БОЈАН ПЕТРОВИЋ
Бојан Петровић / Bojan Petrović Записи из Црне Воде / Records from "The Black Water" Пapaћин, 2016.
Записи из Црне Воде RECORDS FROM "THE BLACK WATER" Издавач / Publisher: Библиотека Вићентије Ракић - Параћин Покровитељ / Sponsor: Општина Параћин /The Municipality of Paraćin Уредник / Editori n-Chief: Божо Шћепановић / Božo Šćepanović Аутор / Author: Бојан Петровић / Bojan Petrović Графичка опрема / Graphic design: Дејан Павловић / Dejan Pavlović Лектор / Lector: Алексина ђорђевић / Aleksina Đorđević Фотографије / Photographs: Бојан Петровић / Bojan Petrović Превод /Translation: Милан Петровић / Milan Petrović Strawberry field Штампа / Printed by: ГРАФОРЕКЛАМ, Параћин GRAFOREKLAM, Paraćin Тираж / Number of copies: 500 Децембар / December 2016 Општина Параћин The Municipality of Paraćin Покровитељ /Sponsored by
БОЈАН ПЕТРОВИЋ
Бојан Петровић - Бокац Рођен у Ћуприји 01.01.1983. године,живи у Параћину. Љубав према фотографији јавила се још у средњошколским данима. Своје прве озбиљније кораке у том правцу Бојан прави 2010. године када постаје и члан Фото Кино Клуба Параћин. Наредне године се учлањује и у Фото Савез Србије. Захваљујући великој преданости и раду, већ 2011. и 2012. године Бојанове фотографије бивају награђене на многим домаћим и међународним конкурсима за изложбе уметничких фотографија. За најуспешнијег аутора у оквиру ФСС (ФотоСавезСрбије) проглашен је 2013.год. док се наредне године на истој листи нашао на 2. месту. У Фото Савезу Србије додељено му je звање КМФ (Кандидат Мајстор Фотографије) a у FIAP-y (Federation Internationale de lArt Photographique) звање EFIAP/b (Ехеllenсе FlAP/bronze). Почасни је носилац звања HonFtGM које му је доделио Уметнички Атеље Фотограм из Београда-Бојан је у целом свету шести носилац овог звања,а први у Србији. Излагао je на многим колективним изложбама у 39 различитих земаља, где су његове фотографије награђиване у 17 земаља и до сада има око 170 медаља и похвала за своје фотографије. Из домена уметничке фотографије, најзначајнија му je похвала на 75. изложби Уједињених Фотографских Асоцијација Јапана, а на Интернационалном фестивалу репортажне фотографије (Интерфер, Златна Ника) Бојан осваја 3. награду за серију документарних фотографија под називом„Поплаве у Параћину". 04
Born in Ćuprija, on 01 Јаnuarу 1983, he lives in Paracin. Love for photography dates back to his high school days. Bojan made his first serious steps in this walk of life in 2010 when he became a member of the Photo Cinema Club Paracin. The following уеаг he joined also the Photo Association of Serbia. Owing to a great commitment and hard work, already in 2011 and 2012 Bojan photos were awarded at many national and International competitions for the exhibitions of artistic photos. He was acclaimed for the most successful author in the FAS (Photo Association of Serbia) in 2013, whereas next уеаг he was ranked the 2nd place on the same chart. In the Photo Association of Serbia he was given the title of CMF (Candidate Master of Photography), and in the FIAP (Federation Internationale de LART Photographique) the title EFIAP / b (Ехсеllencе FIAP / bronze). He is an honorary holder of the title HonFtGM assigned by the Art Studio Fotogram in Belgrade - all over the world Bojan is the sixth seed of this title, and the first in Serbia. He has exhibited at numerous collective exhibitions in 39 different countries, where his photographs were awarded in 17 countries and currently he has about 170 medals and commendations for his photographs. In thefield of artistic photography, the most important is a commendation at the 75th exhibition of United Photo Associations of Japan, and at the International Festival of Reportage Photography (Interfer, Golden Nika), Bojan won the 3rd prize for a series of documentary photographs entitled "Floods in Paracin". Bojan's photos of flooded Paracin were published in the prestigious journal "Serbia-National Review" as well as on the very front page of the 43rd issue in 2014.This edition paid full attention to catastrophic floods that hit the whole of Serbia. Ву a devoted documenting of floods that hit Paracin on 15 Мау 2014, Bojan wanted to spread the news, thus hoping to help suffering population, and his message went around the world via the Internet and achieved the goal. While collecting these photos in the form of monographs, Bojan's message was gaining weight and importance - apocalyptic scenes of the Paracin floods unequivocally require that we become aware of climate changes at the level of the entire planet, for which we are responsible. Ву taking over this responsibility, changing our attitudes and working on the prevention of disasters, we make it easier for future generations. What happened yesterday and what we do today so that it does not happen again, is a pledge for the future. Bojan Petrovic - Bokac Бојанове фотографије поплављеног Параћина објављене су у престижном часопису„СрбијаНационална ревија" као и на самој насловној страници у 43. броју 2014.године. Ово издање посветило je сву пажњу катастрофалним поплавама које су погодиле целу Србију. Пожртвованим документовањем поплаве која је задесила Параћин 15. маја 2014. године, Бојан је желео да прошири весту нади да ће на тај начин помоћи пострадалом становништву, a његова порука обишла je свет путем интернета и постигла циљ. Сакупљањем ових фотографија у облик монографије, Бојанова порука добија на тежини и значају, апокалиптични призори параћинске поплаве недво- смислено захтевају да поста- немо свесни климатских про- мена на нивоу целе планете, за које смо сами одговорни. Преузимањем те одговорности, мењањем ставова и радом на превенцији катастрофа,олакшавамо будућим генерацијама. Оно што се јуче десило и што данас чинимо да се не деси опет, залог је за будућност. 05
В а н р е д н а г р а д с к а с и т у а ц и ј а н а ф о т о г р а ф и ј а м а В о ј а н а П е т р о в и ћ a Фотографија je од свог проналаска била својеврсни феномен и привилегија мањег броја људи, a данасje постала саставни и неодвојиви део живота свих нас. Целокупно искуство савременог човека је толико измењено да готово више не постоји ниједан аспект нашег живота који није повезан са фотографијом. Овај савремени медиј заменио je у много чему писану реч, a информације које носи говоре на аутентичан начин са много већом прецизношћу ољудима, местима, временима и догађајима. Фотографија износи истину којој се верује, која нас учи да гледамо, размишљамо и разумемо свет који нас окружује. Фотографије у овој публикацији садрже суштинску особину овог медија, да забележи и сачува титраве слике једне ванредне градске ситуације. Настале као лични документ, оне сведоче о тренуцима у једном драматичном догађају у животу Града, намењене времену будућем, икао такве се не могу заобићи. Желећи да напишем неколико речи о једном специфичном сегменту изузетно богате фотографске активности Бојана Петровића, схватам да je то само низ скромних речи у односу на његове радове, који могу са лакоћом исписати саму природу стварности, онакву каквом je он види. Његовефотографије нас не дистанцирају од мотива, да би олако закључили видео сам, већ нас уводе у свет доживљеног. Он фотографију прво доживи, a тек онда сними. Бојанов фото апарат није једноставан посреднику регистровању спољног света-са такозваним фотографским реализмом - већ танани осећај доживљеног на путу ка нама. 08
Бојан се активно бави фотографијом тек неколико година, међутим, чини ми се да је предодређен за фотографа. Не само због тога што je фотографији поклањао дужну пажњу, већ пре свега због његовог немирног темперамента и радозналости са којом открива ствари у њиховом правом лику. Истражујући свет око себе, Бојан Петровић доказује својим осећањем да je корак изнад садашњости и за толико ближи од осталих ономе што предстоји. Он је свесни сведок живота, не само када фотографски тумачи његову лепшу страну, већ и када осети његову суштинску проблематику. Он поседује истински фотограски рефлекс да уочи и препозна, буде на пpaвом месту и да забележи најкарактеристичније облике догађања. Када фотографише хвата динамичне и драматичне секвенце. При томе не занемарује правилно решавање кадра у ликовном и композиционом смислу. Ако je потребно снимити специфичну емоцију он се прилагођава ситуацији и прави адекватно визуелно решење, ставља акцент на психоло- шко и емотивно стање својих актера са жељом да се пронађе и нека универзална прича. Његова врста фотографије је умеће пронађеног доживљаја као израз оног како осећа животу његовој пуноћи, a не opraнизација и манипу- лација. Бојан успева да одржи висок ниво поштовања својих осећања, да остане оно што јесте и избегне привлачну замку уметничке форме. Постоји нешто што je заједничко и што се протеже кроз све његове фотографије a то je способност да се забележи одређена атмосфера која јесте атмосфера ситуације, али такође и лични печат, који он уграђује у сваку нову фотографију. To чини његове фотографије не само препознатљивим већ и вредним сведочењем. Тако оплемењен неоспорним квалитетима Бојанов фотографски рад треба да буде сачуван у адекватној форми, да позове на комуникацију итумачење. Публикација која je пред Вама, прави je начин за то. Август 2015. године Мирослав Предојевић
Since its invention, a photo has been a phenomenon of its own kind and a privilege of a small number of people, and today it has become an integral and inseparable part of life for ali of us. Overall experience of a modem man has been so changed that there is not almost a single aspect of our lives that is not connected with a photo. This modem medium has replaced in many respects the written word, and the Information that it carries, talks with much greater precision about the people, places, times and events in an authenticway. A photograph reveals the truth that is trusted, which teaches us to look, think and understand the world that surrounds us. The photos in this publication include the essential feature of this medium to record and preserve the flickering image of an extraordinary town situation.Taken as a personal document, they bear witness to the moments in a dramatic event in the life of the Town, aimed at the future time, and as such can not be ignored. Wanting to write a few words on one specific segment of extremely rich photographic activity done by Bojan Petrovic, I realize that it is just a series of modest words in comparison to his work, which can easily depict the nature of reality itself, just the way he sees it. His photographs do not distance us from the motives so that we might easily conclude I saw, but introduce us into the world which had been experienced. He first experiences a photo, and only then does a shoot. Bojan's camera is not a simple intermediary in the detection of the outside world - with the so-called photographic realism - but a subtle feeling experienced on the way to us. Bojan has been actively doing photography for only a few years, however, it seems to me that he is destined for a photographer. Not only because he has paid due attention to a photograph , but above ali because of his restless temperament and curiosity with which he reveals things in their true character. Exploring the world around himself, Bojan Petrovic proves by his own feeling to be a step ahead of his time and that much closer than the others to what lies ahead. He is a conscious witness of life, not only when he interprets photographically its bright side, but also when he feels its essential issues. He has a genuine photographic reflex to notice and recognize, to be in the right place and to record the most characteristic forms of events. While taking photos, he catches dynamic and dramatic seguences. In doing so, he does not neglect the proper snapshot resolution in artistic and compositional sense. If you need to record a specific emotion he adapts to the situation and makes an appropriate visual solution, puts emphasis on the psychological and emotional State of his participants with a desire to find also a universal story. His sort of photographs is a skill of finding an experience as an expression of how he feels life in itsfullness, not an organization and manipulation. Bojan manages to maintain a high level of respect for his feelings, to remain who he is and avoid the alluring trap of an artform. There is something in common which permeates ali his photos and it is the ability to capture a certain atmosphere vvhich is the atmosphere of the situation, but also a personal stamp that is incorporated into each new photo.This makes his photographs not only distinctive but also valuable evidence. Being ennobled by indisputable quality Bojan's photographic work should be preserved in an appropriate form, to invite for communi- cation and interpretation. The publication before your very eyes is the right way to do it. August 2015 Miroslav Predojevic A t o w n S t a t e o f e m e r g e n c y i n B o j a n P e t r o v i c ' s p h o t o g r a p h s 11
ДОГОДИЛО СЕ - HE ПОНОВИЛО СЕ Зорана Рашић, новинар Hajдраматичнији дан у последњих неколико деценија Параћина! 15. мај 2014. године. Био је то потоп, не Нојев, већ елементарна катастрофа коју нам je приредила Црница.У складу са именом и са висином штете, више хиљада људи завила је у црно. Taj дан ћемо памтити пo томе што je више од 300 водом заробљених људи евакуисано из својих домова уз помоћ војске, полиције, ватрогаснејединице и добровољаца. Град је остао без струје, воде,телефонских веза и интернета. Проглашена је ванредна ситуација, а Општински штаб je саопштио да је у граду поплава захватила подручје са око 15.000 становника, a у селима са још око 6.500 хиљада. Haредбом je обустављен рад свих школа. Штаб je заседао свакодневно, пружана je даноноћна помоћ грађанима уз aнгажовање свих јавних служби и волонтера... Црница je иза себе оставила огромну штету у домаћинствима, привреди, на инфраструктури и најавним објектима. Већа или мања оштећења претрпело je близу 3.000 кућа. Многи су остали без крова над главом, комплетног покућства... Касније, у периоду који слободно могу назвати обновом, око 1.000 грађана остварило је право на државну помоћ,а у међувремену су многи и сами„крпили што се крпити могло". Европска унија обезбедила је милион евра Параћину за обнову кућа, јавних објеката, помоћ предузетницима и пољопривредницима. Захваљујући томе и помоћи фондација многе породице уселиле су се у нове или потпуно реконструисане домове. Параћин се постепено враћа нормалном животу, али je штета од елементарне катастрофе била толико огромна да ће се последице сигурно осећати годинама. И сада, док се присећам тог 15.маја, на ум ми пада мисао да ништа толико добро не дефинише људе као понашање у кризним ситуацијама. Параћин је тог дана био у медијском мраку, без интернета и телефонских веза - буквално одсечен од остатка света. Само дан касније, апокалиптичне фотографије потопа које je усликао Бојан Бокац Петровић, путем друштвених мрежа обишле су свет. И свет je на тај, најупечатљивији начин,могао да доживи сав наш ужас. Неколико недеља касније Бојан ми je испричао да je 15. маја, гледајући људе који су пунили џакове са песком узалуд покушавајући да се одбране од помахнитале воде, осетио обавезу да и он помогне на свој начин. А његов начин био је да пошаље слику-вест у свет у нади да ће то други видети и помоћи. Не само човек, и професионалци се препознају у кризним ситуацијама. Професионални фотограф Бокац придружио се свом брату близанцу Бојану у хуманости и њих двојица уједном човеку провели су цело поподне у црној води, фотографишући. Са истим послом Бојан je наставио и наредних дана правећи аутентичне документе о поплави и храбрости, о малом човеку и његовој великој борби са природом. Неколико месеци касније Бојан je обећао да ће направити књигу која ће садржати избор најбољих фотографија јер се дигитални фајлови губе. Morao je то да учини још прошле године, али није. Разлог је био тај што није хтео да дира у „још увек свеже ране" својих су грађана и управо тај разлог много говори о Бокцу као човеку. Ha дан поплаве и касније направио je више од 2.500 снимака.То су највреднији документи чији je само један мали делић Бојан Петровић„спаковао" у своју фото-монографију. О уметничком квалитету фотографија нисам компетентна да говорим, али о фотографији-документу и о импресији које су те аутентичне слике оставиле на мене-јесам. Уосталом, и сама сам их користила за илустрацију својих тадашњих текстова о поплави. Бојан је те потресне фотографије поставио на свој „Фејсбук" профил и дозволио свима да их деле и користе. Искрено сам била задивљена таквим поступком младог фотографа, знајући да његова бранша, с правом, инсистира на ауторству. Али не увек. И непо сваку цену.Бојан је тај тренутак препознао. 15
IT HAP P ENED ONCE - MAY I T NEVER HAP P EN AGAIN Zorana Rasic, a journalist The most dramatic day in the last few decades of Paracin! The 15th day of May 2014. lt was a deluge, not Noah, but a natural disaster caused by the Crnica (the Black River). In accordance with its name and with the amount of damage, it shrouded thousands of people in a blackness.This day will be remembered by the fact that more than 300 water captured people were evacuated from their homes with the help of the army, police, fire brigades, and volunteers.The town was left with out electricity, water, telephone lines and the internet. A State ofemergency was declared, and the Municipal Headquarters has announced that the flood affected an area with a population of about 15 000, and in the villages with about 6 500 thousand people. All the schools stopped working by an order. The Headquarters was in session every day, the citizens were provided with help day and night, with the involvement of all public Services and volunteers ... The River Crnica left behind enormous damage to homes, businesses, infrastructure and public facilities. Nearly 3000 houses suffered larger or smaller damage. Lots of people were left homeless, without апу household goods ... Later in the period, which can be called reconstruction, about 1000 citizens exercised their right to public assistance, and in the meantime most ofthemselves "mended what could be mended". The European Union has provided one million euros for Paracin for the reconstruction of houses, public buildings, help entrepreneurs and farmers. Thanks to this and various Foundations´ help many families moved into new or completely reconstructed homes. Paracin is gradually returning to normal life, but the damage from the natural disaster was so immense that the consequences will be certainly suffered for many years to come. And now,as I look back on the 15th of May,a thought crosses my mind that nothing can define people as well as behavior in crisis situations. On that day, Paracin was in media darkness, without the Internet and telephone connection - literally cut off from the rest of the world.Just a day later, the apocalyptic photographs of the flood that Bojan Bokac Petrovic took, through social networks, have spread around the world. And the world could, in that most memorableway, experience ali ofour horror. Afew weeks later Bojan told me that on the 15th of Мау, watching the people who were filling bags with sand in vain trying to defend themselves from the frenzied waters, had felt obliged to help in his own way. And his way was to send a photostory to the world hoping that others will see and give a hand. Not only a man, but also professionals are recognized in crisis situations. A professional photographer Bokac joined his twin brother Bojan, a humanist, and the two of them in one man spent the whole afternoon in the black water, photographing. Bojan kept up with that work in the upcoming days making authentic documents about the flood and the courage,about a little man and his great fight with nature. A few months later Bojan promised to make a book that would include a selection of the best photos as digital files are lost. He could have done it last уеаг, but he had not.The reason for that was that he did not want to touch the"still fresh wounds" of their fellow citizens and it is that reason that speaks a lot about Bokac as a man.. On the day of the flood, and later he took more than 2500 snapshots.These are the most valuable documents of which only a small part Bojan Petrovic "packed" in his photo-monograph. I am not competent to talk about the artistic quality of the photos, but about the photo-the document and the impression that these authentic pictures left on me -1 certainly am. Anyway, I myself have used them to illustrate my articles on the flood then. Bojan has posted those startling photos on his "Facebook" profile and allowed everyone to share and utilize them. Frankly, I was amazed by such a manner of the young photographer, knowing that his industry is rightly insisting on authorship. But not always. And not at апу cost. Bojan has recognized that moment. 17
18
19
К а р а к т е р и с т и к е с л и в а Ц р н и ц е Река Црница има слив површине 295 кт2, дуга je непуних тридесет километаpa и улива се у Велику Мораву код Параћина. Слив поменуте реке простире се између Горњовеликоморавске котлине на западу и Кучаја и Самањца на истоку. Река тече од североистока ка југозападу. Највећа притока Црнице је Грза(159км2). У сливу су доминантне седиментне стене, али су присутне и метаморфне и магматске стене. Најзаступљенији су кречњаци који заузимају површину од око 34% слива. Река Црница никада не пресушује, чаки у време највећих суша. За време великих киша има бујични карактер, који je карактеристичан за брдску област Србије. Стрми нагиби горњег дела слива су пошумљени, док се на блажим нагибима у доњем делу слива налазе ливаде и оранице. Корито реке Црнице кроз Параћин је регулисано, али и поред тога повременим поплавама причињава граду и околини велике штете. Поплавни догађај из 2014. Године превазишао je предходне поплаве пo територији, хидролошко - хидрауличким карактеристикама и штетама које су нанете приобалним подручјима. 20
21
C h a r a c t e r i s t i c s o f t h e C r n i c a b a s i n The Crnica river basin has a surface of 295 km2, it is a bit less than thirty kilometers long and flows into the Velika Morava, near Paracin. The basin of the above mentioned river extends between the Upper Velika Morava valley to the west and Kucaj and Samanjac to the east. The river flows from the northeast to the southvvest. The largest tributary of the Crnica is the Grza (159 km2). In the basin, sedimentary rocks are dominant, but metamorphic and igneous rocks are present too. The most common are limestones which оссuру an area ofabout 34% of the basin. The river Crnica never dries out, even in time of the biggest drought. During heavy rains it has got a torrential character, which is characteristic of the mountainous regions of Serbia. The steep slopes of the upper basin are forested, while the less steep slopes in the lower part of the basin are covered with meadows and arable land. The bed of the river Crnice through Paracin is regulated, but in spite of that it inflicts a lot of damage on the town and its surroundings by periodic floodings. Flood event of 2014 surpassed the previous floods by territorial, hydrologic - hydraulic characteristics and the damages caused to bankareas. 22
23
26
ЗАВРШНА РАЗМАТРАЊА Ha основу свега изложеног могу се извести следећи закључци и дати одређене препоруке. * Интензивне падавине у току маја 2014.године, проузроковале су екстремно велике воде на Црници што je резултирало поплавом и великим штетама у Параћину. * Ha основу извршене анализе поплавног таласа Црнице у мају2014. Године, констовано je следеће: - максимални проток Црнице на улазу у урбану зону Параћина износиоje око 260 m3/s; - у градској зони Параћина Црница се изливала на више места, тако да je на низводном крају (код штофаре) максимални проток износио око 100-120 m3/s; - један део изливене воде се после опадања водостаја вратио у корито Црнице, док се други део дуже задржао у депресијама и приобаљу; - пробабилистички ранг максималног протока Црнице био je у домену 100-годишње велике воде. * Хидролошки параметри после поплава у мају 2014. године значајно су измењени - постојећи заштитни објекти су димензионисани на меродавне (стогодишње) протицаје од 180 m3/s, a на основу хидролошке анализе Републички хидрометеролошки завод дефинисаоје нови меродавни стогодишњи проток од 255 m3/s. * Утицаји мостова на пропусну моћ постојећог корита су изузетно негативни (посебно моста у улици Краља Петра I), који су били један од узрока плавлјења и изливања. Констатовано je да у садашњим условима, мостови значајно умањују степен заштите - могу пропустити свега око 130 m3/s, што je мањи степен заштите од педесетогодишњих великих вода. У случају меродавног протока од 180 m3/s, због утицаја мостова, са надвишењем изнад постојеће обале, формира се успор од око 1,0 m на најкритичнијим местима. * Оптимално решење заштите Параћина остварује се надградњом постојећих заштитних објеката, уз обавезну реконструкцију мостова, посебно моста код хотела. Реконструкција кључног моста je озбиљан грађевинско инфраструктурни подухват који условљава пазматрање алтернативних решења - формирање потенцијалних ретензионих простора у сливу. 27
28
Анализиране су могућности формирања ретензионих простора дуж тока Црнице и Грзе и указано je на ограничене капацитете расположивих простора на којем се може дозволити плављење без значајнијег утицаја на постојећа насеља (Давидовац) и инфраструктуру (магистрални пут, пруга). За нови меродавни проток - стогодишњу велику воду од 255 m3/s, и без утицаја мостова, очекивано je изливање и плављење приобаља - неопходно je надвишење постојећих заштитних објеката у висини просечни 1,0 m. Димензионисање заштитних висина система директно je условљено избором следећих решења система заштите: 1)без реконструкције мостова; 2)реконструкција мостова и подизање кота доње ивице конструкције; Зјформирање ретензионих простора (на више локација) узводно од Параћина, без обзира на последице на овом подручју (ободни насипа око насеља Давидовац, утицај на инфраструктуру и евентуално измештање пруге, магистралног пута...); 4)надградња постојећих заштитних објеката - реконструкција постојећег пасивног система заштите Параћина; 5)комбинација наведених могућности. Обзиром на ограничења, извесно je да je ризик од плављења Параћина присутна у условима нереконструисаних мостова, као и да се може смањити у одређеној мери надградњом постојећег система - надвишењем обала у насељу, у мери и до кота која неће угрозити функционисање насеља и девастирати простор уз реку. Прихватљиво je и техноекономски оправдано решење да се будући систем изгради са заштитном котом која одговара меродавним нивоима великих вода од 255 m3/s без утицаја мостова, са минималним сигурносним надвишењем од 30 cm, уз обавезу да ЈВП„Србијаводе" и Општина припреме планове организације ефикасне одбране од поплава до коначне реконструкције мостова и/или формирања ретензионих простора. Технички je оправдана примена мобилне опреме на деоницама где потребна заштита висина надмашује прихватљиве коте сталних објеката. Каснијом реконструкцијом мостова и/или формирања ретензионих простора оствариће се потребан степен заштите, a нове заштитне коте постојећег система ће обезбедити веће сигурносно надвишење од предложених 30 cm. Одлука о оптималној концепцији заштите Параћина може се поуздано донети само на основу детаљнијих техноекономских анализа које подразумевају и прцизније геолошко - геотехничке податке о потенцијално погодним профилима, као и податке о могућности реконструкције кључног моста код хотела, обзиром на прилазне саобраћајнице и постојеће садржаје. Будући систем за заштиту од великих вода Црнице, условљава и решавање одвода унутрашњих вода које коинцидирају са високим нивоима у Црници. 29
30
C L O S I N G R E M A R K S Based on ali the above the following conclusions can be reached and certain recommendations can be made. * Heavy precipitation in Мау 2014, caused an extremely high water level on the Crnica resulting in flooding and severe damage in Paracin. * Based on the analysis of the Crnica flood wave in Мау 2014, the following was ascertained: - maximum flow of the Crnica at the entrance of the urban area of Paracin was about 260 m3/s; -in the town urban area of Paracin the Crnica outflowed in several places, so that at the downstream end (where the Textile Factory is located) maximum flow rate was about 100-120 m3/s; - one part of the outflowed water, after the declining of water levels, ran back into the Crnica bed, while the second part retained for a longer time in depressions and Coastal areas; - probabilistic ranking of the Crnica maximum flow was in the domain of a 100-уеаг high water. * Hydrological parameters after the floods in Мау 2014 have significantly changed - the existing protective structures were dimensioned to authoritative (centenary) rates of flow of 180 m3 / s, and on the basis of hydrological analysis the Republic Hydrometeorological Service has defined a new authoritative centenary flow of 255 mЗ / s. *The impacts of bridges on the throughput of the existing riverbed are extremely negative (especially the bridge in King Peter I Street), which were one of the causes of flooding and outflowing. It was noted that in the present conditions, bridges significantly reduce the level of protection - they can miss only about 130 mЗ / s, which is a lower level of protection than the fifty-year high waters. In the case of the authoritative flow rate of 180 mЗ / s, due to the impact of bridges, with reinforcement over the existing bank, backwater is formed of about 1.0 m at the most critical places . * An optimal solution to protection of Paracin is realized by building extension of the existing protective structures, with the obligatory reconstruction of bridges, especially the bridge near the hotel. The reconstruction of the кеу bridge building is a serious construction, infrastructural undertaking that entails taking into account alternative Solutions - forming potential retention area in the basin. 31
32
C L O S I N G R E M A R K S The possibilities of forming retention areas along the flow of the Crnica and the Grza were analysed and it was pointed to the limited capacity of the available space which could allow flooding without significant impact on the existing settlements (Davidovac) and infrastructure (regional road, railway). For the new authoritative flow - a large century-old water of 255 m3 / s, and without bridges impact, outflows and flooding of Coastal areas are expected - it is necessary to build extension of the existing protective structures in the average height of 1.0 m. Sizing protection system heights is directly conditioned by the choice of thefollowing Solutions of the system of protection: 1)without reconstruction of bridges; 2)reconstruction of bridges and raising the elevation ofthe lower edge of the structure; 3)forming a retention area (at various locations) upstream from Paracin, regardless of the consequences in this area (peripheral dykes around the settlement of Davidovac, the impact on infrastructure and possible relocation of the railway, highway...); 4)building extension of the existing protective structures - reconstruction of the existing passive protection systems of Paracin; 5)a combination of the above mentioned options. Given the constraints, it is clear that the risk of flooding Paracin is present in terms of the unreconstructed bridges, and that can be reduced to some extent by building extension of the existing system - building bank cambers in the settlement, to the extent and at an elevation which will not jeopardize the functioning of settlements and ruin the environment along the river. It is both acceptable and technically-economically justified solution to build a future system with the protective elevation corresponding to the authoritative levels of high water of 255 тЗ / s without bridges impact, with the minimum safety overfill of 30 cm, with the obligation of the Public Watersystem Enterprise "Serbia Waters" and Municipality to prepare plans of the organization ofeffective defense against flooding until the final reconstruction of bridges and / or forming a retention areas. It is technically justified to use of mobile equipment on sections where necessary protection height exceeds acceptable elevation point of permanent facilities. The subsequent reconstruction of bridges and / or forming a retention area will achieve the required level of protection, a new protective heights of the existing system will provide a greater security camber than the proposed 30 cm. The decision on the optimal conception of Paracin protection can be reliably made based only on detailed technoeconomic analyses, which also imply both more precise geological - geotechnical data on potentially suitable profiles, and information on the possibility of reconstructing a кеу bridge near the hotel, due to the access road and existing facilities. The future system for flood protection from the Crnica, also conditions solving the drainage of internal waters that coincide with high levels of the Crnica.
Потонуће "СРБИЈА - Национална ревија", број 43,2014. П А Р А Ћ И Н С К А Х Р О Н И К А Н Е П О Г О Д Е , Д У Б О К Е K A O Н О Ћ Tor кобног 15. маја у лепој поморавској вароши био је миран кишни дан,све док се мала Црница није, за само неколико сати, претворила у велику злу воду. Ваљала све пред собом, носила балване који су ударали у мостове. Праштало је и чуло се далеко. Убрзо се излила и у њој су нестајали квартови, аутомобили, куће, више од пола града. Прекинут je довод струје, пале су телефонске мреже, онемогућен ма какав саобраћај. Потом је све прекрила ноћ,тешка као олово Пише: Слађана Ристић Фотографије: Бојан Петровић 37
У ноћи 1 5. маја лепи поморавски град на речици Црници подсећаоje на авет и црну рупу. Претворио се у црно језеро. Ту, 150 километара јужноод Београда, вођена je драматична борба против подивљале мале реке која се изненада излила и гутала све пред собом. Односила куће, аутомобиле, животиње. И људи су били затечени, растрчани на све стране, чула су се дозивања и запомагања. Параћински кеј поред Црнице je познато шеталиште. Са малим мостовима, подсећао je на неку отмену бању. И тог кобног 15. маја свеje било мирно, док се Црница није, за само неколико сати, претворила у велику злу воду. Из села Горња Мутница, петнаест километара узводноод Параћина, вода je надолазила према мотелу „Доротеј". Само неколико километара пред градом, у селу Главица, поплављена je стара воденица, што је указивало да ће бити велике поплаве. У Доњем градском парку била је то већ бујица. Ваљала је све пред собом, носила балване који суударали у мостове. Праштало je и чуло се далеко. A био је то само увод у водени пaкао, који се отваpao у подне. Кроз град се чују сирене. Подивљала река, незадржива бујица, плави цео центар, шири се према старом делу вароши, улази у куће, дућане. Почиње борба људи и стихије. У централном делу Параћина река je нарасла на метар и no. Плави техничку школу, улази у градско позориште, „Електродистрибуцију", покрива цео кеј. Дивља пo вилама Теокаровића и долази до фудбалског игралишта „Текстилца", где удара бочно и разбија велики камени зид. Прасак је као детонација. Истовремено, из комплекса некадашње фабрике штофа бујица пробија и плави сва домаћинства у Кајмакчаланској улици. Људи из тог дела града у паници беже на више спратове кућа, вода се великом брзином слива у њихове домове. И ту нараста до метар и пo. Једну баку, која je спасавала своје маце и остала заробљена у води до рамена, комшије су у последњи час успеле да склоне на први спрат. А била се већ предала. Много приградских газдинских кућа, са свињама и овцама и кокама носиљама, настрадале су. Удављене овце бујица je носила све до Техничке школе. Потопљена је и цела Видовданскаулица.Тешко је било доћи до људи. Део града звани Врапчане просто je нестао под водом. Људи су се пели на таване, дозивали. Допливале свиње трзале су се у самртном ропцу. Пси које нико није стигао да одвеже покушавали су да се от- кину и спасу. Проглашено je ванредно стање. У16 сати се више није могло проћи ни преко једног моста. Нестало je градско језгро, потопљени приградски делови. Више од пола града. Неки људи,у паници, покушавали су да се пробију кроз бујицу. Али до наредног јутра није се могло нигде. Ко се затекао на једној страни реке није могао на другу. Прекинуте су телефонске везе, цео град је остао без струје, пале су и мреже мобилне телефоније. Ни службени репетитори нису функционисали. Једина комуникација између спасилачких служби одвијала се преко радио аматера. Уз војску, полицију, ватрогасце,у акцију спасавања укључују се и грађани својим чамцима. Нестаје воде, нема хлеба.Тамна ноћ спушта се на црно језеро у које се претворио лепи Параћин. Настаје мукла тишина,тешка као олово. Чини се да је град нестао.Да је то крај.Потоп. Ширила се велика хладноћа. Неки злокобни хук допирао je из бујице. И о н д а р е ч и ц а п р е к р и г р а д
39
В О Д Е И Б Е С О В И Они који су пристизали из Ниша и Београда да помогну улазили су у непознато. Кроз центар града није се могло ни према Данкову ни према Врапчану. Аутомобили до крова под водом. Евакуација је била у току. Забрањено је ма какво кретање из дела града који није био поплављен. Враг(подмукла Црница) однео је шалу. Понеки власници поплављених дућана стајали су на почетку улице Вожда Карађорђа. Пренеражени, схвативши са чим се суочавају, неки су шапутали молитве. Трактористи, неустрашиви као старински витезови, прискочили су у помоћ онима који су остали на улици. У зору, најризичније је било у Видовданској улици. Једна девојка успела je да се попне на врх ограде и да позове помоћ. Ha затамњену сцену ступају опет радио аматери Параћина. Неустрашиви Влада Илић и његово братство. Својим чамцима упућују се у најугроженије делове. Покушавају да допру до људи. И војска евакуише најугроженије. Прихватни центри су у Спортском центру и дечјим вртићима „Колибри" и „Гуливер". У Врапчану вода je премашила метар и пo. Мирослав Степановић са својим комшијама копа канал да скрене воду, али она плави све улице. Мирослав скаче у воду и спасава комшиницу и њену унуку. Онда своју супругу и четворо деце, најмлађе има једанаест месеци, евакуише на таван. Имају само флашу воде и један хлеб. (Спасилачки чамац доћи ће после седамнаест сати чекања.) И даље се чује дозивање људи. Једна свиња испливава у нечију оставу за дрва, скичи.Од пластичних канти и дасака људи праве сплав, пa и тако крећу да помажу. Ромкиња Миланка евакуисана je те ноћи са својих петоро деце. Болесна и тешко покретна, она скаче из чамца и плива до својих паса да би и њих спасила. 40
41
Ц Р Н О K A O Ц Р Н И Ц А Освануло je мирно и влажно јутро у Параћину. Људи тешко излазе из овог кошмарног сна. Вода се мало примирилa, незнатно повукла. У централном делу сада je до колена, у крају око штофаре до метар. Врапчане постаје малa Црна Венеција којом плове параћинске чамџије, веслајући лопатама. Hoće храну заробљеним комшијама. Један од чамџија, Гумени, храбро и без престанка,сам, улази у најризичније улице. За то време његове комшије су на насипу према железничкој станици. Бранили су Врапчане. Црницом се увијају змије, све их је више око кеја. Једна je залутала и у просторије Хитне помоћи. Постаје опасно и за оне који нису поплављени. Волонтери пумпама покушавају да извуку воду из потопљених кућа. Шеснаестогодишњи Душан Здравковић и његов друг Ненад газили су кроз воду, износили баке и деке, одвозили их у прихватни центар. Волонтери средњошколци били су неустрашиви. Глумци параћинског позоришта већ трећи дан покушавају да осуше потопљену салу. Све до седмог реда je уништено. To je њихова најтежа и можда најважнија улога у животу: борба за спас параћинске сцене. Ђаци и професори покушавају да оживе своју школу. Ha школи и учионицама нема више ни врата, силином бујице избијена су из рагастова. Пробијамо се улицама. Неки људи плачу. Од среће што су живи, од туге што су изгубили све. Своје детињство, младост, своју драгоцену шољицу за чај. И туга која je завладала градом има боју подивљале Црнице. Град има воњ венецијанских канала и подрума испод моста Ријалто. Специјалне јединице су избацивале воду великим црпним пумпама послатим из Софије. Људи бледо гледају на свој живот који je сада као на депонији. После кобне ноћи, испред општине се појавио пас. Ceo je поред цистерне за воду и мирно гледао људе. Није се померао. Очекивао je свог газду. 42
43
Оквир 1 Порука По легенди, Турци су код Цркве Огњене Марије у селу Забрега побили Србе и крв мученика слила се у речицу Белицу. Тако je Белица постала Црница. Она je углавном мирно текла од свог изворишта Сисевца, кроз простор и време. Понекад би се усплахирила и излила, али се брзо враћала у своје корито. Зашто je Црница сада искалила свој бес? И према коме? Није ли Параћинцима поручила да добро размисле о свему, пa и о себичности, лакомислености и таштини с којом се модерни човек односи према свему око себе? 44
О к в и р 2 Г р з а и М о р а в а Tor кобног четвртка Грза разара путу истоименом параћинском излетишту, преобликује тај микрорељеф, продире у викендице. Велика Морава потапа атаре села Обреж, угрожено je и село Чепуре. Почиње акција спасавања мештана. Параћин је у страху да ће и Велика Морава излити свој бес на приградска насеља. 46