РАВАНИЦА KAO ЖЕНСКИ МАНАСТИР 247 у побожности и љубави према цркви, помагали су у свим мушким пословима, али и учили и сазревали за свештеномонашки чин. Од 1946. до сада манастир je васпитао пет свештеномонаха: 1. Јеромо1нах Матеј Ристановић, родом из Горње Горјевнице код Чачка, који je као мадић дошао у овај манастир i955. са својом сестром монахињом Агрипином која се сада налази у манастиру Свете Петке. Био je овде искушеник до 1960, кад je замонашен и рукоположен за јеромонаха. Служио je као духовник у Раваници и Горњаку, али je због слабог здравља добио канонски отпуст за Црногорско-приморску епархију. 2. Јеромонах Лазар Лукић, родом из Бресја код Светозарева. Био je искушеник у Раваници од 1947. до 1961. кад je замонашен, рукоположан и постављен најпре за духовника у Раваници, a од 1962. je духовник у Светој Петки и опслужује парохију доњомутничку. 3. Јеромонах Јован Ристивојевић, родом из Гојне Горе код Чачка. Био je иокушеник у Раваници од 1957. до 1964, где му je и сестра монахиња Јефимија. Од свога рукоположења (1964) стално je један од духовника манастира Раванице. 4. Јеромонах Харитон Браиковић, родом из Орашја (општина Варварин. Дошао у манастир 1967, a замонашен 1969. у манастиру Покајници. Рукоположен за јеромонаха 1969. Сада je духовник манастира Раванице. 5. Јеромонах Ромило Ружић, родом из Извора. Био je искушеник у Раваници од 1964. до 1973. За то време провео je две године на школовању у монашкој школи у Острогу. Замонашен je и рукоположен за ђакона 1973, a 1974. за јеромонаха и од тада je један од духовника манастира Раванице. Поред настојања игуманије и сестринства, велика заслуга за васпитање овог мушког монашког подмлатка припада главном духовнику овог манастира, синђелу Максиму Рајчићу (рођен у селу Баре, Округ пожаревачки), који je такође био искушеник манастира Раванице од 1924. до 1927, кад га je замонашио архимандрит Макарије. Био je <као јеромонах овде, у Букову, у Манасији, у Копорину, na опет овде и, ево, први стални духовник раваничког сестринства. Y његовој личности као да се у историји манастира Раванице везују два периода, мушки и женски. Поштован од сестара и своје млађе сабраће, јеромонаха Јована, Харитона и Ромила, он и данас у својој монашкој ревности светли својим примером и њима и раваничким посетиоцима. VI Раваница je дочекала да прослави шест векова свога постојања као женски манастир. Криза мушког монаштва у последњих сто година и нагли процват женског монаштва у Српској цркви после првог светског рата били су историјски условљени.
248 ДУШАН КАШИЕ Мушко монаштво je опадало и бројно и морално у складу са општом духовном, a нарочито моралном декаденцом у нашем ондашњем друштву. Религиозно-морална криза културног слоја нашега друштва пројицирала се у све народне слојеве и увлачила у све поре народног живота. Допрла je и у манастирске ћелије, коje због тога нису више могле да зраче оном светлошћу која je била потребна онима који су je овде тражили и очекивали. Te богочежњиве душе рађале су нов, „богомољачкиД покрет из кога се изнедрило наше ново, махом женско монаштво. Са верским ентузијазмом најранијег хришћанског монаштва монахиње су извршиле ренесансу у животу многих наших готово запустелих манастира, чак и царских лаври, обновиле их, уредиле их и вратиле им значај духовних светионика. Раваница у ове дане, после двају светских ратова и многих страдања и моралних посртања, подсећа на покосовску удовичку Србију, кад je сав терет брига и рада пао na жене. Био je то велик терет, али су га оне поднеле и духовно рађале и васпитавале генерације које долазе, „птиће ждраловиће". Какав je живот у манастиру Раваници? Шта ради то сестринство од шездесет монахиња подељено у два манастира? Пре свега — моли се Богу. Молитва и богослужење су прва монашка обавеза. Y Раваници се врше no типику сва дневна и празнична богослужења, јер има довољан број литургички добро обучених јеромонаха који служе и велик број сестара које су усавршиле црквено певање. Зато je присуствовање богослужењу у Раваници права духовна наслада. Сестре које на богослужењима певају за певницом одликују се познавањем црквеног мелоса. Тако ово велико благо наше црквене (музичке културе неће пропасти, него ће у једном прекрасном произношају бити предано будућим генерацијама. И ту највећа заслуга припада игуманији Јефимији. И поред великог поштовања према својој духовној матери игуманији Диодори и осталим руским монахињама, које су и њу и њене прве сестре увеле у монашки живот, и поред дивљења достојног руског црквеног певања, игуманија Јефимија je желела да њено сестринство негује српско црквено певање као драгоцену баштину прошлости и блиско народној души. Зато, иако je добро знала руско црквено певање и наслађивала се њиме, Игуманија je целог свог живота настојала да се у њеном манастиру што приљежније негује српско црквено певање, у свој његовој лепоти, и у томе успела. Молитва се не обавља само у цркви на заједничким богослужењима, већ и у келијама у којима сестре станују саме или no 1неколико у истој келији. Ту врше изјутра, увече, a неке и о поноћи, тзв. келејно правило. Монахиње се моле и при раду, или певају црквене и побожне песме. Тако — никад без молитве, јер молитва je монашко дисање. Други вид 1монашког подвижништва je рад. To je и потреба живота, јер у манастиру нема никакве послуге. Зато сестре саме
РАВАНИЦА KAO ЖЕНСКИ МАНАСТИР 249 обављају све послове у кући, у цркви и око њих. Свако има своје „послушанијеД свој посао, a посла има доста. Док једне сестре раде око спремања хране (увек без меса и алкохолних пића), друге одржавају ред у кући, цркви и у манастирском кругу. Једне негују стоку, друге обрађују башту, виноград, врше пољске послове, раде у радионици и све што je потребно ради материјалног опстанка и напретка манастира. Поред физичког рада на обезбеђењу материјалних услова живота, неке од млађих моиахиња баве се и културним активностима, иако за то немају довољно времена. Известан број сестара има дара за сли|Карство. Оне су, примивши основна знања од стручњака, почеле да се баве иконографијом и показале лепе резултате. Неколики њихови радови красе данас манастирску цркву (целиваћа икона, икона св. Ромила и др.) и конаке. Њихове шаре на ускршњим јајима су права уметничка дела, a понеке празничне честитке, руком рађене, заиста су радост и наслада онима којима су упућене. Иако раваничке монахиње немају вишег школског образовања, имају многе од њих разноврсних знања која су стекле у самом манастиру, na се то одразило и на литерарном пољу. Родила се „Раваничка библиотека". Прва њена књига има историјско-биографски карактер. Наиме, група монахиња (one не воле да им се помињу имена) надахнуто je написала „Животопис схи-игуманије Јефимије (Београд 1972), књигу од 102 стране, коja уводи читаоца у оне токове духовног живота нашег друштва у којима се родио „богомољачки покрет' и из њега потекло наше женско монаштво. To je књига која се не може мимоићи при проучавању ове проблематике нашег времена. Друга књига „Раваничке библиотеке" je изишла ускоро. Покојна монахиња Евпраксија (Цветковић) написала je на црквенословенском језику „Три акатиста" (Светој Евпраксији, Јефимији и Параскеви), који су штампани 1975. и илустровани дивним цртежима ликова ових светитељки које су израдиле саме монахиње. Књига je сведок како и људи без стручне спреме, стечене редовним школавањем, ако имају дара и љубави према раду, могу да савладају извесна знања и да се њима успешно послуже. За дивљење je, како je ова нешколована монахиња ушла не само у лексику, него и у дух граматике и стилистике нашег богослужбеног језика. Посебно задивљује како je она ушла у све финесе поетике старе црквене поезије, коју je упознала читајући je и певајући. Y њеној души су се заједно нашли талент лингвиста и дар црквеног песника. Како расте број књига манастирске библиотеке набавкама нових, али и сакупљањем старих књига, показала се потреба за повезивањем књига. Сада у манастиру постоји солидна књиговезачка радионица у којој раде саме монахиње. One се из дана у дан све више усавршавају у овом корисном послу, спасавајући многе драгоцене књиге од неизбежне пропасти.
250 ДУШАН КАШИН Тако манастир Раваница поново, постепено, лагано и властитим снагама, стиче своју културну физиономију. Има, ипак, нешто у подвижништву раваничког сестринства, што не сретамо у другим манастирима. To je неговање дефектне деце у Извору у Дому који je крај манастира Свете Петке саградила Држава. Сваке године тамо се смењује група раваничких сестара које негују око деведесеторо ове несрећне деце. Сва су та деца дефектна, ментално поремећена, неразумна, понајчешће и физички изнакажена. Више од пола њих су непокретни. Она деца која могу да се крећу, дању су напољу, a кад je лоше време проводе време у собама за дневни боравак. Ta деца бораве у приземљу. Ha спрату су непокретна деца, стално у креветима, a она немирнија и ментално најупропаштенија су у noсебној соби за дневни боравак. To je соба грозе и бола. Средства за издржавање овог дома даје Републички фонд за социјално старање, двапут недељно долази лекар, о здрављу деце и редовној медицинској помоћи брину се две медицинске сестре, али жртву за њихово неговање могу да поднесу само ове велике подвижнице. Оне са неизмерним стрпљењем и љубављу врше овај свој подвиг и личе на праве анђеле чуваре који бдију над овом тужном децом. Оне их све одлично познају. Знају све њихове покрете и склоности, и стојички подносе сву ругобу њиховог поремећеног душевног и телесног живота. Оне знају њихове болне историје, знају боли њихових родитеља и деле их са њима. Деца их заволе и најболнији су дани кад се монахиње смењују на овој дужности. Тада деца, која нешта схватају, тугују и плачу и у свом ридању не дају се откинути од својих добротворки. Велика je то плата, плата за љубав. Раваница дочекује своју шестогодишњицу обновљена материјално и духовно. Њено културно благо, очишћено, конзервирано и рестаурирано залагањем научно-културних фактора нашег друштва, сведочи о култури наших предака, a рад и подвизи раваничког сестринства сведоче да су наши монаси и монахиње чувари не само тога блага, већ и онога духа који je то благо стварао и који и даље остаје стваралачки.
СЕСТРИНСТВО МАНАСТИРА Сестринст манастира Раванице и Свете Петке данас сачињавају: И г у м a н и ј a Гаврила М о н a х и њ е 1. Евдокија Домановић, рођ. у Соколићу (Чачак) 1912, замонашена 1934. 2. Параскева Домановић, рођ. у Соколићу (Чачак) 1912, замонашена 1934. 3. Анастасија Чабрић, рођ. у М. Крушевици (Варварин) 1917, замонашена 1934. 4. Февронија Милојевић, рођ. у Г. Горјевници (Чачак) 1913, замонашена 1934. 5. Марија Чеперкавић, рођ. у Рсавцима (Трстеник) 1911, замонашена 1934. 6. Јестира Тутуновић, рођ. у Рајцу (Чачак) 1908, замонашена 1934. 7. Сусана Чабрић, рођ. у М. Крушевици (Варварин) 1915, замоншпена 1939. 8. Анастааија Остојин, рођ. у Кикинди (Банат) 1903, замонашена 1940. 9. Теоктиста Кљајић, рођ. у Кикинди (Банат) 1913, замонашена 1946. 10. Глафира Пантић, рођ. у Избеници (Варварин) 1919, замонашена 1947. 11. Марина Стефановић, рођ. у Г. Комарици (Крагујевац) 1913, замо1нашена 1947. 12. Теофила Арсић, рођ. у Орашју (Варварин) 1916, замонашена 1947. 13. Текла Стојтшровић, рођ. у Сиракову (Пожаревац) 1919, замонашена 1947.
252 СЕСТРИНСТВО МАНАСТИРА 14. Јустина Чабрић, рођ. у М. Крушевици (Варварин) 1922, замонашена 1948. 15. Јелисавета Пауновић, рођ. у с. Жичи (Краљево) 1921, замонашена 1948. 16. Евгенија Чабрић, рођ. у М. Крушевици (Варварин) 1924, замонашена 1949. 17. Долшика Тодоровић, рођ. у Карановчићу (Варварин) 1925, замонашена 1949. 18. Вера Стева№вић, рођ. у Опарићу (Рековац) 1926, замонашена 1950. 19. Надежда Стевановић, рођ. у Опарићу (Рековац) 1922, замонашена 1950. 20. Нина Шљивић, рођ. у Д. Видову (Параћин) 1924, замонашена 1951. 21. Лукија Николић, рођ. у Орашју (Варварин) 1916, замонашена 1951. 22. Ирина Чеперковић, рођ. у Рсавцима (Трстенж) 1927, зам|онашена 1952. 23. Магдалииа Чепер1ковић, рођ. у Рсавцима (Трстешж) 1929, замонаше1на 1952. 24. Архелаја Стојимировић, рођ. у Сиракову (Пожаревац) 1933, замонашена 1960. 25. Кикилија Баћић, рођ. у Избеници (Варварин) 1931, замонашена 1965. 26. Гликерија Стевлић, рођ. у Г. Горјевници (Чачак) 1939, за1шжаше1на 1966. 27. Теофанија Божић, рођ. у Бечеју (Бачка) 1895, замонаineiHa 1973. Р a с о ф о р н е м о н a х и њ е 28. Дарија Тодоровић, рођ. у Карановчићу (Варварин) 1930, замонашена 1946. 29. Мииодара Матић, рођ. у Боканима (Славонија) 1915, замонашена 1950. 30. Јефимија Ристивојевић, роћ. у Гојној Гори (Ужице) 1931, замонашена 1953. 31. Сусана Дубљанин, роћ. у Рибашевини (Ужице) 1931, замонашена 1960. 32. Пелагија Петровић, рођ. у Ратини (Краљево) 1933, замо нашена 1960.
СЕСТРИНСТВО МАНАСТИРА 253 33. Стефанида Чабрић, pob. у Калудри (Рековац) 1918, замонашена 1960. 34. Ефросинија Милановић, pob. у Затоњу (Вел. Градиште) 1942, замонашена 1963. 35. Агрипина Ристановић, pob. у Г. Горјевници (Чачак) 1934, замонашена 1963. 36. Марта Чеперковић, pob. у Рсавцима (Трстеник) 1936, замонашена 1963. 37. Серафима Матић, pob. у Маскару (Варварин) 1932, замонашена 1964. 38. Ана Урошевић, pob. у Гојној Гори (Чачак) 1922, замонашена 1965. 39. Ксенија Марјановић, pob. у Орашју (Варварин) 1935, замонашена 1966. 40. Акилина Живановић, pob. у Мишевићу (Светозарево) 1940, замонашена 1966. 41. Агатија Лазић, pob. у Сењу (Еуприја) 1936, замонашена 1966. 42. Параскева Џаџић, pob. у Пожаревцу 1926, замонашена 1972. 43. Аигелина Марковић, pob. у Вел. Бастајима (Славонија) 1933, замо1нашена 1972. 44. Tajenja Стевлић, pob. у Г. Горјевници (Чачак) 1941, замонашена 1973. 45. Јулија Пантелић, pob. у Дучаловићима (Чачак) 1939, замонашена 1973. 46. Миропија Филиповић, pob. у Д. Видову (Параћин) 1927, замо1нашена 1973. 47. Христина Симић, pob. у Лепојевићу (Рековац) 1902, замО|Нашена 1974. 48. Наталија Тодоровић, pob. у М. Крушевици (Варварин) 1895, залшнашена 1974. 49. Варвара Атанасковић, pob. у РиВевштици (Трстеник) 1951, замонашена 1978. 50. Харитина Бокић, pob. у CBoby (Лесковац) 1952, замонашена 1978. 51. Агапија Марковић, pobeHa у Еуприји 1953, замонашена 1979. 52. Агнија Атанасковић, pob. у Врњачкој Бањи 1953, замонашена 1979. 53. Евпракаија Нирић, pob. у Радал>у (Аозница) 1952, замонашена 1979.
254 СЕСТРИНСТВО МАНАСТИРА И с к у ш е н и ц е 54. Светлана Марковић, рођена v Нуприји 1955, примљена 1968. 55. Мирјана Марковић, рођена у Нуцрији 1956, примљена 1970. 56. Марија Чеперковић, рођена у Врњачкој Бањп 1954, примљена 1971. 57. Светлана Бурић, рођена у Пожаревцу 1953, примљена 1976. Духовничку дужност врше у Раваници: синђел Максим Рајчић, јеромонаси Јован Ристивојевић, Харитон Бранковић (и Ромил Ружић и монах Лука Тодоровић, a у Св. Петки јеромонах Лазар Лукић.
П Р И Л О 3 и
БОЛОЊСКИ ПРЕПИС РАВАНИЧКЕ ПОВЕЉЕ СТРАНА I И(ж) w нссбфи ETica bti bhtig п0иве(дТ). Еи(дТ)лга жс и нсви(дТ)жа. пр(е)вЕЗначелна троица пошнгаб/на и ва мци и сне и cfc(ai) дсе Олавилда с8џа(с)тво ве(с)числно све(т) непости(ж)н’. Gnaa НЕОД^(ж)ижа и(ж) закш(н) полагав и жоусе8. повеле сатворити Gkihiio вт\ hibh (ж) жлви и лмк нТга. ка блг08гож(д)енп0 приносити. Е% плта(е)цЕ(л0 же стинотрЕни р(е)че в^’хов’но(ж)8 ап(с)л8 п£трб. тш еси пета(р) и на се(ж) ка^ни сази(ж)д8 цркш(в) aioio. и врата адова ne 8доле»от’ ии. та(ж) и црств1в нв(с)ное ОБЕфа о ц^кви тафанТе полагак>фи(/и) ре(к). ОлавЕфЕв же про(с)лавл!о. Оиж’ 8во вгк^ова(в)ше нже Bik п^аво(с)лави живше(и). лшо(гш) о ва(з)дви(ж)ни цркви оуср(д!)е показа(ш). те(ж)же и а(з) в% х(с)та ва влгов^нш khes’ Aasap’. р(е)вно(у)е н(ж) пре(ж)дЕ жене вивш(ж) влгоча(с)тивн(л<) црелС. Ha их’ же п^естш(л) вг8 ли ва(з)нЕСш8 и црствТга санш(ж) 8к$асивш8. и славои w жногГи е(гш) даровани е(ж) на ж’не. лила то(ж(8)) ВТ^СХОТЕ ПрИНЕ(с)тИ 6ЛИК0 ПО СИЛЕ. ЕлГ0В0ЛКнТб(л|) шца И ПОСПЕШЕНИЕ(ж) Сна и с’вршЕН1Е(л|) cfaro д\а. ЈКздвиго^) w основанТа лк>насти(р). Е% славВ ста(гш) ва(з)нЕсенТа жне же bti ктггорио елико no силе жоеи оукраси(в). иже вт^ нк(л1) жите(л)ство в% саединкн1б BpaTiaaf изволи. икш(ж) ап(с)ли 8стави(ш) и правили Gtih шцк 8твр(дТ) се. Прило(ж) же ка пот0Ева(ж) васа из’ови(л)не. дохо(д)ке и села. вино(г)радЕ наса(дТ) и д^ге к8пи. оу црепа i к>(д)ка. Geao сенна донаа. село СЕн’на го(р)нга, се(л) ке(^)лнвци, се(л) вЕстревац’ горнш, се(л) вест^Евац до(л)нТи. се(л) воулгани, село вЗковица донга. село $и(в)ни(к) и во(д)нТца на топликб ни(ж) вр(д)а. село в^аиковци се(л) сви(л)нокапЕ, се(л) неори се(л) свинафи, село Л1а§инов’цн се(л) слШловци, се(л) х^’нгани се(л) пахлгани. село л^тили. се(л) седонк, се(л) гарбн’ село ш&нице. се(л) лшросава село окованТца донга. се(л) виг0(Е)нТца Ge(a) окованТца го(р)нга се(л) жи(д)л« и цркви cfaro пантЕлеи/иона. се(л) жс(д)арЕвац’ го^нТи. се(л) ж^даревац’ долнТн. ссло до(к)ротЕси Gcao воинТци. Geao ш8ван’ци се(л) схова(ц) си(л) жировТца село равнш се(л) кранЕи сс(л) ж8толо(в)ци се(л) не(к)одјени се(л) сбвска горнга село сВвска донга се(л) коколнвац горнш. се(л) жЗкаве, Geao коколква(ц) донТи Geao цсрова Geao Ч^на(ч)ка Geao ска(д)л«. се(л) окопа(ц) на жорави Guo исако(во) Geao в8кова(ч) село жоџанТца. село овраеци Geao кВделнво Geao стане(в)ци Geao 1аковнЕи Ge(a) велхбка (д)нга.
258 РАВАНИЧКА ПОВЕЛ>А GEao СЕЛО Gsao вЕ(л)х8ка гф(р)ша Guo т^стени(к) Се(л) д^(ж)ми^о(в)ци Село д^е)новл(ч). ватнЕи Ое(л) ЧИЛМ0Ш GEao данако(в)ци Gsao окопа(ц) долнТи. окопа(ц) горнш. И овс(л<) «лш(л0 лића. w коучаинс нл ст8еице. на хата(^) на ЦЕрови ^а(т). и мтоле 8пра(в) на лдостиџе и Лтоле 8п$а(в) на в8ков1ц8 на хата(р) и Љтоле на t^etih хата(^) на(д) б8- ковТц8. и Фтоле на четв^тш хата(^) по(д) б8ков1ц8 на(д) шлове^о(в)це. и Љтфле и на исто(ч)ни(к) и w исто(ч)ни(к)а 8п^а(в) делш(ла) оу д8врав8 на ц$квиџе и Фтоле и на ^венТџе и штоле п^(е)ко полга на источни(к) 8 ОБфДЖИ. и Фтоле п0(е)ко л8га 8 ло^дв8. и штоле ни(з) ло^дв8 на клад8 оу (б)$ег8. оу л<оравЕ протТвк коп^ивнои и w кла(д)Е на коприн8 и w коп^ивне на шарЕНЕ воу(к)вЕ и штоле и на пришловЕ то^ове. и штоле и на наво(д)н!и панк. СТРАНА II И Фтоле и на п^ога^и, и Фтоле и п^осецшо на врановЕ потмке и Фто(ле) и Фтоле и на х^анТлов8 о$нТц8. и Фтоле и нд т8тоеви калиџЕ на вогоево и Фтоле на лшлованш(в) крк(с)т' и w к$к(с)та 8п$д(в) делшО) поутЕО) доу(в)0аво(» на (с)тра(ж)иџЕ и па(к) на (дТ)шнисие(в) виногра(д’). жи(д!)лца и Фтоле п$(е)ко гд($)ногд на далакио к$оу(ш)к8 и Фтоле п^(е)ко e(g) ко токш(ч) 8 липова(ч)ки и 8с поток’ на лип8. и Фтоле 8пра(в) на жа^Е(в) калп(н). и мто(л) на Боушн8 пЕћ’ и Фтоле на ле(с)ковТц8 и Фтоле на Б^атов'|нов8 Боу(к)ву и штоле 8 елово дно и Фтоле 8 го$8 оу к8чаин8 п$(е)ко се(л) Цокотша в^а(ж)дЕ(в)н1к8 с дгкћалш и с П0ав1налш се(л) то(гш). се(л) осашца с лића и с п$авина(л1(и)) се(л) то(гш). се(л) кла(ш)н«. се(л) ша(в)чЕ се(л) чЕп8рш. И тази се(л) са васЕлш лићалш и правилаОО)) «O) те(х). се(л) БЕжанк се(л) 1Улгкнова(ц). се(л) поу(с)к8^1ЦЕ се(л) кгкоуева(ц) се(л) п^и(д)во^|ца. се(л) к8циново се(л) л8чина. И та се(л) са васЕ(л1(и)) ликад^и) и правина(ж) сел тех. и црк(в)а г^ани(л)ска Gtih нТкола ск васЕл(и) лићалш и п^авиладш цркви тое. се(л) пикиливо се(л) стоганов’ци и засЕ(л)к’ лшладино(в) и та се(л) ск вас£(ж(и)) ли^алш и правина(лОи се(л) те(х). Ое(л) глоговица до(л)на се(л) глогов1ца го(^)на, и та СЕла ск васЕ(/и) ллЕћалли и правшаСл^и)) се(л) те(х). се(л) г^’оче ск васЕлд(и) лићалш и правина(л1(и)) се(л) то(гш). и водЕЖца на гнТ(ли)цах с^Е(д)на. се(л) валии(н) в^(д) са (с)ви(лд) лкћалш и пр авТна(/и(и)) се(л) то(гш). се(л) попо(в)ци и ц$ква ко(л1)лгл(г) Gtih школд. сб(л) о^лгани. и та се(л) ск васЕ(л(и)) лрћгалш и п^авша(л1(и)) се(л) те(х). се(л) коу(ф)т8си ск васЕ(л|(и)) л«ћал1и и пфавиналш се(л) то(гш). се(л) пр’жика ск васЕ(л»(и)) лићал1(и) и п$авина(л4(и)) се(л) то(гш).
БОЛОЊСКИ ПРЕПИС 259 се(л) придЕ(п)н1ца «(а) ^(д)нокци и засма(к) ворое(в)ци. и то ал8 auka приаЕ(п)ни(ц(и)). оу псие и cocie на (п)чедин8 тн8 на каСнбО) на з8ва(^) на ра(д)ва(ч) стоу(д)нц’. 8пра(в) на в^\ Д^га(н)ца осоу(г) Стоу(в)аа низ врАо поутЕ(» на трецпно Д0(ХМ- ма деа коу(ч)скш ни(з) врдо на сданопдгЗ нис поток’ на в^ нга(н)скТи поут’. пВтфи’) на сеченТи каагкн’ на стоу(д)нц’ на СЕкиреш’. на де(д) aukio ове в0|це доае на гравран^ cteh8 на поу(т) ка па(н)чеа8 Зпра(в). на тоу(р)чино(в) гро(в) поутфд) на црквТфЕ. на врх’ стражифа. сашки(/н) поутфи) на ш’а1в8. п8те(» к’ b8kcwbe te(x) на деа низ рт’ на 8шо ево гоу(а0но 8 ncie ocufie. Ge(a) воу(д)рези и ово л8 auka воудрегш(л). w каокота на (с)ладол18 га(в)ак8 8прав’ на жорав8 ни(з) жорав8 до (в)аата. и w влата на партеш стоу(д)нц’ на паеш8 р8дш8 оупра(в) на врх височифе на ра(д|)воев8 гаав8 ни(з) врдо на саадож8 гава’к8. «(а) Бехаакво и то ж8 лића вехааив8 на ^(д)нш и w с^(д)нига на га зкнн’но. и Фтоае и на наво(д)н1и па(н). и Фтоае и на езева(ц). и wae на изревн8 на ви(р) и w вира на раскрстТе на стоаове се(д) воиша но(в)ци и auka ж8 воишановцЕж’ лићгс гор8 и /не^ доу(в)рав8 Hd (ч)рвен8 аип8 и ш(д) dina на воу(д)нжа пото(к) и на рекЗ загоу(/и)ш1ц8 и на до(к)в8 и w докве на Окр8гд8 и Фто(д) на во(д)ничифЕ и на поут’ де(д)нТи на в^дТк^ поданЗ и на копачевВ овршш8 на (с)рнгак’. се(д) доу(в)нТца и дића жЗ калин котрод1ано(в) и поу(т) деднш. И Hd Кр(с)т ЖИЦШ(д0 ДО B6dHKd(rw) nSTd. Geao П^ОШИНОВЦИ И aiEhd Л18 г^анТца ша(9)ванова и Фтоде и OB(^)miHd коућифЕ. СТРАНА III И Hd (c)adTiH8 и w сда(ти)нЕ Hd шзвпи и отоде Оврш1нм(» до Bdpe и О врн (н(а)) оутриф(е). се(д) дива(д!)ца на жорави и подовина spo^)d с ark^dam и с правина(ж(и)) седа то(гш). I ефЕ придожи госпо(д)ство жи 8 в^нТчев8 се(д) живн^ горшд, и auhd живици г(д)е исте(ч) sadTO из жо^аве и 8пdДd 8 жо^ав8. н w жо^аве посре(д) подга до в^дике топоде ii w топоде до ведим(гм) п8(т). ос8ке кадил1и(^)ца. Ое(д) живи(ц) донга и auka ai8 ваато г(д)е нсте(ч) из дкраве н 8пада 8 жорав8 «(а) соу(в)тТца трг’ и auka ж8 на ж(а)ак8 кш(д) жо^аве оу чвао ниве ра(д)евс. на ^вени(к) ос8ке пр(е)стика. на гаае на каа«(н) на вртогаавик’. се(а) в8чш до(а) и auka ж8 w д8нава на сеаифЕ на р8коаше и на (х)ажк8 доу(в)рави(ч)к8 и на в8чедо(а)ск8 хажк8 на скоу(д)акво д«кк> вино г^а(д) 8 д8нав’. Ое(а) дава(р) и а«ка ж8 говЕкш вро(д) и w вро(д)а no деашО) хата(р) и w врашчЕва на варини коуто(а<) хата(^) на(д) пЕтчаски(а|(и)) виногра(д) хата(р) на драч8 на каЕновни(к). Ge(a) р8кожие н лика ai8
260 РАВАНИЧКА ПОВЕЉА Hd СЛШЛачВ Hd поут’ AldOKOBd(4)KH Hd КЛ6Н0ВНи(к) Hd PdH косл6н)чик’ 8 село ниве. СфО лмко(в)ци и Aiehd жу Hd околифк и Hd п^(е)к8 трс’ до 3dBE4d г(c)пДdp^Bd Ge(d) ЛЕНИКО(в)цИ И 4«hd 418 Hd rd(a) Hd CTdplH Hd новл(ч)кТн П8Т((/И) пф(е)ко Hd 4К>пш Hd rd(s) Hd (ж)рнови(ч)ки 8sd вфо(д) Hd поупор(е)ж8. Hd 3dTe(c) Hd вит8 г^н1ц8. I вфЕ прило(ж) госпо(д)сво (41(и)) 8 пек8 Ge(d) лгсвнне и d«hd 418 Hd 8cd^K8 nd^’). Hd доу(в) Hd ОД0ИН8 nodd(ra)H8 Hd д8г8 го^ Hd д^Г4че(в) виног^(д) ни(з) дол нл Bdp8 Hd топол8 Hd дел Fd^dBo(di) Hd ^d(c)KpcTie Кф(д) B0ЖleBd K0k(c)Td. W Kp(c)Td Hd тоу(п)шинск8 nd^). Ge(d) Kd41HEB0 и dichd 418 w T^(c)TtHiKd 3d к8пини(к) ниве xdTd(^) по(д) ш8в4инске виног^(д) дмм(л0. 3d пи(с)коровТц8 поутфи) вслицфн) п$(е)ко noTOKd 3d ве^ихшн8 нивб Hd т(з)вине долфве Hd ^д8ев8 оско^8ш8. и Hd д^ге извине Hd до(в)родо(л). Hd^) KScdHohd вино(г)^(д) до лк>ви(н)ске зе(ж)лк w пе(ш)ч4н'|це Hd кр&швЗ по(л)к> XdTđ(p), Hd^) цветкв8 nd^’) Hd^) к^ифЕ xdTd(p) Hd чел4то(в) KdAtf(n) Hd (д)денга(н)ск8 долин8. Hd В^Ш1Н8 ЗДEБOY(д)вd KSCdKd 3d Г0ИЧНН8 НИВ8 Y Bd^S. «(л) к8лмни и ли hd 418 W Д8НДВЛ Hd ш(з)вине С 0«№(в)ци d с тополф(в)нико(л0 AUhrO Д^Ж8бв8 и duhio ч^тово Hd Еовин8 осоин8. Сс(л) С4фко(в)е и 4tehd 418 w д8нdвd 8 чело плоу(ж)вине И 8 ЧЕЛО dlHddmHKd НИВЕ W Гфд(дТ)фД Hd ГДЗВИНЕ СЕЛО Ви(ш)ни i|d с dtfhd/ни и с n^dBHHd(di) CEdd то(гш). Ge(d) к^8шевд(ц) се(л) житкови^ СЕ(л) ГОу(д)0ЕЧИ. И СЕ(л) вои(н)сци И ОВО и(л1) лгктоси W ЖрНОВНИЦЕ Hd X0K0Bd(4)KH Kdd^)Hdlf Hd OB^’x K8CdKd Hd (з)вЦМ(ч)кТи ПОТО(к) Hd Оврх 4d^)HhlHhl Hd (д)^8лГ Hd ВЕЛИК1И Hd ВЕЛИКШ ПОДЕЛИЕдГ Hd ЛЕТН1Ч8 PddB8 Hd ОВ0ЕХ’ B^d НФВЦ4 Hd Г^(д|)фЕ Пр(е)ко X8^0Hd Hd п8т ВЕЛИК1И и поде(л)ни(лО п8те(л|) d«hw ВОИНЦЕ И dtfhw В0НЛ0В8 Hd (ж)рНОВЦ8. се(л) С0К(в)ци И auhd Hd KdEH0Bd4K8 Вр шин8 ПОСрЕ(д) ^d(m)K0rd КЛ№(ч). Hd Bd^8 Hd Л10СТНфЕ Hd НВ8 Hd Л1ИЛ8 ТИН0В0 ПфКОИЦЈЕ Hd лш(ш)лкново Вф(д)н1ЧИфЕ. СЕЛО n0T04d(4) Н duhd 418 Hd CdC(T)dBK8 Hd дел8 пото(ч)н8 и к8ков8 И BpdH(4)HE(41) Hd Дф(л) nporOHO(dl) Hd Л1ф(ст) Hd Кроу(ш)к8 И ГфОГШ(н) С6Л8 Hd пе(к) W К00у(ш)ке ВЕЛИК0(Л1) 0д(в)нино(лО Hd ВЕЛИК8 nd^’) Hd 0d(c)x$dT8 гак8к8 3 В0(е)сНИЦф(лО Hd Bdp8 Hd ЦЕфОвТи Ог8лм(к) СТРАНА IV Hd с^(е)днш Kd(B)dd(p)if Hd H3BdđK8 кddДEHd(ц) Hd B'kdHKS nodd(n8) Hd Bd^8 нд П0(е)ки п8т. ВЕ4ИКИ(л1) П8ТЕ(л1) Hd ^dH’ Hd К8си ПФТО(к). И 6фЕ ГфИЛОЖИ г(с)дсво 4|(и) 8 ЗВИ(ж)д8. се(л) К^8шЕВИЦ8 се(л) П0С\^(ц) СЕ(л) KdOHH СК BdCE(4t(H)) 4UhđdW1 и n^dBHHd(di(n)) СЕ(л) ТЕ(х). I 6фЕ П^илш(ж) госпо(д)ство /НН 8 Л1ДЧВ8. се(л) по(д)гор|’ц8 СЕ(л) поповце се(л) Гф(е)ковиц8 СЕ(л) ово(ш) СЕ(л) B^)KOKd. GcdO CTd(r)d0BO СЕ(л) B4dCEHI4đ СЕЛО зве(з)д\
БОЛОЊСКИ ПРЕПИС 261 се(л) Чагл’ се(л) г/ж’ се(л) в^тиши(н)ци се(л) сопшГци се(л) л8м. И oso и(л0 хата^и. w саке ви(ш) попока(ц) на хвенТц8 на кр(с)тоношн(н) хра(ст) на огниони Hd кокоче(в8) г^н!ц8 за б^(е)ковиц8 на д8вок!и пото(к) посреде гор« на жастихи(н). д8в’ a«hw власен'|'ц8 и жећк> ћ^(Е)нТтшо на г^о(в)лице па(к) на го/иил8 на дем п8те(» деониж’ по(д) к8(н) паке на чрноврин ко(д) великаго це^ хата(р). на В0ВОШЖ8 г^жц8 на 8глеши(н) в^о(д) на(д) в^хово(ж) на е(д!)н8 г^н!’ц8. ко(д) држовца на мопле хата(р) на топол8 на трнов8 лећ№ 8с CdB8. I еџе прилш(ж) госпо(д)сво лш 8 витве се(л) то(у)рово се(а) лихо(л)ки се(л) ц$ккж1цн «(а) ћићишци се(л) к8жан1а н(а) полилшкн се(л) лмклики се(л) с8долицм. «(л) воеловци се(л) држовци. се(л) дони (д)^новци сс(л) дВкафи н(а) овиче(в)ци се(л) чашишче «(л) ка^ашо(в)ци се(л) живп^. и Ово и(лО хатари. w саве шрадова рвежца на глогов8 гр(е)д8. за цр’ну жлак8 лићк> полоике дон« и го(р)ни на в^аикЗ топол8 на воговича ссче хата(р) жЉгс лм(г)лнки и auhw чжнино(ж) на сеоно(и) хата(^) жЉјо вслоевци и жЉк> попо(в)ци. 8 великш хра(ст) лићк> велоевци и жећк> г^увано(в)ци на пол8 хатар’, дићк> дедое(в)це н лићк> д^(е)новце на в^ликТн хра(ст) жећ^ данише(в)цс и Aiehw то(у)фово на полк> xdTd(p) жећгс с^(в)це и жбћк> овичжо(в)це около В0ле гав8к£ xdTd($) по(с)^сде г8ферФва полга у ере(з). и rpdrd сниже T8pOBd и по(л)свим r^dre Hd л8ке. се(л) ч^нил^(ц) 8 х$ацм и wbo auhd Ч^ниловц8 riO4d(H) W CTdHd(K) 0V3 6Х0ВИ ПОТО(к), делож’ 8 БрЕ30В1И Xpd(T). Д1ЊИ0 npBd(4) ДО(л) П^(е)ко ДШ 8 ПОТОк’ nd(K) ни(з) 0ЕК8 оу(з) Ц0ВЕН8 ndK’ CT^dHd(/H(H)) у др(с)нск8 ст^н8 nd(K) и на(д) рвжи(к) 8 белш Отоу(д)нц’ ги(к) w стоу(д)нцл ПОуТЕ(ж) тржни(л<) 8 ^(д|)чев8 Г0р8 nd(K) ГО0Е ДЕЛЦ>(лО 8 Б0^0в8 ПрЕСЕК8 Оу (с)^ЕДН№ СТОувТц8 гм(к) dieh ПФр(б^ЧЕ. И Л»ОИТЕНО(с)ц’ Д€ЛШ(Х) 8 Л1ни(н)ск8 PddB8 И 8 сже(д)рбв8 dw^i)Hd богш(в) с опкинш(ж) и з EdUiHNOdf. и еџе прилш(ж) госпо(д)стко din 8 нов0ж8 врд8 :рн. dHTd(^) c^(e)Bpd w цфине и ndHdhw(p) петрш(в) оу cTdddhw з врдш(ж). и ndHdhw(^) Сп(с)в’ по(д) жом(с)тн0ш(л|). И ndHdhw(^) СТЕ ПЕт’ке Hd Д8HdB8 ПрОЛЕ(т)нИ. И Д^ ndHdhlOpd 8 ли(ч)ве OY пЧд’)“ ГО01ЦИ cflli rcw(p)rie ПфОЛЕТНШ I eCEHIH И В^о(д) Hd ^(в)нож’ Hd ЛКЧМВИ. И В^о(д) Hd ОБ^(с)ЦЕ Hd diOpdBH И Бро(д) Hd ГЛ0(ж^НК Hd dlOpdBH, И Би($) Б^НИЧЕ(в)ска и K846BCKd Hd поле с лштрополито(д|). и Бн(р) доу(Б)ракни(ч)с^ ДО 0$(ж)н’ и до (c)Tdddha. I 6фЕ Прнлш(ж) госпо(д)сво ЖИ со(к) ЦЈО (е) Hd Ц§ко(в)нш Л№ДЕ I 6ЏЕ П0ИЛОЖИ ко(д) к^8ше(в)ца 8 СПи(з)лЕХ огнганга 3 Б^ИКШ(л1) СНОлГ С Ф(б)кИНО(лО н 3 EdipHHO^). И влго(д)тно ИЖ6 EZ Т^ИЦИ CddBđdldFO Ed, ChCTdBH ОПЦЈЕЖ1Т16 Дd СЕ Д0Ж1И 8 AlOHd(CTH)^8.
262 РАВАНИЧКА ПОВЕЉА no правТлВ стш(х) ап(с)л’. и cfin Фцк. тврдо и нтр(е)л«н’но и неп^)стоу(п)но. и да ne (с)тави (с) 1гоули(н) w ин8да тачпо w жона(с)ти^ке вратТе. ск савето(л1) госпо(д)реве(л0. ero же извц^т’ Блгогов^ижи вх вратствЕ. bi. и по(с)тлвивше р8ки на стое ev(r)aie и рекоут’: страна v Gbh достои(н) и(ст) вити на(с)тавни(к) Фпфежите(л)ств8 нлшеж^, и пасти ста(д)о хво вез васакТе вТжи. II васа(х) елика при ложи. не 8зе ничпо вафжб, ни сатвори no силе. на васа ск иск^по(ж) и са заж^нОЕо. 1акш(ж) кто хотешс. И A егш(ж) вк изволи(т) Фвла(д)ти no (л)не. или w (с)нов(е) /но(и) или w саро(д)ник’ Л1о(и) или w ини. Оиежу записанпо нЕразор(е)н8 п^(е)внвати. Ha паче оутв$(ж)дт8 И Н6П0К0ЛЕБ1Ж лци ли кто вхзж(с) СЕ СКЛ1О(в)лД ст1в(/н). или завистпо beco(b)ckoio или навето(л0 члв4Јча(с)кил1’. др’зне(т) čira разорити. и порат8е(т) цркм(в) и Филнт’ что и(ж) лжо(|о) вазложежи стол18 ва(з)ж(с)ж!О. нли w се(л) илн w лптоха. или w дохо(д)ак’ црковжи. такова(гш) да разо^и(т) гк вхсед^житЦл). иже ва троици по(к)лгангаелш. и да потреви(т) пал« e(rw) w жи вотжи кни(г). и зде w зеж’лк аескш &иож’. и да е п^окле(т) w га хотЕфа(гки) соу(д!)ти живи(л0 и л^т’ви(л<) и w п^(е)чистТе e(rw) лггре. и w стТи ап(с)л’. и w :f и hi стш Фцк. н(ж) вх никеи. и w п^(ч)и ст1и вхсшн’ск|'и chBo(p) и w васс стТих. и да га no ^ази сила часна(гш) и житворецЈа(гш) крк(с)та. и да п^ичате(т) се i »оде i api'H. и да воу(д)т че(с)т’ е(гш) ск ^екшилш: крк(в) е(гш) на на(с) и на че(д)х наши(х). и да не илм(т) насле(д|)а ск х^и(с)тТани. на да на(с)ле(д|)т огн гие(н)скТи Вготоважи дТаволВ и агглш(ж) е(гш) н да га (е) анаее^а. w васе(х) w в^ка в8 оуго(ж)дшеи з(д)е и ва воу(д)фел? веце: алж(н) алш(н) алш(н) :^ Ех х(с)та вга влгов^нш г(с)нк все(л0 срв(в)лилЛ кне(з) Лаза/. хтитор’ cfa(rw) лЉта ce(rw) раважцс. /Ил(с)тжо Еж1но п0(е)осФен’жи патрТа(р)ха ев^Е(ж) ВХСОИ С0к(в)скои зфи)лн Н ПОЛЕОрСКОИ. Ех лето : ^ š w ii е.
ПОЧЕТАК И КРАЈ БОЛОЊСКОГ ПРЕПИСА РАВАНИЧКЕ ПОВЕЉЕ (Ирема факсимилу у књизи: Б. Вулоо&ић, Раваница, Београд, 1966)
264 РАВАНИЧКА ПОВЕЉА НАПОМЕНЕ Y3 ТРАНСКРИПЦИЈУ БОЛОЊСКОГ ПРЕПИСА Транскрипција ггреписа рађена je према факсимилу објављеном v књизи: Б. Вуловић, Раваница, Беотрад 1966, 27—31. Овде треба навести неколико напомена техничке природе: Због слабог снимка текст понегде није лако одгонетљив, na je у таквим случајевима тражена помоћ у Врдничком препису. Скраћенице мису нигде разрешаване, нити je текст ма где допуњаван. Над редом написана слова спуштена су у ред и стављена у заграде. Нека од тих слова у рукопису се налазе испод титле (најчешће слово с), нека сама у себи садрже титлу (написана су развучено, или имају широку подницу, као d, или дугу средњу црту, као е), a нека немају титлу. Титла je задржана само онда кад je натписана над словом у реду. Изостављени су и сви акценти и спирити. Задржана je преписивачева интерпункција, иако je она често сасвим нелогична. Велика слова написана су само тамо где их je иаписао и преписивач. Преписивач je многе речи саставио. Y транскрипцији су свуда, где je то no смислу могло да се уради, речи растављене, или су пак, тамо где треба, слогови написани заједно, као једна реч. Ипак се нису могле избећи неке недоумице: да ли, на пример, слано пагу (П/25) треба писати тако, растављено, где je Слано топоним, a пагу речца пак, или je у питању једна реч, топоним чији je номинатив Сланопаћа. Широко о (О) у рукопису je написано нешго крупније. Понекад се слабо разли/кује од обичног о, na у тим случајевима није написано широко, него обично, уоко о. Широко е (6) преписивач je понекад стављао над ред, положено, окренуто надоле. Понекад je положено иаписано и надредно u, углавном на крају речи, изнад већ натписаног слова м. Такво u спуштено je у ред и стављено у нову заграду, унутар већ постојеће. Написано изнад реда, иза слова d, слово i означено je у рукопису само са две тачке. V транскрипцији je написан цео словни знак. Генитивни наставак гсо скоро je увек написан над редом, у једном потезу, где со личи на положену осмицу. Y тексту има више јасно уочљивих писарских грешака. Ha пример, поновљено je, једно за другим, u отоле (II/l—2), на велики (Ш/35). Негде су пак слова изостављена: копри/в/ну (1/41, изостављено слово je у косим заградама), мећаЈмиЈ (II/10), /с/реднт (II/34), цветк1о1ву (Ш/27), монастир/с/ке (IV/41), жи/во/творештаго (V/17), или замењена другим: сил — сел (1/27), coćie — ocoie (П/23), правилами — правинами (II/ll, 11/14), полсвина — половина (IV/24), или су речи погрешно прочитане из предлошка: котокоч (П/5—6), буксове (П/29), итд. Има грешака и у топонимима. Преписивачке омашке разне врсте иије могуће увек тачно ни навести, a овом приликом то није ии потребно. Св. Мандић
САДРЖАЈ Др Димитрије Богдановић, Смисао Раванице........................................... 9 Др Браиислав Вуловић, Архитектура Раванице...................................... 19 Светислав Мандић, Стари раванички нартекс...................................... 33 Драгомир Тодоровић, Портрет кнеза Лазара у Раваници................... 39 Др Војислав Ј. Бурић, Раванички живопис u литургија................... 45 Др Сима М. НирковиВ, Раваничка хрисовуља...................................... 69 Др Гавро Шкриванић, Раваничко властелинство................................. 83 Јеромонах Амфилохије, Синаити u њихов значај у животу Србије XIV u XV века....................................................................................... 101 Др Борђе Трифуновић, Смрт u лепота у српским средњовековшш списима о кнезу Лазару u Косовском боју...................................135 Др Душан Љ. Кашић, Раваница под Турцима............................................ 143 Др Мирјана Норовић-Љубииковић, Даскал Стефан...................................165 Др Мирослав Пантић, Раваница у народној песми...................................177 Др Дејан Медаковић, Две Раванице............................................................... 195 Др Димитрије Стефановић, Мелодијско порекло стихире у част кнезу Лазару........................................................................................... 201 Др Данвда Петровић, Нотни записи песама у част св. кнеза Лазара 205 Др Љубомир Дурковић-Јакшић, Спасавање моштију српских светитеља кнеза Лазара, цара Уроша u Стевана Штиљановића npeносом из фрушкогорских манастира у Београд 1942. године... 215 Др Душан Кашић, Раваница као женски манастир.................................. 229 П р и л о з и: Болоњски npenuc Раваничке повеље Бранислав Живковић, Распоред живописа у Раваници
Издање МАНАСТИР РАВАНИЦА 35233 Сење © Технички уредник Градимир Станић ® Корице Драгомир Тодоровић © Тираж 2.000 примерака Штампа Просвета", Београд, Буре Баковића 21 1981