ПОРОДИЦА ОВОГОДИШЊА ТЕМА ЧИТАЛИЋА ОШ “ ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ” ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПРОЈЕКТНИХ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА И НАСТАВНИКА АЛЕКСИНАЧКИ РУДНИК МАЈ, 2024.
Ако се осврнемо на актуелне проблеме, слободно можемо рећи да проблем данашње омладине представља недостатак читалачке културе. Брз живот, инстант добијене информације, доступност свега на интернету, површан приступ садржајима, учинили су младе незаинтересованим за читање. Недостатак жеље да се напредује, сазна нешто ново, научи, условили су настанак генерација које не умеју да се снађу кроз живот без савремених технологија, података са интернета, паметних телефона. Условили су појаву младих који не умеју самостално да доносе закључке, критички промишљају, разумеју прочитано. Међутим, међу њима се могу пронаћи изузеци. То су они који у аутобусу још увек читају књиге, обилазе библиотеке, посећују књижевне вечери. То су они који не обраћају пажњу на свој изглед, већ им је важно коју књигу читају, ког писца желе да анализирају, упознају. То су они који су носиоци ватре у грудима и амбасадори вештине читања. Они су ретки, али су зато и посебни. Њих ћете лако препознати. Њих краси осмех, велика начитаност, бистар поглед, одмереност. Када причају, гледају право у очи, бирају речи с лакоћом и знају у правом тренутку праве речи да кажу. Они имају своје мишљење, не копирају друге, јер они размишљају својом главом. Они разумеју живот, поистовећују се са јунацима прочитаних дела и попут њих умеју да превазиђу сваку препреку. У њима ћете препознати дете жељно свега. Одговоре везане за живот тражиће у књигама. Истраживаће, читаће и никад неће стати. Сигурно претпостављате ко су они. ЧИТАЛИЋИ. Септембар Представљање пројекта ,,Читалића”
Овогодишња тема Читалића је „ Породица“. То није случајно, јер друго име за Читалиће је породица. Породица представља стуб једног друштва. Она је први степеник које дете мора прећи током свог одрастања. Степеник који ствара темеље за развој одговорног и моралног бића. Од породице све почиње, креће. Она ствара малог човека кога касније обликују учитељи, наставници. Надограђују његове вештине, проширују знања, уче га како да превазиђе животне препреке и одговори на изазове. И све што се више пење степеницама, све је ближи циљу. Постаје зрелији, мудрији, одговорнији...Постаје ЧОВЕК. Тај “ мали човек” основе за живот добија у породици. Родитељи су ти који исписују основна правила понашања и васпитања. Родитељи преносе морална и естетска начела . Родитељи обликују дете онако како они мисле да треба. Касније учитељи и наставници настављају са тим обликовањем. Породица, дакле , игра велику улогу у животу сваког детета. Она је та која у детету формира личност, пружа му подршку, охрабрује, снажи, учи моралним вредностима, поштењу, човечности. Породица је она која може детету да да ветар у леђа, али и да га приземљи када треба. Много пута је и у праву. Зато је треба слушати и поштовати. Породица је највеће благо које човек може да има. Без ње он се не може сматрати потпуно оствареним. Без ње, он је нико и ништа. Нема порекло, садашњост ни будућност. Нема за шта живети, ни волети. Он је остављен на милост и немилост људима који такве сажаљевају. Ништа толико не може да нас развесели, растужи или разбесни као наши ближњи. Они су свакој особи велики и веома битан део живота, то је окружење где смо први пут били вољени и научили да волимо, да бисмо сву ту љубав пренели својој деци и даљим потомцима.
“Ако имаш негде да одеш, то је дом. Ако имаш неког да волиш, то је породица. А ако имаш оба, то је благослов“. Непознат аутор Разговарали смо о улози породице са ученицима. Зашто је важна породица? Какву улогу има у формирању личности код детета? Зашто се каже да је породица највеће благо? На та питања и још многа друга, покушали су да дају одговор.
Октобар Међународни дан старијих особа Сваког октобра ученици наше школе бирају један дан који посвећују старијим особама. Активности су различитог карактера: од пружања помоћи старијим лицима, посете Герентолошком центру до реализовања занимљивих радионица на којима старији људи подучавају млађе неким вештинама и обрнуто. Ове године ми смо више активности реализовали. Ученици млађих разреда су посетили Герентолошки центар за Нову годину и даривали поклоне банкама и декама у старачком дому. Ученици старијих разреда су имали радионице на отвореном где си баке причале о детињству, школским данима, учитељима, а онда их училе хеклању, плетењу, изради гоблена, поентлеса. То превазилажење јаза између генерација је било интересантно. Ученици су пажљиво слушали све што су баке причале, помно пратили рад са вуницом и иглама, а онда и сами покушавали да плету и везу. Такви тренуци заједништва су веома драгоцени. Осим што се ученици уче давно заборављеним вештинама, они још и уче о прошлим временима. Захваљујући томе, више цене садашњост уочавајући разлике између прошлог и садашњег времена.
Учимо од својих бака У оквиру Дечије недеље, наставница српског језика и књижевности, Марија Петровић је уз помоћ педагога школе, Јасмине Марковић организовала радионицу хеклања, вежења, плетења ученика са њиховим бакама. Циљ радионице је био да се ученици старијих разреда упознају са старим занатима не би ли кроз разговор са бакама створили ширу слику о прошлим временима, уочили вредности које су тада биле на цени и схватили лепоту израде ручних радова. Радионици су се придружили и дечаци, али и учитељице и наставнице које поседују вештину израде поменутих рукотворина. ( видео) “Баке и деке чине свет лепшим местом. Они су особе које доносе смех, причу и љубазност у кућу, а наслеђе које остављају за собом траје заувек”. Меган О'Киф
Школски пензионери у посети Поводом обележавања Међународног дана старијих особа, учитељица Слађана Патрногић је дошла на идеју да позове бившу учитељицу Иванку Васић и своје малишане обрадује причом како је некада било. Сврха целе посете школе у Вукашиновцу је био да малишани сами упореде како се учило некада, а како сада, какви су ђаци били тада, дали су били несташни, како су их учитељи кажњавали... Учитељица је одговарала на питања ученице 3. разреда, Нађе Живадиовић која је овог пута имала улогу новинара. Питања су била јако симпатична, а учитељица је била веома љубазна да одговори на њих.
Како је некад било? У сарадњи са наставницом Иваном, на радионици Једносменског рада, ученици су се упознали са школом каква је била некад. Наши драги гости, бака Злата и мама Јелена, присетиле су се својих ђачких дана. У холу школе, наставница Ивана је поставила изложбу под називом "Искре из прошлости". Учитељице Јелена и Сања су уживале у дружењу са ђацима и родитељима и бакама. “ Бака и дека су драгуљи сваке породице. Њихова мудрост и искуство чине нас богатијима, а љубав коју нам пружају остаје непроцењива”. ( видео)
Године пролазе, успомене остају Дивно је евоцирати успомене. Како године пролазе, све чешће пребирамо догађаје из из прошлости и сећамо их се уз осмех. Они који се највише памте, буде топлину око срца, маме сузе, али и осмех јесу тренуци проведени са бакама. Ученици учитељице Славице Првуловић на Алексиначком Руднику су имали задатак да проведу време са својим бакама и те тренутке забележе објективом. Било је дивно упаковати све то у један видео као успомену на заједничке тренутке са бакама. ( видео) “Љубав бака и деда је попут светионика на обали, води нас кроз тамне воде живота и осветљава наш пут ". Лиланд Пархам
Баке и деке са нама деле успомене неке “Кроз очи баке и деде, свет изгледа другачије. Њихова перспектива на живот и вредност породице су непроцењиве”. Анђела Шиндt ( видео)
У радионици са деком Ученици млађих разреда на Алексиначком Руднику су имали задатак да направе кратак видео који би приказао њихов однос са деком, да се деке не би осетили запостављено. Већина ученика је користила старе фотографије и од њих правила видео запис. Ево једног примера нашег ученика Павла. ( видео) “Бака и дека нису само људи који чувају успомене, већ су и они који нас уче како да правимо нове” . Рон Кауфман
У оквиру тематске недеље када се славило другарство, врлине, чаробне речи, толеранција ученици наше школе и на Алексиначком Руднику и у издвојеним школским јединицама, уз смернице наставника и учитеља, бавили су се појмовима као што су другарство, поверење, врлине, толеранција и то кроз наставне јединице, радионице, глуму, рецитације, израду честитки и писама са родитељима, драмску секцију истичући њихове врлине и мане Говорили су и у којим ситуацијама користе четири чаробне речи и шта оне, заправо, значе оном коме се упућују. Ученици су се дотакли и ситуација код куће међу члановима породице наводећи примере како се једни према другима опходе. Ленка Адамовић је говорила о својој тетки. Учитељица Александра Милинчић ју је подучила правилима исправног вођења интервјуа. Магија комуникације међу члановима породице Тетке се сматрају другим мајкама. Оне су пуне разумевања, добре, лепе. Њих воли, али заиста воли баш свако дете”: ( видео)
Драги деко, Већ дуже време ниси са нама и знам да то није зато што си ти тако хтео. Није то твојом вољом. Једноставно, десе се тако неке ствари и ми их не можемо променити. Знам да си на неком бољем месту и да нас гледаш одозго. Недостаје ми време проведено са тобом. Наше шетње шумом, твоје гунђање баки кад ти не скува кафу, чак и твоје хркање. Сећам се дана кад си ме водио да пластимо сено. Најсрећнији сам био кад би ме ставио на сено, рекао ми да се држим и возио ме трактором. Тада бих ти гледао леђа, седу косу, препланули врат. Стално би се окретао да провериш, држим ли се, да ли ми је добро. Питао би ме: „ Можеш ли, соколе?“, а ја бих само климао главом. Уживао сам у тим тренуцима. Исто кад би ме узео у наручје и спустио низ сено, помиловао по коси и рекао ми да отрчим до баке и донесем ти воде. Увек сам се питао како све постижеш, како се не умориш. Мама ми је причала да си неуморан, да чак и кад немаш шта да радиш ти радиш. Имао си чаробне прсте. Знао си од врбовог прућа да направиш најлепше корпе. Пруће би се савијало под твојим смежураним рукама као канап и ти би правио прелепа уметничка дела која би бака продавала касније на пијаци. Деловао си грубо, али ниси такв био. Глас ти је био храпав због цигарета, али очи... Очи су те одавале ..Биле су некако топле, увек насмејане. Свађао си се некад са баком, али колико се сећам, то нису биле свађе. Она виче, а ти у себи гунђаш....окренеш леђа и одеш да радиш. Бака би викала, викала, а онда би дошла до тебе и ћутке узела да ти помаже. Све то ми недостаје... и то баш, баш... али док сећања живе, живиш и ти. Трудићу се да оправдам чињеницу да сам твој унук. Бићеш поносан на мене...где год да си. Буди ми поздрављен . Твој соко Драга бако, Пишем ти ово писмо само да бих ти рекла да ускоро долазимо сестра и ја код тебе не би ли нам спремила онај твој колач од вишања. Очекујемо и Жућу да видимо, да ли је порастао и да ли и даље онако смешно лаје. Надам се да ћеш нам сада дозволити да са тобом хранимо кокошке, јуримо петлове не би ли им скинули перје...Крава се плашимо. Њих нећемо дирати, али гледаћемо издалека како их музеш и храниш, како те бију репом по лицу и лижу ти руке. Кажи деки да хоћемо да нас води на скелу и да се са њим возимо. Обећавамо да ћемо бити добре и нећемо гледати воду преко ограде. Само нас немој терати да копамо. Знаш да то не волимо. Све ћемо друго радити, само то не. Вежбаћу са тобом да сучем коре и правим питу савијачу. Доносићу ти и воду са пумпе...Хранићу овце, само да не копам. И још нешто. Хоћу ја да спавам са тобом у соби. Прошли пут сам са сестром и све ме изгурала. Ја сам старија и хоћу ја сама са тобом. Она ће други пут. Толико од мене . Видимо се ускоро. Направи ми још и оне твоје ораснице. И њих много воли. Мама не уме да их направи као ти. Волим те, бако. Твоја унучица Лена Павле Вилчек, 8/1 Алексиначки Рудник Пишемо писма, шаљемо разгледнице
Драги деко, Ја не знам шта да ти пишем. Све сам ти већ рекао лично. Сада кад на распуст дођем код тебе очекујем да ме возиш на трактору. Два круга кроз село. Прошли пут ниси, јер ми мама није дала, али сада мама не мора да зна. То ће бити наша мала тајна. Важи? Ником немој да кажеш, а ја ћу, заузврат, два дана теби мотати цигарете на оној моталици. Је л важи? Видимо се ускоро... Твој Коста Коста Стошић, 8/1 Алексиначки Рудник Драга бако, Много је времена прошло од нашег задњег виђења. Много ми недостајеш. Ни сама ниси свесна колико. Мама је у последње време много строга. Ништа ми не дозвољава. Брани ми и да излазим, брани да остајем мало дуже. Не дозвољава ми телефон да користим. Молим те да што пре дођеш и вратиш је у онај облик који је имала пре. Сада се око свега брине и...мислим да претерује. Ја нисам више мала да не знам шта је добро, а шта није. Свесна сам свих својих мана и врлина. Полако упознајем свет око себе и могу слободно да приметим, није толико застрашујућ. Тек треба да откријем све његове лепоте....а мама ми то не дозвољава. Дођи што пре да ме спасиш. Твоја Маријана Маријана Спасић, 8/1 Алексиначки Рудник Драга Радмила, Прими пуно поздрава од твог Зврка који летује у Црној Гори. Овде је дивно! Вода је прелепа. Набацила сам мало боје! Једва чекам да те видим... Воли тетвоја УнчиП.С. Не брини! Не пропуштам оброке! Уна Гњатовић, 8/1Алексиначки Рудник
Вукова недеља Као што знате, прве недеље новембра месеца се многобројним активностима у свим школама велича лик и дело Вука Стефановића Караџића. Ове године су то учинили ученици старијих разреда у матичној школи на Руднику са наставницом Маријом Петровић, ученици млађих разреда у школи у Брадарцу са учитељем Милошем Богосављевићем и у Рутевцу ученици и млађих и старијих разреда са наставницом Анђелом Банковић, учитељима Катарином Петровић и Дејаном Стефановићем. Кроз истраживачки рад о пореклу овог великана, кроз презентацију о животу и стваралаштву, виртуелну шетњу кроз Етно учионицу у Делиграду, разговору о обичајима и односима у кући и изради паноа о заслугама овог просветитеља, ученици су се подсетили лика и дела реформатора српског језика. Говорили су о умотворинама, песмама, језику, али и о његовој породици, родитељима, жени, кћери... Било је занимљиво гледати како и на који начин ученици виде Вука Караџића.Својим учешћем у активностима дали су својеврстан омаж човеку коме српски народ много дугује. Новембар
С Вуком на ,,ти” Месец новембар је увек у знаку лика и дела Вука Караџића. Наставници српског језика и учитељи су били креативни и свако од њих је, на себи својствен начин, одређеним активностима обележио Вукову недељу. Наставница српског језика, Марија Петровић је са ученицима седмог разреда један обичан двочас српског језика учинила необичним. Наиме, отварањем поља слагалице са питањима, наставница је са ученицима прво дошла до лика Вука Караџића чији ће живот и стваралачки рад разматрати. Подељени у групе, уз њене инструкције, једна група ученика је кроз Сократив квиз обновила знање о Вуковом раду на језику. Друга група је по угледу на Вуков, правила свој рјечник. Исписивали су архаизме, жаргонизме, њихова значења и наводили примере где се те речи користе...Трећа група је имала задатак да напише неке народне умотворине или познате Вукове цитате и направи пано. Четврта је кроз колаж фотографија представила етно поставку у Делиграду и говорила о делу ,, Живот и обичаји народа српскога ". Ученици су заиста уживали док су извршавали задатке и презентовали пред другима. Овај двочас је био својеврсан омаж овом великом српском реформатору. Новембар (видео)
Описменимо се! Вукова недеља се традиционално обележава низом активности прве недеље месеца новембра, а ове године је обележен у нашој школи уз ангажовање ученика 6. и 7. разреда на часовима српског језика и књижевности код наставница Марије Петровић, Анђеле Банковић, али и код малишана и учитељица Јелене Симић и Јоване Алексић. Креативност није изпстала у расветљавању и осмишљавању правописне и језичке слике света, а многе језичке недоумице, стилистичке, као и правописне грешке приказане су на духовит начин кроз резултате креативних радионица на часу.Наставнице и учитељице су код ученика желеле да подигну свест о томе колико је писменост битна, наведу их на размишљање о језичким недоумицама, правилном и неправилним писању дотичући се живота и рада Вука Стефановића Караџића и ситуација у свакодневном животу. Пред вама се налазе сегменти са поменутих часова
Сегменти са часова
Ученици су били врло креативни кад су у питању истраживачки задаци или представљање важних података из биографије творца српске азбуке. Буквално у свим школским јединицама показано је исто одушевљење због дате слободе истраживања родослова Вука Стефановића Караџића, података о Мини Караџић, Ани Краус (Вуковој супрузи), о односу између Вука и цркве и односу између Вука и Милоша Обреновића... Израда паноа и презентација, тумачење пословица, одгонетање загонетки још више су појачали жељу код ученика да прикажу шта све знају о великану српске књижевности.
Омаж Вуку Стефановићу Караџићу Као што знате, у току првог полугодишта традиционално се многобројним активностима у свим школама велича лик и дело Вука Стефановића Караџића. Ове године су то учинили ученици старијих разреда у матичној школи на Руднику са наставницом Маријом Петровић, ученици млађих разреда у школи у Брадарцу са учитељем Милошем Богосављевићем и у Рутевцу ученици и млађих и старијих разреда са наставницом Анђелом Банковић, учитељима Катарином Петровић и Дејаном Стефановићем. Кроз истраживачки рад о пореклу овог великана, кроз презентацију о животу и стваралаштву, виртуелну шетњу кроз Етно учионицу у Делиграду, разговору о обичајима и односима у кући и изради паноа о заслугама овог просветитеља, ученици су се подсетили лика и дела реформатора српског језика. Говорили су о умотворинама, песмама, језику, али и о његовој породици, родитељима, жени, кћери... Било је занимљиво гледати како и на који начин ученици виде Вука Караџића.Својим учешћем у активностима дали су својеврстан омаж човеку коме српски народ много дугује. ,, Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле живи и народ, може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада”. Вук Караџић ( видео)
Живот и обичаји народа српског Прошле године је у Делиграду у, на опште наше задовољство, отворена Етно учионица и то захваљујући идеји учитељице Горице Голубовић, мештанима села, родитељима ученика и наставницима из матичне школе. На њену иницијативу, а уз помоћ мештана села, успела је да прикупи велики број предмета и реквизита везаних за нашу културну баштину и народну традицију. Као што можете да претпоставите, велики број предмета је својина бака и дека. Данашња омладина већином и не зна који предмет чему служи, али зато су ту учитељи да то објасне... Лепо је, заиста, упознати се са духом прошлих времена, обичајима, обредима, јер само тако разматрајући прошлост, разумећемо садашњост. Наша деца треба да знају шта чини нашу народну традицију, како се развијала, модернизовала, како је треба чувати и неговати. Ова Етно учионица је из тог разлога и створена. Онда кад се обрађују у настави Вукове народне песме, помињу се народни обичаји, фолклорне форме, игре, а све те ствари изложене у Етно учионици могу да послуже у едукативне сврхе и децу пренесу у време наших предака. На тај начин ће осетити дух минулог времена и све оно што се ради постаје им блиско и познато, пријемчиво и занимљиво. ,,Не брини ти, мој брајко, хоће ли народ пропасти или неће, него ради оно што си ти кадар! Па ако сваки уради онолико колико је кадар, неће народ никад пропасти”. Вук Караџић
Посета Завичајној библиотеци/ музеју Посета Завичајној библиотеци постала је традиционални део како “ Професионалне оријентације”, тако и активности у склопу часова историје и географије. Ученици осмог разреда на Алексиначком Руднику и у Рутевцу су два пута посетили Завичајни музеј, али и библиотеку не би ли се упознали са експонатима и књигама, знаменитостима из прошлог века. Кустос музеја Александар Никезић је био довољно љубазан да ученицима представи експонате, говори о занимљивостима из тог периода, познатим породицама у Алексинцу, добротворима Музеја који су помогли да се одређене поставке реализују. Приче које подсећају на урбане легенде постају део стварности, па су се ученици за тренутак изместили из садашњости у прошлост иосетили дух тих минулих времена. Ученицима је било врло занимљиво да слушају о свему томе и гледају предмете из тог периода. Кажу да човек да би разумео садашњост, мора да познаје прошлост. Наравно, нико то боље не зна и не разуме до наставника историје. Из тог разлога, наставница историје Сузана Ристић, сваке године ученике петог разреда одводи у Завичајни музеј и упознаје их са историјским чињеницама које се односе на одређени период града Алексинца. Ученици су више пута имали прилику да уз помоћ кустоса музеја виде предмете с почетка 19. века, упознају архитектуру града, обичаје, занате, али и чују занимљиве приче о породицама које су живеле и иза себе оставиле трага. Такође су уживали и у материјалним изворима, оружју из римског периода, предметима из периода кад су живели мамути, посудама, новчићима ... Деца нису крила одушевљење. Постављала су занимљива питања кустосу и показала интересовање за све експонате који су се налазили у Завичајном музеју. Посете Завичајном музеју су увек врло едукативне за малишане из наше школе. Дивно је увек гледати како деца кроз историју откривају занимљивости о свом граду. Из тог разлога, лепо је што Завичајни музеј постоји.
Време када су живеле наше баке и деке некако је било другачије. Наизглед, све је исто остало, а опет није. Исте су биле обавезе, иста правила понашања, исти циљ школовања, али опет...Другачији је био поглед на живот, садашњост, будућност... Наше баке и деке ценили су неке друге вредности. Васпитавани су строго, забрањивани су им били изласци, слушали су неку другу врсту музике, гледали неке друге црнобеле филмове. Моја бака је врло романтична. Она и данас воли да гледа Казабланку, Прохујало с вихором, каубојске филмове, Даму са камелијама, Орканске висове, Гордост и предрасуде. Дека већ није тај тип. Он од свега наведеног воли само партизанске филмове, а и њих не одгледа до краја. Он више воли да слуша музику и то оне, нама скроз незанимљиве и смешне, народне песме, двојке. Њих слушамо обично на свадбама када се прослава приводи крају. Међутим, дека уме понекад и да ме изненади. Он се разуме и у популарну музику. Чуо је за Елвиса, краља рокенрола, зна за Нирвану, Битлсе, али и Оливеру Катарину, Микија Јевремовића, Лео Мартина. Много воли песму “ Одисеја”. Сигурна сам да је за те песме и групе чуо од оца, јер тата је својевремено куповао плоче Здравка Чолића, Бјелог дугмета, Парног ваљка...Тад би се поткрала и нека касета Би Гиса, Плејтерса, Блек Сабата итд...Мени та музика није толико страна, али не волим да је слушам. Ја пратим оно што данас воле млади...и непојмљиво ми је што су тада биле организоване игранке, јавне забаве у Дому културе, што су увек излазили са родитељима или се пак крили од других и кришом слушали грамофонске плоче у соби...играли ,,стискавац” или твист. То су била нека друга времена, мени далека и непозната. Ја ипак преферирам Бресквицу, Београдски синдикат. Можда ће и моји унуци да реагују као и ја кад чују шта сам у младости слушала. Музика и филмови које су волеле наше баке и деке Јања Бојовић, 7/1 Алексиначки Рудник
Десет породичних ствари које ћу урадити у 2024. Децембар Направићу родослов своје породице р И о з д ненадићу итеље! Средићу кућу! Послаћу им разгледницу са екскурзије! Купићу им поклон! Написаћу им поруку и оставити им је на фрижидеру! Скуваћу родитељима кафу! Опраћу судове! Гледаћемо филмове увече заједно! Чуваћу сестру док мама није ту!
Обележавање верских празника са члановима породице У току реализације пројекта ,, Читалића " једна од предложених активности била је представљање и обичаја везаних за обележавање крсне славе. Ученици су имали задатак да захваљујући анализи текста " Наш Божић" Боре Станковића представе обичаје везане за њихову крсну славу, неки други верски празник попут Ускрса, Божића, поклада, Бајрама и тако даље. Требало је да пошаљу фотографије са слава, породичних окупљања, слике славског колача, рецепте традиционалних јела која се тада обично налазе на трпези и о томе причају другим ученицима приказујући и тумачећи симболе приликом кађења хране. Обичаји се разликују зависно од тога одакле породица потиче, али славски колач, жито и свећа су, ипак, свуда неизоставни делови славске трпезе.
Данас су педагог школе Јасмина Марковић и вероучитељ Милош Павловић одржали интерактивно предавање о обичајима и обележјима уочи најрадоснијег хришћанског празника. Дотакли су се Материца, Детињаца и на врло занимљив начин објаснили значење бадњака, чеснице, пшенице, вина и функцију полажајника. Ученици су пажљиво слушали предавање и касније учествовали у разговору. Испоставило се да су деца прилично упозната са симболиком рођења Исуса Христа и начином обележавања тог датума... Спремно ће дочекати Бадње вече и Божић... О ОБИЧАЈИМА УОЧИ БОЖИЋА И НАКОН ЊЕГОВОГ ОБЕЛЕЖАВАЊА
Пошто је тема овогодишњих ,,Читалића” породица, ученици млађих и старијих разреда како у матичној школи на Алексиначком Руднику, тако и у свим издвојеним школским јединицама имали су јединствену прилику да представе своје најближе чланове породице путем литерарних радова, цртежа, карикатуре или преко интервјуа. Малишани су се својски потрудили да на шаљив начин представе своје најближе истичући њихове мане и врлине кроз неке ситуације које су се недавно десиле. Интересантно је то што су се ученици заиста потрудили да верно прикажу своје најближе и то кроз цртеж, карикатуру, неко кроз састав, неко кроз песму. Свако је био успешан на свој начин. Видело се да ученици умеју да осете љубав чланова породице без обзира што се то не види кроз свађе са сестром, туче са братом, неспоразуме са мамом. Дотакли су се и шире фамилије...бака, дека, тетки, ујни, стрина... Ипак, најемотивнији прикази били су када су описивали мајке и баке. Из неког разлога деца су јако привржена овим двема врста особа и према њима гаје посебна осећања. То не значи да не воле остале чланове породице. Напротив, и њих воле, али су много слободнији у исказивању осећања према поменутим особама. Јануар Породица
Фебруар Дан матерњег језика Поводом обележавања Међународног дана матерњег језика, наставнице српског језика Марија Петровић на Алексиначком Руднику и Анђела Банковић у Рутевцу, дошле су на идеју да овај датум ученицима учине занимљивим кроз причу о језику као националном обележју једног народа. На Руднику су се ученици кроз анализу приповетке ,, Последњи час" Алфонса Додеа дотакли лепотe једног језика, његове улоге, значаја, разлога нестајања да би се потом надовезали и на српски језик, рад Вука Стефановића Караџића, његов речник. Ученици седмог разреда у Рутевцу обележили су Дан матерњег језика причом о томе шта је матерњи језик и на који начин се чува, затим су писали најлепше речи српског језика, тумачили архаизме и писали речи страног порекла како гласе на нашем матерњем језику. Све то су сачували на паноима као подсетник да треба чувати и неговати српски језик. видео обрада : наставница Марија Петровић ,, ЈЕЗИК ЈЕ АРСЕНАЛ ЉУДСКОГ УМА, ЈЕР ИСТОВРЕМЕНО САДРЖИ ТРОФЕЈЕ ЊЕГОВЕ ПРОШЛОСТИ И ОРУЖЈЕ БУДУЋИХ ОСВАЈАЊА!" (Семјуел Тејлор) ( видео)
У ОШ ,,Јован Јовановић Змај" у Рутевцу ученици старијих разреда су на часу српског језика и књижевности са наставницом српског језика, Анђелом Банковић, обележили Дан матерњег језика. Ученици су најпре издвојили кључне речи које најбоље описују њихов матерњи језик, трагали за најлепшим, затим су истакли улогу и значај матерњег језика путем видео презентације, говорили о утицају страних језика на наш језик, а на самом крају су исцртавали карактеристичне симболе нашег језика и народа. Сложили су се да љубав према свом језику треба показивати свакодневно и несебично ,, Српски језик нема никог осим нас” Избацимо стране речи из нашег језика!
Селекцију пројектних активности урадила: наставница српског језика Марија Петровић Текстове писали чланови новинарске секције: Павле Вилчек, 8/1 Уна Гњатовић, 8/1 Маријана Спасић, 8/1 Коста Стошић, 8/1 Јања Бојовић, 7/1 Лена Бојовић, 6/1 У реализацији пројектних активности учествовали: библиотекарка, Марија Раденковић, координатор наставница српског језика, Анђела Банковић учитељице Александра Милинчић Јелена Симић, Слађана Патрногић, Јована Алексић Горица Голубовић, Санела Јовановић, Славица Првуловић, Дијана Дикулић, педагог Јасмина Марковић педагошки асистент Сузана Симић. Захваљујемо се свим ученицима млађих и старијих разреда који су узели учешће у реализацији пројектних активности.