Дигитални Читалићи

Школска 2020/2021. година

Тема: “Једини начин да имаш
пријатеља је да будеш пријатељ”

Април,2021. Број 1 - Година I

Читалачка
дружина

 Звучна
књига—
поклон
-врету ЗОО

 Веровали
или не!

 ДенРчиесаиддрФдјреаеииуљћолгиаанмр:ии:соцтеву  Игре сенки:
 Иннтаесртвајвунсиаком Луткарско
 Фикналадму:счЛаимлеатода позориште
летим
 Ја волиСмрбију  Читање
наглас

 Лексикон
књижевних
јунака

 Дружина
књижевних
јунака



Ученици виших разреда су, Здраво
по угледу на књигу филма!
Креативни дневник Јане Дачовић, направили да лети
дневник књижевних јунака из књиге Показаћ
бака каж
остала у
књиге је
Каже да п
дружине.
а моја је Ч
Мислим..к

Тек,некако у овим тешким ситуацијама схватимо колико
смо постали блиски пријатељи.Није да и раније нисмо
били,али током протекле две године, када смо из
различитих одељења постали ново одељење,схватили
смо да много што можемо једни од других да научимо .У
протекле две године почели смо и због новонастале
ситуације да све своје другове из одељења,пријатеље
посматрамо у сасвим новом светлу,јер све више смо
упућени једни на друге преко интернета.За штошта би
имала да им захвалим,а верујем и они једни другима.
Још пре преласка на онлајн наставу када смо прочитали
књигу Тоне Селишкара, “Дружина Сињи галеб”
договорили смо се да је уобличимо у један”заједнички
споменар “ нашег одељења 6-1 и нашег другарства.

Понашање пријатеља из књиге који смо издвојили (део
из књиге ,фотографија и фотографија књиге) и цртежи.

Софија уме и да црта,пробајте и ви.

о ја сам Скаодфисајаминзануачшилеаг
! «Лето
им».

еућж.кЧпу.осаеа.аенд!врмдћааТотсаамбоичањјњминојтуетааеј.бакшјњилсПееииалеоозмангјзвулапОаманеазолладктамакеиња.ђекијчита.тљнеги.Меаерконуоја.аје



Најбољи начин да
установиш да ли
можеш некоме
веровати је да му сам
први поверујеш.

Е.Хемингвеј

...и приђеш!

Дружина ,,Сињи галеб“- из Милевиног дневника

Био је то врло непромишљен и својеглав поступак. Не може се море предвидети. Мирно
прима путнике, а онда их превози до њиховог жељеног одредишта, или немилосрдно
шчепа својим таласима и заувек зароби у дубине вечног плаветнила.

Али били сте заједно и веровали да је моћ пријатељства толико јака да ће вас заштити од
било чега. Увек сте се могли ослањати једни на друге. Свако би ризиковао сопствени
живот за опстанак осталих другова. Били сте права дружина.

А све је почело овако...

У нашем малом рибарском селу, тискају се беле кућице једна до друге. Изгледа као да је
цело село једно домаћинство, али овде живи осам рибарских породица. На другој страни
где је гробље, налазила се усамљна, врло стара кућа. То је прва сазидана кућа у нашем
селу, и већ се почела распадати. У тој скоро урушеној кући, живео је дванаестогодишњи
дечак Иво. Живео је сам без икога свога ко би му упутио макар једну топлу реч. Мајка му је
преминула, а оца су рибари прогнали из села, иако је само имао лепу замисао о
заједничком раду свих рибара.Тако је Иво растао осамљен, одстрањен из насеља, али је
било добрих људи и мог врло старог оца Јуста који му је увек помагао.

Иву је отац оставио у аманет малу стару лађу и своју замисао о уједињењу, слози и
љубави.

Дружила сам се са свима, једино кад сретнем Ива спустим поглед. Некако сам га
избегавала. Увек сам га се бојала, и мислила да је чудан. Како га само није страх да живи
у оној старој разрушеној кући? кући? Некако је стално мргодан, не дружи се нисаким. Али
како би и могао бити другачији?

Након сахране његовог оца, пошла сам за Ивом, да га бар мало утешим. Док је пажљиво
разгледао лађу, упутила сам му коју лепу реч, да би се разведрио. Посматрала сам како је
марљиво износио ствари из лађице у кућу. Онда је покушао да је помери, и гурајући из све
снаге, и даље није успео. Притрчала сам му у помоћ и прихватила се за руб лађице. Из
све снаге упорно смо гурали, али се лађа и даље није ни макла. Таман кад је Иво хтео да
одустане, присетих се нечег. Одлучила сам да позовем другове! Међутим ниједан није
хтео да помогне. Мислила сам у себи о томе како могу бити тако безобзирни... Подсетила
сам их како је Иво увек био ту за њих, а они су,постидевши се, потрчали кући. Одједном
сам угледала Петра, Јурета, Михаела, Перу и Фрању како заједно гурају ,,Сињег галеба“!
Убедила сам их да му помогну! Успела сам! Какво изненађење. За неколико тренутака,
лађица се нашла на сувом преврнута на леви бок.

Дечаци су постали веома знатижељни и помогли Иву да за неколико дана поправи
лађицу. Радили су подједнако и вредно, изгледали су као права дружина. Иво није више
био толико мргодан и тужан, променио се. Прогласили су њега за заповедника. Тада смо
се сви зарекли да ће дружина бити наша тајна и да ћемо ћутати.

Када су поправили ,,Галеба“, људи су им га отели, али смо успели да га повратимо.
Требали су пловити ка каменолому, где ће се молити родитеље да лађа буде наша, али
када су се почели удаљавати од обале, почела је страшна олуја коју су једва преживели.
Те ноћи када су кренули, била сам поносна, али како су дани пролазили, све сам више и
више туговалa. Од те несрећне ноћи прошло је месец дана. Људи су били сигурни да су се
дечаци подавили и опростили су се од њих. Тада сам се скроз променила. Лутала сам по
насељу као изгубљена, и увиђала и сама да су другови настрадали и да се неће никада
више вратити, али је и даље у мени била последња малена нада. Знала сам да је важно
веровати, јер кад верујеш, у теби живи нада, а док има наде, није све изгубљено. Све сам
се више повлачила у себе, а када ми је било најтеже отишла бих оцу. Говорио је, да је све
могуће, да би ме утешио, али је знао да су дечаци настрадали. Прошло је и лето, и
приближавала се зима, а у срцима људи избледела је и последња мрвица наде. Одједном
је отац добио позив да дође хитно у град. Змолила сам га да пођем и ја. Када смо стигли,
дошао је службеник и питао нас да му испричамо све о ,,Сињем галебу“. Кад нас је
саслушао, само се осмехнуо. Врата су се отворила и ушли су моји другови: Иво, Михаел,
Јуре, Фрањо, Перо и Петар. Стајала сам крај стола. Смешила сам се и срце ми је било
обузето толиком срећом да нисам могла ни да се померим, ни да нешто кажем. Тек кад ме
Иво угледа и потрча према мени, и ја се пренух и потрчах према другу.

Тиме шта су све преживели и кроз шта су све прошли допуниће ову причу. Иако су сигурно
прошли многе опасности, стекли су и многе заједничке успомене. Време ће проћи, однеће
са собом најлепше дане када смо пловили ,Сињим галебом“, али ће нам оставити сећања
на нашу дружину.

Читалачка и остале дружине

Све дружине јунака су храбро стале
испред вируса и одазвале се свим понуђеним
програмима у оквиру Читалића и Дечије
недеље. Испунили сав програм који је
предвиђен за ову недељу. Такође су се
одазвали и акцији Читање наглас и
учествовали. Правили луткице и даље глумили
у својим учионицама али и правили дигиталне
приче и филмове. Одговорили са пуном

пажњом на овогодиштжњу тему Читалића:
«Једини начин да имаш пријатеља је да
будеш пријатељ.«

Књигосладокусци Ј унаци наше
чаробне
“Књиге су за нас библитеке редовно
посластица”
читају. Воле да
узму књигу,
попричају

међусобно или са
библитекарком
Алисом..

што у овим
временима много
значи. Чак се на
тренутак удаље од
проблема који су

присутни
свакодневно,
нарочито кроз
ствараонице
писања, читања и

глуме. То је
чаробно..







Ученици су
извели

луткарску
представу

поводом
доделе
диплома
Читалића.
Учитељице
трећег
разреда су
започеле ове
године
активности
Читалића
2021.

Ученици су
поносни на
своје дипломе
за учешће у
прошлогоди-

шњим
категоријама
такмичења.

Без обзира на
околности

деца су била
срећна и
насмејана.

Ученици су у школи
одгледали филм о
другарству и срећи. Такође је и
ученица Милица Китановић
направила прелепу презентацију
«Ја волим Србију.»





У оквиру Дечје недеље ученици 5.разреда су
са наставницом Весном направили звучну
књигу са причама о животињама и украсили је као
поклон зоолошком врту. Били су и нижи разреди
који су учествовали у рецитовању песмица о
животињама. To су представили на паноу

Како се рађа У свечаној с
и развија и учитељи с
другарство.. филм о сре

ученици
стихове

састављали
о друга

сали ученици
су погледали
ећи у коме су
говорили
е које су
и као и филм
арству.

“Срећа је реч од свега највећа... ”

Споменар једне књижевне дружине петака на те

му ” Подељена срећа је два пута већа ” као филм при

казан је на завршној манифестацији Дечије недеље ка

да су ученици нижих и виших разреда своје поруке вез

ане за балоне пустили да узлете.

О срећи и пријатељству су писали ученици 5-1,3

разреда под менторством наставнице Весне Грујић

Николић.

Звучне записе ученика који су своје песме говорили на

занимљив начин је уобличила библиотекар Наталија

Ђурић.

Ученици су својим песмама поручили да је највећа сре

ћа имати пријатеља,породицу ,умети да се радујеш ма

лим стварима...

Софија вам од срца поручује да

погледате.

Линк за филм-

https://www.youtube.com/watch?v=Lj1IVTzXWPI



“Подељена срећа ученика са б

Ученици осмог разреда , Марија Момчиловић,

поводом Дечије недеље интервјуисали своје д

х интервјуа ,који је направила ученица Милица

броју ученика виших и нижих разреда.

Иако нису вешти новинари ,ученици су с

ема својима најмилијима – декама - нашим су

успели су да их својом посетом заинтересују

Интервјуи су били веома занимљиви и

Карате је, кад боље аде мост са саговорником, информацијама о в

размислим, спорта,физичке активности деце,ученика у вр

Поруке бивших спортиста и тренера ,који

оружје и у рукама

у неколико реченица: -Много пута у било ком с

и у глави. Наша ка- - Не треба одустати ,као и

ратисткиња Миа је енергију на било какву физичку активност и ку
свестрана и врло ту,никада не дозволити да будеш поражен.

-Успех је када размишља

успешна и ћи,па и пандемија, али физички здрави можем
м спортом се бавити.

скромна . Питања ученика су изазвала одговоре ,ко

простором интрервјуи нису ограничени ,а нам

Ваша Софија

бившим тренерима и спортистима наше школе
и нашег града

, Лена Николић, Лука Божић, Лана Љубеновић и Јана Мирковић су
деке,бивше тренере и спортисте . Кратак филм, спојених делова сви
а Китановић приказан је у Свечаној сали школе ,нажалост, малом

снимили лепе интервјуе. Својом спонтаношћу,пре свега љубављу пр
уграђанима којима није било лако у претходном периоду пандемије,
за тему и да на интересантан,свој начин ,сниме интервјуе.
ученицима који су их гледали ,јер су млади новинари успели да изгр
важној теми и њима.Тема, заједничка нит свих интервјуа је важност
реме ванредног стања.
су причали како је некада било ,а како је сада могле би бити сажете
спорту се изгуби утакмица,али порази нису битни ,већ визија.
и сада у овој тешкој ситуацији,већ шетати, релаксирати се ,усмерити
ући и у природи ,јер је битно стално ” т рчати ” у животу,бити у покре

амо шта смо могли постићи са својим могућностима ,јер све ће про
мо бити ако смо физички и активни на било који начин ,или било који

оји су поставили нова питања ,што је позитивно ,јер ни временом ,ни
ма, деци поручују оно што је ванвременско и битно.

Марија Момчивловић и Лена Ни
колић интервјуисале су нашу ус

пешну каратисткињу Мију Ми

летић и сазнале да је за Мију ср

Јована Ђурић је интервјуи ећа имати неког ко је уз вас а

сала ДобрицуЂурића, трен пријатељство ,ако препознате

ера КК»БаскетБор» о искреног пријатеља морате да

пријатељству:»За мене је га чувате.

пријатељство нешто што и Миа је још препоручила за чита

маш за цео живот. Прави ње цео серијал Тома Гејтса.

пријатељи могу да се избро Марија је интервјуисала и свог

је на пристима једне руке. деду Сенту Стојковића, тренера

Срећа је имати породицу и џудоа.

позитивно окружење које те Интервјуисани су и Д.Божић-фу

покреће на добре ствари. дбалски тренер,Мило Љубено

Добрица је препоручио књи вић и на крају наша тенисерка

гу Магареће године Бранка из школе, Александра Стевано

Ћопића вић, осми разред,

“Подељена срећа ученика са бившим
тренерима и спортистима наше школе и

нашег града

Љубав није само реч
Љубав није само обична реч и ништа више.
Љубав је кад волиш све око тебе, и песму

ветра и капи кише

Кад те пробуди цвркут птица са дрвећа,
Љубав се не види, али се осећа.

Љубав је кад слушаш како поток жубори,
И кад разумеш шта ти тад говори

Љубав се крије у стварима малим,
Љубав је кад се радујеш цветовима

набујалим.

Није љубав само реч нека,
Љубав је кад те води срце на путовања

далека.

Љубав је кад у очима нечијим,
Ти видиш свет другачијим.

“Кад те води срце на путовања далека...” је
стих из песме наше другарице Милице

Китановић .Њена песма на тему “Љубав није
само реч...” на конкурсу за најбољу дечију

љубавну песму је део објављене Песмарице
2021. године .

( слика песме у прилогу)
Софија је то доживела у књизи “Лето кад

сам научила да летим”

Ученици пр
продуженог бо

причали о др
Николете Нов
поучна а свак

причу и

рвог разреда из
оравка су читали и
ружини из шуме-
вака. Свака прича
ка животиња своју
има. Цртали смо на

крају.





Наша Србија
је за Милицу
јединствено
дело које је
божанствено
као
платно,на
коме слика
пределе
акварелом..

Колико смо уживали пишући на тему”Зашто
волим Србију” показују наши састави ,кратки
филмови које смо тим поводом направили и

својим друговима показали
Софија је и упознала нове пријатеље на
мору.Пријатељсто се стиче и кад се најмање

надаш!

Наставника Павла памтим како би увек

махнуо руком кад га питате нешто озбиљно.
Изнад свега волео да се шали, прича вицеве,

да се смеје. Деца су га волела.

Није био захтеван ,

Био је доста попустљив и мекан са

децом и као дете. Његов предмет смо

волели. Географија. И волели смо да нам пр
ича необавезне приче које и нису баш имале

везе са географијом, него са животом.

Из његовог угла. Био је више као друг.

«Ђачки парламент:
Интервју са

наставником у
пензији

Наставник Павле Панић у пензији

Наставник географије Павле Панић отишао је у
пензију. Тим поводом разговарали смо са њим:

 Како Вам је у пензији?
Прво сам малтене био збуњен, све је било
другачије, јер уопште нисам имао посла. Ја
сам у школи радио чак 40 година, а сад
одједном без обавеза, али у суштини пријатно
је.

 Која Вам је била омиљена генерација?
Чини ми се да је оно што је било раније, пуно
се боље памтило, али оно свеже рекао бих да
је било боље. Свака генерација била је боља
од претходне, али сви ми имамо златну децу.

 Да ли Вам недостаје школа?
Да, недостаје ми школа, дечији смех, дечија
радост и несташлуци.

 Да ли бисте волели да наставите да радите?
Да, волео бих, чак иако у школи радим од
1979. године.
Ана Савић, VI/3
Маша Марковић, VI/3

Баштованов сан –Ј.Петровић
ученици другог разреда су
прочитали и драматизовали

причу. Затим су нацртали пано
да представе књигу и најаве
сценску игру коју су приредили
својим другарима , психологу,
библиотекарки и педагогу у
свечаној сали.

Кад се само
сетим неких
књига..

















.

Поделили смо срећу за време Дечије недеље са
психологом и педагогом као и са наставницom
Неном и учитељицама. Делили смо срећу од
септембра и током целе године...Тако смо мислили

да треба да се побратимимо и ширимо
пријатељство..





У дворишту наш
теци, 2,