FOKUS_5

O[ "@ARKO ZREWANIN" NOVI SAD

F O K U SLink: http://anyflip.com/homepage/xxza
школски часопис за природне науке
ЈУН 2022.
број 5

ДАН ПРИРОДНИХ НАУКА 2022.

Наше ученице избориле републичко такмичење из биологије:

Лана Ристић 7/6 Катарина Ајдер 8/6 Ленка Вуксановић 8/2

учешће похвала похвала

СРЕЋНО ОСМ АЦИ ! ГЕНЕРАЦИЈ А 2007.

Наш интервју: Урош Јаковљевић, 8/5 - Ђак генерације

На основу бодовања успеха ученика на
разним такмичењима и на основу гласања
Ђачког парламента и Наставничког већа, за
Ђака генерације 2014/22. изабран је Урош
Јаковљевић, ученик 8/5 одељења.

Имали смо част да за наш часопис да први
интервју.

За почетак, представи се укратко нашим
читаоцима.
- Добар дан, моје име је Урош Јаковљевић.
Живим у Новом Саду. Похађао сам осам
година нашу основну школу.

Честитамо ти на избору за Ђака генерације !
Какав је осећај бити ђак генерације?
- Драго ми је да сам изабран за Ђака
генерације 2014/22. Осећај је одличан, јер се
сав мој труд исплатио.

Које успомене ћеш понети из наше школе ?
- Понећу добре успомене из основне школе о
другарима и наставниима. Уживао сам ових
осам година.

Чиме се бавиш изван школе ?
- Изван школе играм фудбал и тренирам
одбојку. Уживам у времену проведеном са
другарима и породицом.

Коју средњу школу желиш да упишеш ?
- Моја једина жеља је Гимназија ЈЈ Змај.

Честитамо још једном и желимо ти пуно
успеха у школовању и животу.
- Хвала.

Хелена Глигорић, 6/5

2

Наш интервју: Ленка Вуксановић, 8/2

За почетак, представи се нашим читаоцимна. тренирам професионално већ седам година —

- Моје имае је Ленка Вуксановић и имам 15 тенисом. Љубав према њему сам открила у
година. Ученица сам ОШ Жарко Зрењанин. својој шестој години и до данас уживам да га

играм и да се такмичим. Јесте да је некад

Из биологије си изборила републичко тешко уклопити школске и спортске обавезе,
такмичење на ком си добила похвалу. али ја се не бих одрицала ни школе ни тениса.
Честитамо ! Откуд љубав према биологији? Поред тога завршила сам основну Музичку
школу Јосип Славенски.
- Биологију волим од малих ноду, али оно што
За крај. Коју средњу школу би волела
ме је највише опчињује јесте како уписати ?
функционише људско тело. Од малена сам
волела да прелиставам и читам разне књиге и - С обзиром да највише волим природне
енциклопедије и гледам слике у њима. Било науке, без икакве дилеме желела бих уписати

ми је фасцинатно како сва жива бића на око Гимназију ЈЈ Змај.

изгледају тако једноставно, а заправо унутар Хелена Глигорић, 6/5
њих постоје механизми који их одржавају у

животу а да тога нису свесни. Током

школовања, наравно, заинтрегирале су ме и

други предмети, али и даље највише волим

биологију.

Какви су утисци са такмичења?

- Веома сам задовољна својим успехом ове
године. На почетку нисам очекивала да
стигнем до републичког такмичења зато што
сам са уживањем решавала те задатке и
научим нешто ново. У сваком случају, било је
дивно искуство које ћу памтити до краја

живота.

Да ли имаш интересовања још према неким
предметима ?

- Поред биологије волим и већину других
предмета. У свом школовању ишла сам
натакмичења из математике, српског језика,
хемије и историје. Била сам и на њима
успешна, али нисам изборила републичко

такмичење као из биологије.

Да ли ти се свиђа Дан природних наука у
нашој школи?

- Веома ми се свиђа Дан природних наука.
Организација је била фантастична и било ми
је драго због великог броја љубитеља
природних наука који су учествовали на
манифестацији, као и они који су дошли да

нешто сазнају, и открију нешто ново.

Чиме се бавиш изван школе ?
- Изван школе највише се бавим спортом који

3

Наш интервју: Катарина Ајдер, 8/6

За почетак представи се нашим За крај. Које утиске носиш из

читаоцима ? наше школе ?Шта или ко ће ти

- Здраво свима. Ја сам Катарина највише недостајати ?

Ајдер и ученицам сам 8/6 разреда. - Носим веома лепе утиске и

Ове школске године изборила си највише ће ми недостајати
пласман на републичко друштво из разреда.

такмичење из биологије.

Ћеститамо! Откуд љубав према Хелена Глигорић, 6/5
биологији ?

- Хвала. Од малих ногу сам била
упозната са биологијом, зато што
је моја бака професор биологије.
Због тога сам имала велико
интересовање за биологију.

Да ли си се такмичила из јо неког
предмета ?

- Ишла сам на такмичење ис
српског језика, али нисам имала
неки успех.

Да ли се и чиме бавиш изван
школе ?

- Тренирам одбојку већ шест
година у одбојкашком клубу у
нашој школи. Такође, у слободно
време волим да цртам и сликам.

У јуну завршаваш осми разред. Да
ли си се одлучила коју средњу
школу би волела уписати ?

- Волела бих да упишем Гимназију
Исидора Секулић, природни смер.

4

Наш интервју: Лана Ристић, 7/6

За почетак представи се нашим читаоцима ? изводећи експерименте из хемије , физике и

- Ја сам Лана Ристић. Ученица сам 7/6 у ОШ биологије. Било би добро да наредне године
простор буде већи да би још више ученика
Жарко Зрењанин у Н.Саду. Моји брат и сестра узело учешћа, као и посетиоци.
су близанци и похађају исту школу.

Из биологије си изборила Републичко За крај., чиме се бавиш изван школе ?
такмичење. Откуд љубав према биологији ?
- Идем у редовну Балетску школу Исидор
- Моја мама је лекар, а тата инг. Машинства. Бајић у Н.Саду. И тамо сам, као ученик
Вероватно је то утицало нна мене да заволим четвртог разреда, мали матурант. Балетску
природне науке, а посебно биологију. школу похађам сваки дан и то ми одузима
доста времена.. Када завршим балетску школу
Какви су утисци са такмичења ? имаћу више времена за спорт и дружење са
другарима. У слободно време волим да цртам.

- Такмичење је било узбудљиво и Хелена Глигорић, 6/5
интересантно. Ове године је учествовало око
500 ученика и имала сам прилику да упознам
децу из разних крајева Србије. После
такмичења смо сви заједно са студентима
биологије посетили Ботаничку башту

Јевремовац и прошетали центром Београда.

Да ли имаш интересовања још према неком
предмету?

- Ове школске године сам учествовала на
такмичењу из Технике и технологије и хемије.
Из хемије сам на Окружном такмичењу

освојила треће место.

Како ти се свиђа Дан природних наука, на
којем си и сама узела учешћа ?

-Дан природних наука је добро замишљен и
сви смо показали велико интересовање за

природне науке. Добро смо се забавили

5

Дан природних наука 14.05. 2022.

Након пауте због Корона пандемије., вратили смо се одржавању
традиционалне манифестације — Дан природних наука. Као и до сада
учешће у промоцији природних наука узели су ученици од петог до осмог
разреда, као и предметни наставници.

6

7

8

9

10

11

12

13

ТАКМИЧЕЊА

ЛЕНА ЈПВАНПВИЋ 7- 5 ИСИДПРА ПЕЈИЋ 6-7
II МЕСТП III МЕСТП

ФИЗИКА -
ЈПВАНА САВИЋ 7-5
ППШТИНСКП
ТАКМИЧЕОЕ ппхвала

А.УТЈЕШАНПВИЋ

14

ЛЕНА ЈПВАНПВИЋ 7- 5
II МЕСТП

ФИЗИКА ИСИДПРА ПЕЈИЋ 6-7 -
III МЕСТП
ПКРУЖНП
ТАКМИЧЕОЕ

А.УТЈЕШАНПВИЋ

Јпвана Савић Милпш Драгић 7-2
III МЕСТП 7-5 I МЕСТП

Лана Ристић Никплина Пантић
7-6 I МЕСТП II МЕСТП 7-1

ХЕМИЈА

ППШТИНСКП
ТАКМИЧЕОЕ

Илија Матић Урпш Јакпвљевић
7-1 II МЕСТП 8-5 II МЕСТП

Данијела Салатић

15

Илија Матић
7-1 III местп

Лана Ристић
7-6 III местп

ХЕМИЈА

ПКРУЖНП
ТАКМИЧЕОЕ

Милпш Драгић
7-2 III местп

Данијела Салатић

Андреј Мујанпвић Страхиоа Пкиљевић
5-1 II местп III местп 5-5

Исидпра Гаћина Дуоа Шкпрић
I местп 5-1 II местп 5-1

Јана Смиљкпвић
5-1 I местп

БИЛПГИЈА Никпла Гоатпвић
6-5 III местп
ППШТИНСКП

ТАКМИЧЕОЕ

Катарина Ајдер Ленка Вуксанпвић
8-6 III местп 8-2 III местп

Кристина Кпјић Лана Ристић
Милица Петкпвић 7-6 III местп

16

Андреј Мујанпвић Страхиоа Пкиљевић
5-1 III местп III местп 5-5

Исидпра Гаћина Дуоа Шкпрић
I местп 5-1 III местп 5-1

Јана Смиљкпвић
5-1 III местп

БИЛПГИЈА Никпла Гоатпвић
6-5 II местп
ПКРУЖНП

ТАКМИЧЕОЕ

Кристина Кпјић Лана Ристић Катарина Ајдер Ленка Вуксанпвић
Милица Петкпвић 7-6 I местп 8-6 II местп 8-2 II местп

ПЛАСМАН НА ПЛАСМАН НА ПЛАСМАН НА
РЕПУБЛИЧКП РЕПУБЛИЧКП РЕПУБЛИЧКП

ППХВАЛА ППХВАЛА

17

Свечаност поводом доделе захвалница школе

Дана 16. јуна у малој сали школи одржана је мала свечаност поводом
додела захвалница школе ученицима који су постигли успехе на
такмичењима представљајући нашу школу. Свечаност доделе захвалница
приредила су педагози школе Ивана Лазић и Жана Манић. Захвалнице је
ученицима уручио директор школе Жарко Мушицки.

чланови редакције часописа Фокус

Наставница биологије Милица Петковић са својим такмичарима који су нас
представљали на Републичком такмичењу из биологије: Ленка Вуксановић 8/2,

Катарина Ајдер 8/6 и Лана Ристић 7/6. Такмичење је одржано на Биолошком
факултету у Београду.

18

19

Матурско вече

20

21

22

Драги осмаци,
пуно успеха и
среће у даљем

животу !

Лединци - Лиман

23

ВЕЛИКАНИ НАУКЕ: Јосиф Панчић

Јосиф Панчић (Угрини 1814 - Београд 1888) био Од лекарске праксе није могао да се прехрањује,

је лекар, ботаничар и први председник Српске јер није имао довољно пацијената, који су

краљевске академије. већином били сиромашни. Провео је две године

у Руксбергу у Банату, где се бавио и васпитањем

деце власника тамошњих рудника Хофмана. За

то време је упознао флору Баната, обишао је

и Делиблатску пешчару и пео се на Карпате, a у

рудницима је наишао на многе интересантне

стене и минерале. Прикупио је доста

интересантних биљака из флоре Баната.

Одатле се упутио у Беч да доврши свој хербар,
који је око Пеште, Будима, и по Ердељским и
Банатским Алпима сакупио, a уједно и да боље
Јестаственицу проучи. У бечком Природњачком
музеју је проучио и одредио своје прикупљене
биљке, a у исто време је пратио и предавања
чувеног ботаничара Ендлера.

Крајем исте године добио је премештај

у Крагујевац и постављен је на упражњено место

за привременог окружног лекара 1847. године. За

време боравка у Јагодини Панчић је одлазио и

у Ћуприју и ту је упознао Људмилу,

ћерку барона Кордона, коју је затим као лекар у
Открио је нову врсту четинара која је по њему Крагујевцу испросио и у јануару 1849. године се
названа Панчићева оморика, а по њему је венчао у Ћуприји.
назван и највиши врх Копаоника—Панчићев

врх. На њему се налази маузолеј са његовим

посмртним остацима. Професор природних наука
Родитељи су му били сиромашни, a стриц му је

био архиђакон у Госпићу, те га је он узео себи и Идуће 1850. године примљен је за

старао се о његовом школовању . Основну школу члана Друштва српске словесности, a y 1853.
завршио је у Госпићу у Лици, a гимназију године је постављен за професора природних
у Ријеци. Јосиф је из Ријеке прешао у Загреб да наука у Лицеју, најпре за професора, a када
би наставио школовање у високој школи Regia је 1854. године примљен у српско поданство, др
Academica Scientiarum. У додиру са Јосиф Панчић је постављен за редовног
неким Мађарима сазнао је да у Пешти постоји професора у Лицеју. Примљен је за члана
Медицински факултет, на коме се у то време Друштва српске словесности и постављен је за
одржавала и настава из природних наука. Панчић професора у Лицеју, иако до тада није, сем
је завршио медицински факултет у Пешти и докторске дисертације, имао ниједан публикован
постао доктор медицине 1842. године израдивши научни рад. Постављен је за професора само на
тезу Taxilogia botanica, коју је посветио своме основу сазнања и уверења да је он најбољи
стрицу Гргуру. Током студија у Пешти морао је познавалац флоре Србије. Основао је Београдску
да се издржава, дајући приватне часове из ботаничку башту 1874. године.
француског и италијанског језика. То му је

односило много времена и услед тога се његово

студирање отегло. Панчић није желео да ступи у

државну службу и решио је да ради приватно

као лекар.

24

Године 1855. Панчић је први пут чуо да у
Западној Србији постоји посебна врста четинара
- оморика. Десет година касније је добио две
њене гране. Требало је да прође још десет
година да на планини Тари, у засеоку
Ђурићи, 1877. године пронађе до тада непознати
четинар - оморику која је по њему добила име -

Панчићева оморика (Picea omorika (Pančić)
Purkyne) Током свога вишегодишњег рада
открио је 102 и описао око 2.500 биљних врста.
У Лицеју и доцније у Великој школи Панчић је
остао до краја живота.
По њему је названа и Панчићева поточарка.

Панчић је умро 8. марта 1888. године усред рада,
ведар, свестан и приљежан. Предговор за
„Ботаничку башту“ довршио је неколико дана
пре смрти. „Првенац Балканског полуострва“
радио је и за време боловања.

Значајна дела

Панчићево најзначајније писано дело је први
опис флоре Србије: Флора кнежевине
Србије (Flora Principatus Serbiae). Или
васкуларне биљке, које у Србији дивље
расту. Књига је изашла из штампе 1874. године,
а 1884. издати су њени додаци (Additamenta).
Књига је доживела безброј посмртних издања.
Иако је био научник, начин писања Ј. Панчића
био је свима разумљив, и литерарно веома леп.

25

ВЕЛИКИ ИЗУМИТЕЉИ

Године 1894. Циолковски је
КОНСТАНТИН ЦИОЛКОВСКИ дизајнирао авион са металним

Открића овог великог руског оквиром, али се прилика за
проналазача омогућила је изградњу таквог уређаја појавила

аеродинамику и астронаутику тек након двадесет година.

довести до новог нивоа.

Константин Едуардович је 1897.

године завршио рад на тунелу.

Захваљујући издвојеним

субвенцијама, израчунао је отпор

лопте, цилиндара и других тела.

Добијени подаци су касније

широко коришћени у његовим

радовима Николаја Жуковског.

ЛЕОНАРДО ДА ВИНЧИ

Изумитељи, познати по својим
брилијантним идејама, нису увек

имали прилику да своје идеје
претворе у стварност. На пример,

цртежи падобрана, авиона,
робота, резервоара и бицикла,
који су настали као резултат

опрезног рада Леонарда да
Винчија, остали су дуго
непотврђени. У то доба

једноставно није било инжењера и
није било могућности за примену

таквих грандиозних планова.

26

ВЕЛИКИ ИЗУМИТЕЉИ

АЛЕКАНДАР ГРАХАМ БЕЛ Први авион на свету; Модел
подморнице, којег је Александар
Многи проналазачи, познати по
својим открићима, помогли су да назвао бродом за хидрофоил.
наш живот буде још бољи. Исто се
може рећи и о Александру Белу. ЈЕРОМЕ ХАЛ ЛЕМЕЛСОН
Захваљујући свом мучном раду,
Ове велике проналаске
људи су могли слободно да човечанства као факс машине,
комуницирају, хиљадама
километара одвојеним, а све бежичног телефона,
захваљујући телефону. Бел је аутоматизованог складишта и
изумео аудиометар - посебан
траке касете су јавности
уређај представили Јероме Лемелсон.

Осим тога, ови научници су
развили технологију за

дијамантски премаз и неке
медицинске уређаје.

који одређује глувоћу; Уређај за
тражење блага - прототип

модерног металног детектора;

27

Дан воде 22. март

28

29

Излет: Виминацијум - Свилајнац

Излет је планиран у оквиру пројектне наставе „Од ћелије до организма „ и „ Ручак у неолиту“.
На излет је ишло 100 ученика 6, 7 и 8. разреда, љубитеља биологије и географије, као и 5 наставница
Кристина Којић, Драган Бечелић, Тања Мудрински, Милица Петковић и Душица Пишталовић.

У оквиру излета посетили смо: Природњачки центар у Свилајнцу којег чини
Природњачки музеј, Дино парк и изложба Геолошки времеплов, која представља настанак планете
Земље и њен развој кроз епохе све до постанка човека. Посетиоци доживљавају својеврсно путовање у
прошлост кроз приказе геолошке историје Земље од Великог праска до појаве савременог човека. То је
приказ еволуције планете Земље кроз илустративне примере геолошких ера и периода, као и кључних
догађаја у еволуцији живог света.

Други део посете је био у Виминацијуму, археолошко налазиште у близини Костолца и
Пожаревца. Виминацијум је био римски војни логор и град у периоду од I до VII века. Био је један од
најзначајнијих војних логора на Дунаву, а једно време и главни град римске провинције Горња
Мезија.

У повратку у Нови Сад ученици су решавали квиз који се односи на све што су научили на
овом излету. Прва места су освојили Драгана Иванов у аутобусу бр, 2 и Растко Полић у аутобусу бр.1,
друго место Лука Хорват у аутобусу бр. 2 , а Ива Плазонић у аутобусу бр.2, треће место Марко Тривић
аутобус 1. и Филип Радић у аутобусу бр.2. Наставница Кристина , креативац нашег тима, се побринула
за похвалнице.

На задовољство деце и наставника, све је протекло у најбољем реду. Ученици су проширили
своја знања из биологије и географије на забаван начин и прикупили ингормације за пројектну
наставу следеће године. Сва деца су била веома задовољна, појединци одушевљени, овим видом
наставе и изразили жељу да се и следеће године организује сличан излет.

30

Због криволоваца и слабе репродутивности (једно FOKUS
младунче сваке треће године) медведић панда је пред
истребљењем. У шумама Кине и у Зоо вртовима у свету Главни и одговорни уредник:
укупно има свега 1256 ових симпатичнх лењиваца. Александар Утјешановић

На планети Земљи годишње нестане око 600 биљних и УРЕДНИК:
животињских врста. У току је шесто масовно одумирање Хелена Глигорић, 6/5
живота на Земљи од њеног настанка. За то је великим делом
крив — човек. Спашавањем угрожених врста оверавамо себи
визу за будућност.

ЛЕКТОР:
Зорица Николић

Е-mail:
[email protected]

LINK:
http://anyflip.com/homepage/xxza

31

https://www.facebo32ok.com/pg/KFPMF