Воћарство Ивана Мичурина

ВОЋАРСТВО

И. В. МИЧУРИНА

1938 БЕОГРАД 1938

Литература

И. В. Мичурин. Итоги полувековних работ по виведе-
нију нових сортов плодових растенија. Том II Москва, 1932.

И' В. Мучурин. Итоги шестидесјатилетних работ. Издање
III Москва, 1934.

А. Н. Бахарев. И. В. Мичурин к шестидесјатилетију де-
јателности и восмидесјатилетију жизни. Москва, 1934.

В. А. Одинцов. Мичурин о плодоводству. Москва, 1934.
А. И. Мблодчиков. Творци нових растенија (о Мичурину
и Бурбанку) Москва, 1934.
Труди Централној генетичкој плодо-јагодној лаборато-
рији И. В, Мичурина. Том II Воронеж, 1934.
За Мичуринское плодоводство. Орган научноиследова-
телног института плодово-јагодног хозјајства И. В. Мичурина
за 1936 год.
Плодовошчное хозјајство. Орган Народног Комесара
Земљоделија, Москва, 1937.
Захраднички листи. Праг, 1935 г. Поводом смрти нај-
већег помолога Мичурина. Живот и рад Ивана Владимиро-
вића Мичурина.
Чехословенски земљеделец,' бр. 44. Праг, 1934 г. шезде-
сетогодишњи рад знаменитог руског воћара. И. В. Мичурина.
Блгарско овшчарство и градинарство. Књ. V Софија,
1935 год. Ј. Врана: Ко је Мичурин.

Живот и рад Мичурина

Иван Владимировић Мичурин је велики природњак и
победник природе, творац нових метода у пољопривредној
науци, и највећи творац нових културних биљака; Мичурин
је освајач северног дела земље у пољопривредном погледу и
творац новога воћарсгва на Крајњем Северу.

Наука Мичурина сазидана је на материјалистичкој основи,
дубоко револуционарна и савршено оригинална. Мичурин
није обичан практичар, који је произвео преко 300 нових
сората биљака, већ велики мислилац, дубоки уметник и искљу-
чиви природњак, који је располагао изванредним талентом
■експериментатора, и своје експерименте разрађивао и приме-

њивао на пракси.
Као велики познавалац природе и велики победник ши-

роког искоришћавања природе, успео је да добије нове сорте
воћака и помери границе гајења воћака далеко на север. Али
величина Мичурина не почива само у стварању нових сората
воћака, већ у првом реду у одређивању нових метода рада,
које су изазвале потпуну револуцију у воћарству. Његове су
нове методе засноване на дубоком. посматрању и строгом
практичном проверавању старих научних опита у области
ботанике, а особено генетике. Мичурин је једини пример
научника, који је у пракси тражио решења тих питања, и са
чврстом вољом, неуморним и упорним шездесетогодишњим
радом, везујући теорију са марљивом праксом, постигао крај
огромних могућности — добијање потпуно нових сората во-
ћака, отпорних временским непогодама, квалитативно бољим
и способним за културу на крајњем северу. Те његове сорте
воћака могу да се гаје и да дају плод свуда: и у најсурови«
јим и крајње северним пределима и на најсирол'ашнијем
земљишту, а што је најглавније под тако оскудним условима
могу да се гаје не само поједине сорте воћака, већ и такве
које су досада гајене само у топлим пределима. Тиме је
оповргао досадање гледиште, да воћке изискују специјалне
услове земљишта и климе што не могу да нађу свуда.

4

О овим радовима и резултатима Мичурина нема више ни?
најмање сумње, јер их је контролисао читав штаб истражи-
вача, па су они постали стварност о којој морДмо и ми да
поведемо бригу, јер се тиче нашег воћарства, које чекају
велика изненађења иопасности. Наиме, Београђани већ данас
купују руску традиционалну јабуку Антоновку, а кад 6 ми-
лиона хектара под воћњацима, или 300 милиона стабала во-
ћака, по пројекту друге пјатилетке, буде засађено првокласним
сбртама воћака, не рачунајући овде 800.000 хектара колико
већ има под старим воћњацима, дакле кад тај огроман број
воћака буде на пуном роду, а то се предвиђа у 1945 години
са првом етапом у 1940 години, намеће се питање: шта ће бити
са нашим воћарством, ако се руско воће појави у већој размери
на светским пијацама у ново опремљеној форми савремене
науке и прилагођено захтевима пијаце.

У те методе рада треба да будемо посвећени сви ако
своју пољопривредну политику желимо да изграђујемо на
савременој основи науке и захтевима пијаце.

Творац нових метода рада и новога воћарства Иван
Владимировић Мичурин, рођен је 1855 године, а рад на из-
вођењу нових сората воћака почео је 1874 године, дакле у
двадесетој години живота. Умро је 7 јуна 1935 године. Према
томе живео је 80 година, а пуних шездесет година радио је на
извођењу нових сората воћака... Његов некада мали расадник
од пет хектара, у коме је почео рад, данас је претворен у
Централни воћарски зарод истраживања и огледа по методама
Мичурина. У њему ради 80 научника специјалиста и читав
штаб професора у свима специјалним гранама савремене во-
ћарске науке. Овај завод има око 40 грађевинских објеката
и 16.000 хектара земљишта за извођење опита распоређених
у 50 обласних станица са 107 опитних поља на великој те-
риторији Русије од Балтичког мОра до Великог Океана. У
расадницима Централног воћарског завода производи се го-
дишње 50.000 нових сората воћака, 100 милиона подлога, пре-
ради се 120.000 тона плодова воћа у једној години у циљу
испитивања, а за време бербе воћа раде 25.000 радника. Све
су станице снабдевене лабаторијама по савременој науци и
и последњој техници. Оне обухватају Поларне и Северне кра-
јеве, Урал, Сибир и Далеки Исток.

Успешан рад Мичурина у воћарству запажен је у целом
свету, а нарочито у Америци. Американски професор Хансен

5

из државе Дакоте, који преко четрдесет година ради на ши-
рењу воћарства у најсеверније крајеве Америке, од почетка
свога рада скупља селекциони материјал у Русији, први је
дошао у везу с Мичурином још 1888 године, а већ 1890 го-
дине неке су сорте вбћа Мичурина пренете у Америчке државе
Чикаго и Вашингтон. Те године Мичурин је изабран за члана
Научног друштва америчких професора. Мајер, директор
Високе пољопривредне школе у Вашингтону стално је одр-
жавао везу са Мичурином, а 1912 године посетио га је као
нарочити изасланик Америчког Министра пољопривреде и од
тога времена сваке је године са групом професора посећи-
вао Мичурина ради упознавања са постигнутим резултати-
ма рада.

Радовима Мичурина посветили су пажњу научници Ен-
глеске, Аустрије, Немачке и Чехословачке. Изасланици Кем-
бриџског универзитета посетили су Мичурина. У Немачкој су
методе Мичурина објашњене у радовима професора Ренера
а мишлење Мичурина о наслеђу под утицајем средине нашло
је одзива у радовима познатих професора Крамера, Милера,
Келера и Богданова.

Чехословачка Пољопривредна академија изабрала је
Мичурина за почасног члана.

Циљеви рада
Мичурин је у своме раду имао неколико смелих и те-
шких циљева:
1) Произвести само добре сорте пољопривредних биљака.
2) Створити воћарство на Северу, тј. померити границу
гајења воћака, на пр. јабука, крушака, шљива, вишања ближе
северном полу, а јужне биљке, као: винову лозу, кајсије,
брескве пренети у средњу и северну област.
3) Претворити неке дивље биљке, које су отпорне на
мразу и које рађају сваке године, у културне биљке, као неке
дивље оскоруше, шљиве и глог.
4) Створити савршено нове врсте биљака, које боље
одговарају потребама човека.

Многобројним опитима утврдио је Мичурин да старе
културне сорте воћака нису погодне, јер имају много недоста-
така: слабо су отпорне према хладноћи, суши, болестима и
штеточинама: свака сорта захтева особене услове земљишта
и климе; пророде позно, не рађају сваке године, плодови

6

нису издржљиви при транспорту и зимском чувању, нису
крупни и укусни итд. итд.

Све те недостатке требало је уклонити. Мичурин је био
уверен да су све биљке, које су данас многобројне и у самој
природи постале из врло малог броја биљака у бесконачној
измени у природи и да човек може и мора створити нове бо-
ље форме и не чекајући на природу, јер човек као део при-
роде није дужан само да гледа у њу већ да је мења. На том
је принципу Мичурин поставио своје задатке и радио на по-
бољшању старих и добијању нових сората воћа и других
културних биљака, које одговарају данашњим савременим
потребама човека.

Којим је методама Мичурин ово постигао?
Свој успех на добијању нових сората културних биљака
Мичурин је постигао извесним методама рада, које су засно-
ване на дубоком посматрању и строгом практичном прове-
равању научних опита сталним везивањем теорије са праксом.
Тај рад бележи пет етапа у току којих је створена ње-
гова методика извођења нових сората.
Прва етапа била је аклиматизација. Требало је десет
година док је Мичурин дошао до уверења да је аклимати-
зација биљака изван граница науке. Јер, без обзира на све
мере аклиматизације, чувене иностране сорте воћака, које су
уношене окалемљене у циљу побољшања воћарства, нису
могле нормално да се развијају и на крају су пропадале.
Заједно са слабљењем, оне су створиле врло погодно земљи-
ште за развиће разних болести и штеточина у масама и за-
разиле су старе воћњаке домаћих сората, које су биле от-
порне према болестима и штеточинама.
Дакле, погрешно је мишљење о могућности добијања
нових сората воћака отпорних на мразу путем преношења са
југа у северније крајеве и калемњења биљака на подлогама
отпорним на мразу. „Велику сам грешку учинио — каже
Мичурин — што сам се ослонио на ово туђе мишљење и у
овом раду изгубио време од десет година док нисам само-
стално проверио недостатке овога рада.“
Аклиматизација биљака могућа је само путем сетве се-
мена и селекцијом добијених биљака. Никаква сорта ино-
страног порекла, ако она није имала још у постојбини спо-
собност да издржи ниску топлоту, равну минималној топлоти
места где је посађена, не може се аклимитизирати путем

7

преноса биљака, гранчица и тако даље. Јер свака биљка има
снособност да мења своје особине и да се прилагођава усло-
вима нове средине само у младом порасту и та се способност
јавља само првих дана кад семе клија, па даље у току вре-
мену губи ту способносг, тако да је потпуно изгуби кад се
биљка развије и никаква аклиматизација не може да измени
њене особине у корист отпорности.

Друга етапа јесте одабирање у масама. Производио је
саднице воћака у масама из семена бољих иностраних и до-
маћих сората. Из овога материјала у масама вршио је одбир
бољих садница. Постигнути резултати су га убедили у не-
могућност добијања нових сората и побољшања старих сората
овим путем. Показало се да су одабране саднице из семена
бољих домаћих сората давале сасвим малу превагу над ста-
рим сортама, а саднице из семена страних сората нису биле
отпорне према мразу и измрзле су. Тако је Мичурин још
неколико година изгубио не добивши никакве позитивне
резултате у постављеном задатку на добијању нових сората
воћа квалитативно бољих и отпорних на мразу.

Трећа етапа јесте укрштање биљакд. Вршити укр-
штање биљака значи спојити у једну целину, у један скуп,
наследне особине две различите биљке путем спољног акта,
тј. оплођивањем вештачким путем женске сполне ћелије (ја-
јета), која је скривена дубоко у цвету биљке, с мушком
сполном ћелијом-прашником. Мичурин је укрштао иностране
сорте боље по квалитету и укусу са домаћим сортама отпор-
ним на мразу у циљу добијања нових сората и отпорних на
мразу и добрих по каквоћи. Укрштањем биљака даје се мо-
гућност добијеним хибридима да у себи сједине наследне о-
собине укрштених парова — родитеља — и да добију од
страних сората укус и лепоту плода, а од домаћих сората
издржљивосг дрвета на мразу.

При овом \крштању биљака Мичурин је дошао до једног
новог открића. На име: кад је укрштао биљке, које су расле
на једном месту и на земљишту блиском по саставу, он је
добијао хибриде слабије и често пута наслеђивали су нега-
тивне особине родитеља, али кад су укрштане биљке узимане
са веће географске удаљености, онда су хибриди имали боље
наследне особине и лакше се прилагођавали условима месне
климе. У овом открићу Мичурин је постигао позитивне ре-
зултате и примена укрштања биљака, које су далеко удаљене

8

по потомству, постало је камен темељац науке Мичурина,
која је добила погврду у раду немачког професора Ренера.

Четврта етапа укрштање између различитих сората и
између врста. Благодарећи обилном материјалу биљне флоре,
којим је располагао, Мичурин је примењивао укрштање у
великим размерама, па је прешао на укрштање између разли-
читих сората и врста. На пример укрштао је различите сорте
крушака са крушком, јабука са јабуком, вишања са вишњом
итд. Онда је прешао на укрштање између врста: вишњу са
шљивом, оскорушу са крушком, кајсију са шљивом, малину
са купином итд. Са применом овога начина укрштања ишао
је још даље па је укрштао јабуку са вишњом, са шљивом,
кајсијом итд.

Тај је рад завршен светлим резултатима, јер су се у се-
верним крајевима појавиле његове нове сорте јабука, зимских
крушака, грожђа, кајсија, бадема, трешања и многих других
јужних култура.

Код врста биљака, које се међусобно тешко или ника-
ко не укрштавају у чистој форми, Мичурин постиже укршта-
ња на два начина.

1. Врши претходно вегетативно зближење у циљу укр-
штања врста на тај начин, што парове родитеља претходно
узајамно калеми. На пример калеми крушку на јабуку у
круну. Калем као неформиран организам под утицајем подлоге
мења се. Кроз 5-6 година кад почне да цвета он узима цвет
калема крушке и опрашује јабуку па на тај начин успева
укрштање врста који дају плодове.

2. Стварањем посредника за укрштање. На пример ти-
ква се не укршта са дињом, а да би то посгигао он прет-
ходно укршта две сорте тикве и тиме добије хибрид посред-
ник, који се укршта с тиквом. Тако је посгигао и укрштање
бадема са бресквом у циљу померања гајења бресака у север-
није крајеве. Прво је укрстио две врсте бадема, монголски
бадем високога пораста са североамеричким бадемом. Добио
је нови бадем, који издржи мраз 38 степени испод нуле,
који може да се укршта са бресквом и даје могућност да се
гајење бресака помери у суровије крајеве.

По методи Мнчурина изврши се годишње укрштање
милион цветова. Таква маса селекпионог материјала, који
се сваке године спрема претставља данас највећи рад у свету
на селекцији биљака. Због овако великог рада на укрштању

9

биљака измењена је тамо и стара техника укрштања. Сгара
техника укрштања која се састоји у ручном раду човека има
много недостатака, нарочито кад је у питању укрштања у
масама. Време живота цвета врло је кратко и зато кратко
време један радник може мали број цветова да опраши. Зато
се данас искоришћавају пчеле за укршгање биљака у масама.
Метод укрштања биљака помоћу пчела може да буде од

велике користи.
Пета етапа електробиолошког рада. Још у оно време

када се није знало за рентгенизацију, јонизацију и електри-
зацију биљака, Мичурин је полагао огромне наде на примену
еликтризације биљака у циљу стварања нових сората. Мичу-
рин се још тада занимао механиком и својим рукама је нз-
радио динамо машину и примењивао статичку електрику на
прашнике биљака, на младе биљке, на ваздух и на земљу.
Дејством статичке електрике на прашнике биљака Мичурин
је постигао да повећа животну моћ биљака, да стимулира и
задржава пораст биљака и да створи жбунасте вишње. Тај
рад Мичурина довео је до стварања једне електробиолошке
лабораторије у Институту Мичурина, која данас претставља
дело великог светског значаја. Лабораторија има :

Четворовалентни рентгенов апарат од 250.000 волти са
специјалним цевима Кулиџа за непрекидни рад у циљу испи-
тивања утицаја ваздуха на биљке у току 24 часа.

Јонизациони апарат од 500.000 волти и високоталасним
трансформатором, који је одређен за непосредне радове у
расаднику, стакленим кућама и лабфраторијама.

Кварц лампе са ултравиолетним зрацима за дејство на
клицу и одрасле биљке како на пољу тако и у лабораторији.

Апарат ултравиолетног високог напона од једног кило-
вата са особитим уређајем по систему спроводника за обраду
биљног материјала: семена, резшлца, целих биљака и т. д.

Дужина је таласа 4 до 10 метара.
Апарат са кратким таласима за рад са малим објектима.

Дужина таласа 10 до 100 см.
Кабинет гама зракова и специјалне стакларе које су

осветљене неон лампама.
Статичке машине за производњу статичке електрике с

напоном од 300.000 волти.
Центрифугу са 10.000 обрта у минуту за обраду семена

и резница биљака.

10

Дејство свих тих зракова и електричне енергије упућује
се на селекцију, генетику и физиологију биљака по методи
Мичурина. У данашње време централном тачком савремене
пољопривредне науке јавља се изучавање питања најбоље дозе
зракова и електричне енергије, да би се постигли најбољи
резултати наследних особина при укрштању биљака удаље-
ног порекла и да се добију сорте које се одликују отпор-
ношћу на хладноћи, високом родношћу, раним доношењем
плодова и издржљивости плодова при транспорту и зимском
чувању.

У групи електробиолошких радова Мичурин је приме-
њивао и метод фотопериодизма за изучавање утицаја разли-
чите дужине дана на скраћивање вегетације код биљака, на
убрзавање доношења плодова, на повећање отпорности би-
љака на хладноћи и према болестима. Примена фотоперио-
дизма показала се веома корисна. Кад је применио фотопе-
риодизам на семе, клицу биљке и саму садницу постигао је
особине прилагођавања на услове средине и способнсст за
скраћивање вегетације. Ову особину биљка задржава и даље
при размножавању било калемљењем било из резница. Тако
применом фотопериодизма над хибридом брескве са посред-
ником за време од 12 часова скратио је вегетацију за месец
дана.

Мичурин је примењивао своје оригиналне методе рада
на добијању нових сората биљака:

Метод ментора који је заснован на утицају подлоге на
калем и обрнуто, калема на подлогу. Изводи се на тај начин
што се у круну младога хибрида калеми гранчицом она сорта
чије се особине желе да пренесу на млади хибрид. Калем
старе сорте утиче на хибрид (подлогу) производећи у њему
зближења која су задобијена путем вегетативног размно-
жавања.

Добијање нових сората вегетативним путем, тј. ка-
лемљењем заснован је на калемљењу хибрида на подлоге див-
љаке у врло раном порасту, док још није успео да у себи изради
довољну сталност отпорности према измени. Под утицајем.
подлоге добија се сасвим нова сорта са савршено новим
особинама. Тиме је потврђена могућност добијања нових со-
рата не само путем укрштања већ и вегетативним путем. Али
Мичурин напомиње и то, да се слични случајеви код обичног
калемљења ретко јављају и то због тога, што се код обичног

11

калемљења узимају увек старе и сталне сорте, затим се за
подлогу узимају дивљаке по могућству младе и у таквом
случају може се показати утицај само калема на подлогу.

Добијање нових сората под утицајем
особених услова

Користећи се утицајем спољашњих фактора Мичурин је до-
казао могућност измене биљака у краћем времену и добијање
нових сората. Мичурин је укрстио крушку маслињачу са
крушком бесеменком. Хибриди кодкојих је у младом порасту
побољшана исхрана задобили су особине бесеменке, а хиб-
риди који су били подвргнути неким недостацима правилне
неге задобили су особине маслињаче.

Најзад, Мичурину је пошло за руком да реши један ва-
жан практичан интерес код размножавања биљака, и то је

бесполно размножавање бил>ака без калемл>ења (рез-
ницама). Ово је веома важно у воћарству, јер се много-
бројним опитима доказало, да подлога воћке има велики у-
тицај на калем кроз цео живот воћке. Калем и подлога увек
су били два различита организма, па је такав њихов однос
имао штетног дејства на живот воћке. Окалемљена воћка не
налази се на сопственом корену, већ на корену дивљаке
подлоге, и за то што, дивљака целим својим животом тежи
за потпуно другим циљем него што тражи калем, они у
свима својим морфалошким и биолошким особинама остају
одвојени-усамљени, и утичу једно на друго са својим особи-
нама у једном или другом правцу. Међутим код размножа-
вања резницима; дел.ењем корена или положницама преносе
се наследне родитељске особине непосредно и сигурније.
Мичурин је успео да размножавање резницима оспособи и
оне воћке које се до сада нису могле размножавати на тај
начин, и да ту способност учврсте, па да се у даљем размно-
жавању може применити обичан начин прпорења и ожиља-
вања резница.

Којим се материјалом Мичурин служио
за добијање нових сората?

За извођење својих радова и задатака Мичурин се слу-
жио материјалом из Северне и Јужне Америке, Канаде, Јапана,
Манџурије, Кореје, Китаја, Тибета, Индије, Палмира, Кавказа,
Крима, Балкана, Алпа, Француске, Енглеске, и т. д. До 1917
године он је имао 800 разноликих дивљих биљака за рад,
међу овима: сибирску јабуку која је издржљива на мразу
до 45 степени Реомирових и китајску јабуку која је издр-

12

жљива до 40 степени Ц.; кругпку усуриску, јапанску и ки-
тајску, а за жбунасте још и канадску мушмулу, која потпуно
замењује обичну дуњу и парадиску; затим јапанску дуњу,
јапанску, американску и китајску шљиву, сибирску, манџу-
риску и монголску кајсију, које су издржљиве до 50 степени,
трн нискога пораста, уралску, китајску, туркестанску, амери-
канску и јапанску вишњу и дивље амурско грожђе

Особине нових сората воћака Мичурина
Већина Мичуринових нових сората воћака отпорне су
на хладноћи, према извесним болестима и штеточинама; могу
да се гаје на Крајњем Северу, где се досада уопште није
мислило на гајење воћака; не траже особене услове гајења о
којима се пише у данашњим уџбеницима; већина сората нису
пробирачи земљишга. Његове воћке пророде рано, у трећој
и четвртој години, а међу њима има јабука које пророде већ
у другој години. Плодови су изванредно издржљиви при
зимском чувању: могу у свежем стању да се очувају плодови
неких сората јабука до марта, других до маја, а има и та-
квих чији се плодови очувају до нове бербе не губећи ништа
од својих укусних особина (Бесемена Мичурина). Има трешњу
(Првенац) чији плодови после бербе могу да се одрже три
месеца под обичним условима чувања и да су способни за
употребу.
Има јабука и крушака које могу да расту на сваком
земљишту и подносе суров шпартански режим гајења. Јабуку
(Антоновку) која даје плод тежине 608 грама; затим плод без
семена. (Бесемену Мичуринску/
Има вишњу (Идеал) од које је довољно посадити неко-
лико изданака на каквом било земљишту, и засађени про-
стор заштити од стоке па да се кроз пет година испуни ви-
шњама цео простор. Вишњу (Полевку) која врло добро под-
носи све временске непогоде, служи за сађење на отвореним
местима у циљу заштите других култура, самоплодна је, до-
бро расте на сваком земљишту, рађа сваке године и даје
плодове врло укусне. Вишњу (Полжир) чији плодови сазре-
вају рано, у првој половини јула и сви заједно. То даје мо-
гућности да се за кратко време оберу плодови на огромним
површинама и износи у велике трговачке центре стандартни
материјал.
Мичуринове нове сорте шљива не пате од смолоточине,
имуне су према неким болесгима, обилно рађају, изванредно

13

су издржљиве на мразу, чак подносе и сибирску сурову зиму.
Његове су кајсије изванредно издржљиве на хладноћи

и има сората чије дрво издржи 50 степени хладноће, цвет не

страда од позних мразева.
Има нов самостални род коштичавог воћа Церападус

Мичурини. Добијен је укрштањем степске вишње.и јапанске

шљиве.
Нове сорте винове лозе високе родности, рађају сваке

године, не траже велику негу, не траже зимско покривање,
јер су стпорне на хладноћи и издрже 40 степени хладноће,
имуне су према филоксери. Вегетациони период траје 149—151
дан. Родност грожђа са једног чокота креће се од 1060 до
5470 грама. Најраније сорте сазревају у другој половини ав-
густа, средње у другој половини септембра а остале у дру-

гој половини октобра.
Поред тога има нове сорте дувана, пиринча, уљастих

биљака, поврћа и цвећа.
Круна његовог рада јесте јабука „Ренета чудо лепоте*

новост 1932 године која је у себи сконцентрисала све добре
особине које тражи данашња пијаца: издржљивост дрвета на
хладноћи, отпорност према болестима, расте на сваком зем-
љишту, рађа сваке године, плодови довољно крупни, изузет-
но лепи и ефикасне спољашњости — бисер лепоте; плод са-
зрева октобра, укусан и ароматичан, у свежем стању може
да се очува до марта. Затим ново јагодичасто воће Актини-
дију, које има огромну будућност. Плодови су употребљиви
и као воће и као сировина у посластичарницама и за израду
вина. Дрво подноси сурову зиму до 45 степени. Размножава
се резницама. Гаји се као хмељ. Расте дивље у Китају. Ми-
чурин је радио 25 година док је пОстигао да добије неколико
одличних сората актинидије.

Најзад Мичурин има у своме расаднику вегетативну
крушку која претставља изванредан интерес по томе, што у
току вегетације даје три рода, и то два рода сполним путем,
а трећи род вегетативним путем, што се никад није запазило
код других вишегодишњих биљака. Пронађена је у шумама
Северног Кавказа. z

Као и све друге сорте крушака и ова цвета у пролеће
и даје плодове средње величине довол>но лепог укуса. После
тога, кад први плодови крушака у првој половини јула са-
зревају, почиње њено друго цветање, а у исто време на мла-

14

дим гранама, из вршног пупољка, избијају мали израсти, који
личе на петељку од плода; ови израсти на врху носе неколи-
ко пупољака који су густо збијени међу собом, а из ових
пупољака развија се лишће. Према развићу тога лишћа њи-
хове се лисне дршке скупе, почну да задебљавају и на крају
августа, или почетком септембра, кад већ сазревају плодови
другог цветања, из лисних петељака образује се вегетативни
плод, који такође добије форму крушке. У то време лисне
петељке потпуно су невидљиве, пошто је од њиховог за-
једничког задебљања образован онај чудни плод крушке.
Ови вегетативни плодови крушке не разликују се ни по ве-
личини ни по укусу од плодова који су образовани при цве-
тању. Део лишћа из кога је образована бесполна крушка
не ишчезава, као што је то случај са петељком. Тај део
лишћа остаје у место цветне чашице, лепо вири на врху плода
у облику ките,

Мичурин о својим методама и новим сортама
воћа. „Моје методе рекао је Мичурин — нису такве да се
могу претворити у догму, а моје присталице у компилаторе.
Моје методе нису да се моје нове сорте преносе по целој
земљи, већ да се за сваки реон производе нове сорте кори-
стећи се мојим методама. Моје методе нису шаблонске и не
треба их протумачити као такве, већ да се увек иде напред
са строгим проверавањем опита и посматрањем свега онога
што постаје путем кретања и измене. Стално везивати тео-
рију с праксом и проверавати све што је написано. Цело
време вршити селекцију, учити и створити своје месне сорте
и најзад широко искоришћавати моје методе. Јер универзал-
них сората вишегодишњих биљака за све крајеве нема и не
може бити. Зато при решењу питања померања мојих нових
сората у друге крајеве, пре свега сматрам неопходним да се
претходно испитају и изуче за свако место посебно и само
после тога, које се сорте покажу да су потпуно погодне с
погледом на месне прилике, могу се узимати за сађење и
подизање трговачких воћњака.

Закључак. Резултати рада Мичурина од огромне су
важности и за науку и за пољопривреду. Кроз његове руке
у току шездесетогодишњег рада прешло је преко десет хи-
љада опита; створио је преко 300 нових сората културних
биљака, а највише воћака, затим поврћа, цвећа, уљастих би-
љака и пиринча. Успео је да новим биљкама помери њихово

15

тајење у северније крајеве. Граница гајења појединих кул-
турних биљака, која је била вековима утврђена, данас је,
благодарећи раду Мичурина, не само помакнута, већ је за
поједине биљке та граница далеко позади остављена, а за
неке биљке тих граница више упоште нема.

Као што се види из овога излагања то су резултати
рада Мичурина, који су постигнути практичним путем, а
научна објашњења његових радова даће Институт псд именом
Мичурина.

Овај Институт поред осталих научних објеката има се-
лекционо-генетичку станицу, са задатком да искоришћава
постигнуте резултате Мичурина у области хибридизације и
да пажљиво решава померање воћарства на Север и Исток,
да би сви реони били обезбеђени максималном мером плодова
воћа.

Отсек за селекцију примењује селекционе методе Ми-
чурина и те методе обрађује на научној основи.

Отсек генетике, који обухвата генетичку, цитолошку и
електро лабораторију са рентгенизацијом, јонизацијом, елек-
тризацијом и ултравиолетним зрацима испитује на научној
бази Мичуринове методе удаљене хибридизације вегетативно
зближење, метод ментора. Изучава цитолошке особине нових
Мичуринових сората и њихове родитељске форме и разра-
ђује проблем бесплодности воћа. Изучава утицај и резултате
удаљене хибридизације путем разних агената. Утицај смесе
прашника различитих одлика на резултате удаљене хибриди-
дизације у место вегетативног зближења. Изучава свезе из-
међу хемизма биљака и могућност удаљене хибридизације
испитивањем елемената биљака међу којима укрштање полази
за руком или не.

Хемиски отсек врши хемиско изучавање Мичуринових
врста воћа у циљу њихове оцене анализом главног састава
у моменту бербе и разним стадијумима чувања. Изучава по-
јаву фотопериодизма у циљу утицаја дужине дана на почетак
давања плодова и отпорности на мразу.

Обрађује се метода размножавања воћака вегетативним
путем без калемљења.

За изучавање Мичуринових сората у разним географским
реонима организовани су институти за северне и јужне кра-
јеве у 70 места.

16

У циљу испитивања Мичуринових сората у разним рео-
нима саде се његове сорте у свима областима: на Крајњем
Северу, на Уралу, у Источном и Западном Сибиру и на Да-
леком Истоку.

О радовима Мичурина издате су четири књиге, осам
брошура и објављено је 250 чланака у разним часописима и
листовима и најзад објављене су две свеске извештаја селек-
ционе генетичке станице са неким научним објашњењима.

У циљу пропаганде Мичуринових метода и нових врста
културних биљака има пет филмова: Југ у Тамбову, Прак-
тична селекција, Рационализација поља, Цветни тон филм и
друго издање Југ у Тамбову.

И тако Мичуринове методе рада, после његове смрти,
иастављају хиљаде научника, који су растурени по целој Ру-
сији и читаве милионске армије поштоваоца и практичара,
који проширују његово дело рада у свима крајевима простране
Русије, оснивајући винограде и воћњаке Мичуринових сората.

Благодарећи том Мичуриновом раду данас се воћарство
шири и развија на Далеком Истоку и на Крајњем Северу исто
онако како се развијало на југу и у умереном појасу земље.

Помолошии опис Мичуринових нових
сората всгћака

Описане су само оне нове [сорте, које имају интереса
за наше прилике.

Ј аб уке

Антоновка жута. Зимска сорта. Хибрид Антоновке оби-
чне и Калвилке жуте. Прородила у 13 години. Обликплода о-
кругао, калвиласт, дубоко ребраст. Боја јасножута. Плод
висине 70 мм, ширине 85 мм, тежине 207 грама. Петел»ка
дугачка 20 мм, дебела, насађена у јако брежуљастом удубље-
њу. Чашуљак затворен, врло мали, смештен у уском малом
удубљењу. Семениште (кућица) са косим странама, средње
ширине, са добро развијеним ћелијама, које се спајају са
централном шупљином у уском отвору. Семе врло пуно,
каб да је надувено, добро развијено, средње величине, тамне
боје. Месо сипкаво, сочно, меко, оштро слатког, мало на-
киселог укуса и пријатног мириса. Сазрева октобра — де-
цембра. Плодови се беру у првој половини септембра. Зре-
лост плодова при чувању почиц>е крајем септембра. Особина

17

дрвета: потпуно издржљиво према мразевима и добро имуну
противу паразитних болести. Плодови не страдају од плесњи-
вости, коју изазива гљивица Monilia frictigena. На гранама
се плодови добро држе. Гране су чврсте и не ломе се од
јаких ветрова и буре. Родност добра. Није пробирач земљишта.

Сл. 1. Антоновка жута

Антоновка шестограма. Зимска сорта. Добивена 1888
године у облику спорта. (вариације пупољака) са једне гране
петогодишњег дрвета познате старе сорте Антоновке моги-
левске. После различитих испитивања у току четири године
пуштена је у продају као крупноплодна сорта, доброг ква-
литета. Облик плода округло овални, мало ребраст. Боја
бела, с белим поткожним тачкама, врло леп. Плод висине
98 мм. ширине 125 мм. тежине 608 грама. Петељка кратка,
која нзлази из дубоког удубљења покривене рђом. Чашуљак
затворен, смештен у ребрастом удубљењу. Семениште, ши-
роко, са затвореним ћелијама. Семе средње величине, при
врху зашиљено, пуно, тамне боје. Месо бело, сочно, ситно-
зрнасто, на укусу слатко са нежном киселином и танком аромом.
Сазрева обично септембра-децембра. Плодови се могу сачу-
вати до марта, да не изгубе од својих добрих особина, што
зависи од особине земљишта. Особина дрвета потпуно
издржљиво према мразу, бујног пораста, дебелих грана, ши-
роког лишћа и обилне родности. Врло добра сорта, нарочито
за прераду. По лепо развијеном плоду нарочито је добра за

18
воћњаке у близини великих трговачких центара. Плодови због
своје величине и сипкавог састава захтевају пажљиво паковање.

Антоновка Шафрана. Зимска сорта. Хибрид Анто.

Сл, 2 Антоновка шестограма

новке обичне и Ренете орлеанске. Облик плода овално купаст;
према чашуљку сужавање је веће но према петељки. Боја
кожице светла, чврста, понекад покривена уметничком чип-

Сл 3 Антоновка шафрана

19
<кастом мрежом рђе. При берби плод боје жуто-зелене; при
■чувању прелази у пријатно жуту боју са лаким руменилом
■са сунчане стране, са флекама и пругама црвенкасте боје.
Плод висине 68 мм, ширине 77 мм, тежине 172 грама. Пе-
тељка дебела, кратка, мало савијена у дубоком и уском
удубљењу. Чашуљак широк, затворен, налази се у дубоком
удубљењу. Семениште са затвореним ћелијама, садржи у
себи 15-22 семенке. Семе пуно, шиљасто, осушено добије
затворену сиву боју. Месо бледо жућкасте боје, сочно, рс-
каво, оштрог, кисело-слатког ароматичног винског укуса.
Сазрева при чувању у јануару, а бере се новембра-децембра;
издржљивост плодова при чувању изванредна, јер могу да се
сачувају у свежем стању до маја и да не изгубе сочност и
лепоту укуса. Особине дрвета: гране довиљно чврсте; није
пробирач земљишта према мразу отпорно; родност обилна и
редовна. Врло добро се оплођава сопственим прашницима,
зато је добра за једнолично сађење.

Белфлер Китајка. Позна јесења сорта. Хибрид Белфлера
жутог и Китајске јабуке. Прородила у 7 години. Облик плода
округло овалан, мало ребраст. Боја целог плода златно бледо-
жућкаста, украшена благим руменилом са пругама и пегама

Сл. 4 Белфлер китајка

20

јасно црвене боје. Плод висине 85 мм, ширине 100 мм, те-
жине 340 грама. Петељка дебела, кратка (8 мм. дужине) сва
увучена у дубоко удубљење. Чашуљак затворен, смештен у
дубоком ребрастом удубљењу. Семениште мало са затвореним
ћелијама, на чијим се зидовима виде дугачке беле бразде.
Семе врло крупно са нарочитом продужном грбом. Месо
бело-снежне боје, нежног ситно-зрнастог састава, пикантног
укуса са лаком пријатно освежавајућом киселином и јаком
аромом. По својој лепоти и укусним особинама не изостаје
од Белфлера жутог американског. Сазреве септембра до
јануара. У добрим условима чувања плодови се могу сачувати
до фебруара, ада не изгубе од својих прекрасних укусних осо-
бина. Особина дрвета: бујног раста, дебелих грана, потпуно
издржљиво према мразевима у свима деловима. Цвет с£ одли-
кује изванредном издржљивошћу према позним мразевима.
Подноси пресађивање и не страда корен. Таква особина не
сусреће се код других сората воћака.

Белфлер красни. Зимска сорта. Хибрид Белфлер китајке
и Јахонтове. Прородио у 10 години, Облик плода округао

Сл. 5 Белфлер красни

калвиласт. Боја на бледо љубичастој основи, кожица ишарана
љубичасто-кармин цртама готово по целој површини плода,
трбух нешто светлији. Плод висине 60 мм. ширине 80 мм.
тежине 158 грама. Петељка врло дебела, до 5 мм. дужине

21
18 мм. тамно црвене боје, излази из дубоког ребрастог у-
дубљења. Чашуљак затворен, смештен у дубоком, ребрастом
удубљењу. Семениште широко са затвореним ћелијима. Семе
средње величине, пуно, тамно црвене боје. Месо сочно, сип-
каво, ситнозрнасто, слатко са лако пријатним киселим уку-
сом; месо под кож.ицом и семениште бледо розе боје. Са-
зрева у децембру, а потпуну зрелост постиже при чувању
у фебруару-марту. Особина дрвета: потпуно отпорно према
мразу; еластичне гране, добро држе плодове и не опадају ни
при јаком ветру ни при бури; родност добра.

Белфлер рекорд. Зимска сорта. Хибрид Белфлер ки-
тајке и Јахонтове. Прородио у 11 години. Облик плода ши-
роко купаст. Боје затворено карминово, са засенчене стране
розе карминове боје, основа покривена доста крупним пегама
затворено кармин боје. Плод висине 53 мм, ширине 71 мм,
тежине 123 грама. Петељка довољно дебела, дугачка 16 мм,
смештена у дубоком, довољно широком, правилном удубљењу
покривеном прљаво сивом навлаком. Чашуљак полуотворен,

Сл. 6 Белфлер рекорд

смештен у довољно дубоком, ребрастом удубљењу, покривеном
сивим маљама. Семениште средње величине са отвореним
^елијама. Семе средње величине јасно тамне боје, са црвен-
кастом навлакбм, на крају зашиљено. Сазрева децембра,

22
потпуну зрелост постиже фебруара-марта. Месо бело-розег
сипкаво, крупнозрнасто, са пријатним кисело-слаткии укусом^
и танком аромом. Особина дрвета: јаког пораста, здраво,
гране средње дебљине, довољно еластичне, отпорне противу
јаких ветрова, због чега опадање плодова бива врло мало.
Издржљивост дрвета према зимским хладним мразевима пот-
пуна. Родност добра. Плодови не страдају од плесњивости
коју изазивају гљивице Monilia frictigena.

Белфлер феникс. Зимска сорта. Хибрид Белфлер ки-
тајке и Белфлера жутог. Прородио у 11 години. Облик
плода пљоснато-кругли, при врху нешто сужен. Боја бледо
бела, са танким тоном крем боје на светлом трбуху. Плод
висине 55 мм, ширине 68 мм, тежине 102 грама. Петељка.

Сл. 7 Белфлер феникс

дугачка 17 мм. средње дебљине, смештена у дубоком пра-
вилном удубљењу. Чашуљак отворен налази се у дубокомг
мало ребрастом удубљењу. Семениште средње величине са
отвореним ћелијама. Семе средње величине, јасно тамне бојег
пуно. Месо снежно беле боје, ситнозрнасто, винско слатког
укуса, са пријатном лаком киселином и јаком пријатном аро-
мом. Сазрева у децембру, а потпуну зрелост постиже
фебруара-марта. Особина дрвета: пораст довољно јак:
сасвим није пробирач земљишта добро расте како на плодним

23

црницама, тако и на мршавим песковитим глинушама; дрво
тврдо, плодови се држе чврсто на гранама; издржљиво према
зимским мразевима. Родност издашна. Плодови не страдају
од плесњивости.

Бесемена Мичуринскаја. Зимска сорта. Хибрид Скри-
жапела и Бесемене комсинске. Облик плода од пљоснато-
круглог до округлог. Боја жуто-светло-зелена; са сунчане
стране покривен пругама широким, испрекиданим кармин
боје. Плод висине 67 мм, ширине 72 мм, тежине 185 грама.
Петељка дебела, дугачка 20 мм, излази из дубоког, мало
рббрастог удубљења. Чашуљак средње величине, полуотво-

Сл. 8 Бесемена Мичурина

рен, смештен у довољно дубоком, мало ребрастом удубљењу.
Семениште код неких плодова нема, у других се јавља
потпуно формирано. Семе код већине плодова нема, али
пошто се својим прашницима не оплођава то ако се у ње-
ној близини налази каква сорта која симпатише акт оплођи-
вања, тада плодови могу имати мало семена. Месо сочно,
чврсто, врло лепог винско-кисело-слатког укуса, са пријатном
аромом. Сазрева октобра; издржљивост плодова при
зимском чувању изванредна: могу се очувати до нове
бербе и да не изгубе ништа од својих спољашњих и
укусних особина. Особине дрвета: дрво чврсто, добро
издржљиво на ветровима и бури, због чега опадања плодова

24

за време лета нема; дрво потпуно отпорно према зимским
мразевима.

Борсдорф китајка. Зимска сорта. Хибрид Борсдорфа
луковичког и Китајске јабуке. Прородила у 7 години. Облик
плода полуокругао. Боја жуто-зелена, ретко се примећује
слабо руменило; по целој површини плода просуте беличасте
поткожне тачкице. Уопште плодови њени су врло лепе и чи-
сте спољашности, а та јој одлика долази зббг тога што не
пати од никакве паразитне пљесњивости. Плод висине 42 мм.

ширине 51 мм, тежина 55 грама. Петељка дугачка 14 мм.
средње дебљине, смештена у широком и плитком удубљењу.
.Чашуљак затворен, мали, удубљење широко и мало. Семе-
ниште средње величине, са затвореним ћелијама. Семе средње
величине, пуно јасно тамне боје. Месо чврсто, бело, ситно-
зрнасто, сочно, укуса ренете. Сазрева децембра а може да
се сачува до маја. Особина дрвета потпуно издржљиво
■рема зимским мразевима, добра радност, плодови на гранама
држе се чврсто и издвајају се својим спољашњим изгледом
по чистоти при зимском чувању. По дужини зимског чувања
и укусу претставља врло лепу стону сорту.

Калвил Анисова. Зимска сорта. Хибрид Аниса бар-
хатног и Красне зимске калвилке. Пгородила у 9 години.
Облик плода купаст, калвиласт, са јасно израженим ребрима.
Боја бело розе са трбухом сјајне јасно-шарлах боје са белим

25

малим поткожним тачкама, које су расуте по целој површини
плода. Плод висине 68 мм, ширине 76 мм, тежине 153 грама.
Петељка кратка, дужине 10 мм, танка, усађена у дубоком
уском удубљењу. Чашуљак затворен, налази се у дубоком
ребрастом удубљењу. Семениште широко, са затвореним
ћелијама са великом основом. Семе потпуно развијено средње
величине, боје јасно тамне. Месо довољно сочно, чврсто
винско слатког укуса и јако пријатне ароме. Сазрева но-
вембра, а потпуну зрелост достиже у децембру и може да

Сл. 10 Калвил анис

се очува до марта, да се не смежура, да не иструли и да не
изгуби своје спољашње и укусне особине. Особина дрвета:
потпуно издржљиво према зимским мразевима, пораст добар,
није пробирач земљишта, добро родно, гране еластичне и
добро држе плодове и код јаких ветрова,

Кандил Китајка. Зимска сорта. Хибрид Китајске јабуке
и Кандил синапа. Облик плода високо-купаст, а често пута
овално цилиндричан, врло леп. Боја при берби зеленкаста
са разливеним кармин-розе р^менилом на сунчаној страни;
при чувању у фебруару прелази у жуту бсју са интезивним
јасним кармин-розе разливеним руменилом са сунчане стране,
са оштрим прекидом на засенченом месту или притиснутом
другим плодом. Кожица светла, врло чврста покривена лако
испупченим поткожним ткивима, пати мало од плесњивости.
Плод висине 78 мм, ширине 64 мм, тежине 165 грама.

26
Петељка танка, дугачка, излази из дубоког и уског уду-
бљења. Чашуљак полуотворен са крупним, зеленим чаши-
чним листиЈшма, смештен у левкастом и дубоком удубљењу.
Семениште средње величине, нешто мало савијено ближе
петељки. Семе пуно, средње величине, зашиљено, јасно ке-
стењасте боје. Месо бело, чврсто, винско-слатког врло карак-
терног укуса кримског Кандил синапа, али сочније од њега.

Сл, 11 Кандил китајка

Сазрева октобра, дозрева и добије добре особине за упо-
требу у фебруару. Почетак употребе плода у децембру. Под
нормалним условима чувања, плодови могу да се одрже до
априла и зато време не труле и не губе од својих добрих
особина. Особина дрвета: пораст средње јачине, круна
стиснута; плодни пупољци налазе се на врховима једно-
годишњих грана, а тако исто и на бочним двогодишњим
гранама. Родност обилна. Дрво потпуно издржљиво према
зимским мразевима.

Кулон китајка. Зимска сорта. Хибрид Кигајске јабуке
и Ренете кулона. Прородила у 12 години. Облик плода
округао, калвиласт, ребраст. Боја светло-зелена са јасно
израженим сивим пегицама расутим по целој површини плода.
Плод висине 70 мм, ширине 92 мм, тежине 220 грама. Пе-
тељка врло кратка (дужине 8 мм.) изванредно дебела (до 5

27

мм.), излази из дубоког довољно ребрастог удубљења. Ча-
шуљак отворен^ врло широк, удубљење левкасто, дубоко,
ребрасто. Семениште мало са затвореним ћелијама. Семе
крупно, пуно, тамноцрвене боје. Месо сипкаво, калвиласто,.

Сл. 12 Кулон китајка

сочно, слатко, мало накисело. Сазрева децембра-јануара^
Особина дрвета: ниског пораста, чврсто, плодови се чврсто
држе на гранама, родност добра, издржљивост према зимским
мразевима потпуна.

Пепин китајка. Зимска сорта. Хибрид Хлогервуке и
Китајске јабуке. Прородила у 10 години. Облик плода сасвим
променл.ив, али типичан облик има округао, нешто сужен
према чашуљку; плод раван без ребара. Боја жуто-бела, са
сунчане стране понекада врло лако розе руменило; под ко-
жицом просијавају се тачкице, које су доста велике, али слабо
приметне. Плод висине 68 мм, ширине 73 мм. тежине 132
грама. Петељка дугачка 20 мм. средње дебљине, удубљење
петељке доста широко, дубоко, мало ребрасто. Чашуљак
затворен, са зеленим чашичним листићима усађеним у малом,
мало ребрастом удубљењу. Семениште широко са затво-
реним ћелијама. Семе средње величине, пуно, јасно тамне
боје. Месо бело, сочно, сипкаво, врло лепог укуса. Плодови
су погодни за јело крајем новембра и почетком децембра;
могу да се очувају до марта. Особина дрвета потпуно
издржљиво према зимским мразевима, добро родно, гране у

28
круни распоређене хоризонтално, чврсте и еластичне; опадање
плодова прекр лета врло мало.

Пепин шафрани. Зимска сорта. Хибрид Ренете орле-
анске и Китајске јабуке. Прзродио у 8 години. Облик плода
овално купаст, са већим сужавањсм према чашуљку. Боја:
по плоду врло лепо разливено шарлах црвенило на лепој
жуто-шафраној основи. Уопште њени плодови су јасније и

Сл. 13 Пепин — китајка

лепше обојени од Ренете орлеанске. Плод висине 60 мм,
ширине 59 мм, тежине 99 грама. Петељка дугачка 24 мм,
средње дебљине, излази из мало ребрастог удубљења. Ча-
шуљак омален, затворен, смештен у доста дубоком ребрастом
удубљењу. Семениште средње величине, слабо обојено,
ћелије затворене. Семе средње величине, пуно, зашиљено,
јасно тамне боје; даје саднице са добрим кулгурним особи-
нама. Месо чврсто, жуте боје, приметно пикантног винско-
слатког укуса, мало накисело, оштро, са танком аромом.
Сазрева крајем новембра, а плодови могу да се сачувају до
маја потпуно не губе од својих врло лепих особина и спо-
љашњег изгледа. Особина дрвета: отпорно према зимским
мразевима. Пупољци плодни и дрвл^ани развијају се позније
за 10—12 дана од осталих сората и зато не страда од позних

29
мразева; гране отпорне на ветру и плодови не опадају: пло-
дови су распоређени на гранама по три у групи; гране де-

Сл, 15 Ренета бергамотне

беле и чврсте; на сиромашној песковитој глинуши даје добар
принос сваке године. Од штеточина страдају дрво и плодови
мало.

30

Ренета Бергамотна. Зимска сорта, Добивена из се-
мена Антоновке шестограме, окалемљена на крушку, па по-
што се калем примио ожиљена на месту калемљења потапа-
њем у земљу. Прородила у 4 години по калемљењу, а у 5
години од клијања семена. Облик плода округао, крупан.
Боја кожице сјајна, чврста; обрани зелени плодови при чу-
вању добију јасно жуту боју са шарлах руменилом са сунчане
стране; по целој површини плода виде се беле поткожне тачке

Сл. 16 Славјанка

Плод висине58мм, ширине 77 мм, тежине 171 грам. Петељка
дебела, дужине 20 мм. са малим гребеном на њеној доњој
страни, која је смештена не у удубљењу већ на испуњеној гр-
бавој површини зелене боје. Чашуљак отворен, код неких
плодова полуотворен, смешген у врло малом и левкастом
удубљењу. Семениште слично главици лука, са затвореним
ћелијама. Семе пунб, дугачко, јасно тамне боје. Месо бело
и само на месту где је петељка зелено, чврсто, особине ре-
нете, изванредно оштро-слатког укуса са мало киселине и
лаким зејтињавим приукусом. Сазревају плодови при чува-
њу на крају децембра, а могу лако да се сачувају до лета;
беру се што доцније, али се може брати и у другој половини
августа. Особина дрвета: расте бујно, гране ретке, дугачке
средње дебљине, на крајевима маљаве. Цветни пупољци се на-
лазе на крајевима грана и по целој грани; родност издашна,
плодови се чврсто држе на гранама и врло мало опадају;
потпуно издржљиво према зимским мразевима.

31

Славјанка. Зимска сорта. Хибрид Антоновке обичне и
Ренете ананасове облик плода пљоснато-кругли. Боја при
берби жуто-зелена, а кад сазри при чувању добије светло-
пламену боју, понекад са лаким шарлах-руменилом са стране
која је била осветљена сунцем; по целој површини плода
кроз светлу кожицу провирују беличасте тачкице. Кожица
глатка, доста чврста, мање пати од повреда паразитних бо-
лести и штеточина. Плод висине 60 мм, ширина 70 мм, те-
жине 107 грама. Петељка дебела, дугачка 10 мм. смештена
на дно плитког и левкастог удубљења само код неких плодова
достиже до краја удубљења; њен врх је јако задебљао, зелене
боје. Чашуљак крупан доста широк, са пет кратких, ши-
роких листића савијених унутра. Семениште омалено,
уско, са затвореним ћелијама, потпуно одвојено од чашичне
цеви широким слојем меса, што се ретко сусреће код
других сората. Семе: свака од пет ћелија садржи по две
семенке, средње величине, јасно тамне боје. Месо бело,
нежно, сочно, код добре зрелости сипкаво и само јако пре-
зрели плодови, у априлу, постану брашњави; укус при-
јатно сладак, мало накисео; плодови су добри како за
јело у свежем стању тако и за прераду. Бербу плодова треба
вршити почетком септембра, а почетак зрелбсти наступа у
јануару; могу се очувати до средине пролећа и не кваре се.
Особина дрвета: отпорност према зимским мразевима пот-
пуна; у току тридесетогодишњег посматрања ни једанпут није
примећена никаква повреда од мраза; тако исто кора на
стаблу отпорна је при јакој промени зимске и пролетње то-

плоте и не страда од ожеготине. Цвет се одликује одличном
издржљивошћу на позном мразу, издржи мраз до 5 степени
испод нуле; плодови и лишће отпорни према паразитним
болестима; родност добра и постојана. Може да расте у раз-
ноликим условима, на сувом песковитом земљишту и на цр-
ницима влажним, само је мало разлика у величини плода на
сувом земљишту, нешто су мањи и жуте боје, а на влажним
црницама боје су зелене и крупнији плодови. Самоплодна је
и дорбро рађа кад је усамљена. При калемљењу на разли-
чите подлоге има утицаја на родност и каквоћу плода: добри
се плодови добијају кад се калеми на подлогу културне
воћке, слабији се резултати постижу кад се калеми на шум-
ској и китајској подлози, а подлога од сибирске јабука ума-
њује каквоћу плода. Има кратку петељку која се чврсто држи

32
на грани и издржава јаке ветрове, врло мало плодОв* и опа-
дају, те се може препоручити за сађење у незаштићеним
местима и изложеним ветровима.

Шафран китајка. Зимска сорта. Хибрид Ренете орле-
анске и китајске јабуке. Прородила у 12 години. Облик плода
полуокругао. Боја жута са загаситим и тамним цртама по
дужини плода са сунчане стране. Плод висине 45 мм. шири-
не 60 мм, тежине 68 грама. Петељка дугачка 20 мм, средње

Сл. 17 Шафран китајка

дебљине, усађена у уском и дубоком удубљењу. Чашуљак
омален, затворен, широког облика, налази се у левкастом и
плитком удубљењу. Семениште широко, са лако отворе-
ним ћелијама. Семе врло широко, пуног састава, тамно-
затворене боје. Месо бело, сипкаво, калвиластог састава,
сочно, винско-слатког укуса са мало киселине и пријатном
јаком аромом. Сазрева децембра, а може се очувати у све-
жем стању до марта. Особина дрвета: довољно издржљиво
према зимским мразевима; пораст средња, гране чврсте, средње,
дебљине, довољно еластичне, због чега плодови не опадају
при јаким ветровима и бури; није пробирач земљишта; род-
ност задовољавајућа.

Шафран северни јесењи. Јесења сорта. Хибрид
Коричное и Ренете орлеанске. Прородио у 12 години. Облик
плода правилан полуокругао, при врху засечене купе. Боја
шафрана-жуто-зелена, са шарлаховим пругама, густо раз-
бацаним пО целој површини плода. Плод висине 55 мм, ши-
рине 74 мм, тежине 112 грама. Петељка врло кратка, ду-
жине 8 мм, а дебљине 2,3 мм, усађена у широком правилном

33

и дубоком удубљењу. Чашуљак отворен, средње величине,
смештен у широком, плитком и правилном удубљењу. Семе-
ниште врло мало, са затвореним Келијама. Семе обично има
25% недозрелих и 75% пуних семенки тамне боје. Месо
сочно, нежно, одлично оштрог винско-слатког укуса са при-

Сл. 18 Шафран северни јесени

јатном аромом. Сазрева у почетку септембра, а може да
траје до децембра. Особина дрвета: пораста довољно
јаког, дрво чврсто, опадање плодова у току лета мало; не
нападају га паразитне болести и штеточине; према земљишту
задовољно са сваком врстом земљишта; у току тридесето-
годишњег посматрања дрво ниједанпут није страдало од
зимских мразева; родност врло добра.

Флава. Зимска сорта. Хибрид Китајске јабуке и Ренете
бленгејске. Прородила у 14 години. Облик плода кругло-ку-
пасти. Боја при берби у јесен светло-зелено-беличаста, а
кад потпуно сазри добије жуту боју. Плод висине 70 мм,
ширине 72 мм, тежине 130 грама. Петељка дугачка 17 мм,
танка, налази се у уском, дубоком удубљењу. Чашуљак
отворен са дугачким кудравим чашичним листићима, у плитком,
ребрастом, уском удубљењу. Семениште широко са затво-
реним ћелијама. Семе врло крупно и пуно, тамне боје. Месо
у зиму за време пуне зрелости врло сочно, чврсто, слатко-
винског укуса, са лаком пријатном киселином; може да се
сачува целе зиме у сувом топлом месту, а да се не смежура.
Сазрева у децембру, а у фебруару достиже пуну зрелост и
плодови могу да се очувају до маја. Особина дрвета: пот-
пуно издржљиво на зимским мразевима; дрво чврсто, гране

34
еластичне, плодови се врло чврсто држе на њима, не опада-
ју ни за време суше; склоност нападања инсеката и парази-
тних болести није примећена; није пробирач земљишта; род-
ност врло добра.

Сл. 19 Флава

Сл. 20 Јахонтова

Јахонтова. Зимска сорта. Хибрид Недзвецке јабуке и
Антоновке обичне. Прородила у 14 години. Облик плода

35
<купаст. Боја тамно-црвена. Плодови при берби и још не
обрисани покривени пепељавом навлаком, због чега добијају
лила боју. Плод висине 67 мм, ширине 74 мм, тежине 137
грама. Петељка дужине 20 мм. средње дебљине, усађена у
дубоком доста широком удубљењу. Чашуљак омален, затво-
рен, удубљење мало, лако ребрасто. Семениште средње ве-
личине, лучастог облика ća затвореним ћелијама. Семе средње
величине, оштро купасто; кошуљица семена црвене боје.
Месо код самоопрашивања оригинално црвене боје, сбчно,
винско-киселог укуса. Сазрева крајем децембра и јануара,
а може да се сачува до маја. Особина дрвета: дрво здраво,
јаког пораста, круна широко метласта, има наклоност да
обори гране; гране распоређене густо; потпуно није пробирач
земљишта; подноси сурову зиму без икаквог страдања; од кра-
ставости такођ? не страдају плодови и дрво; родност добра.
Недостатак је њен у томе што плодови опадају за време лета.

Сл. 21 Рузмарин феникс Мичурина

36
Рузмарин феникс Мичурина. Јесења сорта. Хибрид

Рузмарина тиролског и Белфлер-китајке. Прородио у 7 го-
дини. Облик плода широко-јајаст, према чашуљку сужен,
ребраст. Боја светло-жута са слабом зеленом навлаком. По
целој површини плода разбацане поткожне светло зелене
пеге. Плод висине 71 мм, ширине 69 мм, тежине 133 грама.
Петељка танка, дужине 36 мм. светло-зелене боје, доста
маљава, смештена у малом, уском, неправилном удубљењу.
Чашуљак мален, затворен, доста јако маљав, налази се у
великом ребрастом удубљењу. Семениште са широко отво-
реним семеним ћелијама, неправилног облика. Семе тамне
боје, пуно, купастог облика, дешава се да има семена без
опне. Месо бело, сочно, досга чврсто, врло лепог слатког
укуса, са пријатнбм освежавајућом киселином и аромом. Са-
зрева крајем августа, или почетком септембра. Добивена је
.1,932 године и још нису испитане особине дрвета.

Ренета краснознаменое. Јесења сорта. Хибрид Шам-
панрена китајског и Јахонтове. Прородила у 11 години. Облик
плода у већини случајева правилан од пљоснато круглог до

Сл. 22 Ренета Краснознамење

широко купастог са равним трбухом, према чашуљку плод
се нешто мало сужава. Уопште облик плода је типичан ре-

37

нети, изванредно леп и црвен. Боја на светло зеленој основи
разливено врло лепо карминово руменило, које заузима целу
површину плода, са сунчане стране руменило је нешто блеђе
и прелази у боју пламена. Кожица танка, глатка и јако бље-
штава због чега на дрвету добро осветљеном сунцем плодови
изгледају лакирани,- по површини плода разбацане ретке
поткожне пеге, бледе, сиво зелене боје. Плод висине 66 мм,
ширине 80 мм, тежине 145 грама. Петељка средње дебљине
дужине од 12 до 20 мм, покривена грао сивим маљама; боја
светло-жута са зеленим тоном, на сунчаној страни прелази у
тамно розе. Чашуљак мали, потпуно отворен, чашични
листићи зелени; (дно чашуљка маљаво. Семениште средње
величине, ћелије затворене. Семе средње величине јајастог
облика, боје црвенкасте. Месо бело, где-где розе кожице, по
укусу слично ренети, врло сочно и врло лепог винско-слат-
ког освежавајућег укуса и тан^е ароме. Сазрева септембра
— октобра; у свежем стању плодови могу да се очувају до
марта. Особина дрвета: расте високо до 3 метра, има ретку
круну, гране доста дебеле, једногодишње гране маљаве, расте
на сваком земљишту, рађа сваке године, плодови довољно
крупни, изузетно лепи и ефикасне спољашњости — бисер
лепоте.

Крушке

Аврора. Летња сорта. Добивена одбиром садница про-
изведених из семена крушке Сапежанке. Облик плода доста
правилан, овално округао. Боја жута са јасним шарама и
црвеним поткожним тачкама. Плод висине 50 мм, ширине 55 .
мм, тежине 70 грама. Петељка дугачка 45 мм, средње деб- ,
љине, усађена на малом меснатом испупчењу. Чашуљак
затворен, налази се у довољно дубоком удубљењу. Семе-
ниште средње величине са затвореним ћелијама. Семе доста
крупно, пуно, заошиљено, тамне боје. Месо сочно, полу-
растопљиво, пријатно слатког укуса, при јелу примећују се
бграничено зрнца. Сазрева у половини августа, а може се
сачувати две недеље. Особине дрвета: пораст довољно јак,
прав, родност слаба, имунитет противу паразитних болести
добар, издржљивост на зимским мразевима потпуна.

Бере зимска Мичурина. Зимска сорта. Хибрид Усу-
риске крушке и Дилове водењаче. Прородила у 11 години.
Облик плода широко крушкаст, нераван. Боја за време бербе

38
1 октобра бело-зелена, ишарана малим сивим флекама; у но-
вебру-децембру за време чувања добије боју чисто жуту са
мрко-карминовим руменилом. Плод висине 75 мм, ширине
85 мм, тежине 271 грам. Петел>ка дебела, дугачка 27 мм,„
у основи задебљана, обојена загаситом бојом, на месту где
се спаја с плодом има прстенасто задебљање, које је сме-

Сл. 23 Аврора

штено у уском удубљењу. Чашуљак доста широк, отворен-
или полуотворен, смештен у плитком удубљењу. Семениште,.
у сравњењу са величином плода, мало, са затвореним ћели-
јама. Семе добро развијено, тамне боје. Месо беле ббје
сочно, зејтињаво, слатко, није опоро, има јак мирис. Сазре-
вање: бере се крајем септембра, плодови почињу да сазре-
вају у децембру; могу да се очувају до марта, а да не изгубе
своје одличне особине. Особина дрвета: родност обилна,.
отпорност према зимским мразевима потпуна, цвет врло из-
држљив на позним мразевима, па и код јаких мразева, кад
су 3 степена испод нуле, који убију спољне делове цвета, а
заметање се добије и израсту плодови без семена; али у
таквим случајевима плодови губе способност за дуго зимско
чување. Лишће не опада до позне јесени. Плодови код меха-
ничке повреде не труле, а на повређеним деловима образује

39
се плутасто ткиво, које не допушта паразитима да уђу у
месо; зато плодови увек имају чисту спољашњост и леп
изглед.

Сл. 24 Бере зимска Мичурина

Бере Козловскаја. Летња сорта. Хибрид крушке Тон-
коветке и Дилове водењаче. Прородила у 9 години. Облик
округао. Боја светло-зелена, а кад потпуно сазри прелази
у жуто-зелену боју. Плод висине 50 мм, ширине 51 мм, те-
жина 92 грама. Петељка средње дебљине, дужине 37 мм;
удубљење петељке једва приметно, или га уопште нема. Ча-
шуљак омален, отворен, смештен у врло широком, левкастом
и плитком удубљењу. Семениште средње величине, неравно
са затвореним ћелијама. Семе једро зашиљено, средње ве-
личине, тамне боје. Месо сочно, растопљиво, опоро слатког
укуса. Сазрева у првој половини августа. Особина дрвета’
потпуно отпорно према зимским мразевима и несбично родно.
Плодови су у групама, некад по девет заједно, држе се чврсто

40
да издрже јаке ветрове и буру и ломњење грана у круни ни-
кад се не примећује.

Бере победа. Јесења сорта. Хибрид крушке Царске и
Сенжерменске. Прородила у 12 години. Облик плода пра-
вилно крушкаст, понекад унеколико бокови коси, а према

C<i, 25 Бере козловска

петељци јако сужен. Боја јасно жута, са светло шарлахо-
вим руменилом са сунчаие стране, са широким мрљама кожа-
сте навлаке. Плод висине 85 мм, ширине 74 мм, тежине 172
грама. Петељка дугачка 45 мм, средње дебљине, ближе пло-
ду прелази у прстенасто задебљање меснатог састава- Ча-
Шуљак отворен, смештен у плитком мало ребрастом удубље-
њу. Семениште уско са затвореним ћелијама. Семе средње
величине, једро, светло-мрке боје. Месо врло сочно, расто-
пљиво, није зрнасто и опоро, пријатно слатког укуса. Са-
зрева крајем новембра. Под повољним условима чувања
плодови могу да трају до фебруара и да не изгубе ништа
од својих лепих особина. Особина дрвета: пораст средње
јачине, круна пирамидалног облика, довољно издржљиво
према зимским мразевима. Успева на сувом и мршавом пе-
сковитом земљишту, али на доброј и влажној глинуши до-

41

бијају се много бољи плодови, како по укусним особинама
тако и по величини.

Руска молдавка. Јесења сорта. Хибрид Царске крушке
и Мблдавке красне. Прородила у 9 години. Облик плода
широко-чиграст. Брја јасно-зелена, са лаким мрким руме-
нилом са сунчане стране и малим мрким мрљама по целој по-
вршини плода. Плод висине 64 мм, ширине 58 мм, тежине
93 грама. Петељка танка, дужине 40 мм, ближе плоду мало
задебљана; удубљење петељке често пута нема, а кад се су-
среће, оно је мало и уско. Чашуљак отворен, са јако ис-

Сл. 26 Бере Победа Сл*. 27 Руска молдавка

туреним чашичним листићима, који су смештени у плитком
удубљењу. Семениште са затгореним ћелијама. Семе крупно,
потпуно развијено, тамно кестењасте боје. Месо сочно, слатко,
крупнозрнасто, рскавичаво, . слатког укуса; плодови могу да
се сачувају до краја октобра. Сазрева октобра. Особине
дрвета: не страда од зимских мразева, није пробирач зе-
мљишта, али кад се. гаји на земљишту које није песковито
добијају се плодови бољи и по укусу и по крупноћи.

Сурогат сахара. Летња сорта. Хибрид Царске крушке
и американске Ајдего. Прородио у 10 години. Облик пчода
округао. Боја при берби зелена са жутом превлаком; руме-

42

нило са сунчане стране нејасно, разливено, заузима око поло-
вину плода у доњем делу; кад плод сазри боја остаје готовб
иста, само постаје нешто светлија, а жута боја јаснија. Ко-
жица танка, чврста, са јако изражецим оштрим специфичним
ммрисом. Плод висине 651 мм, ширине 70 мм, тежине 137
грама. Петељка врло дугачка, до 48 мм, доста дебела,
чврста, дрвенаста, покривена ретким брадавицама, боја светла,.

Сл. 28 Сурогат сахара Сл. 29 Толстобежка

зелено-жута, са сунчане стране тамно-жута; удубљење пе-
тељке мало, правилно пирамидално. Чашуљак отворен, доста
велики, облика округлог, удубљење мало, округло или ши-
роко овално, са добро израженим брежуљцима, а некад их
нема; чашични листићи стоје далеко један од другога, они
су широки, кратки тамне боје. Семениште средње величине,
распоређено у центру; ћелије затворене јајастог облика. Семе
средње величине јајастог облика, добро развијено, јасно тамне
боје. Месо мраморно-бело, са зеленом навлаком, нарочито
око кожице, изванредно сочно, ситнозрнасто, нежно, хру-
штаво, чисто слатког укуса, са специфичним приукусом. Са-
зрева крајем августа и почетком септембра. Плодови могу
да се сачувају две недеље. Особина дрвета: јаког пораста,
кора боје вишњеве, врло родно, зли није добро издржљиво
према зимским мразевима и условима руске климе.

Толстобежка. Јесења сорта. Хибрид Усуриске крушке
и Бере Ројала. Прородила у 12 години. Облик плода про-

43

менљив, најчешће округао-широко звонаст, према петељки
плод сужен, где су грбе изражене јаче. Боја при берби јасно
зелена, при чувању добије жуту боју; површина плода по-
кривена малим флекама. Плод висине 67 мм, ширине 65 мм,
тежине 125 грама Петељка средње дебљине, дужине 32 мм,
удубљења нема. Чашуљак средње величине, врло широк
смешген у плитком удубљењу. Семениште мало са затво-
реним ћелијама. Семе средње величине, добро развијено,
затворено мрке боје. Месо бело, сочно, слатко, ’без камен-
чића. Сазрева крајем новембра. Под повољним условима
плодови могу да се сачувају до фебруара, и да не изгубе
ништа од својих добрих особина. Особина дрвета: потиуно
издржљиво поема зимским мразевима, родност обилна, није
пробирач земљишта, не страда од паразитних болести.

В и шње
Бастард трешње. Хибрид вишње Рогенда (Prunus се-
rasus) и дивље црне трешње (Prunus avinum). Облик плода
зату пасто-срцаст, јако стиснут на оба краја. Површина плода
неравна, браздица са стране мало приметна; основа тучка

Сл. 30 Бастард трешње Сл, 31 Херој рани

врло приметна и лежи у дубокој, малој, ребрастој увалици.
Боја тамно-вишњева, готово црна, равна по целом плоду.
Кожица чврста, али није еластична, лако прска, од меса се

44

тешко одваја. Плод висине 14 мм, ширине 18 мм, тежине 2,5
грама. Петељка достиже дужину 39 мм, средње дебљине,
јасно зелене боје, са сунчане стране преливају се тамне пеге;
налази се у дубоком, широком, правилном удубљењу, причвр-
шћена уз плод доста чврсто. Коштица средње величине,
једра, овална, мрко-жуте боје са лаким розе тоном; одваја се
добро од меса. Месо чврсто, влакнасто, прљаво-вишњеве боје,
сок тамно вишњеве боје, кисело-слатког укуса. Сазрева у првој
половини јула. Особина дрвета: круна густа, гране врло
дебеле, лишће дугачко, уско, петељка листа доста дугачка,
дебела. Дрво потпуно издржљиво према суровим мразевима,
не страда ни од какве болести.

Херој рани. Добивен из семена друге генерације вишње
Мономах. Облик плода округао, површина равна. Боја
вишњева, око браздица светлија; браздице се примећују врло
мало. Кожица светла, еластична, чврста, од меса се одваја
врло лако. Плод висине 18 мм, ширине 16 мм, тежине 3
грама. Петељка довољно дебела, дугачка 37 мм, са засен-
чене стране безбојна, са сунчане покривена црвеним пегама

тамне боје; налази се у дубоком, широком, правилном удуб-
љењу. Коштица средње величине, округла, једра, мрко-жуте
боје са розе тоном. Коштица се одваја лако од меса. Месо
црвене боје кисело-слатког укуса, са лаком горчином, сочно,
сок розе боје. Сазрева рано 20 јуна. Особина дрвета:
издржљиво према зимским мразевима, не страда од пара-
зитних болести, круна ретка, лишће мало, затворено-зелене
боје.

Захаровска- Добивена из семена вишње из града За-
харова. Облик плода округло овални. Боја тамно-вишњева,
једнобојна, код неких плодова кроз кожицу просијавају
мале пеге. Кожица средње дебљине, чврста, добро отпорна од
распадања, за месо причвршћена добро. Плод висине 20 мм,
ширине 21 мм, тежине 4 грама. Петељка танка, дугачка 40
мм, мало савијена. Коштица елипчаста са шиљастим врхом,
врло мала и лепа и то је њена карактерна особина; оба
ребра коштице тупа. Месо средње чврсто тамно-вишњеве
боје, сочно, сок боје винско-црвене, киселог укуса. Сазрева
у другој половини јула. Особина дрвета: ниског пораста,
компактно, потпуно издржљиво на зимским мразевима, од
смолоточине не страда, од болести не пати, уопште дрво
има добар и здрав изглед.

45

Идеал. Хибрид дивље степске вишње (Prunus Chamae-
cerasus) и пенсилванске вишње (Prunus pensylvanica) Облик
плода полуокругао. Боје јасно розе, једнобојна, кожица светла,
танка, глатка, еластична, од меса се одваја добро. Плод ви-
сине 12—15 мм, ширине 15—17 мм, тежине 2,5 грама. Пе-
тељка танка, дугачка до 50 мм, мало савијена. Коштица
изванредно мала, продужно овална, врло тврда. Месо бледо

Сл. 32 Идеал Сл. 33 Краса севера

розе, са светлим соком, слатко, мало накисело, даје врл@
добар укус слатку. Сазрева рано у првој половини јула.
Особина дрвета: ниског пораста, а највише до 2 метра,
потпуно издржљиво према зимским мразевима.

Ова је сорта идеална по својим изванредним особинама:
не захтева никакву негу, довољно је да се посади неколико
изданака ове сорте, која рађа сваке године и за пет година
они сами заузму цео простор својим обилно родним издан-
цима. Једанпут посађени изданци не траже ни обраду земљи-
шта ни ђубрење; потребна је само заштита од крупне стоке
и с времена на време уклањати суве гране.

Краса севера. Хибрид вишње Владимирске и трешње
Винклер бели. Облик плода округао, површина равна, осно-
ва тучка лежи у малом удубљењу. Боја светло розе, кожица
глатка, светла, еластична. Плод висине 25 мм, ширине 30 мм,
тежине 8 грама. Петељка довољно дебела, дугачка 45 мм,

46

лежи у округлом, средње дубоком удубљењу, причвршћена
добро за плод. Коштица округла, средње величине, светле
боје, са правилно заокругљеним боковима. Месо сочно, са
необојеним светлим соком, слатко, мало накисело освежава-
јућег пријатног укуса. Сазрева рано у првој половини јула.
Зрели плодови чврсто се држе на грани и најмање их напа-
дају птипе. Особина дрвета: расте високо 2, 5—3 метра,
не пати од смолоточине, потпуно издржљиво на суровој зими,
цвет отпоран према позним мразевима, због тога рађа сваке
године.

Надежда Крупскаја.’ Хибрид вишње Идеал н Красе
севера. Облик плода округао, при врху сужен; површина
плода равна, са једва приметном браздицом; основа зучка
изражена јасно и лежи у широкој и малој увалици. Боја
розе, кожица врло танка, чиста, светла, јако еластична, лако

Сл. 34 Надежда Крупскаја Сл. 35 Пионерка

се скида са меса. Плод висине 23 мм, ширине 21 мм, те-
жине 6 грама. Петељка дугачка 40 мм, танка, смештена у
дубоком, правилном, широком удубљењу причвршћена уз

47

плод доста слабо. Коштица омалена, мало угнути бокбви,
развијена добро, боје светло-сиве. Месо бледо-розе, готово
светло, чврсто, кисело-слатко; коштица се одваја од меса.
Сазрева крајем јуна. Сви плодови уједанпут сазревају.
Особина дрвета: жбунастог пораста, висине 1 —1,5 метар,
гране разведене, танке, еластичне, рађа сваке године, не
страда од смолоточине и других паразитних болести, отпорно
према зимском мразу. Може да се гаји далеко на северу,
где друге европске сорте вишања не могу да издрже сурову
зиму. Даје обилно изданке, који могу служити за брзо
размножавање.

Пионерка. Добивена из семена Идеала. Природила у
4 години. Облик плода округао, површина плода равна, са
једва приметном браздицом. Основа тучка јасна и лежи у
врло малој, широкој јамици. Боја розе. Кожица танка,
еластична, не прска, површина сјајна, лако се одваја од меса.
Плод висине 21 мм, ширине 20 мм, тежина 5 грама. Пе-
тељка средње дебљине дугачка 45 мм, усађена у довољно
дубоком удубљењу. Коштица средње величине, светло-зелене
боје, развијена добро, округла. Месо светло пламене боје,
чврсто, кисело-слатко, сок безбојан, од меса се коштица лако
одваја. Сазрева у првој половини јула. Особина дрвета:
расте жбунасто, високо 1,5 метар, гране танке, еластичне,
одржавају већу родност плодова, лишће средње величине,
кожасто светло, затворено-зелене боје. Дрво потпуно отпорно
према јаким зимским мразевима, сасвим није пробирач зем-

љишта.

Плодородна Мичурина. Добивена одбиром садница
из семена Мичуринске карловске. Облик плода округао са-
вршено раван. Боја затворено црвена, једнобојна, површина
кожице глатка, кожица чврста, тешко пуца, за месо причвр-
шћена добро. Плод висине 25 мм, ширине 25 мм, тежине 6
грама. Петељка средње дебљине, дугачка 40 мм, на грани се
држи добро, за коштицу причвршћена добро, зато плодови не
опадају ни када су презрели; смештена у малом левкастом у-
дубљењу. Коштица доста велика, продужно овална, глатка, са
двојном браздицом с једне стране. При сетви коштица добија
се 80°/о констатних садница, које у 4—5 години пророде. Кли-
јавост и животна способност семена врло велика, често клија у
3 години после сејања. Месо сочно, пријатног кисело-слатког

48

укуса, сок розе боје. Сазрева 25 августа, а плодови посл,
сазреваља могу да се одрже на дрвету до половине септембра
што има великог значаја при недостатку других сората ви-
шања у го време. Особина дрвета: изванредна издржљивост

Сл. 36 Плодородна Мичурина Сл. 37 Полевка

према зимским мразевима,а нарочито, плодни пупољци, са«
моплодна је и то омогућава да рађа сваке године, и то је
сорта која далеко иза себе оставља друге сорте вишања.
Једно дрво може да да 35 килограма плодова. Енергично
дејство прашника не само да омогућава потпуно оплођавање
своје сорте, већ њени прашници имају утицаја и на друге
сорте, које расту у близини. Цвета за 10—12 дана позније
од других. Дрво ниско расте и врло је угодно ?а бербу пло-
дова и заштиту од птица. Круна је широко разведена; не
страда од смолоточине. Њено гајење уведено је у Америци
у широким размерама још 1898 године.

Полевка. Добивена је бдбиром садница из семена
Идеала. Облик плода округао, површина равна, са плитком