Фазе у учењу

Фазе у учењу

Александра Миладиновић

„Сваким се даном нешто ново научи“.

Еурипид



Препоручене фазе за квалитетније учење

- претходни преглед градива
- читање лекције
- постављање питања
- размишљање
- преслишавање
- завршни преглед градива
Редослед ових фаза може се разликовати у односу на предмет који се учи. Некада
је корисније пре читања постављати питања, те у оквиру читања тражити
одговоре;

Претходни преглед градива

Пре него што се започне учење, веома је корисно прелистати материјал,
упознати се са насловима и поднасловима, кључним појмовима и
информацијама. Овакав приступ омогућава стицање општег утиска о
градиву, „когнитивне мапе поглавља“, те даје простор за планирање и саму
организацију учења.

У овој фази, када стекнемо о каквом градиву је реч, могуће је донети одлуку
да ли је корисније градиво учити исцела или га поделити на мање целине.

Читање градива

Читање градива подразумева активно приступање усвајању знања.
Приликом читања градива усмерава се пажња на идеје које аутор/ка наводи,
проучавају се слике, графикони, формуле, проучава се додатна литература и
подаци добијени у истраживањима на сличну тему; бележе се непознати
појмови и приступа се истраживању непознатих реподатака;

Корисна техника у овој фази је подвлачење текста, прављење белешки и
резимеа.

Постављање питања

Постављање питања пожељно је и током претходног прегледа градива и у
току читања, али овде говоримо као о засебној фази. Питања се често
намећу и сама у току читања, мада и након читања градива добро је питати
се зашто је то што је прочитано баш тако, да ли постоје другачији резултати,
како су аутори/ке постигли/е такве резултате и слично. Постављање питања
подстиче на детаљнију анализу и размишљање о ономе што се учи.

Од велике помоћи током учења може бити постављање питања за које
сматрате да ће их поставити наставник приликом обнављања;

Размишљање, осмишљавање

Поклапа се делимично са фазом читања градива. Подразумева размишљање
о градиву и осмишљавање примера и ситуација из свакодневног живота које
се могу повезати са градивом које се учи.

У оквиру ове фазе веома је корисно налазити главне идеје у оквиру одељка
који се чита и повезивати их са главном идејом целокупне лекције или
области.

Преслишавање

У оквиру ове фазе врши се проверавање тога колика је активност била у току читања, односно
који је степен разумевања градива, колико је градиво упамћено и да ли постоји могућнст
повезивања са другим градивом.
Понекад је потребно проћи више пута кроз фазе читања и размишљања о градиву да би се
приступило преслишавању.
Преслишавање може бити наглас и у себи, писмено, усмено или комбиновано.
Опрез! Уколико се крене рано са преслишавањем, може доћи до прављења грешака, што се
негативно одражава на мотивацију за учење.
Испитивања су показала да је за прелишавање потребно одвојити половину времена целокупног
учења да би градиво било боље упамћено и схваћено.

Завршни преглед градива

У оквиру ове фазе препоручује се да се поново прочита текст и да се
одговори на сва кључна питања без помоћи књиге.

Ова фаза омогућује ученику/ци да стекне увид у то колико је градиво
научено и да ли успева да логички повеже све делове градива у целину.

За најбоље резултате препоручује се редовно учење (временски
расподељено учење), које за разлику од кампањског (временски
концентрисаног учења) доводи до бољих резултата, до дуготрајнијег
задржавања научених информација и мање изазива напетост.