The words you are searching are inside this book. To get more targeted content, please make full-text search by clicking here.

«Namangan haqiqati» gazetasining 9-10 (20256)-soni (2026-yil 5-fevral)

Discover the best professional documents and content resources in AnyFlip Document Base.
Search
Published by nam-haqiqat, 2026-02-04 11:05:22

«Namangan haqiqati» gazetasining 9-10 (20256)-soni (2026-yil 5-fevral)

«Namangan haqiqati» gazetasining 9-10 (20256)-soni (2026-yil 5-fevral)

BARQARORRIVOJLANISHDASTURLARIS h a h a r va tuman hokimlari tomonidan 2026- yilga mo‘ljallangan ij timoi y -iq ti sodi y rivojlanish dasturlari yuzasidan o‘tkazilgan taqdimotlar hududlarni barqaror taraqqiy ettirishga qaratilgan muhim siyosiy-ijtimoiy jarayon sifatida namoyon bo‘lmoqda. Har bir hududning ijtimoiy-iqtisodiy rivojlanish dasturi avvalo xalqimiz farovonligini ta’minlashga xizmat qilishi shart. Bugun Namanganda Ikkinchi uyg‘onish davri boshlanib, taraqqiyotning yangi bosqichiga qadam qo‘yildi. Biz barcha bo‘g‘indagi rahbarlardan mas’uliyat va tashabbuskorlik talab qilamiz. Shavkat ABDURAZZOQOV.lar o‘rtasida sog‘lom raqobatni shakllantirish va boshqaruv samaradorligini oshirishga qaratilganini ko‘rsatadi. Hokimlarning hisobotli va ochiq muloqot asosida ish olib borishi davlat boshqaruvida shaffoflikni ta’minlab, fuqarolarning hokimiyatga bo‘lgan ishonchini mustahkamlamoqda. Bu esa Yangi O‘zbekiston taraqqiyot yo‘lida muhim siyosiy tayanch bo‘lib xizmat qiladi.Xulosa qilib aytganda, hududlar kesimida ishlab chiqilgan ijtimoiy-iqtisodiy dasturlar viloyat taraqqiyotining mustahkam poydevori bo‘lib, ularning samarali ijrosi aholi turmush darajasini yuksaltirish, hududlarda barqaror iqtisodiy o‘sishni ta’minlash va ijtimoiy barqarorlikni mustahkamlashga xizmat qiladi.Loyihalar orqali har bir hududning imkoniyatlari, muammolari va istiqbolli rejalari chuqur tahlil qilinib, aholi farovonligini oshirish, kambag‘allikni qisqartirish va yangi ish o‘rinlari yaratishga qaratilgan aniq vazifalar belgilab olinmoqda. Mazkur taqdimotlar viloyat rahbariyatining joylardagi islohotlar ijrosini qat’iy nazoratga olish, muhim drayver nuqtalarini aniqlash, hudud-


2 2026-yil 5-fevral | № 9 - 10 (20256) Namangan haqiqatiОртга =айтмас ислощотларАвстрия Республикаси элчихонасининг тижорат быйича маслащатчиси Рудольф Лукавский бошчилигидаги делегация вилоятимизга келди.Мещмонларни вилоят щокими Шавкатжон Абдураззо=ов =абул =илди. Ызаро муло=отда кейинги йилларда Наманган вилояти ва Австрия Республикаси ыртасида дыстона муносабатлар ривожланиб бораётгани, айни=са, тиббиёт сощасидаги щамкорлик натижалари эътироф этилди.Таъкидлаш жоизки, бу галги делегация таркибида щам Австриянинг йирик ишбилармон доиралари – =ишло= хыжалиги класстери, AME International GmbH, Fundermax GmbH, SZKontakt Trans GmbH компаниялари вакиллари бор. Учрашув давомида делегация аъзоларига Наманганда ытказиладиган хал=аро \"Гуллар фестивали\" ща=идаги видеоролик намойиш =илиниб, мещмонлар жорий йилда ытказиладиган 65-юбилей тадбирларига таклиф этилди. Австрия дел е г а ц и я с и вилоятиНАМАНГАНДАII УЙ/ОНИШ ДАВРИВИЛОЯТ ЩОКИМИ ШАВКАТЖОН АБДУРАЗЗО+ОВ ЩАФТА ДАВОМИДА ЩУДУДЛАРНИ ЫРГАНДИ ВА БИР НЕЧТА НУФУЗЛИ АНЖУМАНЛАРДА ЩАМ ИШТИРОК ЭТДИ.ми щам йылга =ыйилади. Бу эса вилоятнинг экспорт салощияти ортишида катта ащамиятга эга. Вилоят ращбари =урилиш жараёнларини кыздан кечириб, белгиланган ишларни муддатида бажариш юзасидан масъулларга тегишли топшири=лар берди.Наманган шащридаги “Маърифат маскани”да былиб ытган сессия ишини хал= депутатлари вилоят Кенгаши раиси Солижон Мыминов бош=арди. Унда вилоят ижтимоий-и=тисодий щаётига тааллу=ли былган 20га я=ин масалалар кыриб чи=илди.Жумладан, вилоятда =онунийликни мустащкамлаш, щу=у=-тартиботни кучайтириш, жиноятчилик ва щу=у=бузарликларнинг олдини олиш щамда профилактикаси быйича 2025 йил давомида амалга оширилган ишлар, келгусидаги вазифалар ты\\рисида вилоят прокурори У. Мадращимов, вилоят ИИБ бошли\\иШ. Алиев, мащаллий бюджетга ытган 2025 йил учун белгиланган прогноз кырсаткичлари ижросини таъминлаш борасида олиб борилган ишларнинг натижалари ва келгусидаги вазифалар юзасидан вилоят соли= бош=армаси бошли\\иШ.Имомовнинг щисоботлари тингланди.Сессияда, шунингдек, вилоятда норма роф этиш, йылларда инсон хавфсизлигини таъминлаш, молия-и=тисод сощасига оид бир =атор масалалар щам атрофлича мущокама этилди.Щар бир масала быйича депутатларнинг саволларига жавоб =айтарилиб, тегишли =арорлар =абул =илинди.Сессия ишида вилоят щокими, Ызбекистон Республикаси Олий Мажлиси Сенати аъзоси Шавкатжон Абдураззо=ов =атнашди ва сызга чи=ди.Наманган шащридаги “Маърифат маскани”да вилоят щокими ёш тадбиркорлар щамда фармацевтика тармо\\и вакиллари билан очи= муло=от ытказди.Унда вилоятнинг турли щудудларидан келган 70 нафардан орти= ёш тадбиркор иштирок этди. Ёшлар ыз фаолияти давомидаги муаммоларини сызлаб, шу билан бирга уларнинг ечими борасидаги амалий таклифларини илгари сурдилар.Муло=отда кадастр ва ер муносабатлари, банк кредитлари, соли= тизими, янги иш ыринлари яратиш, туризм, ишлаб чи=ариш щажмини ошириш, шунингдек, газ ва электр таъминоти каби =атор масалалар щам кытарилди.Ижтимоий щимоя сощасида вилоятда 2025 йилда амалга оширилган ишлар, шунингдек, 2026 йилда режалаштирилган устувор лойищалар юзасидан та=димот былиб ытди.Вилоят щокими бошчилигида, селектор тартибида ытказилган мазкур йи\\илишда вилоУ ишга тушгач, йыловчи ташиш =уввати 2,5 баробарга ошади. Шунингдек, чегара назорати, виза былимлари, бизнес зали, савдо ва ов=атланиш шохобчалари, тиббиёт хонаси щамда “Duty Freе” дыконлари замонавий тарзда ташкил этилади.Аэропортда водийда ягона карго тизиижодкорлиги, щу=у=ни =ыллаш амалиёти ва щу=у=ий тар\\иботни амалга ошириш сощасидаги ишлар, ызбошимчалик билан эгаллаб олинган ер участкалари щамда уларда =урилган бинолар ва иншоотларга былган щ у = у = л ар н и эъти -м и з д а г и имкони -ятлар билан жойига чи==ан щолда я=индан танишди. Вилоят щокими =урилиш сощасида амалга оширилаётган йирик лойищалар ижроси билан я=индан танишди. Ана шундай лойищалардан бири – «Наманган хал=аро аэропорти»даги бунёдкорлик ишлари. Хабарингиз бор, бу ерда 140 миллион долларлик инвестиция щисобига янги, уч =аватли терминал биноси бунёд этилмо=да.


Namangan haqiqati 2026-yil 5-fevral | № 9 - 10 (20256) 3Саҳифа вилоят ҳокимлиги ахборот хизмати хабарлари асосида тайёрланди.ят ИИБ бошли\\и Шущрат Алиев, вилоят щокимининг масалага дахлдор ыринбосарлари, шащар ва туманлар щокимлари, тегишли ташкилотлар ращбарлари иштирок этди.Ижтимоий щимоя миллий агентлиги вилоят бош=армаси бошли\\и Иброщим Ходжиевнинг кун тартибидаги масала юзасидан ахбороти тингланди.Та=димот давомида 2025 йил мобайнида ащолининг ижтимоий щимояга мущтож =атламларини =ыллаб-=увватлаш, ижтимоий хизматлар =амровини кенгайтириш, ногиронлиги былган шахслар, кексалар ва эщтиёжманд оилалар билан ишлаш йыналишида амалга оширилган ишлар атрофлича тащлил =илинди.Вилоят ращбари та=дим этилган маълумотларни батафсил ырганиб, Мущтарам Президентимизнинг Вилоят ращбари ички туризмни ривожлантириш, сайёщлар о=имини ошириш учун энг аввало, замонавий шароит яратиш зарурлигини таъкидлаб, ушбу объект быйича алощида лойища ишлаб чи=иш юзасидан масъулларга тегишли топшири=ларберди. Вилоят щокими Поп туманида барпо этилаётган 100 гектарли саноатлашган интенсив бо\\ лойищаси быйича олиб борилаётган ишлар билан танишди.Лойища Камба\\алликни =ис=артириш ва бандлик вазирлиги щамда Республика Агросаноатни ривожлантириш агентлиги билан щамкорликда амалга оширилмо=да.Щозирда щудудда сунъий сув щавзаси =урилиши щамда ерни тайёрлаш ишлари олиб борилмо=да.Бо\\да томчилатиб су\\ориш тизими жорий этилалаётган ишлар юзасидан ахборот берди.Уч=ыр\\он туманида мащалла институтини янада м у с т а щ - кам -ди.Интенсив бо\\да 66,6 минг туп “Mikado” навли ырик кычатлари экилади. Лойища натижасида щосилдорлик ва мащсулот сифати ошиб, ички бозор таъминланади, экспорт имкониятлари кенгаяди.Энг мущим жищати — ушбу бо\\ 100 нафар эщтиёжманд оилага тайёр щолда 1 гектардан ажратиб берилиб, улар учун бар=арор даромад манбаи яратилади.Вилоят щокимлигининг катта мажлислар залида Шавкатжон Абдураззо=овнинг вилоятда фаолият олиб бораётган Ички ишлар органлари профилактика инспекторлари билан учрашуви былиб ытди.Мащаллаларда жиноятчилик ва щу=у=бузарликларни олдини олиш, хавфсиз мущитни яратиш щамда жамоат тартибини са=лаш быйича олиб борилаётган ишлар тащлил =илинган селектор йи\\илишида вилоят ращбари Мущтарам Президентимиз томонларидан белгилаб берилган устувор вазифаларга тыхталди. Бу борада профилактика инспекторларининг мащаллаларда тинчлик ва осойишталикни таъминлашдаги ырни алощида эканини таъкидлади.Вилоят ички ишлар бош=армаси бошли\\и Шущрат Алиев жамоат хавфсизлигини таъминлаш, жиноятчилик ва щу=у=бузарликлар профилактикаси щамда мащаллаларда со\\лом ижтимоий мущит яратиш йылида амалга оширилаш, ащолига я=ин ва самарали хизмат кырсатиш ма=садида сынгги йилларда кенг кыламли ишлар амалга оширилмо=да. Жумладан, 2025 йилда тумандаги Бирлик, Улу\\бек, Маданият, Ырдабо\\, Учкыприк мащаллалари учун янги, замонавий бинолар бунёд этилди ва фойдаланишга топширилди.Мазкур ишлар 2026 йилда янада изчил давом эттирилиб, Фар\\она, Пахтачи, Янгиер, Эшонтыпи мащаллаларида вилоят щокимлиги томонидан ажратилган мабла\\лар щисобидан, Чек ва +умты\\он мащаллаларида эса давлат–хусусий шериклик асосида мащалла бинолари =урилиши амалга оширилмо=да. Чорто= туманида саноат салощиятини ошириш ва ащоли бандлигини таъминлашга =аратилган ислощотлар самарали натижалар бермо=да. Бу жараённинг я==ол намунаси сифатида тумандаги “TECHNOLOGY ELECTRONIC L-TECH” МЧЖ фаолиятини кырсатиш мумкин. Бугунги кунда корхонада ахборот технологиялари =урилмалари — компьютер щамда электрон доскалар замонавий талаблар асосида ишлаб чи=арилмо=да. Корхонада 60 нафар малакали ёшлар доимий иш билан таъминланган былиб, келгусида ишлаб чи=ариш =увватлари кенгайтирилиши ор=али =ышимча янги иш ыринлари яратиш режалаштирилган.2025 йил сентябрь ойида вилоятга ташрифлари давомида берган топшири=лари ижросини таъминлаш, белгиланган вазифаларни сифатли ва ыз ва=тида амалга ошириш юзасидан мутасаддиларга тегишли топшири=лар берди.Вилоят щокими щудудларнинг 2026 йилдаги и=тисодий-ижтимоий ривожлантириш дастурлари билан жойига чи==ан щолда танишмо=да. Ырганишлар Норин туманидан бошланди.Норин дарёсининг Ю=ори Чыжа МФЙ щудудидан о=иб ытувчи 2,6 км. =исмида сощил быйи туризм мажмуаси барпо этилади.Вилоят ращбари объект лойищаси билан танишиб, уни такомиллаштириш, щудудда сощил быйи туризм хизматларини шакллантириш лозимлигини таъкидлади. Чыжа =ишло\\идан Ща==улобод шащарчасигача былган асосий йылнинг икки четида бали= савдоси билан шу\\улланаётган ынлаб шохобчалар мавжуд. Ырганишлар жараёнида улар фаолиятини тартибга солиш, сотувчи ва харидорларга шароит яратиш масаласига алощида эътибор =аратилди. Тумандаги \"Було=ли мозор\" зиёратгощи щам одамлар энг кып ташриф буюрадиган масканлардан. Айни=са, ёз мавсумида зиёратчилар сони ортади.


ifodalaydi. Bu yerda quyun – yerdan ko‘kka intiluvchi ruhning vizual shaklidir». Shu tariqa inson shunchaki turg‘un mavjudot emas, balki doimiy harakatdagi, o‘z qobig‘ini yorib chiqishga intiluvchi faol kuch sifatida namoyon bo‘ladi. Keyingi baytda shoir tanani ruh uchun yuk bo‘lgan kiyim sifatida talqin qiladi:Ey ajal, tan xirqasin kuydurki, bo‘lmish bas og‘ir…Bu yerda o‘lim fojia emas, balki ozodlik vositasi sifatida qaraladi. Jism esa malomat va dunyo tashvishlari bilan og‘irlashgan qobiq sifatida tasvirlanadi. Shundan so‘ng moddiy olam butunlay inqirozga uchraydi:Chun fano mayxonasi xishtidin o‘ldi turbatim.Inson fano darajasiga yetgach, taqdir zarbalari va falak hukmi ham o‘z kuchini yo‘qotadi. Shu holatda shoir o‘zini taqdirdan ustun subyekt sifatida anglaydi. Yetti ko‘kni larzaga soluvchi oh timsoli orqali Navoiy insonni mikroolam emas, balki makrokosmik mavjudot sifatida ko‘rsatadi. Bu g‘oya keyingi baytda himmat tushunchasi bilan mustahkamlanadi. Insonning ma’naviy qudrati oldida butun koinot nilufar bargidagi shabnamga tenglashtiriladi. Shoir inson qadrini uning himmat ko‘lami bilan belgilaydi. Navoiyning koinotni shabnamga qiyoslashi inson ruhining makrokosmik tabiatini ko‘rsatadi. Shu tariqa inson shunday buyuk xilqatki, uning ma’naviy ehtiyojlari oldida butun moddiy borliq ahamiyatini yo‘qotadi. Bu orqali inson irodasini koinotning harakatlantiruvchi kuchi darajasiga ko‘taradi.Navoiyning davlat arbobi sifatida orttirgan tajribasi g‘azalda o‘ziga xos ijtimoiy xulosani ham beradi. Uning «xalq komi» uchun sarf etilgan umri va evaziga kutilmagan minnatdorchilik haqidagi fikrlari axloqiy komillikning oliy darajasini namoyon etadi. Komil inson — ijtimoiy foydalilik darajasi yuqori bo‘lgan, biroq amalga oshirgan xizmatlari uchun hech qanday rag‘bat kutmaydigan, ixlos bilan ish ko‘ruvchi subyektdir. Maqta’ baytida Navoiy falsafasi o‘z cho‘qqisiga yetadi:Ey Navoiy, ikki olamdin kechib toptim visol…Bu dunyo ham, oxirat ham — agar Haqqa to‘siq bo‘lsa — «but»ga aylanadi. Komillikning eng oliy darajasi mutlaq ozodlikdir, ya’ni «tarki dunyo, tarki oxirat, tarki tark».Alisher Navoiyning ushbu g‘azali inson ma’naviyatining evolyusion xaritasidir. Xulosa qilib aytganda, shoir taklif etgan komil inson – dunyoviy va uxroviy manfaatlardan baland turuvchi, faqat Haq ishqi va xalq xizmati bilan tirik bo‘lgan erkin shaxs timsolidir. Abdijabbor AMANOV,NamDU o‘zbek tilshunosligi kafedrasi o‘qituvchisi, filologiya fanlari bo‘yicha falsafa doktori. « ADABIY MEROS XAZINASIEy xush ulkim, tutmish erdi vahsh ila sahroda uns,Muhish ahvole mangakim, bor o‘zumdin vahshatim.Uchinchi baytda shoir fano vodiysiga intilishni ochiq e’lon qiladi:Istaram qochmoq adam vodiysidinkim, kirgaliVomiqu Farhodu Majnun bas g‘uluvdur xilvatim.Navoiy insonning o‘zligidan qo‘rqishini, ya’ni, ichki vahshatini, komillik sari muhim bosqich sifatida ta’riflaydi. Majnun timsoliga murojaat qilgan holda shoir tashqi dunyodagi yovvoyilikdan ko‘ra, insonning botinidagi «yovvoyi nafs» xavfliroq ekanini ko‘rsatadi. Bu vahshat — insonning o‘z nuqsonlari bilan yuzma-yuz kelishidagi ruhiy larzadir. Taniqli olim Ibrohim Haqqulning fikricha, bunday holatda inson o‘z «Men»ini taftish qilgan orqali haqiqiy ma’rifatga yaqinlashadi.Gʻazal markazida joylashgan quyidagi bayt ruhiy evrilishning eng dramatik nuqtasini aks ettiradi:To‘lg‘anurmen o‘zligumdin chiqgali bukim erur,Dard vodiysida sargardon quyundek hay’atim.Bu yerda quyun metaforasi ruh va jism o‘rtasidagi dialektik ziddiyatni ifodalaydi. Ruh o‘z qobig‘ini yorib chiqishga intiladi, ammo bu jarayon og‘riqli va iztirobli bo‘ladi. Adabiyotshunos olim Izzat Sultonov buni shunday izohlaydi: «Shoir quyun timsoli orqali insonning moddiy olam va ma’naviy cheksizlik o‘rtasidagi iztirobli harakatini Аlisher Navoiy — Sharq tafakkurida insonni olam markaziga qo‘ygan buyuk mutafakkirdir. Mazkur maqolada shoirning bir g‘azali sharhi orqali uning yuksak badiiy mahorati, vahdat ul-vujud va tariqat falsafasi doirasidagi qarashlari mohiyatini ochib berishga harakat qilamiz.Bo‘lmish andoq munqati’ ahli zamondin ulfatim,Kim, o‘zum birla chiqishmas ham zamone suhbatim.Gʻazalning ushbu ilk baytida shoir zamondoshlaridan, hatto o‘zidan ham begonalashgan inson qiyofasini chizadi. Uning falsafasiga ko‘ra, komillik yo‘liga kirgan odam avvalo «kasrat»dan (ko‘plikdan, g‘avg‘odan) qochib, «vahshat»ga (yolg‘izlikka) yuz tutadi. Shu bilan qalb sirlarini poklash, ruhni tarbiyalash va ichki olov bilan olijanoblik sari intilish bosqichlari boshlanadi. Ushbu holatni Navoiy borliqdan chekinish, ichki uzlat sifatida talqin qiladi. U zamon ahli bilan emas, hatto o‘zi bilan ham to‘liq kelisha olmaydi. Bu esa shaxsning tashqi olam bilan emas, balki o‘z «Men»i bilan yuzlashib, undan begonalashish darajasiga yetganini ko‘rsatadi. Bu o‘rinda «munqati’ bo‘lmoq» (uzilmoq) tushunchasi shunchaki jamiyatga nisbatan umidsizlikni anglatmaydi, bu shaxsning o‘z mohiyatini anglash uchun zarur bo‘lgan ruhiy uzlatdir. Navoiyshunos olim Najmiddin Komilov ta’kidlaganidek: «Navoiy talqinida uzlat – jamiyatdan butkul yuz o‘girish emas, balki qalbni mahluqlardan (yaratilganlardan) tozalab, Xoliqqa (Yaratganga) yo‘naltirishdir». Ya’ni, yolg‘izlik va ichki sukut komillik sari ilk qadamdir. Keyingi baytda bu uzlat vahshat maqomiga aylanadi:2026-yil 5-fevral | №9-10 (20256) 4 Namangan haqiqatio‘ziga xos talqini


Namangan haqiqati 2026-yil 5-fevral | №9-10 (20256) 5« NAMANGANLIKLARBir zamonlar jamiyatda shunday sokin, ammo og‘ir hukm yashardi: qiz bola o‘qib nima bo‘lardi?! Bu gap baland ovozda aytilmas, ammo har bir xonadonda, har bir qaror ortida sezilib turardi. O‘g‘ilga ishonch bor edi, qizga esa «taqdiriga yarasha» o‘rtacha hayot yetarli deb qaralardi. Ana shunday qarashlar hukmron bo‘lgan davrda Namanganda bir qiz tug‘ildi. U bahslashmadi, shikoyat qilmadi, kimdandir ruxsat kutmadi. Faqat o‘qidi, izlandi. Oradan yillar o‘tdi va o‘sha hukm o‘z mazmunini yo‘qotdi.Nodira Abdullajonova 1973-yil 18-yanvarda Namangan shahrida, xizmatchi oilasida tug‘ildi. Otasi Gʻulomjon Abdullajonov, oliy ma’lumotli muhandis, Toshkent Muhandislik institutini tamomlagan. U ko‘p yillar Namangan viloyatidagi suv xo‘jaligi va qurilish tashkilotlarida mas’ul lavozimlarda faoliyat yuritgan, keyinchalik nafaqaga chiqib, Nanay qishloq xo‘jaligi raisi lavozimida ham jamoaga xizmat qilgan. Onasi Karomat Mirsaidova Farg‘ona kooperativ texnikumini tamomlab, bir necha yil shu sohada ishlagan, keyin esa butun umrini farzandlar tarbiyasiga bag‘ishlagan ma’rifatli ayol edi.Bu xonadonda mehnat, halollik va bilim hayot mezoni bo‘lgan. Oilada to‘rt nafar farzand ulg‘aydi: katta opasi hamshira, akasi tadbirkor, singlisi boshlang‘ich sinf o‘qituvchisi. Bu oilada har biri jamiyatda o‘z o‘rnini topgan, qiz bolaning o‘qishi hech qachon ortiqcha sanalmagan. Ana shu muhit Nodira taqdirini belgilagan ilk maktab bo‘ldi.1980-yil Namangan shahridagi 44-o‘rta maktab ostonasidan Nodiraning bilim yo‘li boshlandi. U maktabdayoq izlanuvchanligi, savol berishdan cho‘chimaydigan fe’l-atvori bilan ajralib turardi. Tayyor xulosalarga qanoat qilmas, har bir javob ortidan yana savol izlar edi. 1990-yili maktabni oltin medal bilan tamomladi. Shu yili suhbat asosida Namangan davlat pedagogika instituti fizika fakultetiga o‘qishga qabul qilindi.1995-yilda Namangan davlat universitetidan fizika-kimyo mutaxassisligi bo‘yicha imtiyozli diplom oldi. Xuddi shu yili universitetning umumiy kimyo kafedrasi katta laboranti lavozimida faoliyat boshladi. Uning hayotiga laboratoriya hidlari, reaktivlar ranglari, formulalar va tunlari bedor o‘tgan izlanishlar kirib keldi.1997-yili NamDUning bioorganik kimyo ixtisosligi bo‘yicha aspiranturasiga qabul qilindi. Ilmiy rahbari - kimyo fanlari doktori, professor Shavkat Abdullayev edi. Biroq zamonaviy ilm tor imkoniyatlarga sig‘masdi. Tadqiqotlar murakkab fizik-kimyoviy usul, zamonaviy asbobuskunalarni talab qilardi. 1999-yilda ilmiy izlanishlarini davom ettirish maqsadida O‘zbekiston Respublikasi Fanlar akademiyasiga bordi. Akademik Obid Sodiqov nomidagi Bioorganik kimyo institutining polifenollar laboratoriyasiga ishga kirdi. Bu yerda unga polifenollar sohasining yetuk mutaxassisi, kimyo fanlari doktori, professor Saidmuxtor Mavlyanov ilmiy rahbarlik qildi.Nodira Abdullajonova hayotida 2000-yil muhim burilish davri bo‘ldi. U «Sanoat, energetika, resurslar» yo‘nalishi bo‘yicha Prezident stipendianti bo‘ldi. Bu e’tirof yosh olimaning ilmiy yo‘liga katta umid bag‘ishladi. Shu yili uning nomi milliy elita vakillari qatorida «XXI asr istiqlolimiz istiqbollari» kitobiga kiritildi.2001-yilda u «Oenothera gigas L. va Euphorbia ferganensis B.Fedtsch. o‘simliklarining fenol birikmalari» mavzusida nomzodlik dissertatsiyasini muvaffaqiyatli himoya qilib, kimyo fanlari nomzodi ilmiy darajasini oldi. 2002-yildan boshlab, O‘zbekiston Respublikasi Fanlar Akademiyasi Bioorganik kimyo institutida ilmiy faoliyatini uzluksiz davom ettirdi. 2005-yilda katta ilmiy xodim lavozimiga ko‘tarildi. 2005-2016-yillar Nodira Abdullajonova uchun ilmiy kamolot, laboratoriya madaniyatini shakllantirish va izchil ilmiy maktab yaratish davri bo‘ldi. U asosan polifenollarga boy mahalliy o‘simliklarning kimyoviy tarkibi va biologik faolligini chuqur o‘rganishga ixtisoslashdi.2016-yili «Euphorbiaceae oilasiga kiruvchi hamda tarkibida tannin saqlovchi boshqa istiqbolli o‘simliklar polifenollari» mavzusida doktorlik dissertatsiyasini himoya qilib, kimyo fanlari doktori (DSc), 2019-yili professor maqomlariga sazovor bo‘ldi. Bu unvon bir varaq qog‘oz emas, balki salkam o‘ttiz yillik mehnat, sabr va fidoyilikning adolatli e’tirofi edi.Nodira Abdullajonovaning ilmiy faoliyati raqamlar bilan emas, natijalar bilan o‘lchanadi. U bir yuz yigirmadan ortiq o‘simlik turini tadqiq etdi, ikki yuzdan ziyod tabiiy moddalarni ajratib oldi, qirq nomga yaqin yangi birikmalarni ilm-fanga kiritdi. Eng muhimi, bu moddalar laboratoriya devorlarida qolib ketmadi - inson salomatligi yo‘lida xizmat qila boshladi. U va hamkasblari tomonidan yaratilgan preparatlar qatorida grippga qarshi samarali tabletka – «Rutan», viruslarga qarshi keng ta’sir doirasiga ega – «Gossitan», OIV infeksiyasiga qarshi istiqbolli vosita – «Getasan», immun tizimini qo‘llab-quvvatlovchi tabiiy kompleks – «Punitan», klinik sinov arafasidagi yangi antivirus dori – «Euforbin», diabetga qarshi dorivor modda – «Plantagin», gipoksiya, ya’ni kislorod yetishmovchiligiga qarshi vosita – «Providin» bor. Pandemiya davrida «Rutan» preparati minglab insonlar uchun umidga aylandi va hatto Eronga insonparvarlik yordami sifatida yuborildi.NAMANGANDA BOSHLANGAN ISH MINGLAB HAYOTLARGA YETIB BORDIILM YUKSALTIRGAN TAQDIRIlm faqat milliy chegaralar bilan cheklanmaydi. 2023-yilda Nodira Abdullajonova Xitoy Fanlar Akademiyasi prezidenti grantini qo‘lga kiritib, Shinjon fizika va kimyo texnologiyalari institutida besh oy davomida ilmiy amaliyot o‘tkazdi. Bu yerda u «NMR», «LC–MS», «HPLC» kabi zamonaviy asbob-uskunalar bilan ishladi, endofit zamburug‘ va o‘simliklardan ajratilgan metabolitlarni o‘rgandi, xalqaro hamkorlar bilan yangi ilmiy loyihalarga asos soldi.2024-2025-yillarda esa Polsha Fanlar Akademiyasi, Belostok va Lodzь universitetlarida ilmiy almashinuv dasturlarida ishtirok etdi. Bu safarlar o‘zbek olimasining ilmiy salohiyati jahon miqyosida tan olinayotganining yaqqol isboti bo‘ldi.Ilm faqat yutuq emas, balki davomiylikdir. Shu sababli, Nodira Abdullajonova ilmga chanqoq yoshlarga alohida e’tibor qaratmoqda. Qahramonimiz Nizomiy nomidagi Toshkent Davlat pedagogika universiteti hamda Toshkent Farmatsevtika institutida ustoz sifatida faoliyat yuritadi. Uning rahbarligida uch nafar fan nomzodi, olti nafar magistr muvaffaqiyatli himoya qilgan. Bugun ham ikki nafar doktorant va besh nafar magistrlik ishiga ilmiy maslahat berib kelmoqda.Nodira opaning ilmiy merosi salmoqli: besh yuzdan ortiq ilmiy maqola, «Scopus» va «Web of Science» bazalarida chop etilgan qariyb ellikta ish, o‘n bitta patent, farmakopeya hujjatlari, amaliy va innovasion loyihalar, xalqaro grantlar, «O‘zbekiston ayollarining 100 ta eng yaxshi innovasion loyihasi» tanlovidagi g‘alaba, «InnoWeek.Uz» doirasidagi ilmiy taqdimotlar bularning barchasi bir ayolning emas, butun jamiyat uchun qilingan xizmatdir.Endi so‘z navbati Nodira opaga: «O‘qimishli xonadonda tarbiya topdim. Uyimizda o‘zbek klassik va zamonaviy adabiyot vakillarining asarlari ko‘p edi. Shuningdek, olti-yetti turdagi jurnallar kelardi. Bosh ko‘tarmay o‘qirdim. Dadam jurnallardan qimmatli ma’lumotlar berilgan maqolalarni qirqib «papka»larda saqlardilar. Kechki ovqatdan so‘ng bu maqolalar yuzasidan biz bilan savol-javob qilardilar. Ota-onam a’lo o‘qishimizga qaramay, «repetitor»ga berishgan. Shu bois, institutga suhbat asosida kirib, imtiyozli diplom bilan bitirganman. Meni ilm yo‘lida qo‘llagan ustozim – professor Shavkat Abdullayev bilan ibn Sinoning Tib qonunlaridagi o‘simliklar to‘g‘risida ko‘p suhbatlashardik. Ilmiy jamoada o‘z o‘rnimni topishimda kimyo fanlari doktori, professor Saidmuxtor Mavlyanovning xizmatlari katta. Ulardan bir umr minnatdorman. Qizim Gulhayo Alimxanova dastlab Toshkent Axborot texnologiyalari universiteti liseyini, so‘ng Jahon tillari universiteti tarjimonlik fakultetini bitirdi. Koreya elchixonasida ishladi. Keyin turmush o‘rtog‘i bilan Varshavada Iqtisodiyot fanlar universitetida magistraturaga kirishdi. Hozirda qizim Varshavadagi «Dentos» xalqaro yuridik firmada ishlaydi. Bir nafar nabiram bor. Bugun mening tabiiy birikmalar sohasida o‘z maktabim, shogirdlarim bor. Ularga bor bilim va tarbiyamni o‘rgatib kelmoqdaman».Bir zamonlar pichirlab aytilgan savol bugun qat’iy javobini topdi. Qiz bola o‘qisa, u shunchaki bilim olmaydi. U ilm yaratadi, dardga davo topadi, jamiyatni boyitadi, millat sha’nini ko‘taradi. Nodira Abdullajonova hayoti ana shu haqiqatning tirik isbotidir. U Namanganda tug‘ilib, Toshkentda kamol topib, dunyoga chiqqan o‘zbekistonlik ayol sifatida bir narsani aniq ko‘rsatdi: ilmni tanlagan ayol faqat o‘ziga emas, butun avlodga yo‘l ochadi.Sanjarbek HAMIDOV.


6 2026-yil 5-fevral | №9-10 (20256) Namangan haqiqatiMUHOKAMADA MAVSUMNING DOLZARB MASALALARIDOVONDA YUKSAK MAS’ULIYAT –MUHIM VAZIFAOqilxon DADABOYEV,«Namangan haqiqati» muxbiri.« SARHISOB« FVB FAOLIYATIDANViloyat favqulodda vaziyatlar boshqarmasida o‘tgan navbatdagi matbuot anjumanida sovuq mavsumga oid ko‘plab masalalar, xususan, yong‘in xavfsizligini ta’minlash is gazidan zaharlanish va botulizmning oldini olishga oid muammolar ko‘rib chiqildi.Viloyat hokimligi va FVB hamkorligida tashkillangan tadbir davomida bu borada olib borilayotgan ishlarga atroflicha to‘xtalindi. Yong‘inlar soni o‘tgan yili avvalgi yilga nisbatan 130 foizga kamaydi. Favqulodda vaziyatlar, jumladan, yong‘inlar, uglerod oksidi bilan zaharlanish va boshqa noxush hodisalarni kamaytirish bo‘yicha sa’y-harakatlar ham besamar ketmayapti. Hamkorlikda o‘tkazilayotgan reyd va boshqa tadbirlar davomida turarjoy hamda sanoat ob’yektlarining holati alohida nazoratga olinib, kamchiliklarni bartaraf etish uchun choralar ko‘rilyapti.Viloyat FVBning yangi tayinlangan rahbari, podpolkovnik Elyor Ahmadaliyev mavjud muammolarni hal qilishda OAVlar bilan hamkorlik alohida o‘rin tutishini ta’kidladi. Boshqarma bo‘lim boshlig‘i, kapitan Boburjon Abbosov «Yong‘in xavfsizligi oyligi» natijalari, qurilish nazorati bo‘limi boshlig‘i, katta leytenant Furqat Panohiddinov seysmik va yong‘in xavfsizligi bilan bog‘liq qurilish normalari va qoidalariga qat’iy rioya qilinishiga oid masalalarga alohida to‘xtalishdi. Boshqarma mas’ul xodimi, podpolkovnik Anvar Abdullayev botulizm xavfi va uyda tayyorlangan konservalangan ovqatlardan zaharlanish holatlariga e’tibor qaratdi. Muhokamalar davomida mutaxassislar ishtirokchilarning ko‘plab masalalarga oid savollariga javoblar qaytarishdi. Viloyat hokimi matbuot kotibi Ilhom Rahmatov va boshqarma boshlig‘i, podpolkovnik Elyor Ahmadaliyevlar anjuman natijalarini sarhisob qilib, bunday tadbirlarni iloji boricha tez-tez o‘tkazish zarurligini ta’kidladilar.Ilhomjon JUMANAZAROV.Vodiy viloyatlarini poytaxtimiz Toshkent bilan bog‘lovchi A-373 «Toshkent - Ohangaron - Angren – Qo‘qon –Shahrixon - Andijon» avtomobil yo‘li va «AngrenPop» elektrlashtirilgan temir yo‘lining Kamchiq dovoni qismi respublikamizning muhim strategik ahamiyatga ega infratuzilmasi hisoblanadi.Dovon orqali bir kunda o‘rtacha 30 mingdan 35 mingtagacha avtotransport vositalari, shuningdek, «Angren-Pop» elektrlashtirilgan temiryo‘li orqali 30ga yaqin yuk va yo‘lovchi poyezdlari qatnovi amalga oshirilib, bir sutka davomida 80-90 ming tonna yuk hamda 100 mingdan ortiq fuqarolar dovon orqali harakatlanadi.Kamchiq dovoni hududida aholi va transport vositalarini uzluksiz harakatini ta’minlash maqsadida, tabiiy va texnogen xususiyatli favqulodda vaziyatlarning oldini olish, sodir bo‘lgan taqdirda oqibatlarini bartaraf etish uchun jalb etiladigan kuch va vositalar yuqori tayyorgarlik rejimida navbatchiligi olib borilmoqda.Respublika Favqulodda vaziyatlar vazirligi huzuridagi Kamchiq maxsus qutqaruv boshqarmasining qutqaruvchilari tomonidan mavsum davomida 1330 marotaba chiqishlar amalga oshirilib, ularda 1776 nafar yo‘lovchi va haydovchiga amaliy yordam ko‘rsatildi.Dovon avtomobil yo‘lining 138-162 kilometr oralig‘ida 65 ta qor ko‘chish xavfli uchastka mavjud, ulardan 37 tasi to‘g‘ridan-to‘g‘ri avtomobil yo‘liga xavf solishi mumkin. Bularda Favqulodda vaziyatlar vazirligi, «O‘zgidromet» xodimlari bilan monitoring kuzatuv ishlari ko‘chaytirilgan tartibda olib borilmoqda. O‘tgan mavsum davomida shimoliy, janubiy zaxira yo‘llariga kirish hamda «otrar» hududlarida qor ko‘chish xavfi e’lon qilinib, zarur choralar ko‘rilgan. Katta magistral yo‘lining qor ko‘chish xavfli uchastkalarga 9 mingdan ortiq qor ko‘chkilaridan himoya to‘siqlar bo‘lib, o‘tgan 2025 yilda 250 ta himoya to‘siq o‘rnatildi. Joriy yilda esa, qorni ushlab turuvchi 300dan ortiq qalqonlarni o‘rnatilishi rejalashtirilgan. Shuningdek, xavfli uchastkalarda doimiy monitoring kuzatish ishlari yo‘lga qo‘yilib, avtomobil yo‘lini saqlash, xandaqlarni tozalash va sirpanchiqqa qarshi qum-tuz aralashmalarini sepish ishlari bajarilmoqda, qor ko‘chkilariga xavfli uchastkalarga 125 ta «To‘xta! Qor ko‘chish xavfi bor!» kabi ogohlantiruvchi va transport vositalarini to‘xtashini taqiqlovchi 30 ta belgi o‘rnatildi.Dovon hududida sodir bo‘lgan favqulodda vaziyatlar, yo‘l yopilishi bilan bog‘liq holatlarda, «A-373» «Toshkent-O‘sh» avtomobil yo‘lining 129 kilometr (220 kilometr) «Beshqo‘l» navbatchilik maskani hududiga 100 nafar fuqaro uchun dala chodiri (shatyor) o‘rnatilib, isinish punkti tashkil etilib, quruq oziq-ovqat zaxirasi, isitish pechlari, yoritish chiroqlar, stol-stul, idishtovoq va boshqa zaruriy jihozlar bilan ta’minlangan. Shuningdek, «Kamchiqavtoyo‘l ixtisoslashtirilgan yo‘llardan foydalanish korxonasi» davlat muassasasining Namangan va Toshkent viloyatlari hududlarida joylashgan 258- va 524-yo‘l bo‘limlarida qulay shart-sharoitlarga ega 50 kishini qabul qilish bo‘yicha isinish punktlari tashkil etildi. Mavsum boshidan hozirgi kunga qadar mazkur isitish punktida 57 ta texnikada 88 nafar fuqaro qabul qilinib, issiq choy va oziq-ovqat bilan ta’minlangan.– Qor ko‘chkisi – tog‘li hududlarda yuzaga keladigan xavfli tabiiy hodisa bo‘lib, u ko‘p hollarda inson hayotiga va infratuzilmalarga katta ziyon yetkazishi mumkin. Shu sababli, qor ko‘chkisi xavfini oldindan bilish va undan himoyalanish, ogohlik va ehtiyotkorlik choralarini ko‘rish juda muhim ahamiyatga ega, – deydi Kamchiq maxsus qutqaruv boshqarmasi boshlig‘i, polkovnik Hasan Bobonov. – Qor ko‘chkisi – bu yuqori tog‘li hududlarda joylashgan qor qatlamlarining o‘z og‘irligi yoki tashqi ta’sirlar sababli siljishi va tezlik bilan pastga tushishidir. Bu jarayon turli omillar ta’sirida yuz beradi. Odamlar yoki texnikalar ta’siri – tog‘li hududlardagi sayyohlar yoki qurilish ishlari qor ko‘chkisini faollashtirishi mumkin.Shu o‘rinda, qor ko‘chkisi xavfidan saqlanish choralari borasida ayrim foydali tavsiyalarni eslatib o‘tishni joiz, deb bildik. Eng avvalo, tog‘li hududlarda ehtiyotkor bo‘ling. Ayniqsa, qor ko‘chishi xavfi yuqori bo‘lgan joylarga bormaslik kerak. Ogohlantirish xizmatlarini kuzatib boring, ob-havo ma’lumotlari va Favqulodda vaziyatlar vazirligining tavsiyalariga amal qiling.


Namangan haqiqati 2026-yil 5-fevral | №9-10 (20256) 7KITOB – OZODLIKKA OLIB BORUVCHI YO‘L80 YOSHLI KITOBXON« QAYTA TARBIYA YOʻLI«SIZ KELMASANGIZ – BIZ BORAMIZ» « QAROR IJROSI – AMALDA« UMR MAKTABIHusaynxon Orifiy qirq yildan ortiq vaqt davomida chustlik jadid shoir Muhammadsharif So‘fizodaning ijodiy merosini izchil o‘rganib, tadqiq etib kelmoqda. Ustoz xonadonida tashkil etilgan moʻjazgina kutubxona esa bu mehnat va muhabbatning jonli guvohidek. Bugungi kunda ushbu shaxsiy kutubxonada qariyb 2000 ga yaqin badiiy va ilmiy adabiyot jamlangan.Kitobga muhabbat Husaynxon Orifiyga begona tuyg‘u emas. Bu mehr unga otasidan meros bo‘lib o‘tgan. «Bolaligimizda texnologiya degan tushuncha deyarli yo‘q edi, odamlar shamchiroq yorug‘ida gazeta va kitob mutolaa qilardi. Ana shu davrda kutubxona degan muqaddas maskan haqidagi ilk tasavvurlarim shakllangan», - deydi Husaynxon Orifiy. Maktab va kolxoz kutubxonalaridagi deyarli barcha kitoblarni o‘qib chiqqan yosh Husaynxonni o‘sha davr kutubxonachilari yaxshi tanir edi. Shu tariqa u kitob yig‘ishni hayot tarziga aylantirdi.1991-yilda qayta tashkil etilgan ushbu kutubxona bugun nafaqat sohibining, balki oila a’zolari, farzandlar va nabiralarning ham ma’naviy xazinasiga aylangan. Kutubxonada, ayniqsa, tarixiy kitoblar salmoqli o‘rin tutadi. Bu bejiz emas. Tarixga bo‘lgan cheksiz qiziqish uni o‘tmishni chuqur o‘rganishga undagan. Shu bilan birga, qariyb ikki asrlik, otasidan qolgan noyob kitoblar ham asrab-avaylanib kelinmoqda.Kutubxonada she’riy kitoblar, jahon adabiyoti namunalari, ilmiy-tadqiqot asarlari ham bisyor. Ayniqsa, Muhammadsharif So‘fizodaning hayoti va ijodiga oid manbalar alohida ahamiyatga ega. Husaynxon Orifiy shoir borgan manzillarning barchasini izlab topib, ijodini chuqur o‘rgangan va bu izlanishlar samarasi o‘laroq «Buyuklik ne’mati» asarini nashr ettirgan. Bu kitob So‘fizoda shaxsiyati va ijodini yanada oydinlashtirishga xizmat qilmoqda.Ustoz kutubxonasida adabiyot olamidagi do‘stlari, safdoshlari, ustoz ijodkorlar tomonidan imzo va tilaklar bilan taqdim etilgan kitoblar ham bor. Bu asarlarning har biri u kishi uchun alohida qadrga ega.Kutubxona tashkil etish oson ish emas. Bu haqda ustozning o‘zi shunday deydi: «Narvonga birdaniga chiqib bo‘lmaganidek, kutubxona ham bir kunda paydo bo‘lmaydi. Kitobni toma-toma yig‘ib, asta-sekinlik bilan kutubxona barpo etiladi. Muhimi, kutubxona faqat o‘zingiz uchun emas, balki avlodlar uchun ham ma’naviy meros bo‘lishi kerak. Har qanday kitob ham kutubxonadan joy olmasligi, tanlab, saralab mutolaa qilish muhim».Ustozning fikricha, bugungi kunda insonlar ko‘proq kiyim-kechak va moddiy tashvishlar bilan band bo‘lib, kitob mutolaasini unutib qo‘ymoqda. Kitob qorinni to‘ydirmas, ammo ongni rivojlantirib, fikrlash doirasini kengaytiradi. Shu bois kitob inson hayotida beqiyos ahamiyatga ega.Husaynxon Orifiy ayrim kitoblarni qayta-qayta o‘qishni xush ko‘radi. Odil Yoqubovning «Ko‘hna dunyo», Abdulla Qodiriyning «O‘tkan kunlar» romani, Chustiy g‘azallari hamda sevimli shoirlarning she’rlarini mutolaa qiladi. Ijodkor fikricha, kitob inson qalbini tozalaydi. Biroq bugungi yoshlar o‘quvchini o‘yga toldiradigan asarlardan yiroqlashib borayotgani tashvishli. Buning yechimi esa yosh avlodning mutolaaga bo‘lgan qiziqishini oshirishda.Zamonamiz yoshlari bo‘sh vaqtda telefonga emas, kitob va gazeta mutolaasiga murojaat qilishlari kerak. Kitobga oshno qalb egasi bo‘lgan 80 yoshli ijodkor bilan muloqot davomida yana bir bor angladik: kitob insonni ulg‘aytiradi, ma’naviy kamolotga yetaklaydi. Shu bois har birimiz kitob bilan do‘st bo‘lishga shoshilaylik.Otabek QOBILOV,Chust tumanidagi Serob mahallasi yoshlar yetakchisi.Mazkur hujjatda aholining, xususan, yoshlarning kitob mutolaasiga qiziqishini yanada oshirish, kitobxonlik madaniyatini keng targ‘ib qilish, kutubxona xizmatlarini aholiga yaqinlashtirish ustuvor vazifalar sifatida belgilab berilgan.Ushbu vazifalar ijrosini ta’minlash maqsadida tuman axborot-kutubxona markazi tomonidan «Siz kelmasangiz — biz boramiz» nomli loyiha amalga oshirilmoqda. Loyihada asosiy e’tibor kutubxona xizmatlarini joylarga chiqqan holda tashkil etish, tashkilot va muassasalarda kitobxonlik muhitini shakllantirishga qaratilgan.Bugungi kunda tuman axborot-kutubxona markazi fondida 70 mingdan ortiq kitob mavjud. Ular aholining turli qatlamlari uchun mo‘ljallangan bo‘lib, badiiy, ilmiy-ommabop hamda tarbiyaviy adabiyotlarni o‘z ichiga oladi.Loyiha doirasida joriy yil davomida 42 ta tashkilot va muassasaga chiqish rejalashtirilgan. Sayyor kutubxona tadbirlari orqali 600 nafardan ortiq fuqaroni qamrab olish mo‘ljallanmoqda. Tashriflar chog‘ida kitoblar ko‘rgazmasi, qisqa taqdimotlar, ma’rifiy suhbatlar hamda kitob mutolaasiga undovchi tadbirlar o‘tkaziladi. Bugungi kungacha to‘rtta manzilga jumladan, Boyag‘on va Ittifoq mahallalari, shuningdek, sanitariyaepidemiologik osoyishtalik va jamoat salomatligi xizmati hamda veterinariya va chorvachilikni rivojlantirish tuman bo‘limlariga tashrif buyurdik.«Siz kelmasangiz — biz boramiz» loyihasi qaror ijrosini ta’minlashda amaliy va samarali tashabbus sifatida xizmat qilmoqda. Hanifa JO‘RAYEVA,Uychi tumani axborot-kutubxona markazi direktori.Jazoni ijro etish muassasasida o‘tgan har bir kun mahkum uchun og‘ir sinov. Ammo endi bu kunlar ma’naviy o‘zgarish, bilim va umid bilan qisqarishi mumkin. Yaqinda qabul qilingan qonun mahkumlarga kitob mutolaasi orqali jazo muddatini kamaytirish imkonini berdi. Bu oddiy imtiyoz emas, insonni o‘ylashga, anglashga va tuzalishga yetaklovchi muhim mexanizmdir.O‘zbekiston Prezidenti tomonidan 2026-yil 15-yanvarda imzolangan qonunga binoan, Jinoyat kodeksining 73-moddasiga o‘zgartirishlar kiritildi. Yangi tartibga muvofiq, mahkumlar ma’naviy-axloqiy qadriyatlarni shakllantirishga qaratilgan, belgilangan tartibda tasdiqlangan adabiyotlar ro‘yxatidan kitoblar o‘qishi shart. Har bir o‘qilgan kitob uchun jazo muddati uch kunga qisqartiriladi, biroq yil davomida umumiy qisqartirish 30 kundan oshmasligi lozim.Kitob haqiqatan o‘qilgan-o‘qilmagani maxsus komissiya tomonidan aniqlanadi. Uning tarkibiga jazoni ijro etish muassasasi xodimlari va jamoatchilik vakillari kiradi. Komissiya yiliga kamida ikki marta yig‘ilib, mahkum bilan suhbat va imtihon natijalari asosida xulosa chiqaradi. Ushbu xulosaning nusxasi prokurorga yuboriladi, mahkumga imzo evaziga topshiriladi hamda himoyachiga so‘rov asosida taqdim etiladi.Agar xulosa ijobiy bo‘lsa, muassasa ma’muriyati mahkumning tuzalish yo‘liga o‘tganini inobatga olib, sudga jazo muddatini qisqartirish haqida taqdimnoma kiritadi. Yakuniy qaror esa faqat sud vakolatida qoladi.Mutaxassislarning ta’kidlashicha, mazkur yangilik jazoning tarbiyaviy ahamiyatini yanada kuchaytiradi. Kitob mutolaasi insonning dunyoqarashini kengaytiradi, xatolarini anglashga va jamiyatga qayta moslashishga xizmat qiladi. Bu esa o‘z navbatida, takroriy jinoyatlarning oldini olishga yordam beradi.Qonunchilikdagi yana bir muhim yangilik mahkumlarga masofali video-uchrashuv huquqining berilishidir. Endi ular o‘z shaxsiy mablag‘lari hisobidan 15 daqiqa davom etadigan bir marta video-uchrashuv yoki telefon orqali so‘zlashuvdan foydalanish imkoniga ega. Ilgari esa bunday muloqot faqat telefon orqali cheklangan edi.Video-uchrashuvlar mahkumlar uchun muhim psixologik qo‘llab-quvvatlov vositasi hisoblanadi. Oila a’zolarini ko‘rib, ular bilan yuzma-yuz muloqot qilish insonda mas’uliyat hissini oshiradi, kelajakka ishonch uyg‘otadi va tuzalishga bo‘lgan intilishni kuchaytiradi.Jahongir VALIYEV, Oliy Majlisning Inson huquqlari bo‘yicha vakili (Ombudsman)ning Namangan viloyatidagi mintaqaviy vakili.Insonga berilgan eng ulug‘ ne’mat tafakkur va ma’naviyatdir. Chust tumani, Tepaqo‘rg‘on mahallasida istiqomat qilayotgan, 80 yoshni qarshi olayotgan ijodkor Husaynxon Orifiy ana shu haqiqatning yorqin isbotidir. U insonni ko‘pchilik kitobga mehr qo‘ygan, umrini mutolaa va izlanishga bag‘ishlagan ziyoli sifatida yaxshi taniydi.O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining 2026-yil 15-yanvardagi «Kitobxonlik madaniyatini rivojlantirish va aholi o‘rtasida kitob o‘qishga qiziqishni oshirish chora-tadbirlari to‘g‘risida»gi qarori mamlakatimizda ma’naviy-ma’rifiy sohani rivojlantirishga qaratilgan yana bir muhim dasturilamal bo‘ldi.


8 2026-yil 5-fevral | №9-10 (20256) Namangan haqiqatiSHAHRIMIZ «QON TOMIRI»NI KIMLAR «TIQILTIRYAPTI?»yoki yo‘l harakati xavfsizligi bekatlardan boshlanadi« JAMOATCHILIK NAZORATI « TALABA NIGOHIDABugungi kunda mamlakatimizda ta’lim sohasida amalga oshirilayotgan islohotlar jamiyat taraqqiyotining eng muhim omillaridan biriga aylandi. Ayniqsa, oliy ta’lim tizimidagi o‘zgarishlar yoshlarning bilim va salohiyatini yuksaltirishga xizmat qilmoqda.So‘nggi yillarda universitet va institutlarda zamonaviy o‘quv dasturlari joriy etilmoqda. Xalqaro tajribalar asosida fanlar mazmuni yangilanib, talabalarda mustaqil fikrlash ko‘nikmalari shakllantirilyapti.Oliy ta’lim muassasalarining moddiy-texnika bazasi mustahkamlanib boryapti. Yangi o‘quv binolari, laboratoriya va kutubxonalar barpo etilib, ta’lim sifati oshirilmoqda.Axborot-kommunikatsiya texnologiyalarining keng joriy etilishi ta’lim jarayonini yangi bosqichga olib chiqdi. Masofaviy ta’lim, elektron platforma va raqamli resurslar talabalar uchun katta imkoniyat yaratmoqda.Professor-o‘qituvchilarning malakasini oshirishga alohida e’tibor qaratilib, xorijiy tajriba almashinuvlari, seminar va treninglar orqali kasbiy salohiyatlarini yuksaltirishga erishilyapti.Ayniqsa, talabalarning ilmiy-tadqiqot faoliyati qo‘llabquvvatlanib, ilmiy loyiha, startap va innovasion g‘oyalar uchun maxsus grantlar ajratilayotgani yanada quvonarli.Oliy ta’limning ishlab chiqarish bilan hamkorlikni kuchaytirishi orqali korxona-tashkilotlardagi qo‘shma dasturlar yosh mutaxassislarning amaliyotda tajriba orttirishiga imkon bermoqda. Ta’lim jarayonida tarbiya masalasi ham e’tibordan chetda qolmayapti. Talabalarning ijtimoiy faolligini oshirish maqsadida turli klublar va jamoat tashkilotlari faoliyat yuritmoqda. Bu esa yoshlarning yetakchilik qobiliyatini rivojlantirishga asos bo‘ladi.Shaffoflik va adolat tamoyillari yanada mustahkamlanib, qabul jarayonlari, baholash tizimi va nazorat mexanizmlari ochiqlik asosida amalga oshirilmoqda.Ta’lim sohasiga qaratilayotgan e’tibor kelajak avlod taqdiri uchun muhim ahamiyatga ega. Bu islohotlar bilimli, raqobatbardosh kadrlar tayyorlashga xizmat qiladi.Abduahadxon MANSUROV, Toshkent Iqtisodiyot va texnologiyalar universiteti iqtisodiyot fakulteti 1-bosqich magistranti.So‘nggi yillarda shahar va qishloqlarimiz infratuzilmasidagi eng og‘riqli nuqtalardan biri jamoat transporti bekatlari yoki boshqacha aytganda yo‘lovchi tashish bilan shug‘ullanadigan vositalar to‘xtaydigan joylardagi tartibsizliklardir. Zero, jamoat transporti shaharning «qon tomiri» hisoblanadi, ammo bekatlardagi bugungi holat bu tomirlarning «tiqilib qolishiga» va aholining haqli e’tirozlariga sabab bo‘lmoqda.Avtobus va yo‘nalishdagi taksi haydovchilarining yo‘lovchi talashib, bekatlarda uzoq vaqt turib olishi yoki bekatga yetmasdan, yo‘lning ikkinchi bo‘lagida to‘xtab yo‘lovchi olishi allaqachon oddiy holga aylanib ulgurdi. Bu esa harakat ishtirokchilariga halaqit berib qolmasdan, piyoda va boshqa transport vositalari xavfsizligiga ham jiddiy tahdid solmoqda.Eng yomoni, aksariyat bekatlarning kirish-chiqish yo‘llari ayrim yo‘nalishdagi taksilar tomonidan band qilib qo‘yilyapti. Buning oqibatida, avtobuslar bekatga kira olmay, yo‘lning o‘rtasida to‘xtashga majbur bo‘lyapti. Bu esa sun’iy tirbandliklarni keltirib chiqarmoqda.Eng yomoni, shahar-u qishloqlarimizda yo‘nalishlarda qatnovchi avtobuslar soni yil sayin ko‘payib borayotgan bo‘lsa-da, hanuz bekatlarda ularning harakatlanish jadvali yo‘q va bu ham yo‘lovchilarning haqli e’tiroziga sabab bo‘lmoqda.Bizningcha, yo‘l harakati qoidalariga nisbatan qo‘llanilayotgan jarima yoki nazorat bilangina cheklanib qolmasdan, muammoga tizimli yondashuv davri allaqachon kelgan.Namangan shahrining «Chorsu» bozori va shu hududdagi ko‘p qavatli uylar oldida olingan quyidagi suratlar yuqoridagi fikrimizning yorqin dalili emasmi?Soha mutasaddilaridan muammo yechimi yuzasidan javob kutib qolamiz. Ilhomjon JUMANAZAROV.Ibrohimjon RAHMONOV olgan suratlar. Ma’lumki, qizamiq tana harorati ko‘tarilishi, yuqori nafas yo‘llari, ko‘z shilliq pardasi, og‘iz bo‘shlig‘i yallig‘lanishi va terida qizil, yirik dog‘li toshmalar toshishi orqali belgi beradi. Bemor yo‘talganda, aksirganda, gaplashganda tupugining mayda tomchilari havoga tushadi, keyin nafas yo‘llari orqali sog‘lom bola organizmiga o‘tadi.Kasallikning boshlang‘ich davrida bolaning darmoni qurib, injiq bo‘lib qoladi. Ishtahasi yo‘qolib, tez-tez ichi ketadi. Katta yoshli bolalarda bosh og‘rig‘i, qusish, burun qonashi, qorin og‘rig‘i kuzatiladi. Toshma toshish davrida bemor qayta isitmalamaydi, tomog‘i qizaradi, 4-6 kunga kelib, o‘ziga xos qizil, yirik dog‘ toshmalar toshib, bir necha soatda butun yuzga yoyiladi. Toshma ikkinchi kuni badanga, uchinchi kuni qo‘l-oyoqqa tarqaladi. Qizamiqda teri nam bo‘lib, biroz qichishadi. 3-4 kundan so‘ng sog‘ayish davri boshlanadi. Yuzdagi toshmalar qoraya boshlaydi va jigar rang dog‘larga aylanadi.Qizamiq bilan og‘rigan bolalar uyda, og‘irroq hollarda, asorat bilan kechganida kasalxonada davolanadi. Asosiy ahamiyat kompleks davolash choratadbirlariga qaratiladi. Sanitariyagigiyena sharoitlarini yaxshilash, bemor bo‘lgan xona havosini teztez almashtirib turish va to‘la-to‘kis ovqatlanishiga e’tibor berish zarur.Ikki yoshgacha bo‘lgan, shuningdek, yosh, nimjon bolalar uchun kasallik, ayniqsa, xavfli. O‘ttiz yoshdan oshganlarda ham qizamiq odatda og‘ir kechadi. Shuningdek, to‘yib ovqatlanmaydigan yosh bolalar, ayniqsa, «A» vitamini yetishmaydigan yoki immuniteti past bolalarda asoratlari ko‘proq kuzatiladi. Shu sababdan, ularni qizamiqdan juda ehtiyot qilish kerak. O‘n ikki oylikdan boshlab qizamiq, qizilchaga qarshi emlash muhim ahamiyatga ega. Kasallikka yuzaki qarab, davo choralari ko‘rilmasa, zotiljam (o‘pka yallig‘lanishi), tomoqning shishishi, o‘rta quloqning yallig‘lanishi (otit), ichak kasalliklari kabi asoratlar qoladi. Kasallikning yashirin davri 6-18 kungacha davom etishi mumkin.Davolash qizamiq alomatlarini kamaytirish va asoratlarining oldini olishga qaratilgan bo‘ladi. Shu xastalik bilan og‘rigan bolalar to‘liq va yaxshi ovqatlanishi hamda diareya (ich ketish) kuzatilganida, gidratasion davo muolajalarini olishlari kerak. Vitamin «A» qo‘shish bilan kasallikning og‘ir asoratlari oldi olinadi. Bu borada eng yaxshi vosita profilaktik emlash hisoblanadi. Yurtimizda aholi o‘rtasida qizamiq va qizilcha kasalligi tarqalishining oldini olish maqsadida 1 yoshli bolalar va 6 yoshdagi bolalar emlash kalendariga asosan emlanadi. Ravshanbek MIRZAOLIMOV, viloyat Sanitariyaepidemiologik osoyishtalik va jamoat salomatligi boshqarmasi axborot xizmati rahbari, «Sog‘liqni saqlash a’lochisi» ko‘krak nishoni sohibi. QIZAMIQ HAQIDA NIMALARNI BILISHIMIZ SHART?BILIM BILAN KAMOLOT SARI


Namangan haqiqati 2026-yil 5-fevral | № 9 - 10 (20256) 9“МЕГА СТОМ” — ИШОНЧ ВА СИФАТ МАСКАНИБугунги кунда ащоли саломатлигини мущофаза =илиш, касалликларни ыз ва=тида ани=лаш ва самарали даволаш щар бир тиббиёт муассасасининг энг мущим вазифасидир. Айни=са, замонавий щаёт суръати жадаллашиб бораётган бир пайтда тиббий хизмат сифатини ошириш долзарб масалага айланмо=да. Чунки, со\\лом инсон бар=арор оила, Мингбуло= туманида фаолият олиб бораётган “Мега стом” стоматология клиникамиз щам айнан шу эзгу ма=-садни ыз олдига =ыйган щолда ащолига сид=идилдан хизмат =илиб келмо=да. Биз учун щар бир беморнинг ишончи энг катта юту= щисобланади.Муассасамизда фу=ароларнинг шифо топиши, ызини хотиржам щис =илиши учун барча шароитлар яратилган. Мурожаат =илган щар бир инсонга алощида эътибор =аратилади.Бемор билан муло=от =илиш, унинг рущий щолатини щис этиш щам табобатнинг мущим =исми щисобланади. Шу боис, шифокорларимиз нафа=ат мутахассис, балки маслащатчи ва маслакдош сифатида щам хизмат =иладилар.Айни пайтда, муассасамизда стоматология, терапия ва жаррощлик былимлари фаолият кырсатмо=да. Щар бир былим ыз йыналиши быйича ю=ори самарадорликка эришиб келмо=-да.Стоматология былимида тиш касалликларини барва=т ани=лаш ва даволашга алощида ащамият =аратилади. Профилактика ишлари щам доимий равишда олиб борилмо=да.Терапия былимида турли ички касалликларни даволаш билан бир =аторда, ащолини со\\лом турмуш тарзига ундаш ишлари щам ташкил этиляпти. Бу ор=али касалликларнинг олдини олишга эришилмо=да.Жаррощлик былимида эса ю=ори малакали мутахассислар томонидан мураккаб амалиётлар муваффа=иятли амалга оширилмо=да. Щар бир бемор щаёти учун жавобгарлик щисси доимий равишда щис этилади.Муассасамизда жами саккиз нафар малакали ходим фаолият юритади. Улар ыз касбига садо=ат, масъулият ва виждон билан ёндашадилар.Ходимларимиз билим ва мащоратини ошириш ма=садида мунтазам равишда ы=ув-семинарларда иштирок этишяпти. Илмий янгиликлардан хабардор былиш — касбимиз талаби щисобланади.Айни=са, ушбу даргощда ы\\илларим — Низомиддин, Анваржон ва Аброрбеклар билан елкама-елка туриб мещнат =илаётганим мен учун катта ифтихор манбаидир. Оилавий анъаналаримизга таянадиган былсак, щалол мещнат ва инсонпарварлик энг устувор =адриятларимиздир.Хулоса =илиб айтганда, Мингбуло= туманидаги “Мега стом” клиникаси ащоли ишончи ва розилигини =озониш, инсон саломатлигига хизмат =илишдек шарафли вазифани сид=идилдан адо этиб келмо=да.Набижон /АФФОРОВ,Мингбуло= туманидаги “Мега стом” стоматология клиникаси ращбари.тара==ий этган жамият ва фаровон келажак демакдир.“Янги=ыр\\он дещ=он бозори”да щам ащоли манфаатларини таъминлаш устувор вазифа сифатида белгиланган. Биз фаолиятимизни аввало хал= розилигига =аратганмиз.Щар бир харидорнинг бозордан мамнун чи=иши жамоамизнинг асосий ма=садидир. Шу йылда барча имкониятлар ишга солинмо=да.Бозор щудудида харидор ва сотувчилар учун барча зарур шарт-шароитлар ярат и л г а н . С а в д о ж о й л а р и тартибли ва з а м о н а в и й т а л а б л а р г а мос щолда ташкил этилган.Йылакларнинг кенглиги, мащсулотларнинг ты\\ри жойлаштирилиши харид жараёнини янада =улайлаштиряпти. Бу эса инсонлар о=имини щам осон бош=ариш имконини бермо=да.Санитария талабларига =атъий риоя этишга щам алощида а щ а м и я т берил -м о = д а . Щудуд щ а р куни тозаланиб, озода -лик таъминланяпти.Ози=-ов=ат мащсулотларининг сифати щам доимий назоратда былиб, талабга жавоб бермайдиганларининг сотувига йыл =ыйилмаяпти. Бу масалада =атъий тартиб ырнатилган.Айни пайтда бозоримизда ын нафар малакали ходим фаолият юритмо=да. Улар бозор тартиби ва хизмат сифати учун масъулдир.Ходимларимиз ыз вазифаларига виждонан ёндашиб, щар куни бозорнинг бар=арор фаолиятига щисса =ышмо=далар. Уларнинг мещнати натижаси кызга я==ол ташланади.Бозорда хавфсизлик масалаларига щам жиддий эътибор =аратиляпти. Тартиб-интизом ва жамоат хавфсизлиги доимий назоратда.Шунингдек, арзонлаштирилган ярмаркалар мунтазам ташкил этиб келинмо=да. Бу тадбирлар ащолининг ижтимоий щимоясини кучайтиришга хизмат =илади.Нархларнинг асоссиз ошиб кетишининг олдини олиш доимий назоратимизда. Савдо жараёнлари мунтазам мониторинг =илиб бориляпти.Савдогарлар билан профилактик сущбатлар ытказилиб, адолатли ва щалол савдо тамойиллари тушунтирилмо=да. +оидабузарликларга йыл =ыйилмаяпти.Харидорларнинг таклиф ва шикоятлари ырганилиб, улар асосида хизмат сифати такомиллаштириб борилмо=да. Мурожаатларга щам бефар= =арамаяпмиз.Хулоса =илиб айтганда, “Янги=ыр\\он дещ=он бозори”да щам ащоли манфаатлари устувор =ыйилган. Сифатли хизмат, тозалик, адолатли нарх ва арзонлаштирилган ярмаркалар ор=али фу=аролар розилигини таъминлаш асосий ма=садимиздир.««Шущратжон АБДУЛЛАЕВ,“Янги=ыр\\он дещ=он бозори” МЧЖ директори.Дещ=он бозорлари ащолини арзон ва сифатли ози=-ов=ат мащсулотлари билан таъминлашда мущим ырин тутади. Улар хал= турмуш тарзининг ажралмас =исмига айланган.Айни=са, кундалик эщтиёж мащсулотларини муносиб нархларда харид =илиш имконияти щар бир оила учун катта ащамият касб этади. Шу боис бозорлар фаолияти доимо эътибор марказида былиши лозим.ЩАЛОЛ САВДО —АСОСИЙ ТАМОЙИЛ


10 2026-yil 5-fevral | № 9 - 10 (20256) Namangan haqiqatiМурожаатномадан келиб чи=адиган вазифалар асосида Янги=ыр\\он туманининг ижтимоий-и=тисодий ривожи, туризм, =ишло= хыжалиги, инвестиция ва экспорт салощиятини ошириш, тадбиркорликни =ыллаб-=увватлаш, ащоли турмуш фаровонлигини юксалтириш щамда ижтимоий сощани ривожлантиришга =аратилган устувор масалалар, я=ин исти=болда режалаштирилган лойищалар нималарда намоён? Мазкур масалалар юзасидан вилоят щокимлигининг нашри «Наманган ща=и=ати» газетаси бош мущаррири Янги=ыр\\он тумани щокими Асадулла НАЖМИДДИНОВ билан сущбатлашди. – Асадулла Икрамович, якунланган йилда туманда ижтимоий ва ишлаб чи=ариш инфратузилмасини ривожлантириш борасида амалга оширилган ишлар ащоли щаётига =андай таъсир кырсатди?– 2025 йил туманимиз инфратузилмасини янги бос=ичга олиб чи==ан йил былди. Йил давомида мащаллаларда йыл, мактаб, бо\\-ча, сув ва электр тармо=ларини яхшилаш быйича кенг кыламли ишлар амалга оширилди. Бу лойищалар ор=али нафа=ат бинолар =урилди, балки одамларнинг кундалик щаётига =улайлик, ишонч ва бар=арорлик олиб кирилди. Ички йылларни асфальтлаш, мактаб ва мактабгача таълим муассасаларини таъмирлаш, ичимлик суви тизимини яхшилаш ишлари ащоли томонидан катта мамнуният билан =абул =илинди. – Маълумки, Янги=ыр\\он тумани ызининг сылим бо\\лари, болга =иёсланадиган ширин, экологик тоза мева-сабзавотлари билан донг таратган. Албатта, бу туманда =ишло= хыжалиги етакчи тармо=лигидан далолат. 2025 йилда сощада =андай йил былгани щамда эришилган натижалар ща=ида батафсил сызлаб берсангиз?– Ытган йил туманимиз =ишло= хыжалиги тара==иётида янги бос=ичга кытарилди, десак ты\\ри былади. Чунки, астойдил мещнат, интилиш ва масъулият уй\\унлашиб, катта натижаларни берди. +ишло=, ырмон ва бали=чилик мащсулотлари щажми 6 триллион сымдан ошгани, ытган йилга нисбатан ысиш таъминлангани — бу оддий ра=амлар эмас, балки минглаб инсонларнинг мащоратли мещнати, сабр-то=ати ва Ватан равна=ига былган садо=атининг ифодасидир. Айни=са, картошка етиштиришда илмий ёндашувга асосланган ишларимиз алощида ащамиятга эга. Корея мутахассислари билан щамкорликда элита уру\\чилик тизимини йылга =ыйиш, илмий-тад=и=от институтлари билан узвий ало=аларни мустащкамлаш ор=али мащаллий и=лим шароитига мос, ю=ори щосилли навлар яратилди. Бу эса эртанги кун учун мустащкам пойдевор, дещ=онлар учун щар жищатдан ишончли таянч былмо=да.Шу билан бирга, чорвачилик, паррандачилик, бо\\дорчиликда амалга оширилган лойищалар туман и=тисодиётига янги нафас олиб кирди. Янги иш ыринлари, замонавий ишлаб чи=ариш =увватлари, =айта ишлаш корхоналарининг кыпайиши ащолининг турмуш даражасини оширишга хизмат =илди. Биз щар бир гектар ер, щар бир томчи сув, щар бир мещнат соати ортида инсон та=дири турганини чу=ур щис этган щолда иш олиб бормо=дамиз.– Олдинда турган режалар, исти=болли вазифалар ну=таи назаридан келгуси йилларда туман =ишло= хыжалигида =андай ызгаришлар кутилмо=да?– Бугунги юту=лар билан чекланиб =олиш — бизнинг услубимиз эмас. Щар доим эртанги кунни ыйлаб, узо=ни кызлаб иш тутишга одатланганмиз. Шу боис келгуси йилларда картошка уру\\чилиги, интенсив бо\\лар, паррандачилик ва чорвачилик кластерларини тыли= =увватда ишлатишни режалаштирганмиз. Асосий ма=-садимиз мащсулот щажмини янада ошириш ва экспорт салощиятини мустащкамлашдир. Айни=са, сув ресурсларидан самарали фойдаланиш масаласи доим ди==ат-марказимизда былади. Томчилатиб ва ём\\ирлатиб су\\ориш тизимларини кенг жорий этиш, фермерларга молиявий ва техник кымак бериш, замонавий технологияларни оммалаштириш ор=али щар бир гектар ердан олинадиган щосил ми=дорини кыпайтиришни кызлаганмиз. Чунки, сув — щаёт манбаи, уни асраш — келажакни асрашдир.– Ёшларни иш билан таъминлаш, айни=са, миграциядан =айтган ва ишсиз ёшлар билан ишлаш борасидаги чора-тадбирлардан кынгил тыладими?– Биз учун щар бир ёшнинг та=дири, келажаги алощида ащамиятга эга. Шу боис миграциядан =айтган, ишсиз ёшлар билан ишлашни доимий назоратга олдик. Щар бир ёш билан якка тартибда сущбат ытказилиб, унинг =изи=иши, =обилияти ва имкониятлари ырганилди. Натижада 805 нафар ёшнинг деярли барчаси бандликка жалб этилди. Бу жараёнда фа=ат ишга жойлаштириш билан чекланмадик. Тадбиркорлик =илиш истагидаги ёшларга кредитлар ажратдик, ер майдонлари бердик, касб-щунарга ы=итиш ишларини йылга =ыйдик. Ызини ызи банд =илган ёшларнинг кыпайгани биз учун катта юту= былди. Энг мущими, бу ишлар ор=али ёшларда эртанги кунга ишонч, ыз кучига былган иштиё= шаклланди. Улар жамиятда ыз ырнини топаётганини щис =илди. Биз эса щар бир ёшни =ыллаб-=увватлашни келгусида щам устувор вазифа деб биламиз.– Ёшлар ыртасида жиноятчиликни камайтириш, о\\ир тоифадаги ёшлар билан ишлаш ща=ида нима дейиш мумкин?– Аввало, жиноятчиликка =арши курашиш — фа=ат щу=у=ни мущофаза =илувчи органлар Щоким билан сущбат““ Олий Мажлис ва Ызбекистон хал=ига Мурожаатномада 2026 йилни юртимизда “Мащаллани ривожлантириш ва жамиятни юксалтириш йили”, деб эълон =илиниши баробарида Мущтарам Президентимиз томонидан устувор вазифаларни амалга ошириш щам белгилаб берилди. Ма=сад ани=: Янги Ызбекистонни барпо этишда мащаллани, аввало, мещро=ибат, щамжищатлик, адолат ва тарбия масканига айлантириш ва я=ин йилларда даромади жон бошига ыртадан ю=ори былган мамлакатлар =аторига кириш.ЯНГИ+ЫЯНГИ ТАРА


Namangan haqiqati 2026-yil 5-fevral | № 9 - 10 (20256) 11““Щар бир сощада бар=арорысиш суръатларини таъминлаш, хал= билан очи= муло=отни янада мустащкамлаш ор=али тара==иётга эришишни ма=сад =илганмиз. Ащоли бандлигини таъминлаш, тадбиркорликни =ыллаб-=увватлаш, янги иш ыринларини яратиш ва инвестицияларни кенг жалб этиш устувор вазифаларимиздан щисобланади. Кичик бизнесва хусусий тадбиркорликни ривожлантириш, экспорт салощиятини ошириш, мащаллий мащсулотларни таш=и бозорларга чи=ариш быйича изчил ишларамалга оширилади.Шу билан бирга, жиноятчиликнинг олдини олиш, щу=у=бузарликларга =арши курашиш, мащаллаларда хавфсиз мущитни шакллантириш масалалари щам доимий эътибормарказимизда былади.Туризм сощасини ривожлантириш, щудудимизнинг мавжуд имкониятларидан самарали фойдаланиш ор=али хизматлар кыламини кенгайтиришга алощида ащамият =аратамиз.Ёшлар масаласи, таълим тизимини такомиллаштириш, касб-щунарга ы=итиш, и=тидорли ёшларни =ыллаб-=увватлаш ор=али замонавий ва ра=обатбардош кадрлар тайёрлашгаустувор ащамият берилади. Асадулла НАЖМИДДИНОВ, Янги=ыр\\он тумани щокими.Хуршид ФАЙЗИЕВсущбатлашди.вазифаси эмас, балки бутун жамиятнинг масъулиятидир. Шу боис о\\ир тоифадаги ёшлар билан манзилли, тизимли иш олиб боряпмиз. Щар бир ёшга масъул ращбар бириктирилиб, унинг муаммоси жойида щал этилиши таъминланди. – Бандликни таъминлаш ва мещнат миграцияси масалалари быйича амалга оширилган ишлар =андай натижа берди?– Ишсизликни камайтириш ва ащолини доимий даромад манбаи билан таъминлаш ма=садида 2025 йилда манзилли дастурлар ишлаб чи=илиб, щар бир ишсиз фу=аро билан алощида иш олиб борилди. Белгиланган режалар орти\\и билан бажарилди.Хориждан =айтган фу=аролар билан щам тизимли иш ташкил этилди. Уларнинг касбий салощияти, тажрибаси ырганилиб, мащаллий иш ыринларига жойлаштириш ёки тадбиркорликка жалб этиш ишлари амалга оширилиши ор=али кыплаб оилаларнинг ижтимоий ащволи яхшиланди. Энг мущими, биз фа=ат ва=тинчалик бандлик эмас, балки бар=арор иш ыринлари яратишга интилаяпмиз. Чунки, инсоннинг келажакка ишончи айнан бар=арор мещнат ва муносиб даромад билан бо\\ли=.– Камба\\алликни =ис=артириш ва мащаллаларни ривожлантириш быйича келгусида =андай устувор йыналишларга эътибор =аратилади?– Камба\\алликни =ис=артириш ишлари бир йиллик вазифа эмас, балки узо= муддатли, тизимли жараёндир. 2025 йилда “индивидуал режалар” асосида щар бир оила билан манзилли иш олиб борилиб, уларнинг даромадини оширишга =аратилган чоралар кырилди. Бу борада эришилган натижалар бизга катта тажриба берди.2026 йилда щар бир мащаллада “драйвер” лойищаларни амалга оширамиз. Щар бир щудуд ыз салощиятига =араб ихтисослаштирилади, =ишло= хыжалиги, хизмат кырсатиш, щунармандчилик ёки саноат йыналишлари ривожлантирилади. Оилалар ыз мещнати билан фаровон щаёт кечириш даражасига етиши учун барча шарт-шароитларни яратишда давом этамиз. Зеро, фаровон мащалла — тара==ий этган туманнинг асоси. – Нанай туризм зонасини ривожлантириш быйича амалга оширилаётган лойищаларнинг ащамияти нимада?– Нанай туризм зонаси бугун Янги=ыр\\оннинг энг исти=болли лойищаларидан бирига айланиб бормо=да. Ушбу щудуд табиий гызаллиги, соф щавоси ва бетакрор манзаралари билан ажралиб туради. Шу боис бу ерда туризмни ривожлантириш ор=али туман и=тисодиётига янги нафас олиб киришни ма=сад =илганмиз.Бугунги кунда Зарбдор мащалласида ва бош=а сылим гышаларда сунъий кыллар барпо этиш, дам олиш масканлари, аттракционлар, дор йыллари ва капсулали томоша иншоотларини =уриш режалаштирилган.Энг мущими, Нанай туризм зонаси ор=али янги иш ыринлари яратилади, хизмат кырсатиш сощаси кенгаяди, мащаллий ащолининг даромад манбалари ортади. Биз туризмни фа=ат дам олиш сощаси эмас, балки и=тисодий тара==иётнинг мущим омили сифатида кырамиз. Я=ин йилларда Нанай туризм зонасини замонавий, =улай ва хал=аро талабларга жавоб берадиган дам олиш масканига айлантиришни режалаштирганмиз. Бу ерда мещмонхоналар, оилавий дам олиш щудудлари, миллий услубдаги =ишло= уйлари, щунармандчилик марказлари ташкил этилади.Шунингдек, туризм инфратузилмасини ривожлантиришга алощида эътибор =аратамиз. Йыллар, ало=а тизими, хавфсизлик хизмати, санитария ва сервис хизматлари ю=ори даражада йылга =ыйилади.Асосий ма=садимиз — Нанайни Янги=ыр-\\оннинг брендига айлантириш. Бу щудуд нафа=ат дам олиш маскани, балки туман тара==иётининг рамзи былиши керак. Шу йылда барча имкониятларни ишга солиб, хал=имиз билан щамжищатликда иш олиб борамиз.– Щудудлар инфратузилмасини янада ривожлантириш быйича =андай устувор вазифаларни белгилаб олгансиз?–Аввало, инфратузилмани яхшилаш ишларини изчил давом эттирамиз. Ичимлик суви, электр таъминоти, йыл ва ижтимоий объектлар быйича =олган муаммоларни тыли= бартараф этишни ма=сад =илганмиз. Щар бир мащалла, щар бир кыча замонавий талабларга жавоб бериши керак.Хулоса =илиб айтганда, ю=орида алощида эътироф этилганидек, Ватан равнав=и, юртимиз ободлиги, аввало, мащалладан бошланади. Мущтарам Юртбошимиз таъбири билан ифодалаганда: “Одамлар ислощотларимизга бащо беради. Шу боис мащалла тизимини ривожлантириш давлат сиёсатининг устувор йыналиши былиб келган ва шундай былиб =олади”. Демак дунёда ыхшаши йы= ва минг йиллик тара==ийпарвар =адриятлари билан довру\\и дунёга достон былган ызини ызи бош=ариш органи, керак былса, жащонда мана ман деган мамлакатларнинг орзу-армони щисобланган мащалла институти инфратузилмасини тубдан яхшилаш ор=али биз туманимизни щар томонлама ривожлантириш щамда унинг =иёфасини янада гызал, обод =илиш борасидаги ишларни жадал давом эттирамиз.-Мазмунли ва тафсилотларга бой сущбатингиз учун ташаккур!


««««««««12 2026-yil 5-fevral | № 9 - 10 (20256) Namangan haqiqatiИШОНЧ — МАСЪУЛИЯТГА УНДАЙДИМуяссар ЗАКИРОВА,LA&SHON МЧЖ ращбари,хал= депутатлари Давлатобод тумани Кенгаши депутати.—Бугунги кунда жамият тара==иёти, ащоли фаровонлиги ва и=тисодий бар=арорликни таъминлашда тадбиркорлик ва депутатлик фаолияти мущим ащамият касб этмо=да. Бу икки йыналишда самарали иш олиб бориш катта масъулият талаб этади. Шу боис щар бир =арор ва ташаббус хал= манфаатига хизмат =илиши шарт.Фаолиятим давомида аввало, одамлар ишончи ва розилигини устувор ма=-сад =илиб олганман. Чунки хал= ишончи энг катта бойликдир. Уни о=лаш йылида бор куч-\\айратимни сафарбар этаман.“LA&SHON” МЧЖ ращбари сифатида тадбиркорликни ривожлантиришга алощида эътибор =аратганман. Корхонамизда ишлаб чи=ариш ва хизмат кырсатиш сощасида бар=арор фаолият йылга =ыйилган. Янги иш ыринлари яратиш эса асосий вазифаларимиздан бири щисобланади.Бугунги кунда корхонамизда кыплаб ёшлар ва хотин-=излар мещнат =илмо=да. Уларнинг бандлигини таъминлаш ор=али оилалар фаровонлигига щисса =ышмо=дамиз. Щар бир ходим учун муносиб мещнат шароити яратилган.Тадбиркорлик фаолиятида щалоллик ва шаффофликка =атъий амал =иламан. +онунларга риоя этиш ва адолатли иш юритиш устувор тамойилимиздир. Бу эса щамкорлар ва мижозлар ишончини мустащкамлайди.Депутатлик фаолиятимда эса ащоли муаммоларини ырганишга алощида ащамият беряпман. Фу=аролар билан очи= муло=отлар ытказиб, мурожаатларини ди==ат билан тинглайман. Щар бир масала ечимини топишга щаракат =иламан.Давлатобод тумани Кенгашида хал= манфаатларини щимоя =илиш мен учун шарафли бурчдир. +абул =илинаётган =арорлар ащоли щаётини яхшилашга хизмат =илиши лозим. .Айни=са, хотин-=излар ва ёшлар масалаларига алощида эътибор =аратаман. Уларнинг таълим олиши, касб эгаллаши ва иш билан таъминланиши жамият келажаги учун мущимдир. Бу йыналишда =атор ташаббусларни илгари суриб келмо=даман.ДУНЁДА БОЛАМ ДЕБ ЯШАЙДИ ЫЗБЕКФотима РАЩМОНОВА,Наманган туманидаги 28-мактаб бошлан\\ич синф ы=итувчиси.—Бошлан\\ич таълим тизими ёш авлод тарбияси ва билим олишида щал =илувчи ащамиятга эга. Боланинг илк савод чи=ариши, муста=ил фикрлаши ва шахс сифатида шаклланиши айнан шу бос=ичда бошланади. Шу боис бошлан-\\ич синф ы=итувчисининг масъулияти жуда каттадир.Педагогик жамоамиз аъзолари щам мазкур вазифани чу=ур англаган щолда мещнат =илишмо=да. Биз щар бир ы=увчининг =албига билимга былган мещрни сингдиришни ма=сад =илганмиз. Таълим-тарбия жараёнлари щам пухта режа асосида ташкил этилмо=да.Бошлан\\ич синфларда ы=увчиларга нафа=ат ы=иш ва ёзишни ыргатиш, балки катта щаётга тайёрлаш щам мущимдир. Шу боис, дарс жараёнида ахло=-одоб, интизом ва масъулият тушунчаларига алощида эътибор беряпмиз. Щар бир бола ызини жамоанинг бир аъзоси сифатида щис =илишига интиламиз.Бола югураётганида, сакраётганида, тып ыйнаётганида фа=ат мушакларини эмас, балки а=ли, иродаси, ди==атини щам ривожлантиради. Катта ёшдаги инсон югуришга чи=са, танини ишга солса, стресс ва касалликларга =арши кураша олади. Щатто =ария щам щар куни бадантарбия билан шу\\улланса, рущан со\\лом ва хотиржамбылади.Афсуски, бугун биз бутунлай бош=а манзарани кыряпмиз: телефонлар тоза щаводаги ыйинларни алмаштирди, тугмалар тыпнинг ырнини эгаллади, диван эса спорт майдонларини. Биз нафа=ат саломатликни, балки келажагимизни щам йы=отяпмиз. Ота-оналар билан я=ин щамкорлик =илиш таълим самарадорлигини оширади. Улар билан мунтазам сущбатлар ытказиб, фарзандларимизнинг ы=иши ва тарбияси ща=ида фикр алмашиб борамиз. Щамкорлик ор=али яхши натижаларга эришяпмиз.ТИЛНИ АСРАШ —МИЛЛАТНИ АСРАШНазира ИМОМОВА,Мингбуло= туманидаги 19-мактаб она тили ва адабиёт фани ы=итувчиси.—Она тили ва ада- биёти фанлари ёш авлод маънавий камолоти ва тафаккурини шакллантиришда мущим ырин тутади. Тил миллат рущи, адабиёт эса унинг =албидир. Жамоамиз щам таълим ва тарбия масалаларига катта эътибор =аратмо=да. Щар бир ы=увчининг билим олиши ва маънавий ысиши асосий ма=садимиздир. Барча саъй-щаракатларимиз шу йыналишга =аратилган.Она тили дарсларида ы=увчиларнинг саводхонлигини оширишга алощида ащамият берилади. Ты\\ри ёзиш, равон сызлаш ва фикрни ани= ифода этиш кыникмалари шакллантирилади. Бу болаларнинг келгуси щаётида мущим ащамият касб этади.Адабиёт дарсларида эса ы=увчиларни бадиий асарлар билан таништиришга катта эътибор =аратяпмиз. Мумтоз ва замонавий ижодкорлар асарлари ырганилади. Улар ор=али ы=увчилар онгига инсонпарварлик, ватанпарварлик ва мещр-о=ибат туй\\улари сингдирилмо=да.Дарс жараёнларида замонавий педагогик технология ва интерактив усуллардан кенг фойдаланилмо=да. Мунозара, бащс ва ижодий ишлар кенг =ылланиляпти. Буларнинг барчаси ы=увчилар фаоллигини оширишда мущим.Щар бир ы=увчига индивидуал ёндашув асосида таълим бериш устувор вазифаларимдан биридир. Бунда болаларнинг =обилияти ва =изи=ишларини инобатга олиш ор=али уларнинг ыз-ызига ишончини мустащкамлашга щаракат =илмо=даман.Ы=увчиларнинг нут= маданиятини ривожлантириш щам эътиборимизда. Иншо ёзиш, эркин фикр билдириш ва чи=ишлар =илиш ор=али сыз бойликлари ошириб бориляпти. Бу уларнинг шахсий ривожига щам хизмат =илиши ани=.Синфда ижодий ва дыстона мущит яратишга щаракат =иляпман. Щар бир бола ыз фикрини эркин билдириши мущим. Шу ор=али ы=увчиларнинг фаоллиги кучаяди.Муродхон +ОДИРХОНОВ,Наманган давлат педагогика институти проректори, Щал= депутатлари вилояти Кенгаши депутати.—Мамлакатимизда таълим сощасини ислощ =илиш ва уни замон талабларига мос равишда ривожлантириш устувор вазифалардан бири щисоб- ланади. Ёшларни билимли, маънавиятли ва ватанпарвар этиб тарбиялаш учун кенг имкониятлар яратилмо=да. Наманган вилоятидаги олий таълим муассасаларида таълим сифатини оширишга =аратилган ишлар изчил амалга оширилмо=да. Замонавий ы=ув хоналари, электрон ресурслар ва ра=амли технологиялар таълим жараёнига жорий этилмо=да. Бу эса талабаларнинг билим олишга былган =изи=ишини янада оширмо=да.Айни=са, педагог кадрларни тайёрлаш бугунги кунда энг мущим вазифалардан биридир. Чунки келажак авлод тарбияси, аввало, ы=итувчининг билим ва мащоратига бо\\ли=. Шу сабабли профессор-ы=итувчиларнинг малакасини оширишга алощида эътибор =аратилмо=да.Хал= депутатлари вилоят Кенгаши депутати сифатида таълим сощасига оид масалаларни доимий ди==ат марказида ушлаб келмо=даман. Фу=аролар билан учрашувларда мактаб ва олий таълим муассасаларидаги муаммолар мущокама =илиниб, уларнинг ечими быйича амалий таклифлар киритилмо=да.Таълим муассасаларининг моддий-техника базасини мустащкамлаш масаласи щам устувор йыналишлардан биридир. +улай шароит яратилган жойда таълим сифати щам ю=ори былади. Шу боис, бу масала доимий назоратга олинган.Ёшларнинг быш ва=тларини мазмунли ташкил этиш, уларни спорт, маданият ва китобхонликка жалб этишга катта эътибор =аратилмо=да. Келгусида щам таълим сощасини ривожлантириш, ёшларни щар томонлама =ыллаб-=увватлаш йылидаги ишларимизни янада кучайтиришни ма=сад =илганмиз. Барчамиз биргаликда щаракат =илсак, юртимиз келажаги учун муносиб, билимли ва фидойи кадрлар тайёрлашга эришамиз.КЕЛАЖАК ЙЎЛИТАЪЛИМДАН БОШЛАНАДИ


««««««««Namangan haqiqati 2026-yil 5-fevral | № 9 - 10 (20256) 13ЯНГИ ТАШАББУСЛАР БИЛАННаимахон АБДУРАЩМОНОВА,Уйчи туманидаги 10-ДМТТ директори.—Уйчи туманининг гызал щудудларидан бирида жойлашган 10-сонли давлат мактабгача таълим ташкилоти =ис=а фаолият давридаё= кыплаб яхши натижаларга эришди. Муассасамизда тарбияланувчи болажонлар учун барча шароитлар яратилгани, уларнинг щар томонлама со\\-лом ва баркамол былиб вояга етиши учун кенг имкониятлар мавжудлиги юртимизда амалга оширилаётган ислощотларнинг амалдаги самарасидир.Муассасамизда бугунги кунда ыринлар сонидан кыра кыпро= болалар тарбияланмо=да. Бу эса, аввало, ащолининг бизга былган ишончи ва эътиборидан дарак беради. Ота-оналар фарзандларини ишонч билан бо\\чамизга топширишлари, уларнинг илм олиш ва тарбия олиш жараёнидан рози былиши биз учун катта масъулият щамдир.Щозирда ташкилотимизда болажонлар учун замонавий хоналар, ыйин майдончалари ва дам олиш щудудлари ташкил этилган. Щар бир гурущда болаларнинг ёш хусусиятларига мос жищозлар ырнатилган. Бу эса уларнинг кундалик щаётида =улайлик яратиб, =изи=иш билан маш\\улотларда =атнашишларига хизмат =илмо=да.Бугунги кунда мактабгача таълим сощасига давлатимиз томонидан кырсатилаётган эътибор, ажратилаётган мабла\\лар натижасида жадал ривожланиш кузатилмо=да. Шунингдек, бизнинг муассасамизда щам янгиланиш ва замонавийлаштириш ишлари изчил олиб борилмо=да.Муассасамизда ишлаётган педагоглар сони йил сайин кыпаймо=да. Улар орасида олий маълумотли мутахассислар салмо\\и ю=ори. Шу билан бирга, тарбиячилар ыз билим ва малакасини доимий равишда ошириб боришмо=да. Турли семинарлар, малака ошириш курсларида =атнашиб, тажрибаларини бойитишмо=да.Болалар учун щар куни мазмунли дастур асосида маш\\улотлар ташкил этилади. Тарбиявий соатлар, маш\\улотлар, спорт ва санъатга оид фаолиятлар уларнинг а=лий ва жисмоний ривожланишига ижобий таъсир кырсатмо=да. ИЛК +АДАМШИДДАТИРощила ДАДАХАНОВА,Уйчи туманидаги35-ДМТТ директори.—Бугунги кунда мактабгача таълим тизими ёш авлод тарбиясида щал =илувчи ащамият касб этмо=да. Чунки, инсон щаётидаги илк билим, кыникма ва =адриятлар айнан шу бос=ичда шаклланади. Уйчи туманидаги мактабгача таълим ташкилотимиз жамоаси щам болажонлар камолоти йылида сид=идилдан мещнат =илиб келмо=да. Муассасамизда таълим-тарбия жараёнлари замон талабларига мос равишда ташкил этилган. Щар бир боланинг ривожи доимий эътибор марказида. Ташкилотимизда болалар учун хавфсиз ва =улай мущит яратилган.Таълим жараёнлари “Илк =адам” давлат ы=ув дастури асосида олиб бориляпти. Маш\\улотлар болаларнинг а=лий, жисмоний ва ижтимоий ривожига =аратилиб, интерактив усуллар кенг =ылланилмо=да.Муассасамизда фаолият юритаётган тарбиячилар юксак билим ва тажрибага эга. Улар щар бир болага мещр ва эътибор билан ёндашадилар. Болажонларнинг и=тидорини ривожлантиришга щам алощида ащамият беришмо=да.Тарбиячиларимиз доимий равишда ыз устида ишлаб, малакасини ошириб бормо=далар. Янги педагогик технологиялар амалиётга кенг жорий этилмо=да. Бу эса таълим сифатини янада юксалтиришга хизмат =илмо=да.Болаларнинг быш ва=тини мазмунли ташкил этиш ма=садида муассасамизда турли тыгараклар фаолият кырсатмо=да. Ижодий, муси=ий ва спорт маш\\улотлари мунтазам ытказиляпти. Ащил ва щамжищат жамоамиз шаклланган. Щар бир ходимимиз вазифасига масъулият билан ёндашади. Ызаро щурмат ва щамкорлик асосий тамойилимиздир.Ота-оналар билан я=ин щамкорлик ырнатилган. Байрам ва маданий тадбирлар улар иштирокида ытказилади. Бу оила ва таълим муассасаси ыртасидаги ало=ани янада мустащкамлашга хизмат =иляпти.БОЛАНИНГ БЕГОНАСИ БЫЛМАЙДИГулноза БАЩРИДДИНОВА,Норин туманидаги 36-мактаб директори ыринбосари.—Таълим тизими жамият тара==иётининг энг мущим омилларидан бири щисобланади. Чунки, ёш авлоднинг билимли, маънавиятли ва масъулиятли былиб камол топиши мактаб фаолиятигабо\\ли=. Жамоамиз щам ушбу масъулиятни чу=ур англаган щолда фаолият олиб бормо=да. Муассасамизда таълим ва тарбия масаласи устувор йыналиш сифатида белгиланган. Барча саъй-щаракатлар шу ма=-садга =аратилган.Мактабимизда ы=итиш жараёни замонавий педагогик технологиялар асосида ташкил этилмо=да. Интерактив усуллар ва ахборот технологияларидан кенг фойдаланилмо=да. Бу ы=увчиларнинг дарсга былган =изи=ишини оширяпти.Щар бир дарс ы=увчиларнинг фаол иштирокини таъминлашга =аратилган. Шу ма=садда муаммоли саволлар, гурущли ишлар ва муста=ил топшири=лар кенг =ылланиляпти. Бу эса уларнинг муста=ил фикрлаш кыникмасини шакллантирмо=да.Мактабимизда малакали ва тажрибали ы=итувчилар жамоаси фаолият юритади. Улар ыз касбига садо=ат билан ёндашиб, щар бир ы=увчи билан индивидуал ишлайдилар. Педагоглар ыртасида щамкорлик ва ызаро щурмат устувордир.Устоз-шогирд анъаналари жамоамизда мустащкам йылга =ыйилган. Ёш ы=итувчилар тажрибали педагоглардан сабо= олиб бормо=далар. Бу таълим сифатининг изчил ошишига хизмат =илмо=да.Таълим жараёнида тарбия масаласига щам алощида эътибор =аратилади. Ы=увчиларда одоб-ахло=, масъулият ва интизом шакллантирилади. Маънавий-маърифий тадбирлар мунтазам ытказилади.Мактабимиз щаётида миллий =адрият ва ватанпарварлик \\оялари мущим ырин тутади. Байрамлар ва маънавий тадбирлар кенг нишонланади. Бу ы=увчиларда Ватанга мущаббат туй\\усини мустащкамлашга хизмат =иляпти.ЭЗГУЛИКБУНЁДКОРЛАРИМатлуба ИСМАТОВА,Уйчи туманидаги 24-ДМТТ директори.– Мактабгача таълим тизимига =аратилаётган эътибор боис бо\\чалар фаолияти йил сайин сифат жищатидан янги бос=ичга кытарилмо=да. Бу ызгариш- лар нафа=ат моддий-техник, балки тарбия мазмуни, педагоглар малакаси ва болаларга яратилаётган шароитларда щам я==ол намоён быляпти.Мана шундай улкан янгиланишлар жараёнида ыз ырнига эга былган ташкилотимизда щам болаларнинг со\\лом, зийрак ва баркамол былиб таълим-тарбия олишлари учун барча шароитлар мавжуд. Шинам мущит, замонавий ы=ув-тарбия воситалари улар хизматида, билимли, изланувчан педагогларимиз эса болажонларнинг щар томонлама ривожланган, муста=ил фикрлайдиган, миллий =адриятларга щурмат билан =арайдиган =илиб тарбиялаш ма=садида самарали фаолият юритишяпти. Бунинг учун биз фа=ат таълимга эмас, тарбияга щам устувор вазифа сифатида ащамият =аратяпмиз.Тарбия жараёнида болаларнинг ёши, =обилияти ва шахсий =изи=ишларини щисобга олган щолда индивидуал ёндашув амалиётга жорий этилган. Тарбияланувчилар учун ызини эркин тутадиган, ыйин ор=али ырганадиган, янги билимларни =изи=иш билан =абул =иладиган мущит яратилган.Ота-оналар билан ало=аларимиз щам мустащкам асосга эга. Улар билан доимий муло=от, маслащат ва очи= дарслар ор=али умумий ма=сад йылида щамкорлик =иляпмиз.Педагогик жамоамиз малака ошириш, янги услубларни ырганиш, инновацион ёндашувларни амалиётга татби= этиш борасида доимий изланишда. Щар бир тарбиячимиз бола =албига йыл топишни, тарбияли =илиб вояга етказишни, илмга мещр уй\\отишни бош ма=сади деб билади.Ташкилотимизда болалар учун тоза, хавфсиз ва шинам мущит яратилган. Ошхона, маш\\улот ытказиш ва дам олиш хоналари, ыйин майдончаси замон талаблари асосида ташкил этилган.Биз учун щар бир бола олтин зарра. Унинг бахти, со\\лом ысиши ва щар томонлама ривожланиши учун хизмат =илиш бош вазифамиздир.


14 2026-yil 5-fevral | № 9 - 10 (20256) Namangan haqiqatiБугунги кунда ащоли саломатлигини мущофаза =илиш тиббиёт сощасининг энг мущим вазифаларидан бири щисобланади. Со\\лом жамият бар=арор тара==иётнинг асосидир. Шу боис тиббий хизмат сифати доимо эътибор марказида былиши лозим.Янги=ыр\\он туман тиббиёт бирлашмасида щам ушбу вазифалар устувор ма=сад =илиб белгиланган. Муассасамиз ащоли манфаатини биринчи ыринга =ыяди. Барча фаолият хал= розилигини таъминлашга =аратилган.Касалликларни даволаш билан бирга, уларнинг олдини олишга щам алощида эътибор берилмо=да. Профилактика ишлари мунтазам ташкил этиляпти. Бу ащоли саломатлигини са=лашда мущим ащамият касб этмо=да.Ю=умли касалликларга =арши курашиш тизимли равишда олиб борилмо=да. Сурункали хасталикларни барва=т ани=лаш ишлари кучайтирилган. Тиббий кыриклар ащоли ыртасида кенг жорий этилган.Давлатимиз ращбарининг сощага =аратаётган эътибори натижасида муассасамиз имкониятлари щам кенгайиб бормо=да. Моддий-техника базаси изчил янгиланмо=да. Янги ускуналар амалиётга жорий этилмо=да.Жумладан, жащон тиббиётида кенг =ылланилаётган “Karl Storz” лапароскопик аппарати ырнатилди. Бу эса жаррощлик сощасида янги имкониятлар яратди. Амалиётлар сифати сезиларли ошди.Шунингдек, “C дуга” рентген аппарати ва “МСКТ” ускуналари ишга туширилди. Ра=амли рентген тизими жорий этилди. Лабораториятащлиллари ани=лиги оширилди.Дефибрилятор, инфузомат ва ИВЛ аппаратлари тиббий хизмат сифатини яхшилади. Бемор мониторлари кузатувни самарали =илди. Замонавий жищозлар хавфсизликни таъминлади.Электросургич ва коагуляторлар мураккаб амалиётларда =ылланилмо=да. Бу асоратларни камайтиришга хизмат =илмо=да. Жаррощлар учун щам =улай шароитлар яратилган.Натижада, беморларнинг даволаниш муддати =ис=арди. Тикланиш жараёни тезлашди. Даволаш самарадорлиги ошди.Айни=са, лапароскопик усулдаги операциялар сони ортиб бормо=да. Бу усул кам инвазив щисобланади. Беморлар тез оё==а турмо=да.Йил давомида 400 дан орти= шундай операциялар ытказилди. Барчаси муваффа=иятли якунланди. Ижобий натижалар =айд этилди.Бу амалиётлар о\\ри=ни камайтириб, чанди=лар щажми кичик быляпти. Беморлар тез кундалик щаётга =айтмо=да.Муассасамизда эндопротезлаш ва БИОС амалиётлари щам йылга =ыйилди. Хизмат турлари янада кенгайди. Ащоли учун =улайлик яратилди.Шифокорлар малакасини оширишга алощида ащамият беряпмиз. Мунтазам ы=увлар ташкил этилмо=да. Ил\\ор тажрибалар ырганилмо=да.Профессор М. Х. Ва==осов томонидан мащорат дарслари ытказилди. Бу мутахассисларимиз билимларини оширди. Амалий кыникмалар мустащкамланди.Щамкасбимиз Бахтиёр Жабборов Щиндистондаги “Nanavati-Max Superspeciality Hospital” клиникасида малакасини ошириб =айтди. Яъни, икки ой давомида тажриба орттирди. Кыплаб операцияларда иштирок этди.У жигар, буйрак ва ичак трансплантацияси жараёнларида =атнашди. +имматли билимларга эга былди. Бу тажриба амалиётда =ылланилмо=да.2024 йилда 105 ыринга мылжалланган туманлараро перинатал марказ ташкил этилди. Марказ замонавий талабларга жавоб беради ва таркибида бир неча былимлар фаолият кырсатмо=да. Щомиладорлар патологияси ва ту\\ру= былимлари мавжуд. Ча=ало=лар реанимацияси щам ишлайди.Былимлар 23 турдаги замонавий ускуналар билан жищозлангани хавфсизликни таъминлайди. Даволаш сифати ошади.Акушер-гинекологлар фидойилик билан мещнат =илмо=да. Доялар ва щамширалар щам фаол. Уларнинг саъй-щаракатлари тащсинга лойи=.“Ишонч–2030” дастури доирасида янги ускуналар келтирилди. +он газ анализаторлари ишга туширилди. Мониторлар хизмат сифатини оширди.Интенсив фототерапия ускуналари ча=ало=лар саломатлиги учун хизмат =илмо=да. Замонавий аспираторлар =ылланилмо=да. Реанимация имкониятлари кенгайди.Муассасамизда беморлар учун =улай шароитлар яратилган. Озодалик ва тартиб таъминланган. Санитария талабларига =атъий риоя =илинади.Щар бир беморга индивидуал ёндашув асосида хизмат кырсатиляпти. Шифокорлар мещр билан муомала =илишмо=да. Беморлар ишончи мустащкамланмо=да.Ащоли билан очи= муло=отлар щам ытказиляпти. Сайёр =абуллар ташкил этилиб, профилактик ишлар кучайтирилган.Келгусида щам янги ускуналар харид =илишни режалаштирганмиз. Мутахассислар салощиятини ошириш, инфратузилмани ривожлантириш щам асосий ма=садларимиздандир.Шунингдек, тиббий хизмат турлари щам янада кенгайтирилади. Замонавий технологиялар жорий этилади. Хал=аро тажрибалар ырганилади.Хулоса =илиб айтганда, муассасамиз ащоли саломатлиги йылида самарали фаолият олиб бормо=да. Замонавий ускуналар ва малакали кадрлар мавжуд. Ил\\ор тажрибалар кенг =ылланилмо=да.Келгусида щам муассасамиз фаолиятини янада такомиллаштириш, ащолига кырсатилаётган тиббий хизматлар сифатини хал=аро стандартлар даражасига олиб чи=ишни ма=сад =илганмиз. Белгиланган вазифаларни амалга ошириш йылида барча имкониятлар сафарбар этилади.Лайло АЩМЕДОВА,Янги=ыр\\он туманитиббиёт бирлашмаси ращбари.ИШОНЧНИ О+ЛАШ — БУРЧИМИЗ““Замонавий тиббиёт муассасаларини барпо этяпмиз, сощада сунъий интеллектни жорий =иляпмиз, энг ил\\ор ускуналарни олиб келяпмиз.Бу ызгаришлар энг =уйибы\\ингача етиб бориши зарур. Энг мущими, щар бир тиббиёт ходимининг малакасини ошириш, замонавий билим ва кыникмалар билан таъминлашга эътибор =аратишимиз лозим. Шундагина щаракатларимиз натижа беради.Шавкат МИРЗИЁЕВ.


Namangan haqiqati 2026-yil 5-fevral | № 9 - 10 (20256) 15Таълим тизими жамият тара==иётининг асосий устунларидан бири щисобланади. Ёш авлоднинг билимли, тарбияли ва ватанпар вар былиб кам о л топиши айнан мактаб билан бо\\ли=дир. Шу боис щар бир таълим муассасаси олдида улкан масъулият туради.Косонсой туманидаги умумтаълим мактабимиз щам ушбу масъулиятни чу=ур англаган щолда фаолият олиб бормо=да. Бугунги кунда 402 нафар ы=увчи билим олаётган даргощимизда сифатли таълим устувор вазифа =илиб белгиланган. Барча ишлар ана шу ма=садга =аратилган.Мактабимизда 35 нафар малакали ы=итувчи мещнат =илмо=да. Улар ыз касбига сид=идилдан ёндашиб, таълим сифатини оширишга интилмо=да. Педагогик жамоамиз ыртасида ызаро щурмат устувордир.Устоз-шогирд анъаналари жам о а м и з д а мустащкам йылга =ыйилган. Тажрибали ы=итувчилар ёш мутахассисларга доимий ёрдам беришмо=да. Бу эса педагоглар салощиятининг ошишига хизмат =илмо=да.Дарс жараёнида фа=ат билим бериш билан чекланиб =олмай, ы=увчиларимизда одоб-ахло=, масъулият ва интизом щам шакллантирилади. Тарбия масаласи доимо эътибор марказимизда.Мактаб щаётида миллий =адриятларни тар\\иб этиш алощида ырин тутяпти. Урф-одат, анъана ва миллий \\оялар болалар онгига сингдириб борилмо=да. Бу уларнинг маънавий камолотига хизмат ы=увчил а р и м и з турли танлов ва олимпиадаларда фаол иштирок этишмо=да. Улар туман ва вилоят ми=ёсида муносиб натижаларга эришмо=далар. Бу щам жамоамиз учун катта фахрдир.Ытган ы=ув йилида ы=увчиларимиз инглиз тили, тарих, физика ва математика фанлари быйича совринли ыринларни =ылга киритишди. Бу самарали мещнатимиз самарасидир. Устозлар ва ы=увЩусанбой ЮСУПОВ,Косонсой туманидаги 48-мактаб директори.ЯНГИ ЫЗБЕКИСТОННИНГКЕЛАЖАК ЁШЛАРИ=илади.С ам а р а л и таълим натиж а с и д а чиларнинг щамжищатлиги натижа бермо=да.Айни=са, 11-синф ы=увчиси Мущаммадабдулло Зощиддиновнинг щу=у= фанидан туман олимпиадасида \\олиб былгани жамоамиз учун катта =увонч былди. Бу ёшларга намуна былиб хизмат =илади. Бундай юту=лар бош=аларни щам рущлантиради.Спорт сощасида щам ы=увчиларимиз фаол. Нигина Орифжонова ва Фотима Жыраеваларнинг бадиий гимнастика быйича муваффа=иятлари барчамизни =увонтирди. Со\\лом турмуш тарзига эътибор кучаймо=да.Хулоса =илиб айтганда, мактабимизда замонавий таълим, миллий тарбия ва юксак натижалар уй\\ун щолда ривожланмо=да. Барча ишлар келажак авлод камолотига =аратилган. Бугунги кунда мактабгача таълим тизими жамият тара==иётида мущим ырин тутмо=да. Чунки, инсон камолоти айнан болалик давридан бошланади.Шу маънода, Мингбуло= туманида жойлашган 9-ДМТТ ыз фаолиятини замон талаблари асосида йылга =ыйиб, болалар тарбиясига масъулият билан ёндашиб келмо=да.Ташкилотимизда щозирда 5 та гурущ фаолият юритиб, уларда 120 нафар болажон таълим-тарбия олмо=да. Щар бир гурущ ёш хусусиятларига мос равишда ташкил этилган.Гурущлардаги маш\\улотлар болаларнинг =изи=иш ва =обилиятларини инобатга олган щолда олиб бориляпти. Бу уларнинг билим олишга былган =изи=ишини оширмо=да.тыгарак фаолият кырсатмо=да.Ушбу тыгараклар ор=али болажонларнинг ижодий =обилият, муста=ил фикрлаш ва жамоада ишлаш кыникмалари ривожлантириляпти.Мактабгача таълим ташкилотимизда 30 нафар ходимдан иборат ащил жамоа фао л и я т юрит -мо=да. Жамоамизда щамжищатлик ва ызаро щурмат—устувор.Барча ходимлар умумий ма=сад — болаларни мактаб таълимига пухта тайёрлаш йылида бирлашган.Ташкилотимизда байрам ва маданий тадбирлар ота-оналар билан щамкорликда ташкил этилмо=да. Бу эса болаларнинг ижтимоий фаоллигини оширади.Ота-оналар билан мунтазам муло=от олиб борилиб, тарбия жараёнида щамкорлик йылга =ыйилган.Таълим муассасасининг моддий-техник базасини мустащкамлашга щам алощида эътибор =аратилмо=да. Янги жищозлар билан таъминлаш ишлари олиб борилмо=да.К е л г у с и д а таълим сифатини янада ошириш, янги лойищаларни жорий этиш режалаштирилган.Педагоглар ва болалар учун янада =улай мущит яратиш устувор вазифалардан бири былиб =олмо=да.Хулоса =илиб айтганда, Мингбуло= туманидаги 9-ДМТТ келажак авлодни щар томонлама етук, билимли ва ватанпарвар =илиб тарбиялаш йылида самарали фаолият олиб бормо=да.Биз келгусида щам болажонлар та=дирига масъулият билан ёндашиб, ёру\\ келажак пойдеворини мустащкамлаш йылида сид=идилдан хизмат =илишни давом эттирамиз.НАЖОТ — ТАЪЛИМДАМактабгача таълим жараёнлари “Илк =адам” давлат ы=ув дастури щамда давлат таълим стандартлари асосида олиб бориляпти.Щар бир маш\\улот болажонларнинг а=-лий, жисмоний, ижтимоий ва эмоционал ривожини таъминлашга =аратилган.Замонавий педагогик технологиялардан фойдаланиш таълим сифатини оширишда мущим ащамият касб этмо=да. Интерактив усуллар кенг =ылланилмо=да.Ташкилотимизда фаолият юритаётган тарбиячилар юксак салощиятга эга. Улар болажонларга мещр ва эътибор билан ёндашадилар.Щар бир болага индивидуал ёндашув асосида таълим бериш устувор вазифа щисобланади. Бу болаларнинг и=тидорини ривожлантиради.Тарбиячиларимиз доимий равишда ыз устида ишлаб, малакасини ошириб бормо=далар. Янги методикалар амалиётга жорий этилмо=да.Болаларнинг быш ва=тларини мазмунли ташкил этиш ма=садида ташкилотимизда 4 та Шарофат ТУР/УНОВА,Мингбуло= туманидаги9-ДМТТ директори.


16 2026-yil 5-fevral | №9-10 (20256) Namangan haqiqatiSPORT OLAMIDASahifani Oqilxon DADABOYEV tayyorladi.Мudofaaga ko‘maklashuvchi «Vatanparvar» tashkiloti viloyat kengashi tashabbusi bilan sportning pnevmatik quroldan o‘q otish turi bo‘yicha viloyat hokimi kubogining birinchi bosqichi o‘tkazildi. 2026-yilgi sport va ommaviy jismoniy tarbiya tadbirlari taqvim rejasi asosidagi mazkur musobaqa Namangan shahri o‘quv sport-texnika markazi qoshidagi «O‘q otish» majmuasida tashkil etildi. Unda viloyat shahar va tumanlari jamoalari tarkibida 110 nafar o‘g‘il-qiz ishtirok etdi. Qatnashchilar orasida jismoniy imkoniyati cheklangan to‘rt nafar parasportchining ham borligi e’tiborga molik.Musobaqaning turli yo‘nalishlari bo‘yicha o‘tkazilgan bellashuvlar natijasiga ko‘ra, eng yuqori natijani qayd etgan Namangan shahridagi 1-sonli o‘quvsport markazi jamoasi faxrli birinchi o‘rinni qo‘lga kiritdi. Viloyat texnik va amaliy sport turlari markazi ikkinchi o‘ringa sazovor bo‘ldi. Turnirning ilk bosqichida shijoatda qolishmagan yana bir jamoa – To‘raqo‘rg‘on tumani o‘quv sport-texnika markazi sportchilari kuchli uchlikdan joy oldilar.«Vatanparvar» tashkiloti viloyat kengashi raisi Ahmadjon A’loxo‘jayev kubokning ilk bosqichi g‘olib va sovrindorlariga faxriy yorliq, medal va esdalik sovg‘alarini topshirdi.Viloyat hokimi kubogi bahslari belgilangan reja asosida davom ettiriladi.Futbol bo‘yicha turli statistik ma’lumotlarni berishga ixtisoslashgan «Transfermarkt» portali Osiyo qit’asi bo‘yicha eng qimmat markaziy himoyachilar reytingini yangiladi.Mazkur tasnifga muvofiq, ushbu pozisiyada qit’amizning eng qimmat futbolchisi sifatida O‘zbekiston milliy terma jamoasi va Angliyaning «Manchester Siti» klubi a’zosi Abduqodir Husanov e’tirof etildi. Hamyurtimizning transfer bahosi 35 million yevroga baholangan. Ro‘yxatning ikkinchi satridan Janubiy koreyalik Kim Min Je egallagan bo‘lib, uning qiymati 25 million yevroga teng. Uchinchi pog‘onada qayd qilingan Yaponiya terma jamoasi vakili Xiroki Itoning transfer qiymati 18 million yevroni tashkil etmoqda.2025-yil dekabr oyi yakunlari bo‘yicha e’lon qilingan reytingda kuchli beshlikni Jey Idzes (10 million yevro) va yaponiyalik Suyoshi Vatanabe (10 million yevro) yakunlab berishgan.Shuningdek, Abduqodir Husanov nufuzli – «Manila Standard» nashri yil sarhisobi asosida Osiyo qit’asining eng kuchli besh nafar futbolchisidan iborat e’lon qilgan reytingidan ham joy oldi. Vatandoshimiz yaponiyalik Kaoru Mitoma, koreyalik Li Kan In, saudiyalik Salim Ad-Davsari va koreyalik Son Xyon Min bilan birgalikda qit’amizning eng kuchli va nomdor charm to‘p ustalari sifatida baholangan.Kuvayt davlatining Zahra shahrida o‘tkazilgan tennis bo‘yicha «M-15» toifasiga kiruvchi xalqaro turnir Namangan sport maktabi tarbiyalanuvchisi, xalqaro toifadagi sport ustasi Humoyun Sultonovning g‘alabasi bilan yakunlandi.Nufuzli musobaqada birinchi raqam ostida tasniflangan vatandoshimiz hal qiluvchi final uchrashuvida turnirning beshinchi raketkasi, shveysariyalik Luka Stayxelini katta ustunlik bilan mag‘lubiyatga uchratib, g‘oliblikni qo‘lga kiritdi. Hisob - 6/4, 6/2. Taqqoslash uchun qayd etish joizki, Humoyun final oldidan Xalqaro tennis federatsiyasi – «ATP» reytingida 581-o‘rinni, 25 yoshli Luka esa 749-pog‘onadan joy olgan edi. Bu raqobatchi tennischilarning o‘zaro o‘tkazgan ilk uchrashuvi bo‘ldi.Ayni kunlarda mamlakatimiz futbol klublari yangi mavsumga munosib hozirlik ko‘rish maqsadida chet el davlatlarida xalqaro yig‘inlarni olib borishmoqda. Jumladan, o‘tgan yili superligani 7-o‘rinda yakunlagan «Navbahor» jamoasi Turkiyada o‘quv-yig‘in mashg‘ulotlarini o‘tkazmoqda.Yig‘in davomida xorijning bir qator klublari bilan xalqaro o‘rtoqlik o‘yinlari tashkil etilmoqda. Ularda asosiy e’tibor natijaga emas, balki klubga jalb etilgan va sinovda bo‘lib turgan yangi futbolchilarni mahoratini sayqallashtirishga qaratilmoqda.«Lochinlar» dastlabki uchrashuvda Serbiya ligasi ishtirokchisi – Krushevasning «Nampredak» jamoasiga qarshi maydonga chiqib, yirik – 0:3 hisobida imkoniyatni boy berishdi. Qayd etish darkor, sinov o‘yinlarida futbolchilar jismoniy holatlarini tiklash uchun maydonga chiqishdi, shu boisdan ham bellashuv natijasi unchalik muhim ahamiyat kasb etmadi. Vakillarimiz keyingi o‘rtoqlik bahsida Kosovaning yetakchi sovrindor jamoalaridan biri «Malisheva» jamoasi bilan kuch sinashdilar. Ruslanbek Jiyanov va Anri Chichinadzening gollari evaziga hisobda oldinga chiqib olgan namanganlik futbolchilar o‘yin yakunida 2:3 hisobida imkoniyatni boy berishdi.Temur Kapadze shogirdlari yig‘in doirasidagi navbatdagi uchrashuvda Shimoliy Makedoniyaning «Pelister» jamoasining sinovidan o‘tishdi. O‘yinni «Lochinlar» 2:1 hisobida o‘z foydalariga hal qilishdi. Darvoqe, mazkur hisob tanaffusga qadar qayd etilishga ulgurdi. Ikkinchi bo‘limda esa darvozalarga boshqa gol urilmadi. «Navbahor»dan raqiblar darvozasini milliy terma jamoamiz a’zosi Ruslanbek Jiyanov va Saidazamat Mirsaidov ishg‘ol etdi. «Navbahor» Turkiyadagi birinchi o‘quv-mashg‘ulot yig‘inini 30 yanvarda tugatib, klub a’zolari qisqa muddatda yurtimizda hordiq chiqarishdi. Vakillarimiz kuni kecha qardosh yurtga yana uchib ketishdi. 18-fevralga qadar Turkiyaning Belek shahrida davom ettiriladigan navbatdagi yig‘in mobaynida «Navbahor»ga xalqaro o‘rtoqlik o‘yinlarida Rossiyaning «Rubin», «Baltika», Qozog‘istonning «Aktobe» va Gruziyaning «Dinamo» jamoalari raqiblik qilishadi.Mavsumlar oralig‘ida har qanday jamoa safida o‘zgarishlar yuz berishi tabiiy. Xorijiy yig‘indan oldin va tayyorgarlik davomida «Lochinlar» safiga Serbiyaning «Radnichki» klubidan Vanya Ilich, Rossiyaning «Orenburg» klubidan Anri Chichinadze, Toshkentning «Bunyodkor» jamoasidan Valijon Rahimov jalb etildi. Ular klub rahbariyati bilan shartnoma imzoladi. O‘tgan mavsumda «Lochinlar» sharafini himoya qilgan Azimjon Ahmedov, Komiljon Tojiddinov, Asadbek Jo‘raboyev kabi o‘yinchilar tark etishdi.Ma’lumot o‘rnida, O‘zbekiston milliy terma jamoasining Birlashgan Arab Amirliklarining Dubay shahrida o‘tkazilgan xalqaro yig‘inida «Navbahor»ning to‘rt vakili – darvozabon O‘tkir Yusupov, himoyachi Dilshod Komilov, yarim himoyachilar Quvondiq Ro‘ziyev va Abbos Gʻulomovlar ham ishtirok etishdi.ABDUQODIR HUSANOV — OSIYONING ENG QIMMAT HIMOYACHISIMERGANLAR HOKIM KUBOGI UCHUN BELLASHDIHUMOYUN – ZAHRA TURNIRI G‘OLIBI!«NAVBAHOR» TURKIYADA SHUG‘ULLANMOQDA


Namangan haqiqati 2026-yil 5-fevral | № 9 - 10 (20256) 17Она– «Онажоним» номли шеърингиз шундай юксак мукофотга лойи= кырилибди! Табриклаймиз,—деди мухбир шоирга.—Ташаккур! – ма\\рурланди ижодкор.Буни телевизордан томоша =илаётган онанинг шодликдан кызларига ёш келди. Ы\\ли машщур шоир былибди! Сынг “+ариялар уйи”даги чиро=лар ычирилди. Она ырнига чызилди.Сада=аЙигит шошиб келарди. Кызи йыл четида турган ёш болали тиланчи аёлга тушди. Боласи очликдан тамшаниб, йигитга мылтираб бо=ди. Йигит тыхтаб =олди. Чынтагидаги \\ижим пулни шундо= олди-да, болачанинг кир =ылларига тутди.Та\\ин йылида давом этди, аммо =аерга боришни билмасди. Бу пул унинг дори олиш учун уйидан олиб чи==ан сынгги пули эди...Ёл\\излик“Ер юзидаги сынгги одамзод хонада ёл\\из ытирибди. Шу пайт кимдир эшикни та=иллатди...”.ДуоОна жангга кузатаётган ы\\- лини бошинг тошдан былсин, деб дуо =илди.Щайкалтарошлар =ащрамоннинг щайкалини ноёб тошдан ишлашга келишиб олишди!+исматУ =абристондан =ыр==ани учун ыша ё==а умр быйи =адам =ыймади. Отаси ылганда щам, онаси ылганда щам, хотини ылганда щам бормади. Аммо уни одамлар барибир элтиб ташлашди.Автощалокатдан сынг...– Мени кечир, ы\\лим... Ыша куни тезликни оширганимдан афсусдаман.Жажжи =абрдан садо былмади.Ширин тушУ беш яшар болакайни кытариб, бо\\чага олиб борди. Кетаётганда =ылини силтаб \"дада, менга ызингизникига ыхшаган катта машина олиб =ыйинг\",– деди-ю бо\\-ча опасининг =ылидан тутганича ичкарига кириб кетди. Эркак нимтабассум ила «Болалар дунёси» деб ёзилган дыконга кирар экан, турфа хил ыйинчо=лардан кызлари =амашиб кетди. +айси бирини танлашни билмай айланиб-айланиб, бир режани кынглига тукканича дыконни тарк этди....Тонг отди. Эркак уй\\онди. Тушидаги манзаралар жонланиб, хырсиниб =ыйди. У бепушт эди....+ыр=ув– Энди ухла, тойчо\\им, – она шундай деб, чиро=ни ычирди.– Ойи! Ычирманг, илтимос. +орон\\уликдан жуда =ыр=аман! – деди кызлари ожиз болакай.Кечикиш– Щеч гул бермайсиз... – маъюскулди аёли. – Тыйимизда берганман-ку!–щазилга олди эркак. – Шунгаям ын йил былибди-я...– Щали сенга кып гул бераман. Щаётимиз олдинда...Аммо щар куни гулбозордан ытаркан, эркак ыйларди: “бирор кун албатта, гул оламан!”....Ваъдасини бажариб, нищоят гулдаста олди. Уни аёлининг =абрига =ыйди.У менинг щаётимОпамнинг кызи кыкарган. Бу гал щам эшикка уриб олибди. Онам: – Былди, у кунда билан ажрашасан. Опам: – Йы=, у эшик – менинг щаётим.ДыстУни тушунадиган биргина дардкаш дысти бор эди. Мактабда камситишганда щам, щаммадек эмаслигидан =ийналиб жонига =асд =илмо=чи былганда щам, щаттоки, институтга кириб бедор кечалар дарс тайёрлаб юрган кезларида щам, фа=ат ыша дардкаши сущбатлашарди. Мана бугун у етук мутахассисга айланиб, ыз ишидаги илк маошини олиб, биринчи былиб ыша дыстини йы=лаб келиб ма=танди.Сущбати якунида эса \"Сен энг яхши дыстимсан\" деб, ыз аксини кырсатиб турган тошойнадан аста узо=лашди...Касал келин– Ойижон, ынг томоним о\\рияпти,– деди келин.– Щеч нарса =илмайди. Сигирларга =аранг, кам щаракатликдан щаммаси,– деди =айнона.– Ойи, негадир бошим айланиб кетяпти. Шифокорга учрашсакмикан,– деди келин.– Жуда нозиксиз-да. Биз ёшлигимизда касал былиш нималигини билмасдик, туринг, хамир Обры– Обрыйимга путур етказадиган бирор иш =илмаларинг!– эркак ы\\илларига ды= урганча, кеча мастликда ари==а йи=илиб лой теккан шимини =о=а-=о=а нари кетди.От =андай юради?Ыйинчо= сотувчиси янги олиб келинган ыйинчо=ларини расталарга бирин-кетин тахлар экан, дыконга лыли боласини кирганини сезмай щам =олди. Лыли бола ерда сочилиб ётган янги ыйинчо=лар орасидан шахматни олиб, ыйнай бошлади. – Шахмат ыйнашни биласанми?– Биламан! Кутилмаган жавобдан кейин дыкондор ызини кулгудан тиёлмади: – +ыйсангчи...– Биламан,– деди лыли бола =оринг,– деди =айнона. Келин жигар циррозига чалинган экан. Хасталик авж олиб, ногирон былиб =олди.– Ёл\\из ы\\лим ногирон хотин бо=иб ытиб кетадими? Бош=ага уйлантираман!– деди =айнона.ЩасадЙигит ногирон эди. Расо =изни севиб =олди. Унга эришиш имконсиз. Аммо мыъжиза содир былди. +аршисида пайдо былган Щизрни кыриб йигит шошиб=олди. – Мущаббатингга етасан, бытам. Тила тилагингни! Щизр йигитдан «оё=ларим юриб кетсин», деган истакни кутганди. Биро= унинг тилидан:– Суйганим щам юролмай =олсин,—деган сызлар учди...Сынгги учрашув– Бугун охирги учрашувимиз,—деди =из кызлари =увнаб.– Ща,– деди йигит щам унинг =ылини мащкам си=аркан.– Энди бош=а учрашмаймиз, доим бирга быламиз. Эртага тыйимиз...дадиллик билан.– Хып, билсанг сенга савол: от =андай юради? Лыли бола ыйланмасдан жавоб берди: Тиги-диг, тиги-диг...Номсиз щикояЭшик =ын\\иро\\и чалинди. Лайли эшикни очди ва маст эркакни кырди:– Жоним, мен...– Йы=ол! Лайли эшикни ёпмо=чи былди, у ё=асига чанг солди. Кыйлак шириллаб йиртилди. – Кет! Эрим келса ыласан. Йы=ол деяпман! Жувон уни итариб юборди. Кейин яна =ын\\иро= чалинди. – Ышамикан?! – Боши ёрилган,– эри бояги эркакни ичкарига суяб кирди. – +он кетаяпти, ёрдам бермасак былмайди. Зинадан йи=илганга ыхшайди.Та=дир йыллариИрода ЩАМИДУЛЛАЕВАтайёрлади.


18 2026-yil 5-fevral | № 9 - 10 (20256) Namangan haqiqatiСаломатлик сирлариМуз=аймо=да кып ми=-дордаги кальций (кунлик норманинг 20-30 фоизи), шунингдек, суяк метаболизмини тартибга солишда иштирок этадиган, суяклар ва тишларнинг мустащкамланишига щисса =ышадиган калий щамда фосфор мавжуд. Бундан таш=ари, ушбу таомда А, Е, Б гурущлари, магний ва натрий витаминлари бор. Муз=аймо= — асаб тизимини тинчлантирадиган Л—триптофан манбаи щамдир.Щатто спорт турлари щам ытирадиган турмуш тарзи билан бо\\ли= былган ылим хавфини камайтирмайди. Бу билан столда кунига камида 10-12 соат сарфлаш ща=ида гап кетмо=да. Агар сиз узо= умр кыришни истасангиз, щар ярим соатда стулдан туриб, щаракатлар =илишингиз керак былади.Мерфи =онуни — бирор нарсадан =анчалик =ыр=сангиз, унинг содир былиш эщтимоли шунчалик ю=ори былади.Кидлин =онуни — агар сиз муаммони ани=лай олсангиз, демак муаммо алла=ачон ярим щал =илинган.Гильберт =онуни — ишдаги энг катта муаммо — щеч ким сизга нима =илиш кераклигини айтмайди.Фолькленд =онуни — =арор =абул =илишингиз шарт былмаганда, уни =абул =илманг.✅ Йи\\и стрессни бартараф =илади.✅ +он босимини меъёрлаштиради.✅ Ызликни англашга ёрдам беради.✅ О\\ри=ни камайтиради.✅ Гормонлар меъёрлашади ва кайфият яхшиланади.Яшил пиёз А витаминига бой, бу айни=са кызлар учун фойдали. У шох пардани мустащкамлайди ва кыриш пигментининг меъёрий даражасини са=лайди.Яшил пиёз таркибида лютеин ва бош=а антиоксидант таъсирга эга табиий пигментлар мавжуд. Улар кыз щужайраларини эркин радикалларнинг ш и к а с т л а н иш ид а н щимоя =илади ва ёшга бо\\ли= кыз касалликлари -нинг ривожланишига тыс=инлик=илади.Ширинликни истеъмол =илгандан кейин 6-7 соат ичида тананинг иммунитет тизими 17 маротаба пасаяди.Гап шундаки, кимёвий таркиби ва хоссалари быйича шакар С витаминига ыхшайди. С витамини эса иммунитетни кучайтирувчи воситадир. Ушбу моддаларнинг кимёвий таркибининг ыхшашлиги туфайли тана уларни шакарни кып истеъмол =илиш билан аралаштириши мумкин.Иммун тизимининг щужайралари C витамини билан ози=ланади, лекин улар хато =илиб, шакарни ызлаштириши мумкин, чунки кимёвий тузилиши быйича у аскорбин кислота билан бир хил. Аммо у щужайрага кирганда, глюкоза ва фруктоза бирикмаси уни ичкаридан дарщол йы= =илади, бу эса иммунитетни пасайтиради. Шу сабабли касаллик даврида ширин аралашмалар ва сироплардан истеъмол =илиш тавсия этилмайди.Нок вазн йы=отмо=чи былганлар учун ажойиб танловдир. У паст калорияли ва тыйинганликни таъминлайдиган толага бой. Бундан таш=ари, нокда витамин C ва бош=а антиоксидантлар мавжуд. Улар иммунитет тизимини мустащкамлайди ва терининг со\\лом былишига ёрдам беради.МУЗ+АЙМО+ ФОЙДАЛИМИ?ЩАЁТНИНГ ТЫРТ +ОНУНИЙИ/ЛАШ—ФОЙДАЛИНасимжон ЮНУСОВ тайёрлади.ИНСОННИ ПСИХОПАТГА АЙЛАНТИРАДИШИРИНЛИК ИММУНИТЕТНИ ТУШИРАДИКЫКПИЁЗКЫЗЛАРУЧУН...КЫП ЫТИРИБ ИШЛАШ ЫЛИМЩАВФИНИ ОШИРАДИНОК ОЗИШГА ЁРДАМ БЕРАДИКЕЧ+УРУН ЧОЙ ИЧИШ САЛОМАТЛИККА ЗИЁН 400 минг киши иштирок этган тад=и=от натижаларига кыра, ультра =айта ишланган мащсулотларни (фастфуд, снеклар, газли ичимликлар, ширинликлар) мунтазам истеъмол =илиш депрессия, СДВГ (ди==ат етишмаслиги ва гиперактивлик синдроми) щамда эмоцияларни назорат =илишнинг ёмонлашиши билан бо\\ли= экани ани=ланган.Шунингдек, спорт ёки бош=а жисмоний фаоллик щам бу зарарни =оплай олмайди. Носо\\лом ози=-ов=ат барибир рущий саломатликка салбий таъсир кырсатади.«КОЛА» ВА ЧИПС Мутахассисларнинг таъкидлашича, чой янги дамлангандагина саломатлик учун фойдали. Бунда чойнинг таъми ва хушбыйлиги яхширо= намоён былади.Агар у бир неча соат давомида очи= щавода =олса, унда кислород таъсирида бактериялар ва зарарли бирикмалар щосил была бошлайди. Чой юзаси зич =орон\\и плёнкага ыхшайди, ундан пиёлада =оплама =олади. Ушбу моддалар ош=озон-ичак трактининг органларига, асосан, жигарга энг щалокатли таъсир кырсатади.Бир кун туриб =олган чойни истеъмол =илишни японлар “илон ча=ишдан щам ёмонро=” щисоблашади, хитойликлар эса уни защар билан тенг дея бащолашади.


Namangan haqiqati 2026-yil 5-fevral | №9-10 (20256) 19Ҳурматли муштарийлар ва газетамиз ўқувчилари!Сизларга янада қулайлик яратиш мақсадида таҳририятимизнинг расмий @GazetabilanMuloqotBot Telegram-боти ишга туширилди.Ушбу бот орқали сиз қуйидаги имкониятлардан фойдаланишингиз мумкин:▪️ газетамизнинг электрон сонларидан тезкор хабардор бўлиш;▪️ газета электрон ва босма архивидан фойдаланиш;▪️ мақола, сурат ва хабарлар юбориш;▪️ эълон ва табриклар бериш; ▪️ мурожаатлар йўллаш. Марҳамат, ботга кириб қулайликлардан баҳраманд бўлинг. @GazetabilanMuloqotBot — Сиз билан янада яқинроқ!ДИ++АТ, ЯНГИЛИК: «НАМАНГАН ЩА+И+АТИ» ГАЗЕТАСИНИНГ TELEGRAM-БОТИ ИШГА ТУШДИ«НАМАНГАН ЩА+И+АТИ» ГАЗЕТАСИ ТАЩРИРИЯТИ +ОШИДАГИ БОСМАХОНА ЎЗ ХИЗМАТЛАРИНИ ТАКЛИФ +ИЛАДИ:— қоғоз кесиш;— бланка ва ҳужжатлар чоп этиш;— иш дафтарчалари тайёрлаш ва муқовалаш хизматлари.Ҳужжатларингизга сифатли ишлов керакми?Буюртмани кечиктирманг — бизга мурожаат қилинг!Биз тайёрмиз!Мурожаат учун телефонлар: (90) 797-11-03, (99) 515-09-11.Сифатли хизмат — муносиб нарх — ишончли ҳамкор!«Наманган Агросервис МТП» МЧЖ таъсисчиларининг навбатдан ташқари умумий йиғилиши 2026 йил 2 март куни соат 10.00да Наманган шаҳар, Давлатобод тумани, Янги тонг МФЙ, 5-«А», Қўқумбой кўчаси, 41-«А» уйда ўтказилади. Кун тартибида қуйидаги масалалар кўриб чиқилади:1. «Наманган Агросервис МТП» МЧЖ таъсисчиларнинг навбатдан ташқари умумий йиғилиши регламентини тасдиқлаш.2. «Наманган Агросервис МТП» МЧЖ таъсис шартномаси ва уставига ўзгартириш киритиш.3. Жамият фаолияти билан боғлиқ бошқа масалалар.Тел: (99) 229-03-70; (93) 944-97-25, телеграм: (97) 277-03-70.ИНН: 200047212.Тугатиш комиссияси гуруҳи.NAMANGAN SHAHRIDA ILK BOR: «BOG‘CHA MUDIRALARINING I FORUMI»«Chinor» nashriyoti Namangan viloyatidagi barcha davlat va xususiy maktabgacha ta’lim tashkilotlari rahbarlarini (mudiralarni) katta tantanali tadbirga taklif etadi.Ushbu nufuzli forum doirasida:taqdimot: bog‘cha yoshidagi bolalarda mantiq, kreativ fikrlash, matematik va alifbo savodxonligini oshirishga qaratilgan eng so‘nggi metodik qo‘llanma va kitoblar namoyishi;muloqot: sohadagi yangiliklar va ta’lim sifatini oshirish bo‘yicha fikr almashish;madaniy hordiq: ishtirokchilar uchun maxsus tayyorlangan katta konsert dasturi bo‘lib o‘tadi.Bu — zamonaviy rahbarlar uchun yangi imkoniyatlar maydoni!Sana: 13-fevral. Manzil: Namangan viloyati «Madaniyat markazi».2026-yil uchun «Namangan haqiqati»ga pochta, matbuot tarqatuvchi va tahririyat orqali obuna bo‘lgansiz-u ularni vaqtida yetkazib berishda muammolar tug‘ilgan taqdirda tahririyatning quyidagi «Ishonch telefonlari»ga murojaat etishingizni so‘raymiz: GAZETA KECHIKSA, BIZNI OGOHLANTIRING (69) 227-91-19, (69) 227-91-25, (90) 797-11-03.«NAMANGAN HAQIQATI» E’LONLAR BO‘LIMI –(69) 227-91-19.Наманган вилояти «Ватанпарвар» ташкилоти Мингбулоқ тумани ўқув спорт-техника клуби томонидан 2023 йилда «ВС» тоифали ҳайдовчиларни тайёрлаш курсида ўқиган Худайқулов Жавохир Баходир ўғлига берилган 16 АА 431380 рақамли битирув гувоҳномаси йўқолганлиги БИЛДИРИЛАДИ.* * *Наманган вилояти солиқ бошқармаси томонидан ходимга 20.07.2024 йилда берилган, амал қилиш муддати 19. 07. 2026 йилга қадар бўлган, NA 6301 рақамли хизмат гувоҳномаси ходим томонидан эҳтиётсизлик оқибатида йўқотилганлиги БИЛДИРИЛАДИ.Мурожааат учун (69) 227-91-96, (69) 227-93-23 рақамларига телефон қилишлари маълум қилинади. Ёки Наманган шаҳар, «Марғилон» кўчаси, 14-уйда жойлашган бошқарманинг маъмурий биноси 1-қавати, 7-хонасига топширишингиз сўралади. БИЛДИРИШЛАРЭЪЛОНЛАР«НАМАНГАН АГРОСЕРВИС МТП» МЧЖНИНГ БАРЧА ТАЪСИСЧИЛАРИ ДИ++АТИГА!NAMANGAN VILOYATI MAKTABGACHA TA’LIM TASHKILOTLARI RAHBARLARI DIQQATIGA!


20 2026-yil 5-fevral | №9-10 (20256) Namangan haqiqatiPrezidentning joriy yil 19-yanvardagi tegishli qaroriga ko’ra, 2026-yil 1-maydan eksperiment tariqasida Toshkent, Samarqand va Farg’ona viloyatlari hamda Qoraqalpog’iston Respublikasida 1 tadan tuman (shahar) migratsiya va personallashtirish bo’linmalarida o’ziga o’zi xizmat ko’rsatish imkoniyati yaratilgan, sun’iy intellekt asosidagi «Aqlli» migratsiya shoxobchalari tashkil etiladi. Bunda:- dastlabki bosqichda «Aqlli» migratsiya shoxobchalarida belgilangan davlat xizmatlari ko’rsatiladi;- ichki ishlar vazirligi tomonidan o’ziga o’zi ko’rsatiladigan xizmatlar turlari kengaytirib boriladi.2026-yil 1-maydan Migratsiya va personallashtirish departamenti va uning hududiy boshqarmalariga O’zbekistonga elektron kirish vizasi asosida kirib kelgan chet el fuqarolari va fuqaroligi bo’lmagan shaxslarning elektron vizalari amal qilish muddatini 1 marotaba 30 kungacha uzaytirish huquqi beriladi.Chet el fuqarolariga O’zbekiston hududida mehnat faoliyatini amalga oshirish huquqini beradigan tasdiqnomani rasmiylashtirish vakolati Departament va uning hududiy boshqarmalariga ham beriladi.2026-yil 1-sentyabrdan talabalar yotoqxonasiga joylashish bo’yicha shartnoma tuzish bilan bir vaqtda talabalarni turgan joyi bo’yicha ro’yxatga olishning kompozit tartibi joriy etiladi.Feruza UMATALIYEVA, Namangan shahar FHDY bo‘limi mudiri.HAMKORLIKDA – TADBIR« HARBIY QISMDABosh muharrir:Xurshid FAYZIYEV.Ijodiy bo‘lim: Iskandar G‘ozixo‘jayev –(69) 227-91-25,(91) 281-90-10.Moliya-iqtisod va obuna bo‘limi: Dostonbek Sobirov –(69) 227-91-25,(90) 797-11-03.Mas’ul kotib: Ilhomjon Jumanazarov.Muassis: Namangan viloyati hokimligiTELEFONLAR: Qabulxona: (69) 227-89-43.E’lonlar bo‘limi: (69) 227-91-19. Hisobxona: (69) 227-98-31.MARKETING BO‘LIMI: Anvar Ahmedov – (69) 227-90-10,(93) 798-68-66.Iroda Hamidullayeva –(94) 769-00-07. Nilufar Toshqo‘ziyeva –(93) 264-81-77. Nazokat Aliyeva –(93) 818-77-37.Viloyat matbuot va axborot boshqarmasida 2006-yil 22-dekabrda 08-0001 raqam bilan ro‘yxatdan o‘tkazilgan. Navbatchi: Muhiddin Mag‘zumov.Musahhih: Nasimjon Yunusov. Sahifalovchi-dizaynerlar:Abduqahhor Yuliboyev.Doniyor G‘ofurjonov.Tahririyatga 14 shrift, 1,5 intervalda 5 qog‘ozdan ortiq (shuningdek qo‘lyozmalar ham) maqolalar qabul qilinmaydi. Topshirilgan materiallar egasiga qaytarilmaydi.«Zakovat nashriyot uyi» MCHJ bosmaxonasida ofset usulida 10472 nusxada chop etildi.Qog‘oz bichimi – A-3. Hajmi – 5 bosma taboq. Korxona manzili: Kosonsoy shahri, Chorbog‘ ko‘chasi 17-uy.Buyurtma: Bosishga topshirish vaqti: 17.00 Topshirildi: 21.00 R – belgisi bilan tijoriy maqolalar beriladi.Tahririyat manzili: 160108. Namangan shahri, Navoiy ko‘chasi, 36-uy.Indeks: 5000.ISSN: 2091-5853Sotuvdagi bahosi: 10.000 so‘mChust tumanida joylashgan DXX Chegara qo‘shinlariga qarashli harbiy qism hamda 17-maktab o‘quvchilari hamkorligida «Vatan muqaddas, uni himoya qilish sharafli burchdir!» shiori ostida vatanparvarlik tadbiri bo‘lib o‘tdi. Unda harbiy xizmatchilar va xizmat iti yo‘riqchilari tomonidan harbiy texnikalar, qurol-aslahalar, xizmat iti chiqishlari, shuningdek, qo‘l jangi sahna ko‘rinishlari namoyish etildi. Maktab o‘quvchilari tayyorlagan Vatanni madh etuvchi kuy-qo‘shiqlar, go‘zal raqslar, sahna ko‘rinishlari davraga o‘zgacha fayz bag‘ishladi. Ayniqsa, harbiylarimizning ko‘rgazmali chiqishlari, qo‘l jangi sahnalari yoshlarda shijoat, harbiylik kasbiga mehr uyg‘otdi. Asror AHMEDOV,harbiy xizmatchi, katta leytenant. Kuni kecha Adliya vazirligi «Markaziy bank» bilan birgalikda kredit va to‘lov tashkilotlari, to‘lov tizimi operatorlari tomonidan jismoniy shaxslarga masofadan moliyaviy xizmatlar ko‘rsatishda axborot xavfsizligi va kiberxavfsizlikni ta’minlash hamda frod holatlarining oldini olish bo‘yicha minimal talablar to‘g‘risidagi nizomni davlat ro‘yxatidan o‘tkazdi. Nizomga ko‘ra, kredit tashkilotlari mijozlar onlayn firibgarlik holatlari bo‘yicha zudlik bilan murojaat qilishi uchun bank kartasining orqa tomonida 24 soat ishlaydigan (24/7) aloqa raqamini joylashtiradi. Bank kartasi rasmiylashtirilganda yoki boshqa moliyaviy xizmatlar ko‘rsatilganda tuziladigan shartnomalar va ommaviy ofertalarda quyidagilar aniq belgilanishi shart: - foydalanuvchiga firibgarlik belgilari aniqlanganligi to‘g‘risida ma’lumot berilishi; - foydalanuvchi qurilmasi yo‘qolganini yoki unga begona shaxslar tomonidan nazorat o‘rnatilganini bilgan zahoti, kechiktirmasdan, ammo 1 kundan kech bo‘lmagan muddatda bank yoki to‘lov tashkilotini xabardor qilishi; - foydalanuvchi o‘z roziligisiz amalga oshirilgan operatsiyani aniqlaganidan so‘ng 1 kun ichida bu haqda kredit yoki to‘lov tashkilotiga ma’lum qilishi. Foydalanuvchi SMS-xabarnoma xizmatiga ulangan telefon raqamini o‘zgartirgan taqdirda kredit va to‘lov tashkiloti uning avvalgi telefon raqamiga xizmatning o‘chirilganligi va yangi telefon raqamiga xizmatning ulanganligi haqida SMS-xabarnoma orqali xabar beradi. Muhriddin RAHIMOV, Pop tumani adliya bo’limi bosh maslahatchisi.Qonunchilikka ko‘ra, tibbiyot va farmatsevtika xodimlari fuqarolarga shoshilinch tibbiy yordam ko‘rsatishlari shart. Hayoti yoki sog‘lig‘i uchun xavfli holatda bo‘lgan shaxsga shoshilinch va (yoki) kechiktirib bo‘lmaydigan tibbiy yordam ko‘rsatishni asossiz ravishda rad etish: - fuqarolarga BHMning 3 baravaridan 5 baravarigacha (1 mln. 236 ming so‘mdan 2 mln. 060 ming so‘mgacha); - mansabdor shaxslarga 5 baravaridan 10 baravarigacha (2 mln. 060 ming so‘mdan 4 mln. 120 ming so‘mgacha) miqdorda jarima solishga sabab bo‘ladi. Akmaljon QODIROV, Mingbuloq tumani adliya bo’limi boshlig’i.JAVOBI IZLANGAN SAVOLLARSHOSHILINCH TIBBIY YORDAM KO’RSATISH SHART«AQLLI» MIGRATSIYA SHOXOBCHALARIPENSIYAGA QANDAY CHIQSAM BO‘LADI?ONLAYN MOLIYAVIY XIZMATLAR ENDI YANADA XAVFSIZ– Mehnat daftarcham ma’lum sabablarga ko‘ra yo‘qolgan. Men qanday pensiyaga chiqsam bo‘ladi?M. SOLIYEVA, To‘raqo‘rg‘on tumani.– Mehnat daftarchasi yoki elektron mehnat daftarchasi mehnat stajini tasdiqlovchi asosiy hujjat hisoblanadi.2005-yil 1-yanvardan avvalgi davrlar uchun mehnat staji shaxsning mehnat daftarchasidagi mavjud yozuvlar asosida, tasdiqlovchi hujjatlar talab etilmasdan belgilanadi.Mehnat daftarchasi mavjud bo‘lmaganda, shuningdek, mehnat daftarchasida zarur yozuvlar bo‘lmagan yoki mehnat faoliyati davrlari to‘g‘risida noto‘g‘ri va noaniq yozuvlar mavjud bo‘lgan hollarda ish stajini tasdiqlash uchun: - ma’lumotnomalar;- buyruqlardan ko‘chirmalar;- shaxsiy hisobvaraqlar va ish haqi berish uchun qaydnomalar;- mehnat shartnomalari;- arxiv ma’lumotnomalari va mehnat faoliyati davrlari to‘g‘risidagi ma’lumotlar mavjud bo‘lgan boshqa hujjatlar qabul qilinadi.Shuningdek, mehnat faoliyati davri to‘g‘risidagi ma’lumotlar sud tartibida guvohlar ko‘rsatmalariga asosan ham hisobga olinishi mumkin.Savolga Byudjetdan tashqari pensiya jamg‘armasi To‘raqo‘rg‘on tumani bo‘limi bosh mutaxassisi Baxtiyor AHMEDOV javob berdi.


Click to View FlipBook Version