ЛИСТ ПРЕДУЗЕЋА ЗА ПРОИЗВОДЊУ МЕСНИХ ПРОИЗВОДА И КОНЗЕРВИ ЈУХОР ЕКСПОРТ АД ЈАГОДИНА, КАБЛОВСКА ББ ИНВЕСТИЦИЈА ОД ВЕЛИКЕ ВАЖНОСТИ КЛАНИЦА ПО СВЕТСКИМ СТАНДАРДИМА Изградњом нове кланице са пратеЋим објектима кругу новог „Јухора” створиће се услови за производњу финалних производа од меса њихов извоз на сва светска тржишта. Самим тим, биће створени предуслови за увоз расних грла обнову свињогојске производње на подручју Поморавског округа, али шире Дуги низ година „Јухор” планира изградњу нове кланице са пратећим објектима, чиме би досадашњи производни објекти дефинитивно били измештени ван града. На тај начин био би заокружен читав производни процес, а сви потребни објекти налазили би се у кругу новог „Јухора”. ционо-техничке документације може се слободно рећи да је реч о објекту који ће имати савремена техничко-технолошка решења, уз примену ветеринарскосанитарних услова по свим светским стандардима. Самим тим, ,,Јухор” ће добити регистрацију док ће радници добити много боље услове за рад. Продуктивност ће, такође, бити повећана, јер ћемо уз мањи број радника остваривати боље производне резултате-апострофира Бора Јовановић, стручни сарадник на пословима инвестиционе изградње. објектима која се може користити за смештај других прикладних садржаја. - Реализацијом овог пројекта добија и читаво Поморавље пошто ће потребе „Јухора” које на годишњем нивоу достижу 125.000 утовљених свиња и 25.000 јунади, практично, представљаЖиторађи и Обреновцу - додаје Јовановић. Иначе, програм изградње нове кланице обухвата изградњу депоа за одмор стоке пре клања, кланице са одвојеним линијама за клање свиња и говеда, погон за технолошко хлађење меса, објекат за прихПрипреме за изградњу нове кланице, упркос великим тешкоћама, успешно су приведене крају. Набављене су неопходне сагласности за изградњу, обезбеђен грађевински материјал, бетонске конструкције и друго, тако да ће већи део радова бити завршен до краја године. - На основу инвестииностраних инспекција, што значи да ће своје производе моћи да извози на сва светска тржишта. Поред тога, трошкови пословања биће знатно смањени, јер ће се читав производни процес реализовати на једној локацији, што значи да неће бити међупогонског транспорта, Нова кланица неће обрадовати само запослене у „Јухору”, већ и мештане Јагодине. Наиме из града ће се иселити стари погони који се због дотрајалости објеката, инсталација и опреме врло тешко одржавају што ремети еколошку равнотежу града. Такође њиховим исељењем ослобађа се локација са ти стимуланс за обнављање сточарске производње. То нарочито због тога што су објекти за производњу стоке у Добричеву и Великом Поповићу угашени, па се снабдевамо са фарми у Ћићевцу, Дубокој, Кобишници и Седлару, као и од редовних снабдевача - фарми свиња у ват и елиминацију кланичних отпадака, делимичну реконструкцију саобраћајница, проширење енергетског блока и израду колектора за одвод отпадних вода. Предрачунска вредност инвестиционих радова износи око 200 милиона динара. 3. Глигоријевић >|М м
№8® ИНТЕРВЈУ СА ГЕНЕРАЛНИМ ДИРЕКТОРОМ ДРАГАНОМ МИЛАДИНОВИЋЕМ ИНДУСТРИЈА МЕСА Континуирани раст производње, продаје извоза, 43 одсто сировине са сопствених фарми. До краја ове године завршетак изградње нове кланице. Брига за стандард радника на првом месту Генерални директор „Јухора” Драган МиладиновиЋ Стратешки значај за сваку земљу, па и нашу, представља производња хране и у развијеним земљама се изузетна пажња поклања овој привредној грани. Осим тога производњу хране треба посматрати и у контексту једног од индикатора степена развијености једне земље, с обзиром да она за директну последицу има здраво, дуговечно и производно способно становништво. С друге стране, производња хране, посматрана са аспекта произвођача, увек носи са собом и ризик који сносе сами произвођачи, јер нису увек у стању да битније утичу на цене својих производа, и онда настају проблеми из којих је тешко пронаћи излаз. *Господине Миладиновићу, ваша оцена укупног економског пословања ,,Јухора” „Јухор-експорт” је захваљујући својој дугогодишњој традицији познат и признат на домаћем тржишту и иностраном, такође, широком лепезом производа од меса, када су у питању потрошачи, а уважен и испоштован као равноправан конкурент, када су у питању други произвођачи из гране кланичне индустрије. У својој дугогодишњој произвођачкој и привређизачкој историји „Јухорекспорт” је бележио и успоне и падове. Тешко је увек било изборити се са конкуренцијом, са диспаритетима и замрзавањем цена готових производа. Губици, који су били немилосрдан показатељ таквог пословања, довели су пре десетак година до стечаја. Овакав исход био је неминован, и колико год у том тренутку се осећали немоћним, снагом и вољом радника, радом и радном дисциплином, успело се у настојањима да се крене све из почетка и поново освоји сами врх међу произвођачима, где је „Јухор-експорту” одувек и било место. * Да ли се процес производње креће узлазном линијом, и да ли продаја прати производњу? Економски ембарго Међународне заједнице 1990. године, санкције и НАТО агресија 1999. године, као и поремећаји на тржишту у смислу ограничавања цена готових производа и слободног формирања цена стоке и репроматеријала, нису успели да нас омету у настојањима да резултати производње и реализације, из године у годину, буду све бољи и све већи. „Јухор-експорт” је упркос свему томе остварио задовољавајући пласман својих производа, баш као сваки добар и проверен произвођач. Позитивни и пажње вредни резултати у виду раста производње, реализације и личних доходака, обележја су сваке године после 1990. године, што је и био циљ руководства које је на себе преузело овакав тежак и сложен задатак. Период од 1996. године до краја 2000. године бележи раст производње, продуктивност, реализације и коришћења производних капацитета. * Реците нешто о обиму продаје на домаћем тржишту и развоју малопродајне мреже? „Јухор-експорт” на тржишту продаје представља предузеће које богатом и квалитетном лепезом производа (око 100 производа) има разнолику структуру својих купаца како у иностранству, тако и на домаћем тржишту. Учешће извоза у укупној реализацији у периоду од 1996. до 2000. године износило је у просеку 17,37 одсто. Када је реч о домаћем тржишту, границе су се још више сузиле губитком тржишта Косова тако да, имајући то у виду, продаја на домаћем тржишту могла би се посматрати са 3 аспекта: - малопродаја (продавнице и дисконти) - великопродаја (стоваришта и директно из „Јухор”-а) - Војска Југославије С обзиром да је домаће тржиште такво какво јесте, приоритетни задатак „Јухор-експорта” АД је у периодима кризе и санкција био да отвори границе своје продаје и задржи их. Успехом сматрамо извоз у Македонију и Републику Српску. *Гзсподине Миладиновићу, како оцењујете извозне послове и обезбеђење сировине затварањем циклуса производње, фармерским системом това. Према рангирању извозника, „Јухор-експорт” АД Јагодина, у оквиру своје гране привређивања, налази се на првом месту. Финализација производње је императив производње и све до 1996. године сировину смо набављали куповином од других. У току 2000. године преко 43 одсто од укупно набављених свиња или 26.000 комада, обезбеђено је са сопствених фарми. Фарма свиња у Дубокој од 1999. године је фарма „отвореног” типа и броји 30-ак радника. Тренутно је у функцији осам објеката са 11 хиљада товљеника. Годишњи капацитет је могућ и до 40 хиљада товљеника. Фарма свиња у Ћићевцу је, такође, отвореног типа и запошљава 14 радника. Могућност това је 10 хиљада свиња у току године. Признату фарму и репроцентар у Кобишници, „Јухор-експорт” је марта 1995. године узео на 12 година у закуп и она има 60 радника, и за разлику од претходне две ово је фарма затвореног типа. Тренутно на њој има млађих крмача, прасади у такозваним , А и Б фазама, приплодних крмача, као и нерастова. Расе које су заступљене су: „шведски ландрас,, и мешавина ландраса и „великог јоркшира”. * Шта је учињено на плану технолошког унапређења производње и докле се стигло са изградњом нове кланице? Имајући у виду тржишно искуство „Јухор-експорта”, продајне центре, затим изграђене канале продаје на домаћем и иностраном тржишту, може да се каже, како је постојала економска оправданост изградње нових погона 1987. године, тако постоји и оправданост улагања у нове машине, опрему па и погоне. Улагање у грађевинске објекте подразумева да се 50 одсто средстава односи на инвестиције у току, односно на рад око изградње нове кланице, у складу са прерадним погонима на новом „Јухору”, која би у наредном периоду требала да буде у функцији. Капацитет нове кланице био би клање 500 комада свиња у смени и 100 комада крупне стоке, јунади и говеда. Све ове инвестиције и улагања уврстиле су „Јухор-експорт” у ред модерних и технолошки савремених индустрија меса. Треба рећи да је за све ово време било и знатних улагања и на одржавању поменутих фарми. * Колико се у „ЈухорУ брине о стандарду радника, запошљавању нових кадрова и личним дохоцима? Стручни и оспособљен кадар подразумева да преко 50 одсто укупног броја радника ради директно у производњи. Производња се одвија у две смене. Међутим, проблем који прати „Јухор” последњих година је недостатак кадра месарске струке. Проблем се превазилази пријемом младих људи, који се уз рад обучавају и оспособљавају за занимање месара. Такође се упошљавају и млади, школовани људи, ветеринари, технолози, дипломирани економисти. Мото рада, односно циљ „Јухора” је да од сваког појединца треба да створи запосленог који ће бити одговоран за стално повећање продуктивности рада и знања, односно стварање запосленог који доприноси. Стандард радника и брига за њих је свакодневна. Поред заштитне одеће и обуће, због специфичних услова рада, имамо сталне контроле од стране санитарне инспекције као и редовне лекарске прегледе. Лична примања су редовна, без дана закашњења. Обезбеђен је свакодневни топли оброк, плаћен је пут радницима, регрес, оболели инвалиди се шаљу на бањска лечења. Такође, води се брига о јубиларним наградама за 10, 20 и 30 година рада, а нису заборављени ни најмлађи за новогодишње празнике. *Шта сматрате својим највећим успехом у протеклом периоду, и како видите будућност ,,Јухора" Задовољство резултатима рада постоји, то је непобитна чињеница. Међутим, говорећи о задовољству резултатима производње, треба имати на уму две врло битне чињенице. Прва се односи на последице које су настале вишегодишњим ембаргом, санкцијама и НАТО агресијом. Оне су једног просечног југословенског потрошача довеле у ситуацију да више не може да купује квалитетне, а самим тим и скупље производе, односно, не сме се заборавити да је дошло до измене нивоа и структуре потрошње чије се стабилизовање и повећање може очекивати у неком наредном периоду, неким можда споријим растом. Друга чињеница проистиче из прве и суштина је у неопходности енергичног тржишног размишљања у односу на захтеве и потребе потрошача. Ценом и квалитетом треба се припремити за евентуалну конкуренцију из иностранства која ће, претпостављамо, на наше тржиште доћи са изузетно широким асортиманом и најквалитетнијом понудом. „Јухор-експорт” за то има поред савремено опремљених погона, стручну радну снагу и наравно планове за освајање нових производа, па и тржишта. 2
Период од 1996. до краја 2000. године бележи раст производње продуктивности, реализације и коришћења производних капацитета Остварена производња у т Опис 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. Полутрајне и трајне кобасице 4,923 5,951 6,225 5,674 6,020 Полутрајне и трајне кобасице 4,923 5,951 6,225 5,674 6,020 Полутрајне и тр.сух.пр. 997 1,048 998 1,104 1,036 Полутрајне и тр.конзерве 1,192 973 780 1,208 941 Производи масларе 221 141 183 188 139 Свега: 7,333 8,113 8,186 8,174 8,136 Свеже месо 587 293 630 1,144 982 Остало 331 257 631 330 449 Свега: 918 550 1,261 1,474 1,431 Укупно: 8,251 8,663 9,447 9,648 9,567 Просечно дневно 31 34 37 36 37 Ор18 1995 1996 1997 1998 1999 2000 Пкирпа ргоЈгуобпја 7.972 8.251 8.663 9.447 9.648 9.567 Вагп! !пбех - 100,00 105,00 114,50 116,93 115,95 I (Јкирпа рго!2Уос1пја Из приложене табеле уочљив је узлазни раст производње а истовремено и реализације која је усаглашена са производњом, односно није се производило за залихе, већ за познатог купца како на домаћем тржишту, тако и на иностраном, у извозу (Македонија, Република Српска и земље бивше СССР) тј. Остварена реализација у т Опис 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. Реализација (укупна) 8,230 8,635 9,570 9,642 9,834 Базни индекс % 100 105,14 116,28 117,16 118,02 Ланчани индекс % 100 105,14 110.60 100.75 100.74 Крајем 2000. године укупна производња је по раднику износила за целу годину, 11.596 кг. тј. 967 кг. месечно. Стручни и оспособљени кадар подразумева да преко 50% укупног броја радника ради директно у производњи. Производња се одвија у две смене. Степен стр. спреме број радника % нкв 341 36,24 кв 271 28,80 вкв 52 5,53 ссс 199 21,15 вшс 27 2,87 всс 51 5,42 Просечна старосна структура је од 30-50 година и то 55 %, око 30 % радника је у доби преко 50 година, а 15 % је радника млађих од 30 година; регистрованог вишка радне снаге нема. „Јухор експорт" на тржишту продаје представља предузеће које богатом и квалитетном лепезом производа има разнолику структуру својих купаца: у иностранству и на домаћем тржишту. ФИНАНСИЈСКИ РЕЗУЛТАТ ЗА 2000. ГОДИНУ икиРМА РЕАи2АС1ЈА РО ОВ1.АЗТ1МА 7А РЕВ1ОО ОО 01.01. ОО 31.12.2000. 6ОО1МЕ (!) А.ВН. 2000 % 2000 1999 % '99 I МА1ОРАО0АЈА 539.63 5.45 462.03 4.79 II □омаСа уегервооаја 5,701.82 57.96 4,302.13 44.62 III УОЈ5КА ЈЏСО81АУ1ЈЕ 2,036.89 20.71 3,201.90 33.21 IV 12УО2 1,559.00 15.85 1,676.24 17.38 1Ж1ЈРМО 1+Н+1П+1У 9,837.34 100.00 9,642.3( 100.00 2000 16% 5% 8МА1ОРАООАЈА ■ ООМАбА УЕЦЕРНООАЈА □УОЈЗКА ЈЏ6О81АУ1ЈЕ □ 12702 1999 17% 8 МАШРПООАЈА ■ ООМАСа УЕ1ЕРНООАЈА □ УОЈЗКА ЈЏ6О81А71ЈЕ □ 12УО2 (у 000 дин.) I Укупан приход 1,295,627 1. пословни приходи периода 912,693 2. финансијски приходи 24,836 3. непословни и ванредни приходи 27,337 4. ревалоризовани приходи 323,761 II Укупни расходи 1,289,336 1. пословни расходи - пословни расходи директног материјала и робе 615,384 - остали пословни расходи 212,901 2. финансијски расходи 29,867 3. непословни и ванредни расходи 14,342 4. ревалоризовани расходи 416,392 III Добит пре порезе 6,291 1. порез на добит 1,258 IV Добит после пореза 5,033 ОрЈз 1996 1997 1998 1999 2000 Ргос1ик1јупо81 тезеспа 846 943 943 947 967 Рго(јикћупо51 досИзпја 10.152 11.316 11.316 11.364 11.604
Недељка Шушњарац тенденцију ња младог запошљавастручног кадИЗ ПРОИЗВОДНИХ ПОГОНА „ЈУХОРА” КОНТРОЛА ПРОИЗВОДНОГ ПРОЦЕСА Захваљујући доброј координацији техничког директора шефова производње, уколико је због потреба тржишта неопходно променити већ испланиране количине робе, реорганизација радника је само рутински посао или у договору са техничким директором, што зависи од тежине посла. У делокруг рада шефа производње улази и праћење залиха готових производа, сировине, праћење залиха робе и репроматеријала потребних за производњу. Пошто „Јухор” има контролу производње, преглед сировина, повезивање свих производних структура, паковање и експедитовање готове робе. У другој смени вршим и функцију апсолутне одговорности и контроле свих производа, свега што се производи, пакује, довози и одвози из „Јухора”. Дакле, успех је могуће остварити једино координацијом и тимским радом стручњака, којима „Јухор” несумњиво може да се похвали. 3. ГлигоријевиЋ Зависно од потреба тржишта у „Јухору” је могућа дневна производња до 37 тона то: 25 тона производа у „Прераде”, 10 робе и готових погону тона у „Трајној конзерви” и 2 тоне робе у погону „Трајне кобасице”. Производња зимске трајне кобасице, такође, варира од потреба тржишта и износи око 4,5 до 5 тона недељно. Што се тиче броја радника по сменама, он зависи од врсте послова у одређеним погонима, што, углавном, диктирају капацитети машина. За организацију и координацију рада међу погонима, као и надгледање реализације плана задужени су шефови производње: Недељка Шутног плана из одређених (разно-разних) разлога. У том тренутку потребно је сагледати како најоптималније решити настали проблем, одмах реаговати и изменити план даљег рада. Преорганизацију послова може извршити шеф производње самостално ра, један од најлепших задатака је преношење стеченог искуства и давање стручних упустава новим колегама - каже Недељка Шушњарац, дипломирани ветеринар, шеф производње у једној смени. Технолог Невена Симић, шеф производње у другој смени, о свом послу каже: - Углавном радим организацију и У ПОГОНУ „ПАКЕРАЈ Невена Симип ЈЕДИНСТВЕНА МАШИНА И АТРАКТИВНА ФОЛИЈА У погону „Пакерај”, у коме се врши паковање готових производа, односно салама, кобасица и сухомеснатих производа, педесетак запослених ради у две смене. - Дневно се пакује око 25 тона робе. Постоји посебно одељење у коме се пакују трајне кобасице, и одељење за паковање полутрајних кобасица и полутрајних сухомеснатих производа. У обе смене дневно се спакује око 20 тона робе. Оно што је карактеристично за вакум паковања кобасица и виршли је машина „Дикси” на којој може да се врши микро и килограмско вакум паковање прецизира Снежана шњарац, ветеринар, дипломирани и Невена Симић, ђене у две Њихов задатак технолог распоресмене. је и да, уколико дође до одступања од плана, реагују тренутно и изврше преорганизацију послова. - Сваког радног дана одржавамо радни састанак на директор рада за Задатак водње је рад међу коме технички излаже план наредни дан. шефа произда координира погонима и да координира, прати и усмерава рад технолога у производним одељењима и да прати и изира технолошки цес производње. У току рада аналпроможе доћи до измене првобиПлашинтовић, шеф погона „Пакерај”. Микропаковање подразумева вакум паковање виршле тежине 200 гр. и „моравске кобасице” тежине 300 гр. Атрактивна фолија за паковање „виршле специјал” и „пилеће виршле” изазива велику пажњу на тржишту а дневно се спакује око 5 тона овог производа. Паковање полутрајних кобасица и полутрајних сухомеснатих производа у једној смени износи око 6-6,5 т. 3. г. ,,Дикси” пакује на најлепши начин 4
ИЗ ПРОИЗВОДНИХ ПОГОНА „ЈУХОРА” ДО КУПЦА САМО ЗДРАВИ ПРОИЗВОДИ АКТУЕЛНА СИТУАЦИЈА У ИНДУСТРИЈИ ХРАНЕ У ЕВРОПИ (БСЕ) „БОЛЕСТ Свакодневна провера производа у лабораторији потврђује чињеницу да су заиста одличног квалитета и да до купаца стижу само здрави производи Сви „Јухорови” производи се праве по посебној рецептури, због тога су одличног квалитета и што је најважније, свакодневно се контролишу у лабораторији ове месне индустрије. Производе контролише и Републичка ветеринарска инспекција, а проверу хемијског састава готових производа као што су проценат масти, воде, пепела, беланчевина, соли и другог, а једном недељно се врши и анализа процената нитрата и фосфата. - За комплетно сређену анализу сваког узорка који се проверава потребно је, обично, два дана - каже Вука Илић, хемијски техничар. - О свим анализама се обавештава Савремена лабораторија омогуЋава свакодневну анализу свих производа све сировине које улазе у производњу потпуно су безбедне јер пролазе ригорозну контролу. Сваког дана врши се органолептички преглед сваког производа, што подразумева проверу укуса, мириса, а затим узорци одлазе на хемијску и бактериолошку анализу. Ова анализа подразумева шеф лабораторије, а једном месечно се извештаји подносе нашој Ветеринарској инспекцији. Свакодневне провере узорака готових производа потврђују чињеницу да су они заиста квалитетни и да до купца стижу само здрави и проверени производи. С. Лубура „КРАМЕР ГРЕБЕ”-КУТЕР Бовина спонгиформна енцефалопатија (БСЕ) или „Болест лудих крава” спада у групу прионских обољења животиња. Узрочник болести је инфективни протеин који је назван прион и који напада централни нервни систем, а исход болести је смрт. Карактеристика БСЕ је да узрочник напада искључиво централни нервни систем, време инкубације је веома дуго и може да износи и до 30 година, болест је прогресивна и фатална и имунохистохемијски се доказује присуство патолошког приона. Сматра се да је БСЕ или „болест лудих крава” настала од прионске болести оваца, Скрепи, тако што су говеда храњена коштаним брашном направљеним од прерађених овчијих отпадака инфицираних скрепијем. Велику Британију је највише погодила епидемија БСЕ. Од 1985. године до данас више од 177.000 грла је угинуло. У нашој земљи није регистрован ни један случај БСЕ. „Болест лудих крава” (БСЕ) шири се контактом са ризичним материјалом, оралном инфекцијом омогућеном другим обољењем и генетском склоношћу. Значај и опасност од БСЕ је и могућност да оболе и људи који су јели заражено месо. У више центара у свету изучава се потенцијална повезаност БСЕ и прионске болести људи која је названа нова варијанта Кројцфелд-Јакобова болест. Ова болест је први пут забележена у Великој Британији и у периоду од 1994-1997. године регистровано је 20 случајева, а само један у Француској. Данас је укупно регистровано 87 случајева нове варијанте Кројцфелд-Јакобове болести (МуСЈО). Приони и код људи нападају централни нервни систем, инкубација траје до 5 година и углавном се болест завршава смрћу. Из ланца хране треба одстранити високоризичне материјале, а то су мозак, кичмена мождина, очи, хипофиза, лобања, кичмени стуб, плућа, овчја и козја слезена. Сматра се да је довољан 1 гр. инфицираног мозга унети орално да изазиве БСЕ код краве. У другу групу ризичних материјала спада комплетан инестинанлни тракт, крајници, слезена, лимфне жлезде, а у трећу групу (мала могућност заразе) спада јетра панкреас, тимус, коштана срж, кости. Скелетна мускулатура се сматра безбедном. Ш И НА ■ >Ј^РНО I I I хх СОхл хх ОЈЕ1— ” Оно што у многоме олакшава посао како радницима тако и технолозима, како истичу сами „кутеристи” је и „Крамер гребе”, односно кутер једна од машина у „Јухору” на којој се врши уситњавање, прерада, хомогенизовање и вакумирање масе. Захваљујући могућности вакумирања масе, она је, чим изађе, спремна за прераду или пуњење у трајну конзерву. Запремина кутера је 300 литара, али се користи 200 литара због могућности боље обраде масе. Уситњавање се врши помоћу комплета ножева, а приликом прављења масе, зависно од рецептуре, додаје се месо, зачини и остали Од „Крамера” до готовог производа градијенти. У кутеру се, иначе, припрема маса за месни нарезак, паштете, барене и полутрајне производе. Са овом машином повезан је колоидни млин и микрокутер, преко кога се врши најфиније уситњавање и потпуно хомогенизовање. 3. Глигоријевић Заштита индетитета генетски немодификованог зрна соје У циљу добијања соје која ће бити отпорна на хербициде Монсанто је 1993. године у САД увео генетски модификовано зрно соје. У Америци, тренутно, производња генетски модификованог зрна соје прелази 50% од укупне производње соје. Сојино зрно углавном користе за производњу сточне хране, а само 5% од укупне производње користе за производњу производа за људску исхрану. До сада није утврђено да производи добијени од генетски модификованог зрна соје имају штетне последице по здравље људи и животиња. Ипак, један број прерађивача соје у Америци заштићује идентитет генетски немодификованог зрна соје путем ИП система - програма. Тај програм значи да се врши контрола генетски немодификованог зрна соје, контрола сетве, жетве, утовара, транспорта, прераде, тестирање и рангирање, на крају неутрална контрола и потврда квалитета. Применом ИП система потрошачима се нуди доказ о генетски немодификованим састојцима, а самим тим и избор о коришћењу генетски немодификованог или генетски модификованог зрна соје.
Пословност, дисциплина профезионализам мото пословања великог система „Мега” У жељи да упознамо и попричамо са значајним и признатим купцем посетили смо их, и у својству госта провели пријатно време сумирајући пословање за протеклу годину, говорили о плановима и проширивању сарадње. Пријатељство, пре свега, изузетно пословна сарадња у коју је уложено много труда и рада уз обострано ангажовање и жељу дали су резултате кроз пословање које траје још од 1994. године. „Мега”, као једна од водећих и највећих трговинских кућа не само у Скопљу него и на подручју целе Македоније, специјализована је искључиво за продају меса и сухомеснатих производа. „Мега” као кућа ради пуних 10 година од 1991. године, упошљава 200 „Јухорова” роба у „Мегиним” продавницама радника, усавршава се, проширује пословање и ставља нове изазове и задатке пред собом. „Мега” своје пословање не лоцира само на подручје Скопља, у смислу снабдевања и дистрибуције робе, већ је цела Македонија подручје које „Мега” снабдева. Ово је битно и значајно са становишта „Јухор”-а, јер се „Јухор” у сарадњи са „Мегом”, јавља као једини и искључиви снабдевач ове куће. Како смо у разговору са водећим тимом „Меге”, кога чине генерални директор Зоран Ранђеловић, његова десна рука Саша Момировски, и главни и одговорни за финансије Миле Ниновски, сазнали, „Јухор” је заступљен свуда - почев од ланца малопродајних објеката којих у Скопљу има 20, преко других кућа у Македонији које са задовољством купују „Јухорове” производе. Водећи тим „Меге : ген. дир. Зоран Ранђеловић са сарадницима Сашом Момировским и Милетом Ниновским Оно што је оставило утисак на нас приликом посете јесу беспрекорне и робом крцате витрине у „Мегиним” продавницама. У њима се продаје цео „Јухоров” асортиман пуњења, тј. полутрајне сухомеснате робе као и трајних кобасица и цео асортиман конзерви, почев од паштета, гулаша, месних нарезака и друго. Како су нам саме пословође рекле купци су навикнути на „Јухорове” производе како асортимански тако и квалитетом, услуга је врхунска, особље љубазно, закључили смо сами. Локацијски Скопље је потпуно покривено продавницама, тако да су купцима у сваком делу града доступни „Јухорови” производи. У разговору са представницима „Меге” сазнајемо да су и друге месне индустрије из Србије и Војводине присутне у Скопљу и Македонији али не у таквом обиму и тако константно као „Јухор”. Оно што је приметно је и појављивање и присуство робе из Европе што ствара додатну забринутост због појаве конкуренције и нижих цена али се надамо да ћемо знањем, стогодишњом традицијом, радом и квалитетом успети да сачувамо стечене позиције на овом подручју. Да би роба на време стигла до купаца, до најудаљенијих места у земљи, ту је и савремен и велики возни парк који чине: 5 великих камиона, који се користе за локално снабдевање, 2 шлепера за удаљеније туре и 5 џампер возила за снабдевање малопродаје. Малопродаје се иначе снабдевају три пута у току недеље: (понедељком, средом и петком) тако да је роба увек свежа и не задржава се на лагеру. Потребе за сарадњом и испорукама су много веће међутим, ситуација на тржишту, уредбе, прописи и ограничења од стране министарстава су увек те које не дозвољавају да роба нормално без проблема, и у потребним количинама циркулише између ове две куће. Зато су у „Меги” приморани да одређену количину робе, кад то ситуација налаже лагерују у својим магацинима и расхладним коморама. Магацински простор, како су нам запослени у „Меги” рекли, је недовољан да лагерује сву ону количину коју тржиште ТРГОВИНСКОМ ПРЕДУЗЕЋУ „ГОРИЦА” У БЕОГРАДУ „ЈУХОР” ГЛАВНИ ДОБАВЉАЧ „Јухор” послује са великим, али познатим код купаца признатим, трговинским кућама Трговинско предузеће „Горица” у Београду, у чијим трговинама јагодинска Индустрија месних прерађевина и конзерви годинама пласира свој производни програм, основано је 1954. године. Располаже са тридесет шест продајних објеката у ужем делу града, од којих су две специјализоване козметичке продавнице, док су остало трговине мешовите робе, и са око четири стотине запослених. - „Јухор” је наш главни произвођач сухомеснатих и месних прерађевина. У последње две године сарадња је постала веома добра и ја сам изузетно задовољан пословањем са овом кућом. Сарадња, коју красе добри лични и пословни односи, свакодневно се негује, а трудићемо се да она буде још боља и плоднија на обострано задовољство. Квалитет и исправност производа, сигурна и редовна испорука управо су довели до тога да „Јухор” заузме место главног добављача. „Горица” вероватно код „Јухора” није међу првима, јер има много већих трговинских кућа са којитражи. У магацинском простору може да стане и до 50 тона робе. Пословност, дисциплина и професионализам су карактеристике али и мото пословања великог система као што је ,,Мега”. Податак да је само у прошлој години „Меги” испоручено 1.321.000 килограма робе, много говори. У жељи да се сарадња продужи и настави још дуго, напустили смо, у овом случају, наше домаћине са пријатним утисцима и новим плановима. Генерални директор „Горице” Милорад Петровић ма послује, али ми смо више познати него што смо велики - коментарише Милорад Петровић, генерални директор Трговинског предузећа „Горица” у Београду, констатујући да је ова фирма код Београђана позната по приступачним ценама, јер су се увек трудили да оне буду најповољније у граду. То су постизали избегавајући непотребне трошкове, све што је режијски. Према Петровићевим речима, сарадња је изузетно коректна, што је проузроковало да „Јухор” учествује са осамдесет одсто робе, док осталих двадесет посто припада „Нео-планти”. 3. Глигоријевић 6
У ТРГОВИНСКОМ ПРЕДУЗЕЋУ ________ „ВИШЊИЦА” У БЕОГРАДУ________ „ЈУХОРОВИ”ПРОИЗВОДИ шШШШШ^Ш^ Добар асортиман и солидан квалитет „Јухоровог” производног програма у Трговинском предузећу „Вишњица” повећали заступљеност са 20 на 70 одсто укупног промета ПОСЛОВНИ ЦЕНТРИ „ЈУХОРА” СВЕ БОЉЕ РАДЕ Поред прековременог рада, тачности и поштовања договора, Пословни центар „Београд” успео је да се избори да „Јухорови”производи заузму водеће место код потрошача у односу на остале кланичне индустрије, јер је основни мото пословања да купац не сме да чека Трговинско предузеће „Вишњица”, лоцирано у ужем центру Београда, послује у тридесет објеката, од којих се највећи број локацијски налази у строгом центру града, тачније на подручју „Старог града” и „Врачара”. Основну делатност ове трговинске куће, формиране 1952. године, представља продаја прехрамбене робе. Што се тиче меса и месних прерађевина, у продајним објектима „Вишњице” заступљени су Генерални директор „Вишњице" Драгутин Вујиновић само производи „Јухора” и „Карнекса”, мада је последњих година учешће ,,Јухора” повећано. Говорећи о дугогодишњој сарадњи ове београдске трговинске куће и јагодинске кланичне индустрије, Драгутин Вујиновић, генерални директор Трговинског предузећа „Вишњица” у Београду, имао је само речи похвале: - Вишедеценијска сарадња са „Јухором”, прекинута само у периоду инфлације, на обострано задовољство настављена је 1995. године. Међутим, још је значајније што се учешће „Јухорових” производа из године у годину повећава. Наиме, уместо некадашњих 20 одсто, од укупних количина продатих сухомеснатих производа у нашим трговинама „Јухору” тренутно припада 70 одсто. Због тога смо, иако је „Вишњица” мањи купац, на неки начин привилеговани и испоштовани, па можемо да констатујемо да је сарадња веома успешна и да смо ми задовољни начином рада „Јухора”. Иначе, снабдевање је амбулантно, а наши рачунополагачи сами требују робу и прате динамику најпродаванијих производа. Свакако би требало поменути и да „Јухор” успева да испоштује наше жеље у погледу асортимана и количина производа. Према Вујиновићевим речима, потрошачи су задовољни и асортиманом и квалитетом, а цена је увек дискутабилна, јер је она за потрошача увек висока, тако да нису сви у могућности да себи приуште комплетан асортиман и количине које би задовољиле потребе домаћинства. Има потрошача који купују ексклузивну, најскупљу робу, попут пршуте и бућоле, али, на жалост, има и оних који купују по 100 и 200 грама. Несумњиво је, дакле, да би промет био већи да је бољи стандард грађана. Однос понуде и тражње не може се добро проценити, јер понекад „Јухор” не може да задовољи потребе тржишта, сматра директор, апострофирајући да је у продајним објектима „Вишњице” заступљен комплетан асортиман „Јухора”, с тим што већи део чини пуњена роба, а мање конзерве, док је најтраженија димљена сува роба, која се, у принципу, најтеже набавља. Сложивши се са оценом директора да је квалитет на нивоу и да никада није било проблема у пословању, Драган Ђокић, комерцијални директор је додао: - „Јухор” познајем од 1958. године када сам био ученик. Пријатељство се од тада развијало као што се развијала и кланична индустрија, што значи да смо пратили усавршавање „Јухора” у сваком смислу. Наша кућа је увек била отворена према јагодинској Индустрији месних прерађевина и конзерви. Обострана отвореност и добра сарадња гарантују све већи пласман робе. По свему судећи, захваљујући домаћинском пословању Трговинског предузећа „Вишњица”, као и „Јухоровог” представништва у Београду, које му је увек на услузи, процентуална заступљеност јагодинских производа је све већа. 3. Глигоријевић ПРЕДСТАВНИЦИ „СИ-МАРКЕТА” ПОСЕТИЛИ ЈАГОДИНСКИ „ЈУХОР” Приликом посете представника „СИ-маркета‘ јагодинском предузећу за прераду меса и месних прерађевина ..Јухор’ констатовано је да се сарадња између ових компанија обавља успешно и продуктивно већ 4 године, као и то да је „Јухор' најзначајнији и највећи добављач месних прерађевина „СИ-маркета, који послује са преко 170 малопродајних објеката у Србији Почетком фебруара, представници ,,СИ-маркета”, који послује у саставу компаније ,,Симпо” из Врања, посетили су фабрику меса и месних прерађевина ,,Јухор" из Јагодине, са којом успешно обављају пословну сарадњу 4 године. - Јухор је наш најзначајнији и највећи добављач. Сигурно је да тога не би било да није обостраног интереса и добре сарадње, која је резултирала тиме да „Јухор” избија на прво место међу нашим добављачима месних прерађевина. Сарадња са ,,Јухором” се, из године у годину повећава, тако да је, током прошле године, само у ,,СИмаркету” у Врању обављена купопродаја робе у вредности од преко 25 милиона динара - истакао је приликом посете Мирослав Томић, директор ,,СИ-маркета” у Врању. Према Томићевим речима, у 2001. години планирано је да се обим промета производа ,,Јухора” из Јагодине повећа за најмање 50 одсто, а Посредник између „Јухора и потрошача у Београду, без кога би пласман робе био несумњиво тежи и мањи, је Пословни центар „Београд” са дванаест запослених. Ову констатацију најбоље потврђује податак да се у интересу производње и потрошача радни задаци извршавају свакодневно. - Од стечајног поступка до данас „Јухор" је захваљујући свом програму и одржаном квалитету производа успео да освоји купце на подручју Београда, Панчева, Беле Цркве, Пожаревца, Вршца, Смедерева, Лазаревца, Обреновца и других места. У односу на друге кланичне индустрије „Јухор” данас заузима водеће место код потрошача. Да није издржао ударе тржишта, како живе стоке, тако и компонената које утичу на живу стоку, и сигурности обезбеђења сировина кроз финализацију готове робе, не би ни имао признато место код купаца - оцењује Стева Матић, руководилац Продајног центра „Београд”. „Јухор” у Београду сарађује са врло познатим кућама у односу на друге добављаче. То су системи „Пекабете”, „Јабуке”, „Горице”, војних установа, „ПКБ-а”, „Вишњице”, „Промета”, „Смедеревке” и друге друштвене фирме. „Јухор”, искључиво у Београду, снабдева око 450 продајних објеката, не укључујући приватна предузећа и самосталне трговинске радње, што, несумњиво представља велики капитал. Што се тиче производног програма, било је извесних застоја приликом израде трајних производа, али пуштањем у рад нових капацитета ситуација на тржишту је јако побољшана. Што се тиче услова рада ПродаЈног центра у Београду, он прати производни програм „Јуузимајући у обзир и београдски део са 70 објеката, реално је очекивати дупло већи обим промета, што сигурно много значи како за ,,Јухор” тако и за „СИ-маркет”. Небојша Баста, директор продаје јагодинског „Јухора”, потврдио је да је циљ овог сусрета резимирање успешне сарадње двеју фабрика, као и планирање заједничких акција, које би требало да започну марта месеца. Иначе, поред поменуте пословнице „СИ-маркета” у Врању, са 106 малопродајних објеката, у саставу компаније „Симпо” послује и представништво у Београду са 70 малопродајних објеката, тако да је ова компанија у Србији заступљена са преко 170 малопродајних објеката, а сада ради и на ширењу велепродаје. Заједно са „Јухором” планира да на укупном пласману продаје меса и месних прерађевина оствари знатно бољи резултат у односу на претходни пероид. Ј. Јефтић хора : Комуникација са службама знало који производи, у ком пакоје свакодневна, како би се тачно Тачност и поштовање договора мото који истиче руководилац Стеван Матић вању и када излазе, да бисмо знали шта сутра можемо обећати потрошачима. Баш због таквих односа, који су нужни, постижу се овакви резултати. Сигурно да многи конкуренти из наше бранше могу завидети резултатима Пословног центра „Београд" - додаје Матић. Кад је у питању тржиште, „Јухор” се непрестано развија и осваја нове купце, а самим тим, добија све веће тржиште. Освајањем нових купаца ствара се велиПОСЛОВНИ ЦЕНТАР НА МАЛО И ВЕЛИКО СТОВАРИШТЕ ПУН ПОГОДАК Руководилац пословног центра „Јагодина” Велимир Вељковић Доступност и експедитивност, две одлике доброг пословања, апсолутно важе за стовариште у Јагодини. па се, самим тим, његово отварање показало као прави потез Стовариште „Јагодина”, отворено 1990. године, бави се продајом сухомеснатих производа и конзерви на велико, а обједињује Рековац, Левач, Параћин, Ћуприју, Деспотовац, Свилајнац и Баточину. Истакавши да је оно било неопходно због експедитивности и боље доступности „Јухорових”производа, Велимир Вељковић, руководилац, додаје: - У жељи да сви купци, почев од приватних предузећа и самосталних трговинских радњи, буду снабдевени, да роба буде доступна и да би се избегло снабдевање директо из фабрике, створили су се услови да се оформи и почне да ради стовариште у граду. То се показало као прави потез, с обзиром да се снабдевање врши свакодневно, роба је свежа и нема задржавања у магацину. Дакле, нема баријера што омогућава да купац буде брзо услужен и да не губи своје драгоцено време. Према Вељковићевим речима, промет на годишњем нивоу износи 550 тона прерађевина од меса и конзерви, чиме се премашују плански задаци. Иако је куповна моћ грађана знатно опала, на основу физичких показатеља може се закључити да их, ипак, опредељује квалитет производа. - То најбоље потврђује податак да је прошла година по НАЈВАЖНИЈА СОЛВЕНТНОСТ Иако приватници представљају бројније купце у јагодинском стоваришту, сигурност је већа у пословању са друштвеним сектором. Иначе, најзаступљенији купци су параћинска Стаклара и Цементара, као и Трговинско предузеће „Морава”, док од приватника треба издвојити „Центромагазин”, Ћупријски „Морекс", „Тренд” Јагодина и др ка сигурност за производњу којз увек прати потражњу. Обезбеђење сировине за такву производњу није лак задатак стручних служби и пословног колегијума. Програм продаје у Београду достиже цифре од неколико стотина вагона, или око милион килограма, искључујући месо, чије је учешће незнатно. Пословни центар „Београд” опслужује системе и поменуте купце магацински и амбулантно, а превоз робе од Јагодине до Београда искључиво се обавља „Јухоровим” возним парком, „осмицама” и великим „магирусима”. Таквим сигурним превозом производни програм се истог дана, након договора са купцима, налази код потрошача. Купац не сме да чека, основни је мото београдског центра. - Сигурно је да резултати могу бити и бољи, јер се никада нисам задовољио постигнутим. Изазов чини своје, па и посао тражи свакодневно пуну ангажованост и присуство у сваком сегменту. „Јухор” је остварио добре резултате због тога што је одржао континуирану производњу, асортимански, а посебно квалитетом, тако да је успео да буде међу првима у Београду као сигуран добављач - закључио је Матић. Дакле, поштујући потребе тржишта, време испоруке и тражени квалитет, „Јухор" данас има признате купце и друге кланичне индустрије му, несумњиво, завиде. 3. Глигоријевић промету робе била рекордна у последњих десет година колико стовариште постоји. Лично мислим да „Јухор” враћа поверење, јер нам се купци све више враћају, јер роба приватних произвођача не задовољава некадашњи квалитет” - прецизира Вељковић. Што се тиче задовољавања потреба купаца по питању асортимана робе, он свакако не може бити стопостотан, али се због тога поштује квалитет и уговорено време испоруке, а све наруџбине достављају се до малопродајних или великопродајних објеката купаца. Због смањења процента ризика, према купцима постоји селективан прилаз, тако да стовариште послује са стотинак солвентних купаца са којима успешно сарађује. Дакле, доступност и експедитивност, две одлике доброг пословања, апсолутно важе за стовариште у Јагодини, па се, самим тим, његово отварање показало као прави потез. 3. Глигоријевић 7
ОБНОВЉЕН ПОСЛОВНИ ЦЕНТАР Пословни центар Чачак обновљен и са новим руководством почео поново да ради у фебруару 1999. године. Трудом, ентузијазмом и залагањем руководилац Ентузијазмом и залагањем до успеха: руководилац пословног центра Чачак Милош Јуковић Пословног центра Милош Јуковић заједно са својим уваженим колегом Миломиром Тресачем успели су да се учврсте међу водећа стоваришта са годишњим прометом од 530 тона робе. Подручје које Пословни центар снабдева „Јухоровом” робом је велико почев од Горњег Милановца преко Чачка до Пријепоља и Прибоја. На раскрсници путева ка Црној Гори и Босни налази се велики број велетрговина како приватних тако и друштвених. Од водећих трговинских кућа могу се издвојити „Колори”, „Видекс”, ,,ИГТ”, ,,Висол”, „Прехрана” и др. - На подручју Чачка, како истиче Милош Јуковић, заступљене су све месне индустрије, како домаће, а све више је присутво и робе из увоза што ствара додатну забринутост. Оно шта „Јухор” може да пружи купцу је квалитетно и константно снабдевање како у погледу асортимана тако и у погледу квалитета, што нам и у будућности мора бити на првом месту. Квалитет „Јухорове” робе нам је и омогућио да освојимо нове купце - истиче Јуковић. Роба се у стовариште допрема два пута седмично а по потреби поштују се и ванредне испоруке. Истовар робе, пријем и њена даља дистрибуција до купаца је максимално брза и ефикасна. Како су нам у представништву рекли, ради се са квалитетним и солветним купцима како би и наплата била што бржа. Много труда је уложено да се постигну добри резултати а само руководство ставља пред себе још амбициозније задатке. Нови купци, ново тржиште и већи пласман робе. Све ово није лако. С обзиром на отежане услове привређивања када влада велика беспарица, а притисак конкуренције је све јачи. Међутим, запослени у представништву Чачак сматрају да ће се „Јухор” захваљујући традицији, квалитету, ангажовањем и радом свих запослених изборити са стално променљивим тржишним кретањима и очувати своје стечене позиције. ПОВЕЋАЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ У „ЈУХОР-у” УСЛОВЉАВА ПОРАСТ БРОЈА РАДНИКА ВИШЕ 0Д ДВЕ ТРЕЋИНЕ СТАЛНО ЗАПОСЛЕНО „Јухор” тренутно запошљава 932 радника, од чега 672 у сталном радном односу. Од почетка године запослено још четрдесетак нових радника. Најбољим радницима додељени златници Индустрија месних производа и конзерви „Јухор-експорт” А.Д. је током свог развоја у законско-правном смислу прошла кроз разне облике трансформације. Година 1902. се узима као година оснивања мале кланице Пијетра Теодора Клефиша. Године 1990. након спроведеног стечајног поступка оснива се Деоничарско друштво „Јухор-експорт” од 29 деоничара, а 1998. године након усклађивања са Законом о предузећима извршена је трансформација у акционарско друштво. Највећи акционари, а уједно и оснивачи садашњег „Јухор-а” су „Југобанка” А.Д., „Генерал-експорт”, „Агробанка" А.Д., „Енергогас” и други. У организационом смислу „Јухор” је подељен на пет сектора: Сектор производње и техничких послова, Сектор комерцијалних послова и маркетинг, Сектор књиговодства и финансија, Сектор правних, општих и кадровских послова и Сектор увоза-извоза. Упоредо са развојем „Јухор-а” и порастом производње повећава се број радника који се најпре примају на одређено време, а затим у зависности од показане ангажованости на послу заснивају стални радни однос. О квалификационој структури запослених се такође води рачуна како би биле задовољене потребе несметаног и стручног рада у свим сегментима. По речима Снежане Шћекић, руководиоца општих, правних и кадровских послова од почетка ове године примљено је четрдесетак нових радника и интересовање за посао у овој фабрици је велико, тако да у „Јухору” тренутно ради 932 радника од којих 672 у сталном радном односу, а 260 на ПОСЛЕ ПРОШЛОГОДИШЊЕГ СЛАБИЈЕГ ПОСЛОВАЊА „ЈУХОРОВИХ” ПОСЛОВНИЦА У ЦРНОЈ ГОРИ одређено време. У седишту предузећа у Јагодини ради 670 радника, а остали су дислоцирани на продајним објектима широм Србије, делом у Црној Гори и 110 запослених на фармама које „Јухор” има у Ћићевцу, Дубокој и Кобишници. У „Јухору” је дисциплина на раду добра, број дисциплинских поступака је мали, запослени успешно обављају своје радне задатке, а најбољим радницима су у 2000-ој години уручени златници са грбом фабрике, популарним „свињчетом” и то: 1. Видоје ЈовановићРЈ „Зимска” 2. Душан Гајић РЈ „Прерада” 3. Бане РакиЋ РЈ „Кланица са хладњачом” 4. Звонимир Векић - Комерцијални послови 5. Звездана Митић - Општи сектор Да „Јухор” води рачуна о запосленима показује и то да су у претходној години додељени стамбени кредити, и кредит за зимницу. Солидарна помоћ се додељује запосленима са оправданим захтевима, а по речима руководиоца општих, правних и кадровских послова и ове године се планира одлазак на бесплатан рекреативни одмор за запослене лошијег здравственог стања. СА САЈМА „ПРОДЕКСПО 2000” „ЈУХОРОВИ” ПРОИЗВОДИ Пословно-продајни објекти „Јухора” у Црној Гори, због неадекватних економско политичких услова нису реализовали планиран промет, у претходној години, али зато у наредном периоду очекују нормализацију стања на тржишту и бољи промет и пласман робе Месна индустрија из Јагодине се на Сајму представила својим конзервираним производима за коЈе је било велико интересовање, а очекује се закључивање послова о продаји „Јухорових” производа у РусиЈи На Сајму прехране, који се сваке године одржава у Москви, учествовала је и месна индустрија „Јухор”. Југославија увек наступа у оквиру Привредне коморе Србије, тако да је на Сајму „ПРОДЕКСПО 2000”, међу петнаестак фирми, своје производе, пре свека конзерве, представила месна индустрија из Јагодине . - Интресовање за наше производе је било велико - истиче Зоран Крстић, спец. саветник генералног директора „Јухора”. - Директних контаката на Сајму је било доста, пре свега са привредницима из Москве, али и унутрашњости Русије и у том смислу очекујемо њихове предлоге и закључивање послова. По мишљењу Зорана Крстића реализација роба на руском тржишту може да се повећа и то на два начина: у компензацији робе за гас и нафту у чијем је циљу формиран конзорцијум између руских и наших предузећа и друго, да више југословенских произвођача разне прехрамбене робе (месне, кондиторске, производње пића...) заједнички отворе складишта у Русији. - У таквом складишту би наши производи били доступни купцима који желе робу из Југославије и који би могли да је плате на лицу места - каже Крстић. Овакав начин пословања је већ пракса бивших југословенских република Хрватске и Словеније које, у том смислу, имају оформљену продају и знатно су увећале реализацију својих роба. „Јухорови” производи би ускоро требало да се нађу и на овом тржишту и то, наравно, на обострано задовољство произвођача и руских купаца који цене квалитет. С. Лубура Приликом посете представника пословно-продајних центара „Јухора” из Црне Горе, речено је да је, током претходне године, из већ познатих разлога, дошло до стагнације продаје производа од меса и месних прерађевина, тако да укупно планиран пласман на тржишту није остварен. Овом приликом, Будо Пајо- . вић, шеф пословно-продајног центра „Јухор” у Подгорици, нагласио је да се, током протекле године, у овом објекту радило само у јуну месецу и до половине јула, тако да је остварена реализација од 65 тона робе. Пословно-продајни центар у Подгорици је стагнирао са продајом и пословање завршио са губитком. Ове године, међутим, према Пајовићевим речима, очекује се реализација од око 500 тона. Шеф пословно продајног центра „Јухора” из Бара, Рајко Мартиновић истакао је да је и у Бару слична ситуација као у Подгорици, тако да је, прошле године, у јеку туристичке сезоне, остварен промет од око 70 тона, што је знатно мање од планираног, који се ранијих година кретао од 350 до 400 тона. Представници Бара, Подгорице и Бањалуке на заједничком састанку - Надамо се да ћемо заједничким снагама, следећих месеци, остварити реализацију од 500 до 600 тона робе - истакао је Мартиновић. Милош Кукобат, директор предузећа „Јухор компани” у Бањалуци, нагласио је да су у 2000. години проблеми били везани за увоз из Босне и Херцеговине, а да је било потешкоћа и због тога што је Министарство обуставило увоз робе у прва четири месеца, претходне године. Из тих разлога и поред тога што „Јухор” у Бањалуци није пословао као што је било планирано, остварена је реализација око 200 тона робе, тако да су запослени у овом предузећу, ипак задовољни постигнутим резултатима. Током ове године, очекује се повећан промет робе на тржишту и бољи резултати, који би допринели да А. Д. Холдинг компанија „Јухор” буде на месту које јој заиста припада. 8
ФАРМА „ДРАГАН МАРКОВИЋ” ИЗ ОБРЕНОВЦА СНАБДЕВАЧ „ЈУХОР-а” - Сарадња је без примедби. Они су толико добро одрадили свој део посла да би питање требало да буде обрнуто-да ли су они задовољни нама. Ако су они задовољни нама, онда смо ми презадовољни њима - оцењује Живота Станојевић, генерални директор Акционарског друштва „Драган Марковић” из Обреновца САРАДЊА СА ВОЈСКОМ ЈУГОСЛАВИЈЕ НА ОБОСТРАНО ЗАДОВОЉСТВО ЗА ВОЈНИКЕ НАЈКВАЛИТЕТНИЈЕ Јухорови” производи, намењени Војсци Југославије, садрже већу биолошку вредност у односу на производњу за тржиште Акционарско друштво „Драган Марковић” из Обреновца, које запошљава око хиљаду радника, основано је 1946. године. Основна делатност ове фирме је примарна пољопривредна производња и прерада пољопривредних производа. У оквиру примарне производње заступљене су биљна, ратарска, воћарска и сточарска производња (производња млека и тов јунади), док прераду пољопривредних производа чини производња брашна, хлеба и концентроване сточне хране. У домену услуга обављају се транспортне и ремонтне услуге пољопривредним произвођачима са територије општине, односно обезбеђење репроматеријала, откупа пољопривредних производа и млека. - Са „Јухором” практично, сарађујемо двадесет година. Сарадња је у одређеним временским интервалима престајала, али је пре три године интензивирана. Реч је о реализацији идеје о заједничком снабдевању Војске Југославије. Пошто смо од И поред неповољних услова за производњу у 2000. години, фарма свиња у Дубокој, Ћићевцу и Кобишници оствариле производњу од 26.000 свиња испоручених кланици Протекла година је била врло неповољна за производњу свиња због појаве свињске куге која је евидентирана у јагодинској и неким суседним општинама у Поморављу. У таквој ситуацији велика пажња посвећена је фарми свиња у Дубокој где су спроведене неопходне ветеринарско-санитарне мере како би се спречила појава свињске куге. У томе се успело, здравствено стање свиња је било стабилно захваљујући, првенствено, стручној служби фарме и сарадњи са Ветеринарским институтом у Јагодини. На производњу су неповољно утицали и временски услови. Зима је била веома хладна, са температурама и до -23*Ц, а лето веома топло са температурама до 40*Ц, што је створило врло неповољне услове за производњу. И поред тога, остварени су сасвим солидни резултати, када се у обзир узме производња у целини. План производње за 2000. годину, у делу који се односи на број испоручених свиња кланици, скоро је у потпуности остварен на фарми у Дубокој. Кланици је испоручено око 18.000 свиња просечне тежине 97,6 килограма, а остварен је прираст од око 1.490.000 килограма. Фарми свиња у Кобишници намењена је улога репро-центра и током прошле године је на овој фарми опрашено око 27.000 прасади. Са све три фарме: Дубока, Кобишница и Ћићевац, кланици је испоручено 26.000 свиња просечне тежине 97,7 килограма. У овој години је у плану да се утови и испоручи 30.000 свиња, а посебна пажња биће посвећена побољшању квалитета и повећању броја прасади произведених на фарми у Кобишници. Остварењем овог плана, биће обезбеђено довољно прасади за тов на фармама у Дубокој и Ћићевцу, а када је производња товних свиња у питању, основни задаци су: побољшање меснатости свиња, повећање просечног дневног прираста и смањење утрошка хране по килограму прираста - истиче Срђан Ђорђевић, руководилац примарне производње стране Војске били одабрани као један од кључних снабдевача својом производњом нисмо могли да затворимо цео циклус. Онда смо се договорили да одаберемо прерађивача меса и затворимо круг. Ми дајемо живу стоку том прерађивачу, у овом случају „Јухору”, а он прерађује и испоручује Војсци. Војска је тада као најбољег снабдевача изабрала „Јухор”, јер су с обзиром на обим наше производње хтели да изаберу најбољег. И тако смо ми испоруЈ. Јевтић чивали товну стоку, „Јухор” ју је клао, прерађивао и испоручивао Војсци Југославије - описује почетак сарадње Живота Станојевић, генерални директор Акционарског друштва „Драган Марковић” из Обреновца. Према Станојевићевим речима, сарадња се проширивала, па је временом укључено и снабдевање репроматеријалима, као што су рибље брашно, сојина сачма и друго. Поред тога, пошто је А.Д. „Драган Марковић” имало веће капацитете и могло да произведе више товног материјала него што је било потребно, односно више него што је било хранива, почела је производња одређеног броја прасади за тов у објектима „Јухора”. На питање да ли је задовољан пословањем са „Јухором”, директор је одговорио: - Сарадња је без примедби. Они су толико добро одрадили свој део посла да би питање требало да буде обрнуто-да ли су они задовољни нама. Ако су они задовољни нама, онда смо ми презадовољни њима. Поред тога, постоје врло амбициозни планови, које су представници „Јухор-а” и моји сарадници веома добро осмислили, али да ли ћемо моћи да их остваримо не зависи од нас, већ од услова и окружења. Наиме, требало је да проширимо производњу, односно да је вратимо на пун капацитет, пошто је она због санкција и осталих неповољних услова, била смањена. Припреме за реализацију ових планова су у току, тачније у фази израде елабората, након чега следи излазак пред банке и јавност. 3. Глигоријевић Од октобра 1998. године капетан Војислав Ђерковић, војни ветеринарски инспектор на служби у Крагујевачком корпусу, за потребе Прве армије обавља контролу наменске производње у „Јухору”. На питање због чега се Војска Југославије определила за сарадњу са „Јухором”, капетан Ђерковић је одговорио да је реч о фирми која је, у односу на остале произвођаче, по квалитету који Војска захтева најближа. - Војска има своје спецификације, односно захтева одређен квалитет производа, који „Јухор” за сада испуњава. Контрола се врши непрекидно, али она се не спроводи само ради пуке провере, већ ради успостављања целог система како хигијене, тако и квалитета, као и испоруке. Дакле, тај ланац који Војска захтева, отклањање критичних тачака, заправо, представља контрола производње - каже капетан Ђерковић. Наиме, разлика у производњи меса и месних прерађевина за Војску Југославије и остало тржиште, заправо, није велика. Реч је само о захтевима за већом биолошком вредношћу производа намењених војницима, него што је то предвиђено правилником о производњи за тржишМЛАДА ЕКИПА - Оно што је посебно вредно јесте да је екипа технолога, па и цео руководећи тим „Јухора”, веома млада, што, у сваком случају, олакшава сарадњу. Заиста, са таквим људима веома је једноставно остварити сарадњу - истиче капетан Ђерковић. те. На пример, виршла за Војску Југославије садржи 16 одсто протеина, а за тржиште од 12 до 14 одсто. Једини разлог проистиче из потребе да се војиницима обезбеде биолошки вредни производи, који потичу од анималних беланчевина. - Ради се на обострано задовољство, а најмеВојни инспектор, капетан Војислав Ђерковић родавнију оцену производа дају нам крајњи корисници, а то су војници. Они за сада немају примедби. Најбитније је да је оно што војник поједе биолошки вредно и квалитетно - закључио је капетан Ђерковић. 3. Глигоријевић 9 Ако су они задовољни нама, онда смо ми презадовољни њима - генерални директор Живота СтанојевиЋ
У ИНДУСТРШИ МЕСА ЛУХОР" У СвЕТОЗАРЕВУ ^///^7 У ИНДУСТРИЈИ МЕСА ЈУХОГ У СВЕТОЗАРЕВУ ОбОТШЗШК* ;»®®®5®?$5Ж8^«^т8Ж • Вредиост једноиломвсечног изаоза даа милимш долара • Залиха роба тешко наплаћује • См суботе радие ДА ЛИ ГРАДИТИ НС® ПОГОИС ИНДУСТРИЈЕ МЕСА У СВЕТОЗАРЕВУ / х м"' а су приоритвт у иаредне 9 Без много дисиусије актив привредника подржао улагања од 4 милијарде динара 1ИИМ111 зј млш произвсдау и изаоз. И раанјих тодипа није било Е »ИЗШИ ИЗ ЖЕ иностранству »Јухор - скспорт« ћ& изд милиона динара. . п> &в<ш иззозу. 90 одсто сировиНуаУЈЕ®Ш НЛ. Л ПОРОБЛЈпм ЛОБОВЕЊЛ 11ОС<Ј: >Ј ‘ V %» ““«•«>•<■.« »■■■■>« њл НЕ БИТИ Д!. ,.: Од рЈукора«; не само носмдац ) тарент нових од»3 ворио репуоличи. оојсвић. РадуЈућ|, иролдзећи поред мс штл ћс бити 5 за то одливати. г. еЈухор - експортао ра« , Деввтомесечно послова»м» с* дохотком од 760 милиона диивра • Увоз мееа и рад пуиом парои IV СУ1М1А0С1 • Поириаан прошлогодкшн>м губитан од 3.59 миаиЈарди • правом шр БлагоЈежић свечано обележава ночетак Према речима радника са којима смо разговарали, услови рада у новом ,,Јухору” неупоредиво су бољи у односу на стари „Јухор”, нарочито у погледу хигијене и осавремењавања производног процеса Ненад Деспотовић, запослен у погону трајна конзерва, радне услове оцењује веома повољним. Према његовом мишљењу, радници су прилично информисани о по- — Садашм*и пр ; | водње говори да л мо 140 хиљада »I ника у кругу ад^. ; тара. Са новим цм “ јнм се планира јљ^Ј тојећих и изграцЈЈ^ пацитета, промзв«*'-^ но 280 хиљада «• То значи да ће п^И шпети нове фа^^И послешг стопесто уЖ" тастичпа ствар; а'*вр и мало која мес _Ж ја тиме може д. V ’ То је модел јед' - Је, Једаог систем«. ’р да сс формира СгЛ ли смо ушли у •-^ ’ ходовне везе. - 4 \ или не хтели, то 5 Голубовиђ._____ ■ ~^“К0ЛИКОГОД ' ’. ииересантан кама -?- ’ ' *оч?»и • ражсиа јс жсља да сс зајоднич ки договзјра и плаапфа. Довол» ко за почегак. — Мислпм да су «ал* на овом, подручју две сложенс оппани ■^*8рстс шгого< Дос је само једна. да тм анжуди ЈВлијс ако је са ако не Доћс из јс најважнијс слшзају у Ик»’).џиу у сисгсму ■ИКПА.ЈСР СС Л0СП1ЖУ и увсћавл до оодс може да V’ ^ *< ТЈрсба ла нс може овдс ' |®Р*.|Рсба ла иде на на бази дого &имка. V „СЕРИЈСКЛ Ж . одњл и • ,ВЛН>Е РАДНИЧНИСАШАИН СбЕТОЗАРЕВООДЛУЧИО АОНТаК^И ’ ^»НА. 6 орсани* НОВИ))|УХОР((-ПРИОРМЕТ ШЖШ?$§?§ЈЖ5@»^^ фвдшв 24 месеца • Један од 3 прморитетв у СрбиЈи V 11^м4'»«1!му»вр||!ем^ >|УШ« БЕЗ ГУБИГШ иесм мвдустри. р«п?«дхке и « 1.3» хооммшх, ...„.„ ше * ,* проЈехт«. оолту сЈшомикжу еиу, у КИу ,, гадлшам тл»г«ло, ж ао»«л»х пв. О5О**“О,5*!« Н« тазвреву завршхл« >с трздсесечмс 4 »*<1>у, «оје •» Јухер мхкељуЈубк Доврој «.■:. ижм-иЈи и трмимијк »- ум» X току вриил еодии. ул». ад 4 мљ?иј8р»е дкад. Р»> « аадело ;« Ј» дукиидикии! в о ежлмезд х инфлишЈ« одкост ® *• 1МВМКТРУКШ1У к шмракмми- » ПМКМШШс шш*<и..<««-« прераде * »грважу жших поко« »1К— ♦вдадкмци!« иипервх м -. том.к*атв' робе/ Јир ј» тоделв «оед»« и»м»!>у «л»ииц« у СрЈвји Ј« прн »рераду (»иљсвог. ЈунЛег « жц. стоке, да СИВ лоиесе одаулу • вхлехос «94», »сх ће к»а<м> <-т«> «^™,. >,->■.„•,.. жмгчпкп ~ е<№ ИЗ ИНДУСТРИЈЕ МЕСА „ЈУХОР“ У СВЕТОЗАРЕВУ ??.; у .мср очито гово . наћи м друге । V ланпу пронз- |-«ада — промет јН корист 61 бољс • еће саредве и “X дохогка. Што тиче, виоокосеоквалЈГтетна па •^одуктивна ијх> •ћој »Јухоровој« ч велике шаисе То трсбе иско поглсду уштс га, тако и у пог •с финалзиапије <во послованк; .ли всћ залочего оме сигурио на сгабилшџе пос скспарта«. Због ' дсвизнс ДОЗВО кукуруза, овај •• гаолугођу имао ‘их 7 мшшоиа ® чстомесечно нос »позЈггивне ну- 'чци више мису » и те кано важ да ћс за вооу Ч1И и великп ану |< из свог разло ^нс договаран>е ^■••'очарства и сиа с:; мс 1>а, јер V будуНш ;д >а И СКуг& ^к^ГРтмгЛлмир СтатЈкоанћ Скимцш Жм&ојин Пантић ИЗН»АДН>А НОВЕ ПРБРАДЕ иУХОРД- У С&ЕТОЗАРЕЗУ ?Х /С $Г 1ШЦИН ЗА извоз ^ЖбЖЖЖ^^ УСПЕШНО 0ТКРИ8ЕНА ТРИХИНЕЛА Месоиз Јда-експорта” ИДУ БОЉИ ДАНИ ЗА „ЈУХОР“? • Збсг диспаритета цена изгублвио 170 милиона дииара, али трсмесечни губитак сведен на 50 милиона • Снупштина општине треба да одобри номпензације за свињсно и јуиеће месо * Сопственим снагама до бољих рез; Метода вештачкв безбедно дигвстијв ндЈпрецизииЈа ^ за откриГрУЈв! 1Н>о инфекциЈв, призната законскимпрописима и Европскауније »е, међутмм, оио жоје и»јоп»- еииЈе, |ф«жое>< ое ва човека м кма ирло тешке поелвДОНУкслкввг-елвк, оточарме жели НЕЛИИВИДНОСТ „ЈУГОБАННЕ* И ЈУХОРА" УГРОЖАВА «ЦММеШ# /Ј4 Ф№МА СЕ ИПАК ПУИи " проиЈвади за итаоз и ие х*3е з« помсраест® еточвретво, хоје !г и било завог отвжраал нсвих капатггвт«. Доказ озоЈ тки»аи 5« и 1.500 с»И№» аојв су л«вкм* чгхале «а мспазгуху. са мало каде да ће изл«? из хрута у хоме еа в«* мше иесеии налаае егочжри, »адруг», Фарм« еви№* у ДуСохвЈ и „ЈуНелимиошст Илдуорлје мееа • Маницв иекволвтим. Јухор" дв признаје иамату • Праеад за Фарму у ДубоноЈ стнжу иј Крушевца Прае*д ожжу т Крушевцв: ф*₽м» у ДубвквЈ сеоју веЈШфиккцију у прахси. гуротбег к каатеж«»јег жупц*7 Нвпро™», у»ар«31еж> Је »епомре- Поптжка кратког в»ха м» коју се и>еи, пре ввег« премж сточврин«, Лужор’* трехутио ослмн* не гради увеллевкњвм Зед>уге у келикввд- ««8кпие текеа« м будуђиоет. Л :«х.у и &ест1«5л«ху и послмсжен ад иокиравско сечч»репм> пружаао је случвЈ* до случжј*. и јјрјјж* пфекпшје а» то. Семо ку Озв]е »бпвк питвјмн <и» ће ее треба пружити жвсвидииЈу квсу и десг.ти хад« повољиот увоза «ее» поштовати иакшие прииципе дожсте ив буде. а Фарма «*ђе св- ждемм<№ «ме»пшм. А. ЂориД данас. Небојша Јовановић, обавља послове термичке обраде, односно кување конзерви. Погон запошљава стотинак радника, а у једној смени уради се 3 тоне месног нареска и толико јетрене или пилеће паштете. - Разлика у условима рада у старом и новом „Јухору” у сваком погледу је огромна. Такође, у односу на друге фирме, солидно радимо. Мислим да смо добро информисани, али је, свакако, лепо видети то и Ненад Деспотовић словању предузећа, а он би у интерним новинама, како је сам рекао, највише волео да прочита све најбоље о својој фирми. Видоје Јовановић, вк радник, ради за кутером. У овом погону израђују се трајне кобасице, попут Небојша Јовановић у новинама - изјавио је Јовановић. Горица Арсић, ради на пословима чишћења плећки у одељењу „Полуконзерви”. Зависно од смене у просеку се само у једној очисти 400 полутки. Очишћене полутке потом се користе за стишњену шунку. Видоје Јовановић „чајне”, „левачке” и „сремске”. Дневно се произведе око четири тоне кобасице, чији квалитет је, према његовом мишљењу, веома добар, јер корисници немају никаквих примедби. Говорећи о разлици између услова рада у старом и новом „Јухору”, Јовановић је рекао: - Разлика је велика. Тамо су послови углавном били физичке природе, а и просторије нису биле адекватне. Овде су услови рада много бољи. Иначе, Јовановић би у „Јухоровим” новинама волео да прочита све од настанка ове фирме до Горица Арсић - У новој фабрици радим тринаест-четрнаест година и у односу на стари „Јухор” пуно је боље, а нарочито кад је у питању хигијена, а и униформе су нам много боље - каже госпођа Арсић. 3. Глигоријевић 10
САМО ДАНАС Да ,,Јухор” брине о својим радницима, не само за време радног времена, већ и њиховом одмору и рекламацији говори чињеница о организовању спортских активности за ентузијасте и заљубљенике у спорт. Због дуготрајне пословне сарадње и коректних односа склопљен је договор о закупу просторија у јагодинској хали спортова, где се два пута недељно организују тренинзи куглања и малог фудбала. 0ВСАМ2АС10М ООВОВ VIII $РОИТ$К1Н $и$ПЕТА ПАВМ1КА РКЕНПАМВЕИЕ 1№и$ТП1ЈЕ Ш60$1АТ1ЈЕ “Ј Ц Н О Н - ЈадосИпа га аммгепа /7/т^со з1ге(јси>1уо ■ тиМ&га Градска стрељана, професионално опремљена омогућава заљубљеницима у овај спорт да се у слободно време баве спортом. У склопу рекреације је и редовна годишња обука и тренинг службеника обезбеђења „Јухор-а”. Како су нам надлежни у „Јухор-у” рекли постоје планови да се у склопу саме фабрике направи и опреми простор за стони тенис и шах за раднике који ће моћи, у слободно време, после радног времена да се опусте и забаве. У склопу ,,Јухор-а” постоји и ради професионални тениски терен опремљен по светским стандардима. Са доласком пролећа почеће поново да ради. Могућност коришћења терена имају сви радници, без изузетка. У склопу тениског клуба ради и школа тениса која окупља око педесетак дечака и девојчица. Деца радника ,,Јухор-а” имају могућност бесплатне обуке и тренинга. Као куриозитет истичемо да смо имали прилику и задовољство да угостимо на нашем терену, садашњег првака света у игрању тениса у категорији јуниора Јанка Типсаревића као и Европског шампиона Драгана Маџаровског, такође у категорији јуниора. Четири даме, јуниорке, у самом врху овога спорта красиле су „Јухоров” тениски терен: Јелена Бумбић, Вања Ћоровић, Ана Јовановић и Маја Сундаћ. Што се спорта и рекреације тиче „Јухорови” спортисти су редовни учесници Радничко-спортских игара где се са колегама из других прехрамбених индустрија такмиче у разним спортским дисциплинама где и остварују задовољавајуће резултате. С обзиром да се „Јухор” спрема за обележавање завидног јубилеја-1ОО година постојања постоји идеја и планови за организовање Радничко-спортских игара у Јагодини. тј. под покровитељством „Јухора”. Много онога што називамо Злом често је могуће преобратити у окрепљујуће и благотворно Добро једноставном променом човековог унутрашњег става. 1. Само данас трудићу се да будем срећан и добро расположен. Имаћу на уму речи да је "већина људи срећна у оној мери колико одлучи да буде срећна”. Подсећаћу се да је срећа у човеку а не изван њега. 2. Само данас настојаћу се прилагођавати приликама уместо да се трудим прилагођавати прилике властитим жељама. 3. Само данас бринућу се за властито тело. Гимнастицираћу, неговати га и хранити. Нећу га злоупотребљавати, јер желим да ми дуго и добро служи. 4. Само данас посветићу мало времена вежбању ума. Научићу нешто корисно. Прочитаћу нешто што изискује напор, размишљање и концентрацију. 5. Само данас учинићу нешто за душу. Направићу барем једно добро дело, не очекујући награду ни добитак. Урадићу две ствари што ми иначе тешко падају, како би вежбао дух и вољу. 6. Само данас бићу угодан према околини. Трудићу се да изгледам што боље могу, бићу пажљив и љубазан, за свакога ћу настојати наћи лепу реч. Нећу покушати мењати људе. 7. Само данас помињаћу - живети само за данас. Нећу решавати стотину проблема одједанпут, јер знам да дан траје двадесет четири сата. 8. Само данас потрудићу се да нађем пола сата времена за потпуно опуштање, пола сата када ћу моћи бити сам са собом. 9. Само данас решићу се свих својих страховања. Нећу се плашити да будем онакав какав јесам, да се веселим и да уживам у лепом. Без страха ћу волети и без страха веровати да ме воле они које волим. АУТОР: М. ЖИВКОВИЋ Мађар. шахиста (Ћула) Овамо Полуострво у Канади Отац (слов.) Производи се у "Јухору” Грчки фудклуб Пасиван Производи се у "Јухору” Један суглас. Култ. центар Непроф есионалке Производи се у ”Јухору” Звучно слово Пасје ”слово” Народна странка Калијум Делови чизме Памћење Улога у фудбалу Усамљени Два суглас. Пре И Уједиње. нације Утакнути ставити Последњи р. цар Одјек коњ. хода Страховлада Затим Промене 4. Вокал Лука у Израелу Каиш Острво на Јадрану Производи се у "Јухору” Ад акта Који се окајао Прво слово Двадесето слово Кутија за цигарете АФОРИЗМИ едахедех ‘V ‘не(ехо ‘ааеидеи ‘наиас! ‘о ‘ец ‘с(ос1а1 ‘аонвиоа ‘ихАнаИВЕ ‘1ГП ‘иивз ‘х ‘он ‘<Ј ‘0 ‘вћиовдох ‘еиЉхеиу ‘н ‘внвивз :з«НЗтЗс1 Као основно обртно средство у широј је употреби ражањ. „Важно је учествовати!” - рече једини кандидат Доказано је да се континенти померају. Некада смо били део Европе Лако је оправдати одсуство, оправдајте своје присуство. Динар је средство плаћања, а долар - отплаћивања. Када се мождане вијуге исправе, избију на чело. Дигли смо руке од свега. А баш тад су пребројавали гласове. Да би их сунце обасјало, млади су морали да ухвате ГУЛАШ Састојци: 500 г говедине од врата или плећке, 500 г кромпира, 150 г лука, 2 чена белог лука, 250 г свежег купуса, 2 зелене паприке-бабуре, 150 г парадајза, полуљута алева паприка, маст, мајоран, ким, со. Месо исећи на коцке. На масти пропржити црни и бели лук, посути алевом паприком и додати насечено месо. Посолити, додати ким и мајоран, па уз доливање воде динстати док месо упола не омекша. Тада дотади очишћене и исечене поприке бабуре, огуљен и на кришке исечен парадајз, кромпир насечен на коцке, а купус на резанце. Налити водом - тако да све буде покривено - и кувати на тихој ватри. Сервирати уз пиринач или слан барени кромпир. У ствари, и није ми тако лоше. Видео сам на телевизији. Покушај да конзерву с храном отворим телекинезом је пропао. Без конзерве не успева. Гутам мачеве, лежим на шиљцима... Спроводим теорију у праксу. Генија сви поштују. У његовом присуству га нико не исмева. Одговор се сам намеће. Тражи поштеног налазача. Смиреност је моја врлина. То је оно што ме посебно нервира. А. Добросављевић 11
уинов жисв Централа: 035/221-504 Факс: 035/226-844, 220-552 Издавач: ”Јухор-експорт” А.Д. Јагодина Главни и одговорни уредник: "Јухор-експорт” - Служба маркетинга РНЈП ”нови пут” - Јагодина Тираж: 1000 примерака; Техничко уређење, припрема и штампа: "РЕКЛАМ” - Јагодина 12