paraćin privredna brošura 1989

ш

ПАРАЋИН

Окшобар ’99

Ćuprija

Beograd

Jezero
'Buljanka"

1. Д.Д. "Чоколенд"

2. Д.Д. "Корнас"

3. Д.П. "Будућност" Reka Crnica
4. Хладњача "Натурал"

5. П.П. "Бахус"

6. "Гринет" кафа

7. П.П. "Изолатор"

8. П.П. "Милић" плетена жица

9. "Моца" хладњача за рибу (Т.П."Лосос")

10. "Лозица" дорада стакла

Површина општине износи 542 км2 и простире се 11. "Викторија" стовариште грађ. мат.
од падина Кучајских планина на истоку, обухватајући
плодну моравску долину до планине Јухор на западу. 12. "Михајловић" бенз.пумпа и сервис
На овом релативно малом простору изражена је
велика разноликост што пружа могућност за 13. "Ефикс" ауто-центар Varvarin,
бављење различитим привредним активностима. 14. "МБ"- комерц Raševica
15. "Аутоелектрика" Б.Чукић
У граду живи преко 30 хиљада становника, док
цела општина са 34 насељена места броји око 70 16. "Професионал"
хиљада становника.
17. "Сканди-маркет"
Данас је Параћин модеран индустријско пословни
центар коме гравитира и простор изван територије 18. "Црница" гаснастаница
општине.
19. Зелена пијаца са локалима

20. "Стара сточна пијаца" - тржни центар

21. Котларница на гас средњошколског центра

22. "Врапче" - стамбена зграда

23. Behe технике

24. Пољопривредна апотека на сточној пијаци

25. Трафо станица 110 у кругу СФС

26. "Фонтана" стамбена зграда

27. Локали испод трибина ФК "Јединство"

28. Стамбена зграда "Параћинка"

29. Стамбена зграда "Марјановић"

30. Радио Параћин

31. Сименсова чворна централа у пошти Параћин

32. Канал "М" - телевизија

33. Анекс хируршког блока, одељење за мајку и дете (Болница Параћин)

34. Зграда црквене управе Параћин

35. Главни стадион "Јединство"

36. Стадион "Борац" са пратећим објектима

Gradsko groblje.

.Glavica

fabrika stakla

IMISllt«!

Zaječai

PARAĆIN - PLAN GRADA

Pojate LEGENDA

0 500 m
1______ 1______ |______ L । __ 1

Značajniji stambeni, — Pruga
poslovni i javni objekti — Staze i šetališta
= Ulice
Naseljene površine
Važnije ulice
■ Uređene zelene površine

Parkirališta i dvorišta — Auto - put
javnih objekata

■ Površine na kojima se ■ Sportska igrališta
nalaze poslovni objekti a Spomenik

и Ostale površine

Bazeni № Bolnica

Reka Fabrika

Миомир Миловановић, дипл.правник

?■;: председник Скупштине општине

ПАРАЋИН 1989 - 1999

еценија иза нас (1989 -1999.) остаће упамћена и по томе економске санкције. То је био почетак озбиљног посртања
многих привредних организација и система у Србији. У истом
Дкако смо се организовали да преживимо и корачамо периоду привреда наше општине трпела је велике губитке
даље, без обзира на све недаће које су нас пратиле са
разних страна. У свему што се дешавало, српски народ је због немогућности да оствари своје пословне планове и

претрпео највеће жртве и још увек пролази кроз искушења са финансијске резултате. Плате запослених бивале су све ниже.

несагледивим последицама. Општина Параћин, као локална Један број наших грађана се одмах орјентисао на приватне
заједница у центру Србије, на свој начин је пратила шира послове, тражећи свој економски интерес на новом терену.
збивања у нашој земљи, како југословенска (најпре у ширим, Почела је градња приватних фабрика, предузећа и радњи,
затим у ужим границама), тако и републичка (српска) сваке врсте. У исто време водила се борба за опстанак на

На почетку су били покушају да се очува СФРЈ уставним и тржишту наших предузећа у друштвеној својини. Било је

другим (политичким и привредним) реформама, што се великих падова, одрицања и трпљења. Захваљујући свим

завршава уставним променама у Србији (чвршћа интеграција запосленим у предузећима и установама, њиховој вери у себе и

покрајина у Републици) 1990. и Уставом СРЈ (Србија и Црна борби за преживљавање, како предузећа и установа, тако и

гора) 1991. године уз изузетно снажан притисак Запада и њихово и њихових породица, али и великом раду, знању и

обрачуне унутар земље, при чему је крвљу плаћена легитимна умешности њихових руководилаца, основа наше привреде је

тежња српског ентитета да опстане на вековним огњиштима у очувана за будуће време.

Хрватској и Босни. Наметнуте четворогодишње санкције Сви они заједно заслужни су што данас привреда наше
међународне заједнице према нашој земљи, из којих фактички Општине показује потребну виталност, а то је основа за боља
још увек нисмо до краја изашли, дугогодишња медијска времена која очекујемо и када ће запослени у њима добити
блокада и сатанизација српског народа, унутрашње политичке награду за рад и одрицање у протеклом периоду.
трзавице и сукоби око власти (увођење вишепартијског
система), својинска трансформација (процес приватизације) Користим прилику да се свим запосленим у привреди и
уз инфлацију и социјалне тешкоће - све то и што шта друго друштвеним службама наше Општине захвалим за све оно
ненабројано имало је снажан утицај на оно што се збивало у што су учинили да очувају основу и виталност наше привреде и
нашој Општини. тако оставе могућност новим генерацијама да радећи у њој
стичу доходак за живот и остварују нове развојне планове.
Био је то само увод у оно што је започето 24. марта 1999.
НАТО агресијом на нашу земљу са основним циљем да се Захваљујем свим приватним предузетницима, који су
српском народу наметне једнострано и неправично решење уложили свој капитал, знање и енергију у приватно
дугогодишње косовске кризе, где се жели успоставити нова предузетништво, јер на тај начин дају несумњив допринос
албанска држава на Балкану, односно реализује концепт о развоју Општине, стварању нових друштвених вредности и
Великој Албанији, иза чега се крије хегемонистички пут обезбеђују доходак за хиљаде породица.
Запада на челу са Америком према Истоку. Без обзира што је
бомбардовање, након 78 дана, прекинуто, долазак НАТО тру- Друштвени и приватни сектор данас чине јединствену
па на Косово под заставом Уједињених нација означио је само привредну породицу наше Општине. Скупштина општине је у
нову фазу у напред назначеној стратегији Запада, у оквиру свему чинила оно што је било у њеној надлежности и што је
које је борба за опстанак српског живља на Косову саставни била у могућности на правцима који су напред назначени, а пре
део очувања Косова у границама Србије и Југославије. свега на оспособљавању за функционисање друштвеног
сектора и на развоју приватног сектора, где је постигла и
То је био општи оквир за деловање Скупштине општине и најбоље резултате, што треба сматрати заједничким успехом
њених органа, најпре као саставни део државних органа и грађана и општинског руководства. Општина Параћин је
самоуправе, а затим као локалне самоуправе, као данас међу првих пет у Србији у сфери развоја приватног
најодговорнијих за оно што се радило у Општини, где је сектора, док је истовремено друштвени сектор очуван и
утврђивана политика и где су доношене кључне одлуке, у његова перспектива је сасвим извесна. Амбиције наших
оквирима стратешке политике Социјалистичке партије грађана овим што је учињено (део тога смо изложили у овој
Србије, као доминантне политичке снаге у земљи. публикацији) се не задовољавају, јер процес привредне
реформе се мора даље подстицати и развијати у цриватном
Почетком оружаних сукоба на просторима бивше сектору, а друштвена предузећа очувати и унапређивати за
Југославије (Хрватска и БиХ), остатку Југославије уведене су лепшу будућност наше деце.

Параћин, октобар 1999.

01 ПАРАЋИН 1989-1999

^■‘

1375

^1375^

ДП "БУДУЋНОСТ"

ДП "Будућност" бави се производњом електро-
енергетске опреме, као што су: бетонски стубови ниског
и високог напона, алучелична ужад свих пресека,
самоносиви кабловски сноп, енергетски каблови
изоловани ПВЦ-масом.

Рад по међународним стандардима ЈУС ИСО 9002
гарантује остварење онога за шта су се у "Будућности"
определили: трајност, квалитет, дизајн и естетски изглед
производа.

ПАРАЋИН 1989-1999

ПАРАЋИН 1989-1999 04

05 ПАРАЋИН 1989-1999

1АРАЋИН 1989-1999 06

■

ПАРАЋИН 19894999

ПАРАЋПН 1989-1999 08

09 ПАРАЋИН 1989-1999

ПАРАЋИН 1989-1999 10

ПАРАЋИН 1989-1999

ПАРАЋИН 1989-1999 12

ври
ПАРАЋИН 1989-1999

^1375^

"ВИКТОРИЈА" стовариште

ПП "ТРАНСКОП" Стовариште грађевинског матери-
јала "ВИКТОРИЈА" располаже свим
оним што је потребно за савремену и
квалитетну градњу, обезбеђује и превоз
купљене робе до купца, све под слоганом
"дођите да градимо традицију на
чврстим темељима".

Ослушкујући захтеве тржишта и
купаца "Транскоп" брзо шири спектар
делатности и робе коју, на захтев купаца,
транспортује до жељених одредишта. У
протеклих неколико година "Транскоп"
обогаћује возни парк, десетине камиона
и цистерни за превоз прашкастих мате-
ријала предстајаљају базу и исходиште
"Транскопове" пословне стабилности.

ПАРАЋИН 1989-1999

’jtta

ПАРАЂИН 1989-1999

1АРАЋИН 1989-1999 16

17 ПАРАЋИН 1989-1999

ПМЧЋИН 1989-1999

^1375^

ЗЕЛЕНА ПИЈАЦА СА ЛОКАЛИМА

Комплекс "ЗЕЛЕНА ПИЈАЦА"
има преко сто локала укупне површине
2000 м2. У оквиру комплекса је и хала од
500 м2 која служи искључиво за продају
млечнших производа.

Сам простор пијаце, који је у
потпуности. надкривен, заузима повр-
шину од 2500 м2, а у оквиру њега сагра-
ђено је стотинак нових бетонских тезги.

Тако су грађани Параћина 1995.
године, када је цео комплекс завршен,
добили савремену зелену пијацу која
задовољава неопходне критеријуме у
грађевинском, санитарном и еколошком
погледу.

Са радовима је настављено и даље и
током 1999. године ради се интезивно на
уређењу прилазних улица које дире-
ктно воде на комплекс зелене пијаце.

Сшамбена зГрада

"ФОНТАНА"

На изузетно атрактивнај локацији, у ул. Саве
Ковачевића, инвеститор ДД"Спектар-инвест" из
Параћина подиже током 1997/1998. године стамбено-
пасловни објекат "ФОНТАНА" који јошу фази градње
добија атрибуте који га са тржишног аспекта чине једним
од најтраженијих у граду.

У приземљу објекта налази се 8 локала укупне по-
вршине 286,80 м2 и два стана укупне површине 138,68 м2.
На још 4 спрата распоређено је 23 станова укупне
површине 1731 м2.

ПАРАЋИН 1989-1999 20

Стамбена зграда
"ПАРАЋИНКА"

Радове на подизању стамбено-пословног објекта у
Авалској улици извело је грађевинско предузеће
"Градитељ" за познатог купца "Параћинку" из
Параћина.

У приземљу објекта налазш се 5 локала и 2 стана, на
првом спрату смештене су три стамбене јединице, на
другом спрату две, и у поткровљу још две стамбене
јединице.

У објекту је комплетно урађена инсталација водова
за гас и прикључен је на гасну мрежу.

Стамбена зграда "МАРЈАНОВИЋ"

На углу улица Краља Милутина и
Књегиње Милице предузеће "Марко-
Експорт" власника Драгана Марјано-
вића инвестирало је у стамбено-по-
словни објекат укупне површине око
2766 м2 (од тога 2366 м2 отпада на
стамбени простор а 4оо м2 припада
пословном простору). Објекат је
састављен из две ламеле које садрже
49 станова и 9 локала.

Зграда је у потпуности, завршена а
неколико цветних балкона говори да је
већ примила и прве станаре, такође део
пословног простора је стављен у
функцију.

ПАРАЋИН 1989-1999

■ 22
ПАРАЋИН 1989-1999

23 ПАРАЋИН 1989-1999

РТВ "КАНАЛ М " Параћин Архитектонски уобличена и скла-
■ дна целина, пословни комплекс компан-
ије "Михајловић" сачињен од бензинске
'■ пумпе, зграде РТВ "КАНАЛ М" и
ресторана са летњом баштом. Доминира
модерни објекат радио-телевизије, прве
приватне локалне телевизије која је
почела са радом 26. септембра 1997.
године.

Телевизија "КАНАЛ М" емитује
програм информативног, забавног и
спортског карактера на 45. УХФ каналу
и то 24 часа непрекидно, покривајући не
само подручје Општине Параћин већ и
неколико суседних општина: Добијајући
телевизију у својој општини грађани
Параћина и околине дабили су још један
"прозорусвет".

У истам објекту од 4. Октобра 1998.
године свој програм на фреквенцији
103,8 МХз емитује и "М Радио",
поручујући слушаоцима исто што и
"старија сестра" телевизија: "Радио -
телевизија Канал М је ту због вас, са
вама и за вас!"

ГАЛЕРИЈА "ПИРАМИДА

Галерија "ПИРАМИДА" почела је са радом
децембра 1998. године. На простору од 32 м2 изложена
су дела сликара из Параћина и околине.

Поред слика, скулптура, галеријског стакла, излажу
се и дела примењене уметности.

ПАРАЋИН 1989-1999

Анекс хирушког блока
Здравственог центра
Параћин

У току маја 1996. године започета је изградња и
адаптација хирушко-ортопедског блока болнице у
Параћину. Површина анекса који се дограђује је око
750 м2, а намена је да се оспособе још три хирушке сале за
рад хирушких и трауматолошких екипа болнице у
Параћину чија је стручност и компетенција позната и ван
територије наше општине.

Одељење за мајку и дете

Изградња објекта "Центар за мајку и дете" почела је
13. октобра 1992. год. а извођач радова било је ДП
"Градитељ" из Параћина. Радови на изградњи овог
објекта прекинути су у мају 1993. године и до тада су
изграђене све три етаже објекта у грубим радовима.

Површина објекта је око 1250 м2 корисне површине и
у њему би требало да се налази комплетна дијагностика
за потребе ЗЦ у Параћину са деловима за поједине
службе које се односе на здравствену заштиту жена и
деце (дечије специјалистичке службе и диспанзерске за
субспецијалистичке прегледе жена)

Данас је објекат у стању из 1993. године, када су
радови прекинути а планирано је да током 1999. г. радове
настави предузеће "Спектаринвест" изПараћина".

До завршетка Оделења за мајку и дете најмлађи
пацијенти добијаће здравствену заштиту у адаптираном
Дечијем оделењу (на фотографији).

Адаптација

хирушког блока

Тренд развијања и изградње у ЗЦ Параћин (болници
Параћин) настављен је и током 1997/8 године када је
изграђена служба трансфузије са свим пратећим
садржајима: лабојаторија, простор за даваоце крви,
простор за чување крвиних деривата итд

У истом периоду адаптирано је и дечје одељење и
одељење гинеколошко-акушерске службе.

С обзиром да се ускоро очекује и потпуно одвајање
ЗЦ Параћин од ЗЦ Ћуприја може се очекивати и
постизање коначних договора и затварање финансијске
конструкције како би се сви започети радови у ЗЦ
Параћин са успехем привели крају.

25 ПАРАЋИН 1989-1999

ЗГРАДА ЦРКВЕНЕ УПРАВЕ У последњих десетак година сведоци смо
храма Свете Тројице у Параћину процеса духовне обнове српскога народа и
буђења српског националног бића из дугого-
дишњег сна. У материјалном смислу то буђење
оваплођено је у реновирању или изградњи мно-
гих цркава и манастира, конака и сл.

Само на територији наше општине подиже
се неколико нових цркава (Давидовац, Раше-
вица, Својново, Чепуре). У дворишту цркве
Св Тројица у Параћину у периоду 1995-
1997.године подигнута је нова зграда Црквене
управе укупне површине 750 м2. Потпунији назив
објекта "Светосавски дом и службено-стамбени
простор" говори заправо о намени самог
објекта. Објекат садржи тзв. салу за народ од
200м2, учионицу за веронауку од 43м2, библи-
отеку од 12м2, примајући салон за госте од 20м2.

На првом и другом спрату налази се по један
службени стан од 75м2.

Током 1999. године обављени су обимни
радови на уређењу унутрашњости саме цркве.

Први пут за последњих 100 година урађена је
у потпуности унутрашња фасада цркве, освећено
је 13 постојећих фресака, делимично је урађена
доња зона спољне фасаде цркве. У изградњи је
капела за паљење свећа са три куполе, површине
око50 м2.

Црква
СВ. АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА

У Давидовцу

На месту где је пре шест векова постојала
црква, готово на истим темељима, мештани села
Давидовца одлучили су да подигну нову цркву у
славу Св. Архангела Гаврила.

У раздобљу 1993-1999. године изведени су
обимни радови, црква је узидана и делимично
покривена (све осим главног кубета), урађена је
електроинсталација. Ове, 1999. године, поред
цркве подигнута је и чесма са питком здравом
водом из водовода који пролази у непосредној
близини цркве.

У наредној фази радова планира се малте-
рација објекта и припрема подлога за фреско-
писање, уређење црквене порте, звонаре итд.

Без обзира што црква није сасвим завршена
ове године, 26. јула, уз присуство великог броја
верника служена је прва света литургија у новој
Давидовачкој цркви.

ПАРАЋИН 1989-1999

КОТЛАРНИЦА НА ГАС

СРЕДЊОШКОЛСКОГ ЦЕНТРА

Како би се превазишао проблем грејања средњих
школа приступило се новембра 1994. године изградњи
котларнице на гас, и у рекордном року, већ 3. децембра
исте године котларница је завршена. Финансијер је била
СО Параћин а извођач радова предузећа "Парамонт" из
Параћина, "Енџи" и "Еуротерм" из Новог Београда.

Котларница загрева хемијско-технолошку
школу,машнско-електротехничку школу, гимназију,
музичку школу, библиотеку, и позориште.

При пројектовању и извођењу радова водило се
рачуна и о могућности даљег проширења целог система
те је тако и оближња регулациона гасна станица код
ЕПС-а пројектована да може у перспективи да задовољи
потребе за гасом "Парамонта", "Никроопреме"
"Шумадије", пекаре "Извор", ОШ "Радоје Домановић"
као и за потребе индивидуалних домаћинстава.

ДОМ ТЕХНИКЕ Дом технике почео је са радом 13.октобра
1990. године. Објекат има два нивоа укупне
ј 1ИМ површине 300 м2.

Идеја водиља код формирања ове установе
била је унапредђивање друштвених актвности и
организовања у области технике, коришћења
научно-технчких достигнућа и иновација у
производњи, раду и организовању.

У Дому технике своје активности спроводи
неколико аматерских клубова и удружења:

■Аеро-клуб "Нашакрила" којијеизнедрио4
државана репрезентативца у аерорелију и
прецизном летењу, обучио многе чланове клуба
у падобранству, једриличарству и моторном
пилотирању

-Радио клуб "Космос" који може да успо-
стави везу са било којом тачком на Земљи чије су
активности биле од изузетног значаја за време
трајања НАТО агресије на нашу земљу

-Фото-кино клуб у оквиру којег су се
обучили многи фото-аматери и који је органи-
затор "Дана српске фотографије" - клубови
младих техничара - удружење педагога технчке
културе

■Ауто-мото друштво Параћин

ПАРАЋИН 1989-1999

ПАРАЋИН 1989-1999

Мотел "ДОРОТЕЈ

Мотел "Доротеј" завршен је у пе- ..
риоду 1994/95. године.
Павиљон "БУЉАНКА
Налази се на путу Параћин - Зајечар
код села Доња Мутница. У близини града, на језеру Буљанка инвеститор
Д.Д."Параћинка" Параћин подиже 1994/5. године
Поред ресторана са кухињом мотел павиљон за одмор и рекреацају својих радник. Извођач
располаже и са 65 лежајева, а испред радова било је предузеће "Инграп" из Ћуприје. Укупна
објекта налази се дечији базен. површина од око 80 м2, распоређена је на: доњи ниво
28 м2, тераса 24,5 м2. и поткровље 28 м2.
Захваљујући свом положају и ква-
литету услуга које пружа "Доротеј" је У циљу редовне снабдевености објекта електричном
с правом постао репрезент локалног енергијом израђен је далековод елек. енергије и трафо
туризма. станица 5о KW. Планира се и уређење простора око
објекта изградњом спортских терена и шеталишта око
језераБуљанка.

Без обзира што је овај објекат по површини и намени
значајан пре свега за локални туризам много је
значајнија сама идеја коју он одсликава: лепота је ту, око
нас, и за пријатан одмор нису увек неопходна дуга,
исцрпљујућа путовања далеко од завичаја.

ПАРАЋИН 1989-1999 30

ив
31 ПАРАЋИН 1989-1999

Откако је двадесетих година овог века Таса Бизетић Главни терен
донео у Параћин прву праву фудбалску лопту фудбал се у ФК "ЈЕДИНСТВО" Параћин
овом граду игра и воли, од фудбала се очекује али се у
фудбалиулаже.

Током 1994. и 1995. године Параћин добија један
савремени спортски објекат - стадион ФК "Јединство",
који је заправо комплекс од неколико елемената: главни
терен, помоћни терен, управна зграда, локали испод
трибина

Главни терен са трибинама које примају 12000-15000
гледалаца задавољава све норме за одигравање међу-
народнихутакмца.

Помоћни терен Помоћни терен ФК" Јединство" димензија 105 х 68 м.
Све радове око терена, укључујући и дренажу,

урадила је "Нискоградња" из Параћина. Терен у потпу-
ности одговара својој функцији.

Стадион ФК "БОРАЦ"

Стадион ФК "БОРАЦ" и пратећи
објекти (магацин, свлачионице, кане-
ларије и ресторан) изграђени су у
периоду 1990-1993. године. Инвеститор
је била СФС Параћин а пројектант и
извођач радова предузеће "Јастребац"
из Крушевца.

Игралиште димензија 75 х 100 м има
и атлетску стазу за сада једину у Пара-
ћину, поред је и недовршено рукометно
игралиште. Терен је урађен са дренажом
а за одржавање квалитета травњака
обезбеђен је сопствени извор воде -
бунар са црпном станицом.
Површина пратећег објекта је 200 м2.

Ресторан на стадиону

ФК "Борац"

Ресторан је у оквиру пратећег објекта на
стадиону, површине 200 м2. Грађен је у исто
време када и стадион. Због свог положаја и
великог паркинг-простора слови за објекат
погодан за организацију различитих прослава,
весеља и сл.

Тренутно, ресторан је интерног типа, тј.
служи за пружање угости-тељских услуга
радницима и гостима ФК "Борац" и Српске
фабрике стакла.

Спортско рекреативни центар "ПРЕСТИЖ"

Током лета, кад утихне параћинска
кошава а сунце обилато обасја Параћин,
многи параћинци похрле ка рекама,
језерима, базенима...

Спортско - рекреативни центар
"Престиж", недалеко од центра града, у
својој понуди садржи олимпијски базен,
дечији базен, терене за кошарку, мали
фудбал итд... Исконска потреба људи да
се окупљају око воде и ватре мани-
фестује се око базена "Престиж" у орга-
низацији летњих игара на води, модних
ревија, такмичења и сл.

ЈОШ НЕКИ ОД ИЗГРАђЕНИХ И АДАПТИРАНИХ ОБЈЕКАТА У ПЕРИОДУ 1989-1999.

1. "МТС" - Параћин пројектовање и извођење радова у 49. Адаптација Дома културе у Забреги цц
домену Телекомуникација 50. Адаптација Дома културе у Буљану
51. Доградња Дома културе у Шалудовцу
2. " Аца" Ауто сервис, Параћин 52. Адаптација Дома културе и изградња противградне
3. "Сјај" - Кочинац, Ауто сервис Параћин
4. "Аква" Ауто сервис Параћин станице у Текији
5. Робна кућа "Ројал" Параћин 53. Трафо - станица и реконструкција електричне мреже
6. Бензинска пумпа "Павловић" Параћин
7. Пунионица цемента "Марјановић" Параћин у Стрижи
8. Централно грејање на гас у ЗЦ Параћин у Дому 54. Радови на увођењу централног грејања у школи у Д.

здравља Параћин Видову
9. Гасификација домаћинстава у ул. Татар Богдановој и 55. Водоводна мрежа и аутобуско стајалиште у Главици
56. Реконструкција водоводне мреже у Сисевцу
Зеленгорској у Параћину 57. Реконструкција ПТТ мреже са новом централом у
10. Саобраћајнице у кругу Здравственог Центра у
Сикирици
Параћину. 58. Завршетак радова на телефонизацији у Г. Видову
11. Бензинска пумпа "Доротеј", пут за Зајечар 59. Нова телефонска мрежа у Лебини
12. Бензинска пумпа "Вукашиновић", Поточац 60. Нова телефонска централа у Мириловцу
13. Бензинска пумпа "Јухор", Поточац 61. Нова телефонска мрежа у Давидовцу
14. Бензинска пумпа "Живковић", Својново 62. Радови на телефонизацији у Забрези
15. Бензинска пумпа "Паја - Петрол", Г. Видово 63. Нова телефонска мрежа у Стришком насељу и Текији
16. Бензинска пумпа "Евро - Петрол", Д. Мутница 64. Релеј "Телекома", за мобилну телефонију у Текији
19. Бензинска пумпа "Михајловић", Д. Мутница 65. Амбуланта у Трешњевици
20. Бензинска пумпа "МБ - Петрол", Извор 66. Ветеринарска станица у Рашевици
21. Бензинска пумпа "Милетић", Шалудовац 67. Апотека и Ветеринарска станица у Дреновцу
22. Бензинска пумпа "РР", Поповац 68. Здравствена станица у Бусиловцу
23. Бензинска пумпа "Пантер", Бошњане 69. Адаптација крова на ОШ "Ђура Јакшић"
24. Пунионица цемента "Евро-Трговина", Д. Мутница 70. Почетак изградње фискултурне сале при ОШ у
25. Пунионица цемента "Милојевић-Комерц", Сикирица
26. Млин у Дреновцу Сикирици
27. Кланица "Пача", Бошњане 71. Адаптација школе у Г. Видову
28. Трговинска фирма " Самурај", Г. Мутница 72. Адаптација школе у Крежбинцу
29. Трговинска фирма "Павловић", Сињи Вир 73. Адаптација школе у Лебини
30. Нова трафо станица у Сињем Виру 74. Почетак радова на згради школе у Калчевици
31. Зграда поште и амбуланте у Трешњевици 75. Почетак радова у школи у Г. Мутници
32. Адаптација Дома културе у Трешњевици 76. Адаптација школе у Извору
33. Адаптација Дома културе и уређење сеоских путева у 77. Нова школа у Бошњану
78. Адаптација школе у Забрези
Решевици 79. Адаптација школе у Буљану
34. Адаптација Дома културе и трафо станица у Поточцу 80. Адаптација школе у Стубици
35. Адаптација Дома културе, трафо станица и 81. Радови на изградњи цркве у Решевици
82. Изградња конака манастира "Св. Никола" у Својнову
реконструкција нисконапонске мреже у Чепуру 83. Изградња заједничке цркве са Сикирицом у Видову
36. Реконструкција нисконапонске мреже, три трафо 84. Адаптација цркве у Ратарима
85. Почетак радова на цркви у Стубици
станице и бициклистичка стаза у Дреновцу 86. Почетак радова на изградњи цркве у Чепуру
37. Нова централа и реконструкција ПТТ мреже у 87. Ресторан са отвореним базеном "Два бела Голуба", у

Сикирици Својнову
38. Адаптација Дома културе и бициклистичка стаза у 88. Ресторан "М" Д. Мутница
89. Финализација радова на мотел - сервису " Аква"
Ратарима
39. Нова зграда Месне заједнице у Крежбинцу Параћин
40. Равнање сеоских путева и насипање ризлом у 90. Уређење просторија за сеоски - фудбалски Клуб у

Бусиловцу Шавцу
41. Равнање сеоских путева и насипање ризлом, 91. Изграђени спортски терени са расветом у школском

Голубовац - Плана дворишту, Д. Видово
42. Асвалтирање путева у Мириловцу 92. Фудбалско игралиште и стрелиште у Главици
43. Нова зграда Дома културе у Плани 93. Израда Бетонских фигура "БОМИ", Чепуре
44. Трафо станица у Д. Мутници 94. Ресторан "Професионал", Параћин
45. Почетак радова на згради Дома културе у Клачевици 95. Стовариште грађевинског материјала у Ратарима
46. Трафо станица, и радови на водоснабдевању у Извору
47. Почетак радова на згради Дома културе у Г. Мутници
48. Зграда за пошту и нову телефон. централу у Поповцу

ЂОРЂЕ ПЕТКОВИЋ, књижевник
уредник публикације

ПАРАЋИН 1375 - 2000.

Публикација у Вашим рукама осликала је назива братом, мада родбинске везе међу њима у
најзначајније моменте развоја наше Општине у историјским документима нису потврђене.
деценији иза нас, последњој деценији XX века,
чију заавршницу и почетак новог века, па и новог Из једне такве повеље - даровнице види се да Цреп
миленијума, обележавамо наредне, 2000. године, што је Вукославић 1375. године дарује светогорској Лаври Светог
само по себи лепо и значајно и чему се треба радовати, без Атанасија више својих села, па и "Паракинов брод" који је
обзира на све тешкоће и искушења кроз која пролазимо, свакако доносио одређене приходе, што је и био смисао
како као држава и народ, тако и као грађани појединци. даривања. Остало је запретено у тами прошлости шта се
заправо крило иза "брода" (уређен погодан прелаз преко
Параћин са поносом може идуће године да обележи и реке Црнице под контролом, можда и какво превозно
један свој значајан јубилеј - 625 година од првог помена средство - чамац, сплав, скела, тешко је са сигурношћу
свог имена (Паракинов брод). У Душаново време је на рећи). Нешто касније, Кнегиња Милица (Кира Евгенија)
овим просторима (Морава - Кучајске планине, 1398. прецизира у једној својој повељи да је у питању село
Јовановачка река - Раваница) утврђена снажна крајишна са тргом, а Ђурађ Бранковић 1452. за ово место каже да је
област српског царства под називом Петрушка, по у питању село са панађуром. За време турске владавине
седишту властелинства - утврђеном граду Петрусу (најпре област је и даље називана "Петрус" или "Петрушка
на Баби код Лешја, затим и код Поповца). Позната је нахија", мада су ова средњевековна српска утврђења
повеља Душанова којом се "пустош петрушка" дарује порушена до темеља од стране турског султана Мусе у
жупану Вукославу (од старине из околине Требиња), најезди 1413. године, тако да утврђења на старим
затим Урошева којом се властелинство потврђује Црепу локацијама више нису обнављана.
Вукославићу, кога, опет у једној својој повељи, кнез Лазар
Турци су своје средишно утврђење саградили у
Параћину и он се даље развија као административно
седиште и привредни центар целе области (Параћинска
нахија). Објављене су многобројне забелешке путописаца
који су кроз наш град пролазили од почетка 15. века
(Бертрадол де ла Брокијер), у 16. веку (ханс Дершвам -
1553, Јован Бецек -1564, Марко Антонијо Пигафети -1567,

ПАРАЋИН 19894999

Стеван Герлах 1573, Андрија Волф - 1583, Мелхиор Безо- Феникс Каниц, познати аустријски археолог, сликар и
лт - 1584.), а у 17. веку уз европске, нарочито британске, путописац, назива "златном годином" за Параћин јер је
и чувени турски путописац Евлија Челебија. Почетком сам град од тога имао доста користи. Што се XX века тиче,
18. века овим простором су владали Аустријанци и име чију смо последњу деценију прегледно обухватили овом
нашег града је остало записано у многим документима, а публикацијом, он је читаоцу много ближи, о њему зна
има га и на војним картама, када се и цела област назива много више, те се на њему нећемо задржавати.
Параћински дистрикт (BARAGINER DISTRICT).
Искористили смо понуђени простор на крају
Пошто је ова област била гранична за Лесковачки публикације да скренемо пажњу јавности на предстојећи
пашалук (према Београдском), Параћин је у време Првог јубилеј - 625 година од првог (познатог) помена Параћина
и Другог српског устанка имао значајну улогу, о чему (Паракинов брод) у историјским документима и да
илустративно говори податак да је у сачуваном позовемо грађане, привредне субјекте, јавне и културне
Карађорђевом протоколу највећи број писама упућен институције, месне заједнице и спортске организације да
Илији Барјактаревићу, старешини Параћинске нахије. У дају свој допринос обележавању овог свог јубилеја, како то
састав Кнежевине Србије укључен је 1833. године, од када и други чине. Ове године то чини Јагодина обележавањем
почиње његова модерна историја, односно нагли 600 годишњице првог помена Јагодине, што смо ми
привредни и друштвени развој, најпре као занатски и учинили пре четврт века, 1975. године. Тада је општина
трговачки центар, а затим као значајно индустријско Параћин добила свој први знак - амблем Града и Општине,
седиште (штофови, стакло, цемент) у Србији, чему је објављена је обимна монографија Др Бранка Перуничића
допринео добар географски положај (раскрсница путева) "Параћин 1815-1915." (зборник архивске грађе), основана
и сировинама и пољопривредом богато залеђе. У време је Музичка школа "Др Миленко Живковић, покренута је
Српско - турског рата 1876. године Кнез Милан је у Ликовна колонија Сисевац, а у припреми тог јубилеја
Параћину имао седиште свог Главног стана, те ову годину Библиотека "Др Вићентије Ракић" је усељена у нове
просторије и покренут Општински лист "14 ДАНА", да
поменем само неке догађаје из области културе, у којој сам
тада, као и сада, био радно ангажован.

Из те области могли би смо идуће године да завршимо
започете послове на повезивању Библиотеке и Завичајног
музеја са информационим мрежама републике, да
обезбедимо пристојан простор за Галерију и тиме
обележимо и четврт века постојања Ликовне колоније
Сисевац, као и да на свим публикацијама које се буду
појавиле означимо да излазе у јубиларној години. Пошто
смо ове године успешно организовали округли сто на тему
"Петрушка област у срдњевековној Србији", природан
наставак би био "Параћин за време ослободилачких
ратова српског народа у 19. веку".

Параћин, октобра 1999.

Ћуприја Девојачки
км.
Стубица
Забрег

Јагодина Јагодина Поповац
Бошњане
Ћуприја

Петрус

' m32

Сињи вир

ПАРАЋИН

Главица

Давидовац

Мириловац

РашевицажЈ екија

26 | \Чепуре -(| Лебина
ЈСтри Голубовац
Поточац
Д. Видбво |ежбинац
Момчилов град с 4 Бусиловац
( 3/ r,Ратаре
Својновс24 j jJ

Манастир l—о^Св. Петка Видово

Св. Никол<'23

Сикирица
Дреновац

Појат< Ниш

ПАРАЋИН - ОПШТИНА

ЛЕГЕНДА

Ауто пут Локални пут _______ Река
_ Пруга
Регионални пут == Пут са макадамским — _ _
Н,, асеље коловозом

0I____ 1I____ I2_____ 3I____ I4_____ I5____ I6 км

1. П.П. "КЛАС" Чепуре Издавач:
2. "Еурокерамика" Поточац СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН
Параћин, ул. Томе Живановића 10
3. "Профил" Д. Видово
4. "Евротрговина Д.Мутница За издавача:
Миомир Миловановић, председник
5. Дом културе у Плани
6. Ветеринарска станица Мириловац Редакциони одбор:
Мирослав Марковић, председник Одбора
7. Основна школа у Трешњевици Дејан Јовановић, заменик председника Одбора
8. Црква у Давидовцу Томислав Антић, заменик председника Одбора

9. Мотел "Доротеј" Д.Мутница Томислав Марковић, члан
10. Спортски терени у Д.Мутници Радмила Аранђеловић, члан
11. Павиљон на Буљанки на језеру Мр Милован А. Кривокапић, члан
12. Трговинска фирма "Самурај" Г.Мутница Др Драгутин Трифуновић, члан
13. Трговинска фирма "Павловић" Сињи Вир
14. Нова зграда месне заједнице у Крежбинцу Душан Петровић, члан
15. Нова телефонска централа у Сикирици Бојан Вељковић, члан

16. Нова централа у Мириловцу Зоран Пургер, члан
17. Релеј "Телеком-а" у Текији Ђорђе Петковић, члан
18. Ветеринарска станица у Рашевици
19. Ветеринарска станица у Дреновцу Одговорни уредник:
20. Амбуланта у Трешњевици Радмила Аранђеловић

21. Нова школа у Бошњану Уредник:
22. Адаптирана школа у Извору Ђорђе Петковић
23. Конак манастира "Св.Никола" у Својнову
24. Ресторан "Два бела голуба" са отвореним базеном, Својново Тексг.
25. Фудбалско игралиште и стрелиште у Главици Бојан Вељковић
26. Бензинска пумпа "Вукашиновић" Поточац
27. Бензинска пумпа "МБ-петрол" Извор Фотографија:
28. Бензинска пумпа "Милетић" Шалудовац Зоран Пургер
29. Зграда за пошту и нову телефонску централу у Поповцу
30. Трафо станица и реконструкција електричне мреже у Стрижи Припрема и графичко обликовање:
31. Адаптација школе у Стубици ”Колор прес” Лапово
32. Адаптација Дома културе у Буљану Дејан Павловић
33. Нова зграда Дома културе у Плани
Штампа:
”Колор прес” Лапово

Тираж: 1000 примерака

Параћин, 1999. године





Cuprija

Beograd

29

Jezero
"Buljanka"

18

1. Д.Д. "Чоколенд"

2. Д.Д. "Корнас" ' IT "Branko Krsmanov
3. Д.П. "Будућност"
4. Хладњача "Натурал" Reka Crnica

5. П.П. "Бахус"

6. "Гринет" кафа

7. П.П. "Изолатор"

8. П.П. "Милић" плетена жица

9. "Моца" хладњача за рибу (Т.П."Лосос"

10. "Лозица" дорада стакла

Површина општине износи 542 км2 и простире се 11. "Викторија" стовариште грађ. мат.
од падина Кучајских планина на истоку, обухватајући
плодну моравску долину до планине Јухор на западу. 12. "Михајловић" бенз.пумпа и сервис
На овом релативно малом простору изражена је
велика разноликост што пружа могућност за 13. "Ефикс" ауто-центар
бављење различитим привредним активностима.
14. "МБ"- комерц Raševica
У граду живи преко 30 хиљада становника, док 15. "Аутоелектрика" Б.Чукић
цела општина са 34 насељена места броји око 70
хиљада становника. 16. " Професионал"

Данас је Параћин модеран индустријско пословни 17. "Сканди-маркет"
центар коме гравитира и простор изван територије
општине. 18. "Црница" гаснастаница

19. Зелена пијаца са локалима

20. "Стара сточна пијаца" - тржни центар

21. Котларница на гас средњошколског центра

22. "Врапче" - стамбена зграда

23. Behe технике

24. Пољопривредна апотека на сточној пијаци

25. Трафо станица 110 у кругу СФС

26. "Фонтана" стамбена зграда

27. Локали испод трибина ФК "Јединство"

28. Стамбена зграда "Параћинка"

29. Стамбена зграда "Марјановић"

30. Радио Параћин

31. Сименсова чворна централа у пошти Параћин

32. Канал "М" - телевизија

33. Анекс хируршког блока, одељење за мајку и дете (Болница Параћин)

34. Зграда црквене управе Параћин

35. Главни стадион "Јединство"

36. Стадион "Борац" са пратећим објектима



1375

Миомир Миловановић, дипл.правник

председник Скупштине општине

ПАРАЋИН 1989 - 1999

Деценија иза нас (1989 -1999.) остаће упамћена и по томе економске санкције. То је био почетак озбиљног посртања
како смо се организовали да преживимо и корачамо многих привредних организација и система у Србији. У истом
даље, без обзира на све недаће које су нас пратиле са периоду привреда наше општине трпела је велике губитке
разних страна. У свему што се дешавало, српски народ је због немогућности да оствари своје пословне планове и
претрпео највеће жртве и још увек пролази кроз искушења са финансијске резултате. Плате запослених бивале су све ниже.
несагледивим последицама. Општина Параћин, као локална Један број наших грађана се одмах орјентисао на приватне
заједница у центру Србије, на свој начин је пратила шира послове, тражећи свој економски интерес на новом терену.
збивања у нашој земљи, како југословенска (најпре у ширим, Почела је градња приватних фабрика, предузећа и радњи,
затим у ужим границама), тако и републичка (српска) сваке врсте. У исто време водила се борба за опстанак на
тржишту наших предузећа у друштвеној својини. Било је
На почетку су били покушају да се очува СФРЈ уставним и великих падова, одрицања и трпљења. Захваљујући свим
што се запосленим у предузећима и установама, њиховој вери у себе и
борби за преживљавање, како предузећа и установа, тако и
гора) 1991. године уз изузетно снажан притисак Запада и њихово и њихових породица, али и великом раду, знању и
обрачуне унутар земље, при чему je крвљу плаћена легитимна умешности њихових руководилаца, основа наше привреде је
тежња српског ентитета да опстане на вековним огњиштима у очувана за будуће време.
Хрватској и Босни. Наметнуте четворогодишње санкције
међународне заједнице према нашој земљи, из којих фактички Сви они заједно заслужни су што данас привреда наше
још увек нисмо до краја изашли, дугогодишња медијска Општине показује потребну виталност, а то је основа за боља
блокада и сатанизација српског народа, унутрашње политичке времена која очекујемо и када ће запослени у њима добити
трзавице и сукоби око власти (увођење вишепартијског награду за рад и одрицање у протеклом периоду.
система), својинска трансформација (процес приватизације)
уз инфлацију и социјалне тешкоће - све то и што шта друго Користим прилику да се свим запосленим у привреди и
ненабројано имало је снажан утицај на оно што се збивало у друштвеним службама наше Општине захвалим за све оно
нашој Општини. што су учинили да очувају основу и виталност наше привреде и
тако оставе могућност новим генерацијама да радећи у њој
Био је то само увод у оно што је започето 24. марта 1999. стичу доходак за живот и остварују нове развојне планове.
НАТО агресијом на нашу земљу са основним циљем да се
српском народу наметне једнострано и неправично решење Захваљујем свим приватним предузетницима, који су
дугогодишње косовске кризе, где се жели успоставити нова уложили свој капитал, знање и енергију у приватно
албанска држава на Балкану, односно реализује концепт о предузетништво, јер на тај начин дају несумњив допринос
Великој Албанији, иза чега се крије хегемонистички пут развоју Општине, стварању нових друштвених вредности и
Запада на челу са Америком према Истоку. Без обзира што је обезбеђују доходак за хиљаде породица.
бомбардовање, након 78 дана, прекинуто, долазак НАТО тру-
па на Косово под заставом Уједињених нација означио је само свему чинила оно што је било у њеној надлежности и што је
нову фазу у напред назначеној стратегији Запада, у оквиру
које је борба за опстанак српског живља на Косову саставни била у могућности на правцима који су напред назначени, а пре
део очувања Косова у границама Србије и Југославије.
свега на оспособљавању за функционисање друштвеног
То је био општи оквир за деловање Скупштине општине и
њених органа, најпре као саставни део државних органа и сектора и на развоју приватног сектора, где је постигла и
самоуправе, а затим као локалне самоуправе као
најодговорнијих за оно што се радило у Општини, где је најбоље резултате, што треба сматрати заједничким успехом
утврђивана политика и где су доношене кључне одлуке, у
оквирима стратешке политике Социјалистичке партије грађана и општинског руководства. Општина Параћин је
Србије, као доминантне политичке снаге у земљи.
данас међу првих пет у Србији у сфери развоја приватног
Почетком оружаних сукоба на просторима бивше
Југославије (Хрватска и БиХ), остатку Југославије уведене су сектора, док је истовремено друштвени сектор очуван и

његова перспектива је сасвим извесна. Амбиције наших

грађана овим што је учињено (део тога смо изложили у овој

публикацији) се не задовољавају, јер процес привредне

реформе се мора даље подстицати и развијати у цриватном

сектору, а друштвена предузећа очувати и унапређивати за

лепшу будућност наше деце. .

Параћин, октобар 1999. Kfr

ПАРАЋИН 1989-1999



1378

ДП "БУДУЋНОСТ

ДП "Будућност" бави се производњом електро-
енергетске опреме, као што су: бетонски стубови ниског
и високог напона, алучелична ужад свих пресека,
самоносиви кабловски сноп, енергетски каблови
изоловани ПВЦ-масом.

Рад по међународним стандардима ЈУС ИСО 9002
гарантује остварење онога за шта су се у "Будућности"
определили: трајност, квалитет, дизајн и естетски изглед
производа.

ПАРАЋИН 1989-1999

■

ЧОКОЛЕНД

Технолошки и маркетиншки тимови
"Параћинке" континуирано се баве ра-
звојем и иновацијом производа. Следећи
тренд власничке трансформације
"Параћинка" је највећи деоничар
"Чоколенда" који од 1991. год., када је
основан па до данас ради успешно. Из
широг спектра производа "Чоколенда"
прсебно је атрактиван програм чоко-
лада у облику јунака из бајки, разних
животиња и других форми.

На новој локациЈИ, технички и КОРНАС
технолошки опремљена по најсавре-
менијим светским стандардима, налази
се погон "Корнас"-а, најмлађег "брата"
"Параћинке". Савремена производња,
квалитет и модерна реклама учинили су
да палета чипс-производа, популарни
"Фамозо" врло брзо уђе у групу
омиљених "грицкалица".

ПАРАЋИН 19894999

mss

1375

ХЛАДЊАЧА " НАТУРАЛ

■■

-■

Обзиром на целокупну привредну ситуацију у земљи
и трајно опредељење ка развоју пољопривреде хладњачу
"Натурал" многи са разлогом виде као перспективу
развоја у нашој општини.

Хладњача са прерадом је капацитета 5000 тона.
Укупна површина објекта је 7850 м2, а од тога 1350 м2
припада одељењу прераде, коморе заузимају 4400 м2,
галерије 500 м2 и анекс од 1600 м2.

Прелиминарна истраживања анкетирањем показала
су да постоји велика заинтересованост код пољопри-
вредних произвођача за будућу сарадњу у производњи,
откупу и складиштењу производа.

Грађевински и други радови на самој хладњачи су
при крају и очекује се скори почетак рада овог будућег
"вшптинског носиоца развоја.

ПАРАЋИН 1989-1999