Монахиња
Јефимија
или Јелена
Мрњавчевић
била је жена
деспота Угљеше...
Имала је само 22 године
када је остала удовица.
Како је био манир у
средњем веку,
замонашила се, узима
монашко име Јефимија и
одлази код
Хребељановића на двор,
цара Лазара и царице
Милице.
Након Косовске битке
која се одиграла 1389.
године и у којој гине кнез
Лазар, Јефимија и
кнегиња Милица остају
саме на двору.
Њих две су успеле да
изгладе односе са
турцима и избориле
додатне политичке
слободе за своју земљу.
Јефимија је прва
српска песникиња и
иза ње су нам остала
три дела:
-Туга за младенцем
Угљешом,
-Похвала кнезу
Лазару
-Мољење господа
Исуса Христа
Похвала кнезу Лазару је вез на
платну.
Основни мотив за настанак
Похвале је Јефимијино дубоко
поштовање и захвалност које је
осећала према кнезу Лазару,
кога је описала као човека
ратника и мученика.