The words you are searching are inside this book. To get more targeted content, please make full-text search by clicking here.

Наслов: 14 Дана
Година: II
Број: 48
датум издавања: 23-12-1975
издавач: ОК ССРН Параћина
ВД гл.одг. Ђорђе Петковић
друга одговорна лица: Народна библиотека "др Вићентије Ракић "
објекат у вези.
језик: Српски
врста извора: новине, листови, часописи
Садржај:

Discover the best professional documents and content resources in AnyFlip Document Base.
Search
Published by Vićentije Rakić Biblioteka Paraćin, 2020-12-29 07:14:20

48 14 Дана

Наслов: 14 Дана
Година: II
Број: 48
датум издавања: 23-12-1975
издавач: ОК ССРН Параћина
ВД гл.одг. Ђорђе Петковић
друга одговорна лица: Народна библиотека "др Вићентије Ракић "
објекат у вези.
језик: Српски
врста извора: новине, листови, часописи
Садржај:

новогвдишњд ГОЛПНА II
ПОРУИД с БРОЈ 48
ПАРАБИН
ДАНАПРЕПСЕДНИНД I
ШПШШЕ 23. ДЕПЕМБАР 1975.
ИЗЛАЗИ СВАКОГ
ВПШТИНЕ лист СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ С А В Е 3 А РАДНОГ НА РОД а ЛРУГОГ УТОРКА
ЦЕНА 1 ДИНАР
Улазнмо v Hobv годину.
као и увек, пуни оптимиз ОПШТИНЕ ПАРАБИН
ма. жеља и планови, са ве-
ром v боље сутра. достојан
ствснп и поносни, како ro и
приличи јелној виталној на
пији која је, када устрсба,
спрсмна и на искушења и
жртве

.Mii смо кренули врло ис
правпим путе.м v настојањг
да нам општа крстан»а прати
и ниво друшгвеног стачдар-
да.

Рашчистили смо са чињс-
ницом да само cnocieeiie
сиагс прсдстављају најснгур
нији ослонац таквим крета
шша п да једино наш лични
стандард можс успешни да
ирати и изграћује друштвс-
ни.

Самодопрпнос смо увели
као саставни део нашег иш
вљења и v селу н v граду.
Где такве мере hiicv адекват
не потребама. средина заос-
тате за временом Koie про-
лази. Самодоприносом смо
изграћивали водовод, здрав-
ствене установе, школе, пу-
теве, улиие. канализацију.
уличнл' расвету, инспгтуцпје
за збрињаваих: дене. домове
културе. библнотеке и ннз
другнх објеката друштвеиог
стандарда. Сва та улагања су
адекватна висини самодоп-
риноса v односу на потреис
средине и v граду и на селу.
Чак cv нека ссла v поједн-
мнм акнијама учинила више
од грала. Ми не можемо да
заобиђемо чињеницу ла сва
ки стаидард коигга, а ол ви-
сине стандарда завнси и ње
гова цена.

ЛогиМно ie да ту цену мо
ра да плати она средина н
свакн појединац v њој, који
н корпсти тај стапдард.

Краје.м наступајуће године
истиче самодопрпнос за нз-
градњу улипа п каналнзапн
ie v граду. Параћпн је зах-
ваљујући улагањима својих
граћана постао велико гра-
дплнште. Али ie сигурно да
и поред много обављеног по
сла. ioui толнко нас очекује.
На пола пгта не смемо да
стапемо. II оно шго ie из-
rpabcno тражи трошкоче v
редовном одржавању при
експлоагацп.јп а опо што ic
започето и псплаппрано тре
ба до краја пзвршпти. На
то иас обавезује и љухска
солидарносг п све веће пот
ребе. CurvpHo ie да не трс
ба пћи на повећање обавеза.
алп ie нсто тако нужно за
држати постојеће стање н
наставити и да.ве са садаш
њнм самодопрнносом.

Од тога нам завпси пзград
ња улпца и канализашце и
њено одржаван>е. Од тога
иам зависни хигијена, здрав
ље п изглед овога града.

Темпо нашег развоја иаме
ће као неодложене п другс
потребе и тражн њихово ре
шавање. На nparv ie прпме
на законских прописа за ве
рификацију Школског цен-
тра. Значај ie v толико вс-
ћи. iep благовремено у-дућу-
је на opnrv о младима. са
посебним акценто.м чшвенн
це да сс v том центру шко
Aviv и калровн радничке ом
ладине, за потребе наше прп
вреде.

Све су већн захтевн за бо
.вом и квалитетнијом здран
ственом заштнтом и јача-
>вем амбулатно поликлинич
ке службе.

Град нам расте v BiiCHiiv,
од некадашњнх четвроспрш-
иица сада нмамо н стамбенс
објекте од девет спрагова.
То нз дана v лан све впшс
намећс потребу за решава
њем проблема \’рећења гро-
бл»а. као врло озбиљног град
ског проблема.

Све овс потребе представ
Aaiv синтезу нашег жчвље
ња Почев од потреба садз-
ппве генерације, преко брн
re за младе којп представ
љају нашу будгћност до ода
вања дужне поште сеннма
нашнх cvrpabaua које испра
ћамо до вечнс куће.

У жељи да се v наступа-
јућој roAinnr масовно изјас-
нимо за продужетак са.модо-
нрииоса и да свим располо-
живим снагама прпступи.мо
решавању наших жпвотпих
проблсма. са најлепшим же
.\>ама чсстптам свим наишм
граћашша наступајућу 1976
годину.

СТРАНА 2 14 ДАНА БРОЈ 48

ДИСКУСИЈА ЧЛАНА ЦК СКЈ МИЛУТИНА МИЛОШЕВИКА НА КОНФЕРЕНЦШИ СК СФС

ДАЉЕ ЈАЧАЊЕ САВЕЗА КОМУНИСТА ТРИ
ДЕЦЕНИЈЕ
Другарицс п другови, не ствари у даљем јачању само има. Зато мислим да ће, nOTnv управљање се не можс, као што
управл>ања и повећању учеш- но равноправно, бити потребно je познато, никако свести са-
V читавој нашој земл>и, као ћа нспосредних произвођача у да се v вашој организацијп рас мо на радну органнзацију, без ★ГЛАС
што знате, обављају се избори управ.љању. Како то не бн би правл>а и о тим задацима v сбзира колико она ндсално бп
V Савезу комуниста. Ови избо ла тврдња без аргумената, ми Комуни. ла уређепа, јер то би било па- Обележаеање јубилеја 30. годшињице Штампарско-
ри који се код вас врше део слнм да могу само да подсе- рцнјално самогправљап>е. С ■издааачког предузећа „ГЛЛС” и 33. годишњице nojaee
cv општих избора. а v нсто вре тпм на то, да увођење делегат На тај цачип ћс доћп до пове тога оно мора бити интегрпса првог броја листа „ГЛАС", само је један од многих npo-
ме део анализе претходног пе скогснстема представл>а п инс- зивања пнтереса ваше радне ио са читавпм спстемом сомо
риода н оцењивање тог претхо титуционално омогућавање va организацнје н пнтереса шире ^прављања и мора обезбеђ,:ва
дног пернода. Можемо да каже ругкепом раду- да учествује пра друштвечо-политнчке заједнице тп vTimaj радника удруженог
мо, на ochobv овог малог увн ктнчно v одлучивању, не само п утипаја ваше органпзаЦиЈе на рада v целини.
да којп имамо нз спроведеннх tg што се ширс догађа. Само-

нзбора на другим ^местима, да унутар радне организације. већ грама, којим се у суштини, придружујемо прослави 30.
cv оцене о раду Савеза кому- годишњице нобеде над фашизмом.
ннста за ове прстходне две го на свим нивоима на којима се Даље спровођење Устава Лист „ГЛАС”, орган јединственог народно-ослободи-
дине углавном охрабрујуће и v нашој земљи одлучује. Исти
лачког фронта Србије, покренут 30. августа 1942. године,
да показују да смо v велнкој на, оно што cv били главчн за Уставне промене такође :е ннкако говорити о стабилиза- на основу одлуке ПК КПЈ за Србију, п предузеће, осно-

мери успели да извршимо опе даии v претходном периоду. ос ће мората да буду и даље цији а да се то не повежг н вано 3. октобра 1945. године, судбоносно су везани за на-
задатке који cv поставллни v предмет расправе за сваку ор- не посматра у тесној вези са шу револуцију и народноослободилачку борбу, као и за
првом релу Писмом друга Ти
та и Извршног бироа и оне за ганизациј^ СК. Ми смо за ово њима. Ми ћемо и v овој годи укуппе послератне резултате информативне. новинско-
датке који су постављени X кон време постагли то да смо у ни, а вероватно и до кра,а сре ■издавачке и штампарске делатности у СР Србији.
сресом, а за нас у Србији и свим раднпм организанијама дњорочног плана, имати поста
VII конгресо.м Савеза комуни обезбедилн, институциона лно-ус са економском нестабилнош- Његов допринос у гиирењу истине о народној peeo-
ста. Не бнх говорио о томе, то тавну приману, односно форми- tv. јер cv такве карактеристике луцији, многострука улога и удео у мобилисагву маса и
је познато, са каквим проблеми- рали смо основ.че организације v светској ппивреди, па наоав револуционарних снага у борби против непријатеља, ис
ма смо се мопали суочити не- '•друженог рала, негде радне је но и и v нашој, да се те теш- roptiicKit je већ омећен.
посредно иза Писма и X контре линиие итд. Међутим, то је ao коће не могу отклонити у тако
са, јер то је била управо пола- ста често чињено без детаљних кратком року, какав ie једно Илегална штампа била је убојито оружје на\ гооне
зна основа од које се морало припрема, без довољннх nmv- годишњи период. Читаво то борбе и његовог јединства, nucao .је д.р.уг ПЕТАР С ТАМ-
чавања и уз присуство различи- време ће морати, свака оогани БОЛИН на трогодиигншцу iизлажења листа „ГЛЛС". —
Она је храбрила наше борце, учила одборнике, позивала
у бој и њени ударци сједшвавали су се са ударцима cpn-
кћи даље у поставл>ању најнепо 1их пнтереса, тако да никако зашца удруженог рада н свака ских партизана".
среднијих ’ задатака и ради от
хлањања у првом реду онога не бисмо могли да кажемо да институција која vnecTBvie v У ратним условима, долажење до правих информацш
ie то тако савршено урађенои трошењу и расподелн дохотка, ја било је изузетно тешко. Размена еести измећу руко-
што је било лоше, како Gir СК да више нема потреба да се ту да 6vae с^очена, сачннн конкре водства партије, обласних и месних комитета и чланства
могао да јача и како би могао нрше ди.ље промене и усавппга тне програме стабилизанчје и била је, практично, немогућа. Једино је штампа, прено-
да извршава ове, заиста рево вања. Нисам сигуран да сте и ви да на њиховом извршавању шена с великом ризичношћу и опасношћу, била незаме-
луционарне, задатке поставље- сами то тако до Kpaia добро што ефикасније радн. Vonune нљива и нераскидива веза, не само унутар партије него
ие доношењем новог Устава и спровели, да v свакој јединичи мислим, да ћемо морати миого и за распрострањену мрежу револуционара, симпатизера
Х-тим конгресом. Tai периол може да дође до изпажаја vth више бриге да посветимо 1ача и родољуба.
ie утлавном бпо исгптњен радом цај непосредног произвођача у h>v одговорности, дисииплинеи
на извртпавањг ових залатака одлучивањг, не само о aoxotkv, ефикасности v споовођенл' до- ,Хлас” је разумљиво, у томе имао посебно место. Не
само да је био истински тумач расположења народа, да
и, без обзира птто не можемо него и о гсловима радз и ггпив- петих oAAVKa а да ие говорим је својом укупном корисношћу имао огроман утицај на
ређивања у пелпни. Верпватно о диспиплини v применн и по
рећи да емо све урадилн, да је Милутнн Милошевић ћете и ви моратп у томе неш- штовању законнтости. V г.рет јачање покрета за ослобоћење, него и чињеницом да је
све v најбољем реду. можемо у сред Београда, у осињаку гестаповском и специјалне
то више да vpaAirre. ходном пеоиоду смо имали так Недићеве полиције био припреман, штампан и растуран
све да опењујемо веома позити таје и v. овом следећем. Без об Уставне промене пмаш за вг CHTvarniiv да cv се закони скоро три године.
вно и то се практачно чини у зира којим ћемо интензитетом шгљ ттграчп јачање матепшал могли. без великог оизика, за
-ч--и----т--а--в---о- «ј -з--е--м----љ----и--. —Без о_б_зира, ко -р--а---д- -и---т---и--—и----н---а- -----к--о--■ји.------ћ---е--м----о- начнн не базе. Према -т--о---м—е. —не може обилазити и не поштовати. То је подвиг који, у аналима илегалне штампе у так-
вим условима скоро да нелш равна. Истовремено и сведо-
ioin штошта поправити, и даље чанство о изузетној храбросги и вештини комуниста да
лико можемо ставити критич- ocraie оно што смо назначили се фашистичко зло надмудри и победи.
ких примелби на оно што још Уставом и Конгресом да и
није учињено, ипак за кратко овом АБОгодишњем периоду. Yа Повећаље ттродуктивности рада Aticr је, истовремено, рељефни сведок једног изузе-
тног времена за наш народ, за нашу земљу. И не само
време ми смо направили круп- и дуже, на томе радимо. У рату, него и у послератном периоду. Са јутарњим и ee-
Мислим да ће v следећем пе могли, не само v вашој радној черњим изоањима, у тчражу од преко 70.000 примерака,
риоду то бити немогуће, јер v организацији. Годинама ie то
противном и најбоље одхуке било занемарено, тако да ннје остваривао је инфармативно-политичку улогу народног-
Јачање Савеза комуниста неће вредити ни пребијене па- било ни моралне ни материјал •ослободилачког фронта Србије пуних осам година. V го-
ре, а нарочито ако komvhhcth, не стимулације а неопхолно је диггама, које су, вероватно, у новијој историји наше зе-
Мислим да су то iп—ознате иа извршавању задатака од ст првн не р—адЛе2 с~в—им■' с-и--л--а-м--а1 ннаада с_е__призна све оно што поед- мље биле најтеже, „Глас" се доследно борио и оствари-
ствари. али најглавније остај’е ране свих ииззвврршшаавваањњуу.. ЗЗаатооккоо ссттааввљљаа ууннааппррееђђеењњее производ- eao циљеве СКЈ.
даље јачање Савеза комуниста . ... чрлааднноивкаа,ккоолнилеааекрркгаативвивннваооа,’ №ИХОВОМ питање стаоилизашпе ње, vuitcav и рационализаииш.
v пелини и борба за даље ожн дакле 3500 нкретно С тим v вези, обзиром &а се Тај период, бесумње, прсдставља у животу листа и
v вашој ралној организацнји самог нредузећа посебну вредност и важност.
Допринос предузећа, од престанка излажења листа,
вотворење Устава и уставних са Савезом комуниста на челу. значи, пре свега, повећање про- налазимо поед ииззррааддоомм сред инфармативној, штампарско-издавачкој делатности је, у
промена. Такође, остаје борба То је један део. дуктивности рада, то је глав- нлрочног програма развоја, ви
за развијање друштвено-еконо- ни услов за повећање дохогка ћете свакако, vkoahko to нис- минуле три деценије, изразит. Кроз штампу великог
мских односа на основама са Друто, скоро да и није Сило и стабилизације. Повећање про те, о вашем nporpaMv развоја броја листова, часописа и других публикација доуштве-
но-политичких заједница, орновннх организација ydpyt.„:, :л
моуправљања, као и задапн v говора о томе какви су сада дуктивности рада свакако пред детаљније да пазговапаге v жендг рада и издавачких предузећа, извршен је ceojeepc'
вези са стабилизационом поли- заддци организације СК, ва- впђа рационалниј.у ..произвол- светлу, свих ових екопомских
тиком и јачањем одбрамбене шег колектива v ши__р_и_м___д_р_у_ш__ »v и гве"ћу -ш-т--е-д--њ- -у, ^—но-в—атор;- кре_т_а_њ__а__к_о_д___н_а_с п.. v. с_в_е_т_у и ни друштвено-политички задатак. Бриж г,нвн лплччтнча-
споообности и бсзбедности на твено-политачким зrа;ј-е.д-н.-и~нама. ство и патентирање. Добро је добро да процените којим ће ри могли би да израчунају да је за три деценије одштам-
ше земл>е. Нарrавно да из свих Ту, пре свега,. мислим на Оп- дАаа ссее ппооссллее дAуvж-жеегг ввппееммееннаа v те темпом и на koi’h начнн да nano у штампарији „Глас” близу три милијарде разних
најглавнијих задатака произи- штину, Социјалистички савсз, вашем реферату нешто рекло л>е да се развиште. Tv пре све тиража...
Данас је „Глас” са новим, веома модерним производ-
лази читав низ других, алп ово месну заједницу, иннтереснс за- о rн—ов—атор--с-т-в- -у ~и рацио—нал■ и—за-- та, мислим на инвестишкнго по ним капацитетима, у које је уложио у последн>их пет
је» рекло би се оно с чим ће>- једннце и друго. Мислим даће пији. ieo сматпам да ту не сто литику а и пронзводну ори.јен
мо се највише суочавати и на то бити неопходко, иначе се јијиммоо ттааккоо ддооббрроо како бисмо тацију. година 25 милиона динара, у потпуности оенособљен да
задовољи нарасле самоуправне потребе v брзој npunpe-
4cmv ћемо највише радити. неће моћи на најуспешији на- ми, штампи и дистрибуцији информагшја.
A.V.Б.и-в-а--сш-т-ее----до-ар--нг--аа-сн--и-г-з-оа-вц--ои-р»ј_еилисСкоК ра- чннi да извршавају сви поста Vnpaeo, због свега тога, прослава јубилеја „Гласа"
у вљени задаци. Нарочито акосе Јачање безбедности
претходном периоду. “М2ислим. чланови СК" iизоловано ангаж^- има нарочит политички, друштвени и подстицаЈНи зна-
на ochobv пзвештаја, рефера-’-a ii’ на тим пословима Без vуxк
и дискусија које cv досад во ључивања широких слојева ра-
ћоне да ie та опена доста соли мшх људи и грађана. ĆK нећс
дна Јер cv обухваћени утлав- моћи да изврши ту своју осггов-
ном, сви онн најважни|и посло ну, предводничку, авангардну у-
ви којима се ова организашпа догу. Због тога, није по среди са-
досад бавила. Но, сматрам да мо потреба v 6ooiv a>vah који
ie остало недоречено оно apvto ће се наћи v бази самотлтрав
што се олносн на рад СК ва љања v Општани. месним заје
ше организапије, однооно на дницама итд. У питању ie V4e
оно што cv гграктично и најши шће људи v одлпчивању о оним
ое тледано, задаци Савеза ко- средствпма и оном делу дохо
муниста. -гка који Hnie тако мали а ко
in оллазн из ралне опганнзапн-
Задаци ваше организагпг|е нп је. Основно начело Уставз је
cv само зато да vHvrap себе ра хтграво v томе да удружени
справ.љате о појединим пробле рад oAAvvvie о целиии друштве
мима, већ да се тако оспособ- не репрдукције на свим нгпзо-

Крчаг још није завршен ОДЛАЗАКљени исговремено ангажујете
Рекао бих још само о томе обзира што не треба сумњи«и чај.
ie било речи и v реферату да тн било кога, ипак не греба Историјска улога листа и предузећа, као и данашњи
вп имате разлога, више од дрт бити ни толико сентимеи1 алан
гих, да се позабавите јачањем иа пустити да се ради оно шго допринос и укупни резултати које остварује 350 радни-
безбедности земље. односно в? нам наноси материјалне и no ка у „Гласу” са преко 50 милиона укупног прихода, за-
служују да буду на адекватан начин и обележени.

шег колектива и о учешћу чла литичке штете. Непријатељ че-
нова СК и свих радника v ства сто има за циљ те полити-
рању и јачању те безбедно>-ги. чке ефекте који cv, за H>ei а.
Ми то не чинимо зато што ми значајнији него ли материјал ПОСЛЕДЊА ВЕСТ
слимо да Југославиш сада пре на штета. Такође мислим да
ти нека изузетна и посебна оча све ово што ie данас речено
сност. Увексмоимали разнена- треба да послужи. не као сгвар ИЗБОРИ УСПЕШНО ЗАВРШЕНИ

сртаје, притиске и пропаганду која ће послужити ради зао- Јуче и прекјуче одржани су Пар дана раније, делегације
са разних страна и завчсно криживања материјала са Кон изборн за делегате скупштина су извршиле и своје консти-
ie било само да ли ie 1ачег ференције, већ да то буду упра- Јцчцчвсјеееандилннме:јиоотокут’СоСпуанрССi таРРОпирвННпшопшлз,ш1аехтккт.иооињнКјјнааииссахнкккоотiјооeеевјјрензекаассојмнаенмидфхојнееуорпезррснаеаа--- туисање и изабрале своје цред
интензитета са Истока идл са бо ствари са кошма ће СК мо С1шдикатом бнла носњлац из- седавајуће и њихове замени-
Запада и то. поема т-о-м---е. -ни!е рати најнепосредније да се ба буоГпрен.„егнаг>ктоиквонночсатиии, . избори су ке.
ништа ново. Ни ова ситуација ви v будућности. а ia верујем
о koioi сада разговарамо нп:е да ће он то и да учини.
изузетно нова нити сложенија,
ап..лт. тие маикшслци.ем .kдo.аivј■евоvдисмклоо—пзау оi.a-п- ГНа_ Kpaiv, д_озволите, да, вас
чање СК и самоуправног снсте —цпоизшдраСвКим и.и.----дц-а-е-л-ц-о-ме-j-л-о--кј-о-о-лрегкатниивзуа,
ма и tv ie неопходно да 6vao- као и новоизабраном рукивод- ДОЕАДАШЊЕГ
мо јединствени. Ви tv имаге Као што је познато, из Р«- УРЕДННКА
• Више покушаја даје снаге. На првом покушају да више учините. јерисами зна ctbv, пожелим много успеха v дова делегација друштвених
застају побећени. те да сте имали хаварпје и Као што 1е познато, од
неразјашњеие пожаре и. без р_аду и„ надам се д, а ће р_е_з_у_л д_елатао--с-т--и7 v месним заједни- овог броја друг Борђе
• Незадоеољам еи овим сеетом? Петковић, досадашњн
То је зато што еи и ти учестеовао у његовом тати н. а идућој конференцији бирани су чланови скуп- главни уредннк нашег Ли
_. штина, како постојећих, тако ста, престаје да учеству-
стварању. бита још бољи. и новоформираних ингересних је у уређивању листа,
• Ако хоћеш да узбудиш пакао, дај бес.числици упо- попгго ‘ 1. janvapa 1976.
заједнима за информисање, те сгупа на радно место са-
требу. хничку културу и одмор, ре- мосталног рсферента за
• Cee је маска, јер истина се не тражи у позори- креацију и турнзам радника. самоуправљање и норма-
Делегације за ингересне зајед тивну делатност у Фаб-
шту. нице за облас птризреде, по- риш! цемента ,.Новн По-
• Песник се одмара npe рада. После рада — одлази ред досадашњих заједница за повац" v Поповцу.
развој привреде н стамбене
из живота. послове, по први пут су бира- На конкурс за уредни.
• Мало порочности не шкоди ерлини, каже ли- ле н чланове скупштина нове ка листа пршавио се са-
садгоуправне иитересн|е зацед- мо друг Слободан Саша
цемер. нице за локал_не и некатего- Букић, професоо књиже
• Љубимо ее жмурећи. Да би лакше дочарали доба рисане гцтеве. вности и досадашњи лн-
Упоредо са изборима за ор- ректор ОШ ,Д5ура Јак-
кад су само двоје чинили рај. гане општинских самоуправ- шић", те се очекује да
• Свако ограничење ствара илузију. них интересних заједница, би- he Отчтинска конАерен-.
• Много creapu — и свет је тућ, ненрихеатљив. Ма- ција ССРН на наоелној
рани cv и представници v не- седнгпш ос \пбо vmi до-
ло маште — и свет је наш, допадљив. ким регионалним и републич- садашњег и именоватп
ким интересним заједницама, ноног- voc \ннка.
о • Одаано /е позната судбина нроналазача: Америка лок ћс се за остале избори
сс не зове no Колумбу. одржати накнално. Тако ie за РелакпиЈа се advtv Пет
• Бледа личност заузима нозу која вапи за пошто- члана Скутпштгне Р1лтубличке ковићу захваллгје на ло
вањем. СИЗ за магистпа.мге гпггеве сиапимм pa_w и сарал-
изабран из наше Општане њи и же\и mv rrvHo vc-
s • У празнини је удобно смег^тена г.гупост. лрут Миодраг Јовановић, ли- пеха на нозој дужноста.
шсfiQ Миодраг МиЈовић-Кант пломтграгп! агроном. а за чла-
на Републичке СИЗ пензионо
и инвалидевп осигуоање дплт
Лоагомпр Бурић, ше> ХТЗ
службе v Српској фабрици ста

Миодраг Анђелковић: Сгарп Параћин кла.













БРОЈ 48 14 ДАНА СТРАНА 9

ПРОТИВПОЖАРНА ЗАШТИТА

На осиову члана 48 Статута Самоуправне иитересне Y „13. ОКТОБРУ” АНКЕТА:
ваједшгае за развој привреде' н отварање пових ра мтих
места СКУППЈТИНА ЗЛЈЕДНИЦЕ РАСПИСУЈЕ Мере безбедности Није ваљало

КОНКYPC

за рзаподелу средстава из прнлнва за Противпожарној заштити у Али, у тстку су припреме да — изменићемо
1976. годнну Гргћеаинско производном пре- се овај акутни ттроблем реши и
дузећу „13 октобар” до сада се
Услови: пок.\ања.\а врло мала и.ли ско- имовина 6o.se обезбеди. Прави- И поред многобројних те- ку шгету. Томе се мора
— Право добијања кредита имајг само ортаггизације ро незнатна пажња. сазпали .шиком о противпожарној заш шкоћа које cv пратиле ста стати на пуг-
удружсног рала које су иотшгсншш Самоуттравног спора-
зума о оснивању заједнице; смо у разговорг са Снежаном тиги који треба да се усвоји рт новог Грађевинског про- Мислим да нам fe возни
— Првенство при доделдовању кредита имаће оргаии- Станковић, дипломираним ин- предвнћене су све потребне ме нзводиог предузећа „13 октс парк још прилично ситома
зација удружгног рада која Програмом обезбећује већп жетвером зашпгге на раду. Тај бар”, постигнтти cv задово гаан. Зато нова механизаци
доходак и акумулашсју и запослење већег броја радника проблем је некако увек остав- ре и превентиве. л>авајтћи резултати који пу ја је непоходна.
у oahocv на тражена средства, као и краћи рок стгплате но обећавап’ х iom вишг
кремита; .sch по странп, о њему се није Такоће, воде се ггреговори са
— Програм из претходне тачкс мора да садржи на- много расправља.\о. Ba.saa, за Професионалном ватрогасном
рочито: ово кратко време, ол заједнич- обавезују. Сретен Миленковић, пос-
— осиовие податке о инвеститору са освртом на до- ког старта граћевинара није се јединицом v * дду око удружи
садашњн развој, могло сваком проблему дати ол вања средстава за прстгнвпожа- Chtvpho fe да за тако кра ловођа:
— анализу тржишта (досалашња произвадња, потро- тко време свим проблемима
шња у земљи, увоз и извоз робе која је предмет инве- говарајући третман. рну заштигу, који ће се најве се није могло прнћи са адв — Минуло време заЈеднич
стипионог улагања, будући развој потрошње), ког рада Комбината ie вре
— анализу капашгтета и избор производног програма; Треиутно сем ватрогасних а- роватније завршити позитивно. кватном пажњом и зато ј« ме уходавања. Ми видимо
— анализу оировинске базе, енергетски изворп п мо- парата других реквизита нема, Организстваће се н противпо- било пуно неспоразума, нере
гућности снабдевања; шених ситуашгЈа... О томе све недостатке, али они су
— опис технолошког пропеса пре и после инвеста- многа бурад за воду су празна нормалнп за овако младу
рања; и тако Aa.se. жарни курс на коме ће се стра nrra све није ваљало v про- фирму, и настојаћемо да их
— радна снага по структурп пре и после инвести- жари 6o.se обучити у р\"ковању шлој и шта се мора проме
рања; И поред овакве неозбиллос- нити у следећој Новој годи- елиминишемо.
— потребна улагања у основна и обртна среиства rro тл није било случајсва пожара апаратима. ни разговарали смо са рад- По мени под хтино треба
структури и роковима враћања;
— обрачун укупног прихода и његова расподела пр« на градплиштима. Нарочито је Знамо да све ове превенти- нчпима овог предузећа: обезбедити стручни кадарко
и после инвестирања; у опасности радна јединииа Сто вне мере нису јсдина сигур-
— рачуни рентабилитета; ларија, у којој се радниш! не Томислав Стефановнћ, вн јим смо још сиромашни, за
— предлот обезбећења и враћање потребних средста- придржавају гтрогтиса и пуше ност. Људска пажња и опрез- тим регулисати расподелу ли
ва за програмирано улагање; тамо где заиста не бн смели то ност су свакако најважннји фа сококвалификовани зцдар: чннх доходака, обезбедитн
—- Оппггп услови за доделу зајма су: механизацију за несмегану
— камата 8 одсто годишње, да чине. Ништа мања опасност кторп за безбелност од пожара. — Прво, ХТЗ опрема мс производњу и тако даљс.
— рок отплате не може бити дужи од 7 година. од пожара није и на осталнм же се слободно рећи ни|е ни
— Захтеви се подносе најкасниЈе до 25. фебруара радилиштима. постојала, друго, није се во И на крају обратити већу
1976. године Самоуправној интересној зајелнзши за раз- М. ДизпгтриЈевић дило рачуна о друштвено’ пажњу обавештености на-
вој прнвреле и отварање нових ралних места преко Се-
кретаријата за прнвреду, друштвсне службе и фпнанси- имовинн, затим недостајао шпх радника. Заправо рад-
је Скупштинс Општпне. ie топли оброк и лични до ници на градилиштима ни-
— За ближа обавештења и објашњења обратити се ходак је био колебљнв. како не добнјају лисг „14
Секретаријату за приврелу, другптвене службе и финан- РАДНА ЈЕДИНИЦА „СТОЛАРИЈА” Верујемо да ће се v Но дана".
сије Скупштине општине.
МОЖЕМО И ВИШЕ noi години ови пооблеми ре СтаноЈе Силшћ, пословођа:
СКУПШТИНА шити на залово.%ава{чћп на
чјш, а решење неких је у — Поред стручног кадраи
СИЗ за развој привреде и току. механизације, већа пажња
отварање нових радних места се мора посветитп бризи о
■ Година успешног пословања ■ Недостатак радног njrocropa СтоЈап Митић, тракторис- друштвенојј имовини и дис-
■ Нове машине за типовањс та: , циплини на радњшштима Ве

Некадашње столарско пре вим машинама примиће qe и — Мислим да смо v овој рујем да ће ово ново рачуно
дузеће „Напредак” сада послу- један број нових радника. годинн, која се ближи кра водство то успети. Сматрам
је у саставу .ЈТрогреса” као Сем поменутих проблема jv, постаг.иг заиста мчого за потребно да истакнем и
радна јединица „Столарија". овај мали колектив не сусре- али да морамо и можемо бол>и рад Снндиката, који ће
Постоји још од 1952. године и ће се са производима друге још више. Пратећих проблс сигурно још ефикасније де-
најстарије је предузећеs ове природе. Саралња мсђу л»удп- ма Је било а навешћу само ловати у Новој години.

врсте у нашој ОiпnuшiiтHиHнUи. Тре- ма п друштвено политичким најважнпје. То cv биле изјаве неколи
ко радника. Сви cv онн no
нутно запошл>ава 25 радника. организацијама у ООУР-у у Радна и технолоптка лис ред примедби н опаски о про-
а производп ове јединине на- предузећу је одлична. Девет циплина није била на задо теклом раду изразнли и ви-
лазе се у многим установама чланова у Савезу комуниста вољавајућем нивоу. Mer>e ко cokv ao3v оптимизма, која
код нас и ван наше Комуне. заједно са осталпма расправ- ie се већ сада npevsHMaiv А» ie и најболва гаранција да
Нови оолитери такође су оп- љају о свим важним гпггањи- ле ст извесне резултатс. ће Нова година бити успеш-
ремљенп столзријом коју су ма и усмеравају раззој на нај-
израдили вешти мзјстори овог погоднијн начин који се укла Непотребна одсуствовањз нија.
са посла, под нзговором Go
JVP-a. па v токове самоугтрављања. ловања, нанеле cv нам вели Бележно:
М. Димнтрнјевић
Деветомесечхи период завр I
шен је врло успешно. Чиста М. ДимитриЈевић

добит износи 230000 динара
а просечни лпчнп доходак
креће се око 250 хиљада ста
рих динара.

Уствари, цела ова тодина ће
бити успешно окончана. &--Ј !.. ■>
ФТМ „ПРОЛЕТЕР i
— Али како иде зимски пе- tst: rVj
риод када грађевински радо-
ГРАЂЕВИИСКО ПРОМЗВОДНО ПРЕДУЗЕЂЕ
Залихе испариле ви сгагнирају т° ће се одра-
зити и на наш посао, каже
Боривоје Милошсвић, руково-
дилац. Ипак. то не би пред-
CTaB.sa.vo проблем да пмамо
Фабрика текспг.ших магшша тромесечје у 1976. години. По- довољно радног iipocTopa, јср
..Пролетер" у Параћину aajcsv- ред тога — како нам је рекао
чила је уговоре о продаји сво- дипектор фабрЈгке Томислав ^1j0 могли да пзрађујсмо
јих прозсзвода у врсдности од Лрснћ, у току су преговорн са палете за Српскл’ фабрику ста-
9 милиона динара. Продате су још иеким органнзацијама у- кла. Међутим, како су v *РУ-
АВе комплетне линије апарата друженог рада о закључивању гу и зградама у коме мп ради-
ea бојење текстила под висо- уговопа за продају апарата за мо налази стовариште због те-
ким притиском типа „РС-600" бојење. скобе не можемо да прихва-
тимо ову понуду. Кад би се
Тексти.лном комбинату у Гњи- По-ре.а- п.роизв_ол_ње. оп.реме за ускоро овај проблем решно, а СВИМ СВОЈИМ ПОСЛОВНИМ ПРИЈАТЕЉИМА РАДНИМ
лану, као и две комплетне ли- текстилну индустрију, .ЈТроле- мц то очекгјемо, мирно бис- ЉУДИМА И ГРАБАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАНИН
није апарата за бојење типа тер" врши и услуге једном мо сачека.чи зимске месеце сз
„РР-250" Вунарском комбинату броЈу радних оргаиизапија ко- пуним капацитетима. ЈеР, мн честита
у Кули и МариборскоЈ текстил- је ее састоје у механичкоЈ о- заиста можемо и више.
ној индустрити. Са предузећем бради појединих делова или
,Ј1рва искра’' у Баричу закљу- елемената за машиноградњу. V даљем разговору са руко-
чен је уговор о продаји 15 ме- Тахва пословна сарадња успо- водиоцем „Столарије" сазнали
шалица за потребе кондитор стављена Је са предузећем „14 смо да је молернизација про-
ске идустрије. октобар" из Крушевца, „Треп- изводње следећи најважнији
чстм” из Косовске Мигровице и корак. Данас је овде произво
Реализација ових протавода друтима. Ла ова сарадња поста- дња органмзована као и пре
Иа тржишгу за Фабрсику тек- не трајнија и сигурнија воде се двадесстак годима. Планиранс
стилних машина .ДТролетер” претовор« за закључивање ду- ie да семавшећинvа 197з6а. готдиипноивањнае
има двоструки значај — с Једне горочних аранжмана и очекуЈе
страие смањене оузалихе гото- се да ће ускоро доћи до погпп- плакара и машина за пггуцо
вих производа за 70 одсто и на снвања утовора. вање. V ту сврху издвојена су
тај начин су сведене у норма- оредства ол око 3 милиона
лие оквире, а с друге стране
обезбеђени су послови за прво Д. Г. старих динара. Упстредо са но

MiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiliiiiiiiiiiiiiiiiiiifiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiniiiniii: 1976 ОДИНУ

I

^ŽrJoilđiEI*

■» А R А 6 ■ N И ОБАВЕШТАВА:
>• Mllullnoviea ter« 3 Изводи радове високе градње са завршним, занатским и
монтажерским радовима;
*
0 Изводи радове ниске градње (улица, путева, канализа-
II НОВУ 1976. ГОДИНУ ције и др.);
СВИМ РАДНИМ ЛзУДИМА И ГРАБАНИМА
ОПШТИНЕ ПАРАБИН > Производи и продаје грађевински материјал.

?.||1111ииг1пд!пап1ш111ип1пп1штшшп1шппштишлшшш1пишп1л1ш1ил1шп1пш!1п1ш1п1шпппш11пипшппппшип1111п1п1ш1шш1111ш1111п11111111111п =

СТРАНА 10 14 ДАНА БРОЈ 43

ШТАМПАРИЈА НА KPAJY ГОДИНЕ

УГОВОРЕНА ПРМЗВОДЊА ЗА197G 1 ПОЛоОПРИВРЕДНО-ИНДYC ТРИЈСКИ КОМБИНАТ
„КУПРИЈА" — БУПРИЈА
Укупан приход у Графичко- данас производи овог Предузе- — Због смањсња физичког о- '<;
-издавачком предузећу „Вук ћа одлазе у Македонцју, САП бима производње у многим рад Настао интегрисањем пољопрнвредних и прехрамбсних организација у средњсм •<>
Караиић” задњих година рапид Косово и Војводину. ним организацијама са којима Поморављу, Комбинат је преузео улогу носиоиа развоја у овој областн на подруч-
но је растао. ју регпона са тендснцијом даљег удруживања и повсзивања средњих организација.
Квалитетом производа п тач послујемо, а с обзиром да смо Здружене ООУР Комбината:
Y 1971. годнни износио је ношћу услуга Штампарпја је ми пратећа индустрнја, били
свега 7000 000 дииара, у 1973. стскла поверење великнх и смо прннуђени да удвостручи- Фабрика шећера „Данило Димитријвић”
већ 1000.000 дпнара, а у 1974. о- реномнраних фабрнка као шго мо број купаца. Па и поред то
ко 2 000 000. Ове годпне сс пред су: „Соко — Штарк" пз Беог- ra укупан прпход је порастао I Индустрија месиих производа и конзерви „Јухор-згспсрт”
виђа да приход износи око за свега 3500 000 дпнара, рекао
2 350 000 динара. је рада, Фабрпка сијалица „Тес- нам јс Атанасије Аранђеловић, Фабрика бомбона и ратлука „Параћинка”
ла”, „Таково” Горњн Мнлано- камерцијални днректор. Фабрика кекса и валфа „Раваница”
Y почетку Штампарпја вац, Пнвара Битољ, Пивара
е Пољопривредно добро „Добричево”
развијала сарадњу са предузе- Псћ, Фабрика шећера у Црвен Мораћсмо да уложимо вшнс е Кооперација „Напрдак”
капора и верујемо да ћсмо ус
ћима која су гравитирала Па- ки и другнх, и да всћ сада за пешно пословати у Новој 1976.
раћину, односно на уско локол пдућу годину нма обезбеђену годшш.

ном подручју. Каснвје се та производњу за око 88 одсто од

сарадња прошнрује тако да плашфанс. М. Дилпггријсвпћ

Кооперација „Слога”

ПОРТРЕТ ЈЕДНОГ ПОШТАРА много млађим и жусгрпјим ® Угоститељско-туристичка и производна организапт'јз
поштарп.ма. Много је кило-
мстара остало иза овог се- „Слога”
Хиљш мограма' поздрава докосог човека и на „хиља-
дс килограма поздрава”. <3 Служба заједничких послова ПИК-а.
И кал би поново почпњао
жиботни пут, опет ба
постао поштар, тврдио нам
На крају старе тодине колектива за самопрегоран јс на крају разговора чак СРДАЧНО 4ECTHTAJY Н О В Y 1976. Г О Д И Н Y СВИМ ГРА-
некако увек пожурнмо да рад, а пре три годнне до- и сима школујем .\а поста- БАНИМА И РАДНИМ Лз^ДИМА ПАРАБИНА И БУПРИЈЕ И
се сетимо својпх ближих био је н Повељу за залага- пс службеннк ПТТ. СВИМ СВОЈИМ ПОТРОШАЧИМА, КООПЕРАНТИМА, ПОСЛОВ-
и даљих, пријатеља, друга- ње п развој ПТТ службс НИМ ПРИЈАТЕЛзИМА И САРАДНИЦИМА.
ра и познаника, да им ка- и самоуправ.љања. Члап јс За Нову годпну Деспот
жемо да их нисмо забора- Радничксг савета у ООУР-у Милетнћ има пуно же.ља.
вили, да им честитамо Но- као н на нпвоу Предузс- Наравпо бољи личнп дохо-
ву годину и поже.шмо им ћа.
пуно успеха. дак, скпаћивањс ралнс нс-
А од тих наших честитки Чика Деспот свакоднев- де.ље... Јслна од :кеља је
но препешачц по 15 кило- ла кориснпцн ПТТ услуга ПРВА ФАБРИКА АДИТИВА Y НАШОЈ ЗЕМЛзИ
и писама поштарске торбе метара са торбом тешко.м буду мало ажуршгји у п.\а-
nocrajv пуније н теже, а и по 30 килограма. ћању, а урбанистн да по- Почетак средином лета
поштари мало споријс ко- всду biuuc рач\’на код ну-
рдчају, али ипак све ношиљ Н тако сваког дана. Су- Mcpitcaiba зграда у стамбе- Адитнви — беланчевинастп ЈМонтнрање опреме н произво- града и институт „Борис Ки-
ке сгигну на праву адресу. срети са људима. Нсгде ним плановима. препарати већ средштом илуће дни процес: iконтролисаће Ин- дрн""
унесе радост, негде вессљс. годинс почеће да се производс ститут за прераду*меса нз Бео- М. Димитријевнћ
Поред пуне торбе Деспот негде тжурбаност па н ту- На крају поздравно јс први пут у нашој земљи у но-
Милетић носи и 52 године, гу. И свн га познају, распм- свс своје колеге н корисни-
али |ош увек свсже корача, тују се. ке ПТТ услута. и чесгитао
савсстан и тачан, увек ораи пм Нову годпну. Ово је пр-
за игалу. За најмлађе који се п нај- ва честитка коју ие мора
више радују Новој години
Деспот је рођен 1923. го- он је старп „Чнка пош-
дине v Решавицн. Y ПТТ
служби је од 1948. годинс. rap”. Али, Деспот сс пе ,xui- лпчно да уручи. вој фабршш чији су радови у ----------------------------------------- —
За то време добио је не- ри са епитетом „стари”. Он
завршној фази. Наредних дана
ko.vhko признања од свог се равноправно носн са М. Димнтрнјевић изводиђе се занатски радови, а

после тога приступиће се мон-
тирању машпна и савремене о- ПРЕДУЗЕБЕ ЗА ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈУ
преме Koja je набављена од до-
' маћих а делпмично и од ино-
е страних произвођача. ВОДОВОДНЕ ЦЕВИ
Иначе, ово ћс бити јелинствс-
ПАРАБНН J на фабрика у нашој земл>и, ко-
ЈУГОбДНКА Л ја ће производитн беланчевп- У 19 УЛИЦА ;
5 насти прах. око хи.љаду тона го-
3 лишње. Наша прехрамбена п П_редузсћс за водовод н___к_а- ској, Бошка Бухс. Стрпшкој,'
i фармацеутска индусгрија још
X ув<к увозе овај пеопходни са- иалнзацију „Водовод” урадило Брсгалнмчкој. Прешерповој.Ap
< стојак. је око 3,5 километра нових во- иарској, Скадарској. Космај-

гЈs Инвеститор фабрике алитива доводннх цсви нешто впше не ској, Студснтској, Пећкој.Бран
је Основна органнзација улру- го што Је било занртано пла- ка Крсмановнћа п Брегалнич-
кој.
> женог рада „Пољопривредна ”°м 311 °ВУ годину.

,i — Прикупља динарске и девизне штед < производња” која послује у са- Сваки К11лометар коштао јс Такоћс јс у току пзградња
I не улоге уз максималну камату; j сеоског водовода за село Ша-
из Бео- око 250 000 динара, што значи иац, Чепурс н Д. Видово, која
,i — Отвара жиро и текгће рачуне гра- града. да укупна вредност радова из- због лошнх временскпх прилп-
ђана и врши све услуте no њима, уз вео.ма носп око 900 000 дннара. Пре- ка ис одмичс по плану, алн сс
,i повољие услове; До краја ће у пздизању фа- дузеће је учествовало са јед- рачуна да he на пролеће глав-
брике бити уложсно око 22 мн- нпом трећпном средстава из нп довод доћн до Чепуре.
САДАШЊИМ лпона динара, а средсгва су својих фондова.
И БУДУЋИМ обсзбеђена.
ШТЕДИШАМА,
— Прима на вишегодишње орочавањс заОназшнуачпаrрјунврфедауб,риг_ок_веотрааелвиљитеипнвоа-v тсалОвељдмвееећниГгГомОО\дААитИпнлннеееицвВваооОмддлаОоо:ВввОооулдд jјieеe ппоосс- И за идућу годину планира-
уинарска и девпзна срелства граћана са нуде за склапање уговора мно- Мајевичкој. Ншишикбој,. Ивана по је да се изградп око четнрп
којима може да се обезбедитн пензија, по нова километра, као н да се
већана пензија, стипендија за школовање гих купаца из свих крајева на- Милушновића, 29. повембра., радовн на изградњп сеоског
леце издржавање за родитеље и др; ше земл>е, иако производња још Татар Богдановој, Браћс Југо- водовода највећим делом прп-
није почела. вића, Чика Љубпној, Зеленгор- веду крају. (М. Д.).

— Врши откуп девиза;

КОМИТЕНТИМА — Одобрава кредгггс за стамбену изгра ПОВОДОМ 60. ГОДИШЊИЦЕ ПРЕЛАСКА СРПСКЕ ВОЈСКЕ
лњу и куповину станова;

И ПОСЛОВНИМ — Одобрава кредите за пољопрнвредну ПРЕКО BE3HYTHE АЛБАНИЈЕ
ПРИЈАТЕЉИМА опрему (трахторе, прнкључне машине н ос
галу механизацију) н кредите за привред ПОГИБИЈА ПОДНАРЕДНИКА
не објекте у по.љопрггврсдп (привредне
зграде, сгаје н др.);

— Одобрава крсдите за унапређење уго МИЛОЈА
сгитељске, занатске н друге привредне де-
латности;

;< — Одоорава крелите за наоавку ауто- Положај Преполац, јесен 1915. године. ка врста мог заштитника. Био сам ослобоВен
мобила домаће производњс и аутомобнла дужности да ложим ватру.
ЧЕСТИТАМО који се монтпрају у нашој зсмљи: Послс жестоког артнљернјског дуела на-
ша Дебанцева батерија откривена је од стра- Oea батерија. можда случајно, бшш јс
■ — Одоорава кредитс за куповшп; па- не ненријатељске артиљерије и била је npu- нретежно састављена од људства из Темни-
мсштаја, тсхничкс и лругс гшдусгрнјскс нућена да .мења положај. Beh после десетог ha, крупних и оштрих људи са подножја Ју-
i’- НОВУ робе трајне потрошње; .иинута батерија је била у покрету, сада не- хора. Понос .uehv овим Тсмниканима био јс.
1976 примећена од непријатења, који је и даље поднаредник МИЛОЈЕ, npaeu џин, човек
— Одобрава кредигс п за ванрсдне по- обасинао гранатама тек напуштени положај огромне снаге, који јс номерао и премештао
ГОДИНУ требс — тотовпнске н др; наше батерије... И док је батерија одмица- тешке топовс као играчкс. Необично храбар
ла ка новом положају, бочно од нас, можда и бистар он је сваку мисао командирову чи-
— Најмлађњм штсдишама поклања ште 300 до 400 стотинс метара појавило се чело тао и заповесс одмах извршавао. Његови зем-
дне касице; непријател>ског стре.г>ачког crpoj'a, који јс љаци, војниии такоБе су га обожавали и то
озбиљно угрозио даље кретањс батеријс. Ко- нарочито због тога што се понашао исто
— Уплатс н мсплате по линарској штед мандиЈ} батерије је позвао поднаредника Ми- ирема сваком. Његова неустрашивост прено-
њи за рачун Југобапкс врше и све поштс лоја, и одмах после разговора са наредни- снла сс на cee војнике.
tta терпторији Предузећа ПТТ саобраћаја ком јс стрчало десетину стрелаца наше ба-
из Светозарева; rcpuj'e и осуло жестоку паљбу. После бнтке na Преполцу и задпжаиања
нснријатељског стрељачког črpoja, Munoie се
— Омогућујс да сс са штедном књнжи Одједном се појавио и наш стрељачки није noiauuo. Батерија је очигледно била
по.м Југобанке може подићи уштећсБпна строј који j'e журно предвоћен старешинама тужна. Шапутало се да је поднаредник МИ-
од свих пословних јсдшппда Југобанкс и хитао у сусрет непријатељу. На неколико ко- ЛОЈЕ noiHnvo. или чинн мн се да iotit ннко
свпх банака у земљи; рака од мене прошао је један дечак koj'u јс није у то eepoeao. Тек на друго.и бивакт vao
ишао исиред строја и кад сам га добро за- је један Kan.iajj и поред двојице поменуо н
— Гарантује тајносг шгедних улога; гледао видео сам да је официр-потпоручник. мојс имс. да смо одреБсни да те ноћи одп-
— Брзо, ефпкасно п тачно обавља свс На moj'c распитивање код наших војника у жаеамо ватру noeepoeao сам да јс поднаред-
банкарске ^хзлуге. батерији како то да дечак може да 6vde пот- ник МИАОЈЕ погинуо.
поручник, неко ми је оојаснио да је' то био
ДОБРОДОШЛИ У ЈУГОБАНКУ шгтомац Војне академије, који је прошле го- Случај јс хтсо да са ногибијом поднаред-
дине из школскс клупе, одмах но објави ра- ника МИЛОЈА нестинс и пета нозицијска
та, отишао npaeo на фронт и да су ceu они иатерија Те.\шићке дивизије, која јс сграда-
који нису изгинули произведени у чин пот- ла на великој полшни код Пећи пред само
поручника. закорачсњс у беспутне и снежне планинс
Црне Горс и Алданијс.
Тај дечак, поднаредник МИЛОЈЕ је стал-
но био у мојилг мислима. Осетио сам tt ње-

toey пуну наклоност нрема мени. Био је не- Жика Антнћ

■ •<

БРОЈ 48 14 ДАНА СТРАНА 11

П НАГРАДА

Светпе традиције НАГРАБЕНИ ТЕМАТИ
не треба изневерити
Традипионална награда темата у част
Још Једаи деиембар који у мени буди хи- 22. деиембра — Дана Армије и ове го-
лллу различитих мисли. Вечс је већ почело дине побудила је наше младе литерате
Aa оставља траг на улииама мог родног гра- да надахнуто кажу речи дивљења, пошто-
да. Заморним корацима прслазим кратки пут вања и захвалности за безбрижну мла-
од школе до куће и први пут данас осећам да дост и снове без тозаја. Гарнизон ^ран-
ми је потребно ла је тај пут дужи од обичтшх ко Крсмановић”. Библиогека ,Др Вићен-
путева. Тако ми вечерас прија самоћа која ми тије Ракић” и СИЗ културе наградили су
се завлачи у дуигу. хода моји.м жилама, а од учеснике овог такмичења вредннм књи-
сећања на прошлост се силно узбуркава моја’ гама.
крв. Осећам је како струји мојим телом, за-
уставља се ваљда негде у срцу где ми је нај- Првг иаграду освојио је рад са те-
топлије, сада док гледам град овако велики, мом: „Свакн нас херој учи како се гинс,
са великим солитернма, асфалтиранпм глпца- како се слобода брании и образ домо-
ма, фабрикама. А онда осећам да он није пот- вине". Аугор овог рада је Весна Марко-
пун па ни уз шапате реке која поново као ју- вић, тченииа VII-2 разреда Основне шко-
че испреда неку своју тајанствену причу о ле „Радоје Домановић”. Овај најбољн
децембру. Ветар’ ломи сасушене гране лрвећа рад награћен је комплетом књига од
и још једна мисао на оне чпјим путевима сло 400 лпнара.
боде ево вечерас идем.
Другу награду. олносно комплст књи-
Чини ми се да чујем речи свог деде ко- га од 300 динара освојила је Љиљана
ји ми прпча по ко зна који пут исту при- Милошевић ученииа IV-2 разреда Еко-
чу о трновигим и ковавом путу до 'слобо- номског школског иентра ..Борис Кид- ПРОСЛАВЉЕН
де, о жртвама, о победама и поразима. Све рић" са темом „Светле тралииије не тре- ДАН ЈНА Ове године Дан Армнје прослављен Је нзузетно свечано н
ми то искрсава сала у некој мени непознатој ба заборавити”. у нашоЈ средини. На тај начнн су и нашн радни људн, омла-
везији, али знам да ми даје снагу да истинн днна и пионирн Још Једном исказалн љубав према чувару на-
Комплет књнта од 250 динара припао tne слободе. ОпширниЈе о томе читаЈте у следсћем броју.
је ученику III голине Гимназпје „13. ок-
тобар", Драгану Милошевићу. Ову трећу
награду освојио је са темом,* „И само до
тле до тог камена...”

Све ове награђене радове објављује-
мо у нашем листу.

ма каква она данас била смело погледам у '
очи. Пут ме доводи до споменика на коме
стоти свсже цвеће. V сваком од тнх цветова ја
вилим очи и чујем речи младих који су га ту v

хао и сваке године донели. Ја чујем, осећам И нпкада, ни данас када је наша зем.ља
овако изграћена, лепе успомене на прош.\ост
смисао тих речи и осећам да пред том сада неће нам дозволити да је заборавимо. А зар ОПШТЕНАРОДНА ОДБРАНА
само каменом фигуром, налазим речи обећа-
ња. ,Лко треба поћи ћемо твоји.м стопама па бисмо то и могли данас када смо свесни ко
лзгка нам опасност прети, колико будућност
макар оне биле и крвавије од твојих и макар носи невоља са собом, потребно је да сваки ЧЕСТОБРОДИЦА ЈЕ ГОРЕЛА
нас коштале жнвота баш као и тебе, јуначе. дан будемо спремни да бранимо садашњост и
Твоја крв тече данас у свнма нама и освет- своју слободу у име живота и слободе, легсшег
љава нам тралиције нашнх гсредходника, а ми
нећемо дозволнти да је неко засенн". И од- сутра оних који долазе иза нас. Ја тако осе-
ћам вечерас, мислим да тако осећају и моји
једном учпни ми се да се покрену његова ру- вршњаци који тако срећни иду слоболним пу- S У Јубиларној години победе над фашизмом Јединнце терн- ле. Заседа је пустила претход-
zxa, његове очи са споменика и дирнуше ме тевима данашњипе. ториЈалне одбране општине Параћин су нмале велики број Himv да npobe а када се цела
у дно душе одакле су навирале у мојим очи- успешних вежби, коЈе су својим ква.мггето.м одскакале од колона нашла у реону заседе
ма топле сузе Koie су говориле више од било Из мисли ме прену пвркут птипа са об- досадашњих. Јсдна од таквих Је и ова коЈу ћемо вам описати црвена ракета ко.мандира ie-
хојих речн KOje сам икада чула. V имепрошлос лижњег дрвећа, као да и оне потврђују моје динице означнла је почетак
мисли које се вечерас тако гомилају у мојој V логору „Грза 1975” v ша- набујали планински поток ко- краја колоне „Плавог”.
гиуиме поколења којасунам салашњгх-т ’-чи души. торима смештене су ЈТО Па- ји je однео брвно које је до
иила овако велпком. значајном и лепом. Још раћина. Док сужсе војниц_и од- пре неколико тренутака прко- Из нелокупног наоружања
једна слика васкрсава пред мојим очима лок Пошла сам дал>е. са надом у још лепшу отворена је вагра. Топовски у-
звако немо стојнм, слика мо<их вршњака којп . будгћност у коју сам спремна да уградим и марали v шаторима после пое. снло бујици. Избоза није било, дари су паралп небо, а митра-
свој живот баш као и моји претходнтши чи- подневног занимања и оЗилз- заседу је требало поставити љези, пушкомитраљези, ауто-
смело полазе у смрт знајући ла је њихова је мн светле традииије служе као гсутоказ за матске, полуаутоматске пушке
правн пут и пиљ у животу. тог ручка, старешине су про- што пре, јер осматрачи јавља- као и остало наоружање сви-
смрт живот милиона нас који лолазимо. А учавале ново добијени задатак ју радио станицама да ое кр рало је посмртни марш „Пла-
.Љиљана Милошевић вом”. Изгледало је да Често-
желе\и у п oini да уживају плодове слобо- уч. IV ЕШЦ „Борис Кндппч" који је кратак, али потпупо ia- лона „Плавог” од 15 камиона бродииа горн. Све ie то траја-

де, али то је била цена коју су морали да Параћин сан. ,Ј1лави" вршн спабдегање ириближнла Бољсвцу. Коман-
сврјпх јелинЈша путем Ззјечао дир јединице одлазн на чело
гслате својим животима. — Параћин. Једна таква ко- колоне првн газећи набујали

лона пошла је из Ззјеча^а у поток до појаса. Дилеме није ло око 10 минута. Колона „Пла
III НАГРАДА 17 часова. Поменутој колони v било, свии_ cv боез речин пошлпи је уншитена, плен однет.
Честобродичко! к uicvpn поста за њим. V највећој тишини за-
вити заседу. Колону уништи- седа је поставл>ена и стареши- После успешно постав.љене
ти, плен сзети а непотребно за не су издавале последња наре- заседе колона, до коже мокрнх
ТТО1Г ПооЗ паЛ1ГТИ- Старешине cv веома beiba. Онла је настала потпу-
вешто припремале јединице за на тишина. Није се чуо није- али, озарених лииа, припадни-
дан глас, ниједан шум, нијелан ка јединииа територијалне од-
Данас бих да се сећам, да ти поклоним још Ућутала си, а то је уједно бно знак да Ја нас- иокрет док су круттне кишне
један дан у ко.ме сам сам. тавим, јср сн одувек волела моје речн. По.ми катти ношене ветром немилоср звекет само се ч_уrла хука на- бране кренула ie према лого-
ловао сам те по 'коси п почео: „Твоја је коса дно ударале у добро разапете бујалог потока. Осматрач ра- ру где их је чекао топао вој-
Билп смо млади, пупољци трешњпна цве- као жито око нашег села, твоје очп као по- шаторе. Док cv се. припаднтши лио станииом јав\>ао ie д. а_ ј.е_ ничхн ПаСул,. • l
та. Расли смо носећи у себи велику наду мла-
дости. Даривала си ми приче о љубави и ле- тоци око нашег села, твоје усне као булке са јединтгае тернтортпалне одбоа. чело колоне плавог на Обра-
поти, које су замене биле топхије и светлије лпвада родног нам села, твоје лице је као не вијугавом стазом приближа довим сто.мшама. Кол војника V овој вежби јединица тери-
од пламена ватре. Око њих би се моја душа снег на планини изнад нашег села..." вали реону заседе киша ie ли- и старешина напетост дости- торијалне одбране учествова.м1
увила и сања\а снове дуже од ноћи, од веч- А онда опет јуриш и онај твоЈ последњи. лз као из кабла, а набујали пла же врхунац. а онда ту мртву Су војницн ЈНА нз гарнизона
ности. Остадосмо заједно и пред звонима рафала. нјшски потоци поред „Плавог” тишинх’ прекинуло зујање мо-
Пала си млада н крхка на голн камен ролне представљали су П неттрпјате- тора. То се претхолница ,Ј1ла- Параћина и гсрипалници Јавне
Одједном, ратип вихор... гране се почеше земље. Својим рукама сам покушао да заус- л»а ЈТО. Требало ie форснрати вог” прпблнжавала месту засе- безбедности пз Параћина.
саплитати, кршити и ломити. Збацише пупо.љ-
ке на земљу н не сагоше се више њој. Она тавим топлу крв која је у млазевима истица-
нам је даривала живот, она нас је хранила. ла m твог тела које је у трзајима умирало.
Знали смо да можемо да узвратимо једнно Сећам се. отворила си o’ni, погледала ме неж- 1
кршикама снова и белим капљииама наде.
но, а онда покушала да се насмејеш док ти
И посталосмо и сами ролна земља — си- се лице грчило од бола. Лежала си на камену
нови њени и снага. Крварили смо ране њеннх родне нам зе.мље. Умочила си прст у своју
спаљених кровова, посечених грана н оскр- крв и на камеиу написала: „Овај је камен мој
нављених стаза. гроб. Не дај... до тог ка.мена" ... Очи тп ос-
тадоше отворене. Звао сам те, молио да неш-
Сећам се, дивно ти је стајала титовка ис- то кажеш, али уза.\уд.
под које си свила своје дуге плетинице. Бо- Лагано сам задрхтао и пожелео да се вра- ■:
рила си се раме уз ра_ме с мушкарци.ма. Пи-
там се како си уопште успела ла излржиш ду тим у наше село. Вратно сам се сав у сивом
re и тешке маршеве. Колико је само храброс- да се' сетим нашег почетка на самом његовом ■'
ти и срчаности бнло у теби док би јуриша-
ла на непрпјатеља. Била си прави ратник. инзвору. -
Већ се појављује и месец на ведром неоу,
V прелаху између два јуриша наслонила смеши се и осветљава околииу својом сребр- '•
би главу на моје раме и погледом упртим у настом светлошћу. Оссћам се чудно, у срцу ми л
небо причала о срећним данима који су про је нека топлина због свега што смо преживели А'л’
птли. „Сала је страшно", говорила си „али осе заједно мој друже са бојишта. Јер никада ти д'
ћам, слобода је близу". „Поново ћемо трчати ниси отишла од мене. само се дуто, дуто нис- '' 'А
цветним ливалама. утонути у шапат златног
жнта, у опојни мирис пољског цвећа што се мо видели. У i'Am
шири до висине небеског плаветнила".
Драгаи Милошевић, л Србобран Благојевић Милован Мннић Радосав Марковић
уч. Ш разреда „13. октобар” ’

Параћин

I НАГРАДА Л**^**Л»*^г*Љ>*Л**Л**Лг*Лг*>г*Л»>»*Лг*,Л^

99СВАКИ НАШ ХЕРОЈ УЧИ КАКО СЕ ГИПЕ, КАКО b ЗАВОД ЗА КОМУНАЛНЕ ПОСЛОВЕ
СЕ САОБОДА БРАНИ И ОБРАЗ ДОМОВИНЕ” И УРБАНИЗАМ ПАРАЋИН
И
Суние је нешто велико, нешто огромно, Како сте их могли пушком умирити? ЧЕСТПТА
нешто лепо. Руке су наше снажне, челич- Бошко је имао срце огромно. >
не, руке градитеља. Срца су наша пуна гор НОВУ 1976. ГОДИНУ
чине и сећања на прошлост. Ми растемо Ви сте га у ледени оков заробили. ,►
до неба као јутарње сунце, а темеље су свим пословним пријатељима, радним људима и грађанима
на.\> поставили они са Сутјеске, можда Др Одраслн су нам на самрти говорили. :> средњег Поморавља, Ресаве и Левча
вара... Диже се песма градитеља у небо
шири се срећа по срцу. Растемо, растемо „Ако је потребно, немојте, се нн ви плаши- ,► Уједно обавепггава све организације удруженог рада,
а <када делићем срца, дохвати.мо небо, оно ти с.мрти, већ храбро браните ову земљу.” самоуправне интересне, месне и радне заједннце и грађане,
ће се прегеориги у још лепшу садашњост А Бошко? Шта би нам он рекао на самрти? i’ да израђује:
и најлепшу будућност.
Није потребно ништа рећп! Његове мр 1’ Све врсте пројеката за грађевннске објекте, комуни-
Ми растемо, али градимо нашу срећу. тве очи све казују. Његово јуначко срце кације, хидро, термичке, електро и громобранске инстала-
Некада ie Бошко сањао о тоЈ срећи. И нам улива храброст. Он нас је научио како ције, урбанистичке планове за насељена места, као н врше-
радовао се животе, сунцу што ће тек ао се гине. „На лекнији о његовој смрти мп ње стручног надзора и техничког прегледа објеката.
казати свој сјај, радовао с-е- ј*у--т-р--ут што се се учимо животу."
назпре иза крваве прошлости... Р'а;довао се
свему. — Сунце слободе је данас тако велнко:
Ни најцрњи облак га не може помрачигп.
Мало вам је крви што сте је жедно гу- Ми градимо, ми растемо. Велико смо нара
тали. већ сте се н дечје крвп осладили. Као сли! И дотаћи ћемо небо. Распукнуће се у
вукови сте жедно јуришали на нешго што хиљаду боја. Бићемо свесни да смо постп
није ваше, што је са.мо Бошково! гли цил>, да нема више плача, да је свуда
слобода.
А Бошко је имао тако малене руке.
Како сте их душмански поломили! Али. да ннје Сутјеске, да није Дрвара,
Бошко је имао живахне очп. да ннје Б-шка да лн бн зпалн како се чува
сунце слободе?

Весна Марковић
уч. VII/2 ОШ „Радоје Домановић"

СТРАНА 12 14 ДАНА БРОЈ 48

ИВО ЛОЛД РИБАР•Ј

ЦЕНТАР ЗА ОБРАЗОВАЊЕ КАДРОВА ГОД. I БРОЈ 3

СА ИЗБОРНОГ САСТАНКА ОО СК БИЛИ смо

/ ПОТРЕБНД ЈЕ МЊА U №ПМ ВНШ Армијо наша, ти си чувар НАЈБОЛвИ
нашег плавог неба наших
Деветог децембра 1975. годи- вл>але у њему. Полнет је па у- тнчкп освркулн па рад у про- граница и нашег мирног сна На првом класифпкацпопом
пс одржан је у нашсм Центрл- вид п дпскуспју Акппони иро- теклом периоду. Конкретно су перподу школскс 6975/76. пашс
изборнп саста'нак СКЈ, шести грам. се заложплп за оснпвање Спс- Дуго, hohvt стварања траве у врслине nohu, попут одел>ење IV/1 показало јс нај-
састанак у овој години. Изве- Прихваћен је уз напомсне цијализованс конфсренције срс- uctuhc која открчва ceoje лице пред плавнм вратима бол>п успех у школн.
штај о раду ОО СК Центра за шта требоа употпунити како бни дњн.х школа чинји је цнил> дла јутра, траје тшаина засналот града. Њена присутност
образ. кадрова у Параћину по- бно још бол>н п комплетннји. кроз заједнпчке квизовс, игран- оживотворава један сан, ону чисту неодољиву, свест Прииенат ученика са позити-
днео је скутгу Чсдомир Борђс- ОГмладинци су. у. зе.мг у. чеш'ћс у. ке, школски 1шформатор (у ко- о слободи, јединствсни свет пролећа у коме нтице има- вним успехом износио је 48
вић, професор. дискусији о досадашњем раду ме бп омладина све три срелњс ју ceoje нространство, ceoj мир, деца ceoje играчке. Иза одсто.
њеног нлагита нростирс се свет звука, свет фабрика и
V извештају је резплшран иi ^ смерннцама за б~уд.у/ћп рад'. школе узимала учешће) појача машина, та огромна стваралачка снага иза које стоји Успех који смо постигле плод
досадашњи рал, нзнете су обје- Млади" комунисти: Драгана Мн- сап.а.д.њ.у ме~ђу школама. човек. снага која не познаје uoti или дан, eeh иде напред је нашег рада и озбпљностн са
тк: вне тешкоће на које се на- лић, Миливоје Милутпновић, Досалашњом сарадњом нс у нове нобеде. којом смо прихватпле свс оба-
можемо ла будемо задовољни. всзс везанс за школу. Градиво
плазило у раду и позитивне и Драган Милошевић, Зоран Спа- Младп комунистп пзражавају И тако тишина и звук иснуњавају једно време које које треба да савлаламо у то-
негативне појаве које су се ја- снћ су се критички и самокри- жел>у да Политпчка школа што трајс, трснутке ко/има нринадамо целим 6uheM. чије ку овс школске годпнс је веома
кораке откривамо у себи и креИемо напред нутем неза- обпмно, зато смо организовалс
пре отпочне са радом, а похва- држиеог нрогреса. допунрскс часовс иа којима бо-
Пресек кроз једну шшу у центру лили су и рал Комисије за Мар- лз "ученинс помажу слабијим.
кспстпчко образовање. Иза свега, готово ттуу., са свим стварима које нас
Зоран Спасић је у дискусији окружују. створен је и живи један велики свет — наша То се повољно одразпло на
предложио да Се у 'будуће при Арлшја. Роћена у револгцији она је ка,г>ена несхватљи- наш успех, али ми још увск
прпјему у чланство нових ч.ла- etcu нанором човека, војника да у најтежим тренуцима нисмо заловољне. Још увек ни-
нова не узима у обзнр само борбе истраје и не ноклекне. Игман, Heperea, Сутјеска, смо све дале од себе. Разредна
Ове школске године наш Цен- посветили образовању н васпп- молба кандидата, већ да се по- та крвава нонришта наше нрогилости најбољи cv npu- заједннца, постављена на здра-
тар је уписао селамнаесту ге- тању младих. тражн и прсдлог Савеза соција- мери такве одлучности. Нсниа eoicKa /е тада за/едно са вим темељима, борп се да по-
нерацију хе.мијских техннчара. листичке омладине да лн тај народом извојевала Haieehe нобеде над непријатељем стигнемо још бол>е резултатс и
Хемијско-технолошка техничка Маја 1972. године прва гене- кандидат по својој активностн и самим собом. нполазећи кроз тешка искушења и нат- својим примером послужимо
школа почела је са радом сеп- paunja нашла се опет у ђачким бзиз.1гоалсс>млиуажтурчуаејенлиадкаhпeпообјсеатдшаиннасакцчцли—ајпа СКТ ње. Из реаолуцн/е /е нзашла као нобедник. велика и лругим одељењима као узор.
тембра 1959. roamie и за ова ј клупама на стаику са својим Нај- јака, нретворивши се у Лрми/у да 6vde градитељ брат- Наша одељенска заједшша уса-
пернод школовање је завршило бпвшпм професорима. Пуно се шко- ства и /сдинства н чувар тековине неволуни/е. Она /е bvj'c у све нас сазпањс да је
967 ученика и то: 130 техничара разговарало, оживљавала сс сс- тчествовала у многим раднилг акшиама, безброј нута прави омладппаи и ученпк онај
ћања из школских дана, гово- РЛеапкугб?>лаиксес, спроволп на нивоу је помагала ггроженом становништвх’ и снасавала људ- који не учи за оцспу, већ за
општег с.мера, укључујући и 31 рнло се о 6vAvhHM плановима, помоћп v пзоору ске животе. Као на/eehu задатак. она /е бтдно мотрила знање.
аналитичара којп су се школо- а пополне на Грзи остало је у наЈбољих. чувала слободу, нашу највећу тековину и будућност.
вали у истурепом бделењу за Ређалп су се дисклтанти v Како нас овс голине очекује
одрасле у Смелереву за потрс- најлепшем сећању не само мла жељ.. да се изнађу најбољп пу- Данас, носле Зд година, можемо да бгдемо ноносни завршнп испит, уложићсмо ве-
бе Металуршког комбината. лих стручњака већ п њихових тевп у будућем раду. а онда сс на наи/v Арми/у. Ланас је она uveao нашег неба, наигих лики труд да свс матуру поло-
бпвших п.роф.ес.ора. Ово јс всћ пр--п-с--т<у—п.—ило НнНзбоeрiпr—ма новло’г ”с”е- Граница, нашег мирног сна. Она /е бтдна док dnvzu жимо у прво.м року.
Кроз школовање ученицп су постала пракса н другњм гене- cnaeajv, њена су чула изнад свих висина, у свилг дуби-
оси.м општих цпљева образова- раппјама. нама. у сваком нокрету земље. Оваквим радом, заловољан јс
ња и васпитања, стнналп и по- Сваки Maj’ у срца предавача сск^ур1Ч11ессеетллддаееаарддш,с^Б»ћаооитрр:а:ћђ-4ееOввUипћћС,, Ксиекпрзсагоарранпи и наш разреднп crapeunnia Ми-
требна стручна знања рали не- унссе поред поноса што j’c је- На нашим Границама croie одлучни и провепени ленија Пезровић, која нас сво-
посредног укључпвања у рад на лна генерација стасала н спре- лл.’дн који з/taiv да нико не сме да норемети cnoKoicreo јим саветима и подршкама пол-
одговарајућим" пословима. Да- мна подазп у живот у тиху’ ту- чланпови: мипослпва БалетиП, деч/ег сна. рад машина v гћабоикама, листање борових стиче на марљпвост и залагањс.
нас се наши техничари налазс гу растанка. На матурскнм ве- ТТДоорппаллганвнпдааа МJЈоoпцmлниiћhћ,,, Зорап Таспћ, шума. токоче нланинских река.
у радним органпзаппјама пе са- черпма предавачи, окруженп уч. III—I.Ajii- Поред гога што нам j’e учс-
мо у нашем граду, већ п у По- младњм девоЈ‘кама у дугим ха- л>ана Марковић, уч. ITI-7 и Дра- Помедамо ли горс, према небу, углсдаћемо бели ње у првом плану, главнп зада-
повпу, Hvnpnjn, Светозареву, љинама н младићима у свеча- ган Милапозпћ уч. П-5. траг млазног авиона ко/и ocea/a нростор и неста/с dv- так," многе од нас су члаиовп
Деспотовш’. KpvnieBui-, Hniuv, ним оделима, ожнвљавају у се- Имајући V впду рсчи друта боко у нлаветнилу. Унутар онет човек, господар неба секшга које сс бавс ваншкол-
Лесковцу, 'Зајечару, Неготинп, ћању дане када су ти нсти мла- Тита да свс што је. створено и блнставог нлаветнила. ским активностпма. Ретко која
' Смедереву, Београаддуг и другим ai- људи били са плетеницама, може oirrn савре.мениЈе и оол>е, од нас да не похађа политнчку
градовима наше зесммлљ>е, па н vу голобради u са деЧачким изгле- Јгаражавамо дуооко уверен>е да Негде у ноднож!у нланина, сакпинена v rvcroj игуми школу, а међу пама има доста
ииостранству. Добар део је на- дом. ћемо радпгп пуним капаците- /е касаона. dvv/tt дом нагиих eo/ника. Љтди у ctteo- чланова СК.

ставио и завршпо школовање Растају сс уVз3 звуке песмс тима и сви мсрцем трудећи се маслинастим уншЛонмама cv снремни да crvne и деј- Поносне смо шго јс иашс одс-
на вишим школама п факулте- ». Ј’ел*’ вам"i жжааоо—'..” • н обећања ла отклонипмо недостатке из crev/у сваког тренхгтка, кад нозове отанбчна. Они cv лшве проглашсно за најбол>е
тима и сада сс углавном нала- да hc се срестн кооз 10 годнна. протеклог перпода. чувапи нашсг раћања, наше радости и маштања. нашег оделењс ” школи, алн знамо да
зи на кл>учиим н руководећпм Олга Стојановић, „ кретпња и нашег сна. ro н обавсзује и зато ћемо на-
шеф одсска ХТТШ-с Драгослав_Стефаиовић стојати да тај успех задржпмо
раднпм местима. Многи су сс Cec што се догаћа у i/atuoi самоупоавно/ за/едншш и тиме длмо пример осталим о-
равнонпавних напода и наподности, cee што доноси
ieduo јутро, а нри/срива ведра uoh, слободно се дешава. делсњима v Центру.
Нико не може да оскрнавн иветање лина v баштама,
ИЗ ЛИКОВНЕ uepKVT нтш/а v игчмама, одмор лептира на цвету. Ту Д. Илић, С. Борђеиић IV/1

СЕКЦИЈЕ је шниа Арми/а. ту смо ceu ми.
И ти eoiuune v reuKV, што pvtuuui cec нренпеке н
браздаш тводу земљу тешким гхсенииама, и ти који
Недавно је основана .шковна си на стпажи и 6vduo нпатнш стварност око себе, и ти МАЛЕ ВЕСТИ
секција младпх талената под са митраљезом v руци иснод чијег копака земља нодрх-
руководством ака кемског ваја- тава. tt Ttt у ваздуху. на mopv, у усамљено/ капачли са У Центру су одржани изборп
ра Слободана Стојаиовића. ceo/им HaiecPHu/ttM нри/'атељем — nco.u, cett ett сте cno- за делегације друштвених и
јени у иелину, нспаскиднву и трајну. досто/анствену привредних делатносгп 5. XII
Лпковна секција обухвата целннх’ ко/а се зовс Арми/а. 1975.
тачентоване м,хаде ученике свих
срсдњих школа нашег грала. Можемо да бхдемо поносни на тебе, Армијо. твој Гласало је 98 одсто радника
Њенп чланови су врло актпвпи празник је и наш нпазннк и ми ти уз тонле честчткс и ученика.
п одржавају сваке селмице (че- шаљемо tt чвпсто обећање:
гвртком) састанке. Поче.чо се Изборп оу протекли нор-
са радом угљеном, затим темпе- ..Ако затреба, бићемо ceu Армија". мално.
ром, а -сада се већ покушава Мирослав Чопа
са радо.м на платну.

Као п рашгјих година, и ове
ће за Дан школе ученици нз-
ложпти своје радове у аулп на-
шег Центра.
Трудимо се да оправдамо по- ВЕСТ ИЗ СПОРТА

верење огшх којн верују у нас Одржан награднн тсмаг пово-
У СЛОБОДНИМ ЧАСОВИМА РЕКРЕДЦИЈАн да полетом и вољом' искажс- дом 22. децембра.
ВРЕДЕЛО ЈЕ ВНДЕТН Н ДОЖНВЕТН
мо себе, своју интиму, своје
младалачке снове н своја осе-

ћања. Од 10. новембра од данас сва- ,,Y здравом телу здрав је и
Наша секиија има своје ру- ког понедељка у фпскултурној дух”.
Као п свс осталс генераиије н ми учсници rpehc ководство које се брпне да сва сали са почетком v 18 часова
годние Текстнлпе школе пошли смо на шестоднсшп/ ки члан ове секипје буде мак- одржавају се часовп рекреацп- Часови се састоје од обаве- Омладпнски састанак одржан
екскурзију по Македонији. симално актнван. је за раднике нашег цснтра. зних вежби загревања под стру је у суботу 13. XII 1975. На ње-
чним руководством професора му јс анализиран npcbeini пут
У нама јс жел>а да упознамо илиже наше суседе, ., Y почетку је одзив био слаб. физичкот васшггања а затим се и OApebene су смерницс будућсг
да види.мо, јсдинственс прпроднс лепоте п да се упозна- Славица Мпловановић II/7 Данас сала постаје мала да прн бира спорт за који се определе рада.
мо са њпховом гексгплиом пндустрпјом што је за нас мн све оне за које важп гесло: највшие радника Центра.
било најважинјс. КВ текстплаиа

Прву поссгу учинплн смо Памучном комбинагу Најпопуларнији спортовм су:
„Враи>е". Дочскалп су нас са осмесима на лицпма cpeh- мали фудбал, кошарка и од-
нп што могу ла покажу плодозе свога рада. Обишли смо бојка.
иелу Фабрпку п внлели све фазе обраде памука до io-
тове тканпнс. Пут нас је олвео н у Текстилну фабрику Приоуство таклптчарског духа хXпII I1997755. Vуч4eеHн1иnцuнi ЦЦсенн--
„Мирко Гинов” v Скопљу. Тамо смо наншли на љубаз- чпни наше утакмице динами- посетнћс Гарнизон „Браи-
ност и срдачносг. Впдели’ смо многе нове машине, а ло- чнијим и интересантнијим. ко ККррссммааннооввиићћ”” vу ППааррааћћииннуу..
билп смо и многа сбјашњења од стручннх лица.
После сваког циклуса рекре- «
Наша посета ,.ОХИС”-у остала је незабораван AOia- ационих часова проверавају сс
baj’ свима нама. Мада, нисмо могли ла вилимо сва одс- могућности сваког од нас Ло- ••
лења овс Фабршгс због оправлагшх разлога, бнли смо ренцсзим тестом који даје по-
више пего задозољнн оннм што смо видели. Пре него
што с.мо пошли у обплазак Фабрпке упознати смо са зитивне резултате. По.штичка школа почела са
пронссом производп>е. Нисмо заобпшлп iui текетплну
фабрпку „Тетекс” у Тетову. Ту смо првп пут впделм п Радницима центра ће добро радом 16. XII 1975. Предавања
оделење конфекцпје, готове пропзводе. доћи ови часови рекреацциијје за се одржавају уторко.м. Преда-
пролећие пријател>ске утакмнце ваче одрећује Општпнскн коми-
Захвал>у|ућп М/лтурно псторпјскњм спомснпцима п са већ традиционалним против- тет СК. Интересовањс је ве-
природштм богатствпма Македоније нашн утисци су по- нгшима са којима ако У јесс- лико.
стали још јачи. њем периоду имамо у сусрети-
ма само позитивне резултате.
Вратнли смо се са mno више знан>а п познавања
наше струке. Пуно смо захвалнн Фабрпнп штофова, која Са Apvre стране добра кондп-
нам је омогућила да посетпмо овако важне објектс. ција допринеће и бо.лем оства-
р__и_в_а_њ_у плана а и п.рог.рам.а ра- Y оквиру производно-услуж-
да предвнбених у нангем цен- ног рзда мета_\ски одсек добио
Tpv.___________________________ је више понуда за рад у својим
Ранка Илић Ш’7 падионицама од разшгх фабри-

Зоран Тасић, дипл. инж. ка Параћина и околине.

БРОЈ 48 14 ДАНА СТРАНА 13

Друг Eopbe Трајковић, ж?
по.моћник сскретара »
прнврсду СР Срзије, ко- ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ” ГОДИНА ХШ БРОЈ 149

ји због спречености нн-
је прнсуствовао избор-
ноЈ КоиференциЈн С-К,
упутио је следсћс речн:

„Чсститајући на всли-
ком признању од друта
Tirra, Ордену рада са* пр-
вспом заставом, колек-
тиву „Нови Поповац"
жслпм још всћн успсх v
будућности".

ФАБРИЧКА КОНФЕРЕНЦИЈА СК

Tl

а! 5

ДОГОВОРЕНО — МОРА ДА £Е »ОВДЕ Топлнца Нсдслжовнћа прима ооден од Стојаиа Стоиљковића
члана РИВ-а

IE Друга пзборна Конфсренцкја Фабричкс оргатшзациЈе СК, која Је одржапа 13. децембра va сгварања и распорсђмвања до-
учсшћс комуниста и делегата Конфсренције, остаће забслсжена и по прнсуству nper.o 300 чла- хотка како нам у повим усло-
нова нолсктнва, углавпом делсгата органа са моунрав^ања. Импозантност ct'.vna дуго lic сс в::ма не би остали да жнве* ста-
памтити по свсчаном чпну — примаљу одлн <ован>а, Ордсна рада са црвсном заставом. кога рн садржаји, у којима долази
’срССр!?е|ССАНИКа Рет>блике предао друг Стојан Стокл>ковић, члан Рспубличког пзвршног до прелнвања дохотка из Једне ВИСОКО ПРИЗНАЊЕ
v другу основну оргапизацију.
Рад и резултати’тог рада мора-
Раду изборне Конферешш- ју да буду ос-иова стицања до-
јс СК такође су присуствова-
ли Мњгутин Мнлошепић, члам НАШЕМ КОПЕКТИВУхотка”.
HK СКЈ: Никсла Пауновмћ, Производња и
делегат Beha република" н по-
крајина v Савезној скупшти-
ни: Ратолшр Pncnih, члан По- стаоилизација Примајући високо нризнање ширења — инвестирања исфи-

литичког актпва ЦК Србнје; О „Комунисти морају да тш- у име колсктва, Тоилица Не- нансира својнм средствима, од-
ГригориЈе Начајев, секретар
Савста за грађсвпиарство Прп- систирају и да буду носисш« дсљковић, генсрални директор, носно да и нозајмљена сред-
свих оних акција које воде по- рскао је, измећу осталог: ства вратн у релативно крат-
вредне коморе Србије; Пстко већању продуктивностн рада.
Лековнћ, секрегар ОК СКС ким роковима — од 5 до 7 to-
подизању квалитета иронзводз Друтарнце и другови. дина.
Параћпн; Драган Ве.вковић. и услута, јачању раднс и тех-
потцредссдник СО Параћин: нолошке днсшш.мшс, без којих драги гостн!
Србобран Радосавллвић, дире- Са нзборне Конференцнје : делегатн и гостн уставна позшшја удруженог ра- „Орден раОа са црвеном за- Паралелно са повећањелг фи-
ктор ИВТ „Брапко Крсмано- да не може да буде успешно ставо.ч којим је наша радна тчког обима нроизводње — са
вић"; Анте Бабић, члан Кохгп- повца” уложили изванрелне цемента Орден је примио То реализована. Ово не може да организација одликована од извршењем задатака у облас-
тста СК ,.Далмација-Цемент"; иапоре на прошзгре—њу. произ- плица ГH*cAe.vKODitb, генералнм буде ствар само руководсће стране Предссдника Ренубли- ти прсширенс репродукшгје,
Бранислав Павловпћ, ггродстав водипх капацптета, увећанд’ дирсктор, који је изразио ве- структуре, ти задани морају да ке, као што јс eeh иазначено радна организација је водила
iniK Савсза комунпста СФС: производњс овог траженог лику радост и захвалиост ра- сс схвате као широка друштве- у речи.иа друга Стојиљковића, рачуна и о личном и друш-
Будимир Бокић, представник a»Y-W ..Новог■ Пспсзца''. на акција, у коју комунисти иризнање је за резултатс ко- тее.чом стандарду радника. Да-
Фабричке органмзације СК граћевпнског материјала, раз- Ово признање, рт—екао јс друт морају својим при.мером да по- ји су постигнути за 78 година нас сои наиш 'радници нуту-
.ЈБранко Крсмановнћ”; Живо- НедељксЕмћ. баће снгурно тто- ие ду бстале ралнс л>уде. ностојања oee радне организа- ју на носао а^тобусима а њи-
Јин Обрадовнћ, представнмк дстрек за још веће успехе рал цијс, носебно за резултате ко- хова наптццннација у VKvnuof
иемснтаре Косјсрић; заткм Поред ус.мерености акције је смо ностнгли у новој Југо- цени нревоза износп 800 ста-
прсдстаг.ниии Бзочина, „ТПа- Савеза ксмуниста ка већој про- славији. ptfc динара мессчно. Сзи ужи-
ра" из Бснерал Јанкозића; „13. изволњи, проширењу асортнма- Досадашњи рсзултати v об- аају тонли оброк за 50 старих
цотакао;тобГБОррара”шгакшиозс^аМnиaииpјлеaнhћiеСnвКiиaћ; .*Пс’опепкрроелвет---- па ггроизвода и освајању 'пових ласти 1цгоизводње и pa.jeoia оинара као и регрсс за годи-
прскзвода, акција Савсза кому- друштвених односа су имно- шњи одмор. Скоро да и нс-
воју самоуправних односа ниста у наредно.м перподу мо зантни. мамо радника бсз решеног
другнм радним победама. ра бнти усмсрена ка всћим v- Физички обим нрогиводње ,у сгамбеног нитања. Y 1975. го-
штедама у оснсвннм трошковп- односу на 1945. годину увећан дини укупна гпдавања радне
У имс колектива Фабрике ничке класе Цементаре. ма пословања, алм и код свнх је за 108 нута, а у односу на организацијс -'a oec eudoee из-
друтих пптања. ttajeehv нроизводZњ..т. v. п..р,—ед2р, а-■ носиће око 323 милиона старих
ДЕЛОВИ РЕФЕРАТА тној Југословији (1939. година динара.
V том смислу комунисгн мо- — 5OJ0U0 тона) за око 15 нута.
Реферат о иаредним задаци- ним органнзацијама СК и ко- рају да се боре да се код рад- Чз ових нодатака може се за- ППррииззннаањњсе ккоојеје ссммоо данас
ма, који је поднео Петар Јова- лективом у будућем раду. Због ника развија свест о томе да јс кључити да нрави развој рад- добили од dpvia Тита чрсдста-
за остварење већег дохотка, а не организације заночшве са вља за нас обавезт да и у бу-
тиме и .М1чних доходака. једи- дуће.ч padv оствапујемо исте
на мопућност већа произво\ња и веће радне резтлтате. Ову
и екоиолшшшје пословање”. обавезу реа.шзоваћсчд" обћле-

новнћ, секретар Фабричке ор- актуелности и значаја наредних Прошнрење капацитета пастанком нове Југославше, дни.ч извршење.\! задатака ко-
ганизацнје СК, указао је на ос- задатака, како за комунисте та- који је врло динамичан. Рс- је длнас vrephvj.-чп за наред-
троснектива раззојног nvra ра- ни двогпдииини пернод ti које
новне правце деловања иаши.х ко и за радну органпзацнју, и- О „Као што је познато, па пу- дне организације изгледа oea- смо утврднли средњорочним
комуниста и на задатке који стнчемо неке делове пз тог Ре- ту сх1° Ла успешно окопча.мо за- ко: нланом развоја раднс органи-
зације.
he се снгурно наћи пред основ- Феоата почето проишрење и обезбеће-
*р п>е потребннх средстава за ин- — 1951. године нристунило
нестнрање. Савсз комуннста ни- се изградњи нове Фабрике. ка- V kohtckctv предвићених за-

је и неће дозволитн да се у ову нацитета око 300.001) тона цс- датака нотребно је посебно
Савез комуниста и афирмација радничке класе инвестицију улази без покрића, мснта Годишње. ^ја је"завр- нотенцирати наше обавезе у
са необезбећеннм средсгвн.ма, шсна 1956. године. области даљег новећања нро-
изводњс. дограћивања укупног
• ,Наша политпчка актив- цпја удруженог рада и успос- а заложиће се да се пзбор оп-
ност одвијаће се у оквирима тавл>ањем новпх друштвено- реме и нзвоћача радова пзЕрши — 1967. године извршена је сампуправног механизма и из-
свеукупног напора Савеза ко- •еконо.мских односа међу њима, на најоптнма.\нији начин. Ово реконструкција новоизграћене гпадња новс Фабрике. V одно-
Пера Јовановнћ чпта уводио муниста у правцу да_\>ег јачања је_битно потенииратн због тога Фаорике у смислу што се од CV на oeaj последњи задатак
излагање сбцијалистичког" са.моуправл>а- био је у свако.м случају знача- што од квалитега опреме н тех- мокрог нрешло на суви носту- наша обавеза је утолико већа
ња, чија је класна п револуци- јан корак. Сада морамо дал>е ничке и ираидснпесруочпироен.малоспнроесмтие нак а чврсто гориво — уга.в што сс v гвегову реализацију
седнтпс Месне зајед-гице По- онарна суштина пзражена ^ут- да цродубљујемо односе из.међу завнси и рок завршетка фабри- замењено је течним — мазутом. укључује ииимг друштвено-по-
повиа и боојни представници тзаахнтеевдчуоомдмиаГншраам^дттннаиаГчкČсанLаaкгrла7а~сvуа Čпекkоосo--- огновних организација удруже- ке односно у крајњој линијн Ефекти oee инвсстиције огле- литичка заједница и остали
пословиих партнер7а. номском, политичко.м н друш- зависи укупно оптерећење фа- дају се у новећању нроизвод- удруженн ггш н што je oeo je-
доКсаоднафшењреинцпирјуедседтшкотвоссттрааилло-- ног рала. нарочито на развија- брике vж везн са овом инвестн- ње за око 9U.000 тона цсмента дна од највећчх инвестниија
годшињс. V републицн. Њего-зо'' реализа-
ног председшшггва Конфсрен- твеном жнвоту. Комунисти мо- Њу ^пгстих односа у ус.\овпма цијом”. цијом mii нс со.чо да ствапа-
— 1969. година је карактерt и-. \to услове за ceojv дугопочни-
шпе, друг Божидар Ивановић. PaJV ла кРче нове путевс ради- стична по томс што се ~у д'оса- jv сгзистенцију eeh и оирек-
_т калннм про.менама v системг Усавршавање и богаћење самоуправних односа д_а_ш__н_>_ој _и_ст_ о_р_и_ј_и__Ф_а_бt_ри3к_е..н„.рiи r,!r> донпнносњмо VKVHuoi ста-
На самом почетку рада овог друштвене репродукиије, у
• ,Л1ис.\јгмо да је у овој фа- тем стицања п расподеле дохо-
скупа, др^т Стојан Стоиљко- сСТтзваарању економских, друштвс- зи нашег друштвеног развитка, гка и личних доходака, како у ступило изградњи највећег ка- -тб-њк--о-шм-.заиизигрјиадњ—зеемљо..сс...т. .аС..л.а.и..х..д...о.гв(ршнае-^
када је у шгташу развој наших односнма измећу jOOVP-a, тако нацитета — хиљадутонске ne-
вић предао је високо од\пко- иих и пблигнчких услова за то самоуправнпх односа, од наро- и унутар сваког OOVP-a, не
да радничка класа загосподари •пгге важности активносг кому- фирмише приншш расподеле hu чиме је створсна могућност 1ше- иемгнтаое. о- могућиће.ио да
вање Орден рада са црвеном утсушпгм резултатпма свог •Ј-е- да се укупна нроиззодгм цс- се земм.лгш ослободи увоза це-
заставом, који се даје за наро- Kvher и минулог лада”. мента дуњшра. мента. а носебно република

чите заслуге и постигну те ус- Србија.

пехе у раду од значаја за прн Надградња ниста у основнмм организација- према раду, не одваја у дово- Овакав динамичан развој Фа-
врддни напредак земље. Пре- уставних начела ма удруженог рада, п то прс ,\>ној мери’ рад од перала, н..е. дрике везан је и за схватањс. Ујз овакав однос и нонаша-
свега на афирмацнји облнка не- стиму.мгше остварењс већнх ре- свих занослених радника да се ње нрема ностсааввљљееним зада-
дајући ово вредно прпзпање. посредног самоуправљања и де- зултата". у раснодели остварсног дохот- г/има creopuhe.uo основ за но-

друт Стоил>ковић је нагласио ..Оно што смо започе.\и легатског система. ка нонашају као прави дома-■ ea нризнања и мислим да де-
да су радни људи „Новог По- сгварањем основннх организа- Комунисти наше радне орга-
зизацнје треба у овом мо.менту Самозаштита ћини. Y пословној iполитици ли.и мишљењс свих eac да та-
радне организаиије у--в--е-к; је iк._о обећање можемо да 2д^а.:н:о-
да усмере своју активност у
ПРЕДСЕДНИКУ САВЕЗА КОМУНИСТА пратху одређивања мссга и у- е „Полазећи управо од нап- преовладало схватањс да сс председнику Ренублике, другу
ЈУГОСЛАВИЈЕ логе свих самоуправних и пос- ред наведених noj'aaa и одгово- мора мислити и на сутра и за- Титу нрско уручиоца одлико-
ловодних структура v основним рности не бисмо смелп, а так- xea.byjyhu таквом схватагву вања друга Стоиљковића и те-
ДРУГУ ЈОСИПУ БРОЗУ ТИТУ организацијама и на" нпвоу ра- вих је појава бпло у прстход- радна организација јс била у леграма која he.'.to нослати са
дне организације, нолазећп ол пом периоду, да занемарујемо
Београд уставннх одредаба и концепци- обавезс које као комунпстп н-
је конгреашх резолуција, до мамо на плану јачан>а система
Драги друже Тито. нормативног регулисања одно- н мера друштвене самозашпгте,
са у удружеиом раду. Мора да а посебпо на развнјању свести
Поносни смо игто нам је на данашњој изборној Кон- п одговорностн н месту у том
фсренцији организације СК, којој npucvcreyiv делегати се створи свест о томе да je систему, које има нат сваки
OOYP-a, уручен ОРДЕН РАДА СА ЦРВЕНОМ ЗАСТА- удруженп рад основа заједш!- радцц човек, а ко.мутшста уто-
ВОМ, којим си наш колектив одликовао за нарочите штва у остваривању пронзвод- лнко 1Тре. Не с.мемо заборавјггп
заслуге и ностигнуте успехе у раду од значаја за npu- 1шх п другнх раднпх задатака, да у СВнм средш1ама има људц
вредни нанредак земље. те да од залагања сваког по- цепријате.ккп орнјентисаних
јединца зависи његово остварс- према самоуправном соцнјалпз-
Иа данашнмј Конференцији смо утврдили наредне ње. Y систему самоуправл>ања КОЈ'нма смета акш<ја Савс-
задиткс комуннста. Оценили смо да је у наредном нери- свакп радгшк н орган нмају ja комуниста и настојс да је о-
odv од нрворазреднс еажности ангажовањс комуниста своје мссто и улоту . пемогућв нли бар да је vcnope”.
на даљсм развоју самоунравних односа, на унапрећењу
нроизводњс и снровоћењу мера стабилизационе полгтти-
ке. на задацима друштвенс самозаистите и идејно-поли- Усавршавање система Идеј но-полити чко
тичког хздизања. расподеле оогаћењс

Зихваљујемо се на признању и уверавамо Тс да • „Наша органнзацнја Саве- О ,Да он сс активно укљу-
he.uo ностављснс задатке одговорно и доследно извр- за комуниста била је шшција- чилп у све ове и друге веома
шавати. тор увођења н афпрмапије рас- сложене п одговорне задатке, Са изборне КонференцнЈе
Поновац, 13. 12. 1975. поделе према резилтапгма рада, комхтшсп! морају дхлеко више
а.ш, на жалост, морамо да кон пажње да посветс личном пдеј-
НЗБОРНА КОПФР.РЕНПИЈА стагујемо да је на ово.м плаиу но-полнтичком уздпзаЈву, како
ОРГАНИЗАПИЈЕ СК у протеклом периоду бпло Haj- би овладали марксизмом не са-
мање резултата. Постојећи сис- (Наставак на 14. страни)
И ЧААНОРИ КОЛЕКГИВА
ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ”

СТРАНА 14 14 ДАНА БРОЈ 48

Договорено мора да се спроведе ИЗБОРИ ЗА САМОУПРАВНЕ ИНТЕРЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
СТА1 РТ НОВИХ ДЕЛЕГАi ЦИЈА
(Наставак са 13. стране) годпну и ремоагг постројења. Расподела и награћивање су
■ Од ди_с_кусије и усваЈјања п.рвог‘ атњитн квп ии ијнтал хшцц
мо као са теоријом већ као ру- а нарочхто од залагања и ква задаци који су стално присут

ROBOUkCBBOiM за акпију, као пуго- литета друтог задатка — зави нн у колективу. На њнховом рс Копституисањем делегапијаи Делегације за област друш- ниде управљања грађевинскпм
шавању уложани су дуготрајни утврђивањем кандидатских ли твсне делатности ООУР ,Ј1овр
казом :за решавање проблема и снћс умногоме наши производ ста за избор делегата у скуп шннски копови” v ООУР „Про земљиштем Радована Лазића и
разних дилсма у трасирању но- ни резултати у идућој годинп. напори, али остаје да се нд то Томислава Тодоровића;

иних путсва самоуправног разво- Наш превасходни циљ, впше ме Јјоош ради, поготову lзбCо_г. штине СИЗ (самоуправних ин- изводња цемента” као канди- — За Скупштину СИЗ зд!ед-
ја”... него од сада, бићс: што бољи спецнфнчности нашс технологи тересних зајсдница) друштвене дате истакли- cv:
мшс за одмор, -п/ризам и рек
оад постројења и искорншће- је — повезаности и масозне и прнвредне делатности, окон- — За Скупштину СИЗ осков peaunjv радника Момчила Ве
ност капашггста, нагласно је пронзводње. Коришћсње иску чали смо. v H>i3v других, још је не зајсднице здравственог осн љковића, и
ДИСКУСИЈЕ друт Стефановић, као и произ ства лругих и консултација дну живу политичку активност rvoaH>a и здравствене зашгите — За Скупштину СИЗ зајед

‘ водња високовредне марке ue- стручних пнситуција, мораЈида која је карактерисала наш ко радника ВоЈпслава Митића, а нице техничке културе Петра
БроЈне дискусије на избор- мента. Све то, Јасно, захтеваће буду присутни у осгварендг лектив протсклпх дана. з_а caMO,v_nт_paBH_v конт.рол.у Мла Богосављева.
но_?ј К“онфI еренцији тако‘ћеј су вгппе радне и технолошке лпс овог задатка.
Заиста, морамо бити задово деиа Пстровића и Угллшг- Ми Дслсгације за област привре
указале на задатке комуниста циплзшс и штедњу на сваком — Перопектива нашег разво љни што смо успешно обавили лснковића за заменика;
све послове око избора. Почев дне делатностп OOVP „Површн
и колектива Цементаре у наре кораку. ia — проширење капацитега — ол припрема за изборе, тс у
дном периоду. Обрадовнћ, ру. ководи- познати су, рекао је Душди — За Скупштину. СИЗ основне нски копови” и OOVP „Пооиз
Сретен ззједнице за запошл>авање Бо волња цемента” као кандилате

— За неколико дана пред на лац финансијског сектора, нзг Стеванови'ћ,, руководилац раз- tokv салгих изобра, све је Фун рпвоЈа Милошевића; истакли су:
иа ће се наћи два кључна пн- ласио је потребу бржет ра>во војног сектора. И комунисти и кционисало како треба. Натај — За С~ купштипу СИЗ з_а_јЈслд — За Скупштину СИЗ зајед
тraаtSњLfаi која су ЛоЛд важности за ia „ХНЈГгочОвГЉочг« ТПТоповца' Koin посс екглолД ЛеТкГТтГТиЗЧв* . изјасннал•>и су се за uнoачuгnшu, инаатштт ЛсаРмхголутпгпрпаовтгнтиг счс-
Avie пзванредне потениијалне гу политику и задатке ком про нице основнот <образовања Ра нице за развој пг-ивоеде Ран-
наш даљи рад, рекао је Мнод могућности а упоредо са тнм истичу. — До сада је доста vpa тем обогатили смо са још јед- д_ивоје_ Савић; ђсла Јовановпћа и Стојадпиа
раг Стефановић, .д.иректор„ ном caMovnpaBHOM формом ко
OOVP ,Ј1роизводња цемента" и Сбрг_п_т. з_а -д-о--г--р-а--д--њ---у---у--с-т--а-в--н--и--х ђено, о чему су радни људи бла — За Скупштину СИЗ зајед Вучковића;
То су, производни план за 1976. начела и политику расподече. говремено обавештавани и ин- ia нам обезбсђујс чвршће по нице културе Божидара Мпло — За Скупштину СИЗ заЈед
везивање радног колсктиза са вановић_; нпце за локалне и некатсгориса

формисани. Почетком 1976. го свеукупним животом v komv- — За Скупштину СИЗ зајед не путеве делегације OOVP „За
дине треба да се оконча заокру ни. Обз!гром на састав делега нтше физичке културе Градибор једничке сллжбе: и .ЈТроипзвол

АНТЕ БАБИН, члак Комшета СК „Далмаццја-Цемент*', жење инвестиција и отпочнс ција, очекујемо да ће наше де Радуновић, а за самоуправну we усл-уге” делиги. рале су Анто
поздравио Је рад КонференцпЈс овим речима: са грађевинским радовима. легације v извршавању повере контролу Бранко Марнћ л Дра
ног им задатка прићи са nvno гољуб Миленковић за замени- в^Ја Радошевнћа.
ДРАГИ ДРУГОВИ, И ако у овом послу постоји одговорности. Наш ралник би Све делегациЈе за област при
КОМУНИСТИ, ЦЕМЕНТАШИ! једно драгоцено искуотво, анта ка;
ће на osai начин v прилици да — За Скупштину СИЗ зајед- в.ред.не.делатности v Скупагги
„Чини ми необичпо задово.љство и велику част што жовање свих наших снага је на један, истини за вољу, посре bv СИЗ заједнице становања
Вам. на Вашој изборној Конференцијп фабричке органи- непходно а пре свега ком;чгис- дан начин утиче на све жпвот нице дечје заштите СтоЈан Ми утврдили cv ове кандидате:
вације Савеза комуниста, мхиу иаторучтгги пламене брат- ra, стручних људи и рекао бих не офере, почев ол спорта, кул нпнћ;
ске поздраве свих комуниста’ и радних људи „Далмаци- целог колектива. гуре, здравства, образовањр, од — За Веће солидарности и
ја-пемента” у Солину. Моје је задово.љство утолико веће планирања до реализације, цри — За Скуппггину СИЗ зајел-
Властимир Мнлетић, аутоме- ^зајалшости Зорана Младенови
ханичар, говорио је о улози вредног развоја а то ie и нор нице социјалие запгпгге Сто-
мално кад знамо да стварајући Јан Милетић; ћа,
младих v Цементари. Иако је лоходак, стварамо и средства — за Веће стамбене изград-
ова1 колектив сасвим .дтодмла — За Скушптину СИЗ зајед-
ђен”, доласком већег бројамла која издвајамо за финансира нице информисања Селинка ње БоривоЈа Миловановића и
Живковић;
што присуствујем дрдели одликовања радном колекгиву дих, остаје запажено да омлади Властимира Пејића,
— Ордена рада и значајиом оадном скупу комунисга — на није нашла право место ко — За Веће управљања стамбе
цемснташа фабрике „Нови Поповац” у братској репуб- ie joi пртшада. Пжжња фабрич
лицн Србији. увјерен да и ово присуство на најбољп на- ње наведених животних актив — За Скупштину СИЗ зајсд- ним зградама Бранка Борђеви
чин потврћуЈе нераскидиву везу радничке класе наших ке органггзације СК-а, а пре све нице за управљање грађевии- ћа, а за самоуправну контролу
двају народа и несаломливу снагу радних људи цијеле га коагуниста — омладпнаца, ности.
ским замљиштем Радиво1е Ни Бранка Јаблановића.
ЈугославиЈе, којп оваквим манифестацијама потврћтчу Мораће убудуће да се витпе по Да би делегације функциони колнћ, а за самоупроавну кон
сву приврженосг политици Савеза комгниста Југославије клоии овом задатку, рекао је гролу Борђе Алексић; Све делегације за Скупштинг
и другу Титу... Власта. соле на континуирани начин, СИЗ зајелнице развоја привре
— За Скупштину СИЗ зајед
Дд.^боко сам увјерен лд ће радничка класа Поповца Петко Лековић, секретар ОК на недавно одржаним привисмвосјее“ нице за туризам, органнзапију Де> а v самоуправн^ контролу,
и цијеле братске Србије. као и увијек до сала, и овај говорио ie о Mecrv комуниста лнииама, изабрали су делегирале су Драгомира Мари
пут досљедно 6pa?nmi и чд-зати Титову полнтику чистоте одмора и рекреацију радника нковића.
џ остварењу планираних пронз прелседавајуће, који ће пре Станоје Радовановић;
зодних залатака. Познато iје,. Приликом предлагања капди
свега водити бригу о томе да — За Скупшгину СИЗ зајед-
дата и у. твр. ђивања: канлилат-
се делегациЈе балговремено и нице техничке KVATvpe Боанко ских >листа делегације cv се
конпоппгоано cacrajv. Матеоша Прокопић и Душан Сто1ановић; лржале усвојених ставова Коор

ли, који ће се разматрати на тим

партијске линије и да ће на вријемс олбашгти све оне нагласпо је Лсковић, комуннс седнииама, треба претходно ла — За Скупштину СИЗ мећу- линационог тела за пзбор деле
којп иа било који начин и из бпло којих побуда желе гн су аваптарла ралничке кла се изучавају од стране струч општинске заједнице запош- гата у скупштине СИЗ _на ни
се, па ie и њпхов олнос према них служби што ће допринети
наметнути другачија рјешења од оних за која се опреди- да ставови, са којима делегат љавања за члана Лгобиша Мпло B°v Општине, тако што ie v по
свему V колективг авангарши. гпуности обезбеђена радничка
јелила голема већииа наших радних људп. V нама. кому- одлази на скуптшину дотпчне шсвић а Бранко Нешнћ за за већина.
нистима и радним људима „Далмација-цсмента” у Соли- Зни Mopajv ла GvAV носиоцн СИЗ, 6vav што комплетниш. а
ментгка. Р. РаЈпћ
ну, Ви ћете у томе имати на.јискреније савезнике и гптгу једино исправног става ттоема vs то повезанији са интереси Дслегације за област друштве
подршку, јер’ је радничка класа Солина п Далмаип(е и у средствима рала. рално1 н тех ма ралнЈГх људи наше радне САСТАНАК ДИТ-а
најтежим тренушгма доказала да зна високо носити кр- нолошкој дисшшлинн, кориш- организације. не делатности OOYP .ЈЈроизво
венн барјак нашет самоутгравног соиијализма и непоко- ћењу капашгтета, штедњн и сли дне услуге” и” nOnOvV-oP .Зајелни Друштво инжењера, технн-
Ова одговоона дужност пове чара. ~пр: авни~к_аз н економиста
лебљиво слиједити илеје дрлта Тита, творпа свпх наших чно. Раднику који дозволи, због рена је следећим делегатима: чке слчжбе” као кандидате ис 4. септембра од,ржало ie свој
побјела, нашег воће и учитеља. нерада и нспажње. да mv машн так.ли су: четврти састанак v Aomv тех-
на стоји, па чак и да се поло — ПредседаваЈући делегацијс нике v Параћину- На састанкч
VejepeH сам да ће Ваша изборна Конференција про- ООУР .ЈТоврппшскп копови” — За CKvranraHv СИЗ зајел ie прелставник фирме СИМЕНС
мн, хаваришс, не треба да 6v нице злпавственог осигурања изложио принцип рада прсте-
тећи онако како то олговара шсљевима и задапима нас Де места за том машином, а по га област привредне делатнос Славка Павловнћа; настог мотора од 5.000 KW за
ги је БогоЈе Милошевић, а за погон млина цемента.
колгуниста и свих радних људи, ја Вам, драги другови, готову ако је и комгчпгста. меник Сава Младеновић; — За Ckvtiuithhv СИЗ зајел-
још једном захваљујем на овом позиву да присуствујем На стварању радних навика нице образовања Драгана Нсна После излагања пбст£вли4н'а
Вашем скупу и желим Вам плодоносан рад и остварење — Председавајућп делегације су питања која cv се односила
и нндустријске културе не ра днћа; на конктрукцију и могућност
свих залатака и циљева које сте прел себе поставпли. ди се од јуче; ми tv имамо ви ООУР „Пронзводне услхте” за — За Скупштину СИЗ зајед- одржавања, на Koia cv прпсст
Нека живи братство и јединство југословеисхнх на- дних успеха. Утолико cv више нп добили пово.љне одговоое.
област привредне делатност и нице културе Крсгомира Видн-
рода: (очљиве појаве које одудара ie ЖивоЈнн Мплутиновпћ, а за ћа; 1Овим састанком Друштво ин-
Нека живи Савез комумиста Југославије, wa челу с ју ол тога. жењер_а. техничара, правннка
меник Властимпр Мплетић; — За Скупштнну СИЗ Физи- и економиста., желело ;ieе дла cr.
другом Титом! Ваша организација Савеза — Прелседавајући лелеганије чке кглтуре Божидара Радоса већи 6poi стручних људи цпоз
вл>евића; на са новом констрхгкцијом мо
Живјели! комуниста имала ie випге вид OOVP ,3ајелничке службе” ,за гара, да би v наредном перп-
област привредне делатностн — За Сктчтштину СИЗ загел- oav. прнликом одхучивања о
ног успеха v раду и развоју ie Радисав Стсвановпћ, а замс нице соиијалне заштите Чедо hs6odv погонског мотора, ово
овог колектива. Нема разлога ИИК Бисерка Гајнћ. мира Арсића; пслгјжнло као корисна инфор-
за cvmh>v да тога неће бити и мација.
убудуће и то још бо.ље и плод- Председавајући делегација за — За Скупштин^ СИЗ заЈед
област друштвене делатнос >и Љ. Н.
није, рекао ie друг Лековић. нице лечје заштипте Мпомиру
Познавајући ваше снаге, сигу- cv: Тончпћ;
ран сам v то да ћете осгвари
— Делегације OOVP „Попр- — За Скупнтпи- СИЗ Зајед-
!и задатке на које сте ука- шински копови” ВоЈислав Мп- нние запошљавања Милована
Јали овом приликом и којп ће
бити пред вама. гић а заменик Стојан Минић; Симића;
ввсапо—вдћлњ>аДаевеизлцаћем;егмаенценииткјеа”МOнРГOлаVодмPитвго.р„1П‘ еМ—р—онСклазо--
Пошто је поздравио рад Кон — За Скупштину СИЗ зајел-
ференције СК-а и пожелео ус- тmшruсc »пгформнсања Радомпра
пех v наредно.м периоду, Мплу. Милосав љсвића;

— За Скупштину СИЗ за]ед

тип Милошевић, члан ЦК СКЈ, — ДелегациЈе ООУР ,Ј1ротп

истакао ie четири момента v водне услуге” Ранко Давпдовнћ
говору комунистима „Новог » заменик Драгољцб Рпстић; ЗА ПОХВАЛУ
Поповца”. — Делегапије OOVP .Заједни

— Улога организације Савеза чке службе” Милнсав Николић
ком^ниста v свакој средини. па а заментгк Десанка Милић.

Акција добровољвоги у овом чувеном колектмву, На истој седници утврђене
данања крви
мора да буде гправо онаква ка cv кандидатске листе за иззор
ко захтевају пропзводни одно- кзндидата у скуппггине СИЗ

си и производне онаге v садаш привредне и друштвене делат
њој етапи нашег развоја и дру ности.
Као и много пута до сада и Милија Петровић (12), Добри-
штвених односа. То претпоста ЕЕ ових дана (4, 5. и 6. децембар) воЈе Сретеновић (10), Бранко
ЖИВОРАД ОБРАДОВИН, представник цементаре Косје-
рић, обратио се КонференциЈи бираним речпма: в.ља стално богаћење и илејно чланови наше радне организа- Жикжћ (10), Сдооодаи Остојић

ДРУГАРИЦЕ И ДРУГОВИ, ДРАГИ ПРИЈАТЕЉИ! уздизање сваког комунисте, а IN MEMORIAM ције ук.ључили су се у хуману (9), ДобривоЈе Лукић (9), Зо-
посебно младих.
„Почаствозан сам што могу у кме радних људи Кос- акцију доброво.љног давања ран Ивановић (8), Стеван Пав-
јерића да Вам честитам на одликовању од Прелседнпка — Самоуправни односн v на Осмог децембра ове го
Републике — Ордену рада са црвеном заставом — и да днне трагично Је изту- крви. Obv акцију организовао ловић (8), Милутин Мтксимо
Вам пренесем пријате.љске поздраве и же.ље за још веће шеаг дртштву нису неигго ипо био живот раднпк наше
радне победе колектива „Нови Поповац”. се не мења; то је живи орга- радне организациЈе. apvt m.је Опшгинскм одбор Црвеног вић (8), Браиислав Мнленко
низам. Изградња самоуправ.ља МИЛЕТИН РАДОЉУБ,
Користим ову прилику да пред овим значвјним ску- подмазивач млина сиро- крста. Овој акцији се одазва- вић (7), Новица ОстоЈпћ
пом изразнм још једном ззхвалносг Вашем колективу ња никад није доста. Нарочито ло 35 радника, мећу којима Предраг Лазић (6), Синиша
који нам је прошле годиие пружио нессбичну помоћ у делегатски систем треба да до- впне. Једап тренутак не-
обучавању и смештају наших радника. Од почетка нашсг опрезности био Је дово- има и рекордера, које треба Борђевић (6), Миодраг Пегро
боравка у Поповцу, наишли сма на безрезервну помоћ и живи csoiv nvHV афирмацијг. љаи да се Један млади,
подршку. — О стабилизацији се доста посебно похвалити. Овом при- впћ (6), Мплета Варадинац (9),
вредан живот заувек у-
Шездесет наших младнћа и девојака, уверен сам, говори v последње време п то гаси. ликом дали су крв (v загради Радомио РаЈић (5), Мален Ма-
неће заборавнти топлипу и пријате.љску, цементашку со- је добро. Међутим, то никако
лидарност која су нм указана на сваком кораку у Ва- МИЛЕТИН РАДОЉУБ је број лавања до сада): Ми- леновић (5). Милан Јовановић
шем колсктиву. Ситуран сам да ће то увек бнти мост за ие смемо схватити као нецгто роћен Је у селу Стуби-
нашу будућу сарадњу, међусобно разумевање и иошто- привремено. Она мора ла имз ци код Поповца 1944. го- лан Бгрић (53), МиливоЈе Ми- (5), Милисав Николчћ (5),
вање. дугорочан караткер, чак донде дине. Занат Је завршио тић (35), Радован Лацков (26), Жарко Милорадовић (2), Зла-
V пашој радноЈ органи-
Немам намеру да Вашу пажњу дуже одвраћам; же- докле досежу сва наша плани заппЈп. Једно време Је Љубисав Остопић (23), БогоЈе тоЈе РадоЈевић (2). Стојач Пв-
лим само да Вас обавестнм да ће комуннсти и радни рања. Бо.ља пронзводња, про- радпо v Фабрици стакла
л>уди наше Фаб<рике ускоро да добију прве количпне у Параћину, да би 1970. Мнлошевић (20), Обреи Матић тровић (2). Бпачнслап Ни*:о
дуго очекиваног цемента. ширење капацитета. мере штед године опет допхао у на-
nrv средину. (20). Лазап Мплосављечић (20), лић (1), Живота Борђезнћ (l),
Бићемо веома почаствовани да представнипп Ваше ње и APvro, треба пре свих ис
Оргаиизације СК и колекгива учествују у нашем слазљу. гицати када ie реч о стабнлиза Као веома савестан и Бранко Комњенац (16), Алек- Живојпн КоЈић (1).
јер ће то за наш колектив и комуну ' бнти нсторијски циш. вредан раднпк, био је за
тревгутак. сандап Кењало (16), Лтзао Ва-
Код утврћивања задатака ко- пажеп п цељеп међц дру
Желим да пријате.љство које је зачето, пословна са- говима и свпма окимаса сић (15), Душан Богојевић (12), Л>Л-
радн>а, мећусобна подршка и цементашка солидарност лгуниста на самој Конференци
булу одлика н стпл нашег будућег рада јер ће то свака- ко!пмч Је сапаћивао оба-
ко бити од обостраиог шгтереса. јн СК учешће cv узели и други вл>а1цћи послопе на свом
чланови Организације СК и го радном мес-rv. Био le сву
да где Је било потпебно
сти. Измећу осталих, рад Кон- његово знање и нскус-
ференшпе поздравили су Бра-
нислав Павловнћ, поедседннк

Савеза комуниста СФС, Буди
мир Бокић, председник фабрич
ке Организације СК .ЈБранко

Крсмановић” и други.

На краЈу желггм да пареднн задзцп које ће усвојити Illllllllllllllllllllllllllllllllllllinilllllltllllliniinilllllllll • TFO.

Ваша Конференмчја — булу доследно ожпвотворенп и да УређуЈе: Тоагпчном cMnhv APV-
допрчнесу извршењу наредних плаиова и просперитету га Радољжгбз нап«« рална

I вашег реиомиоаног и цењеног колектива. Редакциони одбор от>гантапи!а губи ттн-

ЈСвал« Уредпнк: меочог ралника ко<ч ће
Радомнр Милосављевпћ -rnalno оетатн у ссћању
свпх нас.

iiiiiiiimiiiimiiiiiiiiiiminiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiii!:ii>:iii Док су се скупљали добровољни даваоци





БРОЈ 48 14 ДАНА СТРАНА 17

ИЗ ЗАЈЕДНИЦЕ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЈЊА И ВАСПИТАЊА да свака школа има план ил
ховог обављања, како бп се
својим планом могла да помо УМЕТНИК И ДЕЛО
ПРОГРАМ СПРОВОЂЕЊА ЗАКОНА гнс и обспбсдп условс за рсалн
зовањс прсгледа. Злравствевс
opiaHitaaunic би трсбало да до
ставс анализу о иађеном стању,
О ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ како бн зајсдпичким cnarav? .Миодраг Анђелковић — Бслс
па ijito бољп начпп рсшавалс паставннк лпковног взс-
iipcBCHTimnv помоћ. rarraiba и дугоголиипш сли-
ОоезбеВсЈве бесплатног школовања и прсвоза ученика путннка Похвала ic олувек бнла сги кар своју бпографију дао јс 'f
V сопствспом стилу, гледају-
Програмирањс и организација рада школс Програм о cnposobcibv мулаиија за рал. Због тога јс
ово nirraibc ол бигнс важностп. ћп иа жпвот и рал очима

Закона о осиовиом образовању и паспитању раз.матрап јс у СО требало би ла сс озбиљно схва рсалистс и вессљака. Уоста-
тп п углсдни примерп да сс
Закоп о осиовпом образова- стспспо, uiko.\c бп трсба\о ла п vcBojn правилннк о полага увск нохвхљују. лом. прочптај.мо пажљнво
п,у н Bacrniraibv је сгупио па обсзбедс свс бссилатнс vuuc- ibv поправиих, разрелнпх и ван Всликпм лслом школа пома тскст којп следп.
снагу првог септсмбра 1974. ro пикс основних ИЈКола. Почсло редиих nanrru. Врсме no\aia- же V4CHHKV у избору заппмаи-а
Y овом броју објављујсмо

лпнс и њпмс је рсгулисаио ос- бп сс са позајмицама ол учепп ња попривних ncmrra треба ла па јс лужна ла формира коми- нсколнко н>егових репродук-
повио oopaiunnibe п васппгање ка. Тим прик\ п.љзјнсм би саа сс ограннчп v »pc\iciiv ол 25. cnjv за профссионално просвс
v целини. а ис само делатпост ка школа могла ла формира ло 28. авгтста (алтерпативЈГО ћнвање ученпка. itiiia из слнкарског пиклуса
осиовнс школс. \u6ciui4Kv бпблпотеку, а првс ол 20. до 25. авгусга). На полр\-чј\- нашс Опшишс „Параћин Koin нестаје”, ко-

Да бп сс спроводпла v жн- псгви v корпшћењу бп пмали Ол успешије оргагшзацијс пс постојн пснхолошко-педагош ји сс налазн у просторијама
вот његова основпа начсла и v ua јспро- машнији учспнци. Ова- завпси vcnex школе, па v скла ка служба. Собзиром да је опа СО Параћпи.
нашој Општипн ic сачпњси, квим _радо.м бн сс всћ почсло AV са 0В1ЈМ Законом прслвићајг од вслпкс важиостп треба јс
према могућностима п потреба v 197>/6. години. а постепспи \шогобројпе обавезе у opia за коју io.mihv формиратп. као
ма, Програм о спровоћсњу За- би се финанснским n.\aiio\i За пизашпи рз.\а школс. Трсоало зајслничку сл\жб\’ свњх шкила. Сликар о себи
кона о осиовпом образовању и једннцс образоваи>а обсзбсћила лп сс ц-јвршп па вре.ме вслн Са просветним испсктрром
васпитању. Овнм Про^рзмом ла срелсгва за набавкг уибсип ки ćpoj припрема око vmica уче треба свака школа да сачинн
cv обухваћеиа иајважнпЈа пн- ка п школског при«бора, ш....к. о.. JJ|tKa iukoav а поссбно око фонд наставнпх лапа и часова.
тања за рсшаваи>с помспутог ла би ло 1978.79. године сви уче упчса првог разрсла. И bc.uikii бггој других пита- Аугобиографија ми је непогпуна — немам Ауто. Пс-
лигре такоће нсмам. Остале податкс сазнаћете у »ппуљп
закона. ипцц ло чс1вртог разрсда н Програмом ic обухваћено и ња који се ннјс нашао v ов<>м — када дође врсме. Нормалио сам pobeii — тск касније
Јсдпо ол кљгчпих питања ies осталн \чениш1 који при.мају niiTaibc злравственог прсглсда. Програму решаваће сс па најбо сам почео ла се везује.м за уметност.
п\п дсчјн лодатак лобили бес- ученика. У un.\>v п>сгове uno љи могућп начин.
те ooeaoebiiBaibc принципа бсс платнс уибенике. У 1980/81. го- бо.ве оргапизапнјс. требало би Јсдан животни псрпод провео сам на „ласкама којс
платног образовања п васппта- дпнп бп сс обсзбслио сав пог- С. Јоваиочнћ живот значе”. На њпма сам зараћивао х\сб насуипш и
iba. Рсшавање.м овог питања or
клоннли би сс узронп социјал- ребни школскн прибор за уче
нпх н другпх разлпка v облас- никс н обновили би сс уибСнп ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ тако се хранио.
тп образовања и обухватилц би пи који hhcv вишс за употро ОПШТИНЕ И СКУПШТИНЕ СИЗ Лекарска дијагноза из тог периода — неухрањен.
се свп школскн обвезннии. Пр- бу. Приликом набавке уџбенпка ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА
вн корак ка решаванд- овог пн треба vbck бпти ефикасан ла Разводим се од бопгњс Талије. Ни ланас не осећам да
тања било би обезбеђивањс vu би сс на врс.ме обсзбсдило свс ми ласке фале.
бенпка и школског прибора. По што треба.
Купујем боје, четкс, платно н покушавам да играм
улогу слнкара. Суфлере не слушам.

Бссплатнн превоз ученика-путннка Предстоји темел.ита Сликам кућу као кућу, дрво као дрво, људе којп
имају, што рекла зоологија, главу, труп и удове.
Сама организација школске овог проблема. Сви форумп
Сликам оно што видим и како видим. Мислкм да при
ревјворма образовањамреже основних пхкола v иа- школа морали бн тсмсљнго ла то.ме пе npasitM грешке, мала неки сматрају да сам грс-
шој Општини памећс питањс бе прораде докуменат Јсдинствс- шник због рсализма.
сплатног превожења ученкка и..е. оспове обtразовања и васпп- Нелавпо ie олржана заједни 1П“о р. ечима Чедо.зшра ~Новако
путника. Ово пптање је од би тања, а после iberoeor vceaia- чка седнпца Скупшптс О.тшти вића овај проблем ниЈјез тако Сматрам: не треба све оне који га поштују одмах
тне важности и за све оне тчс iba Просветни савст Србије ло нс и Скгшштинс Заједнниа ос- ’тешко рсшити као што трснг- грпати у машш!\- за млевење меса и правити од њнх
нпке који су удаљсни читпри исео Сби Заједннички плаип пи прог нрвног образовања и васпита тно изглела. Погото. во .повољнг модернистичке пљескавицс!
келомет.ра од школс трсба ла р, ам образовно-васпитиог . ;рала ња на којој с\’ \тгознатн дсле- сигуацп.ју.m.i.ajv школе по сслн
се обезбсдп прсвоз. Y прво вре школе. На ochobv тог Зајсдни- гати са Програмом о спрсво- ма. Мало већим ангажоваи>ем На пет самосталних изложби, чија је тема увек бнла
ме би се само организовалс по чког плана школе би биле оба beiuv Плана основиог образова иг г:-ш--т--е;р--е-с--о-в--а-њ--е- :м: самих ~роzд^и~т^е Иараћпн, juiko од публике мс иијс ујео, иако сам му
годне аутобуске линпјс v свпм всзие да употпуне план :п: прог- ,њbaа 1п васпптања. Прис\тне је ља овај проблем би сс реални закинуо неку бандеру плп тарабу. Можла зато, што у
могућнњм правцњма, уск.\аћене ра.м васпитно-оббразовиог рада са Програмом \тгознао сескретар iјeе могао остварити. Све сеоске кагалогу нијелан иаслов сликс није гласио:
са почетком п завршстком иа за учеиике од V до VUI разрс З0а-5једгпшсз основног образова- школе моглес би, по \тттлледу m
ставе дотичпе школе, а учени- да за још око —100 часова годи-. ња и вi--а--с-пп—тања —Мпдораг Рало Ochobhv iu■koav V селу Бигрсни „Бурна иоћ нсвинс буве”, „Цвет са протезом", „Из-
>ш би морали самп да. сс стара шњс за свакп разред. СЗ-а-г-и--м- вановнћ. ии (Нупријска општина) да до нутрнца једног покварењака ".
jv о својњм мессчним картама бијају намирнппе од родптеља
Следећи корак бпло бп обгзбе- ii.Maiv обавсзг да доиосе годи Наредпих голина очекује се а школа да обезбедп нужап пн ■ Радује ме што се пз мог ликовног-псдагошког гнезда
ћење с.редстава за половину ме шњи програм рада за сваку темсљита реформа ооновног об вентар п KvBapnuv н тњме да излегло доста сликарских пилића. Нски већ кукуричу
сечне карте, а до 1978779. голи школску годину. а оп ће у бли разовања. Програмом cv обух реше пптање пуног ђачког об- тако гласно, да се чују и даљс од Параћина. Појединп
нс карта бн била фипапспраиа ској перспективн представл»атн ваћена најзначајнија пнтања рока. Рсшаван-ем ових пробле још само лупају крилима.
V noTirvHocni. Свака школа бп стварнп основ за фипап-нрл- од којпх се поједина већ c^no ма укпнуле би се социјалнс
требала да се потруди да уче- ње рада школа. воде по нашим школама. То разликс измећу ученика. Мислпм да се ииједан није нзлегао из мућка.
ник на што бољи пачин, у обе cv vr.utBHOM организацпона пи-
збећепим просторијама, искорп Додатна, допунска и тања док cv nirraiba др\те вр- Љубо.мир Лрсић, просветно-пе 'v’ < -
стп време док чска аутокуб. продужена настапа сте v завнсности од финанспј лагошки савстппк из Крагује-
ских проблема па пх је тсжс и вца је истакао да није такоте
Обезбећсњи допунске псхранс решаватн. шко решаватп ове проблеме
учепика ie v пуној завпсиости као што изгледа на први пог-
-од Прог.рама развоја ћачкњх ку MebvnLM, после многоброј- лед.. Иако за с__а_д_а_ _п_е_м_аi дово-
хпња на подручју наше Опшги иих AiicK.vcHja : План је каљонота-средстава сиггрно је да
ис. Извршни одбор Зајелнипс Y организацијн додатне, до- кав \'својен. Делегатп cv сво- ће друштво датиt пун\’ подрш- 7—
за дечју зашпт- требало би пунске н ггролуженс настакс ■i"i.i..M........и...з...л...а...г..а..њ....и....м.. .а. .с..а...м....о.......п...о...т...в..р...д...и... kv о--в---о--м---е-. Заје--л--ј--п- ша ic v пра-
да урадп CKa.\v за дотаипју пс Закон предвића новину. Доса ли и својпм дискусијама под БИ час предвидела ова! прог- И
храие v ћачким Kvxint>a\ia пре- дашње организовањс овога ра сетилп на хитност поједнињч пп рам.
да нијс било баш на виспни
ма соппјалној структурп и бро па ће школе, како се програ 1а1Ба‘ — Судбина образовања није
iv путујућих ученика. мом п.ре.д.вића. о„д са.л..а бити av По излагању већине делегата mnne препуштена случајностн.

Иовп Закоп прелвпћа темс- ркне да овај пробле.м решавају јелан велпки и веома хптан Самом органпзапнјом свс вргтс
љите променс v програмцрању иа много стручннји начин. Сва проблем је обезбеђнвање бес- наставе и решавање овњх цроб
рала школс na је ц овом Прог ки наставник би т-ребало да v платне исхране. Тог шггања су лема заједница ie на вео.ма доб
раму паше Општпне наглаше- овом облику насгаве има 42 ча- се д_о__т_ак__л_и: 7М.Lп_л_ован _Г_аЈји.Јћ.. де Р°Л1 путу да помогне образова-
по да ie 'неопходно тгзвриштп совпо радно време. Свака шко- легат из П~лане: и Браннислав њh»vу ина најбољи могућп нпачипнп.
свс пршгреме око решзвања ла бп бнла обавезна да утврдп Павловић, делегат СФС. С. Јовановић Миодраг Анђелковић: Старн Параћни

ПРИЧА „14 ДАНА” — Ј... Ј... ја сам почео, али... је полако, као да се предо.мишља. Споро је — Добро, зашто плачеш? — хтела је учи-
— Знаш лп тп шта смо имали за домаћп под1ггао свеску. Окренуо један, па другп, па тељица да му се приближи и да му огворн
ПП 0|| ШНОЛЕ Д0... задатак? трсћи лист, и, најзад отпочео ла чнта". душу— преварпо си нас свс. Таман сам хтела
— Знам. „М... мој пут ол ш... школе до да те похвалпм, и ла укажег па прпмер како
Кад јс Жива подпгдо главу, у судско.м хол- Kvlie” ... .Т... ј... ја сам... — Мој п\т, од школс ло куће. Чнм зазво- трсба ппсатн, а гп — читаш из празие свс-
ипку да изпад шубара н шсшира провери да — Значп пемаш. Седп! Тп Миомире.. нн звоно, за крај последњег часа, свп ђаци скс...
ли је добро видео, и кад јс бојажљиво поди- — Ја сам се, уч1гтел>пце убоо на зарђалп истрче пз учноницс, али већ у школско.м дво
i_ao руку, скрсћући пажњу Драганову па се- ексср... Мајке мп. рпшту успоре ход. II вншс се пс жсре. Ја сс Жића, који је ло тада без гласа лио сузе,
ие — постпдешс се ooojnua. Не пикада нпсу — Значп пп тп нсмаш. Седи! Свето... враћам кући са нсколпко својих лругова из бризнпгу’ vу плач. Учитсељипца ra помпловапо
једаи другог прсварилп, ни увредцлн. Даљи — Мени је свсска остала код кућс. — Ча- разреда. Y пролсће кад се расцветавају шљп глави."
роћаци, другови из najpainrjer детињства и спа рсч! ве, кајсијс н трсшње наш пут до Kvhe "је жп-
седам година заједно кроз uiko.vv, рамс уз — Тп мн обећа да нећеш више да лажеш... вописан. Он водп порел реке Црнице. по којој — Седп. Тп сн добар дечко, а твој нас при
ра.ме, жеља за жељу, пскуство уз пскуство... — Часиа реч, учптеллшс ево... часна реч... обпчно плквају пловке п гуске. По обалп из- мер учи... децо, — почињала је учптељниа
Алп, оних другпх пегнаестак годииа, 'ол кад — Добро. Идп кућп, донесн задатак. растс зелепа трава, а иа једном месту, где јс да тумачп једну конкретну животну ситуацн-
су се расталн, п свакп пошао своји.м путе.м, Света нзвучс капу пз клуие, и, мрзовб.шо зсмља пабнјена, п г-рава не растс, мн baiin jv — како се у жпвоту грсшп... Човек прво
гчинилп су да, ирп сусрсту, обојнпа осетс чс смо направилп рупе и ту играмо кликсрс. На направи малу грешку а да бп прикрно ту ве-
ку врсту ‘кривицс, и ако без свога свесиог одс. мосту седп просјак Јама, и молп милостињу. ћу мора да 'учини још већу, н, једног дана,
удела пли чнна. — Слободане прочитај! Некп ћацп волс ла га задпркују, алн га ипак мњмо своје BO.bc — постаје криваи... Оно што
— Ја учптслице нисам написао... сви жалимо, а не можемо да’ му помогне.мо, је учшшо Живадпн мало је и оно треба да
Драган застадс пред вратима суднице. О- И тн! Е, па вн постајете безобразни. Сви- јер пп ми пемамо пара... иам служи као поука — ои прво ннјс напи-
по што јс требало пли морало, да се догоди сао задатак. што се много коме ћаку дешава
догодпло сс, и обојица су, у ови.м трентшпма, ма liv ја двојке... Ко још нијс урадпо зада- Y разреду је била потпуна тншина. Свпма п нијс тако страшно, а затим, кад сам ја пп-
гледалп живот иза себс као псшто иепокрс- так?... Нек устапе... је изгледало лепо то што је Жића чптао. Y- тала, пије пмао храбростп ла сс јави. што јс
тно н иепромснљиво а истовремсио толпко читељппа је била пзненаћена. Жића је чптао кукавичлук, п много горе ол првс грсшке, да
разлнчпто од многих могућих иретпоставки Славко устаде првп; полагано, јсдап за свс слободпијс, а кад јс поменуо просјака би, најзад. бпо прннућеп да нас свс преварп,
са којнма су улазплп у њега. другпм, устадошс и Топлица, Мпланче, Пан- Јашу учптељица сс толико заинтересовала да што је мео’ одраслим људпма пеопростиво.
та," Ратко, Срба и Дуле. Учпте.мша прнће Је потла према њему. Тада сс Жпћа збгиио, Ето зашто нс греба лагатн п...
Онога дана, нсгде с пролсћа, апрпла плп дневнику п уппса слабе оцене; онда, мало глас јс почео да му подрхтава, и кал јс’ стп-
маја, пре вишс од двадесетак годпна, слутње с.мпрена, као да је очистпла жнто ол кукола гао до оног „... ми немамо пара..— уму- Жпћа сс заиењивао од плача. Клупа, испол
како hc изглсдатп даиашњп дан колико су npcbc пспред првс клупс, левог реда. као је. ibcroBc главс ослоњене о руке, бпла је мокра
неолољиво пзискивалс нагаћања, толико су, ол суза.
на псти начип мпогострукпм решењн.ма да- — Драгапе. да чујемо! — Чптај, чнтај даље, говорила је учитељи-
вале јсднакс >1згледс. Сувоњав, с.мећп дсчак устаде. Свеска му ua. — Вн стс внделп — иастављала је учпте-
је дрхтала у рукама. љииа — да је Жпвадин тако интелигснтан да
Учптељниа, Даринка, ситиачка изглелз, а- — Мој пут "ол школс до куће — почшвао Али Жнћа Bituic није могао ла проговорн. можс ла прича, без икакве прппрсме, лепше
ли жпва духа, познага ио правичиости и ши- је дсчак да 'чпта — мој п\т, 6д школе ло ку- fivrao је и дрхтао. него што много ко друти можс и да наппше.
роком рззумсвању за све пгто сс догаћало око he, јс дугачак. Ја када пдсм пз школе кућн послс лугог размишљтка... И оп ћс, јсдног
њсиих baka, као и за оно шго сс раћало у пс бпјсм сс са друговњма. Када прелазњм пре — Наставп. Зашто си заћутао, чудила се дана, снгурно постатп... можла правпик...
лушама малишана, у које јс, ире свега угра- ко моста, ја пазпм да не надие.м v реку. Кала учитељ1ша прњ\азећп му. нлп можда чак и писац... али зато tuio пам
ћивала, осећања једнакости, другарства и са- ја сретпем нског старијсг, ја му се лепо ја- ie лала пнтслигсншпу, прпрода нас нпје осло
осећања, мимо обичаја. ушла јс у разрел нер вим. Када ја пролазпм порел ппјапс, ја заобн Жића је толпко дрхтао да се примсћпвало болила рала п обавеза, које у животг пма-
возпа до мере иослс које ћака инје требл\о лазпм »г-бриште, јер тамо можемо да се нн- како му се свсска тресе у рукама. Учптсљииа мо...
умирнватп. Тридесетак дечпјих cpua ударало фииирамо. Кала пала киша, у једном олуку, му npnbc и погледа у свеску.
jc о груднс кошеве. свако по свомс ритму, норед моје кућс јс бара. Ја увск прсскочпм Нско закупа на врата. Vbe Cncra. са поцс
убрзано, сиажно... Чуло сс окрстањс сваког бару, како пе бнх упрљао иппсле и уквасно — Па... п тн ме лажеш! Ти уопштс нисп паном свеском.
листа у дневинку, чуло се шкрипањс псра, поге. Када ја доћс.м kyhn мајка мс пита: „Шта паписао задатак. Срам те било. То нпје пн
којн-м је учигсљЕша "уппсивала час. је бпло у школи", а ја јој свс пспричам, ако лаж — то је превара. Ilapiuhv те ја. Jcuiint- — Учитељиис, коза мп јс појсла корпнс н
мс јс учнтељпца пешго пптала. ца пз владања ... три листа, часна реч!
Предраг је био први. Учнтељипа сс шстала, пспред првпх клу-
— 3... знатс, учите.\>ице, м... м... мајка ме па. Славко и Папта су сс прикрпвепо подсмс- И учптсљнца журио nobc дпевнику. Y раз Свп се иасмејаше. II учптељииа. Па и Жн-
послала, а т.„ тата... вали. реду .мук. Та велпка тпшипа као да је опомс ha. кроз сузе; а затп.м полнжс главу. н. ру-
— Нисам те пнтала за маму и тату — љу- — Јс л’ ту крај, Драганс. Добро, селп. Са- нула. li, кад јс почела да отвара лпеиник, кавнма почс да бришс лппе о вупеии це.м-
тп\а сс учитсљниа — него имаш ли 'задатак ла ћс.мо прочитати још нсколпко задатака — да бп сс уппсала казпа, погледа по разрс-
н \и iic.Mauil говорњш је учптељица — Свп пазнтс п насго- лу... Свн лсчапи оборпли поглсдс п нс мнчс • псрпћ.
јте да уочитс шта је у комс задатку добро, cč. Жнћа стојп као окамењеи, а сузс му сс
а шта лоше, па ће.мо после днскутоватн. Жи- слпвају низ образс и прскају по зелспом ием Но, оио шго је Aparanv п Жппп, v cv\-
вад1гне, да чујемо твој задатак. перу. Та јс слпка заустави. Она загворп днсз ском ходнпку, памах, изронило пз ссћања
Спћушан,"бледолпк п мршав дечачић, кога ник’ п npiibe Жпћи. Мајка троје леце умела иијс сс овдс завршавало.
су другови звалн Жпћа или Жпва, устајао јс да разумс да сс у дечаку догаћало нешто
што нпје одмах схватљиво. можда нп њему 24. марта 1973. годинс
самом, али је покренуто осећањима правп- Канарево брдо
miocTii и дечнјс немоћи.
Давид М. Станковпћ














Click to View FlipBook Version
Previous Book
ใบความรู้ 3 การใช้เครื่องมือในการวาด การสร้างข้อความ ลงสีและปรับแต่งรูปภาพ
Next Book
Audiobook Download Dr. Jensen's Guide to Better Bowel Care A Complete Program for Tissue Cleansing through Bowel Management full