Knjiga pesama - Pesme tuge, a i lepše druge

Pesme tuge,
a i lepše druge

Milan Novakov

Zrenjanin, 2022.



BEŽANJE IZ SRBIJE

Ovu pesmu ja pišem od tuge,
Oteraše mog sina i druge.
Oteraše iz zemlje njihove, u

Neke druge gde se živi bolje,
Al’ nemaju porodice svoje.
Tu se može normalno živeti,
Porodicu svoju prehraniti.
Možda će i nju sa sobom povesti

I za uvek tamo i ostati.
Tad ostaju samo roditelji stari,
Za koje više nema ko da mari.

Otišlo je već pola Srbije,
Jer u njoj još uvek dobro nije.
Dugo nas već nesposobni vode
Ne dajući nikakve slobode,

A nemamo ni pijaće vode!
Sebi samo bogatstvo stvaraju,

A nas samo lažu i varaju.
Ako tako i dalje potraje,
A Srbija polako nestaje,
Tad sigurno dobro neće biti,
A Srbija sasvim će nestati.

UMIRANJE SRBIJE

O Srbijo, divna zemljo
Šta ti se događa?
Samo stariš, stariš,
A nikako mlađa!

Mladi ljudi, nemojte bežati,
A Srbiju njima ostavljati,
Već uzmite vi da je vodite
I normalnu zemlju napravite.
Borite se da loše sklonite
I sve takve ljude oterate,
A Srbiji život povratite.
Dugo vreme nas loši vodili
I bogatstvo sebi napravili.
Mnoge mlade iz nje oterali.
Oterali bez ikakve volje,
Samo da bi njima bilo bolje.
Trebate se najzad probuditi,
Tu njihovu pohlepnost sprečiti
I normalan život povratiti.
Nemojte se lako predavati,
Vašu zemlju njima ostavljati
U kojoj će oni uživati,
A ostali njima sluge biti.
Zato svi vi dobro razmislite
I svu vašu pamet udružite
I Srbiju svoju sačuvajte!

RASPAD PORODICE

Godinama vi lepo pričate,
A u stvari svoj narod varate!
Pričate nam da će bolje biti
I da će se sve bolje živeti.
Nama biva sve teže i teže.
Mnogi mladi iz Srbije beže!

Ostavljaju svoje porodice
I njihovo izmučeno lice.
Porodica već je ostarila,
A deca se još nisu vratila.
Mnogi od njih neće se vratiti
Jer će stvarnost života shvatiti.
Da još uvek dobro neće biti
I da će se lošije živeti.
Tad nastaje raspad porodice
I sve manje u Srbiji dece.
Srbija se sve više smanjuje
i imanja sve manja i manja.
Sve prelazi u ruke tajkuna,
Mnogi od njih bolesnoga uma.
A i mnogih stranih bogataša,
Pa i zemlja neće biti naša!
Tako sebi bogatstvo stvaraju,
A ostali bez ičeg ostaju,
I sve više siroti bivaju.
Sad vreme je da to neko spreči
I bolesno društvo da izleči!

BOGATSTVO

Neki ljudi bogatstvo stvoriše
I tajkunom sebe napraviše.

To su stekli nelegalnim radom,
Podstaknuti nekom lošom vladom.

Obaveze mnoge ne plaćaju,
Niti svoje dugove vraćaju.

Takvi ljudi bivaju pristrasni
Pa postaju loši i sebični.

Oni misle da se drugi dive
Kako oni tako lepo žive.

Varaju se i nije baš tako
I neće im uvek biti lako.

I bogati moraju shvatiti
Da svi mogu pristojno živeti

I zajedno zadovoljni biti!

Život je lep kad svi dobro žive
I kada se jedno drugom dive!

STRAŠNO

Strašno je gledati sirotinju jadnu
Gde se muče da prehrane svoju decu gladnu.

Svakog dana gledam sirotinju, raju,
Nikako neki pos’o da im daju.
Takvih ljudi ima sve više i više

Pa se ovoj zemlji mnogo loše piše.
Mnogi od njih kontejner kopaju,
Svoju decu iz njih prehranjuju.
Za sve to su krivi oni što nas vode

Jer ne žele nit’ imaju volje
Da naprave neko društvo bolje.
Sebi i svojima sve moguće daju,
A za jadni narod čak ni ne pitaju.
Svugde međ’ ljudima razlike postoje,
Al’ se svima ipak skroman život daje.
Svako ko se rodi, rodi se da živi
I u tom životu, bar skromno da živi.

Ne moraju svi i bogati biti,
Al’ se ipak treba pristojno živeti.
Ovo lose stanje nikako da prođe
I da bolji život svima jednom dođe.
Dugo nas već vode neki loši ljudi,
Pa je vreme da se narod već jednom probudi!

RAZLIKE

Je l’ moguće da vi ne vidite,
Kakve kod nas postoje razlike!

Neki sebi nakupiše dosta,
A većina sirotinja osta.

Napraviše sebi bogatstvo veliko
Da ih za to niko nije čak ni pit’o.
To su dozvolile dosadašnje vlade,
Pa je moglo bez problema mnogo da se krade.
Zajedno sa njima bogatstvo su stvorili
Razne priče pričali i svoj narod lagali.

Napraviše tako razlike velike,
To u celom svetu, skoro nema nigde!

Mnogi od njih postaše tajkuni,
Jadni narod ne sme da se buni.

Cele dane na poslu provode,
A deca su željna da ih vide.
Ako bi se neko pobunio,
Sigurno bi bez posla ostao.
To je kod nas velika nesreća,
A razlika sve veća I veća.
Koliko će sve to potrajati,
Tol’ko će se I narod mučiti.

Trebalo bi to zaustaviti,
Bolji život svima ponuditi!

VODA U ZRENJANINU

Koliko će to još potrajati
Da pijaće vode kod nas neće biti?
Davno prođe, sedamnaest godina
Vodu mi pijemo samo iz balona.
Gledam stare ljude i njihovu muku,
Kako te balone na spratove vuku.
A sve to rade oni što nas vode,
Jer imaju korist od prodate vode.
Kakav smo mi narod da sve to gledamo,
A ništa zbog toga ne preduzimamo?

Te vodeće ljude treba oterati,
Možda čak i neke u zatvor strpati,

A pijaću vodu u česme pustiti!

NOVA VLADA

Vaše priče neka budu stvarne,
Kao što su sada one vrlo javne.

Pričate nam da će dobro biti
I da će se sve bolje živeti.

Divimo se vašim planovima,
Al’ do sada još uvek pričama.

Kad budete sve to ostvarili,
Svima će nam mnogo bolje biti.

Pričaće se šta ste uradili,
Svom narodu patnju otklonili

I život im lepšim učinili.

Polako će i vas pominjati
Da ste dobro delo uradili,
Svom narodu patnju otklonili.

ZDRAVLJE

Lepo je živeti kad te zdravlje služi,
Pa ti ona mnoga zadovoljstva pruži.

Zdravlje jeste bogatstvo najveće
Jer donosi svakom radosti i sreće!

Mnogi o tom i ne razmišljaju,
I svoj život pogrešno shvataju
Vrlo često pohlepni bivaju.
Oni misle da će uvek zdravi biti
I u svom životu samo uživati.
A tek tada kad se neka bolest javi,
Onda oni shvate šta je život pravi!
Život jeste lep kad te zdravlje služi
Pa ti tako u zdravlju i život produži.
Zato u životu, važno je zdrav biti,
Pa ćeš tako život boljim učiniti.

PESME PEVAM

Pesme pevam i pomalo pišem,
Pa osećam da sve lakše dišem.
Lakše dišem, sve zdraviji bivam,
Lepše snove vrlo često snivam.

Vrlo često sviram na gitari
I podsećam sebe repertoar stari.
I na mnoge pesme iz moje mladosti
Što donose sreću i mnogo radosti.
Osećam se zato sve bolje i bolje
I za život imam mnogo više volje.

Zbog toga ću ja i srećniji biti
I svoj život tako produžiti.

Lekove svoje sve manje koristim
I sve više sada pozitivno mislim.
A i srce moje više ne preskače,
Osećam se dobro, sve jače i jače!

MESEC

O meseče, divno ti je lice!
Čuvaj dobro te tvoje zvezdice.

Noći ne bi tako divne bile,
Da nam nije tebe i zvezdice mile.
Oko tebe sjajnog zvezdice igraju
I posebnu noćnu čaroliju daju.
Ljubav nama biva lepša i toplija,
A noć draga, divna, i mnogo svetlija.
Uživanju našem tada nema kraja,
Pored vašeg toplog i predivnog sjaja.
Tad poželiš da i noći duže traju,
Jer nam divan prizor i radost pružaju.

MOJOJ ĆERKI

Ovom pesmom želim da ti se zahvalim
Što si prema meni uvek dobra bila
I moj život ti si dosta produžila.

Peta prođe godina otkad ostah sam,
Ti brineš o meni skoro svaki dan.
Svakog dana ti si mene zvala
I potrebne utehe mi dala.

Pored tvojih mnogih obaveza,
Uvek si se i mene setila

I o svemu sa mnom popričala.

Kad sam hteo da vas vidim
i da kod vas dođem,

uvek ste me rado prihvatili
zajedno se sa mnom radovali.

Zbog svega ovoga,
Ja ti zahvaljujem,
Želim zdravlje, sreću
i ljubav najveću!

 

MOJOJ DRAGOJ U VREME PANDEMIJE

Gde si draga, ti srdašce moje,
Da zajedno sretni budemo nas dvoje!
Mnogo si mi draga potrebna ti sada,

Da te volim više neg’ ikada.
Da te grlim i milujem nežno
I o tebi brinem vrlo brižno.
Jedva čekam da sve ovo prođe
I da moja draga opet meni dođe.
Da zajedno opet uživamo
I Dunavom našim zaplivamo.

DRUŽENJE SA JELKOM

Pandemija ne da da se družim
I da sebi zadovoljstvo pružim.

Tad sam Jelku moju okitio
I druženje sa njom otpočeo.
Lepotice, moja divna Jelo,

Ala imaš ti divno odelo,
Okićeno divnim ukrasima,
Osvetljeno šarenim bojama.
Razne boje trepere u sjaju
Što ti male sijalice daju.
Na tebi su i ptičice male,
Koje su na tvoje grane stale.
Deda Mraz se po granama šeta
I za malu on dečicu pita,
A odžačar na vrh grane stoji
I odžake na zgradama broji.
I Deda Mraz kraj ulaza staje
I dečici poklone predaje,
Tako gledam ja Jelkicu moju
Kako menja raznoraznu boju.
Pa se pitam da li se ja varam
Što sa Jelkom stalno razgovaram?
Ne varam se, nisam više sam,
Jer se sa njom družim skoro svaki dan!

GUGUTKA

Svako jutro kada Sunce sine,
Gugutka se na moj prozor vine,

Pa počinje predivno pevati
tim me glasom umilno buditi.

Kraj prozora borove su grane,
Na kojima svakog dana stane.
Onda počne predivno gukati,
Svog partnera tako dozivati.

Tad zajedno pesmice pevaju,
Ja ih gledam kako uživaju.
Na drugoj grani gnjezdašce su svili
Da bi bliže svojih ptića bili.

Gledam kako svoje ptiće hrane
Skakućući od grane do grane.
Mali ptići svoje ispružaju glave
Čim se roditelji sa hranom pojave.

Vrlo brzo oni odrastoše
I ka nebu tako odleteše.
Roditelji im se pridružili
i zajedno svi su uživali! 

BEGEJ

Moj Begeju, kome si skrivio?
Ko li te je tako zamutio

I mom gradu loš miris naneo?
Nekada si bio reka čista,
Bistra, providna i mila

I na radost svima draga bila.
Pored tebe svi smo uživali,

Kupali se, po tebi plivali
I u tebi ribice lovili.
Pored tebe sedim,
gledam tvoju muku,
Gde talasi mrtvu ribu,
prljavštinu vuku.

Koliko će dugo to još potrajati
I talase tvoje tako teretiti
i Zrenjanin time zagaditi,
Neprijatne mirise širiti?
Ej, narode, dokle ćeš ćutati
I tu strašnu pojavu gledati!

Što pre, hitno nešto preduzmite
I svoj narod od toga spasite!
Deci lepši život ostavite!

VIRUS

Virus nam je pokazao svima
Kol’ko kod nas neodgovornih ima.

Takve ljude ne treba moliti
Da prestanu samovoljni biti,
Već ih treba strogo kažnjavati!
Tad će valjda sebe promeniti,
Mnoge druge neće zaraziti,
A i sebe tad će sačuvati.
Kakvi su to ljudi, nije mi to jasno,
Bojim se, kad shvate, da će biti kasno!
Zbog njih će se mnogi tako zaraziti,
A neki i život mogu izgubiti!

DEPREZIJA – NERVOZA

Depresija i nervoza
uzročnik su većine bolesti,

Koje možeš prevazići
da ne moraš kod lekara ići.

Trebaš malo glavom o zid udariti,
smiriti se i o tome dobro razmisliti.

Ja sam tako nešto uradio,
Depresiju i nervozu sebi otklonio.

O ovakvom „leku“ dosta sam slušao,
Ali nisam u to verovao.

Svako veče pesmu sam čitao
I sve manje depresivan i nervozan bio.

Sad se mnogo ja bolje osećam
Jer zdraviji i sretniji bivam.

SUNCE

Ja već duže vreme živim u samoći
I čekam Sunce, kada će mi doći.

Svako jutro kada zora svane,
Meni Sunce na prozore grane.
Celog dana kroz prozore sija,
Ja se sunčam i mnogo mi prija.

Topli zraci kroz telo prolaze
I potrebno zdravlje mi donose.

Tu osetim njihovu lepotu
I lepše dane u mome životu.
Ovo meni jako mnogo znači,

Osećam se zdraviji i jači.
Svojim sjajem nikoga ne vara,
Već potreban imunitet stvara.

OPROŠTAJ VOZAČA

Teško mije, ne mož’ teže biti,
Što prestajem sada vozač biti.
Još sam mogao ja auto voziti

I na druge i sebe paziti.
Dugo više ja noću ne vozim,
Jer se plašim da nekog ne zgazim.
Deca su mi više puta rekla,
„Nemoj, ćale, više vozač biti,
Star si dosta, ne trebaš voziti!“
Njihov predlog nisam prihvatio,
Veliku sam grešku napravio,
Pešaka sam jednog lakše povredio,

A da nisam to ni osetio.
Tu sam grešku skupo ja platio,
Mnoge noći nisam prespavao.

Moglo je i mnogo gore biti,
Mogao sam živote ugroziti.
Na kraju sam i ja to shvatio,
Da sam osamdeset čet’ri napunio
I četdeset u vožni proveo,
A da nisam veću grešku napravio.

PRVI SNEG

Počeo je vejati onaj prvi sneg
I deca sad čekaju da naprave breg.
Neka se još spremaju da naprave Sneška,
A baka ih gleda, I milo se smeška
I ponudi nosić za njihovog Sneška.

Papričicu malu u crvenoj boji
Koja će najlepše nosiću da stoji.
Ona će za Sneška biti nosić pravi,
Dok se neki bolji od tog ne pojavi.
Skidaj deda sanke, one sa tavana,
Da nam bude lepo, meni i drugima!
Sankamo se tako i spuštamo s brega,
Uživamo rumeni u lepoti snega!

O piscu

Milan Novakov je rođen 4. februara 1938. godine u selu Dobrica u Banatu.
Ostavši sam, okrenuo se razmišljanju u životu, a njegova kreativnost ga je vodila
tome da se izrazi upravo kroz poeziju.Svoju prvu zbirku pesama „Pesme moje
i tvoje“ izdao je u svojoj 76. godini, 2016.

Iskrene, jednostavne i duboko intimne, njegove pesme oslikavaju život poznog
doba, razmišljanja, probleme, ali i lepotu i vrednost života. Kroz njih, autor
komunicira sa besmislom i smislom života, sa svetom oko sebe, otkrivajući
svoja najdublja razmišljanja, strahove i nadanja, ali i način na koji prevazilazi
usamljanost i probleme starosti primećujući i dajući važnost i zahvalnost dobrim
stvarima koje ga okružuju, ljubavi i lepoti u jednostavnim i dostupnim stvarima
u životu. Njegova dobronamernost i kreativnost vodila ga je ka ponovnom pre-
poznavanju ljubavi i svemu onom što jesen života može učiniti lepom.