polet_51_za korekturu (1)

LI^NA KARTA [KOLE 1939. {kola “Aleksandar Ujediniteq” 1944 - 1946. Narodna osnovna {kola Kraqevo 1946 - 1949. Osnovna {kola Kraqevo 1949 - 1955. Osmoletka br. 2 Rankovi}evo 1955. “Jovo Kursula” - Kraqevo 1962. Iza{ao prvi broj lista “Polet” 1965. [kola preme{tena na novu lokaciju, u novu zgradu 1970. “Novembarska nagrada” Kulturno-prosvetne zajednice Kraqeva 1971. Veliko priznawe Republike Srbije, nagrada “25. maj” 1990. Dogra|en novi blok {kole 2012. 50 godina “Poleta” 2016. 50. BROJ “POLETA” [KOLA DANAS Broj odeqewa: 24 - od I do IV - 12 - od V do VIII - 12 Broj u~enika: 626 i z p r a urednika e OSAM VEKOVA SRPSKE KRAQEVSKE KRUNE Pre osam vekova, manastir @i~a svedo~io je ra|awu srpske dr`ave. Na budu}em grbu na{eg grada utkana je najsjajnija ‡ prva od sedamzlatnih kruna. Dve godine kasnije, ro|ena je na{a samostalna crkva, a Stefan Nemawi} je i bratskom rukom, oven~an za prvog srpskog kraqa. Sredwi sin rodona~elnika dinastije Nemawi}a, koja je na{u dr`avu uzdigla me|u najmo}nije u tada{wemsvetu, upam}en je po diplomatskimuspesima i vladarskomume}u koje je doprinelo napretku i razvoju srpskog naroda, dr`ave i crkve. Ipak, taj je put bio veoma mukotrpan, trnovit i neizvestan... Pratili su ga mnogi sukobi, kako dr`avni tako i bratski. O toj uspe{noj borbi svedo~e vekovi i na{ grad sa sedamkruna. Uspeh ni danas nije zagarantovan. On se nasle- |uje, ali se mora ~uvati i izgra|ivati. A kako? Imamo se na koga ugledati! Ivica Milinkovi}, direktor {kole NAGRA\ENI LITERARNI RAD NA SAVINOM PUTU Pro{lo je mnogo vekova, ga da nadja~a zlo, da ne tuguje. mnogo buna, ratova i stradawa. Pomiriti zava|enu bra}u, pomo}i nemo}nom, Pro{lo je mnogo osvaja~a, pru`iti ruku siromahu, dati nadu ubogom, udahnuti vladara i vojskovo|a. Pro{lo veru bezbo`niku ‡ to su dobra qudske du{e. Budimo je, ali samo jedan lik, jedan glasnici wegovog dela, wegovog dobro~instva. Budimo ~ovek, jedan posle osam vekova, stoji kao stub savesni u~enici wegovog isceliteqstva, wegovog qudskosti i srpstva, stoji kao oli~ewe dobrote i u~ewa, wegovog morala i qudske vrednosti. Kao qubavi, i u~i nas, i pokazuje namput. mudrac i za{titinik, putuje kroz vreme, zbog nas, da Pre mnogo vekova, de~ak u godinama kao mi sada, odr`imo duhovne i moralne vrednosti, jer Sveti Sava, umesto da vlada, da ratuje i kao plemi} da materijalno ubija ~ovekovu du{u i, kako i sam ka`e: gospodari, u`iva u svojoj skromnosti i sawari o Bogu i “Ako ~ovek i sav svet ste~e, a du{u izgubi, kakva je veri. Lepotu `ivota vidi u duhovnom miru i dobroti korist?” Na zlo se ne odgovara zlom, umesto mr`we du{e. Svojom voqom i verom oja~ao je srpsku dr`avu i uvek ide qubav, u srcu svakog ~oveka treba da vlada srpsku crkvu, unapredio je srpski narod u `eqi da ga voqa za pra{tawem i dobrota. Sledimo Savin put, opismeni i prosveti, obnovio je i izgradio srpske budimo dostojni wegovih moralnih zadu`bina, budimo crkve i manastire, svetiwe na{e tradicije. On je prvi ponosni na @i~u, Studenicu i sve na{e spomenike arhiepiskop, prvi prosvetiteq, prvi diplomata, on je kulture i svedoke pro{losti. na{ vekovni u~iteq. Sve {to se vekovima prenosilo o Mislimo na ova dela, na ovakvu du{u, na ~estit dobrotvoru srpstva, sve {to sad i mi znamo o Svetom put, neka nam dobrota i qubav prema bli`wima te~e Savi, govori nam da je wegov put pravi put koji svaki venama ~itavog `ivota. Budimo zahvalni duhovnom pravoslavac treba da sledi. Bio je veliki za{titnik tvorcu, prosvetitequ srpskog naroda, ne samo 27. siroma{nih, uvek blizak “prostom” narodu, bodre}i januara, ve} svakog dana u godini. Milo{ ^oli} VII3 List u~enika i nastavnika O[ “Jovo Kursula” - Kraqevo* Broj 51* 15. februar 2016. * Glavni i odgovorni urednik Ivica Milinkovi} * Ure|uju Ivana Hasanovi}, Vojkan Jeremi} i Sa{ka Jovanovi} * Redakcija: Svetlana Filipovi}, Ana Milo{evi}, Qiqana Vujadinovi} * Lektori: Vesna Aksentijevi}, Svetlana Filipovi} i Jelena Beo~anin * List “Polet” iza{ao je prvi put povodom Dana {kole 15. februara 1962. godine * Sedi{te lista O[ “Jovo Kursula” - Kraqevo, Dositejeva 136. www.jovokursula.edu.rs e-mail: [email protected] str. 3

s t r. 4 s t r. 5 u k r a q e v u ` i v e k r a q e v i Pre osam vekova, Stefan Nemawi} srpski veliki tradicije pripisane Savi. `upan, je od rimskog pape Honorija III dobio kraqevsku Na crkveno‡dr`avnom saboru krunu, poslatu najverovatnije po papskom legatu u jesen odr`anom u @i~i 1221. godine stvorena 1217. godine. Postao je prvi oven~ani vladar Srbije, je sprega duhovne i svetovne vlasti i ona prvoven~ani kraq. Prema najnovijim istra`ivawima, je odre|ena kao mesto progla{avawa kada se uzmu u obzir latinski izvori i srpski izvor iz 16. arhiepiskopa i krunisawa budu}ih veka sa~uvan na latinskom jeziku, krunisawe kraqevskom kraqeva. Zbog wene neposredne krunom obavqeno je te godine u crkvi Svetog Petra i ugro`enosti, obzirom na geografski Pavla u Rasu, koja je do tada bila stona crkva u kojoj su polo`aj, od sredine 13 veka obavqana kr{tewa ~lanova porodice Nemawi}. Time je arhiepiskopi su stolovali u Crkvi Srbija stekla me|unarodno priznawe i vi{i rang u Svetih apostola u Pe}i, metohu @i~e. hijerarhiji sredwevekovnih hri{}anskih dr`ava. Prema Krunisawe se i daqe obavqalo u Crkvi @itijima Svetog Save, od Domentijana i Teodosija, Sava Hristovog Vaznesewa, prvom centru je nakon progla{ewa arhiepiskopije 1219. godine, i arhiepiskopije. sticawa posebnog prava da srpski arhiepiskop kruni{e Naseqe nastalo na drugoj obali Ibra iz koga se srpske kraqeve, krunisao Stefana u manastiru Hristovog razvio na{ grad, kome pripada i selo @i~a sa manastirom, Vaznesewa ‡ @i~i. Naj~e{}e se navodi da je krunisawe ostao je duhovno povezan sa tradicijom sredwevekovnog obavqeno na crkvenom saboru 1221. godine, mada se u krunisawa i samostalne arhiepiskopije. Zato je u literaturi pomiwu 1219, 1220. i 1222. godina. U novovekovnoj kraqevini i poneo imeKraqevo. Domentijanovom @itiju Sv. Save pomiwe se slawe izaslanika Metodija u Rim papi Honoriju II, kao {to je to Ivana Hasanovi}, prof. uradio i Stefan Nemawi}, {to je mo`da samo deo OSAM VEKOVA SRPSKE KRAQEVSKE KRUNE Literarni konkurs od prvog do ~etvrtog razreda VOLIM SVOJ GRAD najlep{i u prole}e kad sve ozeleni U gradu Kraqevu `ive Kraqei procveta. v~ani. Ne ! U Kraqevu `ive Preporu~io bih svima da Kraqevi! makar jednom posete moj grad. Ja sam ro|ena u ovom Veliki pozdrav izKraqeva! divnom gradu. Moj grad ima lepo ime. U wemu je sve lepo i ~isto. U Nemawa Jakovqevi} III 3 centru grada je spomenik koji zovemo Milutin i pokazuje nam srpskog vojnika. Imamo dosta parkova koji ulep{avaju na{ grad. Najvi{e volimmoj grad leti. Mogu da biram na kojoj }u se reci kupati. Na Ibru, Moravi ili Ribnici. Tata mi je pri~ao da je grad NAGRA\ENI RAD Kraqevo u pro{losti imao druga imena. Sada moj grad ima visoke Volim svoj grad, zato {to su Grad u kome sam ro|ena zove zgrade, lepe ku}e i ulice. U wemu za wega vezani neki doga|aji iz se Kraqevo. Prostire se izme|u dve imam prijateqe i ro|ake i volim pro{losti. Opisa}u vam jedan, po reke. Ibra iMorave. ga srcem i du{om. kojemje na{ grad dobio ime. U wemu `ivi moja porodica Neda Rajkovi} I 2 U mom gradu postoji i svi oni koje volim. Ima razne nekoliko crkava i manastira. znamenitosti i parkove. U wemu se Izdvoji}u jedan manastir koji se nalazi muzej i moja {kola. Ima i nalazi u @i~i. U tom manastiru, puno zanimqivih radwi. U centru nekada davno, krunisano je sedam grada, na trgu, nalazi se spomonek kraqeva. Po tome je na{ grad koji predstavqa veliki sun~ani dobio ime. sat. Volim sa roditeqima da se Ovde se odr`ava mnogo {etam kejom uz obalu reke. Tu su i manifestacija. Izdvojio bih moj drugari sa kojima se lepo Veseli spust. Leti se {etamo zabavqam. To jemoj grad. gradskim kejom koji se nalazi u Volim svoj grad i uvek }u ga blizini reke Ibar. U centru grada nositi u srcu. nalazi se spomenik srpskom junaku, zvani Stefana Glav~i} III 3 “Milutin”. Grad je Hram Svetog Save u Kraqevu ~etkicom Aleksandre Tanaskovi} VI2 (iz Hilandarskog Tipika Svetog Save) “A samo na jedno paziti : po vrlinama `iveti i naravno vladati se, i ni{ta drugo ” Godine 1175. od oca Nemawe i majke Ane rodio se princ Rastko, velika radost za svoje roditeqe, ali i za srpski narod. Neki qudi ka`u nam da nam je sudbina odre|ena ro|ewem, a neki da sudbinu biramo mi samo. Svejedno, Rastko je od rane mladosti krenuo putem koji se razlikovao od ostalih. Daleko je krenuo, a jo{ daqe stigao. Dobar, pametan i skroman bio je ponos svojih roditeqa i u~iteqa. Kada je odrastao, shvatio je da su vlast, bogatstvo i slava i wihov sjaj prolazni. Znao je da je sre}a negde mnogo daqe od ovoga sveta. Slede}i svoje srce i svoje ideale, Rastko je jednog dana napustio roditeqski dom i oti{ao u Svetu Goru, mesto na kome je mogao da ne|e du{evni mir. Rastko je oti{ao i postao Sava. Po{ao je na put zbog sebe i svog naroda i dr`ave. Predosetio je istoriju koju treba stvarati i odva`io se da je stvara. On je video nevidqivo, ~uo ne~ujno i dotakao neopipqivo. Nau~io je narod {to je pra{tawe, mirewe, znawe, ~ast i dostojanstvo. Ohrabrio nas je za napornu trku do pobede. Sveti Sava je tu, i daqe `ivi me|u nama i `ive}e dugo, jer je na svom putu zasadio seme qubavi, dobrote, znawa i po{tewa. Matija Ivankovi} VII3 I A R M \ I ] I W A M E N T S A I K O N A [ K O L A [ A P K R S T A [ M P O J O R O O T K F C J S O V I M U R Z V U H A A I I O S A S T U D E N I C A B N A C N K R R A D K N F Z R T I A P I S T ] N A F E T S N J M O R P R V I M I A A L I P R A V D A N K I F N O B P O K S I P E I H R A B R E \ U L A K @ B O G A F S R A ^ A R V P R I N C ВУКАН, СТУДЕНИЦА, ИСПОВЕДНИК, ВРАЧАР, ПРИНЦ, СТЕФАН, ПРВИ, АНА, ТРНОВО, ТРОПАР, МОШТИ, АНАСТАСИЈА, АРХИЕПИСКОП, БОЛНИЦА, ЖИЧА, СИН, СРБИЈА, НЕМАЊИЋ, ПРАВДА, МИР, ИКОНА, КАЛУЂЕР, БОГ. ВУКАН, СТУДЕНИЦА, ИСПОВЕДНИК, ВРАЧАР, ПРИНЦ, СТЕФАН, ПРВИ, АНА, ТРНОВО, ТРОПАР, МОШТИ, АНАСТАСИЈА, АРХИЕПИСКОП, БОЛНИЦА, ЖИЧА, СИН, СРБИЈА, НЕМАЊИЋ, ПРАВДА, МИР, ИКОНА, КАЛУЂЕР, БОГ. Osmosmerka Osmosmerka o Svetom Savi Матија Караклић V1 ПЕСМА О СВЕТОМ САВИ Валентина Нешковић VII1 Био је велики човек, Сада у нашим срцима спава, Наш заштитник, Свети Сава. Син једног владара, Учио је људе шта је вредност права, Наш учитељ, Свети Сава. Школама се ори химна твоја, И све се злати од дечјег поја. Сви волимо нашу славу Светог Саву. NA PUTU SVETOG SAVE На празник преноса моштију Светог Саве Српског, 19. маја 2016. ученици другог разреда ОШ "Јово Курсула" присуствовали су литургији у Храму Светог Саве по благослову старешине Храма и уз сагласност директора школе. Литургији су присуствовали ученици који похађају верску наставу, али су се њима прикључили и ученици који похађају грађанско васпитање, који су пожелели да се причесете телом и крвљу Христовом. Деци је после причешћа припремљено и мало послужење. Овај догађај је потврдио јединство Цркве Божије и нераскидиву везу између Цркве и школе, која је вековима грађена на темељима светосавља и православља. Снежана Секулић, вероучитељ

8 1 8 1 8 1 str. 6 str. 7 to smo mi... osmo jedan, dva i tri osmo jedan osmo tri osmo dva Kada se pomene na{e odeqewe, prvo {to vam padne na pamet jesu nesta{luci. Svesni smo svojih mana, ali i mnogobrojnih vrlina koje nas krase. ^esto gre{imo i izuzetno cenimo onu narodnu izreku “Na gre{kama se u~i”. Uprkos tome {to smo razli~iti, kada se ujedinimo, li~imo na veliku slo`nu porodicu. Me|u nama stasavaju budu}i uspe{ni sportisti, nau~nici, doktori, zanatlije... Razli~itog smo karaktera, ali uvek na|emo zajedni~ki jezik. U {koli nas u~e {ta je reakcija i ubrzawe, ali i da budemo dobri, vredni i po{teni. U se}awu }e nam zauvek ostati dogodov{tine sa ~asova, ekskurzija, {kolskog dvori{ta. Bli`i nam se jun, ujedno i kraj na{eg dru`ewa i zajedni~kog odrastawa. Se{}emo u nove {kolske klupe, krenuti drugim putem, hodati novim hodnicima. Se}a}emo se ovih dana sa osmehomna licu. Zorica ]iri}, na{a razredna, zaslu`na je za ovu ~etvorogodi{wu avanturu. Nadamo se da }emo zauvek ostati dobri drugovi iqudi. Elena Radi~evi}, Julija Vidi} Kao {to su najlep{i kola~i nastali me{awem najrazli~itijih sastojaka, tako je i na{e odeqewe nastalo od “Vinkinih pala~inki” i “Qiqinih medewaka”. To su potpuno suprotni sastojci, kao Antarktik i Afrika, ali kao {to znate, suprotnosti se privla~e. Potpuno razli~iti, ipak smo spojili slagalicu od 21 dela sa natpisom“Biqine Pitagore”. Kako nam se pribli`ava kraj i ove {kolske godine, vi{e ne odbrojavamo dane do kraja, ve} cenimo svaku preostalu sekundu. Iako }e nam se putevi uskoro razi}i, zauvek }e postojati onaj jedan zajedni~ki koji nas spaja ‡ put uspomena. Kada krene{ na{im putem dugim 2002 uspomene, prvo na{ta nailazi{ jeste bilbord sa svim mogu}immolitvama. Odwega skrene{ levo za 90 stepeni i nalazi{ se ispredfabrike pu{kica sa ku}nim redom be`awa i prepisivawa. Zatim se okrene{ desno, pro|e{ sve formule piramide i prizme i do|e{ do `ivotiwskog carstva. Iza wega, nalazi se raskrsnica gde ~ekamo voz koji vodi do sveta odrastawa. Tada se svi zajedno posledwi put okre}emo za 180 stepeni i pre ukrcavawa pozdravqamo sa na{om razrednom i jedni sa drugima, zahvaqujemo na svim uspomenama koje }emo pamtiti, koje ne smemo zaboraviti jer sve je bilo lepo. Aleksandra Ivanovi}, Katarina Krsti}, Jana ]iri} Svako odeqewe je pri~a za sebe, pa i mi imamo pri~u na{eg odeqewa. Pri~a po~iwe ovako: U~iteqice nam nisu iste, al', bitno je da su namobe ostale bliske. Pa onda ovo: Na{e odeqewe me{awem je nastalo i vremenom je stasalo. Odeqewe nam je puno {ala, ~ak i dok se odgovara. I pred tablom i u klupi svi smo podjednako glupi. Crne liste ekolo{ke nisu, bar u bukvalnom smislu. Markerima smo po rukama pisali i na{a imena u klupe urezivali. ^ekali smo ekskurziju tako dugo i bilo je nezaboravno i ludo. Mi smo budu}i maturanti, al' jo{ uvek smo zafrkanti. Na{u razrednu mnogo volimo i uvek boqu ocenu ulovimo. Nastavnici na{i zaboraviti nas ne}e jer smo mi ipak lepi kao cve}e. Biseri na{i sme{ni su znamo, i jo{ }e ih biti, al' mi }emo ih kriti. I za kraj ove pri~e: Rasta}emo se, znamo ne}e biti lako, al' vole}emo se i to ba{ jako! Miqan Todorovi}, Dimitrije Bini}, An|ela Dragawac Tal en t o van i r o k e r i K ra q e va 8 1 8 1 8 1 8 1 8 1 8 8 3 8 3 3 8 3 8 3 8 3 8 3 8 8 2 2 8 2 8 2 8 2 8 2 8 2 8 2 a{a {kola se ukqu~ila u realizaciju projekta “Gitarom kroz {kole” udru`ewa “Rok Planeta”, koji je podr`an od strane Grada Kraqeva. Na mini koncertu su nastupali Npolaznici {kole gitare razli~itih uzrasta, od prvaka do sredwo{kolaca. Rok zvuci prolamali su se na{im holom i bili dinami~no propra}eni, kako od strane u~enika, tako i od strane nastavnika i roditeqa. Atmosferu je posebno podigao na{ u~enikVIII 2 Viktor Tanaskovi}, koji nam u nastavku prenosi svoje utiske sa takmi~ewa “Ja imam talenat” na kome je nastupio sa svojimbendom. Ve~e je. Kod ku}e sam. Dremam. Zvoni telefon. Javqam se. Sa druge strane na{ u~iteq gitare Xubo. Govorimi da “doletim” do studija. Ja letim. Tamome ~eka ekipa iz benda: “Idemo na talenat!”. Odmah hvatamo gitare, mikrofone, poja~ala i uve`bavamo hit grupe Van Gog “Neko te ima no}as”. I tako sedamdana. Probe su zvu~ale sasvimsolidno. Mene je, iskreno, jo{ u autobusu uhvatila panika. Kad smo stigli, namestili smo se i probali nekoliko puta. U pauzama smo upoznavali protivnike i lepo se dru`ili. Voditeqka Ana Mihajlovska intervjui{e na{eg glavnog gitaristu Dimitrija i bubwara Andriju i daje nam podr{ku re~ima: “A sada iza|ite i rokajte!”. Pesmom smo podigli i publiku i `iri na noge. Mislim da smo mogli da odsviramo i boqe, ali nas je ubila trema. Komentari `irija su bili dobri. Pro{li smo daqe. Jej! Na`alost, na{e putovawe kroz takmi~ewe zavr{eno je u slede}em krugu, iako smo mnogo boqe svirali “Another brick in the wall” od “Pink Floyd”. Protivnik je jednostavno bio stariji. Nismo razo~arani, rokamo i daqe i promovi{emo dobrumuziku.

str. 8 str. 9 u^eni^ki ^eni^ki parlame nt i vr[wa^ki tim Bili smo gosti i doma}ini U~eni~ki parlament i Vr{wa~ki tim su se ove godine umre`ili sa U~eni~kim parlametomGimnazije. Gimnazijalci su nam se pridru`ili na jednom sastanku na{eg Parlamenta, a mi smo im posetu uzvratili. Tako|e, wihovi u~enici, predsednik parlamenta Stefan Milo{evi} i profesor Slobodan Stevanovi} u~estvovali su na na{em “Fer‡plej turniru” odr`anom u decembru. U~estvovali su u disciplini nadvla~ewa konopca. Sa jedne strane su bili u~enici Gimnazije, a sa druge strane wihovi i na{i nastavnici, zaposleni u {koli i roditeqi. U~enici su pobedili! U~eni~ki parlamet je kroz saradwu sa Umetni~kom {kolom, obezbedio pano u {koli koji krase radovi wihovih u~enika. Tako|e, na{i |aci zainteresovani za Umetni~ku {kolu bili su u prilici da posete wihove ~asove i da se ukqu~e u rad. i nastavnice Ivana i Milica ^lanovi Vr{wa~kog tima sa nastavnicom Milicom Pqaki} Ne hvalimo se humano{}u na{ih u~enika, ali ih hvalimo zato {to su humani! Novac od ulaznica za “Fer‡plej turnir” smo namenili za pomo} devoj~ici iz Kraqeva kojoj je pomo} neophodna. Od dela novca smo kupili slatki{e za u~enike [kole za osnovno i sredwe obrazovawe “Ivo Lola Ribar” iz Kraqeva. Svi u~enici na{e {kole bili su ukqu~eni i u akciju prikupqawa ukrasa, za drugare iz na{e {kole. To je bio samo nastavak saradwe, jer smo ih u junumesecu posetili i uru~ili prikupqene ~epove, i u~estvovali u akciji kupovine invalidskih kolica zawihovog u~enika. Predstavnici U~eni~kog parlamenta su prisustvovali tribini u O[“IV kraqeva~ki bataqon” na kojoj su u~enici iz O[ “Bra}a Vilotijevi}” govorili o digitalnom nasiqu. Na samoj tribini su aktivni bili i na{i u~enici, govore}i o svojim iskustvima. Iz ovoga je proistekla inicijativa U~eni~kog parlamenta da u goste pozove vr{wake iz O[ “Bra}a Vilotijevi}”, kako bi svi u~enici sedmog i osmog razreda na{e {kole bili u prilici da odgledaju kratak film i ~uju pou~nu pri~u o rizicima na internetu. ^lanovima Vr{wa~kog tima veoma se dopale izlo`be u Narodnom muzeju “Lovstvo u Kraqevu” i “Savatije Bo`i} ‡ izumiteq i konstruktor”. Zbog toga su predlo`ili da i drugari iz {kole pogledaju izlo`bu, {to su drugaci sa svojim u~iteqicama i {estaci sa nastavnicama rado u~inili. ^lanovima Vr{wa~kog tima veoma se dopale izlo`be u Narodnom muzeju “Lovstvo u Kraqevu” i “Savatije Bo`i} ‡ izumiteq i konstruktor”. Zbog toga su predlo`ili da i drugari iz {kole pogledaju izlo`bu, {to su drugaci sa svojim u~iteqicama i {estaci sa nastavnicama rado u~inili.

str. 10 str. 11 n a [ i n a j m l a l \ i \ a c i n a [ i n a j m l a l \ i \ a c i p r v a c i , d r u g a c i , t r e ] a c i p r v a c i , d r u g a c i , t r e ] a c i U {kolskoj 2015/16. prvaci su zasadili novca pripremimo matursko ve~e. Sa ovom svoje Paulovnije i zapo~eli tradiciju. generacijom prvaka zapo~eta je jo{ jedna Paulovnija je drvo koje veoma brzo raste i ideja tradicija, svaki |ak prvak je na kraju {kolske je da za osam godina, kada prvaci budu osmaci, godine dobio kwigu. pose~emo stabla, iskoristimo gra|u i od tog Pored toga, ova generacija je sa svojim u~iteqicama Mirom Smiqkovi}, Oqom Biseni} i Anom Milinkovi} pripremila prigodan program i pozdravila nove prvake prvog septembra. “ZNAM JA!” U~iteqice Ana Milo{evi}, Nata{a Erdoglija i Bojana Pavlovi} su tog dana najmla|e |ake na{e {kole povele na nezaboravno i vredno putovawe koje }e trajati osam godina. Upoznavaju}i se sa {kolskim prostorom na pitawe u~iteqice Nata{e, {ta zna~e brojevi ispod biste Jova Kursule, junaka iz Prvog srpskog ustanka, ~ije ime nosi na{a {kola, prvak Viktor se javio i rekao: “Znam ja! To je wegov broj telefona. ” Nakon nekoliko nedeqa {kolskog `ivota, u poklone koji su produkt ma{te i truda wihovih ~ast prijema prvaka u De~iji savez, uz podr{ku drugara. Ovom manifestacijom upotpuweno je u~iteqa, tre}aci su organizovali priredbu. obele`avawe De~ije nedeqa. Najmla|i u~enici na{e {kole, dobili su U okviru De~ije nedeqe, na nivou grada organizovana je manifestacija “[e{irijada”. U {koli su izabrani najkreativnije napravqeni {e{iri. U~iteqice Andrijana Karavidi} i Bojana Pavlovi} vodile su decu na manifestaciju koja je odr`ana na Trgu srpskih ratnika, gde su deca sa svojim pobedni~kim {e{irima predstavqala na{u {kolu. U decembru, sa ciqem podizawa ekolo{ke svesti, |aci tre}eg razreda, sa svojim u~iteqima Leonidom Bulatovi}em, Anom Keqevi} i Emilijom Jevti}, organizovali su “Eko projekat”. Na ~asovima odeqenske zajednice, od recikliranog materijala, pravili su razli~ite produkte koji su kasnije bili deo prodajne izlo`be. Deo izlo`be bio je Sne{ko Beli}, napravqen od ~a{a. “Eko projekat” se zavr{io priredbom posve}enom o~uvawu `ivotne sredine. Tako je nastala i pesma. EKOLOGIJA Bilo je nekada drve}a visoka, [uma {iroka, @ivotiwa divota. Nauka je to prava, Lepa kao nekada{wa O~i{}ena trava. [uma je bila lepa, Puna trave i cve}a, Sre}e bi bilo da je i danas ve}a. ^ovek je {umu kaznio, Tako {to je ispraznio. Tek na kraju on shvati, da treba da je vrati. Pitalo se jedno dete, Kakav si to svete? Smatra{ da je dobro oko tebe sme}e, A od toga {tete nema ve}e! Lana Bojani} III2 EKOLOGIJA Bilo je nekada drve}a visoka, [uma {iroka, @ivotiwa divota. Nauka je to prava, Lepa kao nekada{wa O~i{}ena trava. [uma je bila lepa, Puna trave i cve}a, Sre}e bi bilo da je i danas ve}a. ^ovek je {umu kaznio, Tako {to je ispraznio. Tek na kraju on shvati, da treba da je vrati. Pitalo se jedno dete, Kakav si to svete? Smatra{ da je dobro oko tebe sme}e, A od toga {tete nema ve}e! Lana Bojani} III2

s t r. 1 4 s t r. 1 5 d v o u g a o b r a ] e m i l o v a n o v i ] v o u g a o b r a ] e m i l o v a n o v i ] b i v [ i h u ~ e n i k a b i v [ i h u ~ e n i k a na[ e [ k o l e e [ k o l e Branimir Vladimir Kako je teklo va{e formalno to uzmemo u obzir, veze na{e porodice po patikama ili trenerkama koje nose, obrazovawe? sa O[“Jovo Kursula” su istorijske, da a da su te stvari ko{tale nekoliko ne ka`emmitske. prose~nih plata i da je (ne)mogu}nost Branimir: Osnovna {kola “Jovo da se ne{to ima, kao i ~iwenica da smo Kursula” 1990 ‡1998, Gimnazija Koja se}awa iz osnovne {kole `iveli u neposrednom ratnom Kraqevo 1998 ‡2002 onda serija su vam najupe~atqivija, mo`ete li okru`ewu, generisala jako puno neuspe{nih poku{aja da upi{em nampreneti deo? agresije, nasiqa i ostalih izrazito Kameru na Fakultetu dramskih Branimir: Prva stvar koja mi padne na negativnih emocija umetnosti da bi na kraju uspeo 2006. pamet svaki put kad se setim “Jovaka” Vladimir: Posle osnovne {kole, Da li je ne{to iz {kolskog je u~iteq Momo Vidi} i wegovo Gimnazija u Kraqevu, Pravni `ivota uticalo na va{a inte- insistirawe na razvoju kriti~kog fakultet na Univerzitetu u Beogradu resovawa i izbor profesije? mi{qewa, ~ak i u tom najranijem pa master studije iz filmske i periodu. Se}am se novog dela {kole Branimir: Pa, delimi~no. Tata Zoran televizijske re`ije na Fakultetu koji je otvoren te godine kad sam ja je ve}i deo mog {kolovawa bio dramskih umetnosti u Beogradu. krenuo u {kolu i na{eg ma{tawa da fotograf {kole. Pre petnaest godina u {to pre postanemo |aci vi{ih Vladimir: Baka mog prijateqa je “Poletu” ste pomenuti kao tre}a razreda da bismo mogli da koristimo govorila da ako je `ivot list papira, a generacija Milovanovi}a u {koli fiskulturnu salu. Se}am se da tu salu re~i se}awa, u po~etku ~ovek pi{e “Jovo Kursula”. Kakva je veza va{e nikad nismo koristili jer je ona vrlo krupnim slovima, kada potro{i porodice sa ovom {kolom? postala dom izbeglicama koji su prostor onda pi{e sve sitnijim be`ali od rata koji je tada besneo. slovima izme|u redova i na kraju, Branimir: I to nije jedini put da sam Vladimir: U osnovnu {kolu sam i{ao naprosto, nema mesta za nova se}awa. pomenut u “Poletu”. Pre 19 godina kao od 1988. do 1996. i to je vreme velikih Na taj na~in do`ivqaji iz ranog osmak sam uradio intervju sa svojim {kolskim dru{tvenih promena pra}enih detiwstva i mladosti ostaju kao drugom Nikolom Kova~evi}em, ima ratovima, sankcijama, strahovitim najsna`nija se}awa koje imamo i ja im ifotka. siroma{tvom, ali i sveop{tom se ~esto i rado vra}am kada tra`im Vladimir: Baka je bila u~iteqica u {koli, otac krizom vrednosti i velikom agresijom inspiraciju za stvari kojima se bavim. je i{ao u tu {kolu, amajka u dru{tvu. Ukratko, haos. Moja Ako bih morao da izdvojim jednog sada radi u {koli kao vaspita~ica najsna`nija se}awa dakle ti~u se tih nastavnika koji je na mene puno uticao tako da su na{e porodi~ne veze sa {kolom krupnih promena koje su se de{avale na razne na~ine, to bi onda bio vrlo intenzivne. Na{a paralelno sa pubertetom, koji je sam profesor srpskog jezika Radomir porodica je `ivela u zgradi koja je po sebi dovoqno komplikovan. U Jovanovi}, ~iji je pristup nastavi bio stotinak metara udaqena od {kole {kolu smo krenuli u socija-lizmu u toliko profesionalan da bi mu i “Jovo Kursula” pa smo Bane i ja, po kome smo, na~elno, svi bili jednaki, mnogi profesori univerziteta mogli prirodi stvari, upisani u istu {kolu. Postoji nosili smo plave uniforme, za Prvi pozavideti. Sve {to sam tokom celog zapravo jo{ jedna veza, ali sa maj grad je bio oki}en crvenim {kolovawa nau~io o jeziku, pravopisu istorijskom li~no{}u, Jovanom zastavama, a mi smo pevali himnu radu, i pisawu, ali i analizi kwi`evnih Kursulom li~no, koji je ro|en 1768. dok smo 29. novembra za Dan Republike dela, nau~io sam od wega. Profesor godine u Dowoj Gorevnici kod ^a~ka. polagali pionirsku zakletvu. I onda Jovanovi} je tako|e vodio i Dramsku To je selo iz kojeg dolazi ve}ina je za par godina, dok sam stigao do sekciju u kojoj sam provodio dosta ~lanova porodice sa tatine strane i u vi{ih razreda taj ~itav jedan svet vremena i za koju me vezuju najlep{a kome roditeqi danas`ive. Se}amse da brutalno razru{en a da novi nije se}awa. ^ak i sada, dok pi{em ovo, smo kao deca na{li neku staru, ~estito uspostavqen. U na{em zami{qam da }e on to morati da razru{enu ku}u u {umi pored sela i da svakodnevnom `ivotu je to zna~ilo da pregleda i nijemi svejedno. smo ma{tali da je to zapravo ku}a u su odjednomdeca po~ela da se razlikuju kojoj je odrastao Jovo Kursula. Kad sve Koji su faktori van {kole neverovatne lokacije, sa nekim od Kako opisujete posao kojim se uticali na Va{a interesovawa? najve}ih umova dana{wice u svojim bavite? profesijama. Spavao sam u џungli i Branimir : Tata. Sve to {to je on Branimir : Zadu`en sam za izgled pustiwi, plivao sa slonovima, hodao radio, hteo sam i ja. Imao sam tu sre}u slike i u zavisnosti od pozicije u timu oko vulkana, gledao џinovsku morsku da mi sva oprema bude dostupna jer je u u kojem se nalazim, moja zadu`ewa i korwa~u kako pola`e jaja u pesak, to vremefotografija bila skup sport. odgovornosti variraju ‡ fotograf, vozio kajak na reci Mekong, od pastira Vladimir: Pa dva osnovna faktora snimateq, {venker, direktor u~io ~emu koja biqka na livadi slu`i, pored {kole‡ porodica i ulica. Na{i fotografije n a igranim i od doktora nauka u~io kako se sudaraju roditeqi su nas dobili kao jakomladi, dokumentarnimformama. protoni i {ta su to kvarkovi i bozoni, ali su uprkos tome, ili mo`da i ba{ Koji anga`man Vam je bio radio na muzi~kim spotovima bendova zbog toga, ulagali puno energije i najzanimqiviji i zbog ~ega? koje jako volim. qubavi u na{e vaspitawe i Vladimir: Imao sam priliku da Branimir : Ne mogu da izdvojim jedan, obrazovawe u tim nenormalnim upoznam veliki broj zanimqivih qudi dosta wih je nosilo sa sobom neka okolnostima. Baka je tako|e `ivela sa iz celog sveta od kojih se moglo ~uti formativna iskustva u nama do kraja `ivota, tako da je i ona puno toga pametnog i korisnog. Imao profesionalnom i li~nom smislu, ali svojim ogromnim `ivotnim iskustvom sam, a i daqe imam priliku da se rad na jednom dokumentarnom filmu bila jako prisutna u raznim dru`im i razgovaram sa nekima od mi je omogu}io da posetim CERN i segmentima na{eg vaspitawa. Bili najzna~ajnijih umetnika moje izbliza vidim ~ime se oni tamo bave. smo i ostali vrlo slo`na porodica u generacije i to su zaista lepe stvari. Znam da mi ne}ete verovati i da vam se kojoj smo o problemima razgovarali i Plovio sam okeanom od Indije do ovo ne}e svideti, ali u fizici je zajedni~ki ih re{avali, a to su, Barselone par nedeqa sa hiqadu istina. U~itefiziku, deco! ispostavi}e se, vrlo va`ne stvari za Japanaca kao stipendista neke `ivot. Sa druge strane, ulica je bila ^uli smo da ste bili deo ekipe organizacije, posetio sam jedan od nemilosrdna u to vreme pa sam, kao u snimawu kultnog filma najuzbudqivijih festivala na svetu‡ osetqivo dete specifi~nih “Montevideo”, mo`ete li nam Burning Man u Americi, u interesovawa, dobio toliko batina od preneti deli} atmosfere i utiske sa Demokratskoj republici Kongo u raznih lokalnih baraba da sam hitno snimawa? Africi i{ao sam duboko u џunglu da morao da nau~im da se branim. Razvio vidim retke preostale planinske Branimir: To je bio jedan od najve}ih sam najrazli~itije tehnike gorile i radio jo{ puno mawe ili projekata koji je ra|en kod nas u prilago|avawa i socijalnog vi{e zanimqivih stvari koje su posledwe vreme i bila je velika ~ast i pre`ivqavawa i to su stvari koje oboga}ivale moj duh i `ivotno privilegija biti deo te ekipe. tako|e ostaju za ceo `ivot. Tu sam iskustvo. Za ~oveka je vrlo va`no da Iskustvo rada na jednom takvom negde i uvideo snagu diplomatije, kao i putuje i na tomputu otkriva sebe i svet projektu je neprocewivo i kada, bismo sopstveni talenat da ubedim ve}u ali mi se ~ini da morali da merimo gram za gram, je podjednako va`no i grupu qudi da uradi ne{to, {to je na da zna gdemu je ku}a. mislim da sam vi{e nau~io tu, nego na primer vrlo va`no za snimawe fakultetu. Moj posao je bio da filmova. Se}am se da sam do osmog Znamo da ste zavr{ili Pravni prenosim atmosferu i utiske sa razreda posredovao u mirewu fakultet i da ste bili anga`ovani u snimawa pa mogu da vam poka`em kako zava|enih maloletni~kih grupa iz nekim dru{tvenim organizacijama i je to izgledalo kad se budemo videli. Pic male, Stare kolonije i Naseqa projektima, a da ste zavr{ili i Mo{e Pijade, pa smo tako pomireni master ‡Re`iju na FDU. Kako je Da li imate preporuku za nas? svi i{li da se kao bijemo sa do{lo do spajawa tih interesovawa? Branimir: Na|ite stvar koju volite i @enevcima. Vladimir: U najkra}im crtama, posvetite joj svu svoju pa`wu. Neuspeh [ta su vam va{e profesije pratio sam i poku{avao da razvijem je neminovan na tom putu i od vas donele (koji su to qudi, putovawa, razli~ita li~na interesovawa. Volim zavisi da li }ete da priznate poraz anga`mani)? pravo, ali mi je pravqewe filmova ili da poku{ate ponovo. Nije dra`e. Koliko dugo }u mo}i da `ivim garantovano da }ete iz prvog poku{aja Branimir: Moj posao je takav da mi je od svoje strasti da snimam filmove, a prona}i sebe. Budite uporni i radno mesto retko dva puta na istom da pravo tretiramkao hobi, vide}emo radoznali. Putujte. mestu i to me je dovodilo na neke Vladimir: Slu{ajte sebe i znajte da je jedna od retkih izvesnih stvari u `ivotu‡ rad. Jedino koncetrisan i posve}en rad (zagrevawe stolice) donosi rezultate, sve ostalo je ~ist }ar. Zato kwige, instrumente, alate (ili {ta god da je ono {to volite da radite) u ruke i samo to radite, {to vi{e vremena. Tako se postaje majstor svog zanata i u tomprocesu nema linije ciqa i nema penzije. Nema uspeha bez rada, a kada se on ostvari, podjednako je va`no, ali i te{ko, da se u tom uspehu i u`iva. Preporuka je, dakle, kombinacija rada i u`ivawa u`ivotu.

KUBA s t r. 1 6 s t r. 1 7 Produkt sa ~asova francuskog jezika Francuska kao inspiracija za ZANIMQIVOSTI O FRANCUSKOJ KOJE SIGURNO NISTE ZNALI Francuska (fr. La France), zvani~no Francuska Republika (fr. République française) dr`ava je u zapadnoj Evropi. Francuskoj pripadaju i prekomorske teritorije, od kojih Gvadelup, Martinik, Francuska Gvajana i Reinion, Majot (u Indijskom okeanu) predstavqaju punopravni deo Francuske Republike. Francuska je 42. dr`ava u svetu po povr{ini, a tre}a u Evropi posle Rusije i Ukrajine, i najve}a u Evropskoj uniji. Zbog specifi~nog izgleda geografske karte, Francusku popularno nazivaju i “{estougao”. Francuska je jedna od pet stalnih ~lanica Saveta bezbednosti i nuklearna sila. Francuski {kolski sistem poznat je kao jedan od najselektivnijih na svetu. Zavr{etak sredwo{kolskog {kolovawa obele`ava matura, odnosno Baccalaureat. Traje 12 godina, a sredwa {kola, tzv. licej, predstavqa zadwe tri godine u kojima se stavqa naglasak na jezike i kwi`evnost. [kolska godina se sastoji od tri tromese~ja koji po~iwu u septembru, januaru i aprilu. [kole u Francuskoj su velike i broje od hiqadu do tri hiqade u~enika. Odnos sa profesorima u {koli prili~no je formalan i obavezno pun po{tovawa. Obrazovawe se vrlo ceni u ovoj zemqi i od u~enika se tra`i da u~e sa razumevawem i analiziraju nau~eno. Francuski je zvani~ni jezik u mnogim zemqama, ukqu~uju}i: [vajcarsku, Kanadu, Obalu Slonova~e, Luksemburg, Monako, Kongo i Nigeriju. Oko 75 miliona qudi {irom sveta koristi francuski kao materwi jezik. Francuski jezik je drugi jezik u svetu {to se ti~e u~ewa (posle engleskog). Francuski je zvani~ni jezik Ujediwenih nacija. Po dodeli Nobelove nagrade za kwi`evnost, Francuska je prva zemqa u svetu. Po nagradama za matematiku, Francuska je druga u svetu. Francuska je dala veliki doprinos svetskoj nauci. Weni najzna~ajniji predstavnici su: fizi~ari Blez Paskal, Marija i Pjer Kiri, hemi~ar Antoan Lavoazje, biolog Luj Paster, matemati~ar Laplas, filozof Rene Dekart i mnogi drugi. Francuska je stvorila prvu univerzalnu Deklaraciju oqudskimpravima davne 1789. godine. Francuska je najpose}enija zemqa u svetu sa 75 miliona turista godi{we. Najpose}enija atrakcija u Parizu jeste Pariski Diznilend (13 miliona posetilaca), a zatim Ajfelov toraw (5, 5 miliona posetilaca) i Luvr (5 miliona posetilaca). Prva robna ku}a je osnovana u Francuskoj davne 1838. godine. Kakve jo{ zanimqivosti “krije” Francuska? Poznati francuski pronalasci su: balon za letewe, padobran i podmornica. Prema podacima iz 2004. godine, u Francuskoj je proizvedeno 56, 6 miliona hektolitara vina. Francuska je druga u Evropi po proizvodwi vina. Francuska proizvodi vi{e od 400 vrsta sireva. Francuski mu{karci imaju najni`i nivo gojaznosti u Evropskoj uniji, a `ene su druge, posle Dankiwa. U Francuskoj se svakodnevno objave po dve kwige o kulinarstvu. U pariskomregionu `ivi 20 posto Francuza. Pariz je poznat i pod nazivom “Grad qubavi”. Ajfelova kula (Ajfelov) toraw je metalni toraw sagra|en na Marsovim poqima u Parizu i danas je znamenitost i simbol Pariza. Sagra|ena je 1889. kao eksponat za Svetsku izlo`bu povodom proslave stogodi{wice Francuske revolucije. Do 1930. godine bila je najve}e zdawe na svetu sa svojih 300 metara visine. Ime je dobio po in`eweru koji ga je projektovao ‡Gistavu Ajfelu. Pont Neuf je najstariji most u Parizu. Trijumfalna kapija u Parizu je spomenik na Trgu [arla de Gola, tako|e poznatom kao “Trg Etoal”. Nalazi se na isto~nom kraju avenije Jelisejska poqa. Ovaj slavoluk je spomenik borcima za Francusku, posebno onimiz Napoleonovih ratova. Francuskafilmska produkcija je druga produkcija u svetu. Francuska je tako|e poznata i kao prestonica parfema. Nadamse da ste u`ivali ! Dragica Ostoji}, prof. Francuskog jezika

КАТАРИНА ПЕЈКОВИЋ VIII1 КАТАРИНА КРСТИЋ VIII3 КАТАРИНА КРСТИЋ VIII3 АЛЕКСА ЖИВАНОВИЋ VIII1 ЈУЛИЈА ВИДИЋ VIII1 АНСТАСИЈА САВИЋ VIII1 ЈОВАНА ЖИВКОВИЋ V1 СТЕФАН ПЕЈКОВИЋ VI2 МАГДАЛЕНА МАРКОВИЋ VI1 МАРКО МИЛЕНКОВИЋ VII 1 ФИЛИП ЂОКОВИЋ I1 KATAРИНА ДИКИЋ VIII2 KATAРИНА ДИКИЋ VIII2 АНА РЕЉИЋ V1 ЈОВАН БАЛТИЋ V2 АНГЕЛИНА ОБРЕНОВИЋ VII3 ИСИДОРА ЕРДОГЛИЈА VII2 НАГРАЂЕНИ РАДОВИ ПРВАЧКИ РАД ВИШИ РАЗРЕДИ

str. 21 Nagradni izlet za uspe{ne u~enike 5. VI 2016. na relaciji Krqevo, Svilajnac, Beograd, Kraqevo izveden je tradicionalni nagradni izlet za uspe{ne u~enike. Grupa u~enika sa predmetnim nastavnicima krenula je autobusom u 7 ~asova ispred Vojnog hotela. Raspolo`ewe i atmosfera savr{eni, divan sun~an dan. Oko 9 ~asova sti`emo u Svilajnac. Prirodwa~ki centar Srbije prikupili sami kustosi, naj~e{}e putem doga|aj. Najzna~ajniji me|u wima su Svilajnac predstavqa spoj nauke, poklona. Prikupqeno je preko sedam delovi ameri~kog tzv. Nevidqivog obrazovawa i turizma n a vrlo hiqada predmeta koji su klasifikovani u bombardera F‡117, No}ni soko i specifi~an na~in. Takav koncept ~ini muzejske zbirke. U~enicima su bili ameri~kog lovca bombardera F‡16 ga jedinstvenim u ovom delu Evrope. najinteresantniji "Kriva soba", ogledala Fighting Falcon koji su oboreni dejstvom Wegova atraktivnost ogleda se u koja izdu`uju, iluzije u prostoru, izlo`ba PVO VJ. jedinstvu velikog izlo`benog prostora igra~aka kao i fotoaparata, vergla, a U kasnim ve~erwim satima i zabavnog Dinoparka na otvorenom. najvi{e ogromne orguqe koje ~esto sti`emo u Kraqevo. Dan je protekao Izlo`beni prostor obuhvata: geolo{ki koriste muzi~ari jer su jedine koje su veoma brzo. Ekskurzije ovog tipa su vrlo vremeplov, svet dinosaurusa, minerala i kompletno ispravne u Beogradu. efikasne, dinami~ne i sadr`ajne. stena, preparirane `ivotiwe na{eg Ponovo se okupqamo kod autobusa Ogroman su podsticaj i zadovoqstvo ne podru~ja, paleontologija ‡ ostaci i kre}emo za Sur~in. Zahvaquju}i samo za one koji su zahvaquju}i mamuta, svedoci ledenog doba, nebesko izuzetno pou~noj i zanimqivoj postignutim uspesima putovali, ve} i kamewe, kultura Lepenskog Vira. prezentaciji vodi~a u Muzeju onima koji }e se potruditi da im se na Najve}i deo parka zauzima jedinstvena vazduhoplovstva vreme je proteklo veoma nekom budu}em nagradnom izletu postavka dinosaurusa (Dinosville) u brzo. Prvo smo pogledali film o istoriji pridru`e. wihovim `ivim oblicima i autenti~nom na{eg vazduhoplovstva, a potom krenuli u okru`ewu. U parku se nalazi model obilazak muzeja. Osnovan je 1957. a od 1989. Qiqana Jan~i}, vulkana visine oko 10 m i preko 20 godine sme{ten je u modernoj zgradi. nastavnica engleskog jezika replika razli~itih vrsta dinosurusa, od Muzej ima preko 200 letelica. Me|u kojih je najve}a replika Diplodocusa, eksponatima najzna~ajnije visoka 11m, a duga~ka 20m. Nakon posete, mesto zauzima lovac prepuni utisaka kre}emo za Beograd. italijanske proizvodwe, Nezaobilazna kratka {etwa FIAT G‡50, koji predstavqa Kalemegdanom i Knez Mihajlovom jedini sa~uvani primerak na ulicom, a potom poseta Muzeju nauke i svetu. Od istorijskog zna~aja tehnike. Ovaj muzej prikupqa, istra`uje, je Oluj 11, prvi naoru`ani {titi i predstavqa javnosti avion kori{}en u srpskoj nau~no‡tehni~ka kulturna dobra, u ciqu vojsci. Od velikog broja popularizacije nauke i savremenih aviona iz II Svetskog rata nau~nih dostignu}a. U muzeju postoji 16 nalaze se Hoker Hariken Spit stru~nih odseka. Fajer, Tanderbolt, Jak‡3 i drugi. Osnovan je 6. oktobra 1989. Nakon NATO bombardovawa godine. Pri osnivawu nije dobio SR Jugoslavije, 1999. godine inicijalnu zbirku oko koje bi se prikupqen je zna~ajan broj formirao fond, ve} su fond muzeja eksponata vezanih za ovaj U decembru 2016. godine, ta~nije 17. decembra, na poziv direktorke O[ “^ibukova~ki partizani”, dobili smo mogu}nost da idemo na “Festival nauke i tehnike” u Beograd. Direktor je nagradio uspe{ne u~enike osmog razreda Katarinu Pejkovi}, An|elu Radulovi}, Marka Pavlovi}a, Katarinu Kresti} i mene, Janu ]iri}, te smo u u pratwi nastavnice engleskog jezika Zorice ]iri} oti{li na ovu manifestaciju. Imali smo priliku da vidimo i u~estvujemo u raznim eksperimentima i aktivnostima iz razli~itih oblasti nauke i tehnike. Saznali smo kako se stvaraju eteri~na uqa, kako nastaje fizi~ka eksplozija, kakav je ose}aj hodati po mesecu, kako nastaju cunami i zemqotres, slu{ali ritamsrca, {ta sve duvan ~ini na{implu}ima, kako nastaju kristali, da li biqke ~uju... Sastavqali smo kartu Srbije i raspore|ivali najzna~ajnije manastire, dobili odgovore na sva na{a pitawa, saznali mnoge zanimqive stvari i dosta korisnih informacija u oblasti kriminalistike, va`ne za `ivot i prakti~nu upotrebu. Pored svega novog {to smo videli i saznali, u`ivali smo u dru{tvu u~enika drugih {kola koji su tako|e i{li sa nama. Drago mi je {to sam imala priliku da odem i {to sam podelila ovo divno iskustvo sa svojimdrugarima. Jana ]iri} VIII3 SA “FESTIVALA NAUKE I TEHNIKE”

s t r. 2 2 takmi~imo se i uspe[ni smo Na{i u~enici koji su se plasirali na najvi{i rang takmi~ewa: Republi~ka takmi~ewa: \or|e Veqkovi} (engleski jezik i Kwi`evna olimpijada ‡ 4. mesto ), Katarina Krsti} (biologija), Katarina Virijevi} (Kwi`evna olimpijada ‡ 5. mesto) Okru`na takmi~ewa: Ogwen Pavlovi} (istorija 3. mesto, biologija 1. mesto), Olga Radovi} (biologija . 3. mesto), Matija Reqi} (geografija 3. mesto) Prenosimo neke od wihovih utisaka. ^lanovi {ahovske sekcije, koju vodi u~iteq Leonid Bultovi}, ostvarili su veliki uspeh i plasirali se na republi~ko takmi~ewe koje je odr`ano u O[ “Du{an Radovi}” u Ni{u. U pratwi u~iteqice Oqe Biseni}, sedmoro u~enika je pokazalo svoje ume}e na {ahovskoj tabli. Na X olimpijskim igrama u~enika Republike Srbije u џudou, u~enik tre}eg razreda na{e {kole Du{an Puha~a osvojio je prvo mesto u kategoriji do 25 kg. Jedini je u~enik iz Kraqeva koji je sa ovog takmi~ewa doneo zlatnumedaqu. РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И БИОЛОГИЈЕ Kona~no i taj dan! Krenule smo na republi~ka takmi~ewa iz srpskog jezika “Kwi`evna olimpijada” i iz biologije. Obe smo imale tremu. Put do Beograda se odu`io, alimi smo htele {to pre da stignemo. Kada smo napokon doputovale u Beograd, ostavile smo stvari u Domu za u~enike “Petar Drap{in”. Oti{le smo u razgledawe grada sa nastavnicama. ^ule smo mnogo stranih jezika u prolazu. Beograd je zaista metropola. Kao {lag na tortu, bilo je iznena|ewe od strane nastavnice srpskog, odlazak na najve}i i najlep{i stadion “Rajko Miti}”, poznatiji kao “Marakana”. Nastavnica je znala da me|u nama ima “ostra{}enih zvezda{a”. Tako|e, obi{le smo Botani~ku ba{tu, gde zamalo nismo upale u kaktuse i izgledale kao je`evi. Ve~e pre takmi~ewa bile smo veoma nervozne. Sedele smo kao na iglama i leptiri}i su se kome{ali u stomaku. Nismo mogle da spavamo od uzbu|ewa. Pro{la je pono}, a mi jo{ uvek nismo zaspale. Odjednom, sva svetla su se ugasila, kao kada iznenadni vetar ugasi sve}u. Upla{ile smo se. Oti{le smo do sobe gde su nastavnice spavale i pokucale. Pitale su nas ko je, a nas dve smo u glas rekle: “Ka}e!” Nastavnica biologije je otvorila vrata i pitala {ta se desilo. Rekle smo da je nestalo struje. Kada nam je objasnila da se svetlo gasi automatski, samo smo se pogledale i ose}ale glupavo, u isti mah sme{no. Sutradan je bio dan takmi~ewa. Znate li kako smo se dan pre ose}ale nervozno? Sada je ta nervoza ispuwavala svaki deo na{ih tela. Razmi{qale smo kakva }e pitawa biti, da li je trebalo jo{ ne{to da pro~itamo. Sve u glavi se vrtelo kao na ringi{pilu. Filolo{ki fakultet kao da nam se smejao, kao da nam je govorio: “Da vas vidim, pametnice, poka`ite {ta znate! “ Nismo zauzele nijedno od prva tri mesta, ali smo pokazale solidno znawe: 16 od maksimalnih 20 bodova i 74 od 100. Pewu}i se uz ovo brdo znawa, na{ vetar u le|a bile su nastavnica srpskog jezika Vesna Aksentijevi} i nastavnica biologije Milica Pqaki}. Pro{logodi{we takmi~ewe je ogromnamotivacija za ovu godinu. Katarina Virijevi}, Katarina Krsti} VIII3 REPUBLI^KO TAKMI^EWE SOLO PEVA^A GIMNAZIJA, OSNOVNIH I SREDWIH [KOLA Republi~ko takmi~ewe je odr`ano 22. maja 2016. godine u Osnovnoj {koli “Mladost” u Beogradu. U~enici su se takmi~ili u {est kategorija. Takmi~ewe je realizovano u `anru “Srpska narodna pesma”. Ciq ovog takmi~ewa je da podstakne decu da pevaju pesme iz oblasti narodnog stvarala{tva. Izvorne narodne pesme i obi~ajne pesme doprinose o~uvawu istorije i kulture jednog naroda. @iri je prilikom ocewivawa vrednovao ta~nu intonaciju, kvalitet glasa, primerenost pesme i izra`ajnost u interpretaciji. Na{a {kola je imala prijavqena tri u~enika u tre}oj i ~etvrtoj kategoriji. @iri je bio u sastavu:mr Bojana Nikoli}, etnomuzikolog, Ana Babi}Raki~i}, etnomuzikolog iQiqana Dragojevi}, etnomuzikolog. Na{im u~enicima dodeqene su nagrade: Valentini Ne{kovi}‡ I mesto, tre}a kategorija, Teodori Tomi}‡ I mesto, ~etvrta kategorija, Jeleni Lacmanovi}‡ pohvala, ~etvrta kategorija Sne`ana \orovi}, nastavnica muzi~ke kulture Utisci sa takmi~ewa u Karlovcima Jo{ je rano subotwe jutro, a ja `ena koja nam je rekla da `ivi sam ve}, uz ogromnu sigurnost i nekoliko meseci u Novom Sadu, a da samopouzdawe, zavr{io test sa nikad nije ugrabila priliku da u|e u okru`nog takmi~ewa i z wu. Pomalo razo~arani, nastavili kwi`evnosti. “ Idem li na slede}i smo {etwu. Kada smo zavr{ili nivo takmi~ewa?'', bila je jedina obilazak i vra}ali se u hotel, morali re~enica koja mi se motala po glavi. smo pro}i pored sinagoge. Jo{ jednom Onda je telefon zazvonio. [ta je u smo bacili pogled na wu da se divimo tom trenutku nastavnica pri~ala, toj arhitekturi, a nastavnica je osta}e mi nepoznato, jer je jedina re~ kraji~kom oka primetila koju sam ~uo bila “ idemo''. Mislim od{krinuta vrata. Potr~ali smo, kao da sam u tomtrenutku bio najsre}nija da nas je vetar nosio, i uspeli da osoba na svetu. Prosto je neopisivo u|emo. Unutra je bio ~ovek koji se to {to samose}ao svih narednih dana predstavio kao vodi~ i rekao je da su koji su prethodili na{em odlasku u izuzetno retke prilike kada je Sremske Karlovce, na republi~ki sinagoga otvorena posetiocima. nivo takmi~ewa “ Kwi`evna Nakon detaqnog obilaska sinagoge i olimpijada''. Odbrojavao sam dane do predavawa o wenoj istoriji, poznato jer sam nekoliko puta bio polaska, ve`baju}i i i{~itavaju}i zadovoqni smo se vratili u hotel, gde tu, ali svaki put se na|e novi razlog svaki test ili tekst na koji sam smo `eqno i{~ekivali slede}i dan, za zastajawe . Na`alost, morali smo nai{ao. Posle velikog i{~ekivawa, kada }emo oti}i u Sremske Karlovce ranije da krenemo ku}i da ne bismo taj dan je do{ao. Autobusom smo na takmi~ewe. stigli u kasnim satima. Usput sam i{li do Novog Sada. Ubrzo smo iz Kada je osvanulo jutro, ose}ao saznao da samimao 16 poena, {tome je hotela po{li u obilazak ovog sam leptiri}e u stomaku, kod mene postavilo na ~etvrto mesto. Ovom grada. Posetili smo Dunavski park, znak pozitivne treme. Nakon doru~ka, prilikom `elim da se zahvalim Muzej Vojvodine i divili se “Crkvi uhvatili smo prvi autobus do nastavnici Svetlani, koja je bila uz imena Marijinog'', katedrali u Sremskih Karlovaca. Kada sam mene tokom cele avanture i centru grada. Dok smo i{li gradom, zavr{io test, nastavnica Svetlana i direktoru Ivici Milinkovi}u bez primetili smo vrh sinagoge, jedine u ja, zajedno s a u~enicima i z kojeg ovaj put ne bi bio realizovan. gradu, i po{li smo ka woj. Zatekli kraqeva~ke Gimnazije, oti{li smo u \or|e Veqkovi}, u~enik EST[ “ smo je zatvorenu. Ispred we je bila obilazak grada. Mesto mi je ve} bilo Nikola Tesla”, pro{logodi{wi |ak generacije Novembar i decembar mesec 2016. godine, obele`ilo je u~e{}e na{ih u~enika u kvizu “Kraqevo bira znawe”. Na prvom nivou testirawa svih sedam u~esnika (Katarina Pejkovi}, Marko Pavlovi}, Lazar Puha~a, Mateja Puri}, Matija Reqi}, Viktor Tanaskovi} i Ogwen Pavlovi}) je pokazalo visok nivo znawa na testu op{te kulture u kraqeva~koj Gimnaziji. Sa drugog nivoa takmi~ewa, u finale su se plasirala dva u~enika i pobedila! Ovo su wihove impresije. str. 23 Kviz “Kraqevo bira znawe” je nesvakida{wa pojava ovde u Srbiji. To nije obi~no takmi~ewe iz istorije. Wime dajemo spomen velikanima na{e istorije, kao {to isti~e voditeq kviza Milan Petrovi}. Pripreme za kviz nisu bile nimalo lake. Ovogodi{wi kviz je bio posve}en stogodi{wici Bitke na Kajmak~alanu i Solunskom frontu . I pored {kolskih obaveza, Katarina Pejkovi} i ja smo uz pomo} i sugestije nastavnice istorije, uspeli da se spremimo. Na dan kviza sustigla nas je trema, kako }e biti, kako }emo sara|ivati, kako }emo se sna}i pred kamerom?Trema je nestala, a zamenila je napetost takmi~ewa, i kada je prof. dr Dragoqub Danilovi} rekao da smo pobedili, mislio sam da nije stvarno. Ali bilo je, kao i nagrada koju smo dobili. . . putovawe u Gr~ku. Obilasci su bili zaista za pam}ewe, ali najve}i utisak je na mene ostavilo Vojni~ko grobqe “ Zejtinlik” u Solunu. Neko strahopo{tovawe u|e u ~oveka, kada stupi na tlo tog mesta, gde po~ivaju na{i preci, li{eni `ivota u strahotama Velikog rata. Naro~ito smo to osetili unutar kapele, gde je vreme{ni ~uvar \or|e Mihajlovi} dr`ao propoved o grobqu i junacima koji le`e u wemu. Niko to ne zna boqe od wega, jer je on tre}a generacija koja ~uva wihove seni. Obi{li smo Crkvu Svetog Dimitrija u Solunu, putovali smo i na Krf i obi{li mesto Kumanovske bitke. Ovo putovawe }emo pamtiti zauvek, najvi{e po tome {to smo svi mi putnici, zajedni~ki, na simboli~an na~in odali po{tu na{im precima poginulimu Prvomsvetskomratu. Ogwen Pavlovi} VII 1 i Katarina Pejkovi} VIII1 OD KVIZA ZNAWA DO PUTOVAWA

str. 25 Katarina Stankovi} IV3 95 GODINA OD RO\EWA DU[KA RADOVI]A (1922 ‡1984) Станковић IV 3 Priznajte, ~itali ste “ Plavog Zeca” i mislite da o wemu sve znate. Ali tajna Du{ka Radovi}a, dugogogodi{weg novinara RTV‡a i voditeqa kultne emisije “ Beograde, dobro jutro” i de~ijeg pesnika je u potpuno novom pristupu poeziji i deci. U pitawu je o`ivqavawe predmeta i `ivotiwa i oslawawe na de~iju ma{tu i poznate tipove avanturisti~kih pri~a. Zato su vaspitni ciqevi wegove pozije usmereni ka radosnoj kreativnosti i stvarala~koj li~nosti deteta. Potvrda za to su radovi ~etvrtaka koje vam toplo preporu~ujemo a verujte bilo ih je jo{ mnogo, toliko da bismo mogli da napravimo kwigu. Катарина PISMA PLAVOM ZECU Dragi Plavi Ze~e, ovo pismo ti {aqem u `eqi da saznam jesi li pobegao lovcu, jer {u{ka se da te je opet uhvatio. Nadam se da je to la` i da je sve u redu. Do slede}eg pisma, puno te pozdravqam i nadam se da }u te opet videti, makar u snovima. Veliki pozdrav. Tvoj drug Pavle Staji} iz IV1 Dragi plavi Ze~e, pro~itao sam pesmu o tebi. Divim ti se jer ume{ sve. Voleo bih da do|e{ da se dru`imo. Radili bismo mnogo zabavne stvari. I{li bismo na pecawe, skijali po planini, otputovali u Egipat. Ti bi me boqe nau~io bilijar, a ja tebe kako da postane{ kraq diskoteke. @eleo bih da mi poka`e{ svoje podzemne puteve. Mo`da tamo sretnemo Du{ka Dugou{ka . Pokazao bih te mojim drugarima. @elim ti sve najboqe. Tvoj budu}i drug Stefan Filipovi} iz IV1 Ana Milojevi} IV1 Zdravo Plavi Ze~e, moje ime je Marko. Volim sve vrste `ivotiwa, a naro~ito pse, ma~ke i ze~eve. Znam da si ti druga~iji zec od ostalih, zato {to si plav i zato {to sva{ta zna{ da radi{. Pored toga divim se tvojoj snala`qivosti jer si uspeo da prevari{ lovca i pobegne{ mu iz torbaka. Drago mi je {to si prevario lovca da bi `iveo slobodno u prirodi. Ja bih bio presre}an kada bi do{ao kod mene da se upoznamo, igramo i da mi poka`e{ svoje ve{tine. Upoznao bih te upoznaoi sa mojim lqubimcima : ma~orom Mickom i psima Badijem i Rokijem. Znam da se ze~evi pla{e pasa i ma~aka, ali ako do|e{ razuveri}e{ se. Uveri}e{ se kako su oni dobri i damo`ete zajedno da se igrate. Poka`i im {ta sve zna{ da radi{ a oni }e tebi. Za tvoj dolazak pripremi}emo puno {argarepa iqubavi. U~ini}emo da ti bude lepo kod nas a kad god po`eli{. Pusti}emo te da ide{ u svoj svet prirode. Dogovorili bismo se za slede}i susret. Puno pozdrava od tvog druga Marka ^meri}a iz IV1 Dragi Plavi Ze~e, ja sam Mihajlo. Ovih dana sam ~itao o tebi i napamet nau~io {ta sve ume{. Zadivqen tvojim ve{tinama sawao sam da igramo basket i fudbal. Jo{ ne{to bih hteo da znam, pa sam re{io da ti pi{em. Ume{ li ~itati i pisati, ra~unati i crtati? Ako ume{, rado bih se, sa tobom dru`io. Brz si i o~as posla bi mi pro~itao lektiru, napisao doma}i iz srpskog i matematike i nacrtao crte`e iz likovnog. Fizi~ko i muzi~ko bi radili zajedno. Ako sve ovo zna{ obe}avam ti lepo dru`ewe. Mo`da bi u petom razredu mogao da mi poma`e{ i oko francuskog. Nadam se da ume{ oko {kole i da }e{ potvrdno odgovoriti na moje pismo, jer ocewivawe pred polugodi{te, samo pqu{ti. Srda~no te pozdravqa Mihajlo Filipovi} iz IV1 str. 24 Dragi Plavi Ze~e, pozdravqam te izdaleka. Ju~e je do{la neka devoj~ica i rekla da te lovac ulovio. Svakom detetu koje te poznaje je to rekla i svi smo se mnogo zabrinuli. Pi{emti ovo pismo u ime sve dece, da se uverimo da si dobro. Nadamo se da je sve {to smo ~uli la` i da si `iv i zdrav i daqe plav. Ako dobije{ ovo pismo, molim te, po{aqi odgovor bilo komzabrinutomdetetu da bi bili sigurni da si dobro. S qubavqu tvoja Sofija Krsti} IV1 Aleksa Pqaki} IV1 SAWALI SMO PLAVOG ZECA p l a v i z e c ~ u d n i z e c Jedne tople ve~eri napoqe da se igramo . Tr~ali smo i Pre nekoliko dana, po{la u{u{kala sam se u kreveti}. cela {uma je po~ela da peva. sam o {kole i usput sam razmi{qala Zaspala sam i po~ela da sawam o Shvatila samda je ovo {uma ~udnih kako me ~eka puno obaveza. Kad sam Plavom do{la ku}i, umesto da ih zavr{im, Zecu. Nai{la sam na raspevanih bi}a. Pokazao mi je legla sam i zaspala. I zamislite, u jednu kolibu na kojoj je pisalo sobu u kojoj }u no}as spavati i kada san mi je do{ao Plavi Zec. Sedim ja PLAVI ZEC. Provorila sam sam legla u taj krevet i zatvorila tako u mojoj sobi, a na vrata ulazi kroz rupicu na vratima i videla o~i, po~ela sam da se budim. Ovo neobi~ano visok i plav zec. Najve}e Plavog Zeca. Kuvao je ne{to, lepo iskustvo trajalo je jako ~udu je bilo to {to je pri~ao sto na ~uvuao je ne{to i francuski kratko ali mi to nije va`no, jer sat. Kao da mi je ~itao misli i ta~no govorio. Pokucala sam na vrata i samsigurna da }u ga opet posetiti. znao {ta }u da uradim. Qudi, to jo{ u{la. Upoznali smo se. On je bio Irina Pe{ovi} IV nisam videla, za tren oka mi je sredio 1 druga~iji od drugih ze~eva. sobu. Tr~karao je po sobi i Pozvao me obja{wavao kako se to radi. Zatim je je na ru~ak. Seli smo za Kako usisao ku}u oprao i opeglao ve{, sto i jeli. Zec je ugledao ze~icu divno prole}no jutro. skuvao ru~ak i obrisao pra{inu. kroz prozor i potr~ao za wom. Odmah me izmamilo da iza|em Narode, sve je blistalo! On ne samo Nije se vi{e vra}ao u kolibu. napoqe. Taj miris prole}a vukao da je sve uradio, nego je je lep, ~ist, Tada sam pala s kreveta i me je daqe. Na samom ulasku u {umu negovan, kao iz bajke. Kada je zavr{io probudila se. Bila sam sre}na osetila sam neku omamqenost. ku}ne poslove, seo je za moj radni sto zbogmog sna. Neko me je dozivao. Pratio sam i gle, doma}i be{e gotov za ~as. Uh, Sara Peci} IV1 glas. Odjednom se ispred mene {to sam u`ivala, sve zavr{eno, a ja pojavio zec. Kako se smejao, znao je ni prstom da mrdnem. Otvorim o~i, a moje ime. Pa on me je sve vreme zeca nema. Ustani Leno, mora da se sprema! Svatih da je zec gostovao u Jednoga dana u {koli smo dozivao. Odveo me je u svoju mojim snovima i da svoje obaveze u~ili pesmu “ Plavi zec”. Po{to jazbinu. To nije bila jazbina, ve} moramo zavr{avati sami. sam za doma}i imala da nau~im velika soba tako da sam lepo u{ao. Lena Kostovi} IV1 pesmu, ponovila sam je toliko Sve je bilo u plavoj boji. puta, da kad sam uve~e utonula u Pokazivao mi je svoje neobi~ne san, sawala sam nikog drugog nego sposobnosti. Pomo}u wih {titio Jedne no}i sawala sam veoma Plavog zeca li~no. U snu sam se je {umu i svoje prijateqe kada je to ~udan san. Sawala sam zeca koji sve na{la u jednoj {umi. Razgledala bilo potrebno. Kako me je lepo mo`e i sve ume : da kuva, svira, {ije, sam je i ugledala jednu lepu zabavqao. Ovaj zec ume i da svira i pije, kroji, broji, plete, mete i kolibu . Pokucala sam na vrata, a da peva. Sve te instrumente, malo francuski govori. Na{a u~iteqica je zbog toga rekla da bi ba{ volela da ne~iji glas mi je rekao: “ U|i”. neobi~ne, sam je pravio. Imao je ima takvog zeca. Zec koji sve ume Bio je to Plavi zec . Pesmom mi je svoj bend. Wega su ~inili: je`, podse}a me na moju mamu, osim {to obja{wavao {ta sve ume. Na wemu medved, korwa~a, dabar i guska. ona ne govori francuski. . i umomsnu se na{la harmonika a u wegovoj Napravili su koncert meni u ~ast. je svemogu}i zec pobegao lovcu, tako ruci frulica. Kada je zavr{io Kako je to bilo lepo i neobi~no. {to je prevario lovca da ga pusti da pesmu, rekao mi je da sednem za sto Bio sam zbuwen i o~aran. Nakon se dotera za decu. Dan koji je usledio na kome je bio postavqen ru~ak. koncerta, Plavi Zec je spremio posle bu|ewa iz sna je bio predivan, Dok smo jeli pri~ao mi je na predivnu ve~eru. Sve je bilo jer je pojava plavog zeca u mom snu, francuskom, nisam razumela ali napravqeno od {umskog biqa i probudio umeni burna ose}awa. on mi je prevodio. Iza{li smo vo}a. Posmatrao sam ga kako An|ela Jeli} IV1 doteruje krzno. A posebno se posveti ulep{avawu dugih plavih u{iju i tog pufnastog repi}a. Sve ovo u momentu je prekinuo mamin glas koji m e opomiwe da je vreme za odlazak u {kolu. Kakav divan san. Voleo bih da sam ostao uwemu. Ko zna {ta bi mi ovaj plavu{an imao da poka`e a i da me sva~emu nau~i. Matija Milo{evi} IV1

s t r. 2 6 s t r. 2 7 Da su dela Du{ka Radovi}a ve~ita inspiracija, dokazuju nam jo{ neki produkati sa ~asova. sa ~asa srpskog jezika Odeqewe III 2 i projekat “Na slovo na slovo. . . . . Srbija” U ciqu boqeg upoznavawa rodnog kraja, u~enici III 2 sa u~iteqicom Anom Keqevi}, pokrenuli s u odeqenski projekat “Na slovo, na slovo .... Srbija”. Svaki od trideset u~enika je izvukao jedno slovo i imao zadatak da odabere grad, reku planinu... u Srbiji i predstvi je. Plakati su nastajali na ~asovima Prirode i dru{tva, uz kori{}ewe enciklopedija, karti, interneta... Odewenski projekat je okon~an izlo`bom radova u Holu {kole Pri~e na slovo Pri~e na slovo u~enika petih razreda P u~enika petih razreda P p Pp P P p p p P p pp P P p p p P p pp p pp p pp p p P p p p p P p p p p p pp p P p P p P p p pp P p p P p P p p pp p P pp Pp p p p p p p p P p p p p p pp p etrove atike a~ja orodica etar etrovi} opi lavi epsi. atka liva o li}aku. resu{i osle i}a ojede iro{ke. lati li}ak, a esak ade o a~i}ima. arama a o|e rema rodavnici. a~i}i osko~i{e reko eska a ogledom osmatra atike o olicama. o|o{e o ra{wavom utu. otom ri|e ozva rodavca: “ roba}u oluduboke atak a osavetova: “ o`urite rema atike”. rodavac onudi etru edeset odrumu a ri~ekajte atku ”. o`ele osto opusta. etar ristade, rihvati a~i}ima rijatan o~inak osle ovoqnu onudu. resre}an o|e, atike redugog opodnevnog uta o rirodi. onev{i. An|ela Radisavqevi} V2 Matija Karakli} V1 Novogodi{wa ~estitka Neka se svima ostvare lepi snovi i oni stari, i ovi novi. Da za`elite nove `eqe da u godini bude veseqe. Da nas nas prati sre}a A radosti bude puna vre}a. I da padne preko brega {to vi{e belog snega. Bogdan Diki} III3 ^UDNA PESMA U meni se rodila pesma ~udna da vam ka`e, da vas sla`e, da je no}as {uma budna, u woj mede tatu tra`e. Tata Medowa negde je lutao, pticama malim bajke je {aputao, sa Crvenkapom i vukom `murke igrao, Ru`icu Trnovu sa princem upoznao. Usput je Zlatokosoj {i{ke o{i{ao, u Ma~kovim ~izmama zemqu je obi{ao. sa prasi}ima vrednim ku}e je pravio svih sedam jari}a tu je ostavio. Stra{noga vuka za rep je vukao, zbog divne Lepotice sa Zveri se tukao, potom je tu`nu Pepequgu te{io i princu zagonetku cipelice re{io. Sne`ani je umesto jabuke pru`io meda da je zla ma}eha ne vidi kada se u ogledalo pogleda. Na dlanu svome Pal~icu je mazio, koracima od sedam miqa preko sedam gora gazio. Tvrdi je gra{ak princezi iz du{eka vadio, ~arobni pasuq sa Pinokijem zasadio, sa Ba{‡^elikom umalo zaratio. Tada se za~ula velika graja, tatu su pod kru{kom prona{le mede. ispri~ao im je {ta je snio Zima Kada do|e zima hladna Kada sneg po~ne da pada Uzmi sanke vragolanke Pa pleti niz brda{ce Poput ptice lastavice. Kad pro{ara prozore Gospo|a zima Onda srce zatreperi Radosnim krilima. Kada do|u no}i hladne I januar kad zaveje Sedi tada kraj prozora I smej se osmehom januara Nikola Savi} V1 Jovan Balti} V2 UKR[TENICA O SVETOM SAVI Vodoravno:1. Ime Savinog sredweg brata, 2. Osoba koja je kanonizovana zbog `ivota posve}enog Isusu Hristu, 3. Manastir u blizini Kraqeva, zadu`bina Stefana Nemawe, 5. Manastir na Svetoj gori, 7. Najstariji sin Stefana Nemawe, 8. Titula koju je nosio Sveti Sava pre zamona{ewa, 9. Slika sveca, 10. Mona{ka pravoslavna zajednica u Gr~koj, 11. Monah, 12. Mesto u Bugarskoj gde je umro Sveti Sava, 13. Gr~ko poluostrvo na kojem se nalaze Hilandar, Vatoped, Sveti Pantelejmon. Uspravno: 4. Pravoslavna bogomoqa, 6. Visoki ~in u SPC‡u, 14. Manastir koji su zajedno podigli Sveti Sava i Stefan Prvoven~ani blizu Kraqeva, 15. Op{tina u Beogradu, mesto gde su spaqene mo{ti Svetog Save, 16. Mona{ko ime Savine majke Anastasije, 17. Prestonica Srbije u vreme Stefana Nemawe blizu Novog Pazara, 18. Savino kr{teno ime. Autor: Aleksa Ivanovi} V1 Anastasija Sando V2 preporu~uje za ~itawe: 1. Xeronimo Stilton Tajna nestalog jezera 2. Kenet Grejem Vetar u vrbaku 3. Frensis Bernet Tajni vrt 4. Robert Pavanelo Otka~eni vukodlak 5. Tea Stilton Tajni grad 6. Uro{ Petrovi} Martina velika zagonetna avantura 7. Uro{ Petrovi} Zagonetne pri~e 8. Heder Dajer Devoj~ica sa slomqenim krilom 9. Mo{a Odalovi} Gde je lampino dete? 10. M. Markovi} Srpske pri~e za decu VOLIM RODNI KRAJ Kada me pitaju {ta je raj, Ka`em im ‡ moj rodni kraj. Volim svoje zemqe sjaj, Wene reke i planine, Wena brda i doline. A najvi{e volim, znaj, Kraqevo, moj lepi zavi~aj. Kroz Kraqevo Ibar te~e, Posmatram ga svako ve~e, Pa me mori ta dilema: Ko je spreman, ko je rad, Da ostavi svoj rodni grad? Jelena Lacmanovi} VIII1 Stigla zima Stigla zima sve je belo, Sastalo se dru{tvo celo. Jedna pahuqa mala, Na jaknu mi je stala. Zima, zima, e pa neka, Odavno se na wu ~eka. Da }e do}i ja sam znala, Prva sam je do~ekala. Na decu je zima quta, Kad ih vidi bez kaputa. Sneg polako pada, iznad moga grada. Dok pi{em ovu rimu, O~ekujem dugu zimu. Jovana @ivkovi} V1 Katarina Matovi} V3

s t r. 2 8 s t r. 2 9 Ove godine su ~lanovi Literarno‡novinarske sekcije, koju vodi nastavnica Svetlana Filipovi}, u~estvovali u radionicama kreativnog pisawa pod nazivom “Moja prva kwiga”. Oprobali su se u razli~itim `anrovima. Ovo su wihove pri~e. MOJA PRVA KWIGA Moj ro|endan uop{te nije protekao onako stigli smo pred kako sam o~ekivala. Sve je bilo veoma ~udno. ~ a robwakov Zabavu smo po~eli igraju}i se `murke. Do{ao je zamak. Kada smo red na mene i stavila sam {al preko o~iju. U nadi u{li, ugledali da }u prva na}i neku osobu, po~ela sam da smo g a kako opipavam predmete. Vreme je prolazilo, a ja marqivo ~ita kwigu. Okrenuo se ka nama kao da je nikog nisam na{la. Skinula sam povez. Obrela znao za{to smo do{li. Pogleda nas je prodornim sam se u nepoznatom predelu. Ugledala sam pogledom, glade}i dugu sedu bradu:” [ta je to {to drugove koji su se, kao i ja, osvrtali u ~udu. ~uje{, a ne vidi{?” Dok su se svi zgledali, Bili smo u {umi. Uhvatili smo se za ruke i odgovorila sam :” To je glas”. On me je strogo krenuli ka malom, uzanom puteqku. Iznenada se upitao:” [ta?” Samouvereno sam odgovorila: pred nama pojavio jelen. Najhrabrija devoj~ica Glas, to je glas!” Dobro me je osmotrio i rekao:” me|u nama mu je pri{la i pomazila ga. On je Da to je ta~an odgovor”. Jedan blag pokret podigao glavu i iznenada progovorio:” Da li vam ~arobwakove ruke i ve} smo se na{li umojoj sobi. je potrebna pomo}?” U isto vreme smo Nastavili smo sa proslavom. Ne{to odgovorili:” Da!” kasnije prijateqi su oti{li ku}i. Iznenada sam Ispri~ali smo mu {ta nam se desilo i da shvatila da je zagonetka imala dva re{ewa: glas i `elimo da se vratimo ku}i. Rekao nam je da vetar. Glasno sam se nasmejala, uzela pero i poznaje ~arobwaka koji mo`e da nam pomogne ako po~ela da pi{emovu pri~u. odgovorimo na wegovu zagonetku. Rado smo Milica Obradovi} V1 prihvatili wegov predlog. Posle dugog hoda KAKO NAPISTI PRI^U? Jednog lepog dana mama Probudilo ga je neko zove. Ono m u nabusito prase je dobila prasi}e. Bili neobi~no {u{kawe, koje je re~e:”Staro Gun|alo, {to? Od su veoma nesta{ni, naro~ito li~ilo na tihi {apat. Mu~ila mene be`e vrane i ptice sve i ja mali Leo. Kada je napunio tri ga je glad. Na sekund je zatvorio sam tu`an i nemam sa kim da godine, odlu~io je da krene u o~i, a kada ih je otvorio, pred pri~am”. Leo se dosetio svet. wim se {epurio sto pun ne~ega! Shvatio je da je Hodaju}i nepoznatim raznovrsne hrane. Jeo je dovoqno da ne{to po`eli i stazicama, na{ao je ogledalo u u`ivaju}i. Bli`io se kraj dana `eqa }emu biti ispuwena, ba{ travi. Kada ga je pipnuo i Leu je nedostajala wegova kao {to je to bio slu~aj sa papkom, otkrio je da se kroz porodica. Po`eleo je da se stolom punim hrane. Za`murio wega mo`e pro}i. Odlu~io je vrati ku}i. Kada je stigao do je i po`eleo jednu vevericu. da se upusti u avanturu, pro{ao ogledala, umesto srebrne Stvorila se ispred wega za je kroz ogledalo ne osvr}u}i povr{ine ugledao je kameni tren. Prase joj je objasnilo da se. Obreo se u crno‡belom zid na kome je pisalo:”Ako mi je drvo usamqeno i da mu treba svetu. Jedino svetlo bio je sazna{ ime, mo`e{ da pro|e{. d r u g a r i c a . V e v e r i c a j e Mesec i wegov srebrnasti sjaj. Ja mrmqam po ceo dan i glasom pristala i ubrzo su wih dvoje Leo j e dugo {etao p o pla{im vrane, ko sam ja, da li veselo }askali. nepoznatom kraju i pomislio neko zna?” Leo se na tren Leo se vratio do zida i da je vreme za mali predah. Seo upla{io. Razmi{qao je i glasno rekao:” Staro Gun|alo”. je ispod jednog drveta i zaspao. razmi{qao, a onda se setio. . . Zid je nestao i prase je veselo to je sigurno ono drvo ispod oti{lo ku}i. koga je zaspao. Odskakutao je Nevena Matovi} V1 natrag. Upitao je drvo kako se ^AROBNO OGLEDALO Glas robota zadre~a: “ 3, 2, Crvene `ivotiwice su rekle da bilo. Gurnuli sa ga stepeni{ta. 1, pole}emo! Ovo je jo{ jedno sam na planeti Vitkoni. “Ti si ^uv{i buku do{ao je Piranko lansirawe. ” “Da, krenuli smo u Gin Piranko Kini}?”, viknula i ostao je bez re~i. “Kako se svemir”, drhtavim glasom je su ~udovi{tanca. Pitao ih je usu|ujete da obijate vrata?”, rekao Piranko. “Moj prvi kako znaju wegovo ime, i {ta viknu Gin Piranko Kini}. odlazak sa Zemqe. Malo se zna~i Gin? Oni su rekli da @ele}i d a i h zaustavi, pla{im. Kako li }e da pro|e? wegovo ime pi{e na odelu koje je povre|eni Reks se zatr~ao da ih Ah, kako je lepa Zemqa iz puklo, a gin zna~i car. “Aaa”, spqo{ti. Izmakli su se i Reks je svemira! [ta? Ve} smo iza{li viknuo je Piranko, “pa ja sam bez oborio vrata. Wih dvojica iz Zemqine orbite? Aaaa! Ja skafandera u svemiru!” utr~a{e u sobu, a tamo ih, na letim. Kako je dobro bez @ivotiwice su rekle da na kov~egu, zate~e zagonetka: gravitacije. ” Krc, cvang. “[ta wihovoj planeti ima kiseonika. “Ujutru se ra|a, toku dana prati, t o bi?”, upita Piranko. Zatomo`e da se di{e. a uve~e nestaje?” Pin~ i Viks “Spojili smo se sa svemirskom Piranku s u ubrzo nisu znali odgovor. Pin~ re~e: “ stanicom. Nas troje moramo da sagradili zamak i proglasili ga Da nisi tako glup, sada bismo obu~emo svemirska odela i da za cara. Rekli su mu da da im je imali oru`je i bili bogati”. iza|emo u svemir. Moramo da car neophodan d a b i s e Viks mu ne ostade du`an:” zamenimo par solarnih }elija”, odbranili od neprijateqa sa Priznajem da sam glup, ali sam rekao mu je kolega. “Zave`ite se planete Vicoplan. Oni `ele da bar lep{i od tebe”. Piranko da ne odletite u svemir!”, vikao se domognu wihovog nepobedivog iskoristi wihovu sva|u i upuca je glas robota. “Iza{li smo u oru`ja koje ~uva ~udovi{te ih laserom. svemir. Delovalo je stra{no”, Reks. Piranko je pristao. Te ve~eri Piranko i Reks pomisli Piranko. “Toliko je Oru`je je obezbedio tako {to do sedeli su kraj kamina u zamku. delovalo ~udno, da sam wega mogao do}i samo onaj ko Reks upita:” Stvarno, Piranko, zaboravio da se ve`em”, viknu re{i te{ku zagonetku. k ako glasi re{ewe tvoje Piranko! “Aaaaa, svemir me Za to vreme u dalekom zagonetke?” Piranko se nasmeja povukaooooo!” Piranko je svemiru, lutali su vanzemaqci i re~e:” Senka, senka se ujutru odleteo u svemir. Putovao je Pin~ i Viks. Bili su sa planete ra|a, celog dana nas prati, a kratko, ali brzo. Kiseonik u Vicoplana. ^uli su za novog uve~e nestaje”. Reks priznade da wegovoj boci je polako nestajao. c a r a , k o j i j e zavladao se nikada ne bi setio re{ewa. ” Meteori su prolazili kraj wega. Vitkonijom, pa su odlu~ili da ga Nema veze”, re~e mu car, ” va`no ^ak su se i neka zrnca pra{ine poraze. Maskirali su se u je da si lep”. Mra~nim hodnikom vrtela oko Piranka. Po{to se `ivotiwice koja `ive na toj zamka dugo se orio smeh. toliko prepao, on se onesvestio planeti. U{li su u zamak. To je Matija Karakli} V1 i pao na neku planetu. “A, gde bilo lako. Bacili su nov~i} i sam ja to?” upita Piranko. Reks se okrenuo da vidi {ta je to SVEMIRSKA BITKA MALENA DEVOJ^ICA Sa u`asom je otkrila da se smawuje na veli~inu mrava. Pogledala je oko sebe i wen krevet je bio kao najve}a planina na svetu. Upla{ila se ho}e li jemama i tata videti. Ipak, bila je sre}na {to ne mora da ide u {kolu. Tako malena, po~ela je da istra`uje svoju sobu, koja joj je li~ila na veliki grad. Po }o{kovima je prona{la davno izgubqene stvari. Sa svog prozora pala je u mraviwak. Mravica ju je qubazno do~ekala i dala joj da popije malo mleka. Rekla joj je da ne mo`e tu ostati jer }e se uskoro vratiti mravi ratnici. Oni ba{ ne vole qude koji ih gaze i ru{e wihove mraviwake. Bilo joj je neprijatno jer je sve {to je mravica rekla bilo istina. Upla{eno je pomislila:” Kuda }u sada?” Zatvorila je o~i. Kada ih je opet otvorila, bila je u svom krevetu. I bila je devoj~ica normalne veli~ine! Tada se setila da mora na ro|endan kod svoje najboqe drugarice. Istr~ala je sre}na iz ku}e nose}imrvice hleba koje je ne`no spustila namraviwak. Dejan Radovaovi} V1

s t r. 3 0 Marko ^meri} IV1 Emilija Pavlovi} VIII1 Qubica Vujadinovi} VI1 Preporu~ujemo kwigu “Iz Ja grada u Ti grad” Citati po izboru u~enika sa ~asova veronauke · Kada dobija{, deli{ qudsku radost. Ali kada daje{‡naro~ito ako nema{ vi{ka, tada dobija{ bo`ansku blagodat. · Dobro je da se uvek se}amo dobrih dela koji drugi ~ine za nas. Ako pak, mi treba da u~inimo neko dobro delo, treba da se trudimo da to ѕaboravimo. Jer re~i : “ Ovo dobro delo sam ja u~inio “, ~ine da na{e Ja neprimetno raste imu~i nas. · [to je na{e Ja ve}e, utoliko je sve te`e. Sebi~nost je nepotebna. Potrebni su jednostavnost i smirenost. Oru`je koje pobe|uje stanovnike Ja ggrada je qubav. I ona ih vodi u Ti grad. · Kada pogre{i{ jednostavno se iѕvini. Ti }e{ biti na dobitku. Ina~e, ponekad na{e pona{awemo`e da govori umesto nas. · Da bi prona{ao Ti grad potrebno je da na prvo mesto stavqa{ Ti, prvo dobrobit drugih. Da govori{ kako je tvoj bli`wi isti kao ti, ~ak i boqi. Kada to bude{ iz re~i preveo u dela, tada }e se tvoje Ja smawiti. A kada u|e{ u Ti grad, ne}e{ vi{e `eleti da ode{ odande. · Svim qudima nailaze ru`ne misli. Treba da nau~i{ da ne obra}a{ pa`wu na wih. Kada ti se pojavi neka od ru`nih misli, poku{aj da je odagna{. Ako po~ne{ da veruje{ u wu, tada dolaze jedna za drugom. A zatim polagano iz uma klize u srce i ~im stignu u srcu dolazi srxba, zloba, a onda jedno zlo donosi drugo. Zato je bitno da ih odmah otera{, da ne obra}a{ pa`wu. Postoji jo{ jedan na~in da otera{, da ne obra}a{ pa`wu. Postoji jo{ jedan na~in da otera{ ru`ne misli. Potrebno je da nasuprot ru`ne misli postavi{ jednu vrlo lepu. Ostane{ smiren i ~eka{. Dobramisao }e pobediti ! · U~ini sve {to je u tvojojmo}i, a {to nije prepusti Bogu. · ^esto imamo skrivene strahove. Postajemo pla{qivi i boja`qivi, a Bog sigurno ne `eli da budemo takvi. Moramo imati hrabrosti i odva`nosti. U `ivotu postoje te{ko}e. Ali, mi }emo se boriti uz Bo`ju pomo}. Ne}emo sedeti i plakati. ^ak ni u nesre}i i trpqewu Bog nas ne napu{ta. Daje snagu. Ako pri~a{ saWim, tuga se povla~i. Pla~e{ pred wim i bol nestaje. Istiniti Bog je nevidqiv. Ne mo`emo ga videti. Ali mo`emo da mu se obratimo. ^uje nas. Veruj mu bezgranin~no, ali budi strpqiv. On ne odgovara odmah. Dovoqno je da se setimo Boga i da razgovaramo sawim. IME MOJE [KOLE Moja {kola nosi ime junaka iz Prvog srpskog ustanka. Bili su hrabri na{i preci i imena {kola ostavi{e deci. I danas posle mnogo leta, juna{tvo na{e mnogima smeta. Marija Koji} III3 Fudbal kao qubav trahiwa Panti}, je Mara”, znao sam da }e fudbal danas igramza FK“Radni~ki” Szavr{io osnovnu biti moja qubav i moj poziv. sa Novog Beograda, a u planu {kolu 2008/9. godine. Ma{tao sam da ostvarim m i j e anga`man u Ostao je u vezi i sa {kolom i uspeh ali i da se dru`im, inostranstvu za koji su sa generacijom. Iako odavno putujem i upoznam svet. pregovori u toku. Kao savet `ivi u Beogradu, kao iz Kasnije sam shvatio da na tom kakvi da budete da biste dugo rukava sipa podatke o putu postoje i mnoge bili u ovom ali i drugim drugovima iz svog odeqewa, za prepreke, nepravdi zbog kojih sportovima, mogu da vam svakog od wih zna i gde je i ne treba odustajati, ali poslu`e Nemawa Vidi}, {ta studira, gde radi, a o ponekad i prerbrzi uspeh koji Novak \okovi}, Nemawa wima i nastavnicima govori vas suvi{e ponese. Pravi Mati}, Bane Ivanovi}, zato kao o da jo{ uvek traju ti dani sportisti znaju da uspeh nije {to s u pravi primer u osnovnoj {koli. Odmah smo trenutna stvar, ja i dan‡danas uspe{nih sportista. Oni su o`iveli uspomene na wegovo imam taj ose}aj s e dmo - uspeli da ostanu stabilni, 8 ‡ 3, dve Ane, dve Milice, tri godi{waka, ali vodim ra~una jednostavni, svoji. Da ne Filipa, \or|a, Marka, i o disciplini. Ne kasnim na prekidaju rad na sebi, kako u Martu, Vuka{ina, Vuleta, treninge, radim na sebi i trenirawu, tako i u `ivotu. Vlada. . . Za `ivotni poziv trudim se da realno sagledam Me|u nama, koji smo zavoleli izabrao je fudbal a znamo da sebe u svakom trenutku. fudbal kao deca, bilo je i je fudbal qubav mnogih Najve}i strah kod fudbalera talentovanijih koji nisu u~enika na{e {kole, koji je povreda jer vas povla~i toliko uspeli, jer nije ma{taju da stignu do zvezda i unazad, ali ne treba se najva`nija `eqa i dar, budu kao Ronaldo, Mesi ili pla{iti igre, jer se tako koliko qubav, voqa i Nemawa Vidi}. Zbog wih, povreda ne mo`e izbe}i, ona istrajnost. Zahvalio bih se Strahiwa im prenosi svoja je sastavni deo ovog sporta. Ja mojoj osnovnoj {koli i svim iskustva u bavqewu ovim sam u jednom trenutku bio nastavnicima koji su me sportom. omladinski reprezentativac, voleli i podr`ali tokom ada sam prvi put na ali zbog tih nepravdi a sazrevawa i uvek mi je drago Ktreningu {utnuo kasnije i povrede, moja d a s e vratim i setim loptu, kao sedmo- karijera je na trenutak trenutaka koje sam t u godi{wak u klubu “Buba stagnirala. Nisam odustao i pro`iveo. Tri top igrice za pametne telefone 1. Clash Royal Igra se onlajn. ● Duel igra~a iz celog sveta u 3. Subvaj Surfers realnom vremenu, ciq je uzimawe trofeja. ● Grind vozovi sa hladnomposadom! Koraci vode ka otkqu~avawu Lete}e surfovawe! nagrada, prikupqawu mo}nih novih kartica i nadogradwi postoje}ih. Akrobacije! ● Zadatak 2. Clash of Clans Pridru`ite se smeloj poteri. je uni{tewe protivni~ke kule. Tako|e je potebna mre`a. ● Napravite i nadogradite ● Izgradite svoj selo u kolekciju kartica Kle{ Rojal nenadma{ivu tvr|avu. porodice zajedno sa desetinama ● Podignite svoju vojsku varvara ( omiqenih vojnika, magije i odbrane. Hog Riders, ~arobwaci, Dragons i ● Pobedite svoje protivnike. drugih mo}ni borci). ● Napredak kroz vi{e arena do ● Bitka sa igra~ima {irom sveta. ciqa. ● U~estvujte u formirawu kona~nog ● Formirawem klanova izgradite klana. svoju borbenu zajednicu. ● Borba protiv rivalskih klanova u ● Izazovite svoje prijateqe u epskim bitkama. privatnom duelu. ● Sakupi 20 jedinstvenih jedinica sa ● Saznajte razli~ite borbene vi{e nivoa nadogradwe. taktike gledaju}i najboqe dueli na ● Branite svoje selo mno{tvom TV R oyale. topova, kula, minobaca~a i bombi. ● Borba protiv Goblin Kinga. str. 31

u s u s r e t d r u g i m a “^ITALI SMO I PISALI SA ANOM FRANK “ U novembru mesecu, grupa u~enika iz svakog odeqewa VII i VIII razreda su sa nastavnicom i nastavnikom istorije i psihologom, posetili Poqoprivrednu {kolu, da bi u~estvovali u radionici o Ani Frank, u okviru postavke koja je preneta iz Muzeja Ane Frank u Amsterdamu. Na po~etku radionice, pedagog Marsela E{kenazi Milutinovi} je popri~ala sa nama o osnovnim ~iwenicama vezanim za Drugi svetski rat i `ivot Ane Frank. Odgledali smo kratki film i videli virtuelni prikaz skrovi{ta u kome se Ana skrivala za vreme poja~anog progona Jevreja u Holandiji. Podelili smo se u parove i popuwavali ve`banke sa pitawima vezanim za `ivot Ane Frank ali i za na{e utiske i razmi{qawa. Ono {to nismo znali mogli smo da prona|emo na panoima koji su bili ispuweni zanimqivim podacima o Ani, wenoj porodici i wihovom `ivotu, o qudima koji su im pomagali i sa kojima su delili skrovi{te, ali i o Aninim razmi{qawima i wenoj prvoj qubavi. Sve nam je to izgledalo jo{ realnije kada smo se stavili u polo`aj na{e vr{wakiwe, sli~ne po ose}awima, `eqama i razmi- {qawima i stradawu. Zbog svega toga, bili smo puni utisaka i zadovoqni {to smo u~estvovali u ovoj radionici. Marija Simovi} VII2 PREVENCIJA TRGOVINA QUDIMA Povodom Evropskog dana borbe protiv trgovine qudima, stru~ni saradnici Umetni~ke {kole, Poqoprivredno‡hemijske {kole “Dr \or|e Radi}” i na{e {kole u saradwi sa Crvenim krstom iz Kraqeva, organizovali su akciju na gradskom trgu. U~enici na{e {kole su prisustvovali akciji i upoznali se sa fenomenom trgovine qudima i na~inima prepoznavawa i za{tite. Volonterka Crvenog Krsta koja je razgovorila sa na{im u~enicima je na{a biv{a u~enica Teodora Tomi}. Predstavnici na{e {kole su podstaknuti onim {to su saznali, osmislili scenario za edukativni video. Direktor {kole, Ivica Milinkovi} je podr`ao inicijativu U~eni~kog parlamenta za snimawe kratkogfilma koje se planira u drugompolugodi{tu. str. 32 PRENOSIMO VAM DELI] ATMOSFERE SA NEKIH OD UGLEDNIH ^ASOVA ^as likovne kulture na temu Jedinstvo izraza kao obele`avawe Stogodi{wice bitke na Kajmak~alanu. Timska nastava nastavnika Vojkana Jeremi}a, Svetlane Filipovi}, Jelene @era|anin i Ivane Hasanovi} Tre}i Wutnov zakon na ~asu fizike kod nastavnice JovankeTodosijevi} Zdravi stilovi `ivota kod ~etvrtaka i u~iteqice Qiqane Vujadinovi} Narodna tradicija na ~asu muzi~ke kultura, str. 33 u~enici i nastavnica Sne`ana \orovi}

str. 34 Veliki broj nastavnika radi sjajno sa svojim |acima. ^esto svoj rad pro{ire i van okvira u~ionice. Kada se produkti slo`e u dokument zvani portfolio, ~esto ne mogu da poveruju da su oni ba{ toliko uradili. Potrebno je dvadesetak aktivnosti koje su propisane Pravilnikom o stalnom stru~nom usavr{avawu, vi{e od 170 sati ste~enih na akreditovanim seminarima i jo{ neki uslovi da bi portfolio prerastao u dokaz za prvi stepen napredovawa ‡ zvawe pedago{kog savetnika. Ove godine je na{a {kola dobila drugog pedago{kog savetnika, profesorku srpskog jezika Svetlanu Filipovi}. Nakon dve godine rada u istom zvawu, Ana Milo{evi}, profesorka razredne nastave, stekla je drugi stepen ‡ zvawe samostalnog pedago{kog savetnika. U toku dve godine trebalo je uraditi odre|en broj aktivnosti, ali na republi~kom nivou. Pored izlagawa na republi~kim stru~nimskupovima, akreditovan je seminar “Lektira ne boli ‡ razvoj ~itali~kemotivacije”. Ana Milo{evi}, profesorka razredne nastave, vi{a pedago{ka savetnica OD PORTFOLIJA DO STRU^NOG ZVAWA PREDAVAWE “DETE SAVREMENOG DOBA” U na{oj {koli u novembru, odr`ano je stru~no predavawe “Dete savremenog doba ‡ prednosti i nedostaci IKT‡a u nastavi”, ~iji su organizatori bili profesorka razradne nastave Ana Milo{evi} i profesorka srpskog jezika Svetlana Filipovi}. Na predavawu su govorile o novim tendencijama u obrazovawu, kao i li~nim iskustvima. Predavawe je realizovano u saradwi sa prosvetnim savetnikom Vladanom Seizovi}em, koji je prisustvovao ovoj aktivnosti, kao i roditeqi, kolege i stru~ni saradnici. Svetlana Filipovi}, profesorka srpskog jezika, pedago{ka savetnica Od ove {kolske godine u penzionerskim danima }e u`ivati Anka Jovanovi} ‡ Ana, pomo}na radnica. Rado }emo se se}ati godina koje smo proveli u zajedni~kom radu i dru`ewu. IN MEMORIAM Ranko Tripkovi} (1949 ‡ 2016. ZA[TO JE VA@NO UJEDNA^EWE ODEQEWA Testirawe budu}ih prvaka je obavezno za svu decu upisnu u prvi razred. To je ispitivawe koje obavqaju {kolski psiholog ili pedagog, da bi se utvrdilo koliko je dete zrelo za polazaku {kolu. Pre svega slu`i da se ujedna~e odeqewa prvog razreda. To zna~i da se formiraju po sastavu pribli`no ista odeqewa u pogledu svih zna~ajnijih ~inilaca: broj u~enika u odeqewu, odnos de~aka i devoj~ica, da budu zajedno sa nekoliko de~aka i devoj~ica iz pred{kolske grupe, po sposobnosti dece, obrazovawu roditeqa, socio‡ekonomskim uslovima porodice, fizi~kimi psihi~kimkarakteristikama i specifi~nostima deteta. Testirawem se ne ispituje stepen znawa iz {kolskih predmeta (ra~unawe, pisawe) ve} se ispituje sposobnost deteta da usvoji ta i druga znawa. Ovakva odeqewa obezbe|uju da u~iteqi po~nu rad u pribli`no istim uslovima, {to ih motivi{e da se posvete radu i prate napredovawe cele generacije i pojedina~nih odeqewa. Detetu mo`ete pomo}i tako {to }ete mu objasniti da se na testirawu de{avaju wemu poznate stvari, da }e crtati i razgovarati. Od deteta }e se o~ekivati da ne{to zna, da pone{to ne zna, da }e biti uspe{no i da }e pogre{iti. Na taj na~in se ja~a de~je samopouzdawe i omogu}uje detetu da slobodno i spontano poka`e svoja interesovawa imogu}nosti. Sa{ka Jovanovi}, psiholog Marija Stankovi}, pedagog