову величину. земљу свакодневно посећују
Тешко је све то обухватити разне парламентарне деле-
одједном, jep подвизи и на-
пори наших људи испуњени гације, многи истакнути вла-

су само Једним садржајем, дари и политичари света а
наши људи и друг Тито сво-
садржајем новог, културни- јим посетама још више по-
јег, бољег и срећнијег живо- буђује нашу земљу за равно-
та за свакога. Тамо где је правну сарадњу међу наро-
пре дванаест година била дима на општу корист чо-
вечанства и у томе су они
пустош и тама, винули су
се нови димњаци наших огро- неуморни.

мних гиганата. Тамз где је Данас, након осам година
тешког притиска на нас, на-
царовала глад, срамота и кон бесомучне хајке на наш
понижење, људи су први пут систем, од стране источно
постали своји господари. Ни- европских земаља, славим')
када тога више неће бити. још једну победу наших на-
Ми нисмо задовољчи, још рода. Истина о нама је нај-

има простора које морамо
освојити. Још неоткривених
могућности. Зато несмемо зад победила. Данас нам
све те земље пружају руку
стати и не стојимо.
помирницу признајући своју
Друг Тито и СКЈ дају заслепљеност. Ми нисмо гор-
нам јасну перспективу куда
треба ићи без обзира на све ди, ми им такође пружамо
тешкоће. Не смемо стати сво/у руку, и поред тога што
на пола пута. Ми морамо смо много претрпели, што
и даље, неговати и даље раз- смо за ову победу морали

вијати самоуправу радних много чега да изгубимо па и
крв своју да дамо. Ова наша
људи на подруштвљеним победа је још више учврсти-
средствима за производњу. ла наш политички углед у
Дојучерањи најамни радници
постају у правом смислу свету, јер смо се показали
свесни ствараоци. У томе способни да се одупремо сва-
кој сили и сваком страном
је основ нашег читавог демо- утицају који је ишао за тим
кратског развитка, у томе
је нии понос што смо ожи- да од нас створи вазале или
вотворили Марксову акциону сателите. To раздобље од
паролу да фабрикама треба 1948 године до данас дило
је доба бзрбе и искушења,
да управљају радници.
али период који ће из све-
Прошло је много година, тле странице народно осло-
али много догађаја у поли-
тичком животу наше земље. бодилачке борбе бити још
Наша упорна борба за мир, један извор надахнућа буду-
ћим генерацијама.
за активну мирну коегзисте-
нцију међу државама без И овога пута ће нашим

обзира на различитост дру- улицама кренути поворке

штвених уређења узима све радних људи — припадници

више маха међу слободољу- Народне армије, чланови син- мо Први мај, призник који зма, за нове друшшвене „Цвеша нам још једно иро-
бивим народима света. Југо- диката, Социјалистичког са-
славија је постала синоним симболизује јединство и односе међу људима. Над леће, још једно од многих
слободе за све потлачене веза, фискултурници и сви братске везе милиона рад- нашим главама лепршаће се која ће доћи са нбвим за-
народе, за оне који још увек они који данас ово ново ства-
них људи у свету, свих хиљаде застава слободних ставама, цвећем и сунцем
стењу под крупним коло- рају као слободни произво- оних који се боре за нови грађана социјалистичке Југо- сваке године све светлијим,

нијалним системом. У риз- ђачи и градитељи. Славиће- живот, нови свет социјали- славије. топлијим и лепшим“.

П И С Т РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА

Почетком априла ове године претседник Среског народног одбора среза Светозарево
Бошковић Добривоје одржао је реферат „О проблемима и раду радничких савета“

у Среском ве^у произвођача.

у овом броЈу „Наше стакло“ доноси наЈвећи део реферата

„0 ПРОБЛЕМИМА И РДДУ РАДНИЧКИХ СДВЕТА”

Радничко управљање по- иде нешто спорије, али гле- наших привредних организа- служи за пример другим пре- већ може ићи на посебно
следњих година на подручју дано у складу са њиховим ција, то је оно што би се дузећима; да се код друге лице — секретара радничког
нашег среза, дало је очи- условима, могуће је данас уопштено могло рећи за сва групе великих предузећа у савета, који би све^ово што
гледне и несумњиве резул- већ тражити и желети више. предузећа. Ако бисмо хтели раду њихових радничких са- је напред речено обављао.
тате, како у организацији да извршимо неку класифи-
производње, квалитета тих Код мањих привредних кацију, онда би то према о- вета у данашњим условима Запажено је да се многе
производа и количини произ- производних организација, у- вој општој оцени изгледало може и мора тражити више; седнице због слабе припреме
ведених финалних продуката, очафају се још увек поч^т- овако: Да у првој групи ве- код мањих привредних пре- држе врло дуго — 7 и 8 ча-
тако и на општем образова- ничке слабости, које су че- ликих привредних предузећа, дузећа још увек преовлада- сова, а има случајева да се
cta после-дица недовољне по- имамо радничке савете чији вају почетничке стабости и неке настављају и следећих
њу економском широког бро,* мрћи полигичких организа- досадашњи рад може да по- недовољно стабилно захва- дана. У „Поморављу" и још
тање и решавање проблема; неким предузећима плаћају
ја радника. На основу свег£ ццја, непотпуно решено пи- Бошковић Добривоје код услужних — трговинских ее накнаде — дневнице за
тога може се тврдити да су тање кадрова и т. 'д. народни посланик и угоститељских предузећа, време одржавања седница,
они потпуно оправдали своје или се исто одржавање вр-
И ако овде неће бити ши- ситуација је више него лоша, ши у редовном радном вре-
постојање, да је у основи рег разматрања рада раднич- где ће бити потребна хитна мену. А4ислим да и једно и
постигнута њихова стабили- ких савета у услужним пре- интервенција одбора и по- друго није на своме месту,
зација, јер су преброђене дузећима, угоститељству и литичких организација, — Са- јер се у основи мења улога
највеће тешкоће карактери- трговини, ипак треба и о њи- веза комуниста и синдиката. појединаца у друштвеном у-
стичне за први период. Пре- ма нешто рећи. Обично у Опште узев стање овако ка- прављању и даје им се са-
гледом одлука радничких са- таквим предузећима сви ра- ко је то овде речено, што свим други карактер од о-
вета у осам већих колектива дници и службеници чине никако не значи да нема и- нога како је то законом о
од стране једне групе дру- раднички савет, њихов рад- зузетака нарочито међу овим радничком управљању пред-
гова и анкетом других де- је испод сваке критике и о- последњим. Користећи иску-
ветнаест привредних органи- нај мали број комуниста ко- ства развијених колектива и виђено.
зација, стиче се увид у ши- ји се у њему налази, изгу- рада њихових органа, ми о- У многим нашим раднн-
роком и свестраном захвата- био је скоро свако поузда- чекујемо да ће нови раднич-
њу целокупне проблематике ње у перспективност да се ки савгти освежени новим чким саветима и управним
предузећа, и даље, о једном у таквим условима може не- снагама и уз даљу системат- одборима oceha се нејасноћа
озбиљном покушају да се што боље и више учинити. ску помоћ одбора власти и надлежности једних и других.
проблеми изучавају дубљим Овде треба рећи, да је на- Има случајева да се од стране
и свестранијим анализама. ша помоћ, општинских ко- политичких организација, првих или других преузимају
митета и синдиката мала и права и дужности руководе-
Према томе, данас рад рад- недовољна. Ради тога, у тим кренути напред у савлађива- ћих органа — директора.
ничких савета код нас, не предузећима имамо често Ових појава било је у Фа-
не може се оцењивати једно- мањкове, крађе и разне дру- њу свих тешкоћа и слабости. брици шећера где се отишло
ставно, кроз записнике, кроз ге малверзације и слабости. тако далеко да је управни
број присутних и отсутних Те појаве претстављају рак Припрема и рад на седницама радничког савета одбор примао и постављао
са седница, кроз број оних рану на нашем терену и оне на одређена места раднике,
који су узимали учешћа у куже — загађују средину. Ра- Из преГледа са којим ра- претставницима синдикалним или да је сваком раднику
дискусији и по броју пита- ди тога Општински одбори сполажемо може се закљу- организацијама који су за- одређивао време годишњег
ња која су претресана. Све и општинске организације у интересовани за одређени одмора, висину плате и т. д.
су то ствари, које су остале свом настојању да развију чити да су добар део рад- проблем, пружила би се при-
далеко у позадини од онога, локалну услужну привреду, ничких савета у свом мето- лика да изврше корекцију, У методу рада сваког ра-
што се сада заправо догађа морају то питање много бо- ду рада усвојили као пра- допуну или измене предло- дничког савета и управног
у нашим привредним органи- ље, него до сада решавати. вилно да седнице заказују жене одлуке. На тај начин, одбора мора се знати сасвим
зацијама. Ово је нарочито Биће потребно, да се у пр- унапред на неколико дана, јаче би се развијала веза одређено које су дужности
карактеристично за наша ве- вом реду обезбеде основни да питања која ће се на сед- радничког савета и целог ко- органа управљања, а које
лика предузећа : фабрику ка- услови за рад таквих преду- лектива, која данас још у- непосредног руковођења про-
блова Светозарево, Сењско- зећа, — да им се ставе по- ницама разматрати добро о- век није на потребној виси- изводњом. Оргави радничког
ресавске руднике, фабрику требна основна и обртна браде — анализирају од стра- нн. Многи раднички савети управљања дужни су да са-
штофа у Параћину, Преду- средства и да се обезбеди не административног и тех- и управни одбори не прак- владају, схвате и усвоје нау-
зеће за одржавање пруге у солидан кадар, па тек онда ничког апарата, где често у- тикују да пре преласка на чне погледе на газдовање у
Параћину и Деспотовачке ру- могу се очекивати друкчији чествују поједини чланови дневни ред, читају записни- предузећу, као и на органи-
днике угља у Деспотовцу. радничког савета и управног ке са претходне седнице. зацију ироизводње. Када смо
Ови раднички савети, иако резулгати. Ово питање које на први по- код овог питања научно гле-
међу њима има неких као Сасвим је разумљиво што одбора. Има случајева да се глед изгледа ситно и безна-
што су раднички савет фа- по многим одређеним пита- чајно, треба да постане пра- дање на газдовање у произ-
брике каблова и предузећа смо у свом раду посвећива- вило у редовном раду. Чи- водњи, онда се може рећи
за одржавање пруге, који за ли главну бригу крупним њима образују посебне ко- тање записника са претходне скоро за све наше колективе,
собом имају краћи период предузећима, али данас, ка- мисије које изучавају и при- седнице, не само што се по- да се у том правцу до сада
рада, постигли су видне ре- да су се развила и ојачала, везује континуитет ргда рад- нису предузимале неке кру-
зултате и на њих би се мо- наша пажња мора бити у- премају материјал за одре- ничког савета, или управног пније мере. Раднички савети
рала угледати остала наша средсређена на ова мања ђени проблем. Добро би би- одбора, већ се још једном и управни одбори, као непо-
предузећа. предузећа, јер није на свом ло да се уведе као пракса и. проверава, да ли је оно све средно руководство-директор
месту, да разне губитке сва- припремање одређеног мате- што је на претходној седни- технички директор и посло-
Овим предузећима значај- ке године покоива заједница, ријала, па чак и праве на- ци одлучено. Напред смо ре- вођа, морају дејствовати као
ну помоћ, свакако пружала што у крајњој линији значи црти појединих одлука, које кли. колико је велика афир- делови јединственог компле-
су руководства политичких крупни колективи. Борба би се уручивале пре седни- мација рада радничког са- кса, а нарочито ови после-
организација. У њима су до- против злоупотребе — кра- це члановима радничког са- вета у нашем друштвеном дњи. Функције морају бити
шле до јачег изражаја поли- ђа и других облика парази- вета и претставницима син- систему. На одлукама рад- крајне динамичне и једноста-
тичке снаге и такви колек- тизма, мора постати ствар диката, као и друг.им дру- ничког савета темељи се рад вно усмерене на извршавању
тиви су знатно стабилнији, свих нас, ко)и користимо у- штвено - политичким органи дотичног колектива, његове производних задатака. Само
јер класна свест има значај- слуге оваквих предузећа, а зацијама То би допринело одлуке не могу бити излаз на тај начин они су у стању
ну улогу у формирању ко- то мора бити стални задатак да се чланови радничког са- и решење за тренутну ситу- да обезбеде рационално по-
лективне мисли. Такво једин- и радника и комуниста у тим ацију у складу са постоје- словање предузећа.
ство колектива одржава се предузећима. У том циљу вета упознају свестраније о ћим прописима, већ морају
позитивно на учинак рада код нас се присгупа ствара- једном проблему и пружала одражавати соци јалистичка Код свега овога треба ви-
сваког појединца, а то је о- њу савета потрошача при би им се могућност да скуп- схватања. Колико ће соција- дети улогу директора и оста-
но што им даје предност у. трговинским радњама који листичка схватања доћи до лог стручног кадра у преду-
односу на друга привредна треба да одиграју значајну но или индивидуално кон- изражаја, ти не зависи од зећу. Функција директора
предузећа. улогу у борби против свих султују раднике из свог о- радничког савета, већ од свих
штетних анти-социјалистич- делења. У многим колекти- чланова колектива, а у пр- као ретко која друга, укљу-
Код осталих колектива, у ких појава. вима, одлуке радничких са- вом реду од оног његовог чу је у себе морално-полити-
раду њихових радничких са- веза су непрецизне, а често најсвеснијег дела. чку, економску и стручну
вета и управних одбора, уо- Оцењујући, са ових неко- пута и у супротности са по- одговорност и баш због тога
чава се видан напредак, који стојећим привредним пропи- .... У великим привред-
лико општих напомена рад сима. На предложени начин је врло осетљива. У систему
би правна служба предузећа ним организацијама, данас се
могла да консултује, да ускла-
ди предложену одлуку са о-
сталим службама предузећа
и постојећим прописима. Чла-

новима радничког савета и

Страна2

ЛИСТ РАДН ОГ КОЛЕКТИВА СРП СКЕ ФАbРИКЕ СТАКЛА

„То значи, да треба почети одлучно, одговорно и свесно решавати питање односа

радника према раду, према властитим производним средствима, и платама,

према стварном знању и учинку, економској организацији рада у сваком
погледу у предузећу, а против свих оних који било недисциплином,
нерадом желе да користе и експлоатишу колектив**

радничког управљања потре- оних другова који зато имају свесна акција потребна је зато ко извршење норми не укла- тити, да је увођење норми
бно је уложити сав морално- потребне предуслове. Када што имамо посла са несре- па ни у какве оквире, већ — одређивање радног учин-
политички утицај да функција се са извесном иронијом од ђеним тржиштем које данас се у целини признаје, прет- ка, не само законска обаве-
директора и руководећих до- стране појединаца каже: „Ди- не утиче стимулативно на ставља снажан потстицај за за, већ је у самамом инте-
бије своје место. Они имају ректори су учитељи радни- развијање продуктивности. повећање продуктивности ра- ресу привредне организације
одговорност и сасвим одре- Ми н^мамо ни један случај да, јер сваки радник зна да и свих оних који раде по
чког управљања” мислим, да да је неко предузеће остало ће му се постигнути учинак учинку.
ђене задатке у предузећу. треба видети какви су, лоши да не пласира свсју робу за- платити, Све прнвредне ор-
Расподелу задатака диктира или добри учитељи? Добри то што је скупа, или зато ганизације биле су дужне да .... Питање прековреме-
сам производни процес и због су учитељи, то се може од- што je лошег квзлитета. Тре- до 1 априла прошле године ног рзда такође је деликатан
тога је потребно да се зна, носити на већину наших ди- ба счекивати да ће се такве поднесу правилнике о нор- проблем; Прво због тога,
ко одговара да се дзбије ствари дешавати, уколико пре мама. Изузетно и по одобре- што ом умањује редовну рад-
производ, да се постигне од- ректора. Према томе отпадају стабилизујемо тржиште а За- њу правилници о нормама- ну способност, друго, што
говарајући квалитет, да се и оне замерке да често ди- то не треба чекати да то бу- ма морали су бити донети до негативно делује по здравље
ректор или технички дирек- де, па да се тада предузимаЈу до краја 1955 године. радника и треће, што се на
производ изради по одређеној тор предлажу радничком |са- на тај начин онемогућава за-
цена коштања и у одређеном вету или управном одбору мере за подизање продукти- Извршење норми углавном послење онима који чекају
року, и ко води бригу о љу- ово или оно. За нас није вности, већ то треба чинити се креће у просеку за сва- на посао. Има доста моме-
дима који те послове обав- битно оно ко предлаже, већ одмах. ку одређену грану. Код овог ната који оправдавају потре-
љају, Разуме се, да ће углед питања још нема неког у- бу да се нареди прековре-
директора растд само онда шта предлаже и јели је то Наша привреда није се ни- једначеног општег критери- мени рад, али се тога у прин-
ако он са одређеним питањи- у интересу нашег колектива када налазила пред овако јума, а ни за сваку грану ципу морамо чувати. Код нас
ма у привредној организацији и целе сопијалистичке заје- озбиљним задацима као данас. посебно. Код нас у срезу је карактеристичан случај у
буде у праву или ако буде днице. Сви наши привредни Много пута je од стране на- највећи просек извршења
знао то своје право да спро- руководиоци треба и да се ших руководећих другова и- норми имају: фабрика ста- Фабрици стакла, где се про-
веде снагом аргумената и цене према своме раду. стицано, да питање изградње кла у Параћину и Електро- сечно месечно исплаћује за
својим знањем, За овакав рад фабрика није такав проблем Србија — погон у Ћуприји. прековремени рад 137.000 ди-
директора, данас није дово- Такав метод у раду може као што је проблем оспосо- И једно и друго предузсће нара. Укупно у 1955 години
и мора обезбедити наше ра- бљавање људи да потпуно и посебно месечно извршује исплаћено је преко 7,079.000
љна диплома или политичка дничко управљање које пре- стручно обављаЈ'у процес про- норме са 125,3%. Прегледом динара. Када се гледа у од-
припадност, већ у првом реду ставља израз воље колектива изв^дње. На подручју нашег извршења норми по оделе- носу на исплаћене укупне
стручна и организациона спо- реченог да га следи на путу њима код фабрике стакла месечне износе плата, онда
собност. Наша свакодневна сопственог просперитета ко- среза у свим гранама при- уочава се у кругу утовара и прековремени рад износи
пракса и рад развијају спо- лектива и целе социјалисти- вреде, ми немамо довољан истовара, норме извршавају свега 5%. Та> проценат није
собности, у првом реду код чке заједнице. број квалификованих и стру- велики, али када се зна, да
чНих радника, а они који су са 188,1%. Овде се свакако је плаћени прековремени рад
За подизање продуктивности потребно је приучени немогу због своје намеће потреба за ревизију за преглед враћених тегли,
организовање и стална акција опште културе и ранијим на- норми. Код нас постоје и та- онда је то ствар коју треба
чину живота да се брзо при- кве привредне организације погледати и видети да ли
Једно од основних питања вљање, у борби за подизање викну новим условима. Ова које не извршавају норме ни тако треба радити. Ово тим
које је разматрано на IV питања чекају да буду пот- пре, је 7,079.000 динара прет-
Пленуму ССРНЈ-е, било је производности рада мора ово пуно захваћена и решена. 1000/О’ То је случај у Деспо- стављају 84 радника више
питање побољшања животног опште питање сјединити са Од наших органа управљања товачким рудницима угља и годишње, са платом од 7.000
стандарда. У том правцу, до материјалним интересима сва- до сада није било довољно у фабрици шешира „Ресава" динара.
сада је предузето низ општих ког поједиПца. То значи, да разумевања. Иниц и ј а т ива у Светозареву. Наравно, и
мега-као што су смањивање треба почепш облучно, од- Среског синдикалног Beba и овај податак нам говори да Посебно је питање пове-
буџетских издатака и њи- говорно и свесно решавати препорука народног одбора ни овде није све у реду. По- ћања тарифних ставова мимо
хово ограничење на нивоу питање односа радника пре- среза, општинама, по пита- требно је читаву ствар до- тарифног правилника. Та-
прошлегодине; смањењесоед- ма раду, према властитим њу отварања школа за стру- бро проучити и утврдити квих појава имамо код више
става за капигалну изгра- производним средствима и чно оквалификовање раани- узроке, и предложити мере. предузећа. Често се та по-
дњу; образовање обавезног платама, према стварном ка, није наишла на потребан Све наше прив~едне органи- већања правдају, примамљи-
станбеног фонда; измена и знању и учинку; економској одзив и потпору колектива тације дужне су да заведу вањем високо квалификова-
допуна Уредбе о дечијим до- организацији рада у сваком и општина. Наше фабрике норме на свим радним ме- них стручних кадрова, када
дацима; нова пореска поли- погледу у предузећу, а про- морају још више него до са- стима где је то могуће, али се ствар боље погледа, онда
тика; мере у задругарству и тив свих оних коЈи било не- да постати школе зч стручно тај принцип се не спроводи. се та повећања врше за ра-
т д. Нитање повећања робних дисциплином, нерадом желе оспособљавање сваког ра- На подручју нашег среза у дна места друге категорије,
фондова је друга стрзна је- да користе и експлоатишу где је прописана средње
дног тог истог проблема — дника. Такав став треба у индустрији, рударству, пољо-
подизања нивоа живзтног колектив. Мислим, да се о- свим нашим фабрикама, да привреди и грађевинарству, стручна спрема. Има случа-
стандарда. Ово питање треоа вом питању од стране орга- постане схватање сваког ра- од укупног броја радника и јева да се на радним мести-
да реше наша производна на управљања, синдиката и дни.ка и да без тога њ ко не службеника у овим гранама ма налазе људи који немају
предузећа. Код нас су мниги организације Савеза комуни- може обављати ни најспоре- потребне квалификације за
колективи разматрали могу- денији посао. ради по норми 43%» а по поменуту категорију. Овакве
ћности и нашли добра реше- ста није поклонила довољна времену 57°/0. Овакав однос појаве су очигледно у су-
ња и у овој години могу се пажња. На овим питањима Свакако да код веће про- нам показује, да овде нису протности са постојећим
очекивати бољи резултати. У имамо низ примера опорту- дуктивности рада значајну у- исцрњљене све мог/ћности прописима и тако не би смело
једном броју привредних ор- низма који се јавља код не- логу има систем плата Наш за повећање броја оних, ко- да се ради. Сва ова питања
ганизација преовлађује тен- ких чланова Савеза комуни- ранији платни систем носио ји раде DO нормама. Опште која су истакнута као и сла-
денција да се код решавања ста у производњи. Гу је извор је обележје администра^ив- је правило, бар је то у прак- босги у уској су вези са
овог питања иде на мања у- уравниловским тежњама, кри- ног утицања на привреду, си тако, да сви они који ра- питањем проблема проду-
лагања инвестиција, То гле- тизерству и срозавању на Платни систем који се спро- де по времену, односно не- ктивности рада и зато морају
дамо са становишта произво- мадограђанска ситна и себи- води од прОшле годиче са- мају радни учинак, мање да- у склопу тог питања бити
дних средстава, са којима чна схватања. Функција у држи у себи низ позитивких ју од оног. који ради по у- решавани.
располажу наша предузећа синдикату, радничком савету, особина. Његовим деловањем чинку. Када ствар стоји та-
ннје погрешна оријентација. управном одбору, Савезу ко- треба да се отклонг слабо- ко, онда се лако може схва-
муниста, не даје никоме при- сти рзнијих система. Данас
Ситне инвестиције, које he се вилеговани положај, већ на се привредним организаци- Више друштвене контроле према кародној имовини
брзо исплатити и знатно \ ве- против, трзжи од сваког да јама пружају могућзости да
ћати могућности за Bt hy про- на свом радном месту служи својим радницима обезбеде ... Код многих наших од- вају и траже кажњавање
изводњу, потребна су. Коле- својим примером. повећање животног стандар- говорних другова, чланова криминала свих врста. Овде
ктиви морају више него што да усмеравањем свога рада радничких савета и управних је потребно схватити то, да
су то досада чинили разма- За подизање продуктивно- на изналажењу и искориш- друштвено - социјалистичку
трати своју органичтију ра- сти потребна је организована ћавању унутрашњих резерви. одбора отупљено је гледање имовину дужнн су да штите
да, морају студирати свзко и стална акција. У том циљу То значи, да у први план до- на овај проблем. Често се сви грађани. Према томе,
радно место и ту откривати билз би корисно, да прику- лази повећање продуктивно- најефикаснија контрола. је
оне скривене резерве које пимо сва савремена дости- сти рада и смањење броја може чути: „Ми смо плаћени контрола свих грађана. За-
постоје у сваком нашем пре- гнућа са подручја организа- радне снаге, као и послова- да радимо, а има ко је пла- што она не долази до изра-
цкје рада и продуктивности ћен да контролише,м Ду- жаја у свим нашим колек-
дузећу. Наше радничко упра- и да то у много већој мери ње уз мање трошксве. Чи- тивима? На то питање ми-
почнемо да спроводимо у на- жност је сваког од наших
шеница, да се плата за сва- органа, инспекције. службе — Наставак на страни 15 —
шим предузећима. Оваква ревишје и других да откри-

Страна3

пист радног колектива српске фабрике стакла С1

НАШ РАДНИЧКИ ПОКРЕТ У ПРОШЛОСТИ

ШТРАЈКОВИ РАДНИКА СРПСКЕ

На дан 20 маја 1908 го- Тада је о њима било објав- а са њима и њихова нејака године погинула је у овој рантоване уредне ирплате’
дине доселило се у Пара- љено ово: деца“. новој фабрици и сестра Ед- управа им је одговорила:
ћину oko 70 стакларских вардова, дванаестогодиша
радника: Чеха, Пољака, Ма- „На зидању фабрике На једном таквом послу Јозефина Худи. Њу је за- „Ко хоће да ради и да не
ђара и Немаца, Већина од стакла у Параћину раде и погинуо је 26 јуна Едвард хватила машина и сву ра- буде социјалиста, тај he кроз
њих довела је собом и сво- деца од 10—12 година, ву- Худи, стар 19 година. Био стргла у комаде. неколико дана добити нешто
је породице, а сваки је имао кући цигле по скелама гра- је прегажен колима са те- пара. Ко тражи сад паре и
у џепу и једнообразни рад- ђевина од ране зоре до мр- шким товаром гвожђа. Стари стакларски радник, хоће и даље да буде соци-
ни уговор закључен са прет- клог мрака за надницу од јалиста - за њега пара немаГ
ставником фабрике стакла у 0,80 динара. Упитан о стању повређе- Иван Худи, хтео је после
Параћину, којим се гаран- нога, који је изгубио моћ изгубљеног сина и кћери да Радници су поново ступи-
товала цена рада у акорду; То су деца стакларских говора, лекар је рекао: „Ни- бежи са женом и четворо ли у штрајк, а на интервен-
редовна исплата сваког 5 и радника које су параћински је тако страшно, само се мале деце натраг у Чешку, цију Савеза, преко Мини-
аконтација 15 у месецу; дан акционари на превару до- мало више уплвшио!“ Али, али није могао: морао је старства народне привреде,
ступања у фабрику; одбици вели из Чешке, Аустрије и зато што се „мало више у- остати у параћинској стак- одговорила је управа фа-
Немачке — пре него што плашио“, Едвард је већ су- лари ради отплаћивања брике на бестидан начин: да
6 од сто од месечне зараде су фабрику и почели пра- традан умро у највећим му- дуга управи фабрике око је она све своје раднике ис-
за путне трошкове; обостра- вити. кама, а код обдукације ле- сахране погинулог сина и платила и да ови дугују
ни отказ посла на три ме- ша утврдило се да му је кћери.... фабрици, а не она њима! А
сеца унапред итд. Тако су домамљени рад- слезина откинута. после неколико дана изја-
ници, немајући новаца за У Србији онда није било вио је у истом Министар-
Beh 22 јула исте године повратак, пали у најамничко Тако се угасио живот никаквог социјалног осигу- ству Миливоје Поповић, прет-
донеле су „Радничке нови- ропство, те морају да раде младог радника, који је на рања, а сви радници су мо- седник управе ове фабри-
не“ у Београду прву вест о грубе грађевинске послове превару доведен па убијен. гли у свакој фабрици изги- ке, да Акционарско друш-
злој судбини ових радника. за надницу од 1,40 динара, тво закључене уговоре са
На дан 22 новембра исте нути, па да њен сопственик радницима не признаје, јер
никоме за то не одговара: их је ’ потписивао б и в ш и
МАШИНБ ЗА ПРОИЗВОДЊУ БОЦА ни кривично ни материјално. директор фабрике, а без о-
прошириле су асортиман својих производа... влашћења фабричке управе...
Ивану је после свега тога,
и после једне такође пре- Овакву безочност учинили
трпљене повреде на н е - су тада акционари у Пара-
стручном раду, додеље- ћину, после осам месеци
но радно место на млевењу формалног признавања
камена: на коме се, због свих тих уговора. Пред та-
примитивног начина рада,
морало за неколико месеци квим моралом српских фа-
угушити од велике и опасне бриканата морали су да у-
прашине, или постати инва- коче погледе и зину од
лид рада — у најбољем слу- чуда преварени и из далека
чају. у Параћин домамљени ста-
кларски радници. Још горе
Чим је нова фабрика про- од тога било је то: што је
радила започело је и пљач- одговорно Министарство без
кање домамљених радника. поговора и приговора при-
Наиме, уговори су регули- мило на знање изјаву Ми-
савали акордну зараду од ливоја Поповића, главног
једног „шока“ стакла, али претставника акционара фа-
су у параћинској фабрици брике стакла у Параћину.
ови шокови били намерно
увећани, тако да је сваки Параћинска полиција ста-
вила се одмах у службу фа-
гутао два пута више изра- брика, а срески начелник,
ђене робе него у страним извесни Љуба Вуловић, по-
фабрикама. На тај начин звао је раднике да се и не-
радницима се плаћало само исплаћени врате на посао —
половина израђених стаклар- уверавајући их: „Да се Ср-
ских производа. бија налази пред ратом (због
анексије Босне и Херцего-
Због неисплаћене им за- вине) и да се зато нема пара
раде за три последња ме- ни кредита, јер су сви нов-
сеца у 1908 години, морали чани заводи пренели своје
су ови радници да ступе у готовине у Ниш, па их за-
штрајк, 23 јануара U09 го- копали у једну велику ози-
‘дине. Услед тако дуго не- дану рупу, коју чувају —
примљене зараде, радници дресиране мечке!"
су били лишени и свих да-
љих кредитних могућности Да би могао и овако про-
у вароши, па су све више стачки лагати штрајкаше,
падали у крајњу беду и који као странци још вису
гладовање. знали да говоре српски, на-
челник је истерао из каице-
После три неуспеле интер- ларије делегата Савеза фа-
венције Савеза фабричких бричких радника из Београ-
радника у Београду и Глав- да, Милана Гројића, пошто
ног радничког савеза Срби- му овај није могао показа-
је, да се спор мирним пу- ти адвокатску диплому...
тем реши — препоручен је
радницима штрајк. После 17 дана, 12 марта
1909 године, протествовао
У борби је учествовало је у Народној скупштини
70 радника, а шестог дана
пристала је фабрика да ис-
плати радницима сву зараду

и да убудуће испуњава све
остале услове уговорима
прописане.

Само 30 дана доцније, 24
фебруара 1909 године, из-
био је нов сукоб, када су
радници затражили исплату

за јануар. Уместо изврше-
ња, већ и по други пут га-

Страна4

КЛО ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА

Пише први комунистички посланик ПАВЛЕ П. ПАВЛОВИЋ

ФАБРИКЕ СТАКЛА У ПАРАЋИНУ

тадашњи социјалистички на- оној' старој народној: појео дошли, фабричка управа им Овога пута због туче рад- 8 и по часова чули су се из
родни посланик, Триша Кац- пас таламбас! даљине звуци занрсне Мар-
леровић, против безвлашћа је задржавала читаве месечне ника од стране фабричких сељезе, све ближе и ближе.
фабричке управе и полипи- Након 33 дана од започе- зараде, полиција их хапсила, чиновника. То долазе другови стаклари,
je у Параћину, захтевајући тог штрајка, 28 марта 1909 а Министарство се изгова- прекаљени борци, који су
године, забележиле су „Рад- рало са тобожњим немањем О изведеној прослави Пр- већ три пута билн у штајку.
да се Министарство народ- ничке новине" ово о њего- законских могућности за вог маја 1911 године у Па-
не привреде умеша у овај вом исходу: стварну интервенцију. Напред синдикална табла
сукоб и осигура радницима раћину постоји један изве- санатписом: „Пододбор фаб-
њихова зарађена потражи- „Штрајк у Параћинској У недељу, 20 марта 1911 штај са оваквим подацима: ричких радника-, а на дру-
вања од фабрике. Ово уто- фабрици стакла завршен је. године, избио је и трећи
лико пре што је фабрика „Већ 7 и по часова био је — Наставак на стрнни 15 —
Радници су добили један штрајк радника ове фабрике. пун локал кафане „Тотић"
део зарађених надница и параћинских радника, а око

била повластичарско пре- услов да ни један неће бити

CTAK.TO НИЈЕ ДОБРО,дузеће и због тога стајала отпуштен.

под „контролом" државе ... Радници су на те услове ПРСКАЈУ ЛОНЦИ...
пристали, јер се и код за-
После, већ одмах по об- рађених, али неисплаћених
јави штрајка, ухапсила је и надница, и са празним џепо-
протерала из Србије радни- вима, не може да живи и у
ка Јохана Шенула, зато што исто време подноси сталан
је попут свих осталих ста- притисак једне полициске
кларских радника, изјавио у власти“.
канцеларији фабричкој да
he рад напустити ако му се Дужност је другова у
дотадашња зарада не испла- Параћину, који су у овој
ти. Због тога је Шенул био борби све?рдно помагани
нападнут шамарима од фа- од свога Савеза, да свој
бричког благајника, а зато пододбор о ч у в а ј у. Биће
што се усудио бранити од времена и прилике, ако ор-
нападача, полиција га је каз- ганизације буде било, кад
нила једнодневним затвором ће се борба завршавати са
и протеривањем из земље. бољим резултатима него што
је ова садашња!*1
* Његову зараду од 56 ди-
нара опљачкала je фабрика У вези са овим штрајком
забележиле су тих дана исте

новине овакво једно обаве-

штење:

„Прилози примљени из ка-

са синдикалних савеза за

штрајк у Параћину, вратиће

се организацијама, а добро-

вољни прилози од појединих

другова до данас скупљени,
и, вероватно, поклонила „о- нека се пошаљукаси Резер-

тачаственој полицији" у Па- вног штрајкачког фонда. —
раћину.
Управа Главног радничког

Други један радник, изме- савеза".

ђу 50 Чеха штрајкаша, мо- Тако је и после једноме-
рао је побећи из Параћина, сечног штрајка остало о-

да не би био такође ухап- тв о р е н о, односно нереше-

шен и протеран. Осталим но питање уређених рад-

радницима, који су имали них односа у фабрици стакла

велике породице, потиција у Параћину. Дотадашња за-

је забранила да продају тегнутост и сукоби између

своје сопствене ствари, радника и фабричке управе,

кућни намештај. трајали су у несмањеној

На поновни протест соци- жестини и даље. Закључено
јалистичког посланика у ha-
родној скупшини и учиње- примирје било је далеко
ну претставку Главног рад- од свакога мира. Само се
ничког савеза и Савеза фа-
класна борба даље заоштра-
бричких радника, покушало
је Министарство да интер- вала.
венише у овом спору. Али,
и поред тако очигледних Пошто у Србији није било
тада квалификованих радни-
доказа о праву радника на
јануарску исплату, и поред ка за стакларску индустрију,
очевидне несавесности фа-
бричке управе, што ту ис- пошао је претставник управе
плату одриче, Министарство
није учинило уствари ништа параћинске фабрике да их
да праведни и законити ин-
тереси радника буду зашти- потражи у иностранству, о-
ћени од отмичарског без-
влашћа фабричке управе и бећавајући им четири пута
полиције.
већу зараду од оне коју су
— Због непотпуног закл-
нодавства немамо законских после доласка у Параћину
могућности да натер^мо фа-
брику на извршење исплате могли да остваре. А прева-
рааника — одговорили су рени и из далека домамље-'
синдикалним претстзвницима
бирократе из Министарства ни стаклари падали су у те-1

народне привреде. И према шку беду и очајну безизла-ј

зност. То нису више били’ странци-мајстори нису дозвО- ЗуЛтате. Интересује га све и
слободни најамни радници, Милошевић Милутин-Мића, љавали: „Није се смело у- разумљива је његова жалба
зашто баш мора увек да
већ прави заточеници спе- рођен 1927 г. у Параћину, чити, тукли су. Ја сам за ради на столоватама.
иијално те једине стакларске у сиромашној породици, са време доручка користио вре-
ме да нешто сам од стакла „Априла ове године на ра-
фабрике у Србији и робови много деце. У фабрици је направим. За то сам добијао ду нешто није било добро,
батине".
једне компаније параћинских почео да ради као дечак, на каже Милошевић Милутин,
Љубав и воља да увек Мића. Стакло није добро-
зеленаша и дерикожа — ак- пословима од носача до мај- нешто научи, говоре јасно прскају лонци... не знам шта
ционара нове фабрике. И стора. да је постигао завидне ре- је по среди?“
само ради тога да би им
онемогућили напуштање фа- Нерадо прича о данима пре
рата и за време рата када је
брике и одлазак одакле су уз шамаре учио, иако му

СтравАЛ

СТАКАЖ ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА

ЗАПАЖАЊА —------------

са прве скупштине Завода за социјално

осигурање у Параћину Наше предузеће је једно
од највећих предузећа у зем-
љи за израду шупљег стакла.

Поред организационих пи- на боловање извесно време питање, због чега је Завод правилно лечити и слати их Оно ужива велики углед у
а затим га предложе за лак- шкрт према деци школског на болничка лечења. земљи и у иностранству јер
тања која су објашњена на ши посао, иако им је позна- и предшколског доба кад је је тај углед заслужило сво-
овој седници управник заво- то да лакшег посла нема. У зубној амбуланти ДНЗ-а јом традиционалном и
да друг Ђокић приметио је Ово штети људима, јер лак- у питању упућивање на кли- осигураници се упућују у квалитетном израдом стакла,
да се на зборовима осигу- матска лечења, требало би приватне ординације наших Код нас у предузећу се го-
ши посао смањује зараду о- зубара. вори о већој продуктивно-
раника говорило и о раду сигураника и то му утиче на повести више пажње. сти рада, о радној дисципли-
здравствене службе. Пред- Нервне болеснике треба

ложио је да се у најскорије пензиски основ. Чланови извршног одбора филијале Завода за ни и друго. Запажа се да у
време одржи састанак са чла- Однос службеника ДНЗ-а социјално осигурање у Параћину последње време корачамо
новима самоуправе филијале корак по корак напред, и
Завода за социјално осигу- у Параћину према осугура- 1 МИТРОВИЋ ДЕСИМИР 4 СРЕТЕНОВИЋ БОРИВОЈЕ да би нам јаснија слика би-
рање, Дома народног здрав- ницима треба поправити и 2 ОБРАДОВИЋ МИЛИВОЈЕ 5 ЈОВАНОВИЋ ДРАГИЊА ла, послужићемо се приме-
ља и декарима који раде на предлажем да се оджи са 3 ТРИФУНОВИЋ ОБРЕН 6 ЂОКИЋ ДРАГИША ром: Ми трошимо велике
нашем подручја. њима* заједнички састанак. количине угља на нашим
7. БЕСЛАЋ РАДОВАИ
Ракић Олга: Поставила је

У дискусији по извешта- гасо-генераторима, у доса-

јима јавио се Хаџић Ради- ПРОБЛЕМИ дашњем раду имали смо до-
КОНТРОЛЕ КВАЛИТЕТА
воје који је истакао заслуге ста пропуста, Ради тога да
у раду Др. М. Стефановића неби наљутили наше посло-
у антитубер. диспанзеру. Пре- вне пријатеље, од којих до-

дложио је да би требало при- бијамо угаљ узимали смо и не-

бавити податке о раду ле- ВИШЕ ПАЖЊЕ квалитетан, тако да се то
кара специјалиста у оним до- одразило као негативно на

мовима народног здравља и производном и финансиј-

полуклиникама где се најви- Контрола квалитета је вр- Органи радничког самоу- израду калупа, оделења ме- ском пољу,
ше упућују наши осигура- ло важан фактор у произ- прављања са управом фаб- шаонице, рецептуре стакла, Данас је читав наш колек-
ници какб би се избегла не- водњи. Без ефикасне кон- рике завели су контролу правилног одржавања темпе-
потребна давања за путне троле нема ни квалитетних квалитета. Одлука је врло ратуре стакла у пећи и хлад- тив усмерен на то: да сиро-
трошкове и дневнице. Днев- производа, а без квалитетних значајна и исправна. Контро- њача. вина — угаљ мора да буде
нице би требало увек ис- производа не може се зами- ла готових производа раније квалитетан. На овоме he
плаћивати ма где осигурани- слити реализација наших про- Сматра се да треба и на се велике уштеде постићи.
ци били упућени, а нарочито није постојала у фабрици. овим радним местима завести Радна дисциплина је један
у Београду јер се истога да- извода. Научено да се ради без кон- контролу, као услов за што од битних фактора за већу
троле, многи другови нису већу продуктивност и про- продуктивност рада, она се
на не примају. Квалитет производа је при- разумели и пружали су от- изводност рада. Примедле, не постиже силом, нити ад-
Трифуновић Обрен: треба родно везан са контролом. пор његовом увођењу. Често које се у последње време министративним руковође-
Инострана тржишта на ко- су се ови ставови бранили чују у овом смислу су и- њем, већ свешћу сваког на-
указати осиГураницима на јима наша фабрика пласира аргументима: „шта ће нама справне. шег члана колектива. На сва-
њихова права. Неправилан је своје производе, траже ква- контрола, ми ћемо је укину- ком радном месту у нашем
став ревизионе комисије, која литетну робу. Пласирамо на ти“. Нажалост овакво схва- .Велика одговорност лежи колективу треба да се осети
је оспорила путне дневнице светској пијаци око 30% на инжењерском — технич- веће залагање у раду, већа
осигураницима за болесничка своје производње и ако же- тање било је и код неких ком кадру у предузећу на брига за добро нашег колек-
путовања. Лекари специјали- лимо да тај проценат пове- стакларских мајстора. Кон- тива, јер тиме чин^мо добро
сте доносе више штете, него ћамо, морамо се борити за трола квалитета није ство- себи, колективу и читавој
користи. Њихови су прегле- што бољи и солиднији про- рена само да издваја произ- нашој земљи.
ди површни, неквалитетни. воде, већ и те како помогне
извод. стакларским мајсторима у Руководства наших масов-
Лекари шаљу осигуранике

производњи квалитетнихпро- них организација у предузе-

ПРОРАДА МАТЕРИЈАЛА извода. Има случајева да ћу требало би да посвете
пуну пажњу, на уздизању
некад и до 90% буде лоших радних људи код нас, јер је
комада у једној смени. Отуда пракса показала да теорет-
је велика улога контроле ко-
ско уздизање човека много
ја спречава да лоши произ-
значи.
СА VI ПЛЕНУМА ЦКСКЈ води допру на тржиште а Ми имамо велики број
тиме и фирма фабрике буде
компромитована. радника у нашем предузећу

Фабрички комитет СК фа- нова Савеза комуниста по- Карактеристичних примера објашњавању и тумачењу који живе на селу и путују
брике стакла одржао је са- дићи на већи степен. контроле и њеном ефикасни- свакодневно својим кућама.
станак на коме je сагледана слабих израда било на ради- јем деловању. Са тим људима требало би
ситуација у својој органи- Све организације у фабри- лишту Боре Марића 16 а- се више радити. Треба је-
ци, дубоко су зашле у тре- прила ове године, када су Можемо се мало забринути дном раскрстити да ли ће
зацији и радном колективу тирање питања из материјала. наређане тегле од 12 литара, што до данас још нисмо осво- бити пољопривредник или
у светлу материјали са VI Нешто слабије резултате по- бачено је 241 комад од у- јили производњу сијаличних радник.
Пленума ЦК СКЈ. Састанку стиже II основна организа- купно израђених 481 комад. балона. Говори се даје то због
ција новог погона. Конста- Далеко драстичнији пример лошег стакла. Наши струч- Све ово се може постићи
су присуствовали и секре- тација је фабричког комите- стаклара на преси Петровић њаци морају од себе много већим објашњавањем и ту-
тари основних организација у та да за слаб рад сносе од- Тисе, коме је цела партија више да пруже како бисмо мачењем преко радних кон-
фабрици. Основним органи- говорност чланови Секрета- кригли била рђава. Израда решили једном производњу ференција по групама.
зацијама препоручено је да ријата II осно. орган. бокала 804 показује да је на овом објекту.
материјалеса VI Пленума ЦК једнога дана била цела из- Б Обрадовић
Изучавањем ових матери- рада погрешна, криво дно. Исти су проблеми и на
СКЈ у организацији Савеза јала, све основне организа- Слично је и код мајстора старом погону када се ради ЦРВЕНИ БАРЈАК
комуниста Фабрике стакла у ције Савеза комуниста у фа- Ђорђевић Божидара, Марић
Параћину прораде је у основ- брици су направиле планове о стаклу. Велика је одгово- Црвени се oapj'aK блиста
рада у наступајућем Граде и других. рност прегледача који раде као крвца врела, чиста;
ним организацијама и кроз периоду« Планови служе као на овим пословима, јер има- пролетери ију, ју.
дискусију сагледају про- смернице у даљем раду ор- Оваквих појава имамо и на мо случајева да се роба из- сад у колу играју.
блеме и решења у раду ор- ганизације. аутоматској производњи. Под дваја као лоша а не инфор- радиик, сељак, школац велик
ганизације. истим условима у изради мише се мајстор, да би могао сви у kohy они сада
Материјал са VI Пленума, једног артикала, једне смене да на време отклони грешку сложно славе Празник рада.
Прорада материјала се уве- треба не само проучити у изради мање до 50% укупно израде. Све ово долази од Србин,
лико проучава на састанцима колико претходна. тога што на радним местима

као што су: производност партиским организацијама већ Контрола квалитета у ста- прегледача се налазе радни- Хрват и Словенац —
рада, радна дисциплина, штед- њиме упознати и колектив. кларству је специфичног ка- ци неквалификовани, који Црногорац,
ња, бољи квалитет произво- Зато се као неодложен за- рактера. Производ не зависи слабо познају стакло. Зато Македонац —
да. Омасовити организацију датак поставља ове пред чи- само од оног радника који Херцеговац и Босанац
се као неодложан ^адатак

кроз стални рад са људима тавом организацијом фа- стаклу даје завршни облик поставља организовање. јед- и сви др^ги поје сад:
већ и од рада помоћних ра- ног семинара за упознавање нећа живи, живи рад.
а не више кампањски. Идео- брике.
Ђур?ћ Миленко дионица. То су оделења за стакла. Драгомир ЂУРИЋ
лошку политичку свест чла- Ж. Милосављевић

ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА

СА ЗАГРЕБАЧКОГ
ПРОЛЕЋНОГ
ВЕЛЕСАЈМА

Општа оцена овогоди- кусија' и брига међу привре- НАШ ШТАНД НА ПРОЛЕЋНОМ ВЕЛЕСАЈМУ
дницима наше земље.
шњег Загребачког проле- датак не само у техничком, тржишта за наше производе, стакло (севиси, вазе и чаше
ћног велесајма који је одр- Наше учешће на сајму већ и у економском смислу. јер је наша фабрика велика са златом и разним бо1‘ама),
жан од 30 марта до 8 апри- није прошло безуспеха како и аутоматизована. што је још један показатељ
ла, битно се разликује од комерцијалног тако и рекла- И у периоду тзв. високе више у ком правцу треба
оцена ранијих сајмова; јер, мно пропагандног. Закључи- коњуктуре када се роба оби- Посебно, наш изложбени ширити нашу производњу
док се на ранијим сајмовима ли смо за нешто преко 200 чно лако продаје, ми мора- простор укусно уређен при- ручно дуваног стакла.
више куповало и продавало милиона динара и ови се по-
можда по кадкад и без еко- слови углавном односе на мо свим нашим знањем и влачио је пажњу многих Петар Илић
номске рачунице, на овом трговачко стакло (са инду- умешношћу да проширујемо посетилаца; ово се може
стријом за прераду воћа и постојећа и тражимо нова рећи нарочито за декорисано
се тежиште рада трговин- поврћа- тегле, са произвођа-
ских предузећа пренело на чима пића - боце као и са УЧЕНИЦИ ¥ ПРИВРЕДИ
испитивање основних крета- козметичком и парфимери-
ња у нашој привреди и на ском индустријом — боце, Воспитање у духу новог човека
тржишту, У очекивању по- није било дефинитивних за-
вољних услова набавке робе
и уздржавајући се од већих кључака).
набавки трговинска предузе-
ћа почињу опрезно, са си- Ако ствар посматрамо са
гурношћу и без ризика да гледишта опште ситуације
улазе у купопродајне посло- у погледу закључених по-
ве, јер не желе да изађу из слова на Сајму, онда може-
оквира својих могућности и мо рећи да је износ од 200
способности па макар и по милиона висок и да претста-
цени већег промета и веће вља велики комерцијални
успех наше фабрике што су
добити. — Да ли ће и кад приметили и остали излагачи
које робе доћи до снижења из наше гране као и многи
цена? Каква he бити креди- посетиоци - купци; међутим
тна политика у овој години? гледана из перспективе на-
Хоће ли увећана понуда ро- ших капацитета и могућно-
бе каћи своје потрошаче? сти 200 милиона дин. прет-
Како ће проћи продаја се- стављају тек нашу месечну
зонске робе? Да ли чекати производњу. Такво стање
да дође сезона или на време намеће на један озбиљан за-
закључити уговоре? — Све кључак: пласирати целоку-
су то питања данас најактуе- пну нашу производњу веома
лнија која су предмет дис- је сложен и одговоран за-

У јеку изградње соција- ло је чак и неких лепих и због карактера саме фа-
лизма у нашој земљи, нужно примера као: похваљивања и брике у којој се одвијају
се намеће усклђивање одно- награђивања, и др. разни хемиски процеси.
са ученика у привреди и
мајстора, са постојећим дру- Но ипак и поред овога Мајстрри би требали да се
штвеним уређењем. Како је може се рећи да им није заинтересују и за успех уче-
наше друштвено уређење посвећена довољно пажња,
социјалистичко, јасно је да чак негде ни у стручном уз- ника у школи, као и за ње-
у њему треба да буде и од- дизању. Јер често пута уче- гов живот у слободном вре-
нос, у конкретном случају нику не даје посао који је мену.
између мајстора и ученика, већ научио да ради. У исто
социјалистички. време потребно им је уса- Животом и радом наших
ђивати корисне навике, као најмлађих чланова колекти-
Није довољно да се мај- што су: другарство и коле-
стор заложи да ученика стру- ктивни рад. ва требало би да će више
чно оспособи. Важно је да позабаве: Раднички - савет,
га и васпита, у духу новог Нарочито им указивати на Савез кбмуниста и ' друге
човека, који he волети своју личну хигијену, јер су њи- масовне и друштвене орга-
земљу и поштовати друге хови организми млади и пре- низације у оквиру нашег
народе. Имати богат унутра- ти им озбиљна опасност. А предузећа.

шњи живот и, бити физички Милоје Грбовић
и морално здрав. Васпитава-
КУПИЋЕ СЕ КАМИОН ти га да он смело и одважно НЕ ТРАЖИТЕ НИШТА
мисли и ради, буде широк ОД ЦРНЕ ЗАВЕСЕ НЕБА
и разноврстан у схватањима,
ЗА СТОВАРИШТЕ У СКОПЉУ а не укалупљен. Речи мајсто- Не тражите од црне завесе неба
ра у фабрици и наставника месечину кроз плаво грање,
Промет нашег стоваришта од на успех у реализацију овог у школи не смеју да се ра- зелени мир, ни луду песму ветра, >
колектива.
13 милиона динара у 1952 на 116 зилазе. Оне морају деловати Не тражите ништа од црне завесе неба/ Х-101
ДосаДашње пословање путем у истом смеру. Међутим и Јер је дубока сенка будућности
милиона у прошлој години ре- денчаних пошиљки у сандуци- ако се широм наше земље прекрила трагове светлости, $■
ма отежава у многоме рад и води борба за правилан од- трагове мира, и трагове лудих песама.
чито говори да тендеција стал- наилази на негодовање купаца гој млађег кадра многи мај- Не тражите од црне завесе неба
стори поступају обратно. Не- да вам донесе нежност срца,
ног пораста промета је у току. јер вредност сандука повећава милосрдно туку своје уче- јер је она дубоко укотвљена
цену наших производа. Недо- нике и на разне начине их на пучини дмвљег океана,
V овој години планиран је статак грађе, омета редовну Не тражит? ништа од црне завеое неба.
промет стоваришта на 120 ми- испоруку сандука а са њима и малтретирају и експлоатишу.
производе. И поред тога што им је ја- ■ • ? M'-.r
лиона динара. Како тржиште сно да постоји „Уредба о
Македоније није у потпуности Коришћењем камиона наше уч. у прив.“ по којој су о-
обрађено, а како се јавља о- стовариште ће моћи да снабде- вакви поступци мајстора ка-
ва и Аутономну покрајину Ко- жњиви. У нашем предузећу
громна потрошња наших про- нема оваквих примера. Са њи-
извода у унутрашњости ове сово и Метохију. Камион је сво- ма се прекинуло раније. Би-
републике, нужно се јавила по- јина наше фабрике а уступа се
на коришћење стоваришту у
треба за једнимпревознимсред- Скопљу.
ством. Због брзине промета
купци захтевају брзу испоруку
што ће се позитивно одразити

Страна 7

ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА

УЛОГА ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ
Y ЖИВОТУ РАДНИКА

Цил> борбе коју водимо гло рећи да смо свестрано За досадашњи развитак чо- чиње неговати физичку и то одабраних доколих људи, не-
за изградњу социјализма је и до краја сагледали ове века рад је био од пресуд- не само за забаву него и у
проблеме. То нам показују ног значаја. Он је створио циљу обезбеђења даљег оп- го треба да постане својина
да се радним људима обез- мере које се преузимају а руку и мозак. Међутим, у-
беди благостање и бољи жи- за које се не може рећи да след усавршавања техничких станка и развитка. Зато није најширих народних слојева
вот. За њен успешан исход средстава за производњу у нимало случајно што се фи-
од огромног је значаја раз- би могле најефикасније деј- зичка култура развија упо- и да све снаге заинтересова-
витак производних снага, јер ствовати против сила које раду се све више смањује редо са индустриским на-
оне доприносе повећању ма- ту неконтролисано дејствују. телесни (мишићи) напори, претком наше земље и што не за бржи развитак соција-
На разним местима, у при- тако. се треба рачунати са се ту, најпре спонтано, а за-
теријалних добара за личне и вреди, народном здрављу и временом кад физички рад тим свесно и организовано, лизма треба активно да у-
друштвене потребе и услов- просвети размотрени су неће моћи да утиче на раз- почиње дејствовати у сми-
проблеми заштите здрав витак људских стваралачких слу свестраног развитка чо- чествују у подизању физи-
љавају развој и напредак дру- ља и подизања производних способности, и пре свега века и свестране физичке
штва. Али, кад је реч о људ- на њихову материјалну осно- културе. чке културе народа и ње-
ском благостању, не сме се снага. Предузете су и изве- ву. Сигурно је да је за да-
губити из вида да добробит сне мере као на пример : љи развој људских ствара- Претварање физичке кул- ном усмеравању у правцу
трудбеника зависи, и од та- здравствени прегледи, при- лачких способности од ве- туре у смишљању делатно-
мене хигијенских средстава ликог значаја умни развој сти које служи људском на- подизања здравља и ствара-
квих, фактора као што су: при раду, курсеви за струч- човека односно мозга. Али претку и благостању могу-
здравље, психолошка снага, но образовање радника итд. ако се има у виду да актив- he је на одређеном степену лачких способности сваког
степен културе, друштвени Међутим, у склопу ових ме- ност мозга зависи од обли- развитка производних снага.
ра нису укључене или се Да би се оне уопште могле појединца.
односи, итд. Није потребно ка и функције осталих орга- појавити, потребно је да чо-
набрајати све елементе које недовољно користе средства на пре свега органа за кре- век достигне одређени сте- Код нас физичка култура
утичу на људско благоста- физичке културе. Можда да- тање онда је нужно да се пен економског развитка, не-
ње али је важно да се има нас мало необично звучи у раду, који због све већег коме рад више не исцрпљу- још није стекла такву афир-
у виду њихова међусобна оваква констатација али да- поједностављења и смањења је његове животне, а наро-
повезаност и условљеност. нашЊе недовољно схватање физичких напора почиње де- чито физичке снаге, него их, мацију, пре свега зато што
Производне снаге, например, улоге коју физичка култура ловати и смислу закржавље- напротив, ослобађа и ствара
може осигурати у борби за ња људског организма, за- вишак којим се располаже широке масе трудбеника још
немогуће је свестрано раз- опште благостање наших љу- мене односно допуна. Из- у време кад не ради.
вити без културног подиза- гледа да је њу човек нашао. нису сагледале непожељне
ња радника и повећање ње- ди никако не умањује њен Привредни развитак наше
гових радних способности значај. Застаривање којима Историја људског дру- земље, а посебно њена со- утицаје које са собом носи
(физичких и психичких) а обилује наш покрет физичке штва показује да тамо где цијалистичка изградња, до-
ово се не може постићи без културе нарочито спорт који је човек достигао степен стигли су онај степен на ко- машинска производња, а за-
учвршћења радничког здрав- је добрим делом допринео развитка производних снага ме је јачи развитак физичке
ља. Истински и свестрано да су схватања о улози фи- на коме један део припад- културе не само могућ него тим, што се наш радни чс-
културни напредак људског зичке културе извитопери- ника друштва (повлашћена и нужан као саставни део
вана, такође, не могу ума- класа) не мора да физичким борбе за опште благостање век није могао на сопстеном
друштва не може се зами- њити њену праву вредност радом обезбеђује свој оп- трудбеника. То значи да она
слити без здравих и заиста за здравље и свестрани раз- станак повлашћена класа по- не може више бити ствар искуству осведочити о вред-
слободних људи, чије се про- витак људских способности-
изводне снаге свестрано раз- ности физичке културе. Сем
вијају. И најзад, људско
здравље може се свестрано тога, између интереса које
учврстити само ако су еко-
друштво има у погледу фи-

зичке културе и интереса

појединаца код нас још по-

стоји известан несклад који

ствара низ тешкоћа за њен

бржи развитак. Да би се сви

ови проблеми могли успеш-

но решавати и да би се мо-

гле савладати снаге које у

њој дејствују негативно и

стихиски потребно је да

радни људи јасно огледају

задатке физичке културе у

нашим условима и основне

поставке о улози физичке

културе у социЈалистичком

друштву. р. в.

номски развитак земље и Ако полазимо од чињени-

културни степен радних љу- це да је носилац целокуп-

ди достигли одговарајући ног покрета човек (а не ма- СА ГОДИШЊЕ КОКФЕРЕИЦИЈЕ 1955 Г.

ниво. шина) са својим стваралачким

Најзад треба имати у виду способностима ^оје мобили-
да се сви ти услови могу ше из органске материје онда
свестрано обезбедити сваком се нужно намеће закључак
појединцу и народу у цели- за даљи напредак човечан-
ни само у друштвеном уре- ства зависи од стања и ква-
ђењу у коме је укинута сва- литета све на специфичан
ка могућност експлоатације начин организоване материје
човека човеком. људског организма, који ка-
ко каже Енгелс, „месом, крв-
Наша досадашња борба за
социјализам нужно је мора- љу и мозгом припада при-
ла бити концентрисана на роди и подлеже законима
стварање друштвених одно- који у њој владају“. Пошто

са који he онемогућити ек- према биолошком закону о
сплоатацију човека човеком корелативном дејству, раз-
и на подизању наше привре- витак појединих органа или
де. У томе смо већ пости- делова тела увек утиче на

гли значајне резултате. остале органе и цео органи-

Нешто другачија је ситу- зам, онда свака телесна ак-
ација у осталим подручјима тивност, а у првом реду рад,
наше борбе за благостање. не утиче на развитак миши-

Реч је пре свега, о бризи за ha или неки усамљени орган,

људско здравље, развијању него на целокупну природу

људске радне снаге и ства- човека па и на развој његс-
ралачких способности које вих духовних способности.

су ту и тамо занемаривале ГРУПА ОМЛАДИКАЦА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА
више него што су то об‘ех-
тивни услови захтевали. По- ГРАБЕВИНАРСТВО
што би даље занемаривање

ових подручја могло озбиљ- Примилн су обавезу
но успорити темпо нашег
целокупног друштвеног раз-
витка у даљој борби за со-

цијализам нарочито је важно

да најшири кругови трудбе- Грађевинска група наше фз~ в ћаће производњу и подићи ће ђевИнска група ће подићи,тро- милиона динара.
ника сагледају значај здрав- брике преко својих шефова продуктивност рада. тоаре поред објеката у вред- По свему судећи посао у току
ља физичке способности кул- јавно је дала обавезу да у овој ности 1.200.000 дин., срушиће ме-
турног развоја и стваралач- години извпши одговорне ра- Y плану су довршења зграде шаоницу у старом погону, из- ове године је обиман и знача-
ког полета за општи напре- за почистач гаса и стара ме- вршиће оправке кровних кон- јан. Увереност непосредних ру-
дак и благостање поједина- доре ако буде имала довољно шаоница. Предвиђа се изград- струкција брусионице, и помоћ-
ца и народа. Истина у томе материјала. н>а црпне станице индустријске них радионииа, као и одржа- козодиоца да ће све са усле-
правцу се чине све озбиљ- вање кровних покривача у вред- хом извршити после свеетране
нији напори али се неби мо- Вредност радова се цени на воде, зграде лабараторије, фа- ности 3 милиона динара.
37.530.000 динара. Подизање и бричког димњака за стари по- дискуси,е на радничком саве-
преправка објеката су везани гон, магацина за голо стакло За Друге ситне радове у пре- ту, донета је одлука да се по-
код нове брусионице. чне са припремама и радовима
за круг предузећа. Многи ра- дузећу предвиђено је око два
дови који се буду изв^ли по- Поред крупних објеката, гра- на овим објектима.

Страва8

®ТАШ®ПИСТ РАДНОГ КОПЕКТИВА ОРПСКЕ Ф А Б Р И К. Е СТАКЛА

ефиле младости

Први пут у исторнји тра- Музичка секција. Данас од Србије, Шопског кола ХОР КУД-а „ФРАНЦ РОЗИН" СРПСКЕ ФАВРИКБ СТАКЛА
диционалног фестивала На- постоје Народни квартет, Македонске свите и сплета Пред полззак на турнеју ...
родне омлалине Параћин — тамбурашки оркестар, џез народних игара из околине
ПРВО МЕСТО заузима о- оркестар — како га популар- Врања у једном незадржи- пажња гледалаца била је у- пријатно изненађење прет
младина фабрике стакла. Ни- но зову „Фроз“‘ македонски вом темпу и ритму — дефи- прављена на поприште бор- ставља Школа ученика у
је то више победа усамљене секстет и плех музика— по- лује младост. Разноврсност би — позорницу нашег По- привреди са својим прсЈ-
и малобројне драмске сек- знато име у народу „банди- игара, шаренило народних зоришта. грамом.“
ције. На фестивалу се прет- сти“. Сви смо овде углавном ношњи, складан и уједначе-
ставила снага воље и у раду стари чланови, али има и ни покрет плени пажњу гле- Седам мартовских дана о- Најбоља организација:
постигнут квалитет. освежења — дошао је при- даоца. Често је у току ве- младина села и града Па- Фабрика стакла
личан број млађих људи, на- чари на отвореној сцени раћина причала је свом гоаду
Кад радни дан у фабрици ша замена и перспектива затрештао аплауз задовољне и публици о свом културном Нарочито треба подвући
престане, почиње рад и жи- друштва. публике. раду и достигнућима. драму, музику и фолклор.
вот у друштву. Друштво
нема радне просторије. Рад X О Р — некадашња слава У такву атмосферу одјед- У епилогу ове борбе на- Друга места:
секција одвија се на разним и величина друштва „Иван ном упада младићски али ступио је суд — жири je
странама па је посетиоцу, Цанкар" — данас је у фор- снажан глас: „Смирите се рекао своју реч: 1) Драма — „Подвала“ од
који први пут долази, тешко мирању. Снаге су се вратиле — скините ми се с врата", М. Глишића у извођењу Ви^
да пронађе оно што жели матици. Очекујемо и прилив то рецитатори да?у претсав- „Фестивал је показао при- ше м^ешовите гимназије
да види. нових чланова из колектива. ника. Пламене речи Шандор лично изједначене снаге
До сада смо имали неколи- Петефи-а из 1848 године организација у граду, а Фолклор — Више ме-
На позорници радничког ко наступа. Још много тре- пламте у гласу и покрету шовите гимназије.
ресторана и шминкерници ба да се ради. А планови? овог младића.
поред ње, уз многобројне Припремамо један концерт.
радознале дечје погледе, ра- Соло певачи и забавни ма-
ди фолклорна секција. Тако Соло певачи и рецитатори кедонски секстет су љубим-
сваког дана 18 неуморних су две младе и малобројне ци публике.
девојака и младића по такгу скупине. Но, добар матери-
музике увежбавају покрет. јал на који се с правом ра- Тако је текао програм
Љубав према игри, радна чуна, али је потребно помо- „фаворита". Три и по сата
дисциплина и свакодневни
рад стављају ову секцију, ћи му да се развије.
бар за сада, испред осталих.
У свм раду спремили смо — У друштву данас раде око

кажу нам играчи — сплет 110 активних чланова — од ПЛОДАН РАД ГРАДСКОГ
кола из Шумадија, Македо- тога 70% учествује омла-
није, Шопско, Нишаву и дина. АМА ГЕРСКОГ ПОЗОРИ1ПТА
игре из околине Врања. Же- Ово је слика друштва не-
лимо, кажу нам, да наша колико дана пре општинског Иако је позоришна сезона нутог комада.
секција буде најбоља зато у околним местима). Укупан
отпочела под доста тешким После ове треће премије- број посетилаца је 8670,
и радимо овако. Претстоје фестивала омладине. условима, услед одласка не- ре, отпочело је упоредо просечно 273 посетилаца на
нам фестивал омладине, го-
стовања у нашој околини, Давно очекиванн дан је колико чланова Позоришта спремање два комада: „Кад једној претстави. Позориште
турнеја по Србији и Слове- из Параћина, ипак није до- наиђу деца“, комедија у 4 би, с обзиром на то да је
нији и други наступи. У дошао.
свему је највећа тешкоћа На лицима извођача види шло до застоја у раду по- чина од А. Русена и „Тако приказало 5 премијера, дало
сиромаштвз у ношњама. А се сигурност, а и збуњеност зоришта. Напротив, чланови је морало бити“, драма у 3 већи број претстава, али је
планови за будућност? Ми- од величине догађија — о- позоришта уложили су мно- чина од Б. Нушића. То је сала СиндикакноТ дома ису-
го труда да се у потпуно- био период упорне борбе више заузета разним прире-
слимо и за то, Од некада ценско такмичење. за квалитет претстава. Уме- дбама, предавањима и кон-
радозналих посматрача ства-
рамо пионирску групу— 16 тничко руководство Позо- ференцијама тако да често
чланова. Деца су имала већ ришта трудило се да са овим пута нема слободног време-,
неколнко проба. Рад их о- комадима, ксји претстављају на за позоришне претставе
душевљава, а нас забављају различите драмске материје., Ово питање би до идуће
њихови први кораци и не- достигне што је могуће виши сезоне требало правилно ре-
спретност. То је наша драга ниво у погледу верног ту- шити, јер од његовог реше-
публика. Очекујемо ла наши мачења сценских ситуација ња завАси даљи успех По-
наступи и успеси скупе још и изграђивања ликова. Осим ришта.
већи број играча па да фор-
мирамо и другу групу. тога, повело се више рачуна А сад неколико речи о
о декору, костимима, шмин- унутрашњем животу и раду
Кренусмо даље праћени ки, светлосним и другим е- Позоришта. Пробе се одр-
звуцума хармонике. На ула- фектима. Резултати оваквог жавају сваког радног дана
зу у фабрику портир нам рада нису изостали. И пуб- од 17 до 20 часова. После
рече да „глумци* пробају у лика која је гледала комаде: сваке премијере врши се те-
„персонално". Улазимо у Бата Cneicnh — иа збирке »П^раћин« „Кад наиђу деца“ и „Тако мељна анализа претставе. О
радну собу и за тренутак
чекамо док не заврше „пар- У препуној сали позори- сти остваре постављени за- je морало бити“ имала је стручном уздизању чланова
че“. У разговору сазнајемо шта кроз тихи жагор гле- даци: дати у току сезоне прилике да види декоративно води се рачуна. Кроз читање
да имају 14 чланова При- далаца очекује се почетак. шест премијера и што већи и костимски солидно опре- драмске литературе и диску-
према се драма из окупира- Свим присутним додељен је број претстава у граду и io- мљене претставе, а исто тако сију подиже се уметнички
и успеле покушаје извођача ниво чланства. Сем тога, ове
ногБеограда, Пред њима су, програм вечери. Још раније колним местима.
кажу, озбиљни наступи и неко је убацио вест — „ве- За релативно кратко вре- да изађу из оквира оне сте- године је један члан Позо-
одбрана назива најбоље реотипне интерпретације по- ришта провео 'месец дана на
драмске омладинске групе черас наступају фаворити!“ ме спремљена је.и приказана зоришних ликова, тако свој- семинару за режију у Бео-
у граду. До сада смо три Да ли ће успети? — питаЈу прва премијера: „Људи без ствене многим позоришним граду, а једна чланица је 15
пута узастопно заузимали се многи лрисутни. Међу вида“, драма у три чина од аматерима. дана изучавала шминкање у
прво место, а на међуград- присутнима има прилично Ј. Кулунџића(8октобра1955). Народном позоришту у Бе-
ском омладинском фестива- стаклараца, али конкурен- После месец дана приказана Сада је у припреми шеста, ограду.
лу такође смо били најбоља ција преовладава. је друга премијера: „Покој- и последња премијера у овој
ник“, комедија од Бранисла- сезони: „Сеоски кмет“, ко- Што се тиче материјалне
драмска група. Материјална Већ сам почетак вечери ва Нушића, а затим је у ре- ситуације Позоришта, она
средства за рад секције су — драма, на завршетку дуг кордном времену спремљена медија из сеоског живота с је, благодарећи разумевању
минимална. Зато и планирамо аплауз и појава извођача и приказана и трећа преми- певањем у 4 чина, коју је НОО, задовољавајућа.
комаде који не изискују ве- комада, на захтев публике, јера: „Скамполо“, комедија написао садањи управник по-
лика средства. довољно говоре о успеху. зоришта Чеда Јовановић. У Позоришни савет, као ор-
у три чина од Д. Никоде- ган друштвеног управљања,
За драмом се ниже остали мија. Овај комад је спре- комаду игра цео драмски пружа велику помоћ Позо-
програм. Посло паузе од 10 мљен за 17 дана, игран први ансамбл (око 20 извођача). ришту и у сарадњи са упра-
Радња комада се одиграва

минута — како пише у про- пут на Дан Републике - 29 у нашој околини, уочи Дру- вом позоришта и уметнич-
граму, уз пратњу Народног новембра пред дупке пуном гог светског рата.
ким већем настоји да рад
квартета чило и лако изво- салом, а ових дана је дата Позориште је досад дало ове наше културно-просве-
де се кола из Србије. Почев и тринаеста претстава поме- 30 претсава (25 у граду и 6 тне установе буде што бољи.

Странг* 0

ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРНСКЕ Ф А Б Р< И К Еа С Т А К Л А

Спољна трговина омогућује ИЗВОЗ ШУПЉЕГ

нам извоз робе која се у
одређеном периоду јавља

као релативни вишак * вредност супстанце стакла које се
извози. Продајом унутар земље по
Bia сваке суЛм Је звачаЈ спо- ценама испод вредности супстанц
настаје само преливање вредности
љне трговиве за Једну лржаву и Y Београду је 17 марта 1956 године одржано из једног предузећа у друго али
њено учествовање у међувароднвм вредност не прелази границе наше
земље; међутим, извозом по ова-
скономско-политичким односима.Јер саветобање економиста и комерцијалиста квим ценама део вредности преда-
зи у другу земљу без икакве нак-
је одавно про «ала теорија аутар- наде а може довести до отежавања
хи|е п) кЈој Једаа држава. уз од привредних и животних услова у

ређену политику н»ене владе, може индустрије стакла Y нашој земљи на коме нашој земљи.
да се развиЈа и напрелује и без

привредне сарадње са другим зем- је Пера Илић, шеф продаје С Ф С одржао

љама.
За нашу привреду, обзиром на

специфичве услове н»еног развитка, *реферат ћоји доносимо
спољна трговина, односно одређена
политика увоза и извоза има на-
рочиту важност, Јер врши снажан
утицај на све тачке нашег про-

вреаног и друштвеног живота:

Увлз сировина и материЈала коЈи издвоји 10% за сврхе које he се страном тржишту, обгачунало 70
не производимо у н^шоЈ земљи одредити посебннм савезним про- дннара, а у 1956 години ббдинара.

или производимо у недовољним ко- писима. Овакве корекције у начину обра-
личинама, омогућује на« нормално чуна разлике у цени и раснодели
снабдевање наших производних ка- На основу изнетог може се за-
пацитета и добиЈање финалних при- кључити да су девизни услови у девиза пои извозу стакла, ло сада
извода за потребе домаћег тржишта нису довеле до смањења обиМа из-
1955 годнни били за преко 30% а
и извоза; у 1956 години за преко 35% тежи воза, иако се неке врсте шу љег
од услова из 1954 године; другим
Увозом очреме прошируЈемо на- речима, ако је предузеће за један стакла, обзиром на трошкове изра
шу производну базу и оспособља артикал у 1954 г< дини постигло де и цене које се могу постићи ш
вамо се за производњу артикала 100 динара, онда је за тај исти
ко]е раније нисмо производили. артикал у 1955 години, под усло- иностранвм тржишту, не могу из-
вом непромењениех цена на ино возити под соашњим условима
Спољном трговином мењамо стру- (аутомат. боце и др ).

ктуру нашег извоза и увоза. Из- ПРЕГЛЕД ИЗВОЗА СТАКЛА ПО ЗЕМЉАМА (Ф-ко југо граница)
градњом и унапређењем индустри- Y 000 дев. дин.

скик капацитета, од извоза пољо- 3емља извозпо годи нама %
привргдних пооизвода и производа 1953 % 1954 % 1955

прве фазе изразе, постепено пре-
лазимо на Јачи извоз индустриских

производа вишег степена израде;

Спољна трговина омогућуЈе нам Америка 28.500 41 22.000 21,78 26.500 21,83
извоз робе коЈа се у одређен )м пе- Енглеска 6.000 11 24.000 23,76 28.000 47,77
риоау појављуЈе као релативни Бл. Исток 3.500 5 8.000 7,92 4,12
Афр. земље 500 0,7 5.000
вишак; Кипар 9.000 12 6.500 6,43 3.000 2,47
Азиске земље — — 16.000 15,84 19.000 15,65
Спољно трговинским односима са Турска 6 500 6,43 2.500 2,06
другим дожавама поЈачавамо упо- Малта 4.500 6 5.500 5,44 3.000 2,47
требу наших услужних среастава Парагвај 1.500 2 1.500 2-500 2,06
(транспортних, 'ИТ и других) и Остали 10.000 14 2.000 1,48 6,000 0,50
5.000 7,3 9.000 2 1.300 1,07
тако даље и тако даље.
8,92
Овај кратак осврт на знача} спо-
љне трговине за нашу приврепу 68.500 100 101.000 100 121.4С0 100
помаже нам да сагледамо посебну
важност и улогу извоза, јер не Из наведених неколико података Преглед исто тако. показује да
смемо изгубити из вида да успех се шупље стакло извозило за сло-
постигнут на извозу пвкреће оста- може се закључити да је извоз бодне доларе и фунте, јер учешће
ле точкове механи ма коЈи се зове шупљег стакла до сада имао тен- извоза у земље са клирингом не
привреда. Шупље стакло сразмерно денцију пораста. Ако извоз у 1953 износи ни 5% (Турска, Парагвај).
величини свог извоза активно у- години означимо са 100 онда је он
чествује у формирању трговинског у 54 год износио 148 а у 1955 год. Посматрано у односу на укупну
18%. Док је извоз за Америку вредност годишње производње свих
биланса наше земље. смањен од 41% у 53 год. на 22% наших фабрика шупљег стакла,
у 55 год. дотле се извоз за Енгле-
У циљу правилније оцене, по- ску повећао од 11% у 53 год. на просечни извоз у 1955 год. износио
требно je предхолно изнети про- 48% у 55 год. Поред Енглеске која
писе нашег девизнсг режима. по претставља најинтересантније тр- је нешто преко 10% у који просек
коЈима се извозило и извози и жиште за наше стакло, вредно је
шупље стлкло. Свим уредбама, ко- истаћи и Кипар који је у укупном је урачуната и стакларна „Борис
јима су послелњик неколико го- нашем извозу у 54 години учество-
дина регулисани услови извоза, Кидрич“ у Рогашкој Слатини са
ишло се ка проналаЖењу што р»- вао са 16%.
алнијих и правилнијих основа, које извозом преко 75% своје произ-
би, с једне стране спречавале о-
стваривање нереалнвх и фиктивних водње.
добитака при извоз а са друге
стране стимулирале извознике за МАШИНА ЗА ИЗРАДУ СИЈАЛИЧНИХ БАЛОНА

што всћи извоз ПРЕГЛЕД ИЗВОЗА ПО ФАБРИКАМА деви Hi кал «улација. Радња, Анализе у овом смислу не раде
у 000 дев. дин. која тр:оа да претходи закљутењу се за све наше извозне производе
У 1954 години извоз шупљег извзсног посла, као критеријума и ако би требапо да постану оба-
стакла обрачунавао се коефициЈен- Произвођач 1953 И 3 В О 3 П О ]годинама о/° који 1 е одлучити да ли је извоз везне било по предузећима, у Удру-
том 4 плус поемија 50% (укупно % 1954 % 1955 једног артикла корисган или није жењу или у комисији која би се
6) на званични курс деви^а. Од С.Ф.С. Параћин 23 за друштвену заједницу, састоји се формирала ради решавања пробле-
износа остварених девиза предузе- Рог. Слатина 11.104 16,2 28.876 28,42 27.891 56,56 из девизних калкулација. Обично матике и координације нашег ста-
ћу-извознику Је припадало 80%; Храстник 40.189 58,66 51.293 50,49 68.655 смо спремни да кажемо да је из-
оваЈ износ Је Народча банка otkv- Самобор 10.092 14,73 17.671 17,40 14.598 12 воз шупљег стакла од великог зна- кла.
пљивалч по слоботнбм курсу који Стража 7,64
је био 2-3 пута већи од званичн >г. 3.762 5,49 2 370 2,35 9.288 0,80 чаја за нашу земљу, јер, поред Без неког дубљег проверавања
Остатак девиза од 20% предузеће 3.374 4,92 1.369 1,35 979 извоза опредмсћгног рада у коме могуће је уверити се да су за из-
Је уплаћивало у ЦДФ по званичном се налази и један ео вишка рада, втз повољни они аргикли, који у
68.511 101.579 121.410 извозом стакла изеошмо прерађе- својој цени садрже већи део тро-
курсу. ни песак, кречњак, соту, угаљ и шкова рада од трошкова материја-
Анализирајући досадашње резул- јер су у питању државе са разви- другим сировинама којима наша
У 1955 години коефицијенат је земља располаже у већим количи- ла. Ову погодност повећава и чи-
смањен на 2,50 за обично шупље тате постигнуте на извожењу шу- јеном стакларском индустријом као нама. И заиста тако изгледа на њеница да су наши трошкови ра-
стакло а на 2 за« луксузно стакло. пљег стакла, не смемо погрешно површини појава. Међутим, ако хо- да- односно плате наше од плата у
Коефицијенти се рачунали на обра- проценити стварну ситуацију и о- Чехословачка, Пољска, Мађарска земљама - увозницама нашег ’ста-
чунски курс који је у извесној ме- ћемо да испита ло стварну економи- кла ручне израде. Зето је наш из-
ри диференцирао валуте према ја- чекивати да ће извоз и даље несме- и друге, Ј чност извоза, потребно је најпре воз и усмерен на стакло ручне' из-
чини, а крегао се око двоструког тано да се развија и напредује Ови моменти као и многи други ослободити се утицаја коефицијен-
званичног. Од остварених девиза и без максималног залагања кадро- раде.
предузећу је гиипааало 5% који ва којима је поверена ова дужност; захтевају од нас извозника пуно та који маскира стварно стање,
је износ Н. Б. откупљивала по шупље стакло са својим разно- јер његова примена има за циљ да Извоз трговачког стакла, које
слободном курсу, док Је 95% при- врсним асортиманом те претста- ангажовање на свестраном расчи- покрије разлику између иностраног се у другим земљама производи
падало ЦДФ-у по обрачунском курсу нижег и нашег вишег нивоа цена. на аутоматима, врло je отежан а у
вља нужну животну поребу, те га шћавању проблематике и унапре- извесним случајевима и онемогу-
У овој години, ипући линијом човек купује после подмирења о- Материјал у оваквим калкулаци- ћен, јер је у тим артиклима уче-
даљег заоштравања услова и про- сновних потреба (хране, одеће итд.). ђењу система извоза стакла ако шће трошкова рада мање а цене
налажења здравијих критеријума јама треба рачунати по стварним су на иностраном тржишту форми-
извоза, од остварених девиза 99% Поред тога многе земље у свету по- желимо да у будућности постане- набавним ценама ако ј.е увозни, ране на бази производности рада
се уплаћује у ЦДФ; Коефицијенат шле су путем изградње властите односно по ценама по којима би се земаља са дугогодишњим искуством
извоза остао је исти као и у 1955 индустрије стакла у намери да се мо способнији извозници који he могао продати у иностранству ако у аутоматској производњи.
години (2,5 — односно 2). За ову ослободе увоза бар те робе. Све
годину у припреми је један нови активније наступање источно и сре- моћи да се супроставе конкуренци- је домаћи Амортзацију треба узе- Са извозом амбалажног стакла
пропис који треба да оријентише дње европских земаља на светско ти у висини стварног рабаћења а (разне боце) ситуација је далеко
предузећа на извоз по нижим ко- ји и свим ћудима светског тржи- радну снагу на бази производно-
ефицијентима од прописаних, јер у тржиште доводи до кулминирања дности рада и надница у страним тежа, јер, поред тога што је цена
таквим случајевима имаће преду- конкурентске борбе и код стакла, шта а да притом не прекрше прин- земљама. На овај начин израђена фомирана на бази аутоматске про-
зеће права да од остварене уштеде калкулација треба да нам покаже изводње земаља са већом продукти-
ципе економичног пословања. пре свега да ли извозом покривамо вношћу рада, ови артикли запре-
У жељи да допринесемо прави-

лнијем решавању слабих места у

нашем извозу шупљег стакла, ко-

ристимо овај састанак да ставимо

поенту на неколико питања за која

сматрамо да су актуелна и важна.

Страна 1О

Л И С Т? Р А Д н о Т КО,Л Е КТ И.В А СРПС.КЕ ФАБРИК■Е_ лСТАК' Л■ >А.• .•

СТАКЛА РААМИЧКИ САВЕТ ... ■

РАДЈЧИЧКО САМОУПРАВЉАЉЕ КРОЗ СЕМНИ1Ј£И ОДЉУКЕ

мају велики прастор те се учешће У циљу даљег просперитета на- ВЕЗА ОРГАНА САМОУПРАВЉАЉА
трошкдва возарине у постигнутој шег извоза неопходно је одмах И КОЛЕКТИВА
цени пење до 50%. преко Удружења или путем коми-
сије утврдити потребе стаклара у Редакција „Наше стакло“ у наредним бројевима доносиће чи-
Питање извоза стакла аутомат- картону, испитати околност набав- таве записнике са важних седница органа самоуправљаша из ра-
ске израде је нарочито интересап- ке у земљи и из увоза и на основу злога праћен>а рада и одлука од стране читавог колектива и
тно за фабрику у Параћину чије таког материјала предузети хитне
могућности производње на новим мере прелаза на картонску амба- друштвене заједнице.
каћацитетима сваким даном расту. лажу.
Иако код ових артикала девизне Записник предвиђене радове ако му
калулације углавном не дају пози- Шупље стакло у ро5ним ли- се обезбеде средства за рад.
тиван биланс, постоје друге могу- СТама. Нашс могућности произво- Радна снага му неће требати
ћности које би омогућиле овај из- дње и извоза врло су велике а у- више но што му следује.
воз, као: добијање нижих превоз- скоро he са новом фабриком у Ско-
них ставова који су код наших пљу бити и веће, почев од луксу- Са седнице Р дничког савета Српске фабри** Велимир Геленек, говори
бродова врло високи у односу на зног и обичног стакла ручне израде ке стакла у Параћину, одржане дана 27 марта 1956
тарифе иностраних агенција; опле- па до пресованог и амбалажног године у 12 часова у сали дома „Тито“. о неопходности подизања
мењивање - етикетирање боца што стакла аутоматске израде. Ову чи-
повећава цене за најмање 20°/с, њеницу не треба губити из вида, Седници присуствује 48 чл. Радничког савета. станице за индустриску во-
затим боља обрада тржишта и т д. већ је корисно с тим упознати Седници не присуствује 7 чл. Радникчог савета.
привредне органе који би, код Оправдано: 7 ду и предлаже:
Координацива извозника, је закључења трговинских споразума Неоправдано: —
данас, слободно се може рећи, нај- и састављања робних листа са по- — да станица не буде на
слабије место у систему извоза јединим земљама, настајали да шу- „Јазу“, већ да постави на
нашег стакла. Нећемо претерати пље стакло обавезно уђе као изво- главну реку да овамо не би
ако кажемо да између. фабрика а зни артикал. дошло до неприлика у време
нарочито између извозних преду- поплава.
зећа уопште нема сарадње нити ПремиВе. Ради јаче стимулације
узајамног помагања; свако преду- на извоз по нижим коефицијентима ДНЕВНИ РЕД: Мирко Јовановић, подсећа
зеће углавном ради одвојено од од прописаних Уредбом о девизном
другог, чврсто верујући да најбо- пословању за 1956 год. предвиђене 1. Извођење грађевинских радова у 1956 години Раднички савет на изградњу
ље ради. Међутим бројни су при- су премије у висини од 10%, ра-
мери да је овакв однос нанео низ чунате на износ који се добија када 2. Замена основних средстава: лончане пећи. У вези са тим
материјалних и моралних штета се од разлике у цени обрачунате
нашем извозу и нашој земљи. Не- по прописном коефицијенту одбије Љуба Стаменковић износи
ки инострани купци као да су о- разлика по стварном обрачунатом
сетили какво стање влада у нашој коефицијенту. Уколико се цео износ а) камиона да је подизање димњака у
извозној мрежи, те то користе за премије буде употребљавао за по-
своје интересе: например од свих већање плата, то практично значл б) вентилатора вези са изградњом лончане
наших извозних предузећа траже да ће за једно предузеће бити по-
понуде за исте артикле а како ова вољније, са гледишта платног фон- в) расходовање трансфоматора пећи. За лончану пећ треба
не сарађују долази до међусобне да, да обрачун врши по нижим
конкуренције, обарања цена и дру- коефицијентима без обзира на фи- 3. Плате стаклара остварити око 16 милиона
тих негативних појава. нансиски ефекат извоза, јем му у
том случају више припада за пла- 4. Питање мензе (покривање трошкова за 1955 г.) динара, а остварење иде по
Нећемо да наводимо конкретне тни фонд, него од тог истог износа
примере у /вом смислу; касније, преко расподеле добити (пример: 5. Разно. кварталима. Из тог разлога
кроз дискусију ово питање може разлика у цени према прописаном
бити потпуније објашњено. А сада, коефицијенту - 2,5 90 мил. Обра- Трећа тачка дневнога реда, говори о нужности подиза- нисмо у могућности да од-
неопходно је још једном подвући чун извршен са коефицијентом 1,5 усвојена је на предлог Ра- ња ових објеката и убеђен мах градимо и лончану пећ.
нужност уопостављања координа- дивоја Хаџића, члана Рад- je да ће грађевинска група
ције између извозних предузећа 30 мил. Разлика = 60 мил. 107о извршити овај задатак, ако Предлог Веље Геленека за-
као и између фабрика; ако се да- — 6 мил. за платни фонд. Ако би ничког савета. јој се обезбеде сви услови хтева још доного средстава.
нас не предузму мере у том правцу, се 60 мил. укључили у добит пре- за рад.
ситуација ће сутра бити тежа него дузећа, према постојећој расподели Претседник Радничког са- После дискусије већине
јуче, јер ми сада имамо 6 фабрика предузеће би издвојило мањи из- вета, друг Драгомир Ђурић Ђока Живковић, руково- чланова Радничког савета, а
које извозе стотину различитих ар- нос наиме повећања платног фонда. је по првој тачки дневнога диоц грађевинске групе, о- на основу предлога грађе-
тикала преко 3 извозна предузећа. реда, дао реч другу Љуби бавезује се да ће извршити винских радова у овој го-
Сарадња се може остварити преко Кадрови и проучавање ihd- Стаменковићу, директору дини, Раднички савет доноси
Удружења или директно преко фа- СТранОГ тржишта. Извозити шу-
брика (свака фабрика би извешта- пље стакло није ни мало прост предузећа. Из излагања дру- ОДЛУКУ
вала друге о продатим количинама посао, јер је асортиман шупљег
и постигнутим ценама на појединим стакла врло широк а поред тога га Стаменковића, види се, да
тржиштима. на иностраном тржишту влада о- фабрика располаже са сред-
штра конкуренција. Ако извозник
Паковање: Инострани купци не жели да буде преварен мора да ствима која се могу кори- да се изврше грађевински радови у 1956 години и
захтевају паковање у картонским је у сталном контакту са појединим стити за издвајање грађевин- употребе средства из доле наведених фондова и то:
кутијама онако како то чине друге тржиштима претећи на исту пону-
земље - извознице стакла; међутим ду и потражњу, кретање цена и ских радова у 1956 години.
наше фабрике и даље задржавају друге показатеље. Наше фабрике
паковање у пакетима од хартије и стакла нису, нажалост, у стању да Можда се неће моћи кори- 1. за довршење зграде за пречистач гаса 3.050.000.—
у сандуцима од меке грађе, иако обављају ову службу, па утолико стити само срадства из фон-
картонско паковање смањује тро- већа одговорност лежи на људима да за самостално распола- (инвестициони фонд среза)
шкове транспорта а избором већих у извозним предузећима која из-
кутија за неке артикле може се возе нашс етакло. У циљу благо- гање. 2. за довршење старе мешаонице 800.000.—
избећи једно паковање, то јест па- времене и правилне оријентације и (фонд за инвестиционо одржавање)
ковање у пакетима, што би довело и тачног увида у извозне послове, Сретен Петровић, је го-
до снижење цена коштања. Поред потребно је да извозна предузећа ворио о неопходности изво- 3. за израду црпне станице индустр. воде 2.600.000.—
овог, дрвна грађа извози се са кое- ефикасно организују обраду поје- ђења грађевинских радова.
фицијентом 1, а употребом дрвне диних тржишта, нарочито оних још (инвестициони фонд среза)
амбалаже за стакло, обрачун се неиспитаних и да о истим доста-
врши са коефицијентом 2,5 односно вљ«ју ф брик ма периодичне ана- Предлаже: 4. за тротоаре поред објеката 1.200.000.—
2 за луксузно стакло. лизе и упутства. (фонд за редовно одржавање)
— да cel објекат, црпна
Највећа тешкоћа, која спречава Овчј кратак приказ о извозу шу- станица налива природним 5. за зграду лабораторије 9.230.000.—
ефикасни прелаз на картонску ам- пљег стакла дат је са намером да путем, као и (инвестициони зајам рецублике)
балажу, јесте недовољна количина послужи као основа за дискусију
картона у нашој земљи а тиме и и доношење одговарајућих одлука — да се подигне десетак 6. за творнички димњак за стари погон
високе цене за исти. Услед тога које би у будућности имале пози- станбених зграда од упла- (фод за инвестиционо одржавање) 8.000.000.—
наше фабрике одбијају многе на- тивног дејства на унапређењу на- ћеног новца у фонд станбе-
логе, је нису у могућности да при- шег извоза. не заједнице. 7. за рушење мешаонице у старом погону 400.000.—
хвате паковање у кутијама. (на пр.
Параћин налоге за пресоване чаше). Петар Илић Оба предлога нису при- (амортизациони фонд за замену)
хваћена, јер, први захтева
далеко већа материјална сред- 8. за земљане радове на планирању кру- 150.000.—
ства, а други јер се због га и одржавању колосека
планираних грађевинских ра- (фонд за редовно одржавање)
дова, не може све урадити
у овој години. 9. за разне ситне радове на одржавању

Претседник Радничког са- погона 2.000.000,—
вета се слаже са предлогом (фонд за редовно одржавање)
грађевинске групе, али није
сигуран да ће грађевинска 10. за оправке кровних конструкција, бру-
група моћи извршити ове ра- сионице, мешаонице и помоћних ра-
дове у овој години. дионица, као и одржавање кровних по-

Предлаже: (фонд за инвестиционо одржавање) 5.000.000.—

— да се план грађевинске 11. за магацин шупу за голо стакло код
групе прихвати, а да секре-
таријат предузећа тражи са- нове брусионице 3.500.000.—
гласност од надлежних орга- (инвестициони фонд среза)
на за повећање радне снаге
ако то затреба. 12. за одржавање путева у кругу 1.600.000.—
(инвестициони фон среза)
Инж. Недељковић Михајло,
13. за израду жичаре 14.000.000.—
(инвестициони фонд среза)

-- Наставак на следећој страни —

Страна 11

ПИСТ РДДНОГ КОЛЕКТИВА С Р П С:К Е Ф А Б Р И КЕ СТАКЛА

ЗАПИСНКК СД СЕДНИЦЕ РДДНИЧКОГ СД8ЕТА

— насгавак — техничким и економским о- већања плата и прављење вету на употребу заштитних 5 тачка
бразложењем. лабората пррдлаже комисију бунди, рукавица, чизама и
Предвиђена средства за из- у саставу: осталих сретстава ХТЗ. па је Ана Мелцер, говори о ве-
вођење горњих радова су са- (Кимисискд из»ештај је саставни решено да по истоме пре- ликој норми у брусионици
мо приближно тачна, пошто дао овога записника) 1. Дуна Хаџић дузму потребне мере Управ- као и о малој заради због
није било могуће обрачуна- 2. Мирко Јовановић ни одбор и директор тога
ти их тачно. Комисија предлаже да се 3. Миодраг Борзош
трансформатор расходује. 4. Милојко Милошевић Раднички универзитет у Одлykа
2. т а ч к а 5. Миша Јовановић Параћину, обраћа се са мол-
Одлyka 6. Среја Јовановић бом да му се додели износ Питање норми оставља се
Комисија у саставу: 7. Милоје Ђукић од Динара 200.000.— што на дискусију Управном од-
Усваја се предлог коми- 8. Братислв Ђорђевић му је потребно ради оства- бору и директору преду-
1. Инж. Велимир Ранчић сије, да се основно средство 9. Дракче Матић рења програма Радничког у- зећа.
2. .Радисав Рајић трансформатор А Е Г б р. ниверзитета.
3. Јован Рацковић 203299 расходује и уступи Прочитан је предлог ру-
(поклони) одбору за елек- Расматрајући молбу Рад- ководиоца и пословође ста-
поднела је извештај о стању ничког универзитета Радни- рог погона за измену Та-
теретних кола марке „Доџ“ СА УСПЕЛЕ ВАТРОГАСНЕ ВЕЖБЕ Y КРУГУ ФАБРИКЕ чки савет је донео рифног става на ручној из-
3 тоне са техничким и еко- ради тегли од 6 литара и
номским образложењем. трификацију, стим да га они После краће дискусије, у ОдлYky балона од 2 до 10 литара.
непрепродају. којој су учествовали скоро Максимална Тарифна ставка
(Комисиски извештгј је састазни сви предложени у комисију, додељује се радничком у- је сада 63 дин.
део овог записника) 3 тачка предлог је усвојен. ниверзитету износ од Дина-
ра 100.000.— (стохиљада) из Одлykа
Комисија предлаже да се Дуна Хаџић, говори о пла- Љуба Стаменковић је од- фонда за самостално распо-
ово основно средство рас- тама стаклара, које су према мах рекао комисији да треба лагање на име помоћи за Раднички савет, разматра-
ходује,односнозамениновим. његовом мишљењу мале, на- да од СНО-а траже саглас- стручно уздизање, економско јући молбу руководиоца и
рочито код вођа радилишта. ност за 1% од 5о/0 колико уздизање радника и одржа- пословође старог погона, у-
Одлуkа се највише може дати, а до- вање курсева страних је- сваја исту, т.ј. да се тарифна
Председник Радничког са- били смо 4% из остварене зика. ставка повећа на 65 динара.
Раднички савет је одлучио вета, говори о Тарифним пра- добити. Ако СНО да саглас- (за стручност 51 дин. за у-
да се изврши набавка од- вилницима у овој години, ност, од тога се месечно Срески комитет Народне слове рада 12 дин. и за од-
носно замена основног сред- који су врло слаби. Преду- може корисгити за повећање омладине се обраћа са мол- говорност 2 динара), — у-
ства теретна кола марке заће може да изврши изме- плата око 200.000.— ди- бом за новчану помоћ која купна 65 динара)
„Доџ“ 3 тоне. ну. Слаже се сатим да треба нара. му је потребна ради органи-
извршити измене у нашем зације рада омладине на свим Са овим је седница рад-
Влада Ђорђевић, шеф ко- Тарифном правилнику код 4 тачак пољима делатности. ничког савета завршена у
мерцијалне службе, износи свих квалификација. 15 час.
захтев стоваришта Српске Менза при нашем преду- О д лy k а
фабрике стакла у Скопљу, Предлаже да се ово пи- зећу, због елементарних не- Поетседиик
да им се купи један камион тање поново размотри. погода у 1955 години, била Раднички савет даје молбу Радничког сабетаСФС,
за експедитивнију испоруку је у губитку 331.108 динара
робе. Говорио је и о реали- Сретен Петровић, ове го- па се сада ресторан „Борац“ Среског комитета народне Драг. Ђурић
зацију робе у стоваришту, дине тарифни правилници се обраћа радничком савету за
која би се, давањем камиона немогу мењати. Законодавци покриће. омладине на разматрање и
на употребу, свакако пове- раде на усклађивању платног
ћала. система за читаву земљу. Ми После дискусије у којој решавање Управном одбору.
бисмо овде могли да при- је шеф ресторана указао на
Одлyka премимо један елаборат и недостатке и осталих нега- АКО СЕ ВИШЕ
пошаљемо надлежнима на тивности које су се јављале НЕ БУДЕМО СРЕЛИ
Да се изврши набавка те- расматрање. пре његовог доласка за ше-
ретног камиона марке ТАМ фа ресторана, раднички са- Ако се више не б^Демо срели
тип „Пионир“ 3 тоне, и у- Мирко Јовановић сматра вет је донео не реци n>YAHMa да сам желео шапат тврјој коси
ступити га нашем стовари- исправним што је ово пита- Ако се више не б^демо срели
шту у Скопљу. Камион ће ње истакнуто, јер из тог Одлykу не кажи љ^дима да сам заборављао мора
бити основно средство Срп- разлога из дана у дан, фа-
ске фабрике стакла, а са њим брику напуштају стаклари. да се ресторану „Борац“ на твојим бреговима
he се служити стовариште у при предузећу СФС додати да сам се г^био за твојим одласцима.
Скопљу. Борзош Миодраг, слаже износ од Динара 331.108.— Ако се више не б^демо срели
се што је ово питање по- на име покрића губитка у реци љ^дима једном:
Саслушанје извештај стру- стављено. Плате би се могле 1955 години. „Тражећи мене изг^био је себе сама“.
чне комисије у саставу: повећати из вишка добити.
Прочитана је молба нашег ЧЛАНОВИМА СИНДИКАТА И РАДНОМ
1. Инж. Велимир Ранчић До сада је било речи само стипендисте Предрага Ми- КОЛЕКТИВУ ЧЕСТИТА МЕЂУНАРОДНИ
2. Веља Геленок о стакларима у старом по- лојковића, студента електро-
3. Миодраг Кнежевић гону, међутим, дискусији, технике за повећање стипен- ПРАЗНИК РАДА
Будисалић Миша, предлаже дије од 6.000.— динара па
За расходовање 4 венти- да се и нови погон узме у навише. ПРВИ МАЈ
латора и једне шмир шајбне, обзир.
са техничким и економским Одлyka Извршни одбор
образложењем. Бранко Вујасиновић, прет- Синдикалне подружнице СФС
седник синд. пвдружнице, је да ово питање решиУправ-
(Комисиски извештај је састтвни ни одбор.
део овога записника) говорио о раду Удружења
стакларске иадустрије, и он Прочитано је писмо СНО-а
Комисија предлаже да се је дат скупштини на разма- број 4647/6. III. 56 у коме се
ова основна средства расхо- трање. скреће пажња Радничком са-
дују и замене новим.
Претседник Радничког са-
Одлyka вета, за детаљну анализу и
испитивање могућности по-
Раднички савет усваја пре-
длог стручне комисије, да
се основна средства 4 вен-
тилатора и једна шмир шај-
бна расходују, односно за-
мене.

Саслушан је извештај стру-
чне комисије у саставу:

1. Инж. Велимир Ранчић
2. Која Антић
3. Влада Волфан

за расходовање трансфор-
матора АЕГ бр. 203299, са

Страна 12.

ПИСТРАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА

ШТРАЈК РаДНИКА српске фабрике стакла у параћину

— наставак са 5 стране — да наређује и контролише њо Копарец, секретар Са- ника, потврдида је, већ од- фабрици, који су се неумо-
правилну примеву свих за- веза фабричких радника у мах управа фабрике својим рно борили против управи-
roj страни: „Solidarita i Brat- штитних одредаба Закона о Београду и дописник „Рад- протестом на следећи начин: ног захтева за увођеље ду-
stvi“ (Солидарност и брат- радњама у предузећима, ра- ничких новина*.
ство). За таблом су ишла дионицамаитрговинама. Под „ Поштованом соција лде- жег радног дана у фабрици.
упарађена деца, а за децом његовом управом је сзајала Овоме министарском зло-
браћа и очеви. У њиховој и сама Инспекција рада. А чину, који је претстављао мократском Савезу радника На ово писмо фабричне
групи било је Чеха, Пољз- ето, ресорни министар је, о- најгори преседан и најопа- и радница — Београд.
ка, Немаца, Словака и Срба. вако сам и лично, погазио снији пример за општу са- управе уследио је одговор
тога дана члан 58 овога За- ботажу радничке заштите,
Када су стизали пред дру- кона у параћчнској фабрици додала је већ сутрадан у- Ми читамо у новинама Савеза фабричких радника
штвени стан, грмну наш пе~ стакла. моред тога он је, права фабрике свиј злочин:
вачки хор „Пролетер*: „У- без икаквог стида и гриже отказала је посао највепем „Стакларски радник" —ор- из Београдв са оваквим при-
стајте несретни на свету, у- савести, гледао како деца од 6pojy радника, само зато,
стајте кога мори јад!“ Уз- 8—12 година — још у већи- што поменутог дана, када ган Савеза сгакларских рад- медбама и напоменама:
вицима одушевљења није ни женска деца — рзде на се по 3.0.Р. није смело ни
било краја... преношењу стакла у фуруне радити, нису истерали пуну ника у Аустро-Угарској — „Господо из фабричке у-
за каљење. Леца Koja је радну норму. од 20 јула текуће године, праве, иинизам је то кад ви
По гласу чл. 58 Закона о требало да су у школи, а да у нашо) фабрици постоје тврдите да су ваши радници
радњама, који је важио од не у фабрици. Деца којој је У вези са овим новим су- несугласице између радника задовољни и да никакве не-
1 јула 1911 голине, били су Зак н о радњама забрањи- кобом управе фабрике — ко- и фабричке управе и да сугласице између вас и ва-
радници ослобођени од рада вао да у томе узрасту раде ја je погазила закон и глав- радници не треба да долазе ших радника не постоје. Зар
на други дан Духова. Ме- у фабрици. не групе фабричких радника оданде у Параћин.
ђутим, управа фабрике ста- отказати посао толиком бро-
кла у Параћину наредилаје — Лепо je гледати рад тих — који су проте товали па-
1912 године да се тога дана машина! - узвикнуо је оду- Пошто је та вест потпуно ју људи што на други дан
ради, зато што ће доћи ми- шевљено један члан коми- сивном ре шстенцијом, оба-
нистар народне привреде — сије, када су у дирекгоро- вестио је Савез фабрич- неистинита, о чему се мо- Духова нису израдили qho-
злогласни непријатељ рад- вој зграаи поседали око ми- ких радника Србије зве са-
ника — Милан Капетановић нистра за богату трпезу. везе стакларских радника на жете код наших радника у- лико посла колико вам је
— ради прегледа рада у страни, позивајући их да верити, тражимо да се по- требало за покриће трошко-
фабрици стакла и новога по- „ Министре Кзпетзновићу, с п р е ч е врбовање њихових бринете, како би та нотица ва око гозбе. Зар стално
стројења електричне инста- крв радничке деце he пасти веобавештених стакларских
лације. на тебе и децу твоју! — ре- радника за Параћинску фаб- убудуће изостала. позивање радника у канце-
као је и напасао тада Фра- рику.
Министарство народне при- Да смо ми нашим радни- ларију и викање на њих?
вреде било је надлежно Оправланости важност ове
мере Савеза фабричких рад- цима у потпуној сагласно- Зар приморавање људи да
сти, доказ је и то што сва- вам даду изјаве како ничега
ким даном добијамо масу немају несагласног са вама?
молби за пријем на рад код Па зар и ово ваше писмо,
нас; многи који су отишли које сте нам послали, није

од нас, пријавили су се по- срачунато на застрашивање
ново на посао. радника?

БРИГД РДДНОГ КОЛЕКТИВА Изволите ту ствар на ње- Ви се варате, господо, кад
ној истинитосги испитати и
0 ДЕЦИ НАШИХ РАДНИКД преко јавности изнети. мислите да ћете нас у тако
нешто уверити и за вас he
Колектив фабрике стакла С поштовањем, Српска боље бити да нас од свега
одувек је поклањао пажњу фабрика стакла А-Д. у Па- поштедите. Ми вам поручу-
ћајмлађима — деци. При раћину°. јемо да нам са таквим сво-
предузећу постоји дечје о* јим писмима више не доса-
бданиште и јаслице. Y њи~ Варалице из управе Па- ђујете, већ да људе, којима
ма претшколска деца и о- раћинске фабрике стакла
дојчад радника и службе** ставиле су ово писмо на не- је посао неоправдано отка-
ника, уз минималну новча- мачком језику, јер су једну зан, вратите у фабрику, а
ну накнаду, добија)'у негу његову копију исговремено онима, који су већ по три
и васпитање. послали и редакцији „Ста- године запослени у вашем
кларског Радника“ у Бечу. предузећу, да вратите, пре-
Y непосредној близини А учинили су све то зато ма гласу уговора, наплаћене
предузећа лостоји зграда, су имали своју прикривену путне трошкове, учињене
која се већ више година намеру да се новим рад- приликом њиховог доласка
ницима из иностранства за-
користи за школу. Qby мене тадашње раднике у из Чешке и Аустрије у Па-
раћин".
школу похађају мала деца,
Павле П. ПАВЛОВИЋ
први и други разред осмо-
годишње школе, јер цен~ ----------- —-----------------------------------------------------
тралну школу, која је у
у граду, не могу, нарочто ОТКРИО САМ ЗВЕЗДУ
. у зимским данима, да по~
ходе мала деца, због уда~ У Дечијој недељи — Пријем у фабрици Открио сам звезду, на потиљку неба
љености. гдс се злати попут распукнутих диња
до сада на неограђено)' и дечје летовалиште у живо- свој морал не скрива лобањом порока
Ова школска зграда ни~ прљавој пољани. писном пределу реке Грзе. да у вијугама горнину утиша.
је зидана за школу, те и Исто тако овај колектив
не испуњава у потпуно- За време зимских дана, прима у госте већи број де~ И своје облаке не стриже
сти хигијенске и педаго- кад год је затребало, да це из града и околних се- да би пеленама свога пламсника
шке услове које треба да школа не би обустављала ла, дели им поклоне и упо- ступала радозналост упорни
рад,. пружала помоћ у знаје их са животом и ра~ да јој зарони до жиже.
има једна школска зграда. гљу тако, да су малишани дом радника у овом пре*
Али, благодарећи колекти- у зимским данима неоме- Тетивом запетом светлост убризгава
ву предузећа фабрике ста* тано радили у топлим v~ дузећу. На оваЈ' начин, и нагу, комотну као коров
кла, она се ипак уредно чионицама. поред других форми рада, и кроз голицање свој пол ми одава
одржава. Предузеће је о~ колектив фабирке стакла као пркос зелен иглић боров.
творило посебан улаз за Фабрички колектив у сва- показуја да не живи у у-
школско двориште и по~ кој прилици, показује пуно ском кругу предузећа, већ Открио сам звезду, на потиљку неба
разумевање за потребе нај- узима великог учешћа у где се злади попут распукнуте диње
дигло настрешицу, јер у млађих. За време Дечије животу града чуји j'e са~ свој морад не скрива лобањом порока
школској згради не посто недеље, овај колектив даје ставни део. да у вијугама горчину утиња.
ји подесан ходник где би видне суме новаца фонду
се деца за време школског Драгомир Милетић ВОЉЕНИМ
одмора склонила када је за заштиту деце, из кој'их
рђаво време. Никли сте са првим весницима пролећа
средстава се сада подиже
Ових дана је колектив да би улепшали и онако лепе
фабрике предузео мере да
се школско двориште огра- и живописне њихове боје
ди и тиме деци створи мо-
гућност да се играју у чи- устасте као после кише и ветра
стом дворишту, а не као
дигнуто првим сунцем

полегло жито моје

Расли сте као река од јесење кише

или пролећних топљења

челичили сте се

да би превазишли себе

у неравној борби

кроз сва трвања 7

Скупљали сте у себе топлине

да би је излили драгој кроз грљење.

Страна 13

ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ ĆТАКЛА

Првомајско јутро ^ЛОГП РОДНИКО

Осврнимо се у ово плаво јутро, у сведоче наше руке које једанаести пут дижу у побољшању
ово велико јутро које остаје за своју заставу, заставу радних људи.
нама, осврнимо се за она велика зравствене заштите
јутра која су остала за нама, празнична Једанаести пут корачамо у празнична
јутра — јутра славља радног народа. јутра и свако јутро ми је лепше. Корачамо — Наставак из прошлог броЈа —
поред хумке погинулог и мислим: да ли је
Осврнимо се. Једанаести пут са фаб- и њему празник? Да. Свако ново јутро је Нема данас тога рад- обраћа довољна пажња јер се сма-
бричких димњака лепршају се црвене за- његов празник. Свако јутро нашег успеха
ставе; једанаести пут девојке уплићу у подигнуто је на темељима његовог започе- ника, који неби био свестан шта тра нужним злом. А то не цаља!
венце своје најлепше цвеће; једанаести пут тог рада. И тамо где се при раду ствара пра-
у слободи славимо велики празник радног претставља добар и свеж ваздух у шина, и може да се знатно сузби-
народа — ПРВИ МАЈ. И поносни смо јер ћемо умети да чу- радионици за његово здравље. Ла је пажљивим радом. Треба радници
вамо своје заставе слободе, јер ћемо умети ипак код нас се мање поклања па-
И поносни смо. Када се осврнемо, за да на сваком новом фабричком димњаку жња том толико взжном пнтању. да се удруже у напорима да се то
нама су велика дела. Нека о томе сведоче дигнемо нову заставу, да на свакој црној И тамо где постоје срества за про- зло колико је могуће више уклони.
ораници посејемо нове успехе, да би из ветривање, она су по некад запу-
шуме фабричких димњама, плодови на цр- изникнутих плодова наша поколења могла На тај начин помоћи he не само
плести најлепше венце за свако ново јутро, штена. Њима се још увек не по* увапређењу здоавствених услова,
ним ораницама њива, хидроцентрале на у- за свако велико јутро — јутро радног народа. кл^ња довољно пажња. Не треба
увек тражити помоћ од управе фа- него и* ’ овећању прои водности,
кроћеним планинским рекама; нека о томе брике. Својом имовином, свестан
радник треоа не само свесно да ру- а првенств но у сузбиј?њу нових
кује него и да је поправи каоа пр- оболења.
имети неки квар. Мало више зала-
гања па he да сами да исправе и Даље посебну гажњу треба обра-
поправе покварена вентилациона по-
тити гијаћој води. Не само о томе
стројења, или где их нема да обра- да не повреди и не посече своје
те пзжњу природном проветравању.
усне, него и да се обезбеди ojl
Такви радницн неће дозволити да разних зараза, првенствено сифили-
се прозори и врата з тварају непо-
МОРАВО РАДНИ КОЛЕКТИВ требним материјалом него ће на- са и туберкулозе којима такве нео-
ГРАФИЧКОГ стојати да увек буду слободни и сетне ранине нтрочито погодују.
Мораво лепа ПРЕДУЗЕЋА у свако воеме нарочито за време
Мораво најлепша радних пауза мсну да се отворе и Све то може прос^о и лако да се
Y земљи српској ,,BYK КАРАЏИЋ" обнове вазтух кзји се у радиони- спречи на тај начин, што ће сваки
На свету једина ци устајго Треба указати и на ве~ радник пази да воду пије из своје
П А РА ЋИ Н лику запрашеиост радионица наро- сопствене а нкако из заједничке
чито мешаиница. Не зчачи тода на- чаше што бар код нас за то има
ши раднипи нису свесни штетет-
ности коју за њихово здравље пре- услова.

d j ; шн ; , него њој се не С тим у вези треба да смо свесни
да и најукуснија храна може Да
има рђавих здравствених послеаица.

Са прљавим рукама које није пр^

јела опрао, радник може v свој
организам да унесе више штетних

За то те волим Ч ЕСТИТА састојака, него штп може да их
Јер си ми љубав сва
Кад течеш тихо ДРУГАРСКОМ КОЛЕКТИВУ сузбије нај ача и нвјздравија храна.
Кроз тај крај СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА Н су оаим исцрпљена сва поцру-

Кроз њега тече ПРАЗНИК РАДА чја на којима радници могу само
Река најлепша
За то ја волим да допринесу само поб^љшању рад-
И мој родни крај них услова у предузећу Остало је

Будисалић Емил између оетааих, и оно најглавније
а то је а љ к а в о ст . Њ \ј мржемо

да ззхвалимо што неке наше па
и hobč радионице добијају изглед
запуштен сти Аљкавост је крива
за мвого noepeie и несреће, са
неисправним алатом Јер су уклоње-
не заштитне справе, или их на ма-
шинама нема јер са пола није ску-

пљена срча итд. Ту вашу највећу
неприј ^тељицу и у погледу здрав-
ља и у погледу рааа може сваки
радник поуздано да игкорени,само

ако хоће А у интересу свога здра-
вља и наше заједнице. он би то

морао, М. Ђ

Редакција „Наше стакло" ће у неколико бројева Илића — Пашајлије (заклан Највећи штрајк десио се ер, Францла Шкрабла и
донети чланке Стојковић Јована о развоју радничког од четника фебруара 1944 јуна 1928 године који је тра-
покрета овог краја, писаних на основу стенографских године), Ђоке Лазића, сто- јао четири месеца, После Франца Козноса. Највећи
бележака по причању учесника у покрету. лара, Божидара Јовановића, задовољења радничких за-
електричара, Радомира Јо- хтева штрајк је окончан број чланова’ партије били
Раднички покрет вановића, електричара и 28 октобра 1928 године, ко- су другови из Словеније.
других. јам Је радничка класа фа-
између дђа сђетсђа рата брике стакла y Параћину Почела је организована
Први организовани успех. против власника Абела из- борба. Партиска ћелија ста-
I. који је запрепастио како војевала нови радни уго- вила је себи у задатак 1930
параћинске шићарџије и оар у коме је прва тачка да организује једно култур-
Природно богат крај, али дели, да се задужује код сву сквројевићску буржоа- била празновање Првог ма- но-уметничко друштво, ње-
са сиромашним људима, то разних банака, када је ин- зију у Југославији, био је Ја. Поред осталог и беспла- га y Параћину тада
је била слика Параћина пре дустрија почела да проди- успех комунистичких кан- тан стан, огрев, осветле- није било. Форма просвет-
тридесет и више година. О- ре. Још тада рађао се бунт дидата на изборима 1921 ње и друго. не делатности y YcnoBl^1đ
бично се мисли да је по- овога краја, коме ће орга- године. Први комунистички монархо-фа1иистичке дикша-
четак индустрије довео до низоване облике дати мла- кандидат који је изабран Борба није била заврше-
на листи комунистичке на. Она је тек почела. Без туре створила је идеалне
тешког живота већег броја да радничка класа, васпи- странке био је Павле Па- обзира на уговор, власник услове за развој раднич-
вловић. Муњевити ударац Абел преко својих штито- ког покрета. Ствооено је
људи, овог поморавског тавана на бази експлоата- који је задобила млада ноша немилосрдно је почео друштво „Иван Цанкар*
класа капиталиста био је да спроводи безакоње и које је активно почело да
краја Да је пре ње било све ције домаћег и страног ка- тако страховит да у свом терор. Радници су осети- ради. Најјача и највећа сек-
питала. бесу није успела дуго да ли да без јаке организације ција била је хор. Створе-
лепо и идилично. Ако се се среди, а за то време и- и своје авангарде је тешко на је била и рецитаторска
Почетак радничког по- деја комунизма је задоби- остати. Шестојануарска група, група за скечеве н
за часак сетимо тих проху- крета у нашем крају ве- јала све већи број приста- диктатура проредила је ре- др. Раднички позоришнм
лица у редовима радника дове радника са најсвесни- комади су често пута би-
јалих давних година, и v- зан је за имена Милана Ве- овог младог радничког јим борцима. Створена је ли на репортоару култуР"
личковића.- штампара, Јова- града. ног друштва. Излети су
питамо како се онда жи- партиска ћелија преко ве- били саставни део живота
вело, старији ће се нерадо на Ћокића, опанчарског Најјаче радничко уп°Ри" овог друштва. На њима ci
сетити тога. То cv године радника (заклан од четни- зе из Београда. први са- се радници договарали, у-
биле када је у Србији зе- ште нашег града била је Заили илегалну партиску те-
ленашки капитал цветао, ка- ка 1944 године), Милоша састанак је одржан у hY”
да је земља почела да се фабрика стакла. Y овој фа- хнику, повезивали са дру^
пријско шуми Чланови пар-
брици било је више штрај- говима из других места,
тије били су; Сретен Јова-
кова. Прва знања о кла- Први излет је био у Јаго'
новић, Ситер Иван, - Хра-
сноЈ борби стицана су овде. дини 1933 године где је у
ста, Бинцл Бауер, Пепи Бау-
„ШареноЈ Кафани“ прире-

Страна 14

Н И G Т Р; А Д М Q Г К О-Л Е К Т И Б А С.РПСКЕ ФуБРИКЕ СТАКЛА

Чување законитости

— Наставак са треће стране; — бости. Кад< код нас људи привредних прописа а како ВОДОРАВНО:
затварају очи пред таквим се они код нас често мењају
слим да није тешко одгово- питањима. то значи да су у јер се наш привредни систем 1. занимање у С.Ф.С- 6. део чаше, 12. Врста стакла, 14. Грешка
рити. На директну крађу, свом раду прихватили она стално дограђује, то смо мајстора у изради ст^кла, 15. Истурени део копна у мору, 17. Дога~
проневеру и превару одмах уска „објашњења“ и они да- дужни да стално јачамо дру- ђаји при спавању. 18. Узвик при скоку, 21. Речна животиња, 23. Ча~
се реагује и то је добро. штвену одговорност. Кон- совник (хрв.), 24. Борилишта, 24. Део коња, 27. Једна птииа, 28. Вр~
Данас се много випте поја- нас по криминалу не могу кретно, наша већа привредна ста стакла, 29. Падавина, 30. Свеза, 32. Својина Еоме, 34. Јужно воће,
вљују нови облици оштеће- имати два става - један да предузећа треба да Јачају 35. Савез лирских књижевника (скр.), 37. Три слова, 38. Птица, 40.
ла друштвене имовине и гоне, а други да одобравају. своју правну службу, која Ваздушно превозно средство, 42. Машина за израду стакла, 44. Ру~
народне привреде, као што Зато мислим, нема теже кри- би не само тумачила законе ска мера за дужину, 45. Вода (немачки), 46. ћопав, 47. Мушко име
су: расипништво, лажно ин- вице према колективу и це- и прописе, већ к >ја би по- (скр.), 49. Кочијашка потреба, 50. Пливачки клуб аматера, 53. Ужи-
вентарисање, лажни биланси лој заједници, од кривице Morza да раднички савети чанин, 55. Дивља животиња, 58. Поп, 60. Део лица, 62. Град у Не~
и т.д. Кршењем законитости изигравања законских про- и управни одбори код до- мачкој, 63. Касе, 64. Жигосана чаша мања од мере, 65. Индустриска
постојећих привредних про- писа и уредаба. Према томе, ношења својих одлука, исте област у Немачкој, 67. Остатак од врше, 69. Врста папагаја, 71. Суд~
писа наноси се огромне ма- правидно he реаговати ко- темеље и заснивају на њима. ба, 73. Старинска мера за тежину, 74. Није мокар, 76 Мера за по-
теријалне штете нашој при- лектив тек тада, кад у нама Ја сам овде изнео доста вршину, 77. Текућа вода, 78. Грешка стакла, 79. Остава за стаклар~
вреди. Обично се за такве види да ми те појаве дисква- слабости, не зато да би кри- ски материјал, 80. Вечери.
поступке унапред износе и лификујемо и јавно осуђује- тиковао рад критике, већ
одређена „теорија" - како је мо. Међутим, ја морам рећи, зато да би видели шта нам УСПРАВНО:
то у интересу предузећа и да је за многе ствари ди после овога остаје да ура-
колектива. Поред таквих сада било гледање кроз пр- димо. Све ове слабости, па 2. Радничка омладина (скр,) 3. Затвор, 4. Топионица стакла,
„објашњења" која у су- сте, а то нам се вишеструко и ово кршење законитости 5. Женско име, 7. Стаја за стоку, 8. Домаћа животиња, 9. Средство
штини нису објашњења про- светило. Ради тога, предви- с једне стране наслеђене су за лакирање, 10. Хемиска ознака за алуминијум, 1. Дорађивач
мене ставова сви они, који заосталости, а с друге стране стакла, »4. Мешаоци материјала за стакло, 16. Сандук за смештај
не виде у свом колективу ђа се измена односно допу- резултат нашег сталног кре- стакла, 18. Одјекује, 19. Састав стихова, 20. Својина Анте, 22. Наш
део целине, целе заједнице. на кривичног закона, што je тања напред. Због свега тога, производ, 24. Пљачка, 25. три слова, 26. Потомак, 31. Грешка у ста~
Што је најтеже и најгоре у свакако минус за наш доса- проблем се не поставља да- клу, 33. Учитељи животиња, 35. Кожна болест, 36. Бицикл (хрват.),
таквим условима, губи се нас само у томе да се треба 38. Обрађивале земљу, 39. Догађај на мору, 40. Армијска војна слу-
једна правилна орјентација дашњи рад. борити против криминала жба (скр.), 41. Хем. ознака за натријум, 42. Три слова, 43. Хем. озна~
за борбу против таквих сла- који се јавља у класичном ка за арсеник, 48. Мајстор на маш. за израду стакла, 50. Сељачка
... Пошто се овде поред облику, већ против с в е г а седељка, 51. Руски ратник, 52. Најситније честице, 54. Прелије врелом
свега осталог ради о чува- што je неморално, што је водом, 56. Јеврејско мушко име, 57. Господин (енгл.), 58. Део руке
њу законитости код свих неправилно у пословању (пров.), 59. Врста папагаја, 60. Показна заменица, 61. Кола за муни**
привреде без обзира да ли цију, 66. Птица ловац, 68. Музички реквизит, 71. НиЈе тврд (обрнуто),
ЈЕДНО ЈУТРО је у питању корист поједи- 72. Ноћни локал, 74. Савез филмских уметника, 75. Марама.
наца или не. У питању је
Док ми поглед лута градским тротоаром већи комплес ствари, него
опраним од прве пролећне кише што га обично виде и обу-
ја слушам шум набујале реке хватају наше политичке ор-
што односи водене грудве снега ганизације и предузећа кад
и олуке како мелодично звоне — дискутују о криминалу. У
од благе и тихе кише. борби против свих ових сла-
Градским тротоаром чују се кораци бости значајну улогу има
и жагор л>удски
веселост и живост осећа се свуда здрава атмосфера, где нема
на сваком кораку тврдог тротоара фамилијарн^сти, интрига,
у људским душама топлина зраии
и широким и уским улицама весело журе сплетки и других малогра-
некуда.
Високо са стрехе вода се слива ђанских схватања. Стога и
у бисерне капљице девојачког низа
и пролазнике квасе. објективна критика помаже

Ж. МИЛОСАВЉЕВИЋ и учи људе да свако према
себи буде строг.

ђена приредба. На овој при~ Године 1936 y пролеће о- жали већ користећи сил^, Прослава 1 маја1940 вор. Y њему Је стајало да
редби велики је успех по~ стаће незаборавна приред- похапсили скоро читав^ се место Првог маја слави
жњела Славка Ђурђевић, Чланови партиске орга- 6 мај Ђурђевдан. Као је-
(стрељана у логору за вре- ба koJy је приредило APY~ партиск^ организациЈ^ фа- низације Фабрике стакла
ме рата). брике и запретили читавом уочи Првог Маја одржали дан сви радници су се yc"
штво »Иван Цанкар« y T1Y- друштву »Иван Цанкар«. Y су састанак на свињској
На једном излету ДРУ~ прији. Иницијатив^ за излет граду су се ови догађаји пијаци. На састанку Је пла- противили y Параћину раз-
штва „Иван Цанкар" у Кра- са приредбом дао је Жика необично живо коментари- нирана прослава П р в о г бијачком ставу буржоаске
гујевцу 1934 године радни- Петровић адвокат из Ћ^" сали. Тек y 1938 год. не- М а ј а. агентуре у редовима рад-
ци из овог места замолили прије. На програм^ cy биле што је поново оживео рад ника.
рецитације и хорске песме. друштва са неколико из- Друштво »Иван Цанкар«
раднике из Параћина да Хоровођа је био М и т к е је образовало излет на Ћу- Комунисти у Параћину
им помогну да они оснују Ђорђевић. лета y Равну Реку, рудник приско брдо. Партиска ор- су убедљиво тукли на из-
исто друштво са истим пра- Сисевац и Београд. ганизација уочи Првог Маја, борима за радничке пове-
вилима. Створен је иници- Приредба је ^реднопри- добила је ра^новрсан ма- ренике. Листе комуниста
јативни одбор од 16 дру- јављена властима. На про- После првог хапшења и теријал у виду плаката, ко- су биле црвене. Први из-
гова који су били сви по- грам^ као прва тачка била растурања партиске орга- јима Је читав Параћин био бори су били поништени.
зсапшени јер их је тужио Је објављена химна. Орга- низације y Фабрици стакла, излепљен. Фабрика стакла Буржоазија је и несвесно
један повереник Радничке низовано је било да y прве и Фабрика штофа су се учила раднике парламен-
коморе који Је рекао да редове седе р^дари са по- која је вршила улогу мес’ шарениле пропагандним тарној борби. Сваки пони-
желе основати др^штво са родицама и остали радници. ног комитета, пришло се плакатама. То су били про- штени избори био је још
комунистичким тенденци- гласи Ц. К. комунистичке већа агитација за комуни-
јама. На залагање комуни- Када је хор запевао рад- поново стварању партиске партије Југославије, како стичке програме. На дру-
стичког адвоката Шуке сви организације. да се прослави Први МаЈ, гим изборима за радничке
С7 били пуштени из затвора ничк^ *hmhy »Интернацио- пред наступајућом буром поверенике комунисти су
апи протерани из Kparv- Y Параћину је стигао која Је захватила читаву опет добили већину.
нал^« први редови а за 1938 год. адвокат Бошко
Јевца. њима и читава сала ^стали Ђуричић са службом. Од- земљу- На све јачи терор бур"
cy а са њом и прис^тни мах је почео са формира- жоаске диктатуре, радни-
Радници стакларе ство- срески писар. С^традан и њем комунистичке ћелије y Полиција је сурово од- ци стакларе cv јачом ме-
рили су бакљу у лик^ свог срески писар и срески на- Фабрици стакла. За секре- говарала хапшењем и пре- ром одговорили. Такође Је
радничког културно умет- челник били cy смењени тара и првог члана Је при- тресањем свих сумњивих свечано прослављена Но-
ничког друштва. За чита- што hhcy забранили »Ин- мљен Франц Розин други Y Фабрици стакла. Три ме- ва-година 1941 год. Сутра-
во време његовог постоја- тернационаи^«- Целати на- је био Виктор Вајт и оста- сеца су ухапшени лежали y дан у читавој земљи су
ња непрекидно се радило родни y ликовима жанда- ли Раде Николић - Пикула, затвору- Суд је све Yxan~ сви синдикати сва радни-
ра, почели cy битк^ за бит- Михајло Илић - Куља, Ди- шене ослободио. чка културно - уметничка
Y H>eMY и даване cy при- ком да г^бе. Радници cy митрије Марјановић - Мика друштва затворена. Орга-
редбе за раднике. Долази- се снашли. Почела је борба Лонац, Франц Штанкел. Новоформирани »Југо- низација је била растурена.
ла cy др^штва и из Бео- на пољ^ просвете где је рас« тражио је нови уго-
* — Наставиће се —
града, као »Абрашевић«. режим био tpyo-

Капиталисти hhcy издр-

Страна15

ЛИСТ РАДНОГ КОЛЕКТИВА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА

Ш ПОСЛЕДЊА ВЕСТ И РАЗГОВОР СА ЛЕКАРОМ

Изабран је нови АЛКОХОЛ И СПОРТ
раднички савет
Одавно су се лекари ин- траживачи поларних крајева, физичке културе народа. По- беђења, а у циљу постиза-
26 априла одржани су из- тересовали за утицај алко- сле спорта се јавља жеђ и вања све бољих спортских
бори за раднички савет на- освајачи врхова и други, би- њу не треба никада гасити резултата.
шег предузећа. Избори су хола на спортске тренинге, ли трезвени људи. Духом, а алкохолом, већ воћним со-
били веома успешно и до~ ковима минералним водама Зна се да узимање алко-
бро организовано спрове- успехе и на процес одмара- не снагом, човек може да и свежом водом. хола и дувана шкоди нашој
дени. Треба истаћи и ре- ња код спорта. Неки су вр- овлада светом. Спорт и ал- спортској способности, те-
зултате успеха око спро- шили опите и ево шта је у- кохолизам се искључују. Нико се више не смеје лесно и душевно. Не само
вођења ових избора. На пр- становљено: сви они који су Слаб човек се хвата чашице спортистима који уредно жи- пре, него и после такмиче-
вом месту налази се III из- попили чашицу коњака пре и тако долази до веће има- ве, пазе на храну, рано лежу, ња забрањује се алкохол.
борна јединица а затим сле- утакмице постизали су сла- гинарне снаге. Алкохол хла-
де VI, V, II, IV и I. ди и слаби тело, а тобож клоне се кафана и загушљи- Значи пијење је забрање-
бије резултате но они који вих просторија. Може се да- но не само спорту, свуда
Изабрани су у раднички нису пили. Ово се тумачило га греје даје му снаге. Пре- нас слободно рећи да су где се траже велики психо-
савет СФС - Параћин тиме што је наступио поре- нагљеност замењује прециз- наши одлични спортисти и физички резултати и велике
мећај најфиније координаци- ност, дрскост замењује сме- рекордери апстиненти из у- радне способности.
I. Изборна јединица је спортских покрета од ко- лост расуђивање замењује
јих зависи техника, стил, на жестина и непромишљеност РАД СТОНО-ТЕНИСКЕ
Јовановић Станко основу чега баш треба да СЕКЦИЈЕ
Ђурић Драгомир се постигну рекордни резул- те увек спортиста који пије
Милошевић Милутин тати. Тај губитак координа- „БОРАЦ“
Трифуновић Обрен губи пред трезвеним равно-
Ђукић Никола ције, услед алкохола, већи правним противником. Стоно-тениска секција верење. На турниру је играо
Милошевић Милојко је но добитак због почет- као стари искусни играч.
Филиповић Никола ног надражавајућег дејства Здрав и снажан, тренира- „Борца“ је пролећну сезону После зонског такмичења
Савић Миливоје на нервни систем. Неки твр- дочекала у кризи због од- дошло је првенство уже Ср-
Јовановић Чеда ни спортиста зна да оцени ласка два играча из клуба.
Иванковић Слободан де да мале количине алко- снагу, своју вредност, па У екипи су остали од ста- бије које је одржано у Ле-
Бранковић Ранко хола користе онима који може да командује својим рих чланова Стаменковић, сковцу. На овом такмичењу
Севић Владимир имају јаку стартну грозни- Ванек и Митић. Да би ка- учествовало је осам екипа и
Ђурић Живојин мишићима. тастрофа била још већа
Јовановић Никола цу - трему, пошто код њих Међутим, знамо да алкохол главни организатор ове сек- то: Ниш, Краљево, Круше-
Хаџић Ђорђе алкохол отклања кочење деј- ције и секретар В а н е к
Аранђеловић Миливоје ства можданих система на „силази у ноге“. Тренутак хтео је да оде у Пулу и све вац, Ћуприја, Рашка, Сме-
Салетин Еда периферне центре. Међутим, спортиста има успорени пулс дужности око рукозођења
Пантић Живојин спортски лекари се никада у клубу оставио неискусном еерево и Параћин. На тур-
Хаџић Радивоје не слажу алкохолом да от- и срчани рад мали крвни при- у том послу Миљковић Све-
Динић Марко клоне трему нити је, пак, то тисак док се код алкохоли- тиславу. Од тада је престала ниру наша екипа заузела је
корисно, јер се трема откла- чара све ово убрзава и по- свака активност у секцији.
II Изборна Јединица ња солидним припремама, већава, те се због тога оп- Међутим, Ванек није отишао. треће место. Можда би плас-
тренингом, добрим загреја- терећују срце и крвни судо- у Пулу, поново се враћа на ман био мало бољи, да смо
Петровић Сретен вањем пред старт. Утврђено ви а то све смањује спорт- дужност и рад у клубу на- имали резервног играча, тј.
Вујасиновић Бранко ску способност и успех. Сти- ставља свој нормални ток. да је Слободан Серафимовић
Ђорђевић Срба је да пола литра пива сма-
Милановић Влајко њи способност спринтера на же се на циљ и побеђује У међувремену сазвана је имао право наступа који се
Аћимовић Милан 100 метара за два метра. За- добром техником и мозгом. скупштина клуба на којој је поново вратио нашем клубу
Јоцић Рајко тим, они војници који су Алкохол ремети критергјум, решено да се у клубу учла- после двомесечног играња
Пејовић Драго пред марш узимали алкохо- координацију, способност о- ни још известан број члано- за „Јединство“ из Земуна.
Ранић Станимир ла имали су слабије резул- ва, тако да сада имамо уку-
Плавшић Мирко тате и били уморнији од цењивања итд. И најмање пно око 40 чланова, који су Са тог такмичења стекли
Радојевић Душан узета количина алкохола, до- подељени у три групе и так- смо право играња за квали-
оних који нису пили. Мале вољна је да спортиста ри- миче се са наслов првака за фикације за улазак у Срп-
III Изборна јединица количине, ако. се стално у- зикује да лакше изгуби при- ску лигу. Учествовале се
зимају оштећују срце и суство духа и хладнокрв- 1956 годину. дванаест екипа из целе Ср-
Ђато Мурадиф крвоток спортиста. бије, тако да наша екипа и
Динић Сава ност да крене сувише брзо Сада транинзи теку редов- овог пута пошла на такми-
Илић Живота Развој спорта иде исто- но и резултат тога су добра
Ванек Руди времено са развојем трезве- и напред, да распе своју сна- форма играча која се видела чење са свега 3 играча Ва-
Дозет Милица гу да рђаво оцени против- на пријатељским сусретима неком, Митићем и Милојко-
Радосављевић Миодраг ности. Познато је да су ис- нике и да постане неспосо- са „Партизаном“ из Београ-
Илић Слободан бан да анализира поступке. да, „Трговачког“ из Ниша,
„Будућности“ из Ћуприје и
IV Изборна јединица Покрет за борбу против два месна клуба ЈНА и „Тек-
алкохолизма, у исто време, стилца“.
Ђорђевић Братислав
Миљковић Благоје помаже и развој техничке и Пошто је после ових при-
Недељковић Зора јатељских сусрета требало
Ђурић Милевко - ПРВОГ МАЈА ГЛЕДАЋЕМО да наиђе првенство зоне то вићем. На исто такмичење
Михајловић Станисав .,11В11ЕУЈ““ и „,ЈВ1Е€1ИУЈи“ смо форсирано тренирали са није могао да пође Стамен-
Лазић Бранко јуниором Миљковићем да би ковић јер је био службено
Стефановић Раде ' • .—т—: Љиоскеиеки рзиершоар у мају • •== од њега могли да створимо заузет. Ово такмичење је
Аранђеловић Мића стандардног играча прве е-
кипе. У томе смо успели за- врло квалитетно, а и напор-
V Изборна јединица хваљујући његовом таленту
„Јадран** „Авала“ и нашој заузимљивости. но за нашу екипу, јер су
Матејић Драги играчи морали за два дана
Ђокић Јован Организацију зонског пр- да одиграју једанаест утак-
Јовановић Иван венства смо организовали код
Шљивић Борисав 1*6 X а нк а 1-6 Веeна нас. На том такмичењу су се мица, тако да наша неком-
9 - 13 Пурпурна допина 9 -13 Паноћни љубавници пријавиле 4 екипе из Ниша, платна екипа није могла да
VI Изборна јединица 17 - 26 Заробљени град 17 - 20 Дај гас, Џо Лесковца, Ћуприје и „Бо- издржи толики напор и по-
20 - 27 М о га мб о 24 - 27 Охоли рац“ из Параћина. На овом
Аксентијевић Коста такмичењу заузели смо II стигне бољи пласман.
Грбовић Милоје место, испред Лесковца и
Живковић Влада Ћуприје. На овом турниру У међувремену на Плену-.
Филиповић Тика Миљковић је оправдао по- му Стоно-тениског Савеза
Милановић Андреја
Ранчић инж. Беља Србије поверена је органи-
зација Среског Стоно-тени-
ског Одбора за срез Свето-
зарево нашим руководиоци-

РАДНИ КОЛЕКТИВ ма, тако да је и на том срезу
формирана лига од 10 клу-
СРПСКЕ бова са територије нашег

ФАБРИКЕ среза. Тако да је већ први
део лиге одигране, а у мар-
СТАКЛА Парађин ту месецу почео је други
део првенства, у коме „Бо-
ЧЕСТИТА СВИМ СВОЈИМ рац 1“ води са 6 бода раз-
ПОСЛОВНИМ ПРИЈАТЕЉИМА лике испред екипе „Борца
II“ и „Будућности“ из Ћу-

прије који имају по 20 бо-

ПРВИ МАЈ ДОва. Митић Милија

Штампа: Графичко предузеће »BYK КАРАЏ14Ћ« * Параћин
улица Максима Горког 9 — Телефон број 50


Click to View FlipBook Version
Previous Book
Sains dalam Al-Quran
Next Book
PAFA KOD 7