lazar-web

Посетили смо

Музеј Николе Тесле

У царству нота

Доживљај који се памти

Саватић у мају!

Велики јубилеј По чему ћу памтити
своју школу
Осам векова самосталности
српске цркве

English

Social media in the United
States and Serbia

Интервју

Наставница Дејана Војиновић

Химна наше школе

Ово је песма о мојој школи
уз плави Дунав она је баш,
Саватић Лазар њено је име
свима је узор, а понос наш.

Септембар зове, дођите ђаци,
и ми смо некад били прваци,
научили смо бројеве, слова
е, баш је лепа та моја школа.

Прве се љубави најдуже памте,
другари моји у срцу пламте.
Све то се памти до краја века
па и кад будеш бака ил’ дека.

Аутор текста и музике, Снежана Миленковић,
наставница разредне наставе

Драги читаоци,

Пред вама је први број електронског часописа Лазар. Настао је као плод тимског рада и
успешне сарадње наставника и ученика наше школе. Потрудили смо се да међу Лазареве
„корице” саберемо и представимо духовите, маштовите, разноврсне и занимљиве прилоге
чији су аутори – како и треба да буде у једном школском часопису ‒ најпре, ђаци.

Надамо се да ћете уживати у Лазаревом друштву, постати наши верни читаоци и да ће вас то
дружење инспирисати за сарадњу у неком од следећих бројева.

Уредништво часописа ЛАЗАР

Садржај

Интервју са наставницом Дејаном Војиновић . . . . . . . . . . . . . . . . 4
У царству нота . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Велики јубилеј . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
Рај на Земљи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
Остави све и - читај! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Књиге су... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Успомене из ђачких дана . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Док теку школски дани . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
Саватић у мају! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Поглед са трибина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Били смо радознали . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
Музеј Николе Тесле . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
Награђени ликовни радови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Social media in the United States and Serbia . . . . . . . . . . . 30
Quelque chose d’intéressante de la langue française . . . . . . 32
ЛАЗАРЕВ врт . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
Млади природњаци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
Покренимо вијуге . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
Матуранти ОШ „Лазар Саватић”. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

: : : : : Интервју са наставницом Дејаном Војиновић

Учитељ је оно шта његови ученици постану

Наставница Дејана Војиновић добитница је Светосавске награде, изузетно значајног признања
за просветне раднике. То је само једна од награда коју је наша наставница математике добила
за свој рад и залагање. Она је повод, али не и разлог зашто смо пожелели да за први број
нашег школског часописа разговарамо са њом. Питале смо је понешто што нисмо могле у
учионици, јер за то није било ни времена ни праве прилике. И ево шта смо сазнале и пожелеле
да поделимо са вама...

1. Наставнице, занима нас шта Вас је навело да постанете професор математике и када
сте схватили да баш тиме желите да се бавите?
Одувек сам знала да желим да радим са децом у школи, а шта бих предавала – то ми је
било сасвим свеједно. Школовала сам се почетком деведесетих година, које су биле веома,
веома кризне. Изабрала сам математику јер сам мислила да ако не будем могла да живим
од плате у просвети бар могу лако да нађем посао у некој другој области, програмирању или
статистици.
2. Да са нама свакодневно не решавате задатке, коју бисте професију бирали? Има ли
још нека наука која Вас привлачи?
Волим историју уметности и социологију, али не бих то бирала за професију.
3. Како су текли Ваши школски дани? Памтите ли неку анегдоту из тог времена?
Дани у ОШ „Лазар Саватић” су ми текли споро, али лепо. Дуго смо били обухваћени целодневном
наставом, свакога дана од 7.00 до 16.00 часова. У једном тренутку нас је било чак тридесет
осморо у одељењу. Таква организација школског живота носи мноштво недостатака, али има
и неке предности. Навикнете се да нисте једини, схватите да нисте центар овог света, научите
да се борите за своје место у друштву, али и да делите. Од малих ногу морате да развијате
социјалне вештине, јер нико неће и нема времена да се бави вашим карактером, односом
између другова у одељењу…
Занимљивих момената има много од тога да сам у шестом разреду имала четворку из
математике до тога да сам се касније у животу удала за школског друга из клупе који ми је
често решавао тестове из историје.

Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019.

4. Већ дуго сте са друге стране катедре у учионици. Како успевате да изађете на крај
са ученицима који Вам ометају час? Да ли Вам је тешко да останете смирени у таквим
ситуацијама?
Не знам да ли уопште успевам да изађем на крај са таквим ученицима, али изузетно ми смета
када ми ометају час.
Чини ми се да ученике никада не понижавам, не кињим их, не мислим да су мање вредни као
особе ако имају лошије оцене. Дозвољавам да свако има право да буде какав јесте и заиста
мислим да свако носи бесконачно лепоте и вредности у себи. Од ученика једино тражим да
буду мирни на часу и да не ометају друге који виде неку лепоту или корист у математици или у
ономе о чему говорим, који су из овог или оног разлога свесни да им је математика потребна.
Ако је то једино што тражим од ђака, онда морам рећи да ме нервира када неко не успе да
оствари ни тај минимум.

5. Ваши ђаци су имали много успеха на такмичењима. Како међу нама препознате
„математичке бисере”?
Интересантно је да у овом тренутку на Математичком факултету раде два бивша ученика ове
школе, а трећи је сарадник истог факултета, што је изванредно. Изгледа да нам је школа на
енергетском месту погодном за развој математичара. Шалим се, наравно. Математичари се
не препознају само по брзини решавања задатака, креативним нестандардним решењима
или успеху на такмичењима, већ више према односу који имају према овој науци. Врло је
карактеристичан начин на који они говоре о математици док су мали, како описују своју љубав
и потребу за њом, како их математика обузима и прожима. Да се разумемо одмах, ја то немам
у себи и нисам математичар, ја сам наставник математике, а то је друго.

Осмаци о наставници Дејани:

• Свиђа ми се што добро, јасно и систематично објашњава и на прави начин
нам приближи градиво да бисмо га боље разумели. Мени то много значи...
• Код наставнице Дејане ми се највише допада што се често шали са нама

док нам објашњава математику и даје нам корисне савете који нам олакшају

решавање задатака.
• Веома је педатна, уредно и прегледно пише по табли!!!
• Оно што највише ценим код наставнице математике је то што на часу све
време ради задатке заједно са нама, а не само да их препише из својих бележака.

6. Шта радите у слободно време?
Тренирам стони тенис. Читам...

7. Које бисте књиге нама препоручили?

То ми је тешко. Ви живите у потпуно другачијем свету него ја када сам била ваших година. Ако

сам желела да променим програм на телевизији, ја сам морала да устанем и физички одем

Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019.

до телевизора и притиснем дугме. Ви сте рођени у свету аутоматског управљања. Наши укуси
и начини одржавања пажње су потпуно различити. Али добро, претпостављам да су неке идеје
љубави и пријатељства универзалне и ванвременске, па ето, можда онда овако: ученицима
до четвртог разреда, препоручила бих књигу Момо, Михаела Ендеа; за пети и шести разред
Кроз пустињу и прашуму, пољског писца Сјенкјевича и то само као припрему за његов Quo-
vadis, који је обавезно штиво у средњошколском узрасту. За ученике седмог и осмог разреда,
као увод у неку озбиљнију литературу, Ремаркова Три ратна друга.

8. Коју врсту музике слушате?
Екс-ју рок, али тужно ми је да причам о томе.

9. Која је Ваша омиљена животиња и да ли имате кућног љубимца?
Немам неки однос према животињама. Немам ни кућног љубимца. Као мала имала сам
папагаје Муњу и Грома, и корњаче, али сада их немам.

10. Мало смо се распитали и сазнали да волите и да путујете. Која путовање Вам је било
незаборавно и због чега?
Прво сам била сувише мала, па је онда дошао рат, па криза, па Нато агресија на Србију, тако
да сам почела да путујем, онако, по својој жељи, релативно касно, пре неких десетак година
можда, али зато се из све снаге трудим да надокнадим шта сам пропустила.
Када је човек у неком „узрасту” као ја, онда другачије све доживљава. Свако место поред
природно-географских и естетских карактеристика, носи и неки друштвено-историјски
аспект, кога, док смо млађи, нисмо толико свесни. Драго ми је, на пример, што сам обишла
Фландријска поља у Белгији, место огромног страдања у Првом светском рату; мада је можда
овом приликом пригодније да наведем посету Леголенду у Билунду у Данској или утакмици
Барселона ─ Сампдорија на Камп Ноу.

11. Имате ли неки савет за ученике који би желели да буду наставници математике као и Ви?
Аух, незгодно питање. Има једна реченица која каже – није просвета за свакога и није свако за
просвету. Ако је то оно што искрено желите, онда ћете радом са децом, младима, учествовањем
у њиховом обликовању, образовању и васпитању, помагању у креирању њихових личности,
добити немерљиво много. Оно што вам деца пруже заузврат не може да се пореди ни са
чим на свету. Није шала када кажу да бити наставник није занимање, него позив – и ако то
волите, само напред! Ако ништа друго, живећете од ентузијазма. Али, ипак бих била обазрива
са избором будућег занимања. Свакако треба да се понашате тако да увек себи остављате
могућност избора, а то значи: учите стране језике, стичите што више знања, у интелектуалној
сфери грабите све што можете, напредујте академски. Онда постоје велике шансе да ћете
једног дана бити задовољни собом и својим занимањем.

12. Шта сматрате својим највећим досадашњим успехом?
Стабилна породица, у сваком случају, али у неком професионалном смислу, када год ученик
коме ја предајем освоји нагараду или победу на такмичењу, мени то значи више од било ког
мог личног успеха. То је чудно, али јесте тако. Страхиња Гвоздић се пре две године пласирао
и освојио бронзану медаљу на Балканској јуниорској математичкој олимпијади. Много је
„коцкица“ морало да се сложи за овакво његово постигнуће и могу само да се надам да ће се
овако нешто некада поновити у нашој школи.

И за крај, цитираћу Јоду из „Звезданих ратова” који каже: „Учитељ је оно шта његови ученици
постану” и, у складу са тим, моји успеси су када моји ученици нижу успехе. А то је лепa
поставка ствари.

Милица Савић 8/1

Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019.

: : : : У царству нота

Доживљај

који се памти

Овог маја Ива Јокановић (6/3),
наша ученица анђеоског гласа,
освојила је прво место са 100 поена
на Републичком такмичењу у певању
традиционалне песме.
И то није једини успех распеваних девојчица из
ОШ „Лазар Саватић”!

Наиме, на Градском такмичењу соло певача „Златна сирена” и „Мали вокални састави”,
одржаног у марту у свечаној сали Дечјег културног центра Београда, показале су да се
музичка уметност на посебан начин негује у нашој школи. То најбоље потврђују постигнути
резултати и освојена признања: Елена Ђикић (3/2) и Ива Јокановић освојиле су прве награде
у соло певању. Обе су имале 97 поена. Дует Наташе Говедарице (3/1) и Елене Ђикић (3/2)
заузео је прво место са 95 поена, као и дует Еве Мијатовић ( 6/3) и Ива Јокановић (6/3) са 98
поена. За старијим другарима никако не заостаји ни млађи. Тако је одељење 4/2, у пратњи
одељењског старешине Гордане Матић и наставнице музичке културе Весне Стаменковић, на
градском такмичењу ,,Распевано одељење” у Дечијем културном центру, освојило запажено
друго место.

Своје утиске са једног од такмичења за наш часопис су поделиле и две победнице, Ива
Јокановић и Ева Мијатовић:
„Дана 25.3.2019. биле смо заједно са нашом наставницом Музичке културе Весном Стаменковић
на Градском такмичењу у певању.
Конкуренција је била озбиљна. Било је тешко победити. Имале смо малу трему јер нисмо
знале да ли ћемо добро извести песму. Иза бине је био један од водитеља који нас је све
време забављао и био фин према нама.
Када смо изашле на сцену, сва трема је одједном нестала. Пустиле смо гласове и уживале.
Проглашење смо чекале са великим нестрпљењем. А онда је дошао ред на нас. Срце нам
је куцало убрзано. Освојиле смо прво место, са 98 поена. Следећи корак био је одлазак на
Ревију победника. Захвалне смо нашој наставници Весни која нас је овако дивно спремила.
Ово искуство нас је обогатило и никада га, са сигурношћу тврдимо, нећемо заборавити. То је
доживљај који се памти!”

В.С.

Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019.

: : : : : Велики јубилеј

Осам векова самосталности српске цркве

Ове године српска црква обележава 800 година од стицања аутокефалности, односно
самосталности. До 1219. године српскa црква није била институтионално организована већ је
била у надлежности Охридске архиепископије. Живот српских верника у то време одвијао се

под изузетно снажним утицајем грчких свештеника и њихове културе
и писмености. Грчки свештеници служили су црквену службу на свом
језику те је она била неразумљива српским верницима. Због таквих
прилика била је изразита потреба да Срби и у административном
смислу добију своју црквену организацију – архиепископију.
Када је велики жупан Стефан Немањић, син Стефана Немање,
постао краљ, стекли су се услови за осамостаљивање српске
цркве. Од римског папе Стефан Немањић добио је краљевску круну
(венац) и крунисан је у манастиру Жичи 1217. године. Титуларно
именован ‒ Стефан Првовенчани – постао је први краљ Србије.
Две године касније и српска црква добила је самостал-ност
(аутокефалност) и то у рангу архиепископије.
То је значило да Срби сами бирају свог архиепископа, а да он
поставља епископе и остале свештенике. Први архиепископ био је
из рода Немањића, рођени брат Стефана Првовенчаног, Сава Немањић, Свети Сава. Он је
руководио српском црквом и у оквиру архиепископије установио седам нових епископија.

Стицањем самосталности српска црква је добила већи углед и постала део свих канонски
јединствених православних цркава окупљених око патријаршије у Константинопољу
(Цариграду). Формирање аутокефалне српске цркве било је значајно за државни, културни и
духовни живот српског народа. Државна и црквена самосталност допринела је развоју српске
државе, грађењу нових цркава и полету уметности у средњевековној немањићкој држави.

У време владавине цара Стефана Уроша IV Душана, када је српска држава доживела највећи
успон, статус српске цркве издигнут је у највиши црквени ранг, ранг патријаршије.

Манастир Жича

Манастир Жича задужбинa je првог краља
из владарске династије Немањића, Стефана
Првовенчаног. Када је српска црква постала
аутокефална, овај манастир је проглашен за
седиште архиепископије. Први владар који је
крунисан у Жичи 1217. године био је управо
Стефан Првовенчани. Обред крунисања у Жичи
од тада је традиционалан, те су у овом манастиру
крунисани и сви потоњи владари династије
Немањић. Жича је због тога имала посебно место
међу средњовековним српским манастирима.
Поштујући церемонијал и древни обичај, у време
обнављања српске државе у 19. веку, и Милан
Обреновић се крунисао за краља управо у овом манастиру. Манастир Жича грађен је током
прве две деценије 13. века и представља пример рашке градитељске школе у српској
средњовековној архитектури. У манастиру постоје два слоја фресака: један старији, из 13.
века и други, млађи из 14. века.

Милован Стефановић 8/2

Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019.

: : : : : Велики јубилеј

Свети Сава – први српски архиепископ

Свети Сава рођен је око 1175. године као трећи, најмлађи син великог српског жупана Стефана
Немања и његове супруге Ане. На крштењу је добио име Растислав Немањић или скраћено
Растко. Када се замонашио мимо воље својих родитеља, добио је име Сава. О томе колико
је био важан за постављање темеља српске цркве, културе, државе, учимо из српског језика,
веронауке, опште и културне историје. Сви извори упућују нас на најважније - да спознамо да
Сава треба да буде постојани узор свима нама као просветитељ и учитељ, мудри најмлађи
брат, племенит, несебичан човек, велики дипломата, светски путник који се увек радовао

повратку у своју земљу, своме народу!
Беседећи у част првог српског архиепископа
Матија Бећковић је, између осталог, казао:
„Цела српска земља украшена је Савиним
именом, од Савиног поља код Хиландара
- преко Саве, Савине, Савинца, Савова,
Савовске, Савановца, Савиног села - до
Савиног извора на врху Дурмитора, Савиним
стопама, по Савиној земљи, може се путовати
из Савиног у Савин манастир, српска земља
је видљиви животопис Светог Саве. Српска
географија је опредмећена Савина биографија
[...] Али највећи храм који је Свети Сава
подигао је сам његов народ. Тај храм озидан
је од живог камења његове духовне деце и
небо је његов кров и купола.”

Ј.Н.

Александра Николић 3/2

Ада Антонијевић 4/2

Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019.

РАЈ НА ЗЕМЉИ биљку у Европу. Тек касније су сазнали за
њену хранљиву вредност, али су је у 18. веку

Рајски цвет сматрали отровном јер припада биљкама
Рајски цвет је вишегодишња, зељаста помоћницама, међу којима је већина отровна.
биљка, висине од 1 до 1.5 метара. Називају У Италији се назива „помодоро” што, буквално
је рајска птица у свету цветова јер има преведено, значи „златна јабука“. Такође има
пламено наранџасте и тамно плаве латице називе рајска биљка или ређе рајчица. Значи,
које подсећају на рајску птицу. Има дебеле, Адам и Ева су пробали у Рају можда парадајз,
кожасте листове налик коре банана. Латински а не јабуку.
назив ове биљке је стрелиција и са својих

Новинар и музичар Мајлс Кингтон је рекао:
„Знање је знати да је парадајз воће, а мудрост
је не ставити га у воћну салату.”

Рајске птице
Рајске птице живе у тропским кишним шумама
Аустралије, и то највише на Новој Гвинеји, на
чијем грбу се и налазе. Постоје 43 познате
врсте од којих се неке хране посебним воћем
којег нема пуно и зато су потребна оба
родитеља за исхрану младунца. Остале врсте
се хране хранљивим плодовима, мускантним
орашчићима или инсектима и овим врстама
је довољна само мајка за исхрану младих.

свега пет врста је распрострањена у Јужној Оно што је специфично за ову врсту птица је
Африци. Може се узгајати као собна биљка, њихов начин удварања женки. Неки мужјаци
па је једна од најпродаваниих врста цвећа. организују посебна надметања између себе.
Добила је име по енглеској краљици Шарлоти Више мужјака се окупља и дозива женке, а
Мекленбург Стрелиц. онда шире перје и забацују га изнад главе.
Други начин парења ових врста је да мужјаци
Рајско воће – парадајз плешу са перјем подигнутим увис, попут
У оквиру колонизације Јужне Америке, оковратника, на водоравној грани дрвета.
Шпанци су парадајз донели као украсну

10 Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019.

Рајска острва седам главних острва: Нијхау, Мауи, Хаваји,
Многобројна острва су названа рајским Кауај, Оаху, Молокај, Ланај, Кахолаве.
због нестварно лепе природе, тиркизно
плаве боје мора које га окружује и прелепих Малдиви спадају у једна од најлепших острва
песковитих плажа које привлаче многобројне на свету, али, пошто су на свега један метар
туристе. Нека од острва су: Кариби, Хаваји и надморске висине, прва ће страдати од
Малдиви. глобалног загревања. Научници предвиђају
њихов нестанак 2085. године. То су прелепа
Кариби се налазе у Карипском мору. Састоје атолска тј. корална острва у Индијском океану
се од преко 7000 острва и подељени су у и налазе се око 700 км југозападно од Шри
25 независних територија. Називају се и Ланке.
западноиндијска острва јер је Колумбо, када
Јована Спасић 7/3
Марија Краварић 7/3

је открио Америку, погрешно мислио је да је Рај симболизује праисконско савршенство
пронашао Индију. и златно доба, изворну невиност,
блаженство, и, пре свега, заједништво
Хаваји су архипелаг острва у централном Бога и Човека. У већини традиција рај је
делу Пацифика, позната по својим природним симболично представљен као ограђен
лепотама, топлим тропским шумама, бистром врт или вртно острво пуно птичје песме
мору, таласима и активним вулканима који и миришљавог цвећа. То је боравиште
привлаче туристе са све четири стране света. бесмртности и место где време мирује.
На југоисточном делу архипелага налазе се У свим рајским вртовима у средишту се
налазе дрво живота и дрво знања.
(прилагођено из Малог речника
традиционалних симбола)

Идиоми са речју РАЈ:
• Батина је из раја изашла. (Батина је успешна
васпитна мера)
• Ни у рају нису сви свеци исти. (Нигде нема
потпуне једнакости)

Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019. 11

Остави све и - читај!

К. Џ. Доерти и Карина Розенфелд, „Тајна ватра“
У овој књизи се преплићу стварни и фантастични догађаји и ликови.
Јунаци су проближно наших година и то је посебно занимљиво. Они
су у великој у невољи и морају да се боре за свој живот. Свиђа ми
се роман јер је прича напета и неизвесна. Ово није једна од књига у
којој лако можете да предвидите шта ће се догодити. Многа збивања
су неочекивана. Књига ми се јако допала и од када сам почела да је
читам нисам могла да престанем све до последње странице.
Са нестрпљењем чекам да изађе нови део!

Маша Циврић 7/3

Мореа Банићевић, „Демон школске библиотеке“
„Демон школске библиотеке” је први роман М Банићевића који ми се
јако свидео. Књига говори о групи деце наших година који добијају
домаћи задатак да прочитају књигу из библиотеке у којој су нашли
чудну поруку. Покушали су да је обришу, али се она стално враћала на
исто место. Деца су одлучила да следе тајанствену поруку и открију
њено значење. Књига је хорор прича коју не бих препоручила да се
чита пред спавање, али је јако динамична и узбудљива.

Анђела Најић 7/3

Михаел Енде, „Бескрајна прича“
Препоручујем вам да прочитате „Бескрајну причу” Михаела Ендеа, јер
ме је та књига навела на размишљање о вредностима које не могу
да се купе. Писац је врхунски дочарао сваки догађај и лик у књизи,
тако да помислимо да их познајемо цео живот. Књига је испуњена
занимљивим загонеткама, за које треба добро разумети штиво, што
чини књигу веома тајанственом. Неки делови би, ради разумевања,
морали и двапут да се прочитају, али је, упркос томе, лака за читање.
Маштовитост једне типичне бајке и дашак филозофије чине ову књигу
погодном за све узрасте. Књига „Бескрајна прича” је једна од оних коју
желите да прочитате поново. Њена креативност ме је држала заузетом
недељама и зато је свима препоручујем.

Николина Станишић 5/1

Ева Фелер, „Чаролија времена“
За све који воле путовања и историју, ово је савршена књига. Ана
и Себастијан изабрани су за посебан задатак. Путују кроз време
и спречавају догађаје који би у будућности могли направити велике
проблеме. На њиховом путовању задесиће их разне невоље и
препреке.

Доротеа Премовић 7/3

12 Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019.

Јасминка Петровић, „Лето када сам научила да летим“
Једна од најзанимљивијих књига које сам прочитала у последње
време је роман Јасминке Петровић „Лето када сам научила да
летим”. Првих неколико речи књиге су ме врло заинтересовале:
„Баба хрче. Полудећу. А тек како ме излуђују ови комарци.”
Књига приказује сазревање тинејџерке током лета и промену њеног
мишљења о томе шта значи бити кул.
Провести лето са две бабе у кући на непознатом месту је изгледало
као прилично лоша идеја. Али, након што је Софија стекла нове
пријатеље, њено лето ће се претворити у најбољи доживљај икада.
Открила је да са тим новим пријатељима може да буде оно што
јесте и да не мора да се прави да јој се свиђају неке ствари за које
други мисле да су кул, као што је радила у Београду. Софија више
није имала времена да одговара на поруке својих пријатеља из
Београда, јер јој то више није био приоритет. Уместо да слуша музику и пиљи у телефон, она
се сада дружила и читала књиге.
Посебан ефекат књизи даје је то што није писана хронолошки. Свако поглавље представља
једну ноћ када се Софија присећа догађаја из протеклог дана.
Док сам читала овај роман, у неким ситуацијама сам могла да препознам себе. Уз то, књига је
бескрајно духовита и зато је препоручујем свим узрастима.

Лена Вукић 8/2

ЈЕСЕЊА УСПАВАНКА

Бакарна јесен опет је ту, ШАРЕНА ЈЕСЕН
пева успаванку чаробну,
њоме дивно Сунце тера на сан, Стигла нам је јесен жута,
и сви знају, следи хладан дан. суво лишће пада крај пута.
Ветар дува на све стране
Облаци пенасти све више су сиви, и савија младе гране.
дрвеће голо, цвеће више не живи,
све сувља је некад зелена трава, По улицама шетају кишобрани шарени,
опраштамо се од лептира, по барицама скакућу лепи врапци малени.
славуја и мрава. Пуне корпе воћа, јесен нам је дала,
па сва деца певају:“О јесени, хвала!“
Магдалена Пљеша 3/1

Милица Грчић 3/1

ЈЕСЕН

(песма награђена на песничким сусретима)

Кад сиви облак пред Сунце стане, Кад распуст пређе у успомене,

кад лишће с дрвећа на земљу падне, кад школска године још једном крене.

кад хладна кошава почне да дува, Кад тата кестењем буде занесен,

кад трава пожути и буде сува. ја онда знам - стигла је јесен.

Ђина Пејковић 3/ 1

Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019. 13

СУ... КЊИГЕ ПРОЗОР У СВЕТ

СУ... КЊИГЕ СУ... КЊИГЕ
СУ... КЊИГЕ

МОСТОВИ МЕЂУ Исидора Станишић 8/4
ЉУДИМА
ПОУЗДАНИ САПУТНИЦИ

Емилија Маринковић 8/1 Марија Илић 8/1

ПЛЕМЕНИТИ САГОВОРНИЦИ

Лена Вукић 8/2

14 Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019.

ПОСЛАСТИЦА ЗА ДУШУ ВРЕМЕПЛОВ

Лола Пејић 8/1

НЕЗАБОРАВНА АВАНТУРА

Теа Ивановић 8/1

СВЕТИОНИЦИ

Милица Савић 8/1 Марија Лончар 8/2

ИЗЛАЗ ЗА БЕГ

Вања Богдановић 8/3

Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019. 15

: : : : УСПОМЕНЕ ИЗ ЂАЧКИХ ДАНА

Моја школска библиотека и све је одисало топлином која ме је мамила
да се ту поново враћам. На полицама се
Ми, новобеоградска деца досељена налазило много разних књига поређаних
седамдесетих година прошлог века, имали мени неким тајновитим редом. Волела
смо радост одрастања у новим, тек изграђеним сам да пратим картице са одштампаним
зградама, а похађали смо школе које су се словима која су заправо била почетна слова
налазиле у непосредној близини. Све је презимена писаца и да иза њих откривам још
било лепо уређено и приступачно - паркови занимљивије наслове. Узимала сам књиге
са мноштвом справа за дечју игру, спортски у руке, разгледала, осећала мирис свеже
терени, биоскопи, дечја позоришта... штампе, трагала за занимљивим причама,
а када бих нашла неку која ми се чинила
Моја школа је била нова и модерна. Свака интересантном, трчала бих кући и читала док
учионица је имала свој мали врт, кабинети ме умор не савлада.
најсавременију опрему, а пространо
двориште је било украшено зеленилом. Од тада је прошло много година. Ево ме опет
Ипак, једна просторија у школи ми је била у школској библиотеци. Љубав према књизи
посебно интересантна ‒ школска библиотека. и читању прерасла је у моју професију. И
Смештена у приземљу била нам је увек пред чини ми се да сам успела да спојим та два
очима и поред ње смо пролазили и када времена и да сачувам то дете које и даље са
смо излазили на одморе, узимали ужину у огромном знатижељом и љубављу зарања у
трпезарији, прелазили у кабинете, или ишли свет књиге и читајући живи много различитих
у салу за физичко. Добро се сећам изгледа живота.
те моје библиотеке. Била је окупана сунцем
Весна Ђукић Пејчић

Љиљана Радичевић 1/3

Alexander Kappenmann 1/1

16 Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019.

Док теку школски дани... културе. Одличну глумачку екипу која је
одушевила публику чинили су ученици
ЈАНУАР: У овом снежном месецу прослављали млађих и старијих разреда наше школе.
су се новогодишњи и божићни празници, било Након програма присутнима се обратио
је дружења са пријатељима и рођацима, овогодишњи беседник, протојереј-ставрофор
путовања и одмарања, а код нас, у школи... др Димитрије Калезић, као и директор школе
мр Горан Петровић.
Посебно леп тренутак је био на крају Академије
када су ђаци спонтано запевали химну своје
школе.

МАРТ: После хладних фебруарских дана
проведених на распусту, дошао је март и сви
су се надали доласку ведријих дана. Кеј се
полако будио, лабудови су веселије пливали
Дунавом, а код нас, у школи...

Почеле су припреме за обележавање Поново је прорадио телескоп, што је
школске славе, Светог Саве, и пуном паром обрадовало све звездознанце и љубитеље
се радило на организовању и осмишљавању космичких даљина. Наиме, на крову школе, у
свечане Академије која заузима посебно оквиру низа активности о Свемиру („Космос:
место у школском календару. Планете Сунчевог система”), ученици 2/1 су
Свечаност је уприличена у суботу 26. јануара. кроз окулар телескопа посматрали Месец
За пригодне песме у духу светосавља „другим очима”.
побринуле су се наставнице музичке културе
Весна Стаменковић и Марија Мишић са својим
школским хоровима. Уследило је извођење
представе „Сан” по ауторском тексту Жељка
Тешића, нашег професора књижевности и
српског језика.

Сценографију, драматургију и режију 17
представе потписују Виолета Костовић,
професорка српског језика и књижевности
и Небојша Раичковић, професор ликовне

Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019.

Разговорало се о кратерима, менама и Већ сутрадан смо путовали у Африку!
„морима” (тзв. „marie”) који се могу видети на У нашој библиотеци уприличен је књижевни
површини нашег Месеца. Велику захвалност сусрет са Лидијом Николић и Аном Новаковић.
дугујемо Бранку Симоновићу, из Астрономског
друштва „Руђер Бошковић”. Ову активност су
реализовали учитељи Радмила Станишић и
Николаје Паулица.

У среду, 20. марта, вратили смо се у доба
ренесансе и у нашој свечаној сали одиграна је
Шекспирова чувена трагедија „Ромео и Јулија”
позоришта лектира „Владимир Јевтовић”.

Ученицима старијих разреда представљена
је књига путописне прозе „На рогу Африке”
Ане Новаковић. Списатељица је боравила у
Етиопији где је учество-
вала у пројекту Унеска
о оснивању резервата
на језеру Тана. Сусрет
је обогаћен филмским
прилогом из кога су
ученици могли да виде
и осете атмосферу
живота у Етиопији.

Циљ овог позоришта је да школску лектиру Вила Лифтила је помогла првацима да
на јединствен начин приближи ученицима и науче како да се понашају у лифту. Наиме, ЈП
врати их читању и писаној речи. „Градско стамбено” је припремило за ученике
првог разреда наше школе едукативну
представа „Лифт није играчка” па су они кроз
игру и забаву учили како да се безбедно,
правилно и културно понашају у лифтовима.

Овај пут осмаци су имали прилику да погледају
представу, као и да учествују у разговору са
глумцима, али и да се и сами опробају на
сцени.

18 Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019.

АПРИЛ: Испред школе је процветало дрвеће Наиме, нашу школу је посетио Центар за
са розе цветовима, замирисале су прве јагоде промоцију науке, са експонатом „Мобилни
у Господској улици, сунце је освојило реку и планетаријум”. У потпуно аутентичном
шеталиште, а код нас, у школи... амбијенту који подсећа на ведро звездано
Дошло је време да се вредни и маштовити небо, око 250 ученика шестог, седмог и осмог
петаци похвале резултатима вишемесечног разреда имало је прилику да се упозна са
пројекта који су реализовали са својим више сазвежђа и разним небеским телима.
ментором, наставником српског језика и
књижевности, Жељком Тешићем.

По њиховим импресијама могло се закључити
да су уживали у предавању. Ова активност
је реализована у сарадњи са наставницом
физике, Весном Поповић.

Путовање у египатску пустињу, међу фараоне,

камиле и пирамиде, осмислила је Дејана

Војиновић, наставница математике заједно са

Наиме, од октобра 2018. до краја марта 2019. својим ученицима осмог разреда.

године трајао је низ активности у оквиру Хол школе је претворен у занимљиву изложбу

пројекта чија је тема „Књига, наша најбоља о пирамидама, ремек-делима насталим у

другарица”. Неке од њих су: читање, а затим сусрету математичког и архитектонског знања

и представљање књиге ван обавезне школске и надахнућа. Свако ко је посетио ову изложбу,

лектире; посета Сајма књига и књижевних

радионица (Урош Петровић, Јасминка

Петровић, Лидија Николић); израда нацрта

корица, тј. насловне стране књиге на основу

личног доживљаја (радионица „Да сам ликовни

уредник”); групно прављење употребних

предмета који се користе приликом читања

или писања, или употребних предмета који су

дизајнирани у духу књига и књижевности...

Ученици су били посебно узбуђени и радосни

док су припремали продајну изложбу и

сусрет са родитељима. Посетиоце изложбе

одушевила је креативност и предузетнички

дух наших петака. Наставник Тешић нам је

објаснио да је циљ пројекта разматрање

феномена читања и књижевности као

уметности, али и указивања на свеприсутнију

кризу читања у 21. веку. И још нешто важно!

Ко је пропустио изложбу нацрта корица књига пажљиво је погледао и прочитао шта су

у холи наше школе, могао ју је видети у ученици написали, уверио се колико су њени

земунској библиотеци „Свети Сава”. аутори креативни и схватио да је математика

И у априлу смо путовали међу звезде. занимљива древна наука чија су теоријска

Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019. 19

сазнања опредмећена не само у чудима становника, најпространије по површини,
античког света, већ и нашег времена. као и најчистије и најзагађеније. Пре угледне
активности, родитељи су донирали саднице
Сваке године, 22. Априла, обележава се Дан за нашу зелену учионицу на крову школе.
планете Земље широм света.
И ученици првог разреда су на свој начин
обележили Дан планете Земље. Глумачка
екипа представе „Сакупљај своју амбалажу
и носи на рециклажу”, на челу са Бодом
Нинковићем, подсетила је ђаке на значај
заштите животне средине, али и научила како
се отпад разврстава и рециклира.

Ове године Градска општина Земун је у са- Затим су дружење наставили у школском
радњи баш са нашом школом организовала дворишту, где су са пријатељима из компаније
манифестацију „Дани еколошке културе”. ,,Макси-Делез Србија” и ЈП ,,Зеленило
Београд” засадили пет садница Панчићеве
Идеја ове манифестације је да се Земун оморике.
придружи напорима свих средина у свету да
дају свој допринос очувању околине и покажу МАЈ: Варљиво пролеће нам је донело досадне
бригу о нашој планети, чиме се утиче и на кишне дане и учинили да се Земунци озбиљно
еколошку свест нових генерација. забрину да ли ће бар мало стићи да уживају у
пријатним мајским зрацима сунца, а код нас,
У свечаној сали приређен је еколошко- у школи...
едукативни програм који су припремили
најбољи ученици из природних наука и У свечаној сали, 24. маја, нашим ђацима
географије заједно са својим наставницима су се упечатљиво представили ученици
Маријом Мишић, Николајем Паулицом и Девете гимназије „Михаило Петровић Алас”.
Жарком Петровићем, а попуњена је и велика Драмски студио ове београдске школе извео
еколошка карта света која је изложена у је представу „Милунка Савић, хероина Првог
холу школе. У њу су листовима различитих светског рата”. Утисци су били изузетни.
боја означене државе са највећим бројем Млади глумци су били уверљиви, а њихово
певање композиција „Тамо далеко” и „Пукни
зоро” измамило је и понеку сузу код публике.

Сутрадан су песма и игра испунили школско
двориште! На првом међународном музичком
фестивалу „Саватић у мају” гостовало је 11
хорова и бројне фолклорне групе из Србије,
Босне и Херцеговине, Пољске, Северне
МакедонијеиРумуније.Кординаторфестивала
била је наставница музичке културе, Марија
Мишић.

Школско двориште се тог дана претворило
у веселу позорницу на којој су учесници и
публика уживали играјући и певајући дуго, чак
и кад је месечина прошарала крошње дрвећа
расцветале липе...

Јелена Петаковић

20 Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019.

Веселили
смо се и лепо
дружили на првом
међународном музичком
фестивалу „Саватић у
мају!”. Упознали смо нове
пријатеље, играли, певали,
показали се као добри
домаћини.Једва
чекамо следећи

мај!

21Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мајф20о1т9о.: наставник Вељко Митровић

: : : : Поглед са трибина

Спортска снага наше школе

Традиција добрих спортских резултата које су остварили ученици наше школе настављена је
и ове године. Стони тенис, рукомет, футсал, одбојка, кошарка, пливање, ватерполо, спортска
гимнастика, стрељаштво, атлетика, џудо и мале олимпијске игре за ученике од првог до трећег
разреда, спортске су дисциплине у којима смо се такмичили. У некима смо освојили медаље и
остварили запажене спортске резултате, у некима не, али смо се увек борили срчано, храбро,
поштено и тимски. А то је, ипак, најважније!

На градском међушколском првенству у стоном тенису Владимир Калинчевић, Димитрије
Андрејевић и Немања Шарић представљали су нашу школу и заузеличетврто место. У појединачној
конкуренцији Димитрије Андрејевић сврстао се међу осам најбољих стонотенисера Београда.
И на Општинском међушколском првенству у атлетици за ученике старијих разреда подела
медаља није прошла без нас. Осмаци Лазар Миладиновић, Урош Ђорђевић, Милан Тешановић
и Дарко Красавчић освојили су сребрну медаљу у дисциплини штафета 4 пута 100 метара;
шестак Марко Грујичић бронзану медаљу на 600 метара, а Лана Кочовић, ученица петог
разреда, бронзану медаљу у скоку увис.

Бронзану медаљу на Општинском такмичењу у рукомету завредела је екипа седмака и
осмака: Вељко Маловић, Стефан Аџић, Марко Хрељац, Симон Алексић, Момир Тонић, Андреј
Грозданић, Виктор Мајдич, Лука Стаменковић, Лука Цветковић и Раде Чоловић.

Одбојкаши наше школе на Општинском такмичењу били су успешни у обе конкуренције.
Ученици петог и шестог разреда ‒ Марко Грујичић, Андрија Полић, Павле Бељин, Вук
Лишанчић, Петар Мелезовић, Лазар Морача, Огњен Шкрба, Михајло Јакшић и Андреј Вујиновић
– освојили су бронзану медаљу, док су седмаци и осмаци ‒ Стефан Аџић, Марко Хрељац,
Милан Тешановић, Симон Алексић, Ђорђе Ракић, Никола Миладиновић, Андреј Грозданић,
Момир Тонић и Немања Богданов ‒ постали шампиони Земуна и на градском такмичењу
заузели пето место. За најбољег играча овог турнира проглашен је Никола Младеновић.

На првенству Београда у спортској гимнастици успешно су нас представљале ученице седмог
и осмог разреда ‒ Атина Шевић, Наталија Лонић, Теодора Чукић, Исидора Ћупрић, Хана
Тухина и Исидора Станишић заузевши четврто место.

Kошаркашки резултат вредан пажње остварили су петаци и шестаци Марко Радовић, Јован
Чолић, Тео Трбојевић, Виктор Стевовић, Михајло Јакшић, Матеја Кнежевић, Никола Савић,
Петар Лазаревић и Марко Милин освојивши прво место у Земуну. Најбољи играч турнира био
је опет наш ученик, Марко Милин.

Годинама уназад најуспешније спортске резултате досежу стрелци из „Саватића”. Ове школске
године Ања Кнежевић, ученица осмог разреда, након првог места на Градском такмичењу
у стрељаштву, освојила је бронзану медаљу на Републичком такмичењу у Смедереву. На
истом првенству екипу наше школе представљали су Димитрије Фатић, Огњен Беловуковић и
Немања Богданов, који су након београдског злата освојили седмо место. Димитрије Фатић је
у Смедереву имао четврти резултат.

Никако не смемо заборавити оне које тек чекају велики спортски успеси. Мале олимпијске игре
биле су изазов за наше најмлађе ђаке. Прваци су били бронзани на Општинском такмичењу.
Добри спортски резултати показатељ су неговања здравог и такмичарског духа у нашој школи
од њеног оснивања до данас. Ово је и природно с обзиром на то да се у ОШ „Лазар Саватић”
и на образовном и на спортском пољу поштује древна максима, која сведочи да је до успеха
потребно прећи три степеника – прво рад, друго рад и треће рад. Уз много (само)дисциплине,
разуме се!

22 Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019.

У дворишту, школској згради, на часу, кад год неко од ученика
изговори реч „кошаркаш”, сви помисле на Момира Тонића (8/3)!
Наш друг Мома тренира кошарку од своје седме године.
Момо, реци нам где су препознали твој кошаркашки таленат?
‒ Мој таленат за кошарку препознали су у КК „Земун”, где тренирам
већ седам година и где сам увек имао одличне тренере који су
допринели да успешно овладам кошаркашком техником. Тако је
и сада.
КК „Земун” остварује успешне резултате и у млађим
категоријама?
‒ Да, тако је већ низ година. Моја генерација је освојила злато на
државном првенству као млађи пионири, а ове сезоне постали
смо пионирски вицешампиони.

Кошарка није једини спорт у коме се успешан?
‒ Волим и друге спортове са лоптом. Имао сам прилику да са
осталим другарима из школе остварим запажене успехе у
рукомету, футсалу, ватерполу и одбојци. Представљао сам нашу
школу и ускоку у вис на атлетском такмичењу.
Да ли има нека утакмица коју си одиграо као ученик наше школе, а посебно ћеш је

памтити?
‒ Памтићу прва места у кошарци и одбојци. Чини ми се да ћу се увек радо сећати Јуниор НБА
лиге, коју смо играли као петаци. Представљали смо НБА екипу „Оклахома Тандерс”. На крају
такмичења, после једанаест победа и једног пораза, били смо трећи. Снимили смо и видео
спот о том првенству. Обавезно га пронађите на Јутјуб каналу!
Пожелели смо нашем Момиру још много убачених тројки, па да га за неколико година дочекамо
као кошаркашког репрезентативца наше земље испред чувеног балкона Градске куће.

Девојчице воле одбојку, гимнастику, плес, балет, а наша Ања Кнежевић
(8/4) се заљубила у стрељаштво.

Ања, зашто си изабрала да се бавиш баш стрељаштвом?
‒ Сасвим случајно сам кренула у стрељану са братом. Свидела ми се
атмосфера у СК „Ушће” и пожелела сам да пробам. Била сам трећи
разред.
Убрзо су дошли изванредни спортски резултати?
‒ Радујем се сваком тренингу и такмичењу. Имам одличне тренере у
клубу. Резултати су само последица свега тога. Златних, сребрних и
бронзаних медаља има доста. Ове сезоне сам, на државном првенству,
успела да остварим најбољи резултат сезоне за пионирке, 190 од 200
кругова.
Такмичила си се и за нашу школу?
‒ Да, од петог разреда сам присутна на Градским и Републичким
такмичењима у стрељаштву.
Пошто си ти скромна, ми ћемо навести твоје резултате на које смо
сви врло поносни. Пети разред ‒ сребрна медаља, шести разред ‒
златна у екипној, седми разред ‒ сребрна у екипној и бронзана у појединачној и осми разред ‒
бронзана медаља у појединачној конкуренцији на Републичким такмичењима. Феноменално!
‒ Хвала! Уживала сам на свим тим такмичењима у Врању и Смедереву.

Можда ће наша Ања једнога дана на Олимпијским играма носити заставу Србије. Једва чекамо
да видимо тај тренутак!

Милош Ђоковић, наставник физичког васпитања

Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019. 23

БИЛИ СМО РАДОЗНАЛИ...

Редакција нашег часописа пожелела је да сазна понешто од својих наставника што није
део обавезног или изборног градива, нити је предвиђено „наставним планом и програмом”
који треба савладати за 45 минута, али је самим тим занимљивије и забавније. Зато смо им
поставили нека питања и преносимо вам њихове одговоре.
Уколико ви, драги читаоци, желите нешто слично да питате своје наставнике, пишите нам на
нашу адресу, а остало препустите нама...

Наставнице Весна, Шта Вам се највише допало у Музеју илузија?
Музеј илузија је простор у којем се може веома занимљиво провести неколико сати, а да се
при томе забавиш и нешто научиш. Радо га препоручујем својим ђацима и пријатељима. Тамо
се добијају одговори на питање како нас наша чула могу преварити – што је посебно важно
јер смо помињали да је основни метод при проучавању природних појава управо непосредно
посматрање у којем учествују наша чула.

Од интересантних и забавних ствари издвојила бих Вортекс тунел, ротирајући цилиндар
кроз који ходамо по стабилној површини, али све време имамо утисак да пропадамо. Затим
собу са огледалима у којој се осећамо као да смо у каледиоскопу, холограме, главу на тацни
(комбинацијом огледала и платна ствара се утисак да се наша глава налази на тацни која је
на средини стола), као и разне слике које у нашем мозгу изазивају осећај хипнозе.
На улазу у музеј налазе се разне дидактичке играчке које развијају логичке вештине, па су
самим тим интересантан поклон за особе свих узраста и лепа успомена на време проведено
на овом поучном и забавном месту.

Коју утакмицу, наставниче Милоше, као навијач нећете никад заборавити?

Много утакмица и дивних, незаборавних тренутака доживео сам на стадиону „Рајко Митић”,

међу навијачима познатом „Мараканом”.

Повратак у детињство и моја прва утакмица. Датум: 4. март 1987. године, „Звездин” рођендан.

Тог изузетно хладног мартовског дана, „Црвена звезда” је играла са „Реалом” из Мадрида

и победила резултатом 4:2. Тај дан ћу памтити заувек. Био сам десетогодишњи дечак,

импресиониран сваким детаљем: пуне трибине, феноменално навијање, божанствена игра

наших играча против најтрофејнијег

европског клуба. Прелиставам своја

сећања и застајем у 1991. години.

Једна од најзначајнијих утакмица

ФК „Црвене звезде” са Бајерном из

Минхена. То је било полуфинале

такмичења Купа европских

шампиона, а сада Лиге шампиона.

Нестварна утакмица. Као вешто

изрежиран играни филм. Вођство,

па резултатски заостатак и крај за

фудбалску историју.

Резултат 2:2 је наш клуб одвео у финале.

Идемо даље. Утакмица Црвена звезда-Ливерпул. Прво наше гостовању у Енглеској. Сањао

сам да гледам своја два омиљена клуба и то баш на чувеном Енфилд роуду. Потом реванш и

величанствена победа од 2:0 над енглеским великаном на нашој „Мари”.

Звезда је живот, све друго су ситнице!

24 Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019.

Наставниче Вељко, знамо да волите природу и планинарење. Испричајте нам
где сте се незаборавно провели планинарећи?
Одувек сам путовања сматрао најбољим начином да се сопствени живот учини лепшим,
богатијим и испуњенијим. Након што је бомбардовање завршено, те мрачне 1999. године,
јасно сам схватио да су зелене и плаве лагуне неких тамо егзотичних мора предалеке и на
много начина тешко приступачне. Међутим, дубоке кањоне планинских река, оштре, увек
снегом покривене планинске врхове, непрегледне шуме, бескрајне зелене ливаде, имам
ту, надомак, у својој земљи! Одлучио сам, не чекајући још некога да ми прави друштво, да
се учланим у најближе планинарско друштво и да што пре кренем да путујем по сопственој
земљи. Код неких искусних планинара распитао сам се како и где почети, а они рекоше: купи
добре планинарске ципеле, а онда на Овчар и Каблар! И заиста, мој први поход на Овчар
и Каблар беше планинарска акција (како ми планинари „стручно“ зовемо излете, пешачење
и боравак у природи) за памћење; управо она у којој се узима пелцер за непролазну љубав
према природи, добрим људима, незаборавним дружењима и путовањима!

Први дан акције предвиђао је успон на планину Каблар. Од планинарског дома у подножју
Каблара, према његовом врху, пролазили смо стрмим шумским путевима и стазама.

Јесен је већ била на

измаку, али су се златне

боје листопадне шуме

још увек задржале скоро

нетакнуте. Магловито и

прохладно јутро убрзо

се претворило у сунчан,

не нарочито топао дан,

идеалан за пешачење у

планини. Букова шума,

окићена крошњама

са свим нијансама од

пламеноцрвене до

златножуте боје, а коју

повремено пресецају

пропланци и још увек

зелени пашњаци, призори

су који се смењују, а у

којима се ужива. Лаганим

ходом уз доста стрму

узбрдицу стижемо до

породице Митровић.

Иако знам да су за домаћине овакве посете планинара уобичајене, одушевио ме је топао,

пријатељски дочек људи који радо примају сваког путника намерника. Срдачно полусатно

дружење брзо се завршило се и кренули смо даље.

Освојити врх Каблара права је награда за све, а нарочито за оне који су са недовољно кондиције

кренули уз стрме стране планине, па су се успут можда и запитали шта им је у животу требала

та вратоломија и напор у који су се добровољно упустили! Узан камени гребен доводи до

коте од 885 метара надморске висине, која представља врх планине Каблар. Поглед пуца на

далеко јер нас је срећа послужила да је подневно сунце разгонило облаке и јутарњу маглу.

Испод нас указује се задивљујући призор меандара Западне Мораве, који су одавно већ

својеврсни заштитни знак Овчарско-кабларске клисуре и њених врхова. Кратак предах колико

да се поједе сендвич из ранца, попије понеки гутљај воде, и крећемо назад, ка подножју,

другом стазом како би било занимљивије.У подножју Каблара, уз саму Западну Мораву, на

Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019. 25

пар километара од дома, налази се манастир Никоље, саграђен у 15. веку, познат и по томе
што су у њему боравили и свој неизбрисив траг оставили Милош Обреновић и Вук Караџић.
Рано ујутру у недељу, другог дана планинарске акције, кренули смо на Овчар, према врху који
је на 986 метара надморске висине. За разлику од Каблара, успон на Овчар је нешто блажи, па
је и више прилике да човек ужива у лепоти шума и природе која га окружује. Ходамо стазама
на којима је дебео слој опалог лишћа, па имамо осећај као да газимо по меканом златном
тепиху који шушти под нашим ногама. Врх Овчара обрастао је листопадном шумом и мање је
живописан у односу на онај на Каблару, с тим што се са њега такође пружа поглед на меандре
Западне Морав. На планини Овчар, дуж зацртане планинарске руте, обишли смо и манастире
Свете Тројице, Јовање, Сретење и у њима осетили топло гостопримство монахиња и монаха
који овде живе у духовном миру и спокоју. У предвечерје кратког јесењег дана сишли смо у
Овчар Бању, а затим се аутобусом вратили у Београд.
Благородни и окрепљујући сусрет са нетакнутом природом, очараност предивним погледима на
живописне боје позне јесени у непосредном окружењу, сусрети и разговор са добрим људима,
богатство споменика који сваки за себе приповеда бурну и богату историју нашег народа и
овог поднебља, препоруке су за сваког ко се одлучи да обује планинарске ципеле и крене
планинама у походе. Драги читаоче, ако си управо ти тај који размишља да се ускоро одважи
у једну малу викенд авантуру, макар само да удахне чист ваздух, протегне ноге, досадну
свакодневицу раздрма нечим новим, препоручујем ти да кренеш до Овчарско-кабларске
клисуре. Касније све долази само од себе, бићеш очаран и заведен, али не бој се, допашће ти
се, ја сам ти сведок да је тако!

Наставнице Јадранка, зашто сте изабрали да се у слободно време бавите баш фолклором
и откад датира та „љубав”?
Моја љубав према фолклору датира из периода основне школе кад ме је привукла музика, и

раскош и богатство народне ношње. Касније, када сам почела да откривам
невероватан спој ритма и покрета, и склад који између њих постоји љубав
се појачавала. Врхунац та љубав достиже онда када откривам везу народне
књижевности (која постаје моја велика љубав и задовољство) и народног
живота, обичаја и веровања садржаног у фолклору.

Који музеј бисте посетили, наставниче Небојша, а који сте посетили и одушевили се?
Даћу себи слободу да проширим, или можда само допуним ваше питање: шта су, заправо,
музеји? Наравно да се одговор не може „заробити“ у неколико речи или реченица, али сматрам
да је за причу о музејима и њихово шире
сагледавањенеопходно да имсе претходно
одреди место у вредносном систему сваког
од нас који им идемо у походе.

Дакле, да ли су музеји својеврсна
складишта некада живе искре духа,
забележене бојом, обликом, визуелном
нарацијом, па одложене у изоловану,
стерилну средину вечног починка пред
немим мимоходом пролазника-хаџија,
или пак оазе живог и неспутаног духа чија
стваралачка искра једнако и сада живи и
надахњује конзументе који је походе.

26 Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019.

Иако одговор није ни једноставан ни лак, себе ипак препознајем као некога коме је друга
понуђена визура ближа и прихватљивија. Имао сам срећу да се нађем у неколико заиста
великих и важних музеја. Али је број оних у којима нисам, а радо бих посетио, немерљиво
већи. Жао ми је што ме пут никада није одвео у Шпанију. Музеј Прадо у Мадриду је несумњиво

неисцрпна ризница за свакога
коме је уметност нешто више од
пуке вештине лепог сликарства, а
свакако би музеји Барселоне (са све
Гаудијем) били логичан наставак
тог чудесног путовања. Такође, и
Национална галерија у Лондону, као
и Тејт галерија су остале својеврсне
„рупе” у мом образовању.

Међу музејима које сам имао срећу
да обиђем издвајам Ермитаж у Санкт
Петербургу (рус. Государ́ ственный
Эрмита́ж; од француске речи hermit-
age, што значи уточиште), истинско
уточиште оваплоћене лепоте у више
од 3 милиона експоната; затим,
Лувр и Жорж Помпиду у Паризу,
Стару и Нову Пинакотеку у Минхену,
Рембрантову кућу, Ријксмузеум
и друге музеје у Амстердаму, Третјаковску галерију у Москви, Пеги Гугенхајм и Академију у
Венецији, Краљевску галерију у Хагу... Не могу да не поменем и Свету Софију у Цариграду,
уз чудесну архитектуру Цистерне и мозаике Хиподрома, Мингове гробнице, Кинески зид,
Вермеров (град-музеј) Делфт...

Што се тиче другог дела питања
- шта ме је одушевило - у сваком
од горе наведених храмова
стваралачког духа сам се
оДУШЕвио (добро постављено
питање нуди увек и кључне
контуре одговора). Јер, како пре
неких сто и кусур година, рече
један немачки филозоф говорећи
о музици: „Тамо где престају
речи, почиње музика!” Гете је у
архитектури видео „замрзнуту
музику”! Шта је тек онда могуће
видети усред здања која сведоче
неспутану креативност људског
делатног духа - у музејима?!

Редакција часописа ЛАЗАР

Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019. 27

Ученици
седмог и осмог
разреда су 25.4.2019.
године посетили Музеј
Николе Тесле са наставницима
физике, биологије и историје.
Сазнали су много о животу и раду
нашег најзначајнијег научника 20.
века. Посебно су их одушевили
ефектни огледи, али и сачувани
лични предмети Николе Тесле
које су први пут имали
прилику да виде.

Алекса Срећковић 4/1 Реља Малетковић 5/В3.П.

28 Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019.

2. место на такмичењу
„ДЕЛИС 2019”

Анђела Фундуп 8/2

награђен рад на
такмичењу „ДЕЛИС 2019”

Ања Боиеру 5/1 29

Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019.

Social media in the United States and Serbia

Nowadays, having at least one smart device is completely normal. People used to buy the actual
newspapers in a shop nearby but now you can just open your phone and scroll through social media
or online newspapers and find everything out.

Unfortunately, newspapers are dying out and so-
cial media is taking their part of the job, so in a
few years, newspapers won’t exist anymore. For
young generations newspapers are outdated and
majority of them are on some kind of social me-
dia. When I heard that a public affairs officer from
the embassy of the United States was coming to
our school, I thought It would be a great opportu-
nity to learn something new. The topic was “The
social media in the United States now”.

My English teacher gave me an amazing idea to do a presentation about social media in the United
States and Serbia. The main idea of the presentation was to compare the increase of social media
popularity in the last couple of years in both- the United States and Serbia.
This was my first presentation ever. Of course, I wasn’t alone in this. A few of my friends helped me
find the numbers for statistics and my dad helped me a bit with the technical issues. However, mak-
ing the presentation is not as easy as it seems to be. The hardest part of it is finding all the neces-
sary information.
At first, I was very nervous and scared but as soon as I started talking I felt more self-confident and
the audience seemed to enjoy it. The first lecture was in the 5th grade, which was completely spon-
taneous and a great experience.
The students were really involved, as they did not only listen but they spoke their own opinions and
seemed really eager to know more about this topic and seemed very pleased with the presentation.
At one point I felt like I was talking to a group of friends. Many of them were surprised by the statis-
tics shown. We even started a debate on the positive and negative aspects of social media.
In conclusion, it was a real honour to meet those people from the embassy and the students, so I
am very glad that they liked it. After all of this I am really grateful to my supportive teachers, friends
and my dad because, without them, I would never have this experience.

Lara Savić 7/1

Our guests from U.S. embassy in Serbia
On April 3, we had an opportunity to meet James
Hagengruber, the US embassy in Serbia media of-
ficial who came to our school and held a lecture for
gifted pupils from the 7th and 8th grade, which was all
a part of our english lessons curriculum.

The topic was “Media”. One of our pupils – Lara
Savic, a 7th grade student started the lesson by
doing a presentation on social media. Following that,
our guest introduced himself and his job. In the end
the pupils got a chance to ask some question related
to our guest’s job and his diplomatic career.

After the lecture, our guests visited the gym during the NBA junior basketball tournament and ex-
pressed their delight with the competition and its ideas.

Foreign languages department

30 Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019.

Branchlets

If you spend enough time in a forest, alone, among the tall, rusted oak trees, listening to the calming
songs of birds, you may find yourself making some new friends.
They are called “branchlets”.
Branchlets are very small and they could easily fit in a palm.
They sleep in tree holes and sometimes share their habitat with owls.
As their name says, they resemble old oak tree branches and some even have a leaf or two on
them.
Now, what exactly do branchlets do, you may ask? They are guardians of forests, but they show
themselves only when they want to be seen. Whenever there is someone in the forest they will hide
among the tree tops or turn into a regular plant so they could blend in and hide from strangers.
It takes a lot of time to be friend a branchlet but next time you’re alone in the woods, pay more at-
tention to that odd noise coming from a bush or a leaf that falls from a tree.

Milica Savić 8/1

Sunny days are better

We all have our little paradise. For Georgie, it was by the creek
near his house. Although he was only seven years old, he loved
the peaceful atmosphere that the place had.
Sometimes, when he listened carefully to the flow of the creek, it
seemed to him like his mother sang a lullaby to him from above.
All of the forest creatures were like his best friends and the sky
along with white soft clouds were his parents with his mother be-
ing the sun, embracing him with warm rays of sunlight.
Unfortunately, there were also times when he would be caught up by the storm as well.Thunder and
lightning seemed like the horrible slaps and hits he would receive from his father whenever he came
back from work late smelling like what he assumed to be alcohol.
The raindrops would remind him of his tears flowing down his face, afraid of what his father could do
next. He really hated those days.
“Remember. We don’t talk about those days, pal”, his father would always tell him the next morning.
And Georgie would always obey him and wait for the sunny days to come around again.

Milica Savić 8/1

Love story

Hi, my name is Samantha and this is a story about my life. I was born
with no emotions, which means I wasn’t able to feel happy, sad or
angry. Because of that I got bullied at school. They would kick me or
steal my lunch money.
But, one day, a guy named Jack came up to me and said : “ Aren’t
you sick and tired of them beating you up every day?” I replied: “No!”
Then he said: “ What’s up with you? Why are you like that?” I told him I
couldn’t feel anything.And then he said: “Come! I’ll teach you emotions.”

So, he took me to the park and showed me everything. That was the day we became best friends
forever and I started having feelings for him. A few days later when I came to school I saw him with
another girl. It was a completely new feeling for me. I felt jealous. A week later he called me telling
me he wanted to meet me at the park the followinf day, after school. When I met him he said: “ I
need to tell you something! I really like you!” I responed: “I like you too!” and then we hugged.

Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019. Lola Kostadinović 7/3

31

Quelque chose d’intéressante de la langue française

Les pays où le français est la langue officielle unique. Il peut alors s’agir de la langue maternelle de
la population comme en France ou d’une langue apprise majeure qui joue souvent le rôle de langue
véhiculaire dans des États divisés sur le plan linguistique comme au Congo-Kinshasa ou en Côte
d’Ivoire.

Les pays où le français est une langue coofficielle au côté d’autres. Il peut alors s’agir de la langue
maternelle d’une partie de la population comme en Belgique, en Suisse, ou au Canada, d’une
langue apprise par une part importante de la population, comme au Cameroun ou aux Seychelles,
ou même d’une langue coofficielle pour des raisons historiques ou politiques, mais pratiquée par
une très faible proportion de la population comme au Vanuatu ou aux Comores.
Dans de nombreux pays officiellement francophones, en particulier en Afrique francophone, une
grande partie de la population ne maîtrise en fait pas du tout ou que très peu le français, faisant us-
age au quotidien de langues nationales n’ayant néanmoins pas toujours de statut officiel.

Situation actuelle
La population totale des pays ayant le français pour langue officielle (444 millions) ou couramment
utilisée mais pas officielle (98 millions) est de 542 millions d’habitants en 2016, ce qui représente le
4e espace linguistique au monde après l’anglais, le chinois (mandarin) et le hindi, et devant ceux de
l’espagnol, de l’arabe et du portugais. Parmi ces 542 millions d’habitants, 223 millions sont franco-
phones, soit 41 % de la population.

Projection
En 2050, selon les projections de l’ONU établies et révisées en 2015, l’espace francophone devrait
représenter 1,1 milliard d’habitants, soit toujours le 4e espace linguistique après les mêmes sus-
cités, sauf si le hindi ne représente toujours que 41 % de la population de l’Inde, comme en 2001.

Usage officiel
En France, le statut du français a varié avec le temps. Depuis la révision constitutionnelle du 25 juin
1992, l’article 2 de la Constitution de la Cinquième République française indique que « La langue de
la République est le français. » Avant cela, aucune des constitutions françaises précédentes ne dé-
finissait de langues officielles ou même nationales. Cependant, il existe de nombreux autres textes
législatifs traitant du français, un des plus anciens étant l’ordonnance de Villers-Cotterêts de 1539.

Дуња Бељин 4/1 Калина Милићевић 4/4

32 Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019.

Liste des pays francophones en Europe
France : Unique langue officielle; 65 342 000 francophones
Belgique : Langue officielle avec le néerlandais et l’allemand; 8 224 000 francophones
Suisse : Parlée dans les cantons de Vaud; Neuchâtel, Genève et Jura; 5 494 000 francophones
Luxembourg : Langue officielle avec l’allemand et le luxembourgeois; 552 000 francophones
Monaco : Unique langue officielle; 30 000 francophones
Selon les données précédentes, on comptait en 2016 près de 80 millions de francophones
officiels en Europe.

Pays francophones d’Afrique
République Démocratique du Congo : Unique langue officielle; 37 175 000 francophones
Madagascar : Langue officielle avec le malgache; 4 983 000 francophones
Cameroun : Langue officielle avec l’anglais; 9 546 000
Côte d’Ivoire : Unique langue officielle; 7 881 000
Niger : Unique langue officielle; 2 631 000
Burkina Faso : Unique langue officielle; 4 124 000
Mali : Unique langue officielle; 3 061 000
Sénégal : Unique langue officielle; 4 521 000
Tchad : Langue officielle avec l’arabe; 1 827 000
Guinée : Unique langue officielle; 3 118 000
Rwanda : Langue officielle avec le kinyarwanda et l’anglais; 669 000
Burundi : Langue officielle avec le burundi; 959 000
Bénin : Unique langue officielle; 3 950 000 francophones en 2016
Togo : Unique langue officielle; 2 914 000
République centrafricaine : Langue officielle avec le sango; 1 467 000
Congo (RC) : Unique langue officielle; 2 758 000
Gabon : Unique langue officielle; 1 763 000
Djibouti : Langue officielle avec l’arabe; 900 000
Guinée équatoriale : langue officielle avec l’espagnol et le portugais; 251 000
Comores : Langue officielle avec l’arabe et le comorien; 205 000
Seychelles : Langue officielle avec l’anglais et le créole; 51 000
Selon les données officielles, on comptait en 2016 près de 95 millions de francophones officiels en
Afrique.

Les activités des élèves du francais

Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019. 33

: : : : Лазарев врт

Ива Стевовић 8/4

Ива Јочић 8/4

Дрво из школског дворишта Причало ми је о једном дечаку попут мене.
Седео је под тим истим дрветом, баш као и ја,
Био је диван дан. Сунце је сијало напољу. Сва и разговарао са њим, баш као и ја. Тај дечак је
деца су била у дворишту; играла се, пуштала једини заливао то дрво, иако су сви мислили да
музику… само сам ја седео испод једног старог је то непотребно, и да му нега није неопходна.
тамносмеђег дрвета кестена, које стоји ту већ Док сам ишао кући чуо сам домара како прича са
дуго времена. Дрво је било високо и покривено неким инжењером о прављењу нове учионице у
мистичном тамнозеленом маховином, коју нико ћошку дворишта. „Мораћемо срушити оно дрво
није приметио, пипнуо, а камоли наслонио главу кестена, али неће бити проблем, ионако нико не
да утоне као у најудобнији јастук, осим мене. залива ту буђаву биљку”, рекао је један од њих.
Имам неко чудно страхопоштовање према том Крв ми се следила попут залеђеног Дунава.
дрвету, јер када се не осећам добро или сам Када сам дошао кући, тата ме је дочекао са
тужан сакријем се у ћошак дворишта, наслоним причом о једном дрвету у мојој школи.
се на то чудновато дрво и као да причам са њим. Нисам га слушао. Али, одједном – схватио сам!
Причало ми је све: од момента када је засађено
до сада. Али, данас је било другачије. Јован Соћанин 7/4

Анђела Најић 7/3

Павле Мишић 5/3

34 Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019.

Вања Богдановић 8/3 Анђела Петковић 7/3
Мара Раичковић 8/3
Да сам ја ветар...

Да сам ја снажан ветар,
када је зима и хладно,
не бих много дувала
и људе бих чувала.

Не бих дала да дете падне,
да град побије воћке младе,
да се снажан пожар шири
и људима падају шешири.

Цвеће бих нежно миловала,
да буја и још више расте,
да нам још више улепшава
шарене ливаде и баште.

Никада не бих дрвеће обарала,
већ бих лепу хладовину стварала.
Зреле воћке бих чувала,
не бих олују стварала и на њих дувала.

Помагала бих дрвећу и цвећу
да још више цвета и листа.
И старала се да ваздух у граду
Увек свежином блиста!

Марина Петровић 7/3

Ана Мирковић 8/4 Емилија Грбић 8/3
Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019.
35

Алекса Срећковић 4/1

Маша Ковачевић 1/1 Други су посетили неки познат град
и то препричавају непрестано сад.
Летњи распуст
Где год да сте били,
Жељно ишчекиван међу школарцима, надамо се да сте уживали,
увек на важном месту у нашим срцима, да сте стекли нове другаре,
распусту се радујемо сви, али да нисте заборавили на оне старе.
како ђаци, тако и наставници.
Крај распуста је и септембар зове,
Једни су за распуст на мору били, чекају нас ђачке обавезе нове,
уживали, сунчали се и пливали. и за оне што још нису схватили
Други су по планини шетали, да су се у школу вратили!
цвеће брали и свеж ваздух удисали.
Маша Пипер 2/3
Једни су били код баке на селу
и тамо обишли родбину целу.

Никола Петровић 3/2 Теодора Арсић 3/4

36 Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019.

Зоја Шевић 5/3 Наталија Кандић 3/3

Луна Радоњић 2/2 Доказала ми је да је права другарица
Николина Станишић 5/1
Частан човек, великог срца,
То је права другарица!
Зна да чува тајне,
Увек насмејаног лица,
За мене увек ту је, права другарица!
Несебично пружа руку,
Лечи сваку моју муку.

Ветар у леђа стално ми даје,
Од мене се никад не растаје.
Да чува тајне она зна
И никад није безобразна.
Поред ње досадно никад није,
Шалама својим увек ме засмеје.

Увек је слатка, лепога лица,
То је моја другарица.
Делимо ужине к’о мачје дружине.
Лепо се носи,
А злоћама вешто пркоси.
Разуме ме и поштује,
Кад треба, прича оштрије.

Заједно проводимо време
И супер нам је без дилеме.
За игру и причу увек спремна,
Пажљиво слуша и никад не дрема.

МОЈА ДРУГАРИЦА ЈЕ МУДРА ГЛАВИЦА,
И ЈА САМ ЊЕНА СУПЕР ДРУГАРИЦА!!!

Теодора Мимић 5/3

Песма је награђена на овогодишњим Песничким
сусретањима у организацији Пријатеља деце
Земуна

Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019. 37

: : : : : МЛАДИ ПРИРОДЊАЦИ

Вампирска лигња

(Vampyroteuthisinfernalis)

Вампирска лигња се сматра
једним од најчуднијих
створења у мору. Име је
добила по свом изгледу
(тамно црвена боја, подсећа
на чељуст вампира када
рашири пипке), а позната је
и као „Вампирска лигња из
пакла”...

Најчуднији је начин на који хвата плен. Неки стручњаци тврде да она хипнотише своју жртву.
Такође, када је у опасности, уместо мастила, као обичне лигње, испушта лепљиви облак
светле слузи. Предатор, ошамућен тим честицама које емитују светлост, даје лигњи довољно
времена за бег.

Anglerfish

(РИБА РИБОЛОВАЦ)

Ова риба, са великим
застрашујућим чељустима
које имају стотине оштрих
зуба настањују мрачне делове
дубоких океана (око 1.000
метара дубине). На глави има
светиљку коју користи како би привукла плен, а захваљујући својим дивовским смртоносним
чељустима може прогутати плен дупло већи од себе.

Вероватно најчуднија чињеница о овој риби је начин на који се размножава.
Женка је она која поседује велике чељусти и светлећи путоказ. Мужјак је пуно мањи и нема
те карактеристике. Мужјак зарије своје огромне зубе у женку и остаје тако на њој све док
не изгуби све своје унутрашње органе осим тестиса. Женке могу имати на себи и по шест
мужјака закачених одједном.

38 Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019.

Рафлезија

На Суматри расте биљка рафлезија (Raffle-
siaarnoldii) која има највећи цвет на свету.
Расте као паразит на корену дрвећа, може
бити тежине и до 11 килограма, а цветови у
пречнику и до 1,5 метра.

Венерина мухоловка

Венерина мухоловка је најпознатија биљка
месождерка на свету. Када плен доспе у
„чељусти“ биљке, оне се брзо затварају
онемогућујући инсекту прилику за бег.

Мекане делове инсекта вари, а сама пробава
може трајати и 10 дана. Механизам за хватање
плена је толико развијен да може разликовати
живе организме од осталих стимуланса, као
што су на пример капљице кише.

Марија Лончар 8/2

Потрага за омориком 39

Јосиф Панчић је за оморику, као четинар који се разликује и од јеле и од
смрче, први пут чуо у ужичком крају 1855. год.
Није успео да је пронађе приликом посете овим крајевима 1861. године
1865. наредио је да се за потребе Велике школе из Западне Србије
доставе гране са шишаркама свих четинара и ту су се нашле и две гране
оморике, али није било забележено одакле су донете, нити ко их је послао.
Већ следеће године кренуо је са својим ученицима на научну екскурзију
по Западној Србији и опет је није пронашао иако је ишао путем који је
пролазио поред природних станишта овог четинара. Панчић је не спомиње
ни у својој књизи Фауна кнежевине Србије (1874). Коначно, 1875. године
Јосиф Панчић проналази оморику у Заовинама, а проналазак и опис
је објавио на немачком језику у чланку Један нови четинар у Источним
Алпима.
Упркос оспоравањима у неким научним круговима да то није нова врста
четинара, откриће је издржало критику и нова врста је добила име по
свом проналазачу, Панчићева оморика, мада ју је он звао и „ледена
лепотица”.

Александра Тривановић 8/1

Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019.

Бесмртна медуза

Ово је медуза која никада не
умире. Када дође период старења
и умирања, она се само врати на
почетак живота. И тако у круг.

Могућност да се окрене животни
циклус је вероватно јединствен у
животињском свету и омогућава
овој врсти да постане биолошки
бесмртна. Живи у тропским водама
океана широм света.

Верује се да је дошло до ширења
ареала ове врсте уз помоћ бродова.

Водени медвед

Водени медведи могу да пре-
живе кување, замрзавање,
радијацију, а могу и да оп-
стану у свемиру.

Они могу да порасту до једног милиметра и имају осам ногу. Постоји око 900 врста водених
медведа. Најчешће се могу наћи око воде. Водени медведи преживљавају екстремне суше
тако што се скупе у своју љуштуру, а у том стању могу провести деценије. Водени медведи се
називају и тардиграде.

Далибор Павић 5/1

40 Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019.

Озон и озонски омотач

ОЗОН
Алотропска
модификација
кисеоника.

О2 - молекулска
формула кисеоника

О3 - молекулска
формула озона

Шта је озон?
Озон је врло препознатљивог мириса који се може јавити после грмљавине или око
електричних уређаја који варниче (тако је и откривен). Озон је гас бледоплаве боје, троатомни
облик кисеоника (О3). Настаје у горњим слојевима атмосфере под снажним дејством
ултраљубичастог (УВ) зрачења које долази са Сунца. Сунчево зрачење разбија ,,нормалне”
(двоатомске) молекуле кисеоника, отпуштајући слободне атоме, од којих се неки везују са
другим молекулима кисеоника који нису разложени, стварајући молекуле озона. На овај
начин се ствара око 90% озона у атмосфери.То се дешава на висини између 15-55 км изнад
површине Земље у слоју атмосфере који се назива стратосфера. Овај слој озона у доњем
слоју стратосфере, назива се озонски омотач.

Озонски омотач
Његова важност за живот на Земљи је огромна. То је
филтер за ултраљубичасто зрачење са Сунца, које има
таласну дужину мању од 320 нм (УВБ и УВЦ). Осим
озона ни један од преосталих састојака атмосфере не
апсорбира УВ зрачење у распону од 240 до 290 нм. Кад
би то зрачење дошло до Земљине површине, оштетило
би генетички материјал (ДНК), а фотосинтеза, која је
неопходна за биљни свет, била би онемогућена.

„Озонске рупе“
„Озонска рупа“ је застарели термин када
се говори о оштећењима која су настала на
озонском омотачу. Овај назив није тачан, јер се
ради о истањењу слоја, а не о његовом потпуном
изостанку.

„Озонске рупе“ узрокују супстанце које оштећују
озон, а које су производ људских активности,
назване заједничким именом ОДС (ozone de-
pleting substances). У њих спадају фреони (гас који се налази у замрзивачима, фрижидерима,
дезодорансима), халони (најчешће се користе у апаратима за гашење пожара), метил-бромид
(користи се у пољопривреди као пестицид) и различите врсте растварача.

Лола Пејић 8/1

Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019. 41

: : : : : ПОКРЕНИМО ВИЈУГЕ - КВИЗ 6. Ко је написао
басну Цврчак и мрав?
ЧАРОБНО ПУТОВАЊЕ а) браћа Грим

1. Колико дуго могу да живе китови? б) Езоп
а) више од 150 година
б) око 80 година в) Доситеј Обрадовић
в) мање од 20 година

7. Где се налази дворац грофа
Дракуле?
а) у Бугарској

б) у Молдавији

в) у Румунији

2. Где је настала прва чоколада? 8.Како се зове астронаут који је први
а) у Италији крочио ногом на површину Месеца,
20. јула 1969. године?
б) у Шведској а) Едвин Олдрин

в) у Аустрији б) Нил Армстронг

в) Луј Амстронг

3. Како се називају староседеоци
Аустралије?
а) Тасманци

б) Абориџини

в) Маори

4. Где су одржане прве модерне
Олимпијске игре?
а) у Грчкој

б) у Француској

в) у Србији

5. Како се назива прво извођење неке 9. Шта су то фосили?
позоришне представе? а) стари рукописи
а) репертоар
б) рудници угља
б) премијера
в) остаци биљака и животиња
в) првенац

42 Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019.

10. Колики је животни век једног
мрава?
а) 6 месеци

б) 45-60 дана

в) 15 дана

11. Како се назива највећа пирамида 14. У ком манастиру у Србији се
у Гизи, у Египту? налази чувена фреска Бели Анђео?
а) Аладинова а) Манасија

б) Зевсова б) Милешева

в) Кеопсова в) Студеница

15. Како се називају једини сисари
који могу да лете?
а) пеликани

б) слепи мишеви

в) роде

12. Шта је ГОЛДЕН ГЕЈТ? 16. Шта су то кумулуси?
а) најскупљи прстен на свету а) Кумови синови

б) висећи мост у Сан Франциску б) врста облака

в) златна статуа в) име метле из романа „Хари Потер“

13. Пронађи међу понуђеним врстама 17. Која је од наведених планета
ајкула најопаснију: најближа Земљи?
а) кит ајкула а) Венера

б) бела ајкула б) Сатурн

в) делфин ајкула в) Јупитер

Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019. 43

: : : : : ПОКРЕНИМО ВИЈУГЕ - ОДГОВОРИ

1.Китови су сисари. владара грофа Влада III делфинима који су им омиљена
Постоји око 80 познатих врста Тепеша, званог Дракула. храна. Бела ајкула је најопаснија
ових морских животиња. Дворац се налази у Румунији међу њима. Ајкулама расту
Грендландски кит је најдуго- и зове се дворац Бран. Тело зуби целог живота; чим се
вечнији и претпоставља се грофа нестало је из гробнице једни истроше ничу нови. Током
да може да живи више од 150 и то је било довољно да се о живота може им израсти и до
година. Године 2007. уловљен њему створи мит и да настану 20.000 зуба.
је Грендландски кит стар око бројне књиге и филмови.
130 година, у коме је пронађен 13.Фреска Бели Анђео се
харпун из 19. века. Прва 7.Нил Армстронг летео је налази у манастиру Милешева
чоколада настала је у 18. веку у летелицом Аполо 11 која је (задужбина краља Владислава)
Швајцарској. Народи у Латинској са три члана посаде успешно и настала је у 13. веку. Дело
Америци су много раније (пре слетела на Месец. Нил је непознатих грчких монаха.
3.000 година) правили напитак Армстронг је први крочио на Заштићена је од стране
од биљке какаовац, од кога Месец, а Едвин Олдрин одмах УНЕСКО-а,као дело светске
се прави чоколада. У Европу после њега. Трећи члан посаде, културне баштине и један је
је стигла у 16. веку, када су Мајкл Колинс је управљао од најлепших радова српске
почели да је мешају са ванилом летелицом. и светске уметности средњег
и млеком. века.

8.Фосили су остаци биљака 14.Слепи мишеви су једини
сисари који лете. Не могу
2.Абориџини‒традиционални и животиња који су живели да стоје на ногама па висе
наглавачке закачени за гране
назив за домородачко на Земљи пре више милиона или зидове пећина. Вид им је
слабо развијен и зато лове ноћу
становништво у Аустралији. година. Захваљујући помоћу ехолокације: испуштају
пискаве звукове, а својим
Маори су полинежанско пронађеним фосилима сазнали великим ушима ослушкују одјек
који им се враћа.Тако врло
становништво које су смо много о животу на нашој спретно и брзо лове инсекте,
ситне сисара или жабе.
досељеници затекли на планети пре појаве човека.
15.Кумулуси су крофнасти бели
Новом Зеланду. Тасманци су облаци који се појављују на небу
кад је лепо време. Стратуси су
становници острва Тасманија. 9.Мрави су веома занимљиве тмурни сивкасти облаци из којих
животиње. Постоји више од пада киша, а кумулонимбуси су
3.Прве модерне Олимпијске 35.000 врста. Живе у колонијама тамни и доносе нам пљускове,
игре одржане су у Грчкој, у које могу бројати и милијарду олују и грмљавину.
Атини, 1896. године. Учествовао јединки. Просечни животни
је 241 такмичар из 14 земаља. век мрава је 45-60 дана, док 17.Нашој планети је најближа
Олимпијске игре одржавају матица или краљица може да Венера. Сличне је величине
се по узору на игре у античкој живи и до 15 година. Могу да као и Земља, али је то и једина
Грчкој, које су се одржавале у подигну тежину 20 пута већу од сличност. Ова планета је врела,
част бога Зевса, сваке четврте, сопствене. покривена густим слојем облака
преступне године. од сумпорне киселине и има
мноштво вулкана. Планета
4.Свако прво извођење 10.Пирамиде су заправо најближа Сунцу је Меркур,
позоришне представе, било да гробнице фараона, владара затим следе Венера, Земља,
је драмска или луткарска, било древног Египта. У Гизи, у Египту Марс, Јупитер, Сатурн, Уран,
да је опера или балет, назива их има десетак, али је Кеопсова Нептун и Плутон.
се премијера. Сигурно си чуо највећа и саграђена је око 2900
ту реч и када се у биоскопу даје године пре нове ере.
први пут неки филм.
11.Голден Гејт је чувени висећи
5.Басну Цврчак и мрав написао мост у Сан Франциску, саграђен
је грчки баснописац Езоп у 6. 1937. године. Дугачак је 2.6
веку пре нове ере. Познате километара и широк 18 метара.
Езопове басне су:Гавран и Преко моста прелази ауто-пут
лисица, Лав и бик, Миш и бик, са шест трака.
Вук и коза и многе друге.
12.Постоји неколико стотина
6.Лик грофа Дракуле утемељен врста ајкула. За неколицину
је на лику окрутног влашког је доказано да нападају људе
јер их замењују са фокама и Aња Вуковић 7/3

44 Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019.

: : : : : МАТУРАНТИ ОШ „ЛАЗАР САВАТИЋ“ школска 2018/2019. година

Ево по чему ћу памтити своју основну школу...

Пре свега, памтићу своје нНљкоредеуазмћдтакоуебароз,кираомаабјлавое,нирсеаеалвкшмеиспаткуиалупредодз.ризранујегжаелеиња,наашнае
бдиилвниетупрзиајамтеенљее. Нкоијкиадсау увек
Своју основну школу ћу
нећу заборавити дружење памтити по лепом окружењу
на излетима и екскурзијама и дивним људима кдоајни. су ми
улепшавали сваки
кмоојмиенстуивуерооввиахтноосанмајлгоепдшиниа.
рудПсарапзамрогетимидмећннуољајмш!уад!к,!иомлалау,ипондаијввниишме по

Уневзеакбћоурасвенисхећеактсикурзија, Основну школу ћу памтити
дружења рсаазрпердинјает.ељима и
најбоље по најбољем одељењу и

здаруувжеекњ! у које ће трајати

Лист ученика ОШ „Лазар Саватић”, година I, број 1, мај 2019. 45



ИМПРЕСУМ

Година I, број 1, мај 2019.

Оснивач и издавач:
Основна школа „Лазар Саватић”,
Кеј оослобођења 27, 11080 Земун

За издавача:
Горан Петровић, директор школе

Интернет презентација:
lazarsavatic.edu.rs

Имејл адреса:
[email protected]

Уредник:
Јелена Петаковић, наставница српског језика

Сарадници:
Ученици, библиотекарка и наставници ОШ „Лазар Саватић”
којима се захваљујемо на уложеном труду при изради првог броја часописа

Радови на корицама:
фотографије Марка Арсића 6/2 и Ведране Стојилковић