The words you are searching are inside this book. To get more targeted content, please make full-text search by clicking here.

Бойсун жаннатмакон юрт

Discover the best professional documents and content resources in AnyFlip Document Base.
Search
Published by takmboysun, 2022-06-03 06:23:14

Бойсун жаннатмакон юрт

Бойсун жаннатмакон юрт

УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ
СУРХОНДАРЁ ВИЛОЯТИ ^ОКИМЛИГИ

ТЕРМИЗ ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ
“БОЙСУН БА^ОРИ” ОЧИ^ ФОЛЬКЛОР ФЕСТИВАЛИ

ДОИРАСИДА

“БОИСУН - МОДДИИ ВА НОМОДДИИ
МАДАНИЯТ БЕШИГИ”

ХАЛ^АРО ИЛМИЙ-АМАЛИЙ КОНФЕРЕНЦИЯСИ
2018 ЙИЛ 27 АПРЕЛЬ

ТЕРМИЗ - 2018

“Бойсун - моддий ва номоддий маданият бешиги” (Халкаро илмий-
амалий конференцияси, 2018 йил 27 апрель) - Сурхондарё вилояти
хокимлиги. Термиз давлат университети. Термиз 2018. 276 б.

Тахрир хайъати: А.Х,.Тошкулов
Тахрир хайъати раиси:

Тахрир хайъати аъзолари: т.ф.д. Ш.Шайдуллаев, ф.ф.д. А.Амонтурдиев,
т.ф.н. С.Ходжамкулов, т.ф.н Т.Аннаев, КДошалиев, У.Исаров.

Масъул мухаррир: т.ф.н. С.Ходжамкулов.

Узбекистан Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2017 йил
23 январдаги “Сурхондарё вилояти худудларини ижтимомий-иктисодий
ривожлантириш, ахоли турмуш даражасини янада яхшилашга доир кушимча
чора-тадбирлар дастури тyFрисида,,ги карори ижроси юзасидан утказилаётган
“Бойсун бахори” очик фольклор фестивали доирасида 2018 йил 27 апрель
куни Термиз давлат университетида “Бойсун - моддий ва номоддий
маданият бешиги” мавзусида халкаро илмий-амалий конференция ташкил
этилди. Ушбу конференция тупламига УзР Ф А илмий тадкикот институтлари,
Олий ва урта махсус таълим вазирлиги тизимидаги олий укув юртлари,
академик лицей ва касб-хунар коллежлари профессор-укитувчилари,
умумтаълим мактаб укитувчилари ва талабалар томонидан Бойсунда
ижтимоий-иктисодий ва маданий хаёт, фан ва техника тараккиётига
баFишланган илмий-услубий маколалар киритилди.

Мазкур туплам Термиз давлат университети илмий кенгашининг
2018 йил 20 апрелдаги 10-сонли йиFилишида мукохама этилиб, нашрга тавсия
этилган.

Тупламдаги маколаларнинг илмийлиги ва хакконийлиги учун
муаллифлар масъул.

© Бойсун - моддий ва номоддий маданият бешиги. Маколалар туплами
© “Хдмидий” хусусий фирмаси нашриёти 2018 й.

Нацш чизишни аввало мавжуд нацш намуналаридан кучириб
чизиш машцидан бошлаган маъцул. Бунда нацш чизиш
методикасига риоя цилиниши зарур. ТайёрГТ-1 W ■■ нацшни куW чирибX
чизишдан мацсад келгусида турли нацшларнинг узига хос
хусусиятларини урганиш ва мустацил нацш композициясини
чизишдир. Бу цизицувчидан нацш композициясининг мухим
цисмлари хисобланган гоя , ритм, симметрия, соя, ранг кабилар
хацида кенг маълумотга эга булишни тацозо этади.

Мактабда хам уцувчиларга хунар ургатиш сохасида хам
тартибга риоя цилиш керак. Белгиланган муддатда яъни, 5-9-
синфларда бола хунар урганади, у ахлоцли ва маданиятли булиб
шаклланади. Бу хацида шарц олимлари халц донишмандлари ва
халц педагогикаси йиллар ва асрлар давомида уз тажрибаларидан
утказганлар.

Наццошлар хунарини мактабларда ургатишда 5,6,7-синфларда
хафтасига 2 соатдан йил давомида хар бир синфда 64 соатдан
ажратилган. 8-9-синфларда эса хафтасида 4 соатдан, йил давомида
хар бир синф учун 128 соатдан ажратилган.5-9-синфлар учун жами
446 соат ажратилган. Хдфтада 5-7- синфларда 2 соатдан бир кунда
утказиш, 8-9-синфларда хафтанинг 2 кунида 2 соатдан утиш
мацсадга мувофицдир.

КУХИТАНГ-БОЙСУН ТОГОЛДИ ХУДУДЛАРИДАГИ ЯЗ I ДАВРИГА
ОИД ЁДГОРЛИКЛАР

Хамидов О.,
УзР ФА Археологик тадкикотлар институти

Сурхон вохаси цадимдан утроц дехцончилик шаклланган
марказлардан бири булган. Шимолий Бацтрия хозирги кунда
Узбекистон Республикаси Сурхондарё вилоятига тугри келади.
Сурхондарё вилояти шимолдан Х,исор тоглари, гарбдан Бойсунтог
ва Кухитангтог тоглари, шарцдан Боботог тоглари, жанубдан
Амударё билан чегараланади1.

Археологик манбалар тарихий - этнографик ёки тарихий-
маданий районлаштириш муаммоларини урганишда асосий урин

1Аскаров А.А. Древнеземледельческая культура эпохи бронзы юга Узбекистана. Ташкент. 1977. С. 7.

л ^ 99

тутади1. Сурхон вохасида табиий шароитнинг узига хосликлари
туфайли цадимдан инсон яшаш учун цулай худуд хисобланган2.

Тадцицотчи олимлар томонидан Сурхондарё вилояти геологик-
геоморфологик, ицлимий, гидрологик ва биогеографик тахлиллар
натижасида Сурхон-Амударё аллювиал текислиги, Кухитанг-
ТБЧ ойW сунтог тог олди аллювиал-проаллювиал текислиги, ГТТ-1у^ йинтог-
Бойсунтог аллювиал-проаллювиал текислиги, Кухитангтог-
Бойсунтог тог ландшафти, Боботог тог ландшафти каби 5 та
ландшафтга булинади3.

Кухитанг-Бойсунтог тог олди аллювиал-проаллювиал
текислиги дехцончилик цилишга цулай, шунингдек, чорвачилик
нуцтаи назаридан мухим худуд хисобланади.

Мазкур худудда бронза ва илк темир асрида 4 та сугорилиш
вохалари мавжуд булган булиб, Узбекистон худудидаги энг цадимги
дехцончилик маданияти Шеробод вохасида Сополли маданияти
шаклланган.

Урта Осиё археологиясининг долзарб муаммоларидан бири
“цулда ясалган нацшли сополлар" маданияти булиб, Урта Осиё
археологиясида мазкур турдаги ёдгорликлар мажмуаси Яз I,
Шимолий Бацтрия тарихий минтацасида Кучук I номи билан
аталади4.

Мазкур маданиятнинг пайдо булиши, тарцалиш географияси,
меъморчилик анъаналари, ахолининг диний дунёцараши, дафн
маросимлари бV уV_»йи ича олимлар уU ртасида ягона ф1 икр йи иуц. Ут т шбV у
маданиятга хос булган умумий хусусиятлар - сополларнинг цулда
ясалганлиги, тош уроцларнинг тарцалиши, хлоритдан ясалган
бежирим угирларнинг мавжудлиги ва цабрларнинг
учрамаслигидир.

Шимолий Бацтриянинг Кучук I даври ёдгорликларини
районлаштириш масаласи куплаб тадцицотчилар томонидан
урганилган булиб, улар томонидан бу даврга оид сугорилиш

1 Сагдуллаев А.С. Особенности расселения племен в долине Сурхана в эпоху раннего железа //
Общественные науки в Узбекистане. №6. Ташкент, 1984.С. 49; Андрианов Б.В., Чебоксаров Н.Н. Историко­
этнографические области (Проблемы историко-этнографического районирования). - Советская этнография,
1975, № 3.

2 Сагдуллаев А.С. Особенности расселения племен в долине Сурхана в эпоху раннего железа //
Общественные науки в Узбекистане. №6. Ташкент, 1984.С. 50.

3 Аскаров А.А. Древнеземледельческая культура эпохи бронзы юга Узбекистана. Ташкент. 1977. С. 7;
Эргешов Ш. Ландшафты Сурхандарьинской области. Т., 1974.

4Lhuillier J. Les cultures a ceramique modelee peinte en Asie centrale meridionale. Dynamiques socio-culturelles
a l ’age du Fer ancien (1500-1000 av. n.e.), Memoires de la Mission Archeologique Frangaise en Asie Centrale X III.
Paris. 2013.

районлари фанга киритилган (Э.В. Ртвеладзе, А.А. Асцаров, Ш.Б.
Шайдуллаев).

Кухитанг-Бойсунтог тог олди Кучук I маданиятига оид
Шеробод, Бандихон ва Шурчи вохалари шаклланган (А. Асцаров
буйича)1

Ш.Б. Шайдуллаев тадцицотларида Кухитанг-Бойсунтог тог олди
худудларидаги Шеробод, Бандихон (Бойсун) ва Миршоди каби 3 та
дехцончилик вохалари хацида маълумот келтирилади 2.

А.С. Сагдуллаев томонидан сунгги бронза ва илк темир асрида
узлаштирилган вохалар цуйидагича номланган: Музрабод (Э.В.
Ртвеладзе буйича Уланбулоцсой), Шеробод, Бандихон (Э.В.
Ртвеладзе буйича - Ургулсой), Миршоди (Э.В. Ртвеладзе буйича -
Халцажар)3.

Уланбулоцсой сугорилиш райони. Улонбулоцсой буйлаб
жойлашган булиб, бу сугорилиш районида Кучук I даврига оид
Кучуктепа ёдгорлиги урганилган. Кучуктепа бу даврда 0,5 га
худудни эгаллаган. Ёдгорлик Л. Альбаум, А. Асцаров, Ш.Б.
Шайдуллаев томонидан урганилган.

Ш еробод сугорилиш райони. Шерободдарё дельтасида
жойлашган. Кучук I даврига оид моддий маданият Жарцутон
ёдгорлиги арки юцори маданий цатламида урганилган4. Х,удуди 1
га.

Бандихон (Ургул) сугорилиш райони. Бандихонсой
томонидан сугорилган бу воха Бандихон цишлогида жойлашган.
Мазкур сугорилиш районининг асосий ёдгорлиги Майдатепа
(Бандихон I) булиб, 1,6 га ни ташкил этган. Ёдгорлик цадимда 8-9
км узунликни ташкил этган магистрал канал цуйисида жойлашган.
Сугориладиган ерлар худуди 150 га ни ташкил этган5.

Миршоди (Халцажар) сугорилиш райони. Миршоди
сугорилиш вохаси Бандихон вохасидан 40 км шимоли-шарцда
жойлашган булиб, худуди ва ёдгорликлар сони буйича ундан устун

1 Аскаров А.А. Древнеземледельческая культура эпохи бронзы юга Узбекистана. Ташкент. 1977. С. 9.
2Шайдуллаев Ш. Б. Этапы возникновения и развития государственности на территории Узбекистана (на
примере Бактрии). Автореферат диссертации на соискание ученой степени доктора исторических наук.
Самарканд, 2009. С. 35.
3 Сагдуллаев А.С. К эволюции древних поселений Южного Узбекистана. - САУз, 1976, №9, с. 31-34;
Сагдуллаев А.С. Древнеземледельческие поселения предгорий Байсунтау. — В сб.: История и археология
Средней Азии. Ашхабад, 1978. С. 34.
4Аскаров А.А. Расписная керамика Джаркутана.— В сб.: Бактрийские древности. Предварительные
сообщения об археологических работах на юге Узбекистана. Л., 1976. С. 17-19; Шайдуллаев Ш.Б. Северная
Бактрия в эпоху раннего железного века. Ташкент, 2000.
5 Ртвеладзе Э.В. Новые древнебактрийские памятники на юге Узбекистана. — В сб.: Бактрийские
древности. Предварительные сообщения об археологических работах на юге Узбекистана. Л., 1976. С. 95—
96.

туради. Сунгги бронза ва илк темир асрида бу ерда Цизилтепа
ёдгорлиги мавжуд булган. Унинг худудиди 22 га ни ташкил этган1.
Шунингдек, Миршоди вохасида Буйрачитепа 2 (1 га), Цизилча 6 (0,1
га) ва Номсизтепа 2 (1 га)ёдгорликлари аницланган2.

Узбекистон-Чехия халцаро археологик экспедицияси
Кухитангтог-Бойсунтог тог олди зонасининг Кухитанг тог олди
худудларида олиб борилган тадцицотлари давомида сунгги бронза
ва илк темир даврига оид янги сугорилиш районини ва у ерда
жойлашган 9 та янги ёдгорликни аницлади3.

Мазкур ёдгорликлар Добилсойдан туйинадиган цадимги канал
буйлаб жойлашган. Каналнинг узунлиги 3,5 - 4 км, эни эса 6
метргача боради. Мазкур сунъий сугорилиш тизими ва ёдгорликлар
мажмуаси Кухитангтог ён багрида, денгиз сатхидан 848-850 метр
баландликда, Сурхондарё вилояти Шеробод тумани Зарабог,
Цорабог ва Кайрит цишлоцлари оралигида жойлашган.
Ёдгорликларнинг 3 таси тош девор билан ураб олинган, 6 таси эса
ер багри буйлаб, куз илгамас даражадаги тепаликлар куринишида
сацланиб цолган. Ёдгорликлар устида цулда ясалган, Кучук I
даврига оид нацшли сополлар сочилиб ётибди.

Худди шу худудда тошлар цаламасидан иборат, диаметри 8-12
метргача борадиган 27 та цургон-дахма ва 160 та цора тошга
чукичлаб ишланган петроглифлар хам цайд этилди4.

Аницланган Зарабог сугорилиш районидаги асосий
тадцицотлар Бургуттепа, Кайриттепа ва саноцли цургонларда олиб
борилди.

Натижада Шимолий Бацтрия Кучук I даври жамоаси
манзилгохлари, уларнинг диний дунёцараши хацида маълумот
берувчи моддий маданият(дахма, “ката" иншооти ва ритуал ховонча
билан ховондаста) намуналари аницланди.

Истицболда Зарабог ирригацион районининг тулиц
урганилиши Кучук I - Яз I даври жамоаларининг Шимолий
БТ-1ацтрияда тарцалиш географ1ияси ва динийKJ дунё.. цараши Xбуuйw ича
янги маълумотлар беради.

1 Сагдуллаев А.С. Особенности расселения племен в долине Сурхана в эпоху раннего железа //
Общественные науки в Узбекистане. №6. Ташкент, 1984.С. 49-54.

2 Сагдуллаев А.С. Раскопки древнебактрийской усадьбы Кызылча 6 (По итогам работ 1974-1976 гг.). -
СА, 1980, №2, с. 228-235.

3 Шайдуллаев Ш.Б., Хамидов О.А. Зарабаг - новый ирригационный район в Северной Бактрии периода
Кучук I // Цивилизации Великого шелкового пути из прошлого в будущее: перспективы естественных,
общественных, гуманитарных наук. Самарканд, 2017. C. 92-97.

4 Augustinova A., Stanco L., Shaydullaev Sh., Mrva M. Archaeological Survey in the Zarabag Micro Oasis
(South Uzbekistan), Preliminary Report on the Season 2015 // Studia Hercynia XIX/1, 262-281.

МУ НДАР ИЖА

Бойсун - бои ицтисодии салохиятга эга, мафтункор ва гузал

макон Эркинжон Оцбутаевич Турдимов, Сурхондарё вилояти
хокими............................................................................................................................................. 3

Миллий цадриятларни англаш ва таргибот цилишда “Бойсун
бахори" очиц фольклор фестивалининг ахамияти.

Бахтиёр Сайфуллаевич Сайфуллаев, Узбекистон Республикаси
Маданият вазири...................................................................................................................... 7

Бойсун - тарихи буюк, келажаги истицболли юртдир

Рузимурод Кунгиротович Чориев, Сурхондарё вилояти хокими
уринбосари................................................................................................................................. 10

Бойсун: ижтимоий-ицтисодий ислохотлар огушида

Абдицодир Хамидович Тошцулов, Термиз давлат университети
ректори....................................................................................................................................... 13

Некоторые итоги и перспективы исследования погрибальных

сооружений Байсуна. Бердимуродов А., Ванг Дзин Син, Лянг Юн,
Аннаев Т....................................................................................................................................... 16

Бойсуннинг цадимий этномоддий маданияти. Турсунов С.Н. ....................18

Бойсун: стратегик имкониятлар ва миллий тарацциёт

истицболлари. Расулов Х,.М...............................................................................................24

Preliminary report for Archaeological survey in the Baysun district.

Ladislav Stanco K., Shapulat Shaydullaev ..................................................................... 27

Preliminary report for Archaeological survey in the Baysun District

(south Uzbekistan), Season 2017. Tomas Smёly, Vlastimil Novak.......................30

Узундара - эллинистическая крепость в Бактрии.

Двуреченская Н.Д.................................................................................................................... 31

Usmon Azim she'riyatida Boysun madhi. Sultonqulova F.B...................................34

Importance of Reforming Public catering system in Tourism

Development. TuraevZ.N., KhamidovS.N...................................................................... 37

Бойсун - этнолингвистик изланишлар макони.

Омонтурдиев А.Ж................................................................................................................... 40

Бойсун адабий мухити (Эркин Аъзам ижоди мисолида).

Омонтурдиев А., Шофиев 0................................................................................................ 42

Бойсуннинг ибтидоий давр ёдгорликлари тарихшунослиги.

Исаров У., Хасанов Ш............................................................................................................. 46

Бойсун тумани йул-транспорт инфратузилмаси ва унинг
ицтисодиёт хамда экотуризмни ривожлантиришдаги урни.

Кузиев А.У., Комилов А...........................................................................................................49

Алишер Навоий асарларида Темир дарвоза ёдгорлигининг

талцини. Ёкубов Ш................................................................................................................ 53

Узбекистон Республикаси “Цизил китоби” га киритилган

Бойсун туманидаги умуртцали хайвонлар. Эшназаров К.,
Тангиров Т.................................................................................................................................. 56

Boysunlik ijodkor Sh.Xolmirzayevning o'zbek hikoyachiligidagi

o'rni Eshmuminov A.................................................................................................................58

Boysun quroqchilik san'atini o'rgatishda tarixiy an'analarning o'rni.

Shomirzayev M.X....................................................................................................................... 62

Д оривор усимлик - оддий ширинмиянинг (clycyrrhiza glabra l)

зараркунандалари. Шарипова Ф.С................................................................................ 67

Сурхондарё вилоятида доривор усимликларни урганиш

муаммолари. Бегматов А.М., Шарипов А.Э.............................................................. 69

Boysunning noyob sutemizuvchi hayvonlari va ularni muhofazasi.

Xurramov A.Sh., Soatova Z.A................................................................................................. 74

Surxon vohasining noyob hasharotlari. Xurramov A.Sh.,
Fayziyeva D.B.............................................................................................................................. 76

Илк ва ривожланган урта асрларда Бойсун. Худайбердиев Ш.Т.,
Сафаров Б.С................................................................................................................................ 80

“Alpomish" dostonida insonparvarrlik g'oyalarning tasvirlanishi.

Xolmo'minova J........................................................................................................................... 83

Экотуризм - оламни англаш ва маданият кузгусидир.

Зокиров Х.Х................................................................................................................................. 86

Одамнинг пайдо булишини урганилишида Бойсун туманидан
топилган палеонтологик цазилмаларнинг ахамияти.

Холицназаров Б........................................................................................................................ 88

Бойсун археологик ёдгорликларининг жойлашиш

географияси. Холияров Т.Ч............................................................................................... 93

Халц хунармандчилиги турларининг узига хос хусусиятлари.

Холияров С.Х., Абдураумонов С ........................................................................................ 97

Кух,итанг-Бойсун тоголди худудларидаги яз I даврига оид

ёдгорликлар. Хамидов 0.................................................................................................... 99

Бойсун мехрибонлик уйи тарихидан. Тухтаев А., Янгибоева Д.,
Исаев 0....................................................................................................................................... 103

Бойсун тоги флорасининг эндемлари. Тургинов О.Т.,
Суллиева С.Х.,Ибрагимов А.Ж......................................................................................... 107

Эл соглиги - юрт бойлиги. Тошпулатов Ж.Т.......................................................116

Халцаро ва махаллий сайёхликда Бойсун археологик

ёдгорликларидан фойдаланиш. Аннаев Ж., Мажитов М.,
Норцобилов М ......................................................................................................................... 120

Бойсун - Сурхон вохасининг илк этномаданий макони.

Собиров К.................................................................................................................123

Omonxona - Miraculous spring in the Mountain. Usmonova Sh.А....................126

Бойсун халц хунарманчилиги ва амалий санъати тарихи.

Сатторов М.Р. ..................................................................................................................... 128

Идиомы в народном эпосе «Алпамыш». Саттарова Е..................................130

Бойсун туманини ицтисодий-ижтимоий ривожлантириш

масалалари. Сатторов А.У........................................................................................... 132

Бойсун утовларининг тузилиши хацида. Бердиева З.,
Бердиева Н., .......................................................................................................... 136

Бойсуннинг беназир фарзанди. Бобомуродова Ш.,
Раимназарова Н...........................................................................................138

Бозортепа. Бобохужаев А.................................................................................................141

Бойсунда аёллар хунармандчилик мактаблари имкониятлари.

Бозорова М.К.......................................................................................................................... 143

Вопросы типологии и исторической интерпретации
археологических памятников Байсунского района.

Аннаев Д.Т., Базаров Б.Б., Нормуминов М ............................................................... 146

“Бойсун" м онографияси хацида мулохазалар. Боциев А.,
Йулдошева З. ......................................................................................................................... 147

Ватанни мадх этган бойсунлик ш оир. Давлатова Ш......................................152

Бойсун тумани сув хавзаларида учрайдиган балицлар

биоэкологияси. Девонова Н.М., ................................................................................. 156

“Цунгирёт" - Сурхонда яралган халц ижоди дурдонаси.

Джуракулова Г. .................................................................................................................... 158

Boysun xalq hunarm andchiligi va kashtachilik tarixi Jumaeva G..................... 160

Этнопсихологик хусусиятларнинг Бойсун халци маданиятида

намоён булиши. Жураев У.Т.......................................................................................... 162

Бойсун худуди Бацтрия Кавийлиги таркибида. Икромов Н.М..................167

Boysun tabiati va manzaralari. Imomova L.I., Allayarov S.K................................169

“...Ишонинглар, дустлар, Бойсун бор". Джуракулова Г. ...............................172

Сказительское искусство Байсуна основа устного творчества

Узбекистана Мустафакулов Р.Б., Термезский государсвенный
университет.......................................................................................................... 174

Бойсун халц мусица фолъклори. Нарзуллаева В.........................................178

ТБ—1ойW сун халц уW йW инлари жисмонийW тарбX ия воситаси сиф1 атида.

Норбоева С., ............................................................................................................................ 182

Миллий уйинларда миллий цадриятлар акси. Норбошева М.....................185

Бойсун топоними. Тошалиев К.Б., Муродова Г.М.................................................189

Бойсуннинг ноёб хайвонлари ва уларни мухофаза цилиш

масалалари. Бекмуродов А.С........................................................................................ 193

Пословицы народов мира о семье и семейном вопитании в
качестве одного из видов нематериальной культуры.

Бакиров П.У............................................................................................................................. 198

Стратегия воспитания через творчество Байсуна.

Амонтурдыев 0...................................................................................................................... 203

Народные традиции Байсуна как условие физического

воспитания будущего поколения. Амонтурдыев Б.К......................................207

Бойсун халц уйинларнинг миллий маънавиятимиздаги

ахамияти. Устаев А.............................................................................................................213

Бойсун ахолисининг этник таркибидаги узига хослик.

Рауимов Б.................................................................................................................................. 218

Бойсун ш ахри топоними ва унинг манбаларда акс этиши.

Турсунов А.С............................................................................................................................. 224

Бойсунда таранспорт сохасининг шаклланиш тарихидан.

ДжураевХ.Х., ........................................................................................................................ 227

Бойсунда м аори ф ва маданият (1921-1991 йиллар).

Амирцулова З .......................................................................................................................... 233

Бойсуннинг сайиллари ва маросимлари. Холмирзаева М.А........................ 238

Бойсун безакларнинг матолардаги акс. Холмонова Ф.................................... 241
Утов. Шарапов С................................................................................................................... 244

Туризм сохаси ва салох,иятини ривожлантиришда Бойсуннинг

узига хос хусусиятлари. Курбонов A......................................................................... 248

Бойсуннинг оилавий анъаналари. Туропова М.Т...............................................252
Бойсуннинг миллий таомлари. Буронов А............................................................. 257

Вопросы типологии и исторической интерпретации
археологических памятников Байсунского района.

Аннаев Дж.Т., Базаров Б.Б., Нормуминов М.............................................................262

Бойсунликларнинг тацвимий билимдонлиги.

Файзуллаева М .Х,.................................................................................................................. 264
Бойсун шевашунослик мактаби. Давлатова С., Холназаров У....................268

Бойсунда илмий туризмни ташкил этиш муаммоларига доир.

Шаббазова Д., Шайдуллаева К....................................................................................... 270

Бойсун - моддий ва номоддий маданият бешиги. Маколалар туплами (2018 йил 27
апрель). Термиз шахри.

Туплам Термиз давлат университети илмий кенгашининг

2018 йил 20 апрелдаги 10-сонли йигилиши карори билан нашрга тавсия этилган.

Масъул мухаррир: С.Ходжамкулов
Техник мухаррир: У.Исаров
Мусаххих: Ц.Тошалиев

Босишга 2018 йил 24 апрелда рухсат этилди.Бичими 60х84 1/16 офсет когози. Times
TAD гарнитураси. Шартли босма табоги 16. Адади 100 нусха.

Туплам “Х,амидий” хусусий фирма босмахонасида чоп этилди.

Босмахона манзили:
Термиз шахар, И.Каримов кучаси, 155-уй
Тел: (+99891) 577-98-39; (0376)221-80-42

* ^ 276


Click to View FlipBook Version