zavrsni rad casopis predrag klajic I

Гиманзаија Косовска Митровица
Година: 2019.год. бр. 1

Философија љубав пре-
ма мудрости
Сократ, први прави инте-
лектуалац

Философија љубав пре-
ма мудрости

Сократ (4. јун, 470. п. н. е. - 399. п. н.

е.)[1] (грчки Σωκράτης) је био грчки

(атински) филозоф и једна од најзна-

чајнијих личности западњачке фило-

зофске традиције. Он се сматра јед-

ним од оснивача Западне филозофије.

Он је енигматична фигура, позната

углавном путем записа класичних пи-

саца, посебно дела његових студена-

та Платона и Ксенофонта, као и пред-

става његовог савремени-

ка Аристофана. Платонови дијалози су међу најсвеобухватнијим описи- Двапут у животу

ма Сократа који су сачувани, мада је у извесној мери нејасно у којој ме- човек је изложен

ри је сам Сократ „сакривен иза његовог најбољег следбеника, Плато- јаком искушењу
да сувише говори
на“.[2] о себи. Прво је

Кроз свој портрет у Платоновим дијалозима, Сократ је постао познат младићко доба,
са његовом буј-
по својим доприносима пољу етике, и тај платонски Сократ који позај- ношћу и немири-
мљује своје име концептима Сократове ироније и Сократовог метода. масваке врсте, а

Сократов метод је и дан данас често кориштени алат у широком распо- друго старачко

ну дискусија, и тип је педагогије у којој се постављају серије питања, не доба, са мање и-

да би се добили индивидуални одговори, него да би се подстакао те- ли више изрази-
мељни увид у проблематику. Платонов Сократ је исто тако важан и тим знацима се-

трајан допринос пољу епистемологије, и његове идеологије и приступ нилности.

су се показали јаком основом знатног дела Западне филозофије која је

следила.
Његов најзначајнији допринос западњачкој мисли је његова дијалошка мето-
да истраживања, позната као сократски метод или метод еленхос (elenchos), који је он
широко примењивао у испитивању кључних моралних концепата а први пут је описан
у Платоновим Сократским дијалозима.[3] Због овога се Сократ обично сматра о-
цем етике или моралистичке филозофије, и филозофије уопште.[4][5][6].Како дискусија ни-
је дијалог, она није подесан медијум за сократски метод. Ипак, од помоћи је, ако је учи-
тељ способан да води групу ученика кроз дискусију.

Онима који те питају: доброг у лепом, а
"Где си ти видео богове суштина зла у ружном,
и на основу чега да је и човек који греши
закључујеш да они у сродству са мном -
постоје те их тако можда не по крви и по
поштујеш?" треба зачетку, али по духу и
одговорити овако: прво, по томе што је
њих наше очи стварно божанског порекла -
не виде; а затим: ја мени ниједан од њих не
нисам видео ни своју може наудити, јер не
душу, па је ипак ценим. може нико да ме наведе
Тако је и са боговима: на срамно дело.
да они постоје, то
закључујем по дејству Кад су сликару Рјепину
њихове моћи која ми се честитали на таленту, он
свуда јавља, и зато их је одговорио: „На чему ми
поштујем. честитате? Целог живота
сам радио као коњ.“

У зору реци самоме
себи: Данас ћу наићи на
наметљивог,
неблагодарног, дрског,
препреденог, склоног
клеветама и
недружељубивог
човека. Све те особине
имају људи, јер не знају
шта је добро и зло.
Мени, међутим, зато
што знам да је суштина

То што се не бавимУ зору реци самоме себи:
ништавним стварима, имам
од Диогнета; што не верујем
у приче чудотвораца и
чаробњака о бајању и
истеривању демона ни у
друге ствари те врсте; што
се не бавим одгајањем
препелица нити ме нешто
слично може да залуди; што
волим да чујем и искрену
реч; што сам упознао
филозофију; што сам прво
слушао Бакхеја, па
Тандасида и Маркијана; што
сам још као дете писао
дијалоге; што волим грубо
лежиште прекривено само
крзном, и што уопште имам
навике које одговарају
животу грчких филозофа -
заслуга је Диогнета

Ми смо ничији. земља упије.
Увек смо на некој Други нам чине
међи, увек нечији част да идемо Знамо како је
мираз. Вековима под њиховом
се тражимо и заставом јер своју се стајалиште
Хераклитово скептика.
препознајемо, немамо. Маме нас виђење Платоново
ускоро нећемо кад смо потребни
знати ко смо. а одбацују кад непоузданог је решење
Живимо на одслужимо. материјално како постоји
размеђи светова, Несрећа је што г света у алтерантивн
на граници смо заволели ову непрестано и свет
народа, увек своју мртвају и
криви некоме. На нећемо из ње, а м кретању непроменљи
дојмило вих идеја у
нама се ломе све се плаћа па и многих којем се
таласи историје ова љубав. Свако
као на гребену. мисли да ће грчких налази
Отргнути смо, а надмудрити све филозофа. истинско
нисмо остале и у томе је Један од знање.
прихваћени. Као наша несрећа. Ми одговора на Хераклит је
рукавац што га је смо
бујица одвојила најзамршенији ту потицао
филозофију замисли
од мајке па нема људи на свету, ни је закључак како је
више ни тока, ни са ким се
ушћа, сувише историја није како бесмислено
мален да буде тако нашалила никакво трагати за
језеро, сувише као са нама. знање није знањем у
велик да га могуће - што искуственом