ВУКОВАЦ Број 4
Фебруар 2020.
ОШ ,,Вук Караџић”
Издвајамо:
Ледено крстарење 8
Свети Сава 10
Моје одељење 13
Математика на
мајицама
15
ОШ „Вук Караџић“
Немањина 35 Владо Пивљанин 20
033/2452-087
[email protected] Музика у светлости
математике
www.vukkaradzic.edu.rs 22
Дан заљубљених 24
Безбедност на
интернету
26
Садржај
3 Уводна реч 15 Математика на мајицама
4 Дан смеха 16 Прибој - мој град
5 Уметничко клизање 18 Легенде Прибоја
6 Хокеј на леду 19 Прибој - некад и сад
7 Скијање 20 Владо Пивљанин
8 Ледено крстарење 21 Нова апликација - TikTok
9 Поларна светлост 22 Музика у светлости
10 Свети Сава
13 Моје одељење математике
14 Жућко
24 Дан заљубљених
Главни и одговорни уредник: 26 Безбедност на интернету
Снежана Маринковић 28 Стрип
Визуелна израда страница:
Димитрије Вуковић
Аутори текстова:
Снежана Маринковић, Невена Лаптошевић,
Антонина Маринковић,Стефан Никитовић,Анђела
Средојевић, Луција Лазаревић, Анастасија Зец,
Димитрије Зец, Милан Јевтовић, Анита Хомовић,
Ајсела Халиловић
Уводна реч
Драги читаоци,
Пред вама је четврти број електронског часописа. Мала, али
одабрана екипа, труди се да вам из броја у број донесе што више
занимљивих текстова, квизова, песама али и да вас подсетимо на
многобројна дешавања у нашој школи.
Позивамо вас на сарадњу, шаљите нам прилоге за постојеће
рубрике као и идеје за неке нове.
Редакција
Уводна реч 3
Дан смеха
Дана 10.01 смо имали један разлог више за смех, јер смо обележавали
Светски дан смеха! Важно је да се што више смејете, јер смех има
благотворно дејство на здравље. Још је Џорџ Гордон Бајрон (познати
песник) изјавио: “Kористите сваку прилику за смех, јер је то најјефтини
лек”
Наука о смеху назива се гелотологија (гелос је грчка реч за смех).
Светски дан смеха осмислио је 1998. индијски лекар Мадан Kатарија,
оснивач јоге смеха, јединствене технике вежбања која комбинује групни
смех и дисање. Покрет је почео 1995, у парку у Бомбају. Kатарија је са
још четири особе, које је заинтересовао за своју идеју, отишао у парк.
Причали су вицеве и смејали се, а с времена на време су им се
придруживали остали пролазници.
Kада су потрошили вицеве и схватили да више нису могли да изазивају
смех, лекар је обећао да ће смислити како да се до смеха дође на
другачији начин. Смислио је систем вежби које изазивају смех: вежбе
дисања узете из јоге, вежбе истезања и технике за стимулисање смеха.
Веома брзо тај систем постао је популаран широм света, па данас у свету
има око 6.000 клубова смеха, у 60 земаља! Многи чланови клубова смеха
приметили су да ређе имају прехладе, упале грла и инфекције дисајних
органа.
4
Дан смеха
Уметничко клизање
Уметничко клизање је зимски спорт у којима инвидуалци, парови, или
групе људи изводе скокове, пируете, и остале потезе на леду, често
праћени музиком. Клизачи се такмиче у више нивоа, од почетника до
професионалца, на националним и међународним такмичењима.
Међународна клизачка организација (ISU) одређена је за такмичења и
суђења на њима. Уметничко клизање спада у једно од одабраних
спортова на Зимским олимпијским играма.
Главна међународна такмичења већином организује лично ISU. У то се
укључује Зимске олимпијске игре, Светско првенство у уметничком
клизању, ИСУ Гран при, Европско првенство у уметничком клизању и
првенство Четири континента.
Сам спорт је такође уско повезан и са шоу бизнисом. Главна такмичења
укључују егзибиције у којима најбољи клизачи изводе тачке по избору,
без икаквих забрана и ограничења пред публиком. Многи клизачи данас,
и током каријере, као и после ње, клизају и учествују у клизачким
егзибицијама и представама обично по завршетку годишње клизачке
сезоне (обично у лето и пролеће).
Уметничко клизање 5
Хокеј на леду
Хокеј на леду, или само хокеј, екипни је спорт који се игра на
вештачким или на природним леденим површинама. Играчи се по
леденој површини крећу помоћу клизаљки постижући брзине и до 40
км/сат што хокеј сврстава у категорију најдинамичнијих и најбржих
екипних спортова.
У игри учествују две екипе са по 6 играча (од којих је један голман), а
циљ игре је погодити противнички гол плочицом од вулканизиране
гуме која се зове пак (енгл. puck). Играчи паком управљају дугачком
палицом која је закривљена на доњем делу.
У својим почецима хокеј на леду се развијао искључиво у подручјима
са хладнијом климом где је било могуће наћи одговарајуће ледене
површине за игру. Открићем вештачког леда почиње и експанзија
хокеја као спорта. Хокеј је убедљиво најпопуларнији спорт
у Канади где ужива статус националног спорта, и где је по први пут и
стандардизован као спортска дисциплина, па се због тога савремени
хокеј често означава и као канадски хокеј.[2]
Стандардизацију хокејске игре врши Светска хокејашка
асоцијација (или ИИХФ) која има укупно 68 чланова, и која организује
турнире у оквиру светских првенстава и олимпијских игара.
Најуспешније репрезентације у хокеју на леду у обе конкуренције
су Канада, Русија, САД, Чешка, Финска, Словачка и Шведска.
Најјача клупска такмичења на свету у хокеју на леду
су северноамеричка Национална хокејашка лига (НХЛ) коју чине
клубови из САД и Канаде и европска Континентална хокејашка
лига (КХЛ) коју чине клубови из некадашњег Совјетског.
6
Хокеј на леду
Скијање
Скијање на снегу је начин кретања снежним површинама употребом скија које
су скијашким везовима причвршћене за ноге скијаша. Иако је скијање првенствено
настало као начин транспорта односно кретања по снегу, кроз 20. век је прерасло у
популарни начин рекреације и спорт. Осим скијања на снегу, познато је и скијање на
води, при чему скијаш користи вучну силу моторног чамца да оствари брзину
потребну за одржавање на води.
Ист орија скијања
Почеци скијања се, према недавно пронађеним цртежима у пећинама откривеним
након повлачења ледника, вежу уз ловце које историчари смештају у
доба египатских фараона. Технике скијања у то доба су највероватније личиле
начину скијања који данас називамо скијашким трчањем или нордијском скијашком
дисциплином.
Оцем модерног скијања сматра се Норвежанин Сондре Норхајм. Он је у 19.
веку конструисао скијашки вез који је омогућио управљање скијом, и то техником
која се данас назива телемарк. Каснија усавршавања скијашког веза и скијашких
ципела довела су до даљег усавршавања скијања и појаву тзв. алпских скијашких
дисциплина. Раних година 20. века Аустријанац Ханес Шнајдер представио је технику
управљања скијом ротацијом горњег дела тела која се по именом Арлберг техника
(названа према крају из којег је потицао) врло брзо раширила као популарна
рекреација и спорт.
Скијање као спорт 7
Скијање је стандардни спорт на зимским олимписким играма.
Скијашке дисциплине делимо на алпске, нордијске и скијашке
скокове. Иако постоје и варијанте штафетних трка у
нордијском скијању, скијање је углавном појединачни спорт.
Често се у скијашке спортове убраја и сноуборд, који је
од 1998. године такође укључен у породицу олимпијских
спортова. Опрема за тај две скије већ један борд односно
даска за скијање на којој бордер стоји у сличном положају као
у сурфовању на таласима.
Скијање
Ледено крстарење
Оно што се миленијалцима жељним уникатним искуствима најбоље
продаје јесте доживљај. Управо због тога је ово једно од жељених
путовања, које само ретки могу да приуште. Можете да заборавите на
Медитеран и Барселону, Сицилију, Kорзику, ал и на Kубу, Бахаме и
Kарибе, јер оно што је прави хит у свету путовања је нешто потпуно
другачије.
Пошто туристи траже уникатна искуства, ова одредишта дошла су на
"добар глас", пре свега због своје удаљености, ексклузивности и
потенцијалне авантуре коју пружају. Kако би удовољили захтевима,
бродарске компаније почеле су да наручују бродове који могу да се
крећу и залеђеним водама.
Нови бродови који се граде за путовања у ледене крајеве, мањи су,
окретнији и удобнији. Такве бродове израђује компанија Линдблад
Еxпедитионс, чији бродови примају до 45 путника, а пазите сад,
често их унајмљује једна или две породице. Срећницима се укупно
нуди 25 различитих тура Арктиком.
Kрстарења удаљеним хладним деловима земље до сад су обично
трајала две или више недеља, али с обзиром на темпо живота и
пословне обвезе, све више су се почеле нудити туре које не трају
дуже од недељу дана. А цена? Од 10 хиљада долара по особи, чиме
је јасно како ће ова крстарења још дуго остати недоступна обичним
смртницима.
8
Ледено крстарење
Поларна светлост
Поларна светлост или Аурора Поларис је природна појава која настаје у поларним
регионима северне и јужне Земљине хемисфере. На северној хемисфери поларна
светлост се зове Аурора Бореалис или северна светлост, док се на јужној хемисфери
зове Аурора Аустралис или јужна светлост. Често се појављује између 65 и 72
степени северне и јужне географске ширине. Током јаче активности поларне
светлости могу бити виђене и на мањим географским ширинама и ближе половима.
Овај феномен је добио име по Аурори – богиња зоре у старом Риму, док бореас на
латинском значи север, а аустралис југ.
Поларна светлост се приказује током целе
године. Међутим, најјача активност се може
очекивати током пролећне и јесење
равнодневнице. У том периоду оса Земљине
ротације је оријентисана према Сунцу тако да је
положај Земљиног магнетног поља
најповољнији за усмеравање геомагнетске
енергије (коју исијава Сунце) ка половима
Земље. Поларна светлост се појављује и ноћу и дању, али је нама видљива само
ноћу (дању је сунчеви зраци неутралишу).
Поларна светлост се формира у горњем делу атмосфере, преко 80 км изнад
површине Земље, у пределу јоносфере. Геомагнетска енергија (коју исијава Сунце)
улази у Земљину атмосферу и на тим висинама долази до интеракције ове енергије
са кисеоником и азотом. Kада дође до јонизације атома кисеоника, емисија фотона
ствара светлости различитих боја од браонкасто-црвене до зелене. Јонизовани азот
такође емитује светлости само мало другачијих боја од плаве до црвене. У највишим
слојевима атмосфере проценат кисеоника је веома мали што ствара црвену поларну
светлост, мада се она ретко виђа. У нижим слојевима атмосфере долази до веће
јонизације кисеоника и азота што као резултат даје различите боје поларне
светлости на различитим висинама. На већој висини доминира црвена поларна
слетлост кисеоника, затим азотно плава, па најчешћа кисеоник-зелена и на најнижим
висинама се појављује азотно роза поларна светлост до гримизне и пурпурне боје.
Поларна светлост 9
Свети Сава
Свети Сава (око 1175—14. јануар 1236) био је српски принц, монах,
игуман манастира Студенице, књижевник, дипломата и први
архиепископ аутокефалне Српске православне цркве. Рођен је
као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање,
и брат Вукана и Стефана Првовенчаног.
Kao младић добио је од оца на управу Захумље (1190. или 1191).
Убрзо 1192. године Растко је побегао на Свету гору и замонашио се у
руском манастиру Светог Пантелејмона, где је добио име Сава.
Касније је са својим оцем, који се замонашио и добио име Симеон
(вероватно 25. март 1196), подигао манастир Хиландар (1198—99),
први и једини српски манастир на Светој гори.
У Србији је 1202. године дошло до рата за власт између синова
жупана Стефана Немање. После измирења 1204. године велики
жупан Стефан Првовенчани и кнез Вукан позвали су Саву да их
потпуно измири и он се вратио у Србију почетком 1208. године.
Истовремено се бавио просветитељским радом, настојећи
приближити својим сународницима основе верске и световне поуке,
да би се 1217. вратио на Свету гору. Године 1219. Сава I Српски је
убедио Васељенског патријарха и никејског цара да одобре
аутокефалност (самосталност) српске цркве са статусом
архиепископије. Васељенски патријарх Манојло I Цариградски у
Никеји је именовао Саву I за првог архиепископа Србије. Сава остао
је архиепископ све до 1233. године, да би га тада заменио његов
ученик Арсеније I Сремац.
Два пута је путовао у Палестину. На повратку са другог од тих
ходочашћа у Свету земљу, смрт га је затекла у
тадашњој бугарској престоници Великом Трнову 14. јануара 1236.
Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак,
краљ Стефан Владислав I.
10
Свети Сава
Свети Сава 11
12
Свети Сава
Моје одељење
Матија, добар друг, добар ђак Лука,Милан и Вуле градива схвате теже,
добар пример , али знају да се учити мора,
да дете може бити добро јер ће остати без лета и без мора.
као златни ретривер.
Да га Андрија не дира Дејо нам је другар стари
био би бољи и од теријера. опет дошао међу нас,
Антонина и Ива најбоље су другарице да се зна да смо другари.
вриште од среће , Вукашин, зовемо га Шуки
када виде да имају јер је рекао да би волео да има пса
исте пиџамице. који се зове Муки.
Ема воли да учи али исто толико
Толе и Дуле, то је прича лака на кросу воли и да трчи.
добри су као штрудла од мака.
Браћа Аврам су ту , Ту су веровали или не и Анастасије две
да нам праве забаву. такве су да воле баш све.
Боки, он када запне за нешто, И Ане су две, екипа смо права
доглавити њему баш је тешко. а и другови стварно смо страва.
Анђела и Дуња, црна и плава
Александра звана Нана нису ни оне ниста мање страва.
само име каже боља је од банана. Рецитатор Нина такмичар је наш,
Сара воли да се слика ето то је цела екипа баш.
са много других ученика. Ја сам ту као шлаг на торти
јер ће остати без лета и без мора. да смо сви готивни.
Лука,Милан и Вуле градива схвате теже ,
али знају да се учити мора, Димитрије Зец V/2
јер ће остати без лета и без мора.
Моје одељење 13
Жућко Жућко
Киша пада, а мали Жућко
се некој доброј души нада.
Да га нађе и одведе у топли дом,
да се бар једном обрадује животу свом.
Аута пролазе, људи га газе.
А он и даље срећно маше репом,
и он жели да путује светом.
Гледа из хладног пакета,
како дете свог псића шета.
Срећан је Жућко тај
и кад му малу пажњу дају.
Нада се да ће доћи добра душа,
која ће њему пажњу да пружа.
„Макар љубав и топлину дома,
то ми је довољно“
шапуће Жућко склапајући очи,
и одлазећи на место које је сањао сваке ноћи.
Сад он тамо срећан трчкара,
и са оног света бори се за псећа права!
Ајсела Халиловић VIII-1
14
Математика на мајицама
На часовима математике два одељења петог разреда су реализовали
пројекат са наставницом Снежаном Маринковић, под називом
„Математика на мајицама“
Велико хвала спонзорима: КМД Прибој, Црвени Крст, Форевер,
ресторан Гурман, Твитекс, Цвећара каМилица, књижара Аполон ,П.С,
Декор Инвест, Вучићевић градња, који су омогућили да се пројекат у
потпуности реализује.
Математика на мајицама 15
Прибој - мој град
Историја Прибоја је богата догађајима који су се овде збивали у
данима бурне историје наших народа. Не зна се тачно како је и када
Прибој настао, али се сматра да су га подигли средњовековни српски
феудалци као четвороугаони зидани град Јагат на падинама планине
Бић, ширећи своју власт и државу према Босни. Он је у многим
средњовековним путописима описиван као утврђење и војничка
заштита и називан и као: Прибон, Прибој, Бишћански град и др, а то
потврђују и данашњи остаци града на врху Малог Бића.
Манастир Бања, задужбина Немањића, за који се не зна тачно време
настака, али се зна да је настао сигурно пре XII века, један од
најстаријих и најважнијих српских манастира, не само у овом делу
Србије него уопште. Сматра се да је га подигао Урош I на месту
поред некадашње црквице Светог Илије и дао му име Манастир
Светог Николе. Манастир је бивао рушен и спаљиван до темеља у
неколико наврата, али је ипак задржао свој првобитни облик, како
сматрају стучњаци.
Историјски је интересантан и манастир Ораховица у Мажићима код
Прибоја. Његову изградњу је започео краљ Милутин обновом цркве
светог мученика Георгија. Манастир је у својим путописима описао
и Евлија Челебија дивећи се његовом богатству и величини.
Манастир је више пута рушен и обнављан, а након спаљивања 1743.
године опустео је.
Под Турску управу Прибој долази између 1459. и 1463. године, када
се први пут у турским изворима и помиње. Под влашћу Османског
царства остао је све до 1912, када је ослобођен и припојен
Kраљевини Србији. Након Бечког конгреса 1879. године у Прибој
долази и Аустро-Угарски гарнизон ( Зеленац и Бања ), који у Прибоју
остаје до 1909. године. Долазак Аустроугарске војске доводи до
развоја трговине, заната и других услужних делатности, а саграђен је
и први хотел савременог типа.
16
Прибој - мој град
Свој процват и бурни привредни развој Прибој је доживео тек после
Другог светског рата. Тада је изграђен читав један нови град са јаком
индустријом који је тада можда после Ужица, у нашем крају, био најјачи
индустријски центар. Тада је подигнуто више школа, основних и
средњих, једно време је постојала и виша школа, других образовних и
здравствених установа, угоститељских објеката , станова у друштвеном и
приватном сектору итд. Прибој је познат и изван граница наше земље
захваљујући аутобусима и камионима Фабрике аутомобила ФАП,
изграђене 1953. године.
Уз ФАП се развијао и индустријски комплекс „Полиестер“ који
производи предмете од пластичних маса и делове за аутомобиле.
Хемијска индустрија „Епоксид“ успела је и у годинама кризе да сачува
солидну позицију на тржишту.
Прибој - мој град 17
Легенде Прибоја
Ледена пећина се налази у прибојском селу Крњача, на обронцима планине
Ожаљ, у кањону реке Сућеске.Легенда каже да је пећина пронађена кад је
почетком XIХ века, аги Бајрамовићу у том селу нестао коњ, а он запретио да ће
побити цело село ако му га не пронађу. На крају потраге за коњем сељани су
дошли и до отвора ледене пећине. Један од њих, из племена Комарица, спустио
се преко посеченог стабла бора у унутрашњост пећине, нашао настрадалог агиног
коња и као доказ аги изнео главу коња. Комарица је спасао село агиног зулума и
вероватно први открио невероватну појаву – унутрашњост пећине је, у сред лета,
била испуњена огромним наслагама леда.
Лековита вода
Стефан Урош нејаки, још пре своје владавине добијо је неку кожну болест.
Легенда каже да му се у сну јавио Свети Никола и наредио му да оде да се окупа
у Бањи, која извире близу реке Лим у Рашкој. Он је тако и урадио. На повратку из
Бање ка Новој Вароши долазило је до промена на његовом телу а по тим
променама су се касније назвала околна села, кроз која је пролазио. Тако село у
ком су кожни осипи набубрили као орах назваше Орашац, а тамо где су се
створиле красте данас остаде село Кратово. У једном селу су се те красте
зарутале и њега назваше Рутоши. Најзад кад су красте нестале, краљ и његова
пратња се обрадоваше због краљевог излечења и село у ком су се тада нашли
назваше Радојиња.
18
Легенде Прибоја
Прибој - некад и сад
Прибој - некад и сад 19
Владо Пивљанин
Своју нераскидиву везу са прибојским спортом отпочео је освајање првих
златних медаља у бацању кугле за Прибој на МОСИ 1963. И 1964. годиине, а
након оснивања Атлетског клуба ФАП 1969.године постаје његов члан и касније
тренер до краја свог живота. Током каријере, наступајући за АК ФАП и АК Црвена
Звезда, постао је репрезентативац Југославије, првак државе, првак Балкана са
личним рекордом од 15,98м постављеним 1961.године.
Након завршетка каријере посвећује се тренерском позиву и упркос понудама из
свих највећих атлетских центара и клубовабивше Југосалвије остаје у АК ФАП
до краја живота. Више од четири деценије рада као тренер и педагого професор
Пивљанин је обликовао генерације младих Прибојаца не само као атлетске
шампионе већ и као „добре људе и корисне чланове заједнице“ како је воле да
скромно каже о својим успесима. Уппркос више оперативних захвата на
срцу, професор Пивљанин је имао снаге и воље да се сваки пут врати на
атлетску стазу и да настави да преноси на нашу децу своје огромно знање и
личним примером борбе за живот и и вредности које спорт нуди изнедри нове
генерације квалитетних спортиста и личности.
Уз неизмерну захвалност за допринос развоју прибојског спорта и заједнице
желимо да се у овом тренутку опростимо у име свих спортиста и грађана
Прибоја уз једно велико ХВАЛА човеку који је својим радом постао део наше
породице и обећамо да ћемо сву енергију и знање које је тако несебично
преносио на нас и ми делити даље као универзалне спортске и људске
вредности за све будуће генерације Прибојаца! Вечна Вам слава и хвала
професоре !
20
Владо Пивљанин
Нова апликација - TikTok
Још 2016-те године kинеска компанија ByteDance у свет апликација донела је
Musical.ly који је прошле године у августу припојена TikTok-у. Млада апликација
TikTok све више ниже успехе у погледу преузимања и коришћења, тврде
истраживања за 2019 годину.
Према истраживањима Sensor Tower агенције, у погледу преузимања TikTok је
друга у свету одмах иза WhatsApp апликације на GooglePlay продавници. U Аpp
Store-y je заузео прво место по броју преузимања. У последња три месеца ТikTok у
свету је преузело 220 милиона људи што је инпресиван број. Сматра се да
корисници проведу око 37 минута дневно користећи ову апликацију, док се у
Немачкој на месечном нивоу прегледа 6,5 милијарди видео клипова.
ТikTok као и остале сличне апликације имају Home Feed где се могу прегледати
видео клипови корисника широм света, затим део за нотификације, део са
подацима профила и Discovery део. Kорисницима су на располагању алати уз
помоћ којих могу брзо и једноставно да креирају клипове од 15 секунди и на тај
начин искажу своју креативност. Због тога се сматра да jе ТikTok првенствено
креативна видео платформа па тек онда друштвена мрежа.
Изузимајући популарност коју је јако брзо стекла, ТikTok мора да покаже своју
другу страну медаље. То се односи на њен Бацк Анд тачније позадину
функционисања и пре свега на заштиту безбедности података корисника. Мада по
великом броју корисника и њиховим искуствима сматра се да је пред ТikTok-ом
светла будућност.
TikTok 21
Музика у светлости математике
Kаква је веза између једне тако строге и егзактне науке и једне тако инспиративне и
распеване уметности? Таква веза заиста постоји и утврђена је још у антици.
Пратећи историјски развој, који се с мањим и већим скоковима одвија и до
данашњих дана, видимо да су многи значајни математичари, музиколози, филозофи,
акустичари, градитељи музичких инструмената откривали важне и фундаменталне
чињенице, законе и повезаности између ове две области. Тако је данас могуће
говорити о математичкој теорији музике као о целовитој, кохерентној и егзактној
научној дисциплини.
Математичар и музиколог ће исто уметничко дело вероватно посматрати из
различитих углова
Предмет овог истраживања била би музика схваћена у најширем смислу, почевши од
звука и тона, па до најсавршенијих музичких облика као што су Бахова фуга или
Бетовенова симфонија. При томе ће математичар и музиколог исто уметничко дело
вероватно посматрати из различитих углова. Први ће у њему откривати занимљиве
математичке повезаности, феномене и законитости, а другог ће интересовати чисто
музичке вредности дела.
Аналитичка геометрија је извршила синтезу алгебре и геометрије повезујући
основни појам прве – број, са основним појмом друге – тачком, посредством бројне
осе и координатног система.
22
Музика у светлости математике
Ако пођемо од тога да је основни феномен музике тон, а за основни математички
појам узмемо број, онда би основни проблем математичке теорије музике било
успостављање природне и органске везе између тона и броја. Овај проблем, који
је у суштини еквивалентан проблему тонског уређивања, изједначавања и
темперирања музичких скала и тачног одређивања положаја сваког тона у њима,
први је решавао чувени антички филозоф, математичар и музички теоретичар
Питагора.
Он је са својим ученицима експерименте вршио на монокорду, а варирали су
дужину жице која је стајала под константним напоном, уметањем једне покретне
кобилице. Показали су да се половљењем дужине жице добија октава, док квинти
и кварти одговарају бројни односи 3/2 и 4/3. Затим су одредили и одговарајуће
бројеве за све остале интервале и показали да додавању и сабирању два тонска
интервала једног за другим, одговара множење њихових бројних односа.
На тај начин су изградили тонску скалу.
Музика у светлости математике 23
Дан заљубљених
Међу “најпопуларнијим” празницима на свету свакако је Дан заљубљених који
обележава велики број људи широм света. Али како је он настао?
Сваког 14. фебруара уручи се највише поклона у години, а дан када се слави
љубав на глобалном нивоу подразумева и велики број честитки, цвећа, чоколада,
накита…
Међутим, кроз историју овај датум није увек исто значио. Дан заљубљених како
се данас слави и оно што данас представља – временом је настајао, док је корен
ове прославе далеко у историји.
Историја Дана заљубљених
Дан светог Валентина или Дан заљубљених везује се за време пре почетка
хришћанства, а иако данас представља величање љубави – у то време укључивао
је кажњавање и насиље.
У старом Риму се 13., 14. и 16. фебруара обележавао празник плодности
“Луперкалија” – због чега се управо овај празник сматра претечом данашњег
празника љубави.
24
Дан заљубљених
Свети Валентин
За време цара Kлаудија у Риму је живео свештеник/бискуп по имену Валентин.
За његов живот везане су многе легенде, према којима је он мучен и ухапшен
јер је помагао затвореницима, а док је био у затвору свог тамничара је
прекрстио у хришћанина, а његову ћерку излечио од слепила. Наводно, он се и
заљубио у ћерку свог тамничара којој је слао поруке са потписом “од твог
Валентина” (From your Valentine).
Ипак – сматра се да ова прича није истинита, али постоји још једна прича
према којој је цар Kлаудије забранио младићима у држави да се жене и имају
породице јер је хтео од њих да направи војнике, а како би били што бољи у
томе – сматрао је да не би требало да имају жену и породицу. Међутим,
Валентин је кришом венчавао људе, због чега је био ухапшен. Свети Валентин се
слави 14. фебруара јер се верује да је управо тада и преминуо (што је према
историјским чињеницама – мало вероватно, али у то се верује).
Дан заљубљених 25
Безбедност на интернету
Интернет је јавна доступна глобална компјутерска мрежа која заједно повезује
рачунаре и мреже рачунара. Интернет је "мрежа свих мрежа" која се састоји од
кућних, академских, пословних, војних и владиних мрежа које међусобно
размењују информације и услуге. Почеци интернета се вежу за стварање
АРПАНЕТ-а, 1969. године, мреже рачунара под контролом Министарства одбране
САД. Оног момента када је интернет постао широко доступан сви смо добили
бесконачне могућности за комуникацију, информисање, учење, забаву... У
последње време за све више ствари се ослањамо на интернeт. Јако је важно да
научимо о основама рада на интернету, да сазнамо које су то акције које могу да
нас доведу у нежељену ситуацију. Mорамо знати које су потенцијалне последице
наших активности на интернету.
26
Безбедност на интернету
Неке наше или активности других на интерету могу да угрозe нашу безбедност. На
интернету могу да буду угрожени наша приватност и репутација, опљачкан наш
новац на банкарским рачунима, онеспособљен наш рачунар... Чак и лична и
породична безбедност могу да буду угроженa ако се неопрезно понашамо на
интернету. Рачунар који користимо за сурфовање и сличне активности мора да
има програм за препознавање и уништавање вируса који би могли да нанесу штету
нашем рачунару и подацима на њему. На интернету постоје сајтови и садржаји на
којима можемо лако да заразимо наш рачунaр, али и да доживимо неку
непријатност или да будемо преварени. Без обзира на све врсте техничке заштите
никад нећемо бити потпуно заштићени и много тога зависи од нашег клика. Оно
што сви ми морамо да знамо и прихватимо је да се већина злоупотреба дешава
управо нашом непажљом изазваном знатижељом и незнањем.
Десет правила за сигурно сурфовање:
1. Редовно ажурирајте и надограђујте оперативни систем рачунара и антивирусни
програм. Обавезно инсталирајте антивирусни програм, у случају да га немате.
2. Користите сигурне браузере са безбедносним екстензијама и редовно их
надограђујте.
3. Интернетом се користите одговорно и понашајте се као да сте на јавном месту
јер на Интернету важе идентична правила; то значи да се крађа, напад и говор
мржње кажњавају као и другде.
4. Немојте веровати свим информацијама које пронађете и користите их
разборито.
5. Немојте користити садржај којег преузмете пре него га проверите и водите
рачуна од кога и одакле преузимате материјал.
6. Не шаљите поверљиве информације електронском поштом; не остављајте
адресу електронске поште на страницама које су доступне свима.
7. Немојте преузимати и дистрибуирати комерцијални материјал јер у
супротном чините кривично дело.
8. Незнање не оправдава; рачунар не може починити прекршај, али ви можете.
Ако вам је нешто нејасно или нисте упознати са неком услугом, питајте
стручњака. Свака озбиљнија интернет услуга има службу која одговара на
корисничке упите.
9. Одјавите се из било које странице у коју сте претходно били регистровани.
Користите проверене странице, поготово у ситуацији кад остављате осетљиве
приватне податке те кад користите он-лине финансијске услуге.
10. Користите проверене странице, поготово у ситуацији кад остављате осетљиве
приватне податке те кад користите он-лине финансијске услуге.
Безбедност на интернету 27
Стрип
28
Стрип