FOKUS_4

O[ "@ARKO ZREWANIN" NOVI SAD

F O K U SLink: http://anyflip.com/homepage/xxza
школски часопис за природне науке

децембар 2019.
број 4

Интервју: др Јелена Владић

Из садржаја:

© др Јелена Владић
© Фестивал науке
© Велики изуми
© Софија Коваљевска
© Такмичења
© Михајло Спорић
© Примери добре праксе
© Занимљива наука
© Занимљиви огледи
© Фокусов квиз
©Игре у настави: https://

learningapps.org/view8393480

СРЕЋНА НОВА 2020. ГОДИНА !

Наш интервју: др Јелена Владић

На часу физике, имала сам прилике да се Чиме се конкретно бавите на факултету ?
упознам са др Јеленом Владић, младом
научницом из нашег града. Наставник физике ју  Конкретно мој посао састоји се из
је представио као перспективну младу научницу наставног и научног дела. Наставни део
награђену 2018. године од стране Института за односи се на рад са студентима у области
фармацеутске технологије. Подучавам
Дунавски регион и централну Европу. студенте како да направе фармацеутске

производе у виду таблета, капсула и слично.

У научном делу имам велику слободу да

радим оно што желим у области фармације.

На пример, радим екстракцију камилице и

из њених остатака након пијења чаја

вадимо преостале ензиме. То радимо са

свим биљкама, извлачимо једињења и

припремамо готов производ у виду таблета.

Наша велика предност у односу на

фармацеутску индустрију јесте што се у

индустрији за ту исту прераду користе

токсичне материје које загађују животну

средину. Мој и посао мојих сарадника је

управо у томе да за екстракцију биљака не

користимо токсичне материје и на тај начин

чувамо животну средину. Након екстракције

једињења из биљака наши студенти праве

од тога готове производе у виду таблета,

капсула или уља.

Када је наставник, после извесног
времена, предложио да идемо на Технолошки
факултет и да обавимо интервју са др Јеленом
Владић, са великим узбуђењем сам дочекала тај
дан. Припремила сам са наставником питања и
кренула на интервју. На улазу факултета дочекала
нас је симпатична, насмејана и предусретљива
девојка.

Које сте све школе завршили ?

 Након завршетка основне школе, завршила
сам Средњу медицинску школу у Новом
Саду и то два смера: Фармацеутски
техничар и Козметички техничар. Након
тога сам уписала студије фармације на
Медицинском факултет, који сам завршила
2011. По завршетку основних студија
уписала сам постдипломске студије на
Технолошком факултету смер фармацеутско
инжењерство. Докторирала сам 2017.
године. Тренутно радим на Технолошком
факултету као асистент са докторатом.

2

Кад сте заволели хемију ? људи из Футога и искоришћавамо га, а тиме
се не загађује животна средина бацањем
 Хемију сам заволела још у основној школи.
Моја сестра је тада ишла у Средњу истог.
хемијску школу и причала ми је о
експериментима које је изводила у школи,
понекад и код куће и ја сам јој асистирала и
помагала у извођењу. Заправо, кад прођу
све те хемије које сам учила у школи дођете
до закључка, ако и нисте волели хемију, да
вам је она неопходна, јер је уткана у све. У
мом послу не користим чисту хемију, то је

само основа да бих разумела биохемију.

Да ли сте већ у основној школи знали чиме ће
те се бавити ?

 Јесам, желела сам да будем фармацеут.

Успут на студијама сам схватила да се

желим бавити фармацеутским

инжењерством, а не само класичном

фармацијом.

Да ли су Ваши радови примењиви у пракси ?

 Јесу, примењиви су. Зову нас из индустрије
и конкретно траже да им екстракујемо готов
производ из неке биљке. Сем тога,
пријављујемо пројекте и кад нам се одобре
развијамо неке друге производе за које се
трудимо да буду употребљиви. На пример,
из расола екстракујемо једињења која могу
бити корисна за људе. Расол узимамо од

3

Који тренутак у Вашем научном раду је Да ли нам можете рећи шта читате, гледате у

најзанимљивији ? слободно време ?

 Можда када сам објавила свој први научни  Кад код се појави неки добар филм идем да

рад, што је било формално улазак у науку. га погледам са друштвом. Од књига,

Све што радите морате објавити у неком последње што сам прочитала је Еколошка

научном часопису. Највећа узбуђеност је интелигенција о чињеничним стварима

када нам се одобри неки већи пројекат. испричана на забаван начин.

Шта бисте, за крај, поручили ученицима наше
школе ?

 Свим ученицима, не само ваше школе,
поручила бих да вредно уче, јер знање не
може нико да вам одузме. Када сте пуни
знања онда сте самоуверени, лако
наступате у јавности и постижете свој циљ.
Осим учења, треба да се дружите и
развијате социјални статус. Обавезно се
бавите физичком активношћу, јер тада
имате енергије, све лако постижете и
окружени сте позитивном енергијом.
Наравно, обавезно учите стране језике,
посебно енглески, јер ће вам сигурно
користити. Путујте колико можете,
упознајте друге народе и културе да бисте
разумели свет око вас. Срдачан поздрав
свим ученицима!

Јана Степанов, 8/2

Који Вам је највећи професионални изазов ?

 Управо рад на пројекту где треба да
повежете људе из више области, да
постигнете мултидисциплинарност и да сви
стреме истом циљу. Такав облик рада још
увек у Србији није распрострањен, на
жалост. Људи из различитих научних
области исти проблем другачије
доживљавају и велики је успех када сви
заједно дођемо до заједничког решења.

Како проводите слободно време ?

 Трудим се да што више времена проводим
у дружењу и физичкој активности напољу.
Некад сам се бавила теквондом а сада, на
жалост, за то немам времена.

4

5

https://www.festivalnauke.org

6

Чланови редакције посетили су 13. Фестивал науке—Разоткривање, који се одржавао од 5.
до 8. децембра у Београдском сајмишту.

Четвородневна научна забава око јединствене мисије Разоткривање митова окупила је преко
600 научника и научних демонстратора из Србије и суседних држава. Они су заједничким снагама
извели више од 5000 експеримената и показали да је уз помоћ науке могуће разоткрити бројне
заблуде које се шире брзином светлости и супротставити се бројним свакодневним сујеверјима и
истражити порекло неутемељених, а и даље врло честих народних веровања.

Успешно су разоткривене и све тајне еволуције, а отклоњене су и најдубље сумње у то да ли
је Земља равна плоча и да ли су заиста слетели на Месец. Они мало храбрији опробали су се у
руковању научним топом и вожњи необичног ховеркрафта, док су највештији посетиоци успешно
савладали технике пружања прве помоћи и са Фестивала науке отишли са неколико лекција које
могу спасити живот.

Генерални спонзор фестивала НИС је ове године своју поставку посветио разоткривању
митова када је у питању енергија, која у великој мери утиче на наш свакодневни живот. Посетиоци
су имали прилике да учествују у два експеримента—са летећим тањирима и у мерењу тежине на
планетама Сунчевог система.

Велику пажњу посетилаца привукла је интеактивна поставка Кока-Коле инспирисана
мисијом Аполо 11, која је пре 60 година слетела на Месец. Централно место у хали заузела је
импресивна, осам метара висока, лансирна рампа 39А.

Са Фестивала смо отишли усхићени и са великим и незаборавним утисцима.

Селена и Мина Грковић, 8/4

7

8

9

10

11

12

13

14

У петак 13. децембра ученици 4/1 имали су прилику да присуствују огледном часу у
кабинету физике. Огледни час држао је наставник физике. Тема предавања била је Силе у Природи.
Ученици су имали прилике да уживају у предавању и да виде многобројне огледе, као што су:
 стварање електрицитета трењем;
 кретање електрицитета са једног на други електроскоп;
 утицај магнета на стварање електрицитета;
 обртно магнетно поље;
 магнетна левитација металног прстена;
 бежични пренос електричне струје помоћу калема и челичног језгра;
 бежични пренос електричне енергије са Теслиног трансформатора на неонску сијалицу.

Након узбудљивих експеримената, који су оставили без даха ученика, следила су њихова
питања. Највећи број питања, разумљиво, односила су се на Теслу. Између осталих, ученица
Фајхнер питала је наставника шта представља биста поред школске табле. Наставник је тада
испричао занимљиву причу. Академски вајар и књижевник Радован Ждрал је направио Теслину
бисту од камена којег је донео из Лике, Теслиног родног краја. Бисту је поклонио нашој школи.
Такође, написао је и књигу посвећену Тесли - Господар муња.

Након завршеног часа, ученици су отишли пуни утисака и са жељом да што пре почну да
уче физику.

чланови редакције Фокуса

15

Физичка олимпијада; Катар 3—12.12.2019.

Тим младих физичара који нас је представљао на Међународној научној олимпијади ученика
основних школа одржаној у Катару (Доха) од 3 до 12. децембра 2019. године остварио је следеће
успехе:
сребрне медаље: Вук Хип (Математичка гимназија, Београд), Вукашин Ђиновић (Гимназија ЈЈ
Змај, Нови Сад);

бронзане медаље: Ђорђе Паројчић (Математичка гимназија,
Београд), Тара Бискуповић (Математичка гимназија, Београд), Ања
Шушњар (Математичка гимназија, Београд) и Марко Сладојевић
(Гимназија ЈЈ Змај и бивши ученик ОШ Жарко Зрењанин, Нови
Сад).

Подршку у припреми и учешћу такмичара на Међународној
научној олимпијади пружило је Министарство трговине, туризма и
телекомуникација у сарадњи са Друштвом физичара Србије.

извор: Клуб физичара ПМФ

https://www.facebook.com/pg/KFPMF/posts/

16

ТАКМИЧЕЊА: Општинско из математике

Општинско такмичење из
математике одржано је 7. децембра
у ОШ Васа Стајић у Новом Саду.

Урош Јаковљевић, 6/5

КОНАЧНИ РЕЗУЛТАТИ 5. РАЗРЕД:

1 Александар Унчанин Васа Стајић Нови Сад Марија Кузељевић 100

2 Лав Ивановић Коста Трифковић Нови Сад Слађана Петровић Пејчић 96
3 Зита Долинка Јожеф Атила Нови Сад Даниел Балог 87
4 Василије Лукач Нови Сад Милица Коларски 86
5 Дуња Симић Светозар Марковић Тоза Нови Сад Марија Бранковић 86
6 Димитрије Вишић Милош Црњански Нови Сад Бранка Богосављевић 85
7 Георгиј Максимов Нови Сад Зорица Благојевић 84
Прва војвођанска бригада
Иво Лола Рибар

КОНАЧНИ РЕЗУЛТАТИ 6. РАЗРЕД:

1 Стефан Марић Доситеј Обрадовић Нови Сад Даниела Каришик 100
2 Урош Јаковљевић Жарко Зрењанин Нови Сад Снежана Маричић 80
3 Лидија Букуров Свет. Марковић Тоза Нови Сад Милорад Страњанац 80
4 Сергеј Бујдошо Петефи Шандор Нови Сад Дијана Радић 80
5 Никола Воргучић Прва војво. бригада Нови Сад Снежана Милојковић 78
6 Стефан Шебез Јован Поповић Нови Сад Горана Шербић-Глушац 78
7 Петар Кесер Ђорђе Натошевић Нови Сад Јадранка Михајловић 75

КОНАЧНИ РЕЗУЛТАТИ 7. РАЗРЕД:

1 Соња Бојанић Гимназија ЈЈЗмај Нови Сад Драган Аланов / Стефан Тошић 100
2 Катарина Недић Гимназија ЈЈЗмај Нови Сад Драган Аланов / Стефан Тошић 88
3 Небојша Тадић Петефи Шандор Нови Сад Љубица Тадић 80
4 Емилија Митровић Гимназија ЈЈЗмај Нови Сад Драган Аланов / Стефан Тошић 78
5 Тијана Мићић Гимназија ЈЈЗМај Нови Сад Драган Аланов / Стефан Тошић 78
6 Иван Биреш Гимназија ЈЈЗмај Нови Сад Драган Аланов / Стефан Тошић 78
7 Снежана Томашевић Гимназија ЈЈЗмај Нови Сад Драган Аланов / Стефан Тошић 76

КОНАЧНИ РЕЗУЛТАТИ 8. РАЗРЕД:

1 Чеда Алексић Гимназија ЈЈЗмај Нови Сад Д.Аланов /А. Јањош 100
2 Матија Кондић 100
3 Тијана Тривуновић Гимназија ЈЈЗмај Нови Сад Д.Аланов /А. Јањош 100
4 Ива Недељков 100
5 Лука Тодоровић Гимназија ЈЈЗмај Нови Сад Д.Аланов /А. Јањош 85
6 Алекса Антић 85
7 Лара Мишан Гимназија ЈЈЗмај Нови Сад Д.Аланов /А. Јањош 85

Јован Поповић Нови Сад Горана Шербић-Глушац

Гимназија ЈЈЗмај Нови Сад Д.Аланов /А. Јањош

Гимназија ЈЈЗмај Нови Сад Д.Аланов /А. Јањош

17

име и презиме ученика разред наставник Актив наставника математике
Максим Говорчин 4 Дуња Рађеновић похваљује ученике који су
Михајло Јаковљевић 4 Дуња Рађеновић учествовали на општинском
Исидора Пејић 4 Дуња Рађеновић такмичењу из математике.
Михаило Аврамовић 4 Дуња Рађеновић
Ана Васин 4 Дуња Рађеновић Честитамо ученицима који су се
Милош Зељковић 4 Дуња Рађеновић пласирали на окружно
4 такмичење:
Лара Мушицки 4 Дуња Рађеновић
Ивана Попара 5 Дуња Рађеновић
Арсен Пантић 5 Марина Петковић
Лука Хорват 5 Марина Петковић
Бојан Милосављевић 5 Марина Петковић
Лена Јовановић 5 Марина Петковић
Лука Илић 6 Марина Петковић
Урош Јаковљевић 6
Лука Јухас 6 Снежана Маричић
Лазар Живковић 6 Снежана Маричић
Александар Видаковић 6 Снежана Маричић
Теодора Вишњевац 6 Снежана Маричић
Ленка Вуксановић 6 Снежана Маричић
Тара Миљковић 6 Снежана Маричић
Небојша Џуклевски 6 Снежана Маричић
Александар Ликић 6 Снежана Маричић
Милан Симин 7 Снежана Маричић
Михајло Срђевић 7 Снежана Маричић
Оливера Мазић 8 Марија Даковић
Јана Степанов 8 Марија Даковић
Вукашин Обрадовић 8 Александра Милошевић
Александар Кендришић 8 Александра Милошевић
Нађа Граовац Александра Милошевић
Александра Милошевић

име и презиме ученика разред наставник пласман

Максим Говорчин 4 Дуња Рађеновић 1.место
Михајло Јаковљевић 4 Дуња Рађеновић 1.место
Исидора Пејић 4 Дуња Рађеновић похвала
Михаило Аврамовић 4 Дуња Рађеновић похвала
Ана Васин 4 Дуња Рађеновић похвала
Арсен Пантић 5 Марина Петковић 2.место
Лука Хорват 5 Марина Петковић 3.место
Бојан Милосављевић 5 Марина Петковић похвала
Лена Јовановић 5 Марина Петковић похвала
Урош Јаковљевић 6 1.место
Лука Јухас 6 Снежана Маричић 3.место
Лазар Живковић 6 Снежана Маричић похвала
Александар Видаковић 6 Снежана Маричић похвала
Теодора Вишњевац 6 Снежана Маричић похвала
Михајло Срђевић 7 Снежана Маричић похвала
Оливера Мазић 7 Марија Даковић похвала
Марија Даковић
18

Обновљена кућа Милеве Марић Ајнштајн

После три месеца реконструкције у Кисачкој 20 у Новом Саду, пре неки дан отворена је кућа
коју је 1907. године подигао Милош Марић, официр Шајкачког батаљона и отац Милеве Марић
Ајнштајн. Милева ће у овој кући провести један део свог детињства. Такође, након удаје, овде је
боравила у посети својој породици заједно са Албертом.

Милева је била прва супруга
великог научника и мајка троје њихове
деце Лизеразел, Алберта и Едварда. Након
што се уради обештећење станара овог
великог објекта, у кући ће бити отворен
музеј и спомен соба. То је жеља Бернарда
Ајнштајна, најстаријег Милевиног и
Албертовог сина Алберта млађег. Бернард
је као наследник поклонио кућу 2007.
године граду Новом Саду уз услов да се
претвори у спомен кућу. На овај начин,
град је добио још један значајан културни
објекат.

19

Раухов математички квиз

Дана 16. децембра у нашој школи одржан је Раухов математички квиз регионалног нивоа.
Квиз је организовало Друштво наставника математике основних школа Новог Сада и Актив
математичара ОШ Жарко Зрењанин.

Екипу наше школе представљали су петак Арсен Пантић, шестак Урош Јаковљевић, седмак
Михајло Срђевић и осмакиња Нађа Граовац. Екипу наше школе је предводила наставница
Александра Милошевић. Након узбудљивог такмичења, поредак најбољих је следећи:

1.место ОШ Доситеј Обрадовић Сомбор

2. место ОШ Иван Гундулић Нови Сад

3. место ОШ Жарко Зрењанин Нови Сад

4. место ОШ Први октобар Башаид чланови редакције часописа Фокус
5. место Десанка Максимовић Ковин
6. место ОШ Десанка Максимовић Футог

20

21

ВЕЛИКАНИ НАУКЕ: Софија Коваљевска

чувеног хемичара Бунзена. За то време сестра
Ана у Паризу се удаје за чувеног револуционара
Виктора Жаклара, једног од водећих људи
Париске комуне.

Неприкосновени ауторитет и најбољи
предавач математике у Хајделбергу био је Карл
Вајерштрас, једног од највећих математичара.
Амбициозна Софија посетила је чувеног
професора и након само једног сусрета
Вајерштрас је био опчињен лепом и паметном
рускињом. Софија постаје његов приватни
студент у периоду од 1870. до 1874. године.

Изузетно вредним радом Прилог теорији
диференцијалних једначина у парцијалним
изводима, Коваљевска је одушевила научне
кругове и на инсистирање Вајерштраса
Гетингески универзитет јој је доделио докторску
диплому 1874. године.

После тешких година учења и рада

Софија и Владимир се враћају у Петроград.

Софија Крјуковска Коваљевска рођена је Супружници су тражили посао, али без успеха.
15.1.1850. године у Москви, Русија, као друга Године 1878. родила им се кћи Софија. Порођај
кћи Василија, артиљеријског пуко– вника и је био изузетно тежак и тек после шест месеци је
Јесилавете Шуберт. Имала је старију сестру Ану Софија устала из кревета са озбиљно оштећеним
и млађег брата Фјодо– ра. Заједничка страст са срцем.

сестром је била математика. Ана је писала и У пролеће 1881. године Софија напушта

литерарне радове које је слала у часопис Епоха Русију и враћа се у Берлин код Вајерштраса. У
чији је главни уредник био Достојевски. Њихово зиму исте године Владимирова смрт тешко ју је
познанство је прерасло у љубавни роман. погодила. Захваљујући несебичности шведског
Достојевски је био очаран Анином лепотом и математичара Гесте Митаг Лефлера, Софија је
умом, који је био ван токова занимања руских напокон добила место професора на
дјевушки. Молбу да се уда за њега Ана је одбила. Универзитету у стокхолму. То је био историјски
Ана и Софија су биле занесене слободарским дан за жене света—Софија Коваљевска постала
идејама Чернишевског и Доброљубова, познатих је прва жена предавач на универзитету!
руских нихилиста.

У њиховом кругу појавио се белоруски „
племић Владимир Коваљевски, који је имао исте
погледе на живот. Софија се брзо удаје за
Коваљевског и одлазе у Петроград, где ће Софија
ићи на предавања математике, физике и
медицине. Потом се селе у Беч где Владимир
студира геологију, а Софија у Хајделбергу
студира физику и математику. Слушала је
предавања чувених физичара Кенигсберга,
Кирхофа и Хелмхолца и радила у лабораторији

22

Софија Коваљевска је била изузетан
предавач, њени студенти су били одушевљени
предавањима које је држала. Истовремено, ради
на пољу науке и уређује часопис Аcta
mathematica. Упознаје са Ибзеном, Нобелом и
другим познатим личностима у Шведској.
Написала је књигу Успомене из детињства.
Упорно је радила на проблемима четвртог
интеграла, како би завршила своје најзначајније
дело О обртању тела око чврсте тачке. За тај
рад Париска академија јој 6.12.1888. године
додељује Бординову награду. Изабрана је
7.11.1889. године као прва жена за дописног
члана Царске академије у Петрограду. У
међувремену је написала још једну књигу Тешко
побеђенима.
Након тешке прехладе и запаљења плућа, њено
оштећено срце није издржало. Умрла је
29.1.1891. године у Стокхолму. У историји
математике оставила је је траг које време не
може избрисати.

чланови редакције часописа Фокус

Chemistry in pharmacy

Have you ever gotten a really bad muscle ache and had to have taken medicine for it?

Whether you are aware of it or not, these medicines go through a series of reactions in your body to
help relieve the pain through chemical interactions.

Imagine having a really painful headache. As
you’re getting ready for the day, you decide to take a
medicine to relieve your pain. Later in the day, you real-
ize you no longer feel any discomfort. This is all due to
the chemical reactions that took place in your brain the
moment medicine made an interaction with your body!

Wherever is pharmacy, there is drugs and where
is drugs there is chemistry. Pharmaceutical chemistry
explores the properties of drug substances and the meth-
ods of obtaining them. Drugs are chemically unique
substances that affect biological processes and are used
to treat diseases. Pharmacists have to know chemistry to
know which drugs open which channels in the body. For
example, they prescribe lithium carbonate for bipolar disorder patients. Also, 0.9% sodium chloride
(NaCl) is used together with water as one of the solutions for intravenous therapy. In short, chemistry is
the foundation of pharmacy- and do not let anyone tell you differently.

Emilija Kaćanski, 8/5

23

ВЕЛИКИ ИЗУМИ: Телескоп

Ханс Липершеј је

био немачки и

холандски оптичар

који је 1608. Године

изумео телескоп.

Његов телескоп је

три пута увећавао.

Састојао се од

удубљеног окулара

који је био у равни

са другим, испуп-

čченим сочивом.

Мада је Липершеј

први поднео молбу

за патент а многи му и признају епохално Још један Холанђанин, Кристијан Хајгенс,

откриће, још двојица Холанђана се доводе у направио је 1655. године огроман телескоп.

везу са телескопом. Неки сматрају да је Липешеј Осмислио је окулар који је назван по њему, као

преузео идеју од колеге и суграђанина и посебну врсту рефрактора, тзв. ваздушни

Закаријуса Јенсена. Само неколико седмица телескоп. Енглески физичар Исак Њутн је

касније, Јакоб Метиус је поднео молбу за направио први рефлекторски телескоп

патент. У Енглеској, поједини стручњаци тврде сматрајући да је низ огледала бољи од сочива.

да је математичар Леонард Дигс, у првој Употребио је велико примарно огледало које

половини 16. века, направио први телескоп. фокусира светлост на мању равну површину и

На крају списка је и чувени Галилео тиме остварио слику на окулару. Њутнов

Галилеји, чим је сазнао за изум, почео је да телескоп био је покретљивији, једноставнији,

прави сопствени телескоп. Успео је да добије јефтинији и са већим видним пољем од осталих

увећање од 23 пута. Галилеј ће бити први који је телескопа тога доба.

посматрао звездано небо. Помоћу свог

телескопа посматрао је Месечеву површину, Енглески астроном
открио је четири највећа Јупитерова сателита Вилијам Хершел је
Ио, Ганимед, Калисто и Европа, открио је крајем 18. века
Сунчеве пеге. На основу свега подржао је изградио џиновски
Коперников хелиоцентрични систем. Исте 1610. рефлекторски телес–
године, Јохан Кеплер ће направити телескоп са коп. За разлику од
два конвексна сочива. Телескоп је имао значајно
увећање, али су посмтрани објекти били Њутна, изоставио је
дијагонално огледа-
наопачке.
ло.

Тридесетих година
20. века, појавио се
радио-телескоп, дело америчког физичара Карла
Јанског. Њиме је потврђено постојање
необичног шиштања које потиче из Сунчевог
система. Данас је највећи и најмоћнији телескоп
– Хаблов телескоп , који се креће око Земље на
својој орбити и својим оком дубоко продире у
Свемир.

чланови редакције часописа Фокус

24

ВЕЛИКИ ИЗУМИ: Прибор за писање

Цаи Лун је био Абасидског калифата, у бици код реке Талас

кинески изумитељ, 751. gодине, Арапи су научили како се прави

евнух и истакнута папир.

личност на двору Најстарији рукопис на папиру у Европи је

цара Хе од Хана. Мисал из Силоса настао у 11. веку. Потиче из
Њему се приписује једног манастира у Шпанији. Након Иберијског
откриће папира и полуострва, производња се шири у Француску,
процеса производ– Италију, Холандију и Немачку.
we тога танког
материјала. Живео Кинези су на оклопима корњача урезивали

је од 48. до 121. године. Према записима 105. слова још у 2. миленијуму пне. У древној
године Цаи Лун је од влакана дудовог дрвета Месопотамији, коришћени су стилуси којима се

направио листове папира. Дошао је до сазнања писало на меким глиненим таблицама. Били су
да у мокра влакна, односно пулпу, дода се делимично трапезоидног облика а прављени су
делови конопље и тако се добија танка подлога
за писање. од трске.

Архелошка истраживања указују да је Римљани су писали на воштаним

хартија почела да се хартија почела таблицама и могли су да бришу слова. Стари
примењивати око 250. година пре Цаи Луна. На Египћани су користили засечене тршчане
архелошком локалитету
Фангматан у
провинцији Ган Су, пронађен је делић мапе из 2. оловке. Временом, прешло се на пера крупних
века пне, што представља најстарији познати птица. Њима се писало по пергаментима и

комад папир на свету. На жалост, производна папирусу. Тек од 17. века писаљке су постале

формула није сачувана. Овај изум је убрзао савитљивије. Откриће графита покренуло је
развој кинеске цивилизације а убрзо се писање оловкама. Италијански брачни пар
проширио по Азији.
У 6. vеку, Кореја постаје важан центар за Бернакоти направио је у 16. веку, скицу прве
писаљке ове врсте. Почетком 19. века, у
производњу папира. Поред конопље пулпа у
свом саставу имала је бамбус, ратан, сламу од Енглеској се се појавиле зашиљене оловке
руже и морску траву. Потом су на ред дошли данашњег облика.

Јапанци који су овладали техником производње

папира. После пораза кинеских трупа од чланови редакције часописа Фокус

25

Занимљивости из света науке

У КОЈОЈ ДРЖАВИ СУНЦЕ НАЈРАНИЈЕ ИЗЛАЗИ ?
Да ли сте се икад запитали, у којој држави Сунце најраније излази ?
Наиме,, уколико посматрамо одређен датум, односно одређено доба године, можемо утврдити која

држава види прво рађање Сунца.
У питању је држава која је

најближа датумској граници која пресеца
Тихи океан, од Северног ка Јужном полу.
Западно од датумске границе, негде на
средини Тихог океана, налази се
независна Република Кирибати. Кирибати
обухвата две временске зоне, +13 и +14
часова. Наиме, у овој држави се Сунце
најраније рађа.

Кад је реч о најбржем рађању Сунца, онда говоримо о групи држава. Уколико се Сунце брзо
рађа, то значи да ноћ кратко траје и да је реч подручју које се налази непосредно испод поларног
круга. То је подручје Русије, Канаде, САД, Исланда, Данске, Финске и Шведске.

На овој географској ширини, Сунце ће током лета заћи за хоризонт, неколико минута пре
поноћи, док ће изаћи свега неколико минута после. Права ноћ овде траје десетак минута.

ЗАШТО СУ НЕКИ ОКЕАНИ ПЛАВИ, А НЕКИ ЗЕЛЕНИ ?

Плави океани. Зелени океани. Безбојна бистра вода за пиће. Које је боје вода ? Одговор је

неочекиван: чиста вода је плава. Али пошто је у чаши има сасвим мало, боја јој је сувише бледа да

би се видела. Ако би се истом том водом напунила зграда од безбојног стакла, могла би се видети

њена права плавичаста боја. Боја углавном зависи од начина на који молекули воде упијају и

одбијају светлост.

Сунчева светлост састоји се од дугиних боја,

које се зову спектар. Кад светлост пролази кроз

молекуел воде, они упијају већи део спектра од црвене

до зелене боје. Плави део спектра се одбија, па га ми

видимо. Али нема свака вода исту боју. Далеко на

океанској пучини вода је тамноплава, скоро љубичаста.

Међутим, близу копна, уз обале океана, боја воде се

мења од плаве преко зелене до жуто-зелене. Разлика у

боји воде повезана је са дубином и садржајем воде. У

близини обала, океанска вода је пуна сићушних биљака

и органске материје са копна. Фитоплактон садржи хлорофил који одбија зелену боју. Зато нам се

чини да је вода зелена. 26

КАКО НАСТАЈУ РЕКЕ ?

Кише и остале падавине на земљиној површини стално отичу у облику поточића, потока,
речица и река, па се спајају и чине велики водени ток који постаје широка река. Многе реке се
уливају у мора, океане и језера. Реке које се шире кроз суве области, због упијања тла и испаравања
полако нестају док сасвиме не усахну. Речну воду делимично чини кишница, која тече по површини
и улива се у речно корито, а делимично је то вода од отопљења снега и леда, као и вода из извора и

језера.
Велике реке имају доста притока које се

у њих уливају. У велики Мисисипи уливају се
такође велике реке Охајо и Мисури, као и
хиљаду мањих речица, потока и поточића.

Површина која обухвата речни ток
може бити врло пространа. Ток реке Мисисипи
-Мисури, које су дугачке око 6600 km,
обухвата површину од преко 3 милиона km3.
Јужноамаеричка река Амазон има највећи ток
на свету преко 1 милион km3.Реке својим
током, дубе земљу и односе је у море. Током
хиљаду годину то може проузроковати велику
ерозију земљишта. Велики кањон реке Колорадо показује колико се кањон може дубоко усећи у

ПРАВОЛИНИЈСКИ ХОД
Људи који се изгубе у магли или у снежној мећави често сатима ходају у круг,
замишљајући да иду у одређеном правцу. После неког времена стижу тачно на оно место одакле су
кренули. Зашто не можемо ходати право без помоћи наших очију ?
Зато што је наше тело асиметрично. То значи да не постоји савршена равнотежа између
наше леве и десне стране. Ако се посматрате у огледалу, приметићете да вам је десна половина
лица развијенија од леве. На пример, десни образ је испупченији, а уста, око и ухо на једној страни
лица су оштрије обликовани. Срце је на левој,
а јетра на десној страни тела.
Костур нашег тела такође је
асиметричан. Кичма није савршено равна.
Наше бутине и наша стопала нису исте на
једној као и на другој страни.
Све то значи да је структура мишића у
нашем организму асиметрична и да није у
савршеном балансу. Будући да се наши
мишићи на десној страни разликују од мишића
на левој, то утиче на начин како ходамо. Кад
затворимо очи, контрола нашег корака зависи
од мишића и структуре нашег тела, а једна нас страна тера да заокренемо у неком правцу. На крају
завршимо ходају у круг. Ово се односи и на руке. Људи завезаних очију су покушали возити ауто.
После 20 секунди сви су завршили у јарку.

27

Занимљиви експерименти

Купус у бојама дуге

За овај експеримент потребне су Вам веће стаклене чаше,
прехрамбене боје, листови футошког купуса и вода.

Чаше напуните водом, додајте прехрамбене боје у сваку
чашу различито и ставите по лист купуса. Оставите преко ноћи
и ујутру ће Вас чекати обојено лишће купуса. Можете изабрати
прехрамбене боје у виду дугиних боја (црвена, наранџаста, жута,
зелена, плава, модра, љубичаста) и тиме повезати експеримент
са физиком.

Биљка апсорбује (упија) воду и листови попримају боју
воде. Експеримент је могуће извести са травом, цвећем, па чак и
дрвећем.

28

Хемијски камелеон

Када се веома разблажени раствор пермаганата споро редукује до колоидно-дисперзног
манган IV-оксида, уочава се низ промена супстанци у прелепе боје, почевши од розе/љубичасте до
жуте/браон. Из овог разлога се у прошлости перманганат називао – хемијски кемелеон. Тек касније
је утврђено да је овај упечатљиви феномен само резултат промене оксидационог стања и мешања
боја различитих супстанци.
Потребне хемикалије за експеримент:
KMnO4
сахароза (C12H22O11)
NaOH
Потребан прибор:

- чаша или ерленмајер
- епрувета
Ток експеримента:

Растворити врло малу количину KMnO4 у неколико ml воде у епрувети. Користити само
неколико mm3 чврсте супстанце. vrste supstance. Веома је важно не узети превише KMnO4, јер у
супротном раствор изгледа црно и експеримент неће успети. Боје би у том случају биле веома
тамне.

Потом сипајте 100ml воде у ерленмајер, додајте 500mg чврстог NaOH и три кашичице
шећера. Растворити све и мућкати док се раствор у потуности не обезбоји.

Након тога, сипајте садржај из епрувете у ерленмајер и мућкајте. Оставити ерленмајер и
гледати промену боја. Промена траје неколико минута, у зависности од температуре и
концентрације реактаната.

ВАЖНО: Експеримент радити у хемијској лабораторији уз присуство наставника/це хемије.

29

Укрштене речи

30

FOKUS - ов квиз

1.Све срећне породице личе једна на другу, 8. Ко је осликао Сикстинску капелу у Риму?
свака несрећна породица је несрећна на свој
начин. Овако почиње роман ...? А. Леонардо да Винчи
Б. Микеланђело
А. Чаробни брег В. Рубенс
Б. Рат и мир 9. Компанија Нокиа је из:
В. Ана Карењина А. Норвешке
2. Рат три цара вођен је 1805. код: Б. Финске
А. Аустерлица В. Шведске
Б. Ватерлоа
В. Москве 10. Ко је поставио теорију гравитације ?
3. Србија је независност од Турске добила на
А. Галилеј
конгресу у: Б. Њутн
В. Ајнштајн
А. Бечу 1815. 11. Пројекат Менхетн је пројекат градње:
Б. Берлину 1878. А. Њујорка
В. Братислави 1875. Б. Кипа слободе
4. Полуострво између Јадранског, Тиренског В. Атомске бомбе
и Средоземног мора је: 12. Сунцу најближа звезда је:
А. Месец
А. Пиринејско Б. Алфа и Проксима Кентаури
Б. Апенинско В. Сиријус
В. Балканско
5. Мореуз између Егејског и Мраморног уредили чланови редакције
мора је:
FOKUS
А. Босфор
Б. Дарданели Главни и одговорни уредник:
В. Гибралтар Александар Утјешановић
6. Колико држава чини Европску унију?
А. 25 УРЕДНИК:
Б. 26 Јана Степанов, 8/2
В. 27
7. Ко је рекао: Мислим, дакле постојим ? Лектор:
А. Волтер
Б. Декарт Зорица Николић
В. Кант
Е-mail редакције:

[email protected]

Link: http://anyflip.com/homepage/xxza

31

32