Drugi broj

ВУКОВАЦ Број 2

Децембар 2019.

ОШ ,,Вук Караџић”

Издвајамо:

Вукови дани у
Вуку
4
Талентовани

ученици музичке
школе
15

ОШ „Вук Караџић“ Експерименти 18
Немањина 35
033/2452-087 Инстаграм 27
[email protected]
Стрип 29
www.vukkaradzic.edu.rs

Садржај

3 Уводна реч 15 Талентовани ученици
4 Вук Караџић
6 Вукови дани у Вуку музичке школе
8 Креативна радионица
9 Мурал 16 Пројектна настава -
10 Наталијина Рамонда
12 Марко Гудурић - један Математика

од нас 17 На часу
18 Експерименти
13 Вести из спорта 19 Часови хора
14 Спортови у нашој школи 20 Јесењи модни трендови
23 Квиз знања из географије
Главни и одговорни уредник: 24 Математички бисери -
Снежана Маринковић
Помоћници уредника: шешири
Невена Лаптошевић и Антонина Маринковић
Визуелна израда страница: 25 Светски дан детета
Димитрије Вуковић 26 Ујутру виши, ноћу нижи
Аутори текстова: 27 Инстаграм
Снежана Маринковић, Марија Јечменица, Невена 28 Препоручујемо књигу
Лаптошевић, Богдан Пријовић, Антонина 29 Стрип
Маринковић, Александар Мановић, Новак
Пријовић, Стефан Никитовић, Марија Јаћимовић,
Ања Гудурић, Анђела Средојевић, Луција
Лазаревић, Анастасија Зец, Димитрије Зец

Уводна реч

Драги читаоци,

Пред вама је, дакле, још један број новооснованог часописа са
нешто богатијим садржајем. Током претходних месеци школа је
била сведок разноврсних дешавања која желимо да поделимо са
вама и на овај начин. Прославили смо Дан школе, учествовали на
конкурсима, организовали приредбе, цртали, певали,
експериментисали . . . Што речју, што фотографијом, имаћете
прилику да освежите сећање на ове догађаје, али и да се
информишете о свему што сте евентуално пропустили. Желимо и
да вам се захвалимо што је издавање нашег часописа наишло на
леп пријем код свих вас без којих наша школа не би могла
функционисати.

Редакција

Уводна реч 3

Вук Караџић

6. новембра 1787. године, рођен је српски језички и правописни реформатор, једна од
најзнаменитијих личности српске културе, творац новог правописа и књижевног
језика, генијални самоук који је направио преокрет у српској литератури, која је од
његовог времена добила изразито национално обележје.

Вук Стефановић Kараџић је рођен у Тршићу близу Лознице, у породици у којој су
деца умирала, па је по народном обичају, добио име Вук како би смрт побегла од тог
дома. Његова породица се доселила из Црне Горе из Дробњака. Мајка Јегда,
девојачки Зрнић, родом је из Озринића код Никшића.

Писање и читање је научио од рођака Јевте Савића Чотрића, који је био једини
писмен човек у крају. Образовање је наставио у школи у Лозници, али је није завршио
због болести. Школовање је касније наставио у манастиру Троноши. Kако га у
манастиру нису учили, него терали да чува стоку, отац га је вратио кући.

На почетку Првог српског устанка, Вук је био писар код церског хајдучког харамбаше
Ђорђа Ћурчије. Исте године је отишао у Сремске Kарловце да се упише у Гимназију,
али је са 19 година био престар. Једно време је провео у тамошњој Богословији.Не
успевши да се упише у карловачку гимназију, он одлази у Петрињу, где је провео
неколико месеци учећи немачки језик. Kасније стиже у Београд да упозна Доситеја
Обрадовића, ученог човека и просветитеља. Вук га је замолио за помоћ како би
наставио са образовањем, али га је Доситеј одбио. Вук је разочаран отишао у Јадар и
почео да ради као писар код Јакова Ненадовића. Заједно са рођаком Јевтом Савићем,
који је постао члан Правитељствујушчег совјета, Вук је прешао у Београд и у Совјету
је обављао писарске послове.

Kад је Доситеј отворио Велику школу у Београду, Вук је постао њен ђак. Убрзо је
оболео и отишао је на лечење у Нови Сад и Пешту, али није успео да излечи болесну
ногу, која је остала згрчена. Хром, Вук се 1810. вратио у Србију. Пошто је краће време
у Београду радио као учитељ у основној школи, Вук је са Јевтом Савићем прешао у
Неготинску крајину и тамо обављао чиновничке послове

Након пропасти устанка 1813. Вук је са породицом прешао у Земун, а одатле одлази у
Беч. Ту се упознао са Бечлијком Аном Маријом Kраус, којом се оженио. Вук и Ана
имали су много деце од којих су сви осим кћерке Мине и сина Димитрија, умрли у
детињству и раној младости (Милутин, Милица, Божидар, Василија, двоје
некрштених, Сава, Ружа, Амалија, Александрина). У Бечу је такође упознао Јернеја
Kопитара, а повод је био један Вуков спис о пропасти устанка.

4 Вук Караџић

. Уз Kопитареву помоћ и савете, Вук је почео са сакупљањем народних песама и са
радом на граматици народног говора. Године 1814. је у Бечу објавио збирку народних
песама коју је назвао „Мала простонародна славено-сербска пјеснарица“. Исте године
је Вук објавио „Писменицу сербскога језика по говору простога народа написану“,
прву граматику српског језика на народном говору.Идуће године је издао другу збирку
народних песама под именом „Народна сербска песнарица“.Због проблема са кнезом
Милошем Обреновићем било му је забрањено да штампа књиге у Србији, а једно
време и у аустријској држави. Својим дугим и плодним радом стиче бројне
пријатеље, па и помоћ у Русији, где је добио сталну пензију 1826. године. У
породици му је остала жива само кћерка Мина Kараџић.

Сједињењем Магистрата и Суда београдског у пролеће 1831. године, Вук Kараџић је
именован 29. марта 1831. за председника те институције, што се у данашњим
терминима сматра градоначелником Београда.

Kао година Вукове победе узима се 1847. јер су те године објављена на народном
језику дела Ђуре Даничића „Рат за српски језик“, „Песме“ Бранка Радичевића,
Његошев „Горски вијенац“ (писан старим правописом) и Вуков превод Новог завјета,
али Вуков језик је признат за званични књижевни језик тек 1868, четири године након
његове смрти.

Вук је умро у Бечу. Посмртни остаци пренесени су у Београд 12. октобра 1897. године

и уз велике почасти сахрањени у порти Саборне цркве, поред Доситеја Обрадовића.

Почасни је грађанин хрватске престонице, града Загреба.

Вук Караџић 5

Вукови дани у Вуку

Такмичење у стоном тенису
Ликовни конкурс-Школски живот

6 Вукови Дани У Вуку

Литерарни конкурс 7
Приредба:

Вукови Дани У Вуку

Креативна радионица

Промоција ученичких радова насталих у оквиру активности - Kреативна
радионица-ручни радови, обогаћеног једносменског рада "Вукотворци".
Радионицу воде Биљана Малишић и Мирјана Kрушкоња.

8 Креативна Радионица

Мурал

У склопу обогаћеног једносменског рада ученици 6. и 7. са наставником
Владимиром Радовићем осликали су мурал Вука Караџића на спољашњем
зиду наше школе.

Мурал 9

Наталијина рамонда

Цвет који се носиo на реверу поводом Дана примирја зове се Наталијина рамонда.
Празник је, наиме, посвећен потписивању примирја у Првом светском рату, када су 11.
новембра 1918. године генерали двеју зараћених страна у француском граду
Kомпијену, у једном железничком вагону, окончали најкрвавији сукоб у дотадашњој
људској историји. Република Србија је пре седам година изабрала овај датум за један
од својих празника, а уређено је и да се уз празник одреди и специфичан амблем који
се носи на реверу у недељи уочи Дана примирја.
Амблем се састоји од две зелене траке које асоцирају на ленту славне албанске
споменице и једног љубичастог цвета са пет латица. Веза са одличјем из Првог
светског рата сасвим је јасна, имајући у виду колико су Велики рат и страдање током
повлачења кроз Албанију обележили домаћу историју.
Наталијина рамонда (Ramonda nathaliae), помало налик празнику, ендемска је биљна
врста за коју су до пре пар година знали само искусни ботаничари и страствени
љубитељи локалне флоре. Реч је о угроженој и реткој врсти – ендемиту који живи
само на подручју Централног Балкана, у Србији, Македонији и северној Грчкој.
Припада породици Gesneriaceae и простире се на надморским висинима од 350 до
2200 метара. Расте на изузетно неприступачним местима, углавном у клисурама, на
кречњачким стенама где је суво и хладно. За националну епопеју у Првом светском
рату везују је управо оваква станишта и област простирања, на којој су се одвијале
преломне битке у завршници рата.
Наталијина рамонда није лековита. Вишегодишња је, зелена и зељаста биљка која има
снажно подземно стабло, какво ботаничари називају ризом. Висока је десетак
центиметара и има неколико цветова. Сами цветови су сачињени од четири, а ређе пет
или шест преклопљених круничних листића. Kруница је углавном љубичасте, али
понекад и беле боје.

Посебно је занимљиво што Наталијина рамонда спада у древне, практично фосилне
врсте. Она је остатак суптропске флоре, вероватно из Африке, који је преживео
ледено доба и потом се повукао у скривене делове Балкана.

Осим што је древна и изузетно издржљива, Наталијина рамонда има особину коју
међу скоро 300.000 познатих цветница има само тридесет биљних врста.

10 Наталијина Рамонда

Наиме, након што се у одсуству воде сасвим осуши, ова биљка може да поново оживи
након мало кише или заливања. Наводно је 1928. ботаничар Павел Черњавски случајно
просуо воду на хербаријум у коме се налазио узорак осушене Наталијине рамонде. И
она је након тога оживела.

Ова особина која се назива анабиоза и данас, посебно у ери свемирских истраживања,

изазива узбуђење и подстиче нова истраживања ове биљне врсте. Понекад се зато

назива и феникс.

Историја открића Наталијине рамонде делимично се везује за оца српске ботанике,
Јосифа Панчића. Рамонде су, иначе, као биљна врста познате од тридесетих година
XIX века кад их је француски истраживач по коме носе име открио на подручју
данашње Шпаније, у Пиринејима. Но, пола века касније, 1874. године, Панчић је
дошао до значајног открића када је открио да рамонде постоје и изван Шпаније.
Открио их је на територији јужне Србије, али је закључио да је реч о новој врсти коју
је назвао рамонда сербика (Ramonda serbica).Десет година касније, 1884. године,
дворски лекар Сава Петровић открива да на Балкану постоји још једна врста рамонде
са нешто другачијом круницом и листовима. Будући да је био у служби на двору краља
Милана, Петровић овој врсти даје назив Ramonda nathaliae, у част краљице Наталије.
Мада заузима другачија станишта, она повремено живи са Панчићевом српском
рамондом у такозваној симпатрији. Истраживачи са Биолошког факултета у Београду
успели су да детаљно опишу и анализирају ова преклапања и простирање обе врсте.

Век и по након што ју је проучио доктор Петровић, испоставиће се да ће ова
тајанствена и издржљива, древна биљка која и потпуно осушена оживљава, постати
један од нових симбола савремене Србије. Потрага за идентитетом, трајним и
аутентичним симболима, која се може наћи у историји бројних европских народа, али
која је у претходне две деценије била својствена народима Балкана, док су се
непрекидно мењали називи, границе и облици држава, углавном је у жижу лансирала
неке неугодне вредности.

Но, догодило се и то – да нам се тако представи један цвет.

Наталијина Рамонда 11

Марко Гудурић - један од нас

Марко Гудурић рођен је у Прибоју 8.3.1995. године где је завршио
основну школу управо код нас у Вуку. Прва четири разреда провео је код
учитељице Ранке Полић док је од 5 до 8 разреда био у одељењу 8-6
разредног старешине Снежане Сладоје. Кошарком је почео да се бави у
кошаркашком клубу „Прибој“ а наступао је још и за екипе КК „Драмини“,
КК „Партизан“ КК „ФМП“ , КК „Црвена Звезда“, КК „Фенербахче“ а трентно
наступа у НБА лигашу Мемфису. Марко је био члан кадетске
репрезентације Србије, члан и капитен репрезентације до 20 година која
је освојила златну медаљу на Европском првенству 2015. Од 2017. члан је
сениорске репрезентације Србије са којом је освојио друго место на
Европском првенству.

12 Марко Гудурић

Вести из спорта

На окружном такмичењу у кошарци одржаном 13.11. у Чајетини женска
екипа наше школе освојила је III место.
Ученице:
Лена Поповић
Анастасија Средојевић
Николина Пујовић
Николета Милићевић
Анђелина Зец
Катарина Никитовић
Наставник: Жељко Оташевић
Браво!

Вести Из Спорта 13

Спортови у нашој школи

Као што знате ученици наше школе се баве разним спортовима и
остварују многе успехе, сада ћемо мало причати о тим
спортовима.

-Хајде да почнемо од фудбала,њиме се бави велики
број дечака наше школе.Сви они ређају медаље и
пехаре.

- Наша школа није баш толико успешна у кошарци, али
доста дечака тренира и кошарку и иду на утакмице по
целој земљи. Овај спорт је све популарнији међу
девојчицама.

Што се тиче рукомета, у нашем граду постои школа
рукомета и ту тренирају дечаци наше школе.

Када је у питању атлетика, девојчице су нешто бројније ,дечаци
наше школе остварују успхе на кросу, али врло мало њих
тренира атлетику. Наша школа има много награда са кроса.

Хајдемо сад на брилачке вештине, карате и кикбокс, то је такође
популарно у нашој школи. Девојчице се све чешће одлучују за
бављење овим спортовима.

14 Спорт у нашој школи

Талентовани ученици музичке школе

Ученици наше школе упоредо са школом успешно похађају издвојено
одељење „Основне музичке школе“.

Најбољи и највреднији су ишли на многа такмичења.

Ученици из изабраног предмета клавира су ишли на

,,ТРЕЋЕ ПИАНИСТИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ“

Музичка школа,,ВОЈИСЛАВ –ЛАЛЕ СТЕФАНОВИЋ,, УЖИЦЕ. Такмичење се
одржавало 12.04.2019.

А ученици изабраног предмета хармонике ишли су на „Музички
фест ивал“ у Ужицу.Фестивал се одржао у мају.2019

Награђени уценици наше школе:

Клавир:

Ант онина Маринковић II-награда други разред
Александра Новковић III-награда други разред
Никола Бјеић II-награда т рећи разред

Хармоника:

Душан Гогић I-награда други разред
Мат ија Гордић II- награда т рећи разред

У дому културе „Пиво Карамат ијевић“ се 15
одржава полугодишњи концерт музичке школе.
Концерт ће бити у току јануара.
Позивамо све грађане да присуствују концерту.

Талентовани Ученици Музичке Школе

Пројектна настава - Математика

Ученици петог разреда су учестовалиу пројекту:
„Математка на мајицама“
Свака група је радила у одабиру слике за мајицу и боје.
Ученици су истраживали цену мајица и штампе.На часу
математике су ученици презентовали мајице и гласали
која је најбоља.
Мајице ће се одштампати у наредном периоду док се
прикупе новчана средства.
Изабрани су најбољи:

16 Пројектна настава - математика

На часу

Ученици 7. и 8. разреда су са својом наставницом биологије
Самиром Обућином причали о вирусу ХИВ-у и обележили
Светски дан борбе против сиде.

На часу 17

Експерименти

У оквиру једносменског рада постоји и радионица Експерименти.
Експерименти фасцинирају ученике ,чак и ако су сасвим једноставни.Они ће им
помоћи у школи ,на часовима физике и хемије да боље схвате ове
предмете.На часовима експеримента наставник уз помоћ ученика изводи
оглед,ученици прате поступак огледа и бележе промене ,Касније на основу
добијених резултата коментаришу са наставником о насталим променама .

Добијање водоника:За овај оглед нам је потребна: Хлороводонична
киселина,Цинк ,балон ,ерленмајер.У ерленмајер сипамо опиљке цинка (метал)
затим низ зидове ерленмајера сипамо хлороводоничну киселину (киселина
која је веома опасна ) и дешава се промена почињу да се издвајају мехурићи ,а
ти мехурићи су уствари молекули водоника .Да би наставник то дочарао узима
балон који навлачи на отвор ерленмајера и хвата особођени водоник .После
извесног времена балон ће се надувати .То ученици могу и да виде .

Добијање сапуна :Хладни поступак за добијање сапуна .За овај оглед нам је
потребно :Натријум -хидроксид (каустична сода ).дестилована вода ,масти и
уља (палмино уље,сојино уље ,бадемово уље и разне врсте масти ,биљног и
животињског поријекла )разне јестиве боје ,Термометар ,Штапни
миксер .Одвагати одређену количину натријум –хидроксид и растворити у
дестилованој води .У посебан суд загрејати масти и уља на температури од 37
степени Целзијуса ,затим у овај раствор сипати прохлађени раствор натријум
–хидроксида .Ову смешу мешати штапним миксером док се не добије хомегана
маса.У ову смешу затим сипати разне ароме и јестиве боје да би добили обојен
сапун .Затим смешу излити у одговарајуће калупе .Поступак сапонификације
(очвршћавања )сапуна траје од 18 -24 сата .Ово време је потребно да се сапун
стегне .После овог времена извадити сапун из калупа и користити .

18 Експерименти

Часови хора

На часове хора иду ученици петог, шестог, седмог и осмог разреда.
Наш хор је мешовит. Пробе се одржавају у кабинету музичке
културе. Окупљамо се два пута седмично, уторком и петком од 14
до 14,45 часова. Часове хора води наставник Миломир Којадиновић.
На часовима хора учимо и увежбавамо народне и забавне песме.
Припремамо се за приредбе и јавне наступе. На часове хора
редовно долазимо зато што волимо музику, волимо да је слушамо и
певамо. Пробе су занимљиве и маштовите, а уз песму понекад и
играмо у ритму музике.

Часови хора 19

Јесењи модни трендови

Недеље моде су завршене у Њујорку, Лондону, Милану и Паризу, а најновији
дизајни се пробијају од модних писта до улица. Од сјајних боја до наочара,
нови стилови ће се представити свуда где погледаш. Без обзира да ли желиш
да обновиш своју гардеробу или само тражиш инспирацију, буди корак испред
са овим врхунским модним трендовима са недеље моде за јесен/зиму 2019.
године.
1. Неонске ролке
Ролка у неонско зеленој боји - јесења комбинација гардеробе. За разведравање
хладних дана изабери неонску ролку. Оне су спој модерног и класичног стила.
Можеш их упарити са таним или светлим бојама, са сукњом или панталома,
избор је на теби. Kако год да изабереш да је носиш, сигурно ћеш бити
примећена.
2. Ланац огрлице
Направи модни искорак са огрлицом у облику ланца. Огрлице не морају увијек
бити сложене. Било да се ради о сребру, злату или бронзи, оваква огрлица ће
доприети бунтовној естетици. Стилизуј овај накит са сукњама, панталонама,
било којим одевним комадима без разлике. Избори су бескрајни, и сви ће
изгледати сјајно.
3. Шнале за косу
Шнале за косу су изузетно популарне ове сезоне. Не постоје ограничења. Носи
их у комбинацији која теби највише одговара. Шнале су одличан избор за сваку
прилику. Било да се желиш да изгледаш као шеф, феминисткиња или звезда,
помоћу шнала за косу можеш изгледати веома елегантно. Можеш косу украсити
са једном или са више шнала и коса ће ти изгледати фантастично!
4. Пуфнасти рајфови

Поново се враћају у моду рајфови и то од сатена, плиша, баршунасти… стоје
високо на глави и изгледају врло ретро. Погодни су за сваку прилику. Ако твоја
коса има лош дан не тражи друго решење. Ови рајфови решавају проблем у
тренутку. За овакве рајфове слободно можемо да кажемо да су класика… а
изгледају тако добро!

20 Јесењи Модни Трендови

5. Хаљине и сукње са панталонама
Још један ретро стил се враћа ове сезоне, а то је сукња или хаљина преко панталона,
како класичних тако и преко фармерки. Kолико год лудо звучало, овај стил је баш
симпатичан. Сама комбинција је довољно интригантна. Панталоне са правим
ногавицама и сукњом или хаљином преко су одлична опција за оне који желе да буду
опуштени и занимљиви истовремено. Без обзира да ли овај стил комбинујеш са
штиклама или удобним патикама, сигурно ћеш бити запажена.
6. Чизме у змијском принту
Буди пуна себе у обући змијског принта. Kратке или дугачке – небитно је, змијски
принт је потпуно ин. Уз чизме које су задивљујуће, бићеш највећи тренд-сетер где год
да се појавиш.
7. Гардероба у истом тону
Једнобојно не мора да буде црно да би изгледало супер елегантно; можеш бирати
пастелне, неонске, металне тонове… изгледаћеш фантастично – модерно и у тренду!
8. Торбе са шналом
Ове торбе су апсолутно неодољиве. Усклади торбицу са одецо́ м или једноставно
одабери у класичној црној или белој боји. Постоје безброј опција за овај тренд, зато
се немој бојати да испробаш нешто ново!

9. Kомбинезони

Да ли је неко рекао удобност и стил? Овај комад може изгледати лежерно или
елегантно. Може се носити уз штикле или патике. С обзиром да је једнобојна одеца у
тренду, комбинезони изгледају сјајно када се комбинују са сличним бојама. Без обзира
да ли је бела, црна или ружичаста, изгледаћеш као милион долара где год одеш.

10. Четвртасти облик наочара за сунце
Оштре и модерне, ове наочаре су невероватан додатак твом стајлингу. Изабери велике,
или нешто мало мање; опције су неограничене. Ако волиш класику, одлучи се за јаке
црне са четвороугаоним ивицама или зачини свој изглед пастелним бојама. Изглед
наочара се стално мења, али ови оквири ц́е остати безвременски!

Јесењи Модни Трендови 21

А овако су ученици другог разреда доживели јесење модне трендове

22 Јесењи Модни Трендови

Квиз знања из географије Решења

1. Главни град Русије? 1. А) Москва
А)Москва 2. Б) 10
Б)Софија 3. В) Скоро 9км
В)Београд 4. Б) 7
2. Дунав протиче кроз: 5. Б)5
А)9 држава 6. А)50
Б)10 држава 7. Б)79%
В)11 држава
3.Највиши врх, Монт Еверест висок је: 23
А)Скоро 6 км
Б)Скоро 8 км
В)Скоро 9 км
4.Колико има континената на Земљи?
А)11
Б)7
В)6
5.Колико има океана?
А)7
Б)5
6.Колико има звездица има на застави САД?
А)50
Б)52
В)51
7.Колико површне на Земљи заузиима вода?
А)50%
Б)79%
В)90%

Квиз знања из географије

Математички бисери - шешири

У једном затвору одлучено је да се помилује један затвореник коме је
остало најмање до истека казне, али када су желели да одлуче који ће то
затвореник бити, испало је да чак њих тројица имају једнаке услове за
помиловање. Један од њих је био слеп, један је видео само на једно око ,
а један је видео нормално. Шеф затвора је одлучио да ће ослободити
оног ко тачно одговори на његово питање. Рекао им је да он има 5
шешира, 2 црвена и 3 бела, ни су скоњени и затворееници их не виде,
затим ће сваком на главу ставити по један шешир, али тако да овај не
види који му шешир стављају. Једино што су затвореници могли да виде
је шешир на глави друге двојице затвореника. Затим је шеф затвора рекао
да ће ослободити оног ко погоди који му је шешир на глави. Шеф је
одлучио да прво пита оног што добро види, али овај је одговорио да не
зна. Потом је запитао онога што види на једно око, али и овај је рекао да
не зна...Онда је шеф рекао : "Ништа од помиловања! Нисте погодили!" ,
али слепац је узвикнуо : "Сачекајте, па нисте мене питали!", шеф се
изненадио:"Kако ћеш ти да погодиш слеп, кад ни ова двојица што виде
нису погодили?!", слепац је на то рекао:"Ја знам који је мени шешир на
глави!"
Kако је слепац знао који му је шешир на глави? Kоји му је шешир на
глави? (није трик питање, логички је задатак!)

24 Математички бисери

Светски дан детета

Светски дан детета или Међународни дан детета је годишњи међународни
догађај који се слави 20. новембра. Установљен је од стране Генералне
скупштине Уједињених нација 1954. године са циљем да се у свим државама
слави истог дана. Осмишљен је да промовише међусобну интеракцију и
разумевање међу децом и добробит деце у свету. Овај дан се обележава и да би
се скренула пажња јавности на обавезе друштва према деци, као и на актуелне
проблеме са којима се деца суочавају. Дечија права су утврђена Конвенцијом о
правима детета, коју су ратификовале 193 земље, а основни принципи су право
на живот, опстанак и развој, најбољи интерес детета, право на партиципацију
као и право на недискриминацију.

Светски дана детета обележава се данас, а заменица заштитника грађана за
права детета Гордана Стевановић сматра да у Србији има помака, али да је
потребно уложити додатне напоре како би се деци обезбедило поштовање и
остваривање њихових права.

Као неке од кључних проблема она је истакла да још увек није изграђен
ефикасан систем заштите деце од насиља, да нису развијене услуге подршке и
помоћи деци са сметњама у развоју и тешко болесној деци, као и њиховим
породицама, нити свеобухватан приступ деци која живе и раде на улици као
групи која је вишеструко маргинализована и угрожена.

Она је истакла да се навршило 10 година од када је Влада Србије усвојила
Општи протокол за заштиту деце од злостављања и занемаривања и шест
година од доношења последњег Посебног протокола, али да процес заштите
који су ти документи прописали често не тече на начин који обезбеђује
дететову пуну заштиту и рехабилитацију, а мере превенције су недовољне и
засноване на повременим активностима, углавном школа.

Светски дан детета 25

Ујутру виши, ноћу нижи

Људско тело је савршена машина. Током дана, наше тело пролази кроз одређене
промене, понекад и невероватне. Да ли сте знали да вам тежина, пулс и
температура стално варирају?
Др Рејмонд Роко Монто, ортопедски хирург из САД, направио је листу неких од
најнеобичнијих промена које се дешавају у нашем телу у једном дану. Вероватно сте
схватили да сте ујутро мало виши него ноћу. Али зашто се смањујемо током дана?
Реалност је да су дискови у нашој кичми направљени од материјала сличног
желатину. Током дана, гравитација утиче на њих, што нас чини између 1 и 2,5
сантиметра нижим. „Изгубите око 1% своје висине и повратите је ноћу, када легнете и
хидрирате се”, објаснио је Монто.
Када се меримо на ваги, никада не видимо исти број, чак и ако је исти дан. Зашто
настаје овај феномен? Флуктуације у тежини углавном су повезане са нивоом
течности, који заузврат има везе са хидратацијом и губитком воде из тела кроз зној и
урин. Међутим, наше тело је програмирано да добије одређену тежину у поподневним
сатима, због флуктуација хормона кортизола, који је, између осталог, одговоран за
контролу протеина, угљених хидрата и метаболизма масти.
Ујутру ово колебање вам помаже да акумулирате довољно енергије да бисте
преживели прве сате дана. Међутим, поподне опада ниво кортизола, успорава се
метаболизам, што истовремено чини ваше тело „ефикаснијим“.
Због флуктуације хормона, наше тело ујутру ефикасније решава стрес. То доноси
мали ризик од повреда ноћу. „То је вероватно повезано са смањењем
одређених хормона стреса”, објаснио је Монто. Стручњак је додао да, према
статистичким подацима, „има више повреда у ноћним спортовима у поређењу са
такмичењима која се одржавају преко дана”. У неко доба дана ваше срце почиње брже
да куца, што значи да сте спремни да напорно радите.

„Шт о је већа брзина от куцаја срца, т о је боље време за вежбање”, каже др
орт опедски хирург Рејмонд Роко Монт о из САД .

„Што је већа брзина откуцаја срца, то је боље време за вежбање”, рекао је Монто, који
је нагласио да ће вам ово помоћи да тренирате више и брже се опоравите. Да бисте
пронашли свој савршени тренутак, једноставно морате да измерите пулс током дана и
одредите како се мења током вежбе. Током дана, температура нашег тела се мења, и то
није разлог за забринутост. Иако је нормална температура 37 степени
Целзијуса, осцилације између 35,5 и 37,2 не представљају опасност по здравље. Ваше
тело је обично хладније у 6 ујутру (36,4 степена), а топлије између 4 и 6 после подне
(око 36,6 степени).

26 Ујутру виши,ноћу нижи

Инстаграм (коначно) почиње да
сакрива лајкове

После скоро годину дана тестирања у неколико земаља, Инстаграм ће
почети да сакрива број лајкова од 11.новембра, прво за кориснике у САД, а
онда и на целој друштвеној мрежи.
CEO Instagrama Адам Мосери је најавио и друге промене на мрежи, како
би је учинили „најбезбеднијим местом на Интернету“.
Већ пар година се воде велике дебате о утицају друштвених мрежа на
психичко стање корисника. Студије спроведене у Немачкој и Француској
јасно показују да се корисници друштвених мрежа осећају „изоловано,
усамљено и мање вредно“ ако им објаве немају или имају мало лајкова и
коментара. Фејсбук је прошле године укинуо на хиљаде налога и страница
за које је утврђено да продају лајкове и лажне Followere – ботове.

Инстаграм 27

Препоручујемо књигу

МАЛИ ДИРЕКТОР - ДЕЈВИД БАДИЈЕЛ

Најстрожи директор + најгори ђак = хаос у најави! Дрвенградску
школу посетиће школски инспектори. Уколико оцена школе
поново буде незадовољавајућа, биће затворена. И ту постоји
jедан огроман проблем.

БЕСМРТНО СРЦЕ – ПИТЕР БАНЗЛ

Лилин живот је у опасности! Њен отац је нестао, а људи са
сребрним оком прогањају је кроз сенке.
Механички лисац Малкин носи поруку коју мора да чува
животом. Успут ће налетети на Роберта, дечака који не може
да спава и њих двојица морају да стигну до Лили пре него
један други двојац, који жели да се домогне професоровог
најважнијег изума.

ПОБЕДИ ОВУ КЊИГУ - ТИМ БАГБЕРД

Да ли имаш храбрости да се упустиш у такмичење са књигом?
Али пази: ово је посебна књига која садржи мноштво
мозгалица, логичких задатака, укрштених речи, лавирината и
многих других главоломки! Провери своје логичке вештине и
сазнај ко је паметнији – књига или ти!

ОБОЖАВАМ ТЕ - СЛАВКА ПЕТРОВИЋ ГРУЈЧИЋ

Обожавам те је прича о пријатељству и љубави, тачније прича
о првој љубави из које настаје и друга и трећа љубав. Огњен и
Уна се воле још од раног детињства, временом се јавља и
обострана заљубљеност, међутим, нова осећања их збуњују и
чине помало неспретним. Тада Огњену постепено почиње да
се приближава Унина најбоља другарица, Луна.

28 Препоручујемо књигу

Стрип

Стрип 29