I_sv_rat_prijelom_170x240_9-10 (1)

JUNACI NA VOJNICI

Žarko sunce bješe pomrčalo, Crnog Vrha u ruke dobismo;
Od nas svoje lice zaklonilo, S njega srpsku vojsku potjerasmo,
Da ne vidi, gdje se vojske biju, Do Krupnja je grada dotjerasmo.
Zašto svoju ludo krvcu liju. Tu je, brate, dosta krvi palo,
Bolje ti je, brate, poginuti, Dosta mrtvih na polju ostalo.
Neg’ ovaki danak dočekati: Krupnja grada topi zapališe,
Sve po polju viju ranjenici C’jelog grada u lagum digoše.
S obe strane Drine vode ladne. Srpska vojska natrag uzmicala,
Proklinja sam onog moga danka, Kod B’jele se Crkve ukopala;
Kad me moja na sv’jet rodi majka... Na nas ljutu vatru otvoriše
Ej da vidiš, moja majko mila, Ko svatove prave dočekaše.
Zašto si me, majko, othranila! — Kad Sarkotić vidi gjenerale,
Stoji cika ognjenih topova, Nama daje ponove befele:
Stoji krika surih bedevija; C’jela vojska s tih visokih gora
Tutanj, prasak šrapnelskih granata, B’jeloj Crkvi jurišati mora!
Jauk, lelek ranjenih junaka. Dvadesetog kolovoza biše,
Srbi brane sa četiri strane, Sva se vojska na juriš podiže.
Teške nami zadavaju rane; Da t’ je, brate, bilo pogledati,
Ali vide, da im nema nade, Morao bi, brate, on’jemiti,
Tu i njima sila vojske pade. Najzdraviju pamet izgubiti. —
Kada njima dasmo dosta jada, Tešku vatru topi otvoriše,
Povukosmo rezervu ozada; Srbi njima vatrom uzvratiše.
Na Srbe smo rano udarili, Do nebesa jauk, lelek staše,
Prve njima šance osvojili; Kad se vražje vojske pom’ješaše:
Deset hiljad Srba ufatismo, Ne znaš jedan što od drugog radi,
Toliko ih u roblje spremismo; Jedan drugom nožem oči vadi . . .
Na Crnoga Vrha udarismo, Pala magla uz sve t’jesne klance,

51

Pritisnula klance jadikovce; Silnu našu Vojsku potukoše;
Tu izgibe vojske s obe strane, Zato naša Vojska natrag mora,
Sto hiljada dobi grdne rane. Zapovjed je od našega kora.
Izginula ljuta sirotinja, Kad se Vojska natrag povlačiše,
Bojno polje glavam nakitila; Dosta Srbim jada zadavaše;
Sve po polju vidiš kičmenice Na svakome br’jegu pričekaše
l rasute ljudske žigerice. Dosta Srbim vojske potukoše.
Vide Srbi, da to nisu Turci, Srbi misle, da su nas potukli,
Veće gori nego b’jesni vuci. Gdje smo svoju vojsku natrag vukli
Znadeš, otkuda su ti junaci? Srbin dobro pjeva tudje jade,
To ti jesu sve lički hajduci! Svoje jade opjevat ne znade;
Teško ranjen na zemljici leži — Jer gudalo moje pravo kaže,
Još na Srba kao kurjak reži! Vjeruj Grgi, ništa ti ne laže;
Tu se vojske dvaest uri klaše, Spjevaj meni pjesmu ove bitke,
Ne znam, kojeg više mrtvih staše. Kolike si imao gubitke,
Ali evo jada iznenada: — Vjeruj meni, b’jeloga mi sv’jeta,
Jer nam vojska uzaludu strada. Ova pjesma po pravdi spjevata,
Stiže befel od trinajstog kora, Ni po babu ni po stričevima,
Da se vojska natrag vući mora. Već po pravdi Boga velikoga.
Ni trebalo ni unutra ići, Da nastavim, što još doći mora,
Osim samo na granicu stići. Jer od mira nema ni govora.
Dvadest prvog kolovoza biše, Uzmakli smo do Loznice grada,
Hrvatske se trupe povlačiše, Tamo našli Madjare ozada.
Jer se mora do Drine povući, Šatore su oni razapeli,
Ne može se sama s njima tući, Sve se polje oko Drine b’jeli.
Jer Madjari nas iznevjeriše, Peču brave, rujno vince piju,
S osmim korom na Drini ostaše; Piju kafu, kod ognja se griju.
A Srbi nas s boka ufatiše, Kad vidismo te njine parade,

52

Kako oni o glavi nam rade. Dvaest hiljad u Drinu nagnasmo.
Tu nas Srbi taj dan pristigoše, Sve im mrtve jesmo pokupili
S nama opet boja započele; U Drinu ih ladnu pobacali;
Srbi spr’jeda nam davaju jada, Na vodi im zadnju salvu dasmo,
Madjar vatru otvori ozada. Do Budima grada ih poslasmo:
Mili Bože, što tu od nas biše, Nosi, Drino, te pasije sinke,
Svoju Vatru na nas prekrižiše. Do Budima nosi bez prestanka,
Brate mili, da s’ vidio jade: Neka im se obraduje majka!
Od nas mrtvih bregovi se grade! Hrvatska vas kaznila je ruka,
Kad vidismo ove tužne jade, Kleti sinci Brankovića Vuka!
Što Madjari od Hrvata rade, Ne će ni vam zapjevati majka,
Svoju vojsku jesmo razredili, Neka kuka do samrtnog danka! —
Na Madjare polu okrenuli, Tamna noćca primače se bliže,
Zavijasmo kao gladni vuci, Pa Sarkotić svoju vojsku diže;
Navalismo ko na džemat Turci. Preko Drine vojsku prevukao,
Živu Vatru na njih otvorismo, Na bosanskoj strani ušančio.
Za potajne nože se fatismo; Tridest hiljad kod Loznice grada,
Na Madjare juriš napravismo Vjerujte mi Hrvata nastrada.
Bojno polje s njima nakitismo
Deset hiljad sa nožem poklasmo, Batar, 25. kolovoza 1914.

Grgo Turkalj. Hrvatske narodne ratne pjesme 1914.-1918. Izdanje i naklada Hrvatskog lista i
Danice hrvatske, New York (s.a.)

Guslar Grgo Turkalj, rođ. 1884. u selu Sastavak kod Slunja, napisao je i ratna sjećanja
"1609 dana na fronti" (Priredio za tisak Peter Stanković, Izdanje knjižare Kanadskog glasa,
Winnipeg, 1930., 274 str.). Kao dočasnik u karlovačkoj 26. domobranskoj pješačkoj pukovniji,
sudjelovao je u borbama u Srbiji (1914.), Rusiji (1915.-1917.) i Italiji (1918). Zbog junaštva
odlikovan je više puta, ranjavan je i ostao bez noge. Nakon rata ponovno je otišao na rad u
SAD gdje je radio, prema vlastitom iskazu, od 1900.-1903. i od 1910.-1914.

Ovi su stihovi zapisani bez nota, ali je pretpostavka da se pjevaju na razne napjeve,
kao i stihovi koje je zapisao Slavko Janković.

53

Čujte braćo i sestrice cele

Pavo Šarac Torjanci

SLAVONIJA

Čujte braćo i sestrice cele Jadna magla pokrila bojište
Kojima su još i danci beli Tu granate i šrapnele pište,
Koji dišu i kog sunce grije Tu granate i u nakrst šara,
Svaki mora suze da prolije Pa nam srce iz rebara para.
Haj, hoj Haj, hoj
Ja sam braćo u bojištu bijo, I to beše ispod vode Drine
I mojim očima vidijo. I tu braćo hiljadama gine.
Kad sam bijo na Crnome vrhu Tu se sestro hiljadama pada
Tu bijaše gore neg na Krfu Verna ljubo propala ti nada
Haj, hoj Haj, hoj
Ne čekaj me ni sanjaj o meni,
54 Ja ću ovde čekat čas suđeni
Da me šrapnel i sitna granata
Ne rastavi od rođena brata.
Haj, hoj
I od mojih roditelja mili
Koji su me mukom otranili
Teškom mukom dok odjačao nisam
Roditelji da vidite ‘di sam.
Haj, hoj
Tu nemade ni brata ni seje
Neg sunašce što po nebu greje
Ali i ono već je potonulo
I njemu se deje ražalilo.
Haj, hoj

JUNACI NA VOJNICI

Pa i ono ‘oće da se krije U njoj ne mož’ grobnicu poznati
Da ne gleda grozne pogibije Kako ćeš mi pohoditi mati
Mesec bledi ‘oće da svedoči Jel je Drina vrlo brza voda
Di ću bolan zaklopiti oči. Po njoj ne mož’ ni lađa da oda.
Haj, hoj Haj, hoj
Kamenje se crveni od krvi U njoj nemaš ni ribe da plovi
Mila majko ranjen padnem prvi Drina posta vojnički grobovi.
I šrapnela ta mene pogodi Sunce žarko lakše malo sedaj
I ja padnem pokraj vode Drine. Majko mila sina si izgledaj.
Haj, hoj Haj, hoj
Pogodime pokraj slipog oka Sin ti sada na samrtno diše
I ja padnem kod jednog potoka I ovo ti ispod Drine piše
Tu nuz potok teče voda Drina Još bi majko napisao dalje
Majko mila izgubićeš sina. Ruke su mi jako smalaksale.
Haj, hoj Haj, hoj
Ja već vidim što me mladog čeka Noć se spusti a ja samac ovde
Drina voda ta nemila reka Ležim ranjen ispod Drine vode
Koja grca i valja junake Čekam časa poslenjega sata
I rastavlja sinove od majke. Sestro mila izgubićeš brata.
Haj, hoj Haj, hoj
Od sestrice i rođenog brata Sestro mila vjenac mi opleti
Verne ljube, mog miloga zlata I na Drinu vodu ga donesi
Za kojom me i sad srce bije I baci ga nek po Drini plovi
Drina će mi kosi da sakrije. Neka traži ‘disu nam grobovi.
Haj, hoj Haj, hoj
Sunce žarko još jedamput sini Ljubičica već pomalo cvate
Da ne padnem u prokletoj Drini Po mom grobu još se vojska šeta
Jel u Drini grob se ne poznaje Još granate i šrapnele zuje
Kud pogledaš svud se voda sjaji. Još se jauk ranjenika čuje.
Haj, hoj Haj, hoj

55

Grozan jauk i uzdisak teški Pa da stara do smrti tuguje
I oproštaj junakom teški. Za grobove oni nam neznadu
Dokle tam sam zar još dosta nije Ni kuda su ni na kojoj strani
Za nas treba krvca da se bije. Ni da su njim sinci zakopani.
Haj, hoj Haj, hoj
Evo ležim četvrto proleće Ta još tačno ni neznadu dismo
Na mom grobu još ne raste cveće Oni misle digod zarobismo
Nit ružica da mi n agrob spane Pa još nade u meni imade
Nit slavuj da mi na grob stane. I mome se povratku nadaju.
Haj, hoj Haj, hoj
I u zoru da zapeva milo Al badava mene izgledati
Odma bi mi malo lakše bilo I mome se povratku nadati
Al badava sve je ovde pusto Kad ja ležim u dalekoj zemlji
Kud pogledaš svud grobovi gusto. Da se na grob nemož’ doći meni.
Haj, hoj Haj, hoj
Križ do križa a raka do rake Stara majka da mi ružu sadi
Što pokriva mlađane junake Stari babo da mi grob ogradi
Što padoše u cvitak mladosti Barem da moj spomen imade
Roditeljima zadaše žalosti. Di ja ležim barem da se znade
Haj, hoj Haj, hoj

56

Al ništ’ nemam neg križića malog Stara majko kada vodu pije
Što mi ostak nožem odjelao Sjeti’ će se naše pogibije
I olovkom napisao ime Roditelji sjeti’ će se sina
Da se vidi ko leži pod njime. Sestra brata ljuba domaćina.
Haj, hoj Haj, hoj
Kog je roda iz kojega kraja I svakoga ko pođe u boju
Koja zemlja kakvog običaja I ostavi domaćinu svoju
To mi ostak spomen udarijo Ti mene setite se malo
I tak se samnom rastavijo. I mene je sunce ogrijalo.
Haj, hoj Haj, hoj
I on ode sreća njega prati I to samo pokraj čaše vina
Nek se sretno svojoj majki vrati I kad bude vesela družina
I kazujete sve kako je bilo Jel veselje to je moja sjeća
I kako se samnom rastavijo. To je bila želja mi naj veća.
Haj, hoj

Stepanov, 1947-1952. Baranja I i II, Ostavština u Dokumentacija IEF-a.
Napomena: Spjevao i zapisao Pavo Šarac.

Ovi su stihovi zapisani bez nota, ali je pretpostavka da se pjevaju na razne napjeve,
kao i stihovi koje je zapisao Slavko Janković.

57

PRVI SVJE TSKI RAT U HRVATSKIM TRADICIJSKIM PJESM AM A

58

Čežnja za domom
i dragom

OvŽo gvaamnejecje1d9n5a7peOsevmo nvoavmemjberajesdpnisaana

Đura Detoni, r. 1883, Sv. Juraj u Trnju
Sv. Juraj u Trnju
MEĐIMURJE
& bb 68e = 170 œ Jœ œ œJ œ Jœ œ Jœ œ œJ œ
œ Jœ œ.
œJ

O - vo vam je je - dna pe - sem no - vem - ra spi - sa - na

& bb Jœ œ œJ œ Jœ œ Jœ œ Jœ œ Jœ œ œ. œ.

i vu ma - lo Me - đi - mur - je gr - li - cam po - sla - na.

Ovo vam je jedna pesem novembra spisana,
i vu malo Međimurje grlicam poslana,
kaj se na ‘do grličice jako žalostile,
kaj su one vu oktobru golobe zgubile.

Herman-gora je vek bila jako preštimana,
a osmoga augusta bila je zežgana.
Lepi zidi, lepe cirkve, se je obgorelo,
za mo milo domovino srce me bolelo.

Žganec, 1957: pjesma broj 88, stranica 61 // melodija broj 36, stranica 140.
Napomena: Herman gora je neko selo u Galiciji, koje je za vrijeme Prvoga svjetskog
rata spaljeno. U pjevaču je prizor tog požara izazvao strepnju za njegovo rodno selo
u Međimurju.

60

ČEŽNJA ZA DOMOM I DRAGOM

ŽŽggaanneecc M3311eđMMimeeuđđrjeiimm, kauukrrjjseei lekkpaaokk ssii lleeppoo

Anton Perhouč, r. 1916, Novakovec

Novakovec MEĐIMURJE

&& bbbb qq4433== 88JœJœ00 œœjj œœ œœ œJJœ œœjj œœ œœ œJœJ JœJœ œœ œœ eeee JœœJ œJœJ œœ.. hh œJJœ
MMee -- đđii -- mmuurr -- jjee,,
kkaakk ssii llee -- ppoo,, ssvvee ssii mmii vvuu jjee -- ddnniimm ccvvee -- ttuu::

&& bbbb JœJœ JœœJ œœ œœ œœ œJœJ œJœJ œœ œœ œœ œœjj JœœJ œœ œJœJ JœœJ œJJœ œœjj œœ.. hh œœjj

MMee -- đđii -- mmuurr -- jjee,, kkaakk ssii llee -- ppoo,, ssvvee ssii mmii vvuu jjeedd -- nniimm ccvvee -- ttuu..

Međimurje, kak si lepo, kuda krenem, svuda tama,
sve si mi vu jednim cvetu, nema sunca nit meseca,
a ja tožen vu žalsoti nema sunca nit meseca
moram živet na ‘vim svetu. niti drobni zvezdici.
Na ‘vim svetu nemam žene,
niti svoje mile drage. Amer’kanci i Inglezi,
Na ‘vim svetu nemam ova, vozijo se z eroplani,
oca niti matere. a mi mladi Međimurci
Več m’ je davno ova, majku, močimo se vu jami.
crna zemla pokrila. Kraljič Majhan se smejeju,
A sad ne znam kud se krenem kak mulci v blati delaju.
po ti crni zemlici; Ali denes se plačeju,
da svoje mulce ne vidiju.

Žganec, 1957: pjesma broj 94, stranica 64 // melodija broj 31, stranica 139.

Napomena: Pjesma je nastala za vrijeme Prvog svjetskog rata. Posljednja 4 stiha dodana
su kasnije. Kraljić Majhan bio je krojač u Murskom Središći, koji je pokušao na svoju ruku
kopati ugljen, eksploatirajući radnu snagu domaćih seljaka, ali je konačno propao. Narodni
pjevač zajedljivo konstatira, da se Majhan sada „plače“, kad se narod („mulci“) više nije dao
izrabljivati. Pluralni oblici: „smejeju, plačeju, vidiju…“ upotrebljavaju se za Majhana, jer su
mu radnici kao starijem govorili „vi“.

61

Žganec 1D1e0vetDsteovpeettsntaojsptoeltentoajsto leto

Ivan Bašnec, r. 1899, Mursko Središće
Goričan
MEĐIMURJE

# eœj= 120 œj œ-j œJ Jœ œJ- œ œ. #œj œj œJ œJ Jœ œ. œœ
&
œj

# De- vet - sto œpe.t - œna.j-Jœsto le- to, me - ni ja - ko je ža - lo - sno,

& œ. Jœ œJ Jœ œ. œ. œj œœœœ Jœ œ. œjœ. œŒ

da - ja mo-ram nu - ter i - ti, te - be, dra-ga, o-sta- vi - ti ža - lo - sten.

Devetsto petnajsto leto,
meni jako je žalosno,
da ja moram nuter iti,
tebe, draga, ostaviti žalosten.

Cveta sam si zasadila,
komu sam se veselila,
koj mi zrasel vu obloku.
Zbogom draga, daj mi roku, ja idem.

Međimurje, kak si lepo,
sve si mi vu jednom cvetu,
a ja tužen vu žalosti,
vu svojoj lepoj mladosti, draga ma.

Žganec, 1957: pjesma broj 95, stranica 64,65 // melodija broj 110, stranica 161.
Napomena: Datirana pjesma s god. 1915.

Na fotografiji obitelj Prochaska iz Čazme
Celestine Prochaska (1875.-1976.), jedna od prvih fotografkinja ratne svakodnevice

62

ČEŽNJA ZA DOMOM I DRAGOM

KKKiIIiivvćććaaeeennmmmMMoooaajjjuttuueemttmmiiććaaaRRjjjkkkoouuunnhhhjjggrrraaaoonnnvviiittt Krasica , 11.9.1950.

Marko Zlatić r. 1880. i Lucija Zlatić r. 1890,

Krasica, seljaci PRIMORJE

&& bbbbbb 9889 œœ.. œœjj œœ œœ œœ.. œœjj cc œœ.. œœjj œœ œœjj ‰‰ ....
Ki će mo - ju maj - ku hra - nit
Ki će mo - ju maj - ku hra - nit
kad ja mo - ram ca - ra slu - žit
kad jœœJJa mœœo œœ - raœœJJm ca - ra slu - žit
....
?? bbbbbb 9898 œœ.. œœ.. cc œœ.. JJœœ œœ JJœœ ‰‰

&& bbbbbb 4422 œœ œœ œœjj œœjj œœ11jj.. œœjj œœ .... œœ22jj.. œœjj œœrr œœrr œœrr œœrr ˙˙ ....
maj - ka je ža - lo - sna to lo lo loj. ....
maj - ka je ža - lo - sna ža - lo - sna to lo lo loj.
ža - lo - sna
?? bbbbbb 4422 œœ œœ œœJJ œœJJ .... œJœJ œœJJ RRœœ RRœœ RRœœ œœRR ˙˙
JJœœ JJœœ œœ

Ki će moju majku hranit Ki će moje konje futrat
kad ja moram cara branit kad ja moram cara slušat
majka je žalosna. konji prez kućev(r)a
Ki će moju mladu ljubit Ki će moje vole futrat
kad ja moram cara služit kad ja moram kralja slušat
mlada je žalosna. voli prez volara
Ki će moje vince piti Ki će mojo travo kosit
kad ja moram u vojsci biti kad ja moram pušku nosit
vince je preslatko trava je zelena.

Matetić Ronjgov, 1990. str. 289 broj 5.
Napomena: Zapisao Dušan Prašelj pod nadzorom I.M.R

63

PRVI SVJE TSKI RAT U HRVATSKIM TRADICIJSKIM PJESM AM A

Ratna svakodnevica
tu i tamo

Da ma drZaggaanzneacla1, d9e5s7am44vezda ja?

Ivan Moharić r. 1895, Slakovec
Slakovec
MEĐIMURJE

& bb e = 142 Jœ œJ œJ œJ œ œJ Jœ Jœ œ œœ

œJ

Da ma dra - ga zna - la, de sam vez - da ja!

& bb œJ Jœ œJ Jœ Jœ œ Jœ Jœ Jœ œ œœ

Da ma dra - ga zna - la de sam vez - da ja?

& bb .. Jœ œJ Jœ Jœ œJ œ œJ Jœ œJ Jœ Jœ œ œJ Jœ œ œj œ. ..

Na tim rus - kim po - lju, de ju - na - ki sto - ju v ta - bor stre - lja - ju.

Da ma draga znala, de sam vezda ja? Da ma draga znala, kakov spoved ma?
Na tim ruskim polju, de junaki stoju, Konjič se popikne, s konja doli letim,
v tabor streljaju. to je spoved ma.

Da ma draga znala, kakov krevet moj? Da ma draga znala, kakav sprevod moj?
Telečak pod glavu, puškica pod hrbet, Jeden za noge, jeden za roke,
to je krevet moj. to je sprovod moj.

Da ma draga znala, kakov obed moj? Ruža se rascvete, pak nam zadeši,
S kolomije voda, kojinsko pečenje, tak i mladi junak s konja doli leti
to je obed moj. pak si zažmeri.

Žganec, 1957: pjesma broj 90, stranica 612 // melodija broj 44, stranica 142.

66

RATNA SVAKODNEVICA TU I TAMO

SZZZZZungggggčaaaaaennnnnceeeeeeccccc, s66666unOOOOOčejjjjjcssssseuuuuu, dnnnnnečččččbeeeeeocccccšeeeeemsssssuuuuui znnnnnačččččheeeeeacccccjaeeeeelo

Maga Kraljić r. 1905, Križovec
K&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&rižobbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbvbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbeceeeeeebbbbbbaaaaaacccccc""""""mmmmmm))))))))))))jjjjjj))))))OOOOOO>>>>>>œœœœœœœœœœœœœœœœœœJœJœJœJœœœJJeeeeeeœJJJJœJœœJœœJœJœJœœœJJœJOOOOOOEEEEEEZZZZZZeeeeee======jjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjlllllljjjjjj''''''aaaaaajjjjjj,,,,,,111111------555555ssssssmmmmmmđđđđđđzzzzzzœœJœœœœJJJJJ111111œœœœœœJJJJJJjjjjjjJJJJJœJœœœœœttttttœœœœœœuuuuuuœœœœœœœœœœœœaaaaaaiiiiiiuuuuuuaaaaaaaaaaaannnnnnjjjjjjjjjjjjjjjjjj------------------------------mmmmmmggggggllllllnnnnnnœJœœœœœJJJJJččččččmmmmmmJJJJJœœœJœœœJœœœJœœJJJJœœœœœœœjjjjjjuuuuuuJœœœœœœJJJJJJJJJJœJœœœœœ>>>>>>ooooooaaaaaaeeeeeeaaaaaajjjjjjrrrrrriiiiiinnnnnn------------------------------------rrrrrrssssssccccccJœœJœœJJœJœJooooookkkkkkœœœœœœssssssJJJJJœœœœJœœJœœœœœœJJJJJkkkkkkeeeeeeccccccJJJJJœœœœJœœmmmmmmiiiiiikkkkkkjjjjjjeeeeeeeeeeeeœœœœœJœJJJJJoooooo,,,,,, mmmmmmssssssssssssœœœœœœuuuuuuJJJJJœœœJœœœzzzzzzjjjjjjJJJJJJœœœœœœœœœœœœJJJJJJeeeeeemmmmmmnnnnnnuuuuuuaaaaaaœœœœœœJJJJJJ333333ggggggaaaaaaJJJJJœœœœœJœ------ffffffrrrrrr------œœœœœœttttttaaaaaa------aaaaaaggggggnnnnnnœœœœœœJJJJJJœœœœœœJJJJJJooooooœœœœœččččččœ------mmmmmmaaaaaaœœœœœœJJJJJJ------eeeeeennnnnnœœœœœœiiiiii------------œœœœœœppppppiiiiii ------œœœœœœllllllœœœœœœrrrrrrœœœœœœkkkkkk------jjjjjjœœœœœœ------ooooooaaaaaaeeeeeeœœœœœœœœœœœœcccccc......mmmmmmeeeeee------cccccc......cccccc,,,,,,˙˙˙˙˙˙,,,,,,ooooooœ˙˙˙œ˙œœ˙˙œœlllllleeeeeeiiiiiimmmmmmœœœœœœ,,,,,,......jjjjjj
œœœœœœ ‰‰‰‰‰‰ ddddddœœœJJœJœœJJJbbbbbbeeeeeeJœJœJJJœœœJœœJœJœJJœœœJJuuuuuuzzzzzzooooooJœœJœJœJJJœœmmmmmmaaaaaaJJœJœœJœJœJœzzzzzzaaaaaaœJœJœJJœœJJœ------bbbbbbaaaaaajjjjjjœœJœœJJJœJJœooooooDDDDDDJJJJJœJœœœœœtttttt------JJJJJœœœœJœœ------jjjjjjœœœJœœœJJJJJššššššaaaaaauuuuuuaaaaaaččččččJJJJJœœœœœJœkkkkkk------iiiiiiJJJJJœœœœœJœ------aaaaaammmmmmlllllljjjjjjJJJœœJJœœœœJjjjjjj------nnnnnnœœœœœœœœœœœœaaaaaassssssiiiiiiJJJJJœœœœœJœaaaaaannnnnnccccccuuuuuuœœœJœœœJJJJJjjjjjjsssssseeeeeeJJJJJœœœœJœœtttttt------eeeeeezzzzzzœœœœœœœJœJJJœœœJJœœœœœœœaaaaaajjjjjjssssssjjjjjjddddddvvvvvvkkkkkkœœœJœœœJJJJJJJJJJœœœœœœJeeeeeennnnnnmmmmmmJJJœœœœœJJœJuuuuuu------JJœJœJJJœœœœoooooorrrrrrJJJJJœJœœœœœaaaaaammmmmmeeeeeehhhhhh------------œœœJJJJœœJœJ------aaaaaazzzzzzJJJJJœœJœœœœžžžžžžœœœœœœœœœœœœaaaaaattttttggggggrrrrrraaaaaaœœœœœœiiiiii------œœœœœœoooooorrrrrrjjjjjjjjjjjjaaaaaa------jjjjjjœœœœœœjjjjjj------------aaaaaa------œœœœœœvvvvvvœœœœœœjjjjjj------UUUUUUaaaaaannnnnnMdddddd˙˙˙˙˙˙œœœœœœœœœœœœœœœœœœrrrrrr------œœœœœœiiiiiiiiiiiijjjjjjaaaaaaœœœœœœ------E......˙˙˙˙˙˙lllllllllllliiiiii˙˙˙˙˙˙ooooooĐ------˙˙˙˙˙˙llllll------iiiiii,,,,,,------::::::I((((((Mœœœœœœlllllliiiiiicccccc??????llllllU))))))oooooo((((((œœœœœœ""""""œœœœœœiiiiiimmmmmm))))))R......??????JE
œœœœœœjjjjjj JœœJJJœJœœJœ JJJœœœœœœJJJ

œœœœœœjjjjjj

Sunčece, sunčece, de boš mi zahajalo, Junaki se vtapljali, majčice vuzavali:

je l’ za gorom, za gorom, za taljanskom „Oj mamice, mamice, zakaj ste me rodili?
granicom? Bole daj me maloga bili v Muru hitili.
Za taljanskom granicom boja su držali, A moj stari japek pak sive suze slevleju,
međimurske junake v Dunaj natirali. a ma stara mamica domaj omedlevleju.“

Žganec, 1957: pjesma broj 91, stranica 63// melodija broj 6, stranica 131.
Napomena: Dunaj ovdje znači vodu uopće, u kojoj se čovjek može utopiti.

67

ŽRgoadinl esacm6s1eRv oledpiolj hsarvmatsskeojvzelmeplicoij

Margareta Vuglač r. Kontrec 1906, Mursko Središće
Mursko Središće
MEĐIMURJE
& bb q44= 80œJ œJ Jœ Jœ ¥ Jœ œ.
œJ Jœ Jœ œJ ¥ œJ œ. ..
Ro - dil sam se vle - poj
hr - vat - skoj zem - li - ci, ..
& bb .. œJ Jœ Jœ Jœ ¥ œJ œ.
œJ Jœ Jœ Jœ ¥ œj œ.
du - ši - cu bum spu - stil
v ta - ljajn - skoj zem - li - ci.

Rodil sam se v lepoj hrvatskoj zemlici ,
dušicu bum spustil v taljajnskoj zemlici.
Otac i majčica žalosni čekaju,
da si od sineka listeka dobiju.
Piše sinek, piše s tožnoga špitala,
da mu je šrapnela levu ruku zela.
Međimurje malo lepa je ravnica,
zbogom mi ostajte, otac i majčica!

Žganec, 1957: pjesma broj 92, stranica 63 // melodija broj 61, stranica 147

68

RATNA SVAKODNEVICA TU I TAMO

ŽTugžannoevcre9m3e,tbuozjnkorvavvri,etmo jee žbaolojskt rpvraavvai

Franca Horvatić r. 1914, Dunjkovec
Dunjkovec
MEĐIMURJE
& bb 44q = 8Jœ6 Jœ Jœ Jœ ˇJœ Jœ Jœ #Jœ œ. œJ Jœ œ.
˙ (œ) Œ
œJ Tu - žno Jœvre - me œJboj œJ kr - va - vi to je ža - lost
pra - v(a),
& bb #Jœ Jœ ˇ Jœ Jœ œ. Jœ Jœ œ.
˙˙

& bb tu - žno vre - me boj kr - va - vi, to je ža - lost pra - va, ..

.. œJ œJ œJ œJ ¥ œJ Jœ œj œj œ. Jœ œJ œ. ˙ (œ) Œ

vno - ga mla - da de - voj - či - ca zgu - bi - la bu pa - r(a).

Tužno vreme, boj krvavi, to je žalost prava,
vnoga mlada devojčica zgubila bo para.
Ali vnoga bode teško našla para svoga,
v tugi plačuč bu iskala njegovoga groba.

Zabadav je njoj po svetu grobeka iskati,
na tim bojnim polju grobek ne mre se poznati,
jer je ona črna zemlja se prek prekopana,
to je nas mladi junakov domovina prava.

Žganec, 1957: pjesma broj 99, stranica 67// melodija broj 93, stranica 157.

69

NŽegmaneacm_ Noemcaamnoictai snivtiosjveojemmaajjččiiccee

Anka Antolašić r. 1902, œJ Jœ Jœ Jœ œj œ. Zagreb, 12.11.1944.
Novakovac
ni - ti svo - je maj - či MEĐIMURJE
& b 42 Jœ œJ œJ Jœ
œj œj œj œj œj œ. (œ) Œ
Ne - mam o - ca
mo - ral sve - tle sa - bli - ce,
& b œj œj œj œj
œj œj œj œj (œj) ‰ Œ
bom no - si - ti
ni - ti svo - je ce;
& b œj œj œj œj
œJ Jœ Jœ œJ œœ ˙
ne - mam o - ca
mo - ral sve - tle maj - či - ce,
& b œJ œJ Jœ œJ
œj œ. (œ) Œ
bom no - si - ti
sa - bli - ce.

Nemam oca niti svoje majčice, Na same Se svece smo presigali,
bom nositi moral svetle sablice. za sve drage smo se vek zmišljuvali.

Sablica mi bode draga drlica, Prejdeju mi, prejdeju mi te tri lete,
a puškica bu mi stara majčica. onda buš pak moja draga za naveke.

Žganec, IEF rkp N 23, IEF 1044

Napomena: Tu je pjesmu prije 1918. g. izmislio Sabol Iva (Regin muž) od kćeri Murk Blaža
iz Biklavec. Nju je volio Šantek Imbro. Baš uoči Svih Svetih morao je u vojsku i to baš pred
samo vjenčanje. Dok je on bio u vojsci, njegova zaručnica se udala za drugoga, za Drvoderić
Gjuru, koji je bio u selu najbogatiji. Pjevačica kaže, da mu se kasnije „od velikog bogatstva
pamet zmešala“ pa je bio i u Stenjevcu.

70

RATNA SVAKODNEVICA TU I TAMO

ŽganUeGcaVlicijGi daelčikciibjiojMa baijđejaurska

Mara Vargović, Postara MAĐARSKA
(Semjenháza)

& bb 43 œJ Jœ Jœ œ. œ. Jœ Jœ Jœ œJ œj Jœ ˙

V Ga - li - ci - ji de - čki bo - ja bi - je - ju,

& bb 44 œJ œj œ. Jœ œ. œj 43 Jœ œJ Jœ œ œ œ 44 Jœ œj ˙ œ‰

za ve - ru krš - čan - sku krv pre - le - va - ju,
& bb œJ œ. œj œJ œ.
43 œ œ œJ œJ œ œ œ 44 Jœ œj ˙ œ‰

za ve - ru krš - čan - sku krv pre - le - va - ju.

U Galiciji dečki boja bijeju, Vu Karpati velki bregi visoki,
za veru krščansku krv prelevaju. de počivlu te međerski junaki,
Piši, pajdaš, moj povolni ružici niti groba niti križa nemaju,
kakvu žalost imam ja v Galiciji. mrtvo telo med kamenje hičeju.

Koga v glavu, kega v prsi sterliju, Bole, daj se nej bil niti narodil,
......... nego kaj bi v Galicinski zemli bil.
Deset-dvajsti v jednu grabu hičeju, Rodil sem se v lepi zemli Mađarski,
pak si na nje tužnu zemlu grneju. tožen ne znam, de bom moral vumreti.

Žganec, Vinko. 1974. pjesma 89: tekst str. 103, napjev str. 229
Napomena: Ta je pjesma zapravo nastala u Dalmaciji godine 1869. za vrijeme tzv. ustanka
u Krivošijama. (…) Ta je riječ [Dalmacija] za vrijeme prvoga svjetskoga rata zamijenjena s
imenom Galicija. U njoj se opisuju događaji koji su u vezi s ugarskom regimentom iz Velike
Kaniže u kojoj su služili vojnici iz Međimurja i iz okolice Kaniže.

71

LPoovrdenBčeevčićoPmod Bseečocmarsee vcarbeav rbjaarjkakvvijieje

Jela Lovrić, r. 1896 1954.
Predavac
BILOGORA
& b œjq. = 36 œ Jœ œ œj œ Jœ œ
œ œj œ.
Pod Be - čom se ca - rev bar - jak
vi - je,

& b Jœ œ œj œ Jœ œ œ bœj œ œ œ. œ ‰

pod Be - čom se ca - rev bar - jak vi - j'.

Pod Bečom se carev barjak vije, Smrtna mu je čaša nalivena,
pod barjakom junak suze lije, i on čeka posljednja vremena.
suze lije i majku proklinje: On doziva svoje komorate:
- Mila majko, što s’ me porodila, - Komorati, moja braćo mila,
porodila caru za vojnika, dones’te mi tintu i papjera
za vojnika da ti bude dika. da ja pišem mojoj staroj majci:
Sad on ranjen na bojištu leži, - Mila majko, mol se Bogu za me,
njegva glava crnoj zemlji teži. sad me rusko baš pogodi tane.
To izusti, lahku dušu pusti.

Lovrenčević, 2012. pjesma broj 336 stranica 356
Napomena: Datiranje pjesme (1915.) određeno je prema iskazu pjevačice.
Komorat = kamerad = drug

72

RATNA SVAKODNEVICA TU I TAMO

ŽganeScadKjeospvraikvingircmaek12s tsraavdicjoemsovbarkaisegl rmek

Jelka Jakupić r. Koren 1914, Koprivnički Ivanec, 12.7.1947.
Koprivnički Ivanec
PODRAVINA
& bb 87 œJ œJ ¥ œ œ œJ ¥ Jœ œ
œJ Jœ œ œ Jœ œj Jœ Uœ ..
Sad je sva - ki gr - mek
stra - vi - com ob - ra - sel,
& bb .. œJ Jœ ¥ œJ œJ ¥ Jœ œ
Jœ Jœ ¥ Jœ Jœ ¥ œj U ..
ti moj mi - li si - nek,
œ

kam mi bo - deš po - šel?

Sad je svaki grmek s travicom obrasel, Druga ruska kugla bila je šrapnela
ti, moj mili sinek, kam mi bodeš pošel? vnogomu junaku život oduzela!
Sada smo junaci vu najlepšem cvetu, Treća ruska kugla baš me pogodila,
ne daju nam živet na tom tužnem svetu! tužno srce moje teško je ranila!
Zbogom mi ostajte, japek i mamica, Jen se ovdi sruši, drugi tamo viče:
suđena je meni puška i sablica! Hodi bratec k njemu, da mu ranu veže,
Pušku i sablicu ja moram nositi, al na velku žalost junak već ne diše.
za to domovinu dušicu spustiti. Skopajte mu jamu kraj šume zelene,
Četir’ dana noći mi smo se pelali, vjenac ispletite, da se ne povene!
pri ruskoj granici z vlaka doli stali, Na grob posadite bor jelu zelenu,
svojoj regimenti svi smo maširali. to nek bude spomen hratskomu sinu!
Prva ruska kugla bila je granata, To nek bude spomen hrvatskomu sinu,
ona ni pazila Mađara, Hrvata. koj je verno bratnil svoju domovinu!

Žganec 1962 pjesma broj 382, str 202-203, melodija 12 str.
Napomena: Ratna iz Prvoga svjetskog rata.

73

SaraSjaeravjoev,onnaaššeededsenosnkroilokrilo

Bos. vojnici 1917., željeznička stanica Osijek

SLAVONIJA

& bbb 42 ŒœjœjJœœj œœJj œJœjJœœjJœœj Jœœj œœj œœj œJœj ‰ œRœr Rœœr Rœœr Rœœr Jœj j œœ œœ Rœœr œœRr œœ..
œJ

Sa-ra - je - vo na-še de-sno kri - lo u Te- bi je Fe- rdi - nand po - gi - nu - o.

Sarajevo, naše desno krilo,
u tebi je Ferdinand pokinuo /
pogino/

Oj Sofijo naša mila majko,
ne ćemo te zaboravit lako.

Bukovino, moje sveto mjesto,
u tebi sam bio ranjen često.
Ranio me taj dušman prokleti,
Bog će dati, vrag će ga odnieti.

Lukić, IEF rkp N 84 br. 4.

74

RATNA SVAKODNEVICA TU I TAMO

Oj Sarkotiću generalu bosne

Oj Sarkotiću, generalu Bosne

Josip Vitlović, 1916

& bb œ œJœj œœJj Jœœj œœJj œœJj Jœœj Jœœj œœJj œœRr Jœj. Jœœj Rœœr œRœr œœ œœ œJœj œœJj œœ Œ

Oj Sar - ko - ti - ću, ge - ne - ra - lu Bos - ne po - ve - di ko - lo kr - va - vo

& bb œJœj Jœœj Jœœj œœ Jœœj œœJj œœJj œœJj Jœœj œœ œœ Œ œœJj Jœœj œJœj œœ œœJj Jœœj œœJj Jœœj œœJj œœ Jœœj

po Al - ba - ni- ji i sta- roj Sr - bi - ji po Al - ba - ni - ji i sta- roj Sr - bi - ji.

Oj Sarkotiću, generalu Bosne Joj Sarkotiću, roda hrvatskoga,
povedi kolo krvavo, srca junačkoga
po Albaniji i staroj Srbiji. cio svijet je znao, kad je Lovčen pao,
svima bješe žao.
Priština pade i Skoplje Sarkotiću
a Srbin leži ko snoplje Joj ded pogledaj Sarkotiću,
po Albaniji i staroj Srbiji. junak od Hrvata,
kako hrvat gine, a ne zna za čime,
po Italiji i po Galiciji.

Lukić, IEF rkp N 84 br. 7

75

RRaaRnnanjjeejennn vvvooojnjjnnikiikk

Mileusnić, Vasor. 1892, Pakrac, Karlovac, 12.3.1916.

službenik u banci

dz.I.R. broj 96 ŒŒŒ œœœ œœœ œœœ œœœ œœœ œœœ œœœ œœœ œœœ œœœ ŒŒŒ œœœ œœœggllaa -- vvaa
RRaa -- nnjjeenn vvoojj -- nniikk
&&& ###### 44444 ””” uu ppllaa -- nnii -- nnii llee -- žžii

&&& ###### œœœ œœœ Ra - njen voj - nik u pla - ni - ni le - ži gla - va
nnjjee -- mmuu
ccœœœrr œœœ œœœnnoojj zzeemm œœœ œœœ -- žžœœœii ŒŒŒ œœœ œœœ œœœ œœœ œœœ œœœ œœœ œœœ
ssmmrrtt nnaa mmii jjee ččaa -- ššaa nnaa -- llii --
lljjii ttee
nje - mu cr noj zem lji te -œœœ ži smrt na mi je ča - ša na - li -
&&& ###### --
œœœ nnœœœaa ŒŒŒ œœœ œœœ œœœ œœœ œœœ œœœ œœœ œœœ œœœppoo -- sslljjee -- ddnnjjaa vvrree -- mmee -- nnaa.. ”””

vvee ččee -- kkaa -- jjuu -- ććii po - slje - dnja vre - me - na.
ve - na če - ka - ju - ći

Ranjen vojnik u planini leži I radosno njega poslužiše
Glava njemu k crnoj zemlji teži On u ruke hitro pero uze
Smrtna mu je čaša nalivena Zatim stade prolijevati suze
Čekajući posljednja vremena. Smrtnu knjigu svoje rodu piše
On dozivlje Drugove si mlade Da se njega ne nadaju više
Oj vi braćo drugovi mi mladi Jer ga udri puška iz planine
Zdravog ste mi vi imali radi I pošalje u dvore očine
A sad ležim ranjen među vama Jošte momče ovako zbori
Nemojte me ostaviti sama Mili Bože koj me mlada stvori
Već po smrti mene sahranite Mladost moja istom razvijena
Crnom zemljom tijelo pokopajte Sad će biti za uvijek izgubljena
Zemlja jesam u zemlju odlazim Bijeli dane kud mi se odmičeš
I djedove svoje da polazim Crna noći što mi se primičeš
Al dok bolan jošte umro nisam Crni grobe brzo mi se praviš
I dok zdrave pameti još jesam Majko moja o ćemu se baviš
Doneste mi tinte i artije Da ti vidiš sada sinka svoga
Da napišem rodu listak prije Odaljena od roda očinskoga
Momci hitro na noge skočiše Na kakvo se putovanje sprema

76

RATNA SVAKODNEVICA TU I TAMO

A svog nikog na rastanku nema Ljubiti mi moje mladi lice
Zaboravlja majčinu utrobu Zalud ljubo kletva kod oltara
Danas majko ležat ću u grobu Kad me šalje u rat volja cara
Grobnica će biti kuća moja Ostaviti tebe još zelenu
A pauci mila braća moja U najljepšem cvijetu razvijenu
Sestrice četiri daščice I ti z Bogom sada bijeli svijetu
Sve bogatstvo jedan pokrov bijeli A i z Bogom sada bijeli cvijetu
Ljube moje zmije i gušteri To izusti i dušu ispusti.
Koji će tužno nemilice

Tondokumente aus dem Phonogrammarchiv des
Österreichischen Akademie der Wissenschaften.
Gesamtausgabe der Historischen Bestände 1899-1950. Serie 4
Soldatenlieder der k. u. k. Armee
Snimio Leo Hajek, 1916. Ph 2537

Ranjen soldat

skupina muškaraca

Ranjen soldat pokraj druma oj mladosti moja
kamarad ga čuva pozdrav’te mi vjernu ljubu
kamarate mili brate nek’ se preudaje
ja sam ranjen ovđe neka crno ruho sprema
ja sam ovđe teško ranjen mene više nema
ranjen i sahranjen pozdrav’te mi moju seju
pozdrav’te mi krušku ranu sejo rosno cvijeće
moju staru majku da joj braco iz vojnice
da mi plati dupla zvona više doći neće.

Skupinu muškaraca čine: Ilija Slijepčević, Mirkan Lazić, Milan Grmuša, Savo Čule, Nikola
Čule, Vujadin Galjen, Stojan, Stevo, Stanko i Stevan Lukač, Mirko Stojić, Petar Djukić i
Slobodan Vujaklija. Snimak za potrebe ploče SUZY LP 393.

77

Pismice

SLAVONIJA

Bog poživi tu caricu Zitu, Care Karlo i carice Zita,
ona neda ustrelit komitu.1 što ratuješ, kad nemate žita.2

Care Karlo, nemoj dizat buna, Zbogom, zbogom, moja diko mila,
nije za te ni mađarska kruna. sutra će me oterat Rusija.3

Care Karlo, nemoj ratovati,
nemoj momke od cura terati.

Napomene:
1 Vjerojatno je dika otišao u komite, pa se mora skrivati i nema govora o vjenčanju. Šokci su

izgovarali Zita kako je napisano, a ne Cita.
2 Precizno izražavanje: žena ne ratuje, ali žita nemaju ni jedno ni drugo. Pri kraju I svjetskog rata nisu

se više usudili strijeljati vojne bjegunce (komite) pa se raširio glas (možda propagandnog
značenja!) da je to zasluga Zite (Vidi str. 21 u I knjizi)
3 Sve ovo dosad su pjevale žene i djevojke, a ovo je krik vojnika koji pred ruskom ofenzivom želi da
bude samo zarobljen. Odlučio je kao i mnogi drugi da se dade zarobiti, ako bude moguće.

Janković, 1970. str 140
Kao što sam Janković naglašava, ovi se stihovi mogu pjevati na razne napjeve (svatovac,

bećarac, bušarac, kolski napjev, drumarac), ali uglavnom izbor ovisi o sadržaju pjesmice i
o prilici u kojoj se pjeva pa se stoga lirski stihovi pjevaju mirnim i staloženim napjevima,
polaganijim tempom i dužim notama, dok se veseli i šaljivi tekstovi pjevaju brže.

78

RATNA SVAKODNEVICA TU I TAMO

SjedSeSjjmeeddeemmm mlmallđaađđaaannn nnnaaajjeeljlooevvluou vkklluuuppkuulupu

Luka Marelić r. 1893. Čara, Korčula, 20.4.1960.

Čara otok Korčula, seljak / mišničar kod Kumpanije DALMACIJA

&& bbbbbb œœ œJœJ œJœJ JœœJ œœ JœœJ œJœJ œœjj œœ œJJœ œJœJ JœJœ œœjjœJJœ œœ œJœJ œœjj JœœJ œœ œœjj
SSjjee--ddeemm mmllaa--đđaann nnaa jjee--lloo--vvuu kklluu -- ppuu,, uu--zzmmeemm ppee--rroo uu ddee--ssnnii--ccuu rruu -- kkuu..

FFFoorrmmuulllaaazzzaaa œœjj œœ UU
zzzaaavvvrrršššaaavvvaaannnjjjeeeooodddlolloommmkkakaa
œœ

Sjedem mlađan na jelovu klupu, Da se zdravo ja kući povratim,
Uzmem pero u desnicu ruku, Dugovanje da ti, majko, platim!
Uzmem pero i malo papira, I s ovim ti sad pismom svršavam,
Svojoj majci ja ću pismo pisat: Nebrojeno puta te pozdravljam!
„Majko moja i mila i draga, Više, majko, pozdravljam te puti,
Iz Ohrida ja ti pišem, draga Neg’ u cara imade regruti!
Ja ti pišem suzam’ na očima, Više, majko, pratila te srića,
Jer si, majko, ti mene rodila. Neg’ na nebu imade zvizdica!
Zato hvala na mliku bilomu Više ja ti šaljem poljubaca,
Što si dala meni malahnomu! Neg’ u moru imade kapalja!
Majko moja, sto ti puta dika, Sad pozdravljam ostalu rodbinu:
Gojila si mene za vojnika! Oca, brata i milu sestricu!
Moli, majko, i Gospu i boga, Pismo moje ide put rodbine,
Da se zdravo ja povratim doma, A ja mlađan na teško bojište!

Stepanov. IEF rkp N272, IEF 18902

Napomena: Ovo pismo u stihovima pisao je svojoj majci godine 1916. iz Makedonije
Luka Marelić, r. 1894. Kazivao mi u Čari na otoku Korčuli on sam 21.4. 1960.

79

PRVI SVJE TSKI RAT U HRVATSKIM TRADICIJSKIM PJESM AM A

Ljubav, seksualnost i rat

Šalaj Švaolajlivmolimkkaadd zzoroa rzaaplazvai plavi

Vojnici, 1915.

& bb 42 ≈ œj œr œJ œJ Jœ Jœ Jœ Jœ œ œ œj Jœ Jœ œJ Jœ œj œj œj œ œj ‰

Ša- laj vo -lim, kad zo- ra za - pla - vi, ša - laj vo -lim, kad zo - ra za - pla - vi.

Šalaj volim, kad zora zaplavi Sakrij diko svoje oči vrane,
kad moj dika lumpuje na Savi. da se ne bi nasmijale na me.
Kako liepo svira ovaj svirac, U djevojke zubi ko lopari,
čini mi se daje Varadinac. a u mene ko u miša mali.
Meni kažu i bećar i lola, Curo moja, bit ćeš milostiva,
što ja odam ispod penđerova. ja gospodin, što pijac poliva.

LUKIĆ, IEF rkp N 84 br. 58.

82

L J U B AV, S E K S UA L N O S T I R AT

(E) AElaaljavj voolliimm ccuuroroočiotčvoijetvoje

vojnici, 1918.

& b 42 œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œœ

E a - laj vo - lim cu - ro o - či tvo - je, e a - laj

&b œ œ œ œœ œœœ œ œœœ œœ

vo - lim cu - ro o - či tvo - je cu - ro o - či tvo - je.

Alaj volim curo oči tvoje, Sinoć su me pratile sikere, Nije čudo, što se cura kurva,
još da su ti garave ko moje. sve po pleći od cure bježeći. već je čudo, što se momak fali,
Volim da me tjeraju perjaši, ko da ima pet kapa na glavi.
U curice svilena rubina, neg da mi se mole očenaši.
kupila joj brodska imovina. Diko moja, kaži svome tate,
Oj mjeseče, da si bliže zemlje, da on meni poveže dukate.,
Iroš jesam, iroški se vladam, blatom bi te zamazale žene. ako misli da ja podjem za te.
čudo mi je kako na nastradam.
Dodji diko i naredi kose, Diko moja, nemoj zaostati,
Imam nadžak i na njemu zvezda, kako tvoji komarati nose. ti se ženi, ja ću se udati,
proit ću ga u curina ledja. pa ćemo se zajedno vjenčati.
Što se cura otima za diku?
Levorvere, moj rodjeni brate, Što j imao, sve je meni dao, Vjetar puše, ružica se ceba,
ja pogibe, da ni bilo za te. sad nek prosi pa nek tebi nosi. mene dika već odavna vreba,
dobit će me, ako mu ne treba.
Šta će meni naudit žandari, Alaj sam se po volji udala,
kad su oni ko i ja bećari. gdje je svekar i svekrva [?] Kaži meni refolveru mali,
i nas dvoje, milo janje moje. hoćel tebe odniti žandari,
Ženo moja, budi mi pokorna, neće bome, oštra su patrone.
jedna mi je curica povoljna. Kad zapjevam kao malo vraže,
svi me momci oko kola traže:
„Gdje ta mala, šta je zapjevala?“

Lukić, IEF rkp N 84 br. 59.

83

vidViidšišmmaatiti oonnaajjbbrireigjeg

Mato Čaklovec, 1919.

& b 42 œj œj Jœœj œœJj Jœœj œœJj œœ œœJj Jœœj œœJj œœJj œJœj œœJj œœ

&b 43 VœœJij- dœœJišj ma - ti Jœœoj- naj brieg œœ na njem œœJjraJœœj- ste ku - ku - riek,

œœ œœ œœJj œœ œœ œJœj Jœœj œœ œJœj Jœœj ˙˙ ..

na njem ra - ste o - na tra - va gdje ko - mi - ta spa - va ša - laj!

Vidiš mati onaj brieg, Kukuruzi klasali, Alaj mati, alaj ti,
na njem raste kukuriek, komite se sastali, alaj ti je liepa kći,
na njem raste rosna trava, sastali se pa divane alaj ti je liepa kćerka,
gdje komita spava. kako da se brane. da mi je švalerka.

Zeleni se ruzmarin, Što ću mati s rukama, Zelen ora, debel lad,
izgorio Bršadin, kažu da sam šugava, žen se diko, dok si mlad,
izgorelo selo malo, U selu ti apoteka, žen se diko, dok si mio,
Bršadin se zvalo. za me nema lieka. ma siroma bio.

Lukić, IEF rkp N 84 br. 84.

Napomena Slavka Jankovića: Zaista prošlog rata jako raširio taj napjev. I ja sam ga zabilježio.
Ovo je odabrano.
„Bršadin“ je bila ratna bolnica od drvenih baraka kod Vukovara. Liječile su se samo spolne
bolesti. Kukurijek je trava pomoću koje su se umjetno izazivali simptomi tripera da se dođe
na liječenje u Bršadin. Bilo je tamo mnogo maskiranata.
Napjeva sliči onom iz operete „Frasquita“ – „Imam plavu postelju“. Riječ je o opereti Franza
Lehara koja je praizvedena 1922. godine.

84

L J U B AV, S E K S UA L N O S T I R AT

TjerTajeLraeLneknkaa RRiiđđuui Zi ezleenlkeanka

Vojnici, 1918.

& œ. œj bœj œj œr œr œr œr œj œj .. œ œ œ œ bœj œj œj œj ˙

Tje - ra Len - ka ja - o, ja - o, ja - o. Tje - ra Len - ka ri - đu i ze - len(ka).

Tjera Lenka Ridju i Zelenka
„Stani Lenka, prodaj mi Zelenka“
„Ja bi stala, kad bi ga prodala,
pa bi novce u šparkasu dala“:
Alaj su mi kućani dušmani,
na pendžere pometali kere,
a na vrata pušku i soldata,
Priskočit ću pušku i soldata,
zagrlit ću diku oko vrata.

Lukić, IEF rkp N 84 br. 55.

85

A što si me curo čarala

vojnici 1916.

&&&& bbbb 44442222 JœœJœJœJ œœœJJJJœ JJJœœœJœ JJœJœœJœ œœœœœ œœœœœ ččœœœJœJœJJaajjjj-- rrœœœœœJJJJaajjjj-- œœœœœ vvœJJœœJœJœaajjjj-- rrœœœJJœJJœaajjjj-- œœœœœ œœœœœ œœœœœ nnœœœJJœJœJiijjjj-- ssœœœJJJJœœiijjjj vvœœœœœJJJJoojjjj-- llJœœœJJœJœeejjjj-- œœœJœJœJJllllœœœœœœaaaajjjj.... ŒŒŒŒ
&&&& bbbb 44443333 œœœœœččaa -- œœœœœ ŒŒŒŒnnii -- ssii vvoo -- llee -- ććœœœJJJœœJeejjjj
AA ššttoo ssii mmee JœJœJœJœœccccjjjjuuuu -- rroo rraa -- llaa,, llaa,, kkaadd mmee bbiitt
-- nnaa,, llaa,, vvaa -- rraa -- llaa,, nnaa
.....AASSššœJœœJJœJœkkttoojjjjoo --ssiikkJJJœJœœœœnnmmjjjjii ee ddrraa -- ggrrœJJJœœœJœooaajjjj œœœœœ œœœœœ kkaallœœœœJJJœJaaddjjjj-- mmggœœœœJœJJJeeaajjjj
œœœœœ
ppJJœœœJJœœddoojjjjrraa -- nnaa,, -- rroo ttœœœœJJœJJrrllaaiijjjj-- -- œœœJœJœJJjjjj
-- ccuu
SSkkoottJœœJœJJœœrriijjjj-- kknnii -- ggllaajjœJœœJJJœœuuppjjjj-- ccuu -- ččœœœœœJJJJrreeoojjjj -- ggaa œœœœœ-- nnaa bbiitt bbiiććttœœœJJœJœJeejjjjććee
&&&& bbbb ddJœJœJJœœœvvjjjjaa --
&&&& bbbb ddœœJJœJœJœvvjjjjaa œœJœJJJœœjjjjttrrii œœœœœ ccœœœœœœaa -- œœJœJJJœœIIjjjjttrr--ii ppeett ććee
ii ddee -- sseett ppoo œœJJœœœJJjjjj-- llœœJœJJœJœjjuujjjjpp -- œœJJœJœJœjjjjccaa œJœJœœJJœjjjj JJJœœJœœœččeejjjj vvJœJJœœœœJoojjjj ppeett bbiitt
œJœJœJœœJjjjj œœœœœœ œœœœœœ .....
lljjuu -- bbii mmee -- nnee ggii œœœœœœ
ii ddee -- sseett ddrraa -- zzaa -- vviijjeekk..
uu --
lljjuu -- bbii mmee -- nnee ddrraa -- ggii II -- vvoo zzaa -- uu -- vviijjeekk..

A što si me curo čarala, varala (A) što si me curo čarala, varala,
kad me nisi volela. (K) ad me nisi voljela?

(S)kokni dragana, curo lagana, (L)jubit ću te mazo Sarajevko,
(B)it će dva, tri poljupca. (N)eka se čuje daleko.
(Č)etiri pet, bit će deset.
(L)jubit ću te Jelo, moje luče bielo,
(L)jubi mene dragi Ivo na uviek. (B)it ćeš moja za uvijek…
---

Lukić, IEF rkp N 84 br. 24.

Kao što napominje i L. Lukić, riječ je o inačici „Kola (Sarajevskog)“ koje je objavljeno u
Najnovijoj hrvatskoj narodnoj pjesmarici, Virovitica, Nakladna knjižara Ivana Horvata, 1938.

86

L J U B AV, S E K S UA L N O S T I R AT

BBaabbuu jjeebbuu

Zbor 96. pješačke pukovnije œ Jœ œJ œ Œ Karlovac, 12.3.1916.

& bb 44 œ œJ Jœ œ Œ ba - bu je bu, SREDIŠNJA HRVATSKA

Ba - bu je bu, œ œJ Jœ œ œ œ œ œ œ œ Œ

ba - bu je bu - ha spi - či - la.

/: Babu je bu :/
babu je buha pičila.
/: U njezinu pi :/
u njezinu pisanu košulju.
/: Baba je be :/
baba je begu tužila :/
/: Da ju je bu :/
da ju je buha pičila.
/: U njezinu pi :/
u njezinu pisanu košulju.
/: Starac je be :/
starac je bele gaće obuko.
/: Starac je be :/
starac je bele gaće obuko.

Tondokumente aus dem Phonogrammarchiv des Österreichischen Akademie der
Wissenschaften. Gesamtausgabe der Historischen Bestände 1899-1950. Serie 4
Soldatenlieder der k. u. k. Armee
Snimio Leo Hajek, 1916. Ph 2585

87

kuKpupioiossaamm bbuunndduu

Zbor 96. pješačke pukovnije Karlovac, 12.3.1916.

SREDIŠNJA HRVATSKA

& bbbb 42 œ œ œ œ œ. Jœ œ. Jœ œ œ œ œ œ Œ ..

Ku - pi - jo sam bun - du, bun - du, že - na ve - li frak œ

& bbbb .. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

Hej, haj, že - no mo - ja ne - ka bu - de vo - lja tvo - ja,

& bbbb œ œ œ œ Jœ ‰ œ œ œ œ œ œ œ ..

haj. haj, ti - ki tak ne - ka bu - de z bun - de frak.

/: Kupio sam bundu, bundu /: Imao sam djevu, djevu
žena veli frak. :/ žena veli vrag./
Haj, haj ženo moja Haj, haj, ženo moja
neka bude volja tvoja. neka bude volja tvoja.
Haj, haj, tikitak Haj, haj, tikitak
Neka bude z bunde frak. meni cura tebi vrag.

Tondokumente aus dem Phonogrammarchiv des Österreichischen Akademie der
Wissenschaften. Gesamtausgabe der Historischen Bestände 1899-1950. Serie 4
Soldatenlieder der k. u. k. Armee
Snimio Leo Hajek, 1916. Ph 2585

88

udUodvoivciecenneennaammiigguuj njanma eme

Zbor 96. pješačke pukovnije Karlovac, 12.3.1916.

SREDIŠNJA HRVATSKA

& b 42 œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ ..

U - do - vi - ce ne na - mi - guj na me.

&b œ œ œ œ œ œ œœœœ œœœœ œœœ

ne na - mi - guj, ne na - mi - guj na me ne na - mi - guj na me.

/: Udovice ne namiguj na me :/ /: Alaj volim mlada oficira :/
ne namiguj na me. mlada oficira.
/: Dok su tvoje oči bile za me :/ /: Kad mi sablja po kecelji dira :/
oči bile za me. po kecelji dira.
/: Onda nisi ni gledala na me :/ /: Alaj sam se najela bonbona :/
ni gledala na me. najela bonbona.
/: Alaj volim kad zovem pa neće:/ /: Iz dikinih plavih pantalona :/
kad zovem pa neće. plavih pantalona.
/: A u zoru sama se nameće :/
sama se nameće.

Tondokumente aus dem Phonogrammarchiv des Österreichischen Akademie der
Wissenschaften. Gesamtausgabe der Historischen Bestände 1899-1950. Serie 4
Soldatenlieder der k. u. k. Armee
Snimio Leo Hajek, 1916. Ph 2586

89

PRVI SVJE TSKI RAT U HRVATSKIM TRADICIJSKIM PJESM AM A

Ženska
perspektiva rata

ŽgaMnaešcinbarj.e8d7olentealpa 35

Margareta Vuglač r. Kontrec, 1906, Mursko Središće
Mursko Središće
MEĐIMURJE
& bb 43q = 77 œJ ' œJ œ. Jœ œJ ' Jœ œ. Jœ œJ ' Jœ œ.
œJ Jœ ' œJ œ.
Jœ
o - me - dle - la;
Ma - ši - na je do - le - te - la, mo - ja mi - la
Jœ œ. œj œj
& bb Jœ Jœ ' œJ œ. 42 Jœ Jœ ' Jœ Jœ 43 Jœ œJ ' œJ œ.
o - me - dle - la.
ma - ši - na je do - le - te - la, mo - ja mi - la

Mašina je doletela,
moja mila omedlela.
Nej štel golub s cuga iti,
mene dimo sprevoditi;
mene dimo sprevoditi,
z menom vu veselju biti.
Moj golobek je zebrani,
v Rusku zemlju je poslani;
V Rusku zemlju je poslani,
na granici je na straži.
Ruske puške su spokale,
golube su mi zaklale.

Žganec, 1957: pjesma broj 87, stranica 61 // melodija broj 35, stranica 140.
Napomena: Ratna pjesma iz god. 1914.

92

ŽENSKA PERSPEKTIVA RATA

Vi tZiroglsaknievcelk8i8brVegii tsinreoglosmkisvteeplkoikriti

Florijan Andrašec r. 1888, Dekanovec
Dekanovec
MEĐIMURJE

& Jœ Jœ œJ Jœ- Jœ Jœ œj œ œj œJ œ œ Jœ œ œ ˙œ

Vi ti - rol - ski vel - ki bre - gi sne - gom ste po - kri - ti,

& œJ œ œJ œ Jœ Jœ Jœ œ œj œJ œ œJ Jœ œ œj ˙ Jœ ‰ Œ

kam ne mo - gel moj go - lo - bek li - ste - ka do - bi - ti. œj ˙

& Jœ œ Jœ œ Jœ œJ œJ œ œj œJ œ Jœ Jœ œJ œj

Ni - kaj dru - go, be - li ka - men i ta me - gla si - va,

& Jœ œ œj Jœ œ œj Jœ œJ œ œj œ œj Jœ Jœ œ œj ˙ œ Œ

pod ka - me - njem v no - gi ju - nak v ze - mli - ci po - či - va.

Vi tirolski velki bregi snegom ste pokriti,
kam ne mogel moj golobek listeka dobiti.
Nikaj drugo, beli kamen i ta megla siva,
pod kamenjem vnogi junak v zemlici počiva.
Te tirolske velke brege led i sneg pokriva,
de pod snegom vnogi junak si postelku ima.
Retko koji bu pretrpel onu velku zimu,
saka dvadeseta komaj dobi para dimo.

Žganec, 1957: pjesma broj 93, stranica 63,64 // melodija broj 88, stranica 156.

93

ŽOjgnaenserecčn2i3Ruosji,nkeajssruecnnaiprrauvsilii

Vinko Cerovec r. 1904, Miklavec
Miklavec
MEĐIMURJE

& bb eœ=j162œj Jœ œj œJ œ œj Jœ œj œj œ œ œj œj

Oj ne - sreć - ni Ru - si, kaj su na - pra - vi - li,

& bb œJ n Jœ Jœ œJ œJ œ œj Jœ n œJ Jœ œ œJ ˙ œŒ Jœ n Jœ œJ Jœ œJ œ œj

kaj su me - ga si- na tri put pre - star - li - li! Oj ne- sreć-ni Ru -si,
œj œj Jœ œj Jœ œ. œj œJ œj œj œ œ. œj
& bb Jœ Jœ œJ Jœ œJ œ.
kaj su me - ga si - na tri - put pre - star - li - li.
kaj su na - pra - vi - li,

Oj nesrečni Rusi, kaj su napravili, kaj bi bil on tužen na granici vumral.
kaj su mega sina triput prestarlili! Tičice vu zraku lepo popevaju,
Prvi krat ga strelili vu to levo pleče njegve dve sestrice žalosno plačeju.
i ž njegvoga pleča krv črlena teče. Njega su peljali črez široko pole,
Krvčivu popila ta črna zemlica, već ga na bo vidlo malo Međimorje.
farbu premenila tva rumena lica. Dekanovska fara jako je poštena,
Neje tužen mislil niti ovo senjal, da je mega sina na groblje prijela.

Žganec, 1957: pjesma broj 89, stranica 61,62 // melodija broj 23, stranica 136.

94

ŽENSKA PERSPEKTIVA RATA

Žganec J6e8dnjeadmnlaadma dlaedvoajčdiceavboiljačica bila

Ana Novak r. 1908. Miklavec
Miklavec
MEĐIMURJE

& bb 44 œj œ. œJ œJ œ. œj œj œ. œj œJ Jœ œ œJ ˙ œŒ

Je -Jœ Jœ œ.dna mla - da Jœ Jœde œJ - voj - či - ca bi - la,

& bb œj œ. Jœ œJ œ. œ. œj œJ œ Jœ

je - dna mnla - da de - voj - či - ca bi - la, ka je me - mu

& bb œ œ œ œ ˙ œ Œ œ. œj Jœ œ œJ œ œ Jœ œ œj ˙ (œ ) Œ

si - nu ra - da bi - la, ka je me- mu si - nu ra - da bi - l(a).

Jedna mlada devojčica bila,
ka je memu sinu rada bila,
ona se mej pomaže plakati,
cele noči ne bremo mi spati.
„Vi ste itak njegva prava mati,
ja vam želim nekaj povedati.
Kaj se mi dve bogu pomolile,
kaj od sina listeka dobile.“
Došao listek od členog križa,
da moj sinek vu miru počiva.

Žganec, 1957: pjesma broj 98, stranica 66 // melodija broj 68, stranica 140.

95

LovrenčeČveitće_r kČonejtaegrrkivoatnaja grivata

Đuro Kirinac, r. 1905 Babinac Severinski, 1971.
Stjepan Topolovčan, r. 1924.
BILOGORA

q = 62 œj œj ˙ œJ œJ œ œ œj œj ˙

& b 43 œJ Jœ œ œ gri - va - ta, i - du mom - ci iz ra - ta.

Če - ter ko - nja œj œj ˙ œJ Jœ œ œ œj œj ˙

& b œJ Jœ œ œ ve - se - le si - ne su do - če - ka - ke. ..

Sve su maj - ke œj œ œ œ œ œœœ œ œ ˙

& b .. œ œ œ œ

Sa - mo jed - na su - ze li - je što joj sin - ka ni - je.

Četer konja grivata,
idu momci iz rata.
Sve su majke vesele,
sine su dočekale.
Samo jedna suze lije
što joj sinka nije.

Lovrenčević, 2012. pjesma broj 339 stranica 359
Napomena: Tekst pjesme datira iz 1918. godine, kad su se preživjeli vojnici vraćali kućama
poslije svršenog Prvoga svjetskog rata.

96

ŽENSKA PERSPEKTIVA RATA

JedanJedvaonMjvnaotjienktiikćuRu ommnojgroeovjreepajoe pao.

Matešić Marija, Matešić Dinka, Busanić Antica, Susak, ljeto 1951.
Leksić Imakulata, seljanke u dobi od 14-15 godina

V ## Andante /recitando/ Jœœj œœ.. œJœj œœJj bJœœj œ ‰

b ww u mo re je pa - o.

Jedan vojnik -

Jedan vojnik u more je pao.
Da to njemu mila majka znade.
Plakala bi gorke lila suze.
Da joj more dobra sina uze.

Matetić Ronjgov, 1990: pjesma broj 6, str. 493.

97

Hranila je majka sina jedinoga

Hranila je majka sinka jedinoga
da će si za starost pomoć nahraniti.
Kad ga ‘e nahranila z mala velikoga,
tad mi ga je sinak majki progovoril:
„Sad ću, majko, projti doli v dolnju zemlju,
doli v dolnju zemlju za kraljevum vojskum
kadi se proliva lipa krv junačka,
nimčka i ugarska, najviše hrvatska.“
„Nejdi, sinko, nejdi, drago dite moje,
stara ti je mati, stara i bolovna.“
„Moram pojti moram, mila majko moja,
sad mi je list došal od samoga kralja.“
„Kad ću ti se, sinko, nazad nadijati?“
„Va našem je vrti jedna žuta vrba,
kada ona vrba sis grozjem urodi
onda mi se, majko, nazad nadijajte.“
„Ah, joj meni, sinak, to nigdar ne bude“
Išla ‘e majka gledat jutrom i večerom
je li vrba grozje, jel sinak došal:
nit je vrba grozje, nit je sinka domom.

Delorko, 1971: 63.

98

ŽENSKA PERSPEKTIVA RATA

tamTamda’ dlealkeokosšuummiiccaajejemmalaala

Marija Švec r. 1907, Sombor, 30.3.1952.
Sombor
BAČKA

& bbb Jœ œJ œ ˙. Jœ œJ œJ œj œ ˙. œœ˙ ˙

Tam' da - le - ko šu - mi - ca je ma - la, tam' da - le - ko,

& bbb w œj œj œJ œJ Jœ Jœ œJ œJ œ ˙.

oj, tam' da - le - ko šu - mi - ca je ma - la.

Tam’ daleko šumica je mala.
U šumici zeleni se trava,
a u travi ljubičica plava.
Ljubičice, i ja bi te brala,
ali nemam, kome bi te dala,
Imala sam brata i dragana.
Brata su mi Rusi zarobili,
a dragoga možda i ubili.
Za brata bi crne oči dala,
a za dragog more preplivala.

Andrić, IEF rkp N 128 br 113, IEF 7750

99

Kad ja vidim na putu vojnika

2.10.1949., Veliškovci

Kad ja vidim na putu vojnika Mene mati učila pevati:
Ja pomislim da je moja dika. Pevaj sine živeli Hrvati.
Sad će dragi na dopust mi doći Vojnička me sablja opasala
Ti će dani meni brzo proći. A moja je draga zaplakala.
Kad je dragi u vojnicu pošo
Tri put si je rukovati došo.
Kad sam se s dragim rukovala
I crna je zemlja zaplakala.
Tri put dragi pošo pa se vrati
Ne može se od mene rastati.
Crna zemljo i travo zelena
Oj ljubavi ne zaboravljena.
Ja i dragi jednaka smo lica
Baš ko da smo bratac i sestrica.
Kog ja neću onog mi nameću,
Koga kude za onim polude.
Zalud dragi tvoje čelo varaš
Kad u mene pogledati moraš.

Stepanov, 1947-1952. Baranja I i II. Ostavština u Dokumentaciji IEF

100