ŽENE KOJE SU PROMENILE PSIHOLOGIJU

ŽENE KOJE SU
PROMENILE
PSIHOLOGIJU

Mini projekat učenika
II-1

Margaret Floj Volburn je
bila prva žena koja je imala
zvanje doktora psihologije.
Napisala je knjigu
“Životinjski um”, te joj je
fokus rada bilo ponašanje
životinja, ali se bavila i
motorikom. Postala je druga
žena koja je predsedavala
Američkom psihološkom

asocijacijom, ali je kroz
kasniji rad takođe bila
osporavana i diskriminisana
(čak i od svog ličnog
mentora).

Sara Popović

Ana Frojd se smatra osnivačem

psihoanalize dečije psihologije.
Poznata je i kao najmlađe dete od
tri sina i tri ćerke koliko ih je
imao Sigmund Frojd. Ana Frojd je
karijeru počela 1912. godine kao
nastavnik u osnovnoj školi u Beču,
gde je razvila svoju ljubav prema
deci, kao i interesovanje za dečiju
psihoanalizu. Praksu psihoanalize
dece započela je 1923. godine.
Objavila je analitički rad:
"Fantazmi i budni snovi jednog
tučenog deteta", kao i knjige:
"Upoznavanje sa tehnikama dečje
psihoanalize", "Normalnost i
patologija u detinjstvu", a 1940.
godine je osnovala kliniku
"Hamsted". Ana Frojd je rođena
03.12.1895. godine u Beču, a umrla
je 09.10.1982. godine u Londonu.

Katarina Stanojević

Rozali Rajner (1898 – 1935)

je psiholog koju je važno spomenuti
zbog rada sa Džonom Votsonom koji

je zagovarao tezu da psihologija
treba isključivo da se bavi
ponašanjem. Zaslužni su za termin

emocionalno uslovljavanje i
pokazali da strah može biti naučen

u eksperimentu sa
jedanaestomesečnom bebom koja je

postala poznata kao mali Albert.

Kao i mnoge bebe, Albert se plašio
jakih zvukova, ali ne i belih

pacova. U ovom eksperimentu su

jakim zvukom izazvali strah kod
Alberta, prvo od belih pacova, a

kasnije i od ostalih stvari (zeca,

psa ili doktorskog mantila).

Andreja Veljković

Melani Klajn je bila
jvpeseizahtnooološišćzukindljeiatčentoag koja se bavila
i majke, zato što
iskustva smatrala
važnim. Formirala je teoriju
objektivnih odnosa koja je bila
fokusirana na intezivnoj
emocionalnoj vezanosti deteta i
mmaajjkčien.a Ona je smatrala da je
dojka deo tela za koji se
beba prvo veže. Kao takvo, beba
procenjuje dojku kao dobru ili
lošu stvar u zavisnosti od toga da
li su bebini ipnosčitinjketi zadovoljeni.
Beba kasnije da se vezuje
za majku kao celu osobu.

Aleksa Alimpijević

Elizabet F. Loftus je

američka kognitivna psihološkinja
i stručnjakinja za ljudsku
memoriju. Ona je sprovela obimna
istraživanja o melabilnosti
ljudskog pamćenja. Ona je
najpoznatija po svom neobičnom
radu na efektu dezinformacije,
pamcenja ocevidaca i stvaranju
laznih secanja i njihove prirode,
uključujući i oporavljenja
secanja na fizicko zlostavljanje u
detinjstvu.
Njeno istraživanje se fokusiralo
na organizaciju semantickih
informacija u dugotrajnom
pamcenju.

Nina Milosavljević

Rita Levi-Montalkini

(22. april 1909 – 30. decembar
2012) je italijanska nobelovka
poznata po svom radu u
neurobiologiji. Nobelovu nagradu
je dobila 1986. godine za
oblasti psihologija ili
medicina, zajedno sa kolegom
Stenlijem Kohenom, za pronalazak
faktora rasta nervnih ćelija. Od
2001. godine do svoje smrti bila
je u Italijanskom senatu sa
titulom doživotne Senatorke. Ova
titula je bila nagrada za njen
doprinos nauci.

Marko Matić

Meri Ejnsvort (1913-1999)

bila je američko-kanadski
razvojni psiholog. Najpoznatiji
je njen rad o teoriji vezanosti.
Razvila je proceduru ,,čudne
situacije", čija je svrha bila
uočavanje povezanosti deteta i
roditelja. Podeljena je u osam
epizoda, koje traju od tri do
pet minuta i koje stavljaju dete
u različite položaje, prilikom
kojih se procenjuje vezanost
izazivanjem reakcija kada se
pojedinac nađe pod stresom.

Milica Milosavljević

Lita Holingvort (1886-

1939) je stekla doktorsku
diplomu, studirala je zajedno sa
Edvardom Torndajkom i radila kao
psiholog u civilnoj službi u
Njujorku. Njen rad sa nadarenom
decom je posebno značajan gde je
pronašla da deca sa izuzetno
visokim koeficijentom
inteligencije imaju problema sa
prilagođavanjem. Njen rad je bio
usmeren na negovanju i
podsticanju nadarenosti ove
dece.

Nikolina Momirović

Meri Viton Kalkins

(1863 - 1930) Žena koja je
"probila led" u oblasti
psihologije, bila je pod
mentorstvom čuvenog psihologa
Vilijama Džejmsa. Poznata je po
svom zadatku asocijativnog
učenja parova koje uključuje
izlaganje serija uparenih
brojeva sa određenim bojama, a
zatim i testiranje prisećanja
koji su brojevi bili upareni sa
kojom bojom.

Milena Ranković

Sabina Naftulovna
Špilrajn
(7.11.1885-

12.8.1942) bila je jedna od
prvih žena psihoanalitičara.
Autor je svetski poznatog rada
"Destrukcija kao razlog
postojanja" iz 1912. godine.
Njen rad je poslužio kao osnova
za Frojdovu teoriju nagona
smrti. Istraživala je i o
mazohizmu, odakle je proizašlo i
pitanje o nagonu smrti. Mnogi je
nazivaju "zaboravljenim pionirom
psihoanalize".

Milijana Jovanović

Anita Woolfolk Hoy rođena

je 6. oktobra 1947. u Fort Worthu
u Teksasu. Američka je psihologinja
koja se specijalizirala za
obrazovanje dece. Hoy je bila
profesorica na fakultetu za
obrazovnu psihologiju na Državnom
univerzitetu Ohio od 1994. godine
do svoje penzije 2012. Trenutno je
zaslužna profesorica. Aktivna je u
mnogim područjima istraživanja i
nekoliko drugih naučnih radova, u
kojima se fokusira na percepciju
učenika o učiteljima, verovanja
učitelja, motivacije učenika i
efekte obrazovne psihologije kada
se primjenjuju u učionici. Njezin
tekst, Edukacijska psihologija,
koji je u 13. izdanju, prepoznat
je kao jedan od najčitanijih uvoda
na polju psihologije.

Veljko Savić

Karen Hornaj postala je prva

žena koja je prezentovala svoju
publikaciju o feminističkoj
psihologiji na međunarodnoj

konferenciji. Jedna je od
najznačajnijih kritičarki Frojdove
psihoanalize, posebno tačaka o
ženskoj seksualnosti. Slagala se sa
Frojdom da razvoj ličnosti počinje u

ranom detinjstvu, ali je insistirala
da nastavlja da se razvija i dalje
tokom života i da razvoj itekako

zavisi i od socijalnih, kulturalnih

i sredinskih faktora. Dala je
neurotičnih
vlastitu teoriju
poremećaja/neuroza (lakši psihički
poremećaji kod kojih je za određeno

vrijeme smanjena sposobnost
snalaženja u pojedinim situacijama i
prilagođavanja ljudima) vezanih za

kulturu i njihov nastanak.

Mihailo Milosavljević

Kristin Led-Frenklin

(1847- 1930) je bila žena kojoj
nije odobren doktorat po odbrani,
samo zato što je žena. To je
učinjeno naknadno, posle 44
godine. Završila je studije
matematike i logike, ali se bavila
istraživanjima u psihologiji. Ona
je poslala svoj rad o opažanju
boja kolegi Edvardu Tičeneru kako
bi se o njemu vodila diskusija u
struci. Međutim, odbija da to
istraživanje objavi. Ona se čudila
takvom ponašanju i dalje je
nastavila borbu u okviru svoje
struke. Tičener ju je podržavao i
ohrabrivao da nastavi svoj rad i
dalje u oblasti psihologije.

Aleksandar Miletić

Brenda Milner rođena 15.

jula 1918. je britansko-kanadska
neuropsihologinja koja je mnogo
doprinela istraživačkoj literaturi
o raznim temama iz oblasti
kliničke neuropsihologije. Ona se
naziva osnivačem neuropsihologije.
Doprinela je razumevanju uloge
frontalnih režnjeva u obradi
memorije u oblasti organizovanja
informacija. Njena istraživanja su
dala mnoga značajna otkrića u
proučavanju ljudskog pamćenja i
slepoočnih delova mozga, koji
igraju ključnu ulogu u

emocionalnim reakcijama, sluhu,
pamćenju i govoru. Dobila je
Balzanovu nagradu za kognitivnu
neuronauku 2009. godine i
Kavlijevu nagradu za neuroznanost.

Katarina Vujčić

Lilijan Gilbret (1878 – 1972) je

postala prva žena koja je odbranila

doktorat u oblasti industrijsko-
organizacijske psihologije. Međutim,

mnogi lideri tog doba su odbijali da
zaposle žene psihologe u svojim

kancelarijama i organizacijama. Kada
je zajedno sa mužem napisala knjigu o
efikasnosti u industriji, izdavač je

odbio da i nju potpiše kao autora
objašnjavajući da bi time knjiga

izgubila kredibilitet. Njena

samostalna knjiga o psihologiji
menadžmenta je objavljena sa

inicijalima njenog imena i punim

prezimenom (potpisana je kao L. M.

Gilbret). Govorilo se o tome da

biznismen nikada ne bi kupio knjigu da
je na njoj napisano žensko ime. Uprkos

tome, ona je prebrodila ove i mnoge

druge barijere i imala dugu i uspešnu

karijeru.

Jovana Petković

Helen Tompson Vuli (1874 –
1947)- Njena duoktČoirksakgau disertacija na
Univerzitetu je bilo prvo
eksperimentalno žteensetiriannfjeerioDranrivjienovoed
tvrdnje da su
muškaraca, a ova ideja je u tom
novrčiiejgmeleendsnkopomomtrpeebriniaodudasnmaautčornvaaonja više nego
Koristila tvrdnji
muških i studija.
25ježebnastkeirhijiuspitteasntiokvaa na 25
gde su
merene motoričke sposobnosti, pragovi
čula (ukus, miris, sluh, bol i vid),
ilnitčneolsetkit.ualneStusdpiojsaobnonsitjie i osobine
pokazala
riazbleizkneačaujneemorcaizolniaklenomu funkcionisanju
intelektualnim
sspuosobžneonsetimam,almoeđutsiumpeproikoarznainjoe je da
su u od
miuškoapraažcaanjkea.da Njeni pziatkalnjjuučcmiemorniijsau
dobro prihvaćeni od strane muških
akademskih psihologa. Stenli Hal ju
je optužio za feminističku
ijnetežrepneatascaimjau podataka sistorbazžiirvoamnjdea,
te da sprovodila tim
slabije psoudržraenziu.ltati samim i

Maša Pavlović

Virdzinija Satir je bila
međunarodno priznati terapeut,
profesor i autor knjiga Stvaranje
ljudi i Zajednička porodična
otedrapija,nakjovjaežnpirjeidhstavljajtueksjteodvnae
humanističke psihologije.
Virdžinija je opšte priznata kao
jedna od najmoćnijih i
najefikasnijih terapeuta 20-tog
veka. Tokom karijere koja obuhvata
period osdiste4m5skegondaičnian,e ona je
razvila kako da
pomogne ljudima da se razvijaju i
menjaju. Njena vizija je bila da
pomogne ljudima da ih osposobi da
dostignu svoj maksimalni
potencijal.Jedno od njenih
najpoznatijih dela, Ja jesam ja,
napisala je u odgovoru na pitanje
koje joj jdeevojčicpao:st"avKaikloa
petnaestogodišnja
mžiovgout sebe da pripremim da bi mi
bio ispunjen?" Satir je
odgovorila čepsitsomom Ja jesam ja,
koje se naziva i Moja
deklaracija o samopoštovanju.

Lana Kojčić

Eleanor Jack Gibson

(1910-2002) bila je američka

psiholoskinja koja se fokusirala
na razvoj čitanja i perceptivno
učenje kod novorođenčadi. Gibson
je uspela da zaobiđe brojne
prepreke sa kojima se suočila

usled Velike depresije i rodne
pronalazeći
diskriminacije,
mogućnosti za istraživanje koje bi

mogla da spoji sa svojim
interesovanjima. Možda je njen

najpoznatiji doprinos psihologiji

bila „vizuelna litica“ koja je
proučavala percepciju dubine i
kod ljudskih i kod životinjskih

vrsta, što je dovelo do novog

razumevanja perceptivnog razvoja
kod novorođenčadi.

Nevena Petrović

Mamie Phipps Clark
bila je američka socijalna
psihološkinja koja se
usredsredila na ispitivanje
razvoja i samopouzdanja crne
dece predškolskog uzrasta.
Klark je rođena i odrasla u Hot
Springsu, Arkansas. Klark je
stekla srednjoškolsko
obrazovanje na Univerzitetu
Hovard i tamo stekla diplomu i
master, a doktorirala na
Kolumbia Univerzitetu

Lazar Dragoslavić

Florens Laura Gudinaf

(1886-1959) bila je američka
psihološkinja i profesorka na
Univerzitetu u Minesoti koja je
proučavala dečju inteligenciju i
razne probleme u polju dečjeg
razvoja. Bila je predsednica
Društva za istraživanje dečjeg
razvoja od 1946-1947. Najpoznatija
je po objavljenoj knjizi Merenje
inteligencije, gde je uvela Gudinuf
test za crtanje ljudske figure za
procenu inteligencije kod male dece
neverbalnim merenje. 1931. godine
objavila je dve zapažene knjige pod
naslovom Eksperimentalna studija
deteta i Bes kod male dece koje su
analizirale metode korišćene u
proceni dece. Napisala je Priručnik
za dečju psihologiju 1933. godine,
postavši prvi poznati psiholog sa
odnosom kritike I.K. (IQ).
Ivan Mrkić

Elejn Aron je psihoterapeut,
istraživački psiholog,
ruonimavneorzpiistaects.kiVodećpirojfeesosrvetskii
autoritet za probleme visoke
osetljivosti kao
crte temperamenta Predmet njenog
proučavanja su emotivne veze i
odnosi bliskosti. Kao
psihoterapeut podučajvuan,gijandsrkžei
orijentacije
predavanja i profesionalne
radionice na Jungovom institutu
u San Francisku.

Vasilije Srdić

Tamara Štajner Popović

bila je idejni tvorac i prvi
predsednik Beogradske studijske
grupe koja je pre svega
zahvaljujući njoj, a potom i
njenoj saradnji sa ostalim
psihoanalitičarima Srbije postala
punpopravni član Internacionalne
psihoanalitičke asocijacije. Bila
je predsednica Internacionalnih
novih grupa čime je omogućila da
i zemlje u kojima nije bilo
psihoanalitičara dobiju istovetno
obrazovanje i tehničku
opremljenost za rad sa
klijentima. Jedna je od
najznačanjijih srpskih

psihološkinja i
psihoanalitičarki.

Milica Paunović

Sandra Bem (1944-2014)

bila je američka psihološkinja

poznata po svojim radovima u

androginiji i rodnim studijama.
Stvorila je Bemin popis seksualnih

uloga (BSRI)-skala razvijena da bi

se utvrdilo kakvu polnu ulogu
pojedinac ispunjava. Utvrdila je
da se muška i ženska dimenzija

mogu podeliti u dve sfere: Osoba
sa visokom muškom i niskom ženskom

identifikacijom bila bi

kategorizovana kao “muško” a
osoba sa visokom ženskom i niskom

muškom identifikacijom bila bi
kategorizovana kao “žensko. Osoba

koja je imala visoku i mušku i
ženski identifikaciju bila bi

kategorizovana kao “ androgina”

a osoba koja se slabo identifikuje

sa obe dimenzije smatrala bi se “
nediferenciranom”.

Anastasija Ilić

Magda B. Arnold (1903

- 2002) je bila psiholog. Prvi
savremeni teoretičar koji je
razvio teoriju procene osećanja,
koja se udaljila od teorija
„osećanja“ (npr. Džames-Langova
teorija) i „biheviorističkih“
teorija (npr. Kanon-Bardova
teorija) ka kognitivnom
pristupu. Takođe je kreirala
novi metod bodovanja "Test
tematske percepcije" pod nazivom
"Analiza sekvence priča.“

Teodora Stojilković

Inez Beverly Prosser-
učiteljica i školska
administratorka, često se smatra
prvom Afroamerikankom koja je
doktorirala psihologijy. Nakon
odrastanja u Teksasu,školovala se
na Prairie View Normal College,
University of Colorado i
jUneivuerssiatoybroafćajCnionjcinnneastrie.ćiUbiujbernzao
jnaekonslšetdoećjieh doktorirala.Dobitnica
nagradi:1968. San
Antonio, Teksas na izložbi
HemisFair, citirana je za svoj
doprinos teksaškoj kulturi.

Stipendija odbora za opšte
obrazovanje fondacije Rockefeller.
Pojavila aNvsagecuisotnanaaln1o9ng3a3su,ldorvunsžilecunižjbaeTnhozaeg
Crisis
časopisa
unapređenje obojenih ljudi.

Anđela Radisavljević

Marsha M. Linehan
(rođena 5. maja 1943) je američka
psihološkinja i autorka. Tvorac
je dijalektičke bihevioralne
terapije (DBT), vrste
psihoterapije koja kombinuje
nauku o ponašanju sa konceptima
kao što su prihvatanje i pažnja.
Linehan je profesor psihologije,
vanredni profesor psihijatrije i
bihejvioralnih nauka na
Univerzitetu u Vašingtonu u
Sijetlu i direktor klinika za
istraživanje i terapiju
ponašanja. Njeno primarno
istraživanje je granični poremećaj
ličnosti, primena modela
ponašanja na samoubilačka
ponašanja i zloupotreba droga.

Đurđa Korunović

Eleanor Emmons Maccobi

(1917-2018) bila je američka

psihološkinja koja je najpoznatija
po istraživanjima i naučnim

doprinosima u poljskim studijama i

razvojnoj psihologiji. Tokom svoje
karijere proučavala je polne

razlike, rodni razvoj, rodnu

diferencijaciju, odnose roditelja
i deteta, razvoj deteta i

socijalni razvoj iz perspektive

deteta. Maccobi je nastavila svoju

psihološku karijeru na

Univerzitetu Stanford, gde je bila
profesor, član i predsedavajući

odseka za psihologiju i sprovodila
različita istraživanja. Njeno
istraživanje rezultiralo je sa

više publikacija, a najpriznatija

publikacija bila joj je knjiga
Razvoj polnih razlika (1966).

Miroslav Stojanović

Tsuruko Haraguchi-

fokusirala se na eksperimentalnu
psihologiju i pedagogiju. Njeno
istraživanje o umoru istraživalo je
teme poput uticaja mentalnog rada na
fiziološke procese i na promene u
mentalnoj efikasnosti. Njenih 26
ispitanika izvršilo je brojne zadatke
koji su se sastojali od: pamćenja
besmislenih jednoslogova; dodavanje
kolona jednocifrenih brojeva; rad
udruženja; i umno umnožavanje. Puls im
je meren nakon svakog testa.
Njeni rezultati ukazuju na vezu između
umora, efikasnosti i prenesenog umora.
Otkrila je da se mentalni umor može
prenijeti sa zadatka na zadatak i
pronašla pozitivnu korelaciju između
umora i prenesenog umora. Takođe je
otkrila da se efikasnost povećava nakon
kontinuiranog rada, što ilustruje
efekat vežbanja. Nakon pet godina
istraživanja, Haraguchi je doktorirala
5. juna 1912, postajući prva Japanka
koja je stekla doktorat iz bilo koje
oblasti.

Teodora Radivojević

Martha E. Bernal (1931-

2001) - je bila američki klinički
psiholog. Dokorirala je na
univerzitetu Indiana u Blumingtonu
1962. godine. Bila je prva
latinoamerikanka koja je stekla
doktorat iz psihologije u
Sjedinjenim Državama. Pomagala je
u lečenju dece sa problemima u
ponašanju i radila je na razvoju
organizacija koje se fokusiraju na
etničke grupe. Nakon završetka
fakulteta 1962. godine, Dr. Martha
E. Bernal prijavila se za razne
fakultetske poslove. Suočavala se
sa sistemskim rasizmom,
diskriminacijom i seksualnim
uznemiravawem na radnom mestu.
Mnoge korporacije i univerziteti
su uskratili njen rad zbog njenog
pola. Na kraju je postala član
Državnog univerziteta u Arizoni,
gde će proučavati razvoj etičkog
identiteta među meksičkom i
američkom decom.

Andreja Marković

Jelena Srna je

specijalistkinja medicinske
psihologije, porodična

terapeutkinja i vanredna
profesorka na Odeljenju za
psihologiju Filozofskog
fakulteta Univerziteta u
Beogradu. Rukovodila je brojnim
interventnim, edukativnim,
istraživačkim i organizacionim
projektima u oblasti zaštite
mentalnog zdravlja - dece,
mladih i porodica, realizovanih
u vladinom i nevladinom sektoru.
Autorka je i koautorka više
knjiga, kao i brojnih stručnih i
naučnih radova.

Nikola Pavlović

Edna Foa - je izraelska

profesorka kliničke psihologije

na univerzitetu u Pensilvaniji,

gde je direktor centra za
lečenje i proučavanje
anksioznosti. Foa je međunarodno

poznat autoritet za
psihopatologiju i lečenje

anksioznosti. Ona razumevanju i
lečenju mentalnih poremećaja

pristupa iz kognitivno-

bihevioralne perspektive.

David Zubanović

Bluma Zeigarnik - bila

je litvansko sovjetski psiholog
i psihijatar, član Berlinske
škole eksperimenata psihologije
i kruga Vigotskog. Doprinela je
uspostavljanju eksperimentalne
psihopatologije kao posebne
discipline u Sovjetskom savezu u
periodu posle drugog svetskog
rata. Dvadesetih godina prošlog
veka sprovela je studiju o
pamćenju, u kojoj je upoređivala
memoriju u odnosu na nepotpune i
kompletne zadatke.

Emilija Strainović

Reiko Homma True je

rodena 1933. godine u Japanu.
Ona je veoma poznati medunarodni
japansko-američki psiholog.Reiko
je profesorka na Univirzitetu u
San Francisku. Ona se bavila
proučavanjem paihičkog zdravlja
azijskih Amerikanaca i drugih
manjina. Njena istraživanja,
koja su u redovno objavljivana u
psihološkim časopisima su bila
usmerena ka ispitivanju stavova
i statusa manjina u društvu.

Aleksandar Milosavljević



8. mart 2021. godine