Priručnik za pisanje maturskog rada iz Psihologije

Priručnik za pisanje maturskog
rada iz Psihologije

Aleksandra Miladinović

Teme za izradu maturskog rada iz Psihologije
u školskoj 2020/21.

1.Psihosomatske bolesti
2.Osnovna obeležja prosocijalnog ponašanja-zašto ljudi pomažu?
3.Poremećaji učenja-disleksija, disgrafija i diskalkulija
4.Nevidljive posledice COVID-19
5.Psihomotorni razvoj deteta po Pijažeu
6.Stereotipi i predrasude
7.Koncept pozitivnog mentalnog zdravlja
8.Psihološki aspekti prokrastinacije
9.Psihologija ljudskih resursa
10.Psihološke teškoće obolelih od hroničnih i neizlečivih bolesti

Pre nego što počnete da pišete rad...

Pisanje maturskog rada predstavlja jedan ozbiljan istraživački zadatak. Neophodno je da
pročitate što više materijala o temi koju ste odabrali, da sačuvate literaturu i selektujete
informacije za koje smatrate da će vam poslužiti, a da nakon toga napravite „kostur“ rada.

Šta bi to trebalo da znači?

Neophodno je u tezama napišete koje su glavne ideje o kojima ćete pisati u radu i da
postavite naslove knjiga koje ćete koristiti i linkove koje ste pronašli na internetu. Rok za
dostavljanje glavnih ideja rada je 10.1.2021. Povratnu informaciju o odabranim idejama
dobićete nakon 5-10 dana i tada možete početi sa pisanjem svog rada. Imajte u vidu to da u
toku pisanja rada možete naići na nove, zanimljivije informacije, koje mogu postati glavne
ideje. To je OK! Konsultujte se sa cu vezi sa tim i nastavite pisanje.

Informacije na sajtu škole

Na sajtu Srednje škole „Svilajnac“ možete naći veoma korisne informacije za
pisanje maturskog rada.

Osim tehničkih podataka, pročitaćete i savete za pisanje rada, planiranje i
organizaciju tokom izrade maturskog rada.

O svemu ovome možete čitati na sajtu:
učenici→učenički materijal→maturski i završni rad ili na ovom linku.

Obrazac za pisanje maturskog rada

Na sajtu koji ste posetili možete naći gotov obrazac za pisanje maturskog rada, u
okviru kojeg su postavljeni svi neophodni parametri (font, veličina slova, prored,
margine i sl.).

NEMOJTE povećavati font, kako bi rad dobio neku stranicu više! Važno je da vaš
rad bude sadrajan i da odgovorite na zadatu temu.

Preporučujemo da pisanje rada odmah započnete na pripremljenom obrascu, da
kasnije ne biste morali samostalno da podešavate parametre, što može promeniti
formu rada. Naravno, ako ste tip osobe koja više voli da rad zapiše na papiru-
dozvoljeno je. Pisane radove ćete skenirati i slati na konsultaciju nastavnici.

Struktura rada

o naslovna stranica
o sadržaj
o uvod
o razrada
o zaključak
o prilog, dodatak
o popis literature

Naslovna strana i sadržaj

Naslovna strana je već dizajnirana u šablonu za pisanje rada. Sadrži naziv škole,
tačan naziv rada i predmeta, imena učenika i nastavnika i mesto i godinu pisanja
maturskog rada.

Sadržaj možete podesiti na kraju. Nemojte upisivati naslove i podnaslove u
sadržaju, već to učinite pomoću opcija u wordu (Heading i Table of Contents) nakon
što završite sa pisanjem rada.

Uvod

Uvodni deo rada, kao što mu i kaže ime, predstavlja uvod u temu o kojoj ćete pisati.
U ovom delu možete upoznati čitaoce sa temom i sadržajem rada, napisati šta vas je
motivisalo da odaberete ovu temu i izrazite svoj lični stav o temi.
U uvodu nemojte koristiti stručnu terminologiju, već se izražavajte jednostavnim
jezikom, kako biste privukli i zadržali čitaoca.

Razrada

U ovom delu razrađujete-detaljno pišete o temo za koju ste se opredelili. Razrada sadrži
naslove i podnaslove koje ste odabrali u „kosturu“ rada na početku.

Neophodno je da pisanje započnete opštom, širom temom, koju ćete sužavati i detaljnije
objašnjavati u naslovima i podnaslovima.

Naslove i podnaslove možete označavati numerički, na primer:
1. Psihološke discipline

1.1 Teorijske psihološke discipline
1.1.1 Psihologija ličnosti
1.1.2 Redagoška psihologija

Vodite računa o tome da svaki naslov i podnaslov koji označavate na ovaj način MORA
da bude objašnjen pre nastavka nabrajanja.

Razrada sadrži 10-20 stranica;

Poželjno je da rad obogatite slikama, fotografijama, grafikonima...;

Svaka slika mora imati redni broj i naziv; Pri pisanju naziva slika koristite opciju
Insert Caption.

Zaključak

Ovo je završni deo rada. U zaključku sumirate u nekoliko paragrafa ono o čemu ste
pisali u radu. Zaključak treba da sadrži vaš „lični pečat“-stavove o temi, zapažanja,
opšti utisak, preporuke za naredno pisanje o ovoj temi.

Prilog

Ovo nije obavezni deo rada. Ukoliko želite da dodate tabele, slike, dokumenta koja
niste dodali u razradi-to možete učiniti ovde.

Literatura

Ako sada naučite kako pravilno da popišete literaturu i da citirate autore, tokom
studiranja nećete imati problema sa tim.

Za navođenje literature preporučljivo je da koristite APA stil. Priručnik za pisanje
APA stilom možete pogledati ovde.

Na narednim stranicama pogledaćete konkretne primere, koje ćete vi najčešće
koristiti.

Primer 1:

Izraz mentalni poremećaj uveden je u trećoj reviziji priručnika Američke
psihijatrijske asocijacije, jer se smatralo da je taj termin teorijski neutralniji od
izraza bolest i oboljenje (Dimitrijević, 2005:9).

Ovo je potpuno prepisana rečenica iz knjige. Takva rečenica može stajati i u vašem
radu samo ako je u zagradi na ovaj način zapisan autor knjige. Dimitrijević je
prezime autora, 2005. je godina izdanja, a 9 broj strane u knjizi odakle sam preuzela
definiciju. Vi broj strane NE MORATE, ali možete ako imate vremena i volje.

U popisu literature stajaće ovako:
Dimitrijević, A.(2005). Savremena shvatanja mentalnog zdravlja i poremećaja.
Beograd: Zavod za udžbenike.

Primer 2:

U razradi:

Nekoliko različitih gledišta o mentalnoj bolesti smenjivalo se tokom istorije. Vlajković navodi pet
tvrdnji o duševnoj bolesti, koje su oslikavale različita istorijska razdoblja (Vlajković, 1990):
1. Ono što se najčešće naziva duševnom bolešću predstavlja opsednutost demonskim,
nerazumljivim i opasnim silama;
2. Ono što se najčešće naziva duševnom bolešću je ustvari bolest tela ili, u užem smislu, bolest
mozga;
3. Ono što se najčešće naziva duševnom bolešću je ustvari, bolest psihičkog života;
4. Ono što se najčeće naziva duševnom bolešću je bolest grupe i društva u celini;
5. Ono što se najčešće naziva duševnom bolešću, ustvari ne postoji;

U popisu literature:

Vlajković, J. (1990). Teorija i praksa mentalne higijene (I). Beograd: Savez društava
psihologa Srbije.

Primer 3:

U razradi:
Mentalno zdravlje se definiše kao stanje kompletnosti osobe koju čini odsustvo
psihopatoloških simptoma uz visok nivo emocionalnog, psihološkog i socijalnog
blagostanja (Keyes, 2005).

U popisu literature:
Keyes, C. L. M. (2005). Mental Illness and/or Mental Health? Investigating Axioms
of the Complete State Model of Health. Journal of Consulting and Clinical
Psychology, 73(3), 539-548.

Rokovi

Kompletan rad neophodno je prvi put
dostaviti do 30.3.2021. godine; prvi
odgovor dobićete u roku od 10-15 dana,
nakon čega ćete pristupiti korigovanju
rada, prema instrukcijama.

Od dana kada prvi put dostavite rad,
neophodno je da imamo minimum tri
takve konsultacije. U kalendaru su
predlozi datuma, koji su podložni
promenama.

Radove dostavljate na mejl adresu:
[email protected]

Predavanje rada i odbrana

Nakon odobravanja rada od strane predmetne nastavnice, možete pristupiti
štampanju i predaji rada. Preporuka je da pre štampanja rad sačuvate u .pdf formatu,
da ne bi došlo do izmene strukture rada, ako u fotokopirnici koriste drugačiju verziju
Worda. Rad se štampa u tri primerka i predaje se u sekreterijatu škole.

Odbrana rada podrazumeva odgovaranje pred tročlanom komisijom. Dobijate
pitanja u vezi sa temom o kojoj ste pisali i odgovarate na njih. Dobijate ocenu za
pismeni i usmeni reo ispita (rad i odbrana).

Korisni sajtovi za pretragu literature:

- https://scholar.google.com/
- https://nardus.mpn.gov.rs/
- https://www.academia.edu/
- https://www.researchgate.net/

Za kraj, nekoliko korisnih saveta

- Počnite sa pisanjem rada na vreme;
- Konsultujte nastavnicu kada imate nedoumice;
- Koristite merodavne izvore za pisanje rada;
- Pre predavanja rada dajte drugu ili drugarici da pročitaju rad-lakše će

uočiti slovne greške od vas;

UŽIVAJTE U PISANJU!