The words you are searching are inside this book. To get more targeted content, please make full-text search by clicking here.

Пред вама се налази часопис који садржи активности везане за вештину читања и разумевање прочитаног.које смо колегинице и ја реализовале у оквиру пројекта Читалићи. Осим тематских дана, пројектних активности, угледних часова, ту се налазе и приредбе и видео записи са важних догађаја када смо обележавале значајне датуме.

Discover the best professional documents and content resources in AnyFlip Document Base.
Search
Published by mara81, 2022-04-17 19:09:18

Летопис Читалића на Алексиначком Руднику

Пред вама се налази часопис који садржи активности везане за вештину читања и разумевање прочитаног.које смо колегинице и ја реализовале у оквиру пројекта Читалићи. Осим тематских дана, пројектних активности, угледних часова, ту се налазе и приредбе и видео записи са важних догађаја када смо обележавале значајне датуме.

Летопис Читалића у ОШ " Јован Јовановић Змај"

Читалићи на
Алексиначком Руднику

ЧАСОПИС О АКТИВНОСТИМА У ШКОЛИ ГДЕ СЕ
НЕГУЈЕ ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ
ПРОЧИТАНОГ

КУЛТУРА СЕЋАЊА- ЈУБИЛЕЈИ

Садржај

Уводна реч уредника
Дан Српске књижевне задруге
Задруга је друго име за породицу ( концепт рада)
Посета Завичајном музеју
Читај гласно
У част чика Јови
Дан матерњег језика
Национални дан књиге
Светски дан поезије
Тематски дани посвећени великанима српске књижевности
Вукова недеља
Доситејево наравоученије у басни "Пас и његова сенка"
Андрић кроз причу и причање
Историјски и религиозни концепт у Андрићевој приповеци
"Деца" ( српски језик, историја, верска настава)
У част Чика Јове
Радост читања
Дечак који се зове Пепо Крста ( Милован Данојлић)
Императив одавања поште у Плавој гробници Милутина Бојића
Вечити дечак Мирослав Мика Антић
Мајка као мотив у приповеткама" Прва бразда" и "Десетица"
Награда нашег Павла

Реч уредника

Драги љубитељи књига,
дозволите да вас поведемо на једно дивно путовање
кроз активности наше школе где се читање негује кроз
игру и радионице, а вештина читања и разумевање
прочитаног стичу на часовима. Ту пловидбу су нам
омогућили Читалићи и захваљујући њима држимо
добар правац као мала приградска школа чијим
кормилом управљају наставници који знају колико је
важно читати. Знајте да смо ове године на том путу
обележили бројне значајне јубилеје великана српске и
светске књижевности, међу којима се налази и јубилеј
Српске књижевне задруге. Другачије нисмо ни могли,
јер мото читаве пловидбе јесте култура сећања-
јубилеји! Стога, спремите се, крећемо!

" Књижевна култура то је читање, то је књига у џепу
стално".



Исидора Секулић

1.октобар – Дан Српске књижевне задруге
Бескрајно плави круг ( изложба књига)




Српска књижевна задруга званично је
основана 1892. године као друштво које
својим радом, а нарочито издавањем
одабраних дела из области културног
стваралаштва, доприноси ширењу
опште просвећености и културе народа.
Представља самосталну организацију
којом управљају њени чланови.
Ове године Српска књижевна задруга
слави 130 година свог постојања. Тим
поводом предложено је да све школе у
Србији сликају издања Плавог кола и
тако обележе 1. новембар као њен дан,
дан кад је основана и кад је кренула са
радом и штампањем књига. Прво дело
које је објављено било је дело српског
просветитеља Доситеја Обрадовића“
Живот и прикљученије“, али оно што је
посебно занимљиво јесте да је
председник био академик Стојан
Новаковић, а потпредседник књижевник
и лекар Јован Јовановић Змај. Наша
школа носи Змајево име, па је још већи
изазов био обележити овај дан још
нечим, а да није само сликање. Пред
вама се налазе сегменти са часова на
којима су коришћене књиге из Плавог
кола. Уживајте разгледајући галерије
слика.

Задруга је
друго име за породицу

У нашој школи реализоване су различите активности са циљем
бољег упознавања ученика са историјом, значајем и вредностима
које оличава Српска књижевна задруга и то на часовима српског
језика кроз анализу књижевних дела.

Писали смо саставе инспирисани значајним ствараоцима СКЗ (Ј.
Ј. Змај, Д. Максимовић, С. Раичковић, И. Андрић, Д. Радовић...) или
на друге теме блиске поменутим ствараоцима; правили паное,
истраживали и презентовали радове повезујући их са садржајима
из осталих предмета.

Писали смо и песме посвећене Јовану Јовановићу Змају

Реализовали смо активност „ Читај гласно“ у оквиру акције „
Повратак читању и ћирилици“ са библиотекарком Маријом
Раденковић и учитељицом Санелом Јовановић. Осим просторија
школске библиотеке, малишане наше школе водили смо и у
огранак градске библиотеке „ Вук Караџић“

педагошки асистент Ивана Османовић је, такође, узела учешће у
реализацији неких активности са ученицима млађих разреда.

На часовима српског језика наставнице Марије Петровић, ученици
су имали то задовољство да упознају стваралачки опус песника и
писаца који су својим животом и радом обележили читаву једну
епоху.

Истовремено у издвојеној школској јединици Рутевац, наставница
српског језика Андријана Трајковић је реализовала сличне
активности и путем Skyp-a презентовала све те активности
ученицима на Руднику ( нпр. час посвећен И. Андрићу)

У своје активности обе наставнице су укључивале и друге
наставнике ( наставнике енглеског, француског језика,
математике, историје, верске наставе...) и трудиле се да
обележавање јубилеја буде занимљиво.

Читај гласно
са библиотекарком Маријом Раденковић!

ОШ „ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ“ ЈЕ И ОВЕ ГОДИНЕ УЧЕСТВОВАЛА У
АКЦИЈИ ПОВОДОМ НАЦИОНАЛНОГ ДАНА КЊИГЕ ПОД СЛОГАНОМ

„ЧИТАЈ ГЛАСНО – ПРОБУДИ МОЋ КЊИГЕ“. ЧИТАЛО СЕ У
БИБЛИОТЕЦИ И УЧИОНИЦАМА И ЈОШ ЈЕДНОМ СУ ЂАЦИ СА
ЗАДОВОЉСТВОМ ИСПРАТИЛИ АКЦИЈУ ПРОМОВИСАЊА КЊИГЕ,

КУЛТУРЕ ЧИТАЊА И ЧИТАЛАЧКЕ ПИСМЕНОСТИ.

Израда
обележивача за

књиге

Посета
библиотеци

ОД ЧИТАЊА СЕ РАСТЕ На часу Српског језика малишани су
одговарали на питања о девојчици
Групни облик рада малишана из Тамари, њеном одрастању, згодама
Бобовишта са учитељицом Александром и незгодама током тог одрастања
Милинчић примењен у анализи романа " уз родитеље, и другарицу и
проблемима са читањем. Девојчица
Од читања се расте", аутора Јасминке не зна да чита и пише и потребна јој
Петровић. је помоћ. Роман је идеалан за оне
који не воле да читају. Зато су
Већ је било речи да и ученици из издвојених малишани правили су пано,
школских јединица наше школе са својим извлачили битне информације и
учитељима и наставницима негују читалачку трудили се да покажу и сликовито, а
културу. Обично то раде преко занимљивих не само вербално колико схватили
књижевних дела на редовним часовима или поруку књиге.
пак у оквиру обележавања значајних датума.
Сувишно је говорити о томе колико је
читање битно за ученике млађих разреда.
Више пута је доказано да читањем обогаћују
свој речник, развијају критичко мишљење,
креирају ставове о делима, увиђају поруке и
повезују их са догађајима из свакодневног
живота и уче да аргументовано бране своја
мишљења.Баш из тог разлога, учитељица
Александра Милинчић у издвојеној школској
јединици у Бобовишту инсистира на читању
код малишана.

ТАМАРА НЕ УМЕ ДА ЧИТА И ПИШЕ, А ВЕЋ
ИДЕ У ПРВИ РАЗРЕД. МАМА ЈЕ ОЧАЈНА,
ТАТА СЕ ЉУТИ, АЛИ ЊУ БАШ БРИГА ЗА
СЛОВА. САЗНАЈТЕ КАКО СУ ЈЕДАН ДЕДА,

ЈЕДАН ОПОСУМ, ЈЕДНА ХАЈДИ, ПЛУС
ИНТЕРНЕТ, ПОМОГЛИ ТАМАРИ ДА НАУЧИ

ДА ЧИТА И ПИШЕ.

Пас и његова сенка

"ОД УЧЕЊА ДО ЗАБАВЕ "- Доситејев превод басне
АКТИВНОСТ НА

РЕДОВНОМ ЧАСУ СРПСКОГ

ЈЕЗИКА УЧЕНИКА 2.
РАЗРЕДА У БОБОВИШТУ (
ОБРАДА БАСНЕ ДОСИТЕЈА

ОБРАДОВИЋА " ПАС И
ЊЕГОВА СЕНКА")

Малишани учитељице Александре Милинчић су на часу
обрађивали басне и као добар пример анализе издвојили
басну " Пас и његова сенка". Циљ часа је био да се повежу
знања из свакодневног живота са садржајем и поруком
коју нуди ова басна. Ученици су били јако креативни и
заиста су се трудили да покажу шта све знају. Цртали су,
тумачили басну, налазили непознате речи. Уз то сазнали
су и нешто ново а то је да је Доситеј био први писац чије је
дело " Живот и прикљученије објавила Српска књижевна
задруга.

ПОСЕТА ЗАВИЧАЈНОМ
МУЗЕЈУ

Ко каже да се историја, географија, српски
језик као предмети не могу повезати?
Ученици петог разреда са Рудника и из
Рутевца су данас потврдили да могу и то
на занимљивом часу у Музеју. Са својим
наставницама су обишли поставку у
Алексинцу и подсетили се градива из
поменутих предмета.
Било је врло занимљиво подсетити се
садржаја из три предмета који су прешли
повезујући их у једну целину. На тај начин
су створили ширу слику о одређеном
времену дотакнувши се и културе и
менталитета људи, и архитектуре и
географских појмова, уметности...
Ученици су имали прилику да за тренутак
осете дух тог далеког 19. века чија је била
и поставка у Музеју прелиставајући
албуме, гледајући намештај, одећу из тог
периода, есцајг, књиге, новац. Кустос
музеја Александар Никезић је одговарао
на њихова питања и причао о значају те
поставке.

Вукова недеља

У нашој школи се традиционално обележава новембра месеца Вукова недеља и то не само у
матичној школи, већ и у свим издвојеним школским јединицама : Рутевцу, Бобовишту,
Брадарцу, Делиграду и Вукашиновцу. Заиста треба одати почаст овом великом српском
реформатору који је допринео развоју српског писма и увођењу народног језика у
књижевност и то кроз активности примерене узрасту малишана. Трудимо се да не
понављамо неке активности, већ да их ако је могуће надмашимо. Претходних година смо се
бавили обичајима и веровањима, старим занатима, па смо организовали радионице
плетења, хеклања, ткања са родитељима и бакама, пустовања вуне, анализирали смо
народне умотворине и песме и бавили се животом и радом Вука Стефановића Караџића.
Ове године је наставница српског желела да то буде нешто другачије.
Зато је ученицима старијих разреда дала да истраже колико су Вуков живот и рад познати
њиховим друговима. Дошли су на идеју да их путем Socrative квиза анкетирају, затим
асоцијацијама подсете на капитална Вукова дела и онда кроз апликацију Google Map
прикажу његова кретања током прикупљања народних песама од даровитих појединаца.
Ово и не представља неку иновацију, јер су ученици све ове програме већ користили у
настави, али је било занимљиво комбиновати традиционална средства са модерним. Спој
наизглед неспојивог само је допринело већој динамичности. Ученици су били више него
одушевљени идејом. .
Спој традиционалног и модерног
Уз смернице наставнице српског језика, направили су симулацију друштвене мреже преко
које би се ( да су данас живи) дописивали Вук Караџић, Јернеј Копитар, Ђуро Даничић, али и
Јован Хаџић, Стеван Стратимировић и Милован Видаковић. Измишљени дијалози изазвали
су смех , али и дискусију о речима које поменуте личности не би никад изговорили.
Занимљиво је то што су ученици били изненађени предлогом да поменуте личности ставе у
савремено доба. Оно што је њима било непојмљиво јесте да смишљају дијалоге користећи
жаргонизме, али тако да се односе на живот и рад Вука Стефановић Караџића, присталице
његовог рада и противнике. Уз то друштвене мреже никако не иду уз Вука Караџића, Јована
Хаџића, Стевана Стратимировића. Сама та чињеница да спајају неспојиво ученицима је била
више него занимљива.
Исходи
Било је врло интересантно посматрати како ученици на креативан начин утврђују већ
стечено знање и примењују научено. Ученици су показали да поседују одлично знање када
су у питању живот и рад овог великана, али и других личности који се везују за његов живот
и рад.
Слободно се може рећи да су исходи остварени. На врло креативан начин наизглед
монотона лекција, постала је врло занимљива и корисна. У учионици није било детета које
није запамтило битне информације из живота и рада овог великана.

Омаж Вуковим делима у
Бобовишту, Вукашиновцу

ИМАМО ЗА СВЕ МИ НАШЕ РЕЧИ, Дан матерњег
СРПСКИ ЈЕЗИК УМЕ ДА ЛЕЧИ, језика

ЧЕМУ ЖЕЉА ДА СЕ ТУЂИЦЕ УЧЕ,
СРПСКЕ РЕЧИ НЕКАКО ЛЕПШЕ ЗВУЧЕ!







Oбележавање Дана матерњег језика је у

нашој школи постало некако

традииционално. Наиме, већ четврту годину


заредом наставница српског језика у
матичној школи на Алексиначком Руднику

Марија Петровић организује занимљива

интерактивна предавања где ученике кроз

игру и симулације суђења подсећа на значај

и улогу матерњег језика. Са кратким


освртом на историју језика, Вуков рад и

проблем скрнављења нашег језика кроз

слагалицу и стихове, али и жаргонизме и

гејмерску терминологију, наставница је

успела да и оне млађе наведе на

размишљање какав је статус нашег језика

данас. Где смо на мапи писмености кад је у


питању национални идентитет и има ли
уопште потребе уводити туђе речи у српски?

Да ли називи продавница треба да буду

исписани ћириличним или латиничним

словима и које се то најчешће језичке

грешке поткрадају нама у говору? Ово су

само нека питања којим су се малишани

данас бавили.

Признаћете да је тема веома комплексна и

да се њом треба свакодневно и кроз

наставу бавити. Наредне године видећемо

мишљења нових генерација.

Језик је хранитељ народа

Данашњи час српског језика у Рутевцу био је посвећен
обележавању матерњег језика. Како се 21. фебруара
сваке године обележава Дан матерњег језика, наши
ученици су били вредни на распусту и направили
креативне паное. Подсетили смо се колико морамо
водити бригу о језику и сложили се да га не смемо
заборавити. Ученици петог разреда имали су
истраживачки задатак, док су старији разреди под
слоганом "Чувајмо наш језик" указали на грешке које се
могу чути у свакодневном говору, као и на употребу
страних речи које се све више користе.

Наставница Андријана
Трајковић и другари из

Рутевца

НАШ ЈЕЗИК ЈЕ НАШЕ БЛАГО
Обележавању Дана матерњег језика
придружили су се и ученици првог разреда
из Рутевца. Разговором о Вуку и азбуци
обновили су знање о језику, а игром " На
слово, на слово" долазили су до речи чије су
значења морали да објасне.

Слова су резали,
састављали речи,

читали и
обележавали
стране књига и
малишани из
Делиграда и
малишани са

Рудника.

Национални дан књиге и наставнице
српског, енглеског језика и математике

Поводом обележавања Националног дана књиге ученици старијих разреда са
предметним наставником српског језика Маријом Петровић организовали су низ
активности почев од интерактивног предавања, игре асоцијација, до читања
делова из омиљених књига и рецитовања самих наставника. Учешће у
реализацији ових активности узеле су и наставница математике Радмила
Станковић , наставница енглеског језика Весна Димитријевић и библиотекарка
Марија Раденковић. Циљ свих реализованих активности је био да се укаже
младима на улогу и значај књиге у човековом животу, на могућност налажења
уточишта од свега, на спознају лепоте књижевно-уметничког дела и постојање
читалачке културе.

СВЕТ ПРИПАДА ОНИМА КОЈИ ЧИТАЈУ
(а ми читамо гласно и јасно поводом обележавања Националног дана књиге)

https://sway.office.com/yhommXSmplIHHqOG?ref=Link&loc=play

РАЗМИСЛИТЕ И ОДГОВОРИТЕ
С КОЈИМ БИСТЕ ПИСЦЕМ РАДО ПОПИЛИ ЧАЈ?
ЗАМИСЛИТЕ ДА СТЕ НОВИНАР. КОГ ЈУНАКА БИСТЕ ИНТЕРВЈУИСАЛИ?
НАПРАВИ ЕКИПУ ЗА МАЛИ ФУДБАЛ, А ДА ИГРАЧИ БУДУ ТВОЈИ ОМИЉЕНИ ЛИКОВИ ИЗ
ДЕЛА КОЈА СИ ПРОЧИТАО.
НАВЕДИ ПО ТВОМ МИШЉЕЊУ ИМЕ НАЈВЕЋЕГ НЕГАТИВЦА ИЗ ДЕЛА ЧИЈИ ТИ СЕ
ПОСТУПЦИ НИСУ ДОПАЛИ.
НАВЕДИ ИМЕ ЈЕДНОГ КЊИЖЕВНОГ ЈУНАКА КОЈИ БИ ВОЛЕО ДА БУДЕШ
И ОБРАЗЛОЖИ ЗАШТО.

" Читај да би живео"
Густав Флобер



Често се били у прилици да чујете како се читањем књига бежи од стварности, да
књиге пружају уточиште и подржавају бег читалаца од стварности. Ипак, књиге су
често ту да нас, управо, суоче са реалношћу и сопственим проблемима, па и нама
самима, а врло често дају одговоре и помажу у решавању проблема.
Колико сте пута чули да је читање за ум исто што и вежба за тело, а с обзиром на
ону стару изреку „у здравом телу, здрав дух“, морамо се трудити и подједнако
развијати и телесну и духовну страну, не бисмо ли успели да достигнемо склад и
равнотежу, унутрашњи мир и задовољство. Сигурни смо, много пута!
Из тог разлога, поводом Националног дана књиге ученици старијих разреда са
предметним наставником српског језика Маријом Петровић организовали су низ
активности почев од интерактивног предавања, игре асоцијација, до читања делова
из омиљених књига и рецитовања самих наставника. Учешће у реализацији ових
активности узеле су и наставница математике Радмила Станковић , наставница
енглеског језика Весна Димитријевић и библиотекарка Марија Раденковић. Дакле,
циљ свих реализованих активности био је да се младима укаже на улогу и значај
књиге у човековом животу, да се укаже на могућност налажења уточишта од свега,
на спознају лепоте књижевно-уметничког дела и постојање читалачке културе.
Стога зашто је важно читати?

Читањем повећавамо фонд речи, па и способност усменог и писменог
изражавања властитих мисли и идеја.
Књига је средство које нам не сервира готову слику - за време читања мозак
ради, а то што ради, значи да увежбава своје способности.
Током читања, неизречено садржи више информација од изреченог, писци често
права значења и праве поруке обликују у поређења, метафоре и остала стилско-
изражајна средства.
Читање захтевапуну концентрацију уколико желимо да схватимо редослед
радње, однос међу ликовима и откријемо поруке између редова.

Омогућава нам путовање кроз време и један је од начина како можемо
доживети различита места и уживети се у живот прошлих времена или народа.
Читајући проширујемо своје знање и пунимо свој мозак информацијама.
Поједини ликови из књиге могу нам постати узор у свакодневном животу.
Читање подстиче развој духовитости код младог читатеља.

Развија радозналост (читајући занимљиве књиге, не можемо је испустити из
руку јер нас занима што ће се сљедеће догодити).

Национални дан књиге нас је подсетио на све то.

Светски дан поезије

ПОЕЗИЈА КАО УМЕТНОСТ ДУШЕ




Станислав Винавер је написао: „ Поезија је небески мед што капље
из невидљивих саћа које стварају душе!“. И заиста. Ако боље
размислимо, поезија заиста својом слаткоћом попут меда лечи,
смирује, невидљивим нитима милује срца читалаца, окрепљује их и
додирује им душу. Има моћ да допре до најскривенијих осећања,
моћ да читаоце разоткрије и потпуно оголи. А о томе, о њеној улози
и значају у нашој и светској књижевности и о још много чему, са
ученицима старијих разреда причале су наставнице српског,
француског и енглеског језика и то на Светски дан поезије.
Наставнице су рецитовале стихове познатих светских, али и
српских песника, говориле су о њиховим животима и на који су
начин њихова песничка остварења обележила читаве епохе.
Инсистирале су на препознавању стилско-изражајних средстава,
уочавању ритма и мелодичности не би ли сами ученици увидели
лепоту и спознали уметничку вредност песама. Учионицама су се
орили стихови Жака Превера на француском, енглеском и српском
језику, рецитоване су и песме Пушкина, Јесењина, Мајаковског на
руском, али и песме Мике Антића, Дучића, Ракића, Шантића,
Велимира Рајића, Десанке Максимовић...Ученици су уживали у
сјајним изведбама да би касније и сами покушали да напишу песму.
Умеће писања је зависило од тренутка и инспирације. Ређале су се
речи, стихови, строфе ....Пред ученицима стварала се песма...
Био је то јединствен процес стварања. На Светски дан поезије, сви
су били помало песници. Није било изузетака .Ученици су завирили
у магични свет поезије и он им се веома допао.

⬇️„ Поезија је небески мед што капље из невидљивих саћа које стварају душе!“.
Кликните на линк испод
https://sway.office.com/mF6ZOCpI6eqhenMZ?ref=Link&loc=play

АНДРИЋ КРОЗ ПРИЧУ И
ПРИЧАЊЕ



Поводом обележавања 60 година од
доделе Нобелове награде за
књижевност великом, ако не и
највећем књижевном ствараоцу у
историји српске књижевности, Иви
Андрићу, ученици старијих разреда из
матичне школе на Алексиначком
Руднику су са ученицима из Рутевца
организовали мноштво активности
везаних за живот и рад овог великана.
Наиме, у договору са наставницама
српског језика Марије Петровић и
Андријане Трајковић, ученици су на
часу преко Skyp-a разменили своја
знања о најпознатијим делима
поменутог књижевника, дотакли се
занимљивости из његовог живота,
цитирали неке од еминентних
критичара који су писали о њему и
правили плакате у програму Canva.
Био је ово својеврсан омаж великану
српске књижевности чија дела и дан
данас живе кроз причу и причање.

Историјски и религиозни концепт у Андрићевој
приповеци " Деца"

Андрићева приповетка " Деца" је послужила као сјајан пример
анализе дела уз међупредметно повезивање садржаја из историје,
верске наставе, географије, информатике. Наставница историје је
час отпочела филмом о страдању Јевреја у Другом светском рату,
ученици су презентовали своја истраживања о логорима, да би се
на то надовезали истраживачки задаци из српског језика везани за

анализу дела о малтретирању јеврејског дечака, насиље, трауме
инжењера док се свега сећа и завршили причом о Пасхи ,верском

празнику Јевреја његовој улози и значају..

У ЧАСТ ЧИКА ЈОВЕ



На часовима српског језика, у оквиру предстојећег Дана школе ,
било је речи о песнику и изразитом представнику романтизма
Јовану Јовановићу Змају. Ученици су уз помоћ наставнице Марије
Петровић имали прилику да прошире своје знање о песничком
опусу овог песника, упознају боље његов живот и рад, кроз мапе
ума представе мотиве које је најчешће користио и певају његове
песме које су претворене у композиције. Јако занимљив час
пробудио је велику радозналост код ученика да су неки изразили
жељу да овом великом песнику посвете и неку песму уз ручно
рађене „ ђулиће“ ружице.

Радост читања


ученици су читали и тумачили неке од актуелних књига Српске
књижевне задруге, примерене узрасту


"ДОБРА КЊИГА ЈЕ ДОГАЂАЈ У НАШЕМ

ЖИВОТУ!" ( Стендал)

Учитељица Санела је приредила прави
доживљај својим ученицима одвевши их у
библиотеку на Алексиначком Руднику не
би ли открили чаробни свет писане речи
који крију књиге. Истраживали су наслове,
прелиставали странице, читали одломке,
говорили о својим омиљеним књигама.
Сложили су се у једном, и то да је добра
књига заиста догађај у њиховом животу.
Она даје смисао детињству, отвара прозор
у свет, буди машту и води на путовања

Овај дечак зове се Пепо Крста

,,Тако је мало љубави међу људима.
Ко уме да воли, не би требало ништа друго да ради.“

Душко Радовић

Суочени са све чешћом појавом насиља у различитим облицима, сведоци смо да је ова тема данас и те како
актуелна како у школи, тако и ван ње. Како су наши ученици дигитални урођеници, тако се облик насиља променио,
приближио и учинио доступним, нажалост, сваком детету. У мору могућности које интернет пружа, друштвених
мрежа, апликација, платформи, деца су много више изложена дигиталном насиљу него раније, те тако њихови
“пријатељи“ или “пратиоци“ постају потенцијална опасност за остварење насиља или неког вида дискриминације.
Свесни проблема са којим се свакодневно суочавамо, а истовремено решени да му станемо на пут, ученици шестог
разреда су са наставницом српског језика, Андријаном Трајковић, искористили наставну јединицу ,,Овај дечак зове
се Пепа Крсто“ Милована Данојлића и покушали да помогну свом виртуелном другу Пепу Крсти у невољи.
Након што су ученици обрадили песму на часу, а затим утврдили знање путем Сократива, ученици су своју
учионицу претворили у реалну судницу у којој се водило суђење Џону Хохохонду, Пеповом оцу, оптуженом за
насиље у породици. Ученицима је најпре стигао захтев за пријатељство на друштвеној мрежи, а одмах потом и
порука садржине у којој им дечак објашњава тешку породичну ситуацију у којој се налази и моли их за помоћ.
Прочитавши поруку ученици су били помало збуњени и то осећање искористили смо да попричамо о томе који су
њихови критеријуми за узвраћање пријатељства на друштвеним мрежама, да ли су им та пријатељства подједнако
важна као и реална. Након краћег разговора одлучили су да прихвате Пепов позив и одговорили му на поруку.
Било је ту најразличитијих предлога за његову ситуацију, од тога да оде у полицију и пријави свога оца, па све до
могућности да Пепо и његова мајка Лиза дођу на неколико дана у њихову кућу где ће им пружити неопходну помоћ.
Пошто су се добро упутили у породично стање Пепа Крсте, ученици су преузели улогу Пепа, мајке Лизе, оца Џона,
комшије Џима Хухухинда, браниоца дечјих права, адвоката, судије и писца. Сваки ученик је добио картицу са
питањима на које је одговорио, а затим је уследило реално суђење за породично насиље. Ученици су озбиљно
схватили своју улогу и свако се трудио да верно дочара свог лика. Три ученика представљала су јавно мњење и
помогла су судији у доношењу коначне одлуке. Дечак Пепо је добио уводну реч и испричао нам са чиме се све
сусреће код куће, почевши од батина, псовки, вике, па све до осећаја хладноће коју доноси кућа од камена. Мајка
Лиза представља нежну и незаштићену жену и мајку која не зна како да се избори са проблемом, док је Џон
Хохохонд испричао своју страну приче. Комшија Џим Хухухинд жали што у његовом окружењу има деце која су
несрећна и одлучан је у ставу да ниједно дете на свету не сме бити изложено било каквом насиљу. Улога адвоката
била је да заштити Џона, а у његову одбрану наведено је да је Џон претрпео истоветно насиље у детињству, те је то
оставило дубок траг и он не зна како да се избори са тим, па је алкохол бег од тешких траума. Писац је своје перо
искористио да обоји лепшим бојама Пепово детињство и променио је крај песме у срећан, јер је Џон Хохохонд
послат на лечење од алкохолизма у једну установу, а затим је изашао из ње као потпуно други човек. Судија је
дугим размишљањем и у договору са јавним мњењем осудио насиље, а Џона Хохохонда послао на издржавање
казне. Бранилац дечјих права прочитао нам је Законе и Чланове о заштити и правима деце. Пошто су сазнали
која су дечја права и упознали се са облицима дискриминације и насиља, добили су анкетни листић са задатком да
заокруже који вид насиља препознају у породици Пепа Крсте. Сложили смо се да треба бити опрезан са
друштвеним мрежама, али исто тако и да увек треба помоћи другу у невољи и да свако дете заслужује најлепше
детињство, јер дете је човек у оделу детета. Душко Радовић

Симулација суђења као средство учења у
настави наставнице Андријана Трајковић

Императив одавања поште у
" Плавој гробници" Милутина Бојића

Наставни садржај ове наставне јединице реализован је кроз два часа ( један је
подразумевао обраду, а други утврђивање). Обрада ове наставне јединице је
замишљена као путовање кроз време ( времеплов) где на почетку часа визуелни
и аудитивни елементи имају јако значајну улогу. Наиме, ученици се кроз потресне
слике српске голготе, песме „ Тамо далеко“ и „ Креће се лађа француска“ враћају у
Србију за време Првог светског рата. Уз помоћ временске линије под називом
ChronoZoom која обједињује све мултимедијалне садржаје ученици иду у
временску шетњу спајајући историјске чињенице са књижевним, упознајући
Милутина Бојића као учесника рата, његов живот и стваралаштво. Кроз ту шетњу
они обнављају знање из историје, слушају звучни запис, прате PowerPoint
презентацију и истражују. Истраживачки рад им помаже да самостално долазе до
закључака, уочавају, упоређују, тумаче песму. Долазе до сазнања шта је Плава
гробница и како ју је песник доживео. Тумаче књижевно- теоријске појмове и
стилско изражајна средства. На крају часа, гледају инсерт из филма „ Тамо где
цвета лимун жут“ , а наставник их упућује на документарну емисију „ Србија у
првом светском рату“.
Снимљена Изокренута учионица прослеђује се ученицима који нису
присуствовали часу, али и осталима који би да је имају као белешку.Наставник
прослеђује и своју OneNote скрипту.
Будући да је други час испланиран као утврђивање Изокренута учионица и OneNote
су послужиле као материјал који треба да се репродукује.Да би наставник
проверио да ли су ученици прочитали дати материјал и разумели, он даје
занимљив Socrative квиз. На таблетима ученици раде, наставник на крају сумира
резултат и има увид колико њих је разумело песму. Касније се приступа подели
ученика у групе и свака од њих има задатак. Прва да направи Мапу ума, друга да
изради плакат за филм „ Тамо где цвета лимун жут“, трећа ( драмска секција) је
раније добила задатак да уради драматизацију песме и четврта да напише писмо
неупокојених душа српских војника. Користе се Powerpoint Tackk, Word, vym (
ViewYourMind)...

Атмосфера са часоца

У исто време у Рутевцу, колегиница Андријана Трајковић је реализовала
час на исту тему са ученицима седмог разреда.Користећи квиз Сократив
као средство за проверу знања, али и друштвене мреже изместивши
радњу песме из тог периода у садашње време, занимало ју је како
ученици схватају патриотизам данас. Шта је то што би нам данас
поручиле " неупокојене душе" Одговори су били више него интересантни.
Ево једног.

Драги народе српски,
Док се Ви у Србији храбро борите за своје идеале и племените циљеве који се огледају кроз љубав према
домовини, знајте да смо у те исте идеале и ми веровали 1916. године и борили се за исте те племените циљеве
док нисмо за њих и погинули. Није нам жао због тога, јер сматрамо да је част и привилегија погинути за тако
нешто узвишено, али биће нам жао ако смо животе дали узалуд, ако наша смрт не послужи као пример правог
патриотизма, ако Вас не мотивише и наведе на размишљање ко сте, шта сте и одакле Вам потичу корени.
Вреди ли живети без слободе под туђим окриљем као роб или часно умрети бранећи част своје нације? Да ли
је боље срамно повити главу и продати свој идентитет или пак храбро устати против душманина и одбранити
своје достојанство? Размислите, вреди ли кукавички се предати без борбе или заслужено носити име
припадника српског народа? Вреди ли?
И нама су кроз главу пролазила ова питања док су куршуми летели изнад наших глава, док се чуло грување
топова и комади земље летели на све стране. Али ниједног тренутка се нисмо двоумили око избора. Знате ли
зашто? Због драгих нам лица у Србији, суза наших мајки, сестара, тетки, бака. Због осмеха наше деце које смо
оставили на милост и немилост рату. Због вас, млада српска војско! Због будућности Ваше деце! Због нас да
нисмо узалуд погинули далеко од своје земље!
Наше душе лутају хладним водама Јонског мора. Вапе за потврдом да ова плава гробница није само
историјска знаменитост, већ својеврсно сведочанство херојског чина нашег народа. Сведочанство једног
херојског времена кад смо ми били хероји, ми, припадници српског народа који су несебично себе жртвовали
зарад будућности нових нараштаја. Пронађите и Ви у себи хероја!
Не дозволите да се заборави!

Неупокојене душе српских војника са дна Плаве гробнице
Александра Брзаковић, 7/1

Мотив мајке у приповеци
Милована Глишића и Ивана

Цанкара

На једном од часова српског језика наставнице Марије Петровић урађена
је компаративна анализа приповедака које разматрају мотив мајке.
Претпостављате да су у питању приповетке " Прва бразда" Милована
Глишића и приповетка " Десетица" Ивана Цанкара. На претходном часу су
се упознали са биографијом писаца и стваралачким опусом, а на другом су
анализирали дела кроз истраживачке задатке. На часу утврђивања су
проверавали своје знање кроз интерактивну игрицу налик на " Монопол".
Ученици су бацали коцкице и отварали поља где су била скривена питања
и изазови везани за поменута дела. Час је био више него занимљив, јер су
се дотакли информација које се тичу живота и рада Милована Глишића.

Вечити дечак
Мирослав Мика Антић

На часовима српског језика у Плану и програму за српски језик и
књижевност налази се и збирка песама чувеног " вечитог дечака"
Мирослава Мике Антића. Ученици посебно воле његову поезију, јер им
је она некако блиска и интересантна за анализу. Према њиховим
речима, Мирослав Антић највише од свих песника проналази пут до
њихових срца и дира душу најфинијим стиховима. Стога, не постоји
дете које није чуло за "Плави чуперак" или " Плаву звезду", " Гарави


сокак", песму "Малилини", Први танго" итд...Све те песме осликавају

душу детета које полако одраста, сазрева и суочава се са проблемима
одраслих. Поред њега и ми постајемо шашави, блескасти и детиње
наивни. Пред вама се налазе неки сегменти са часова наставнице
Марије Петровић где су ученици представљали песме Мирослава
Антиће и водили замишљени интервју са овим " вечитим дечаком".

"Путева има триста
да се оде из

детињства, а само се
ретки сете да остану

вечно дете".

Ученици седмог разреда у Рутевцу у сарадњи са наставником
српског језика Андријаном Трајковић, осмислили су час посвећен
великом песнику, Мирославу Антићу, под називом ,,Један час са
Миком" и том приликом рецитоване су његове познате и мање
познате песме. Сваки ученик одабрао је песму која му се највише
допала, а затим су казивали Микине стихове посвећене деци. Уз
музичку пратњу ученици су креативно осмислили час, а затим су
направили и школски пано посвећен овом песнику.

Конкурс поводом обележавања 100 година од рођења
Душка Радовића и награда Павлу Вилчеку
( ментор Марија Петровић)

ДОДЕЛА НАГРАДА, НАРОДНА
БИБЛИОТЕКА " СТЕВАН
СРЕМАЦ" И НАШ ПАВЛЕ

На 21. Међународном литерарно-
ликовном конкурсу " Деца воле
чудне приче ...авантуре и јунаке
из књиге", нашем ученику, Павлу

Вилчеку, ( ментор Марија
Петровић) уручена је награда за

литерарни рад на дату тему у
библиотеци "Стеван Сремац" у
Нишу. У опуштеној атмосфери, у

друштву сјајних домаћина,
библиотекара, песника,

наставника српског језика и
других награђених ученика,
Павле је читао своје стихове и
изнео своје утиске о овом
конкурсу чиме је покупио
симпатије свих присутних. Браво,

Павле!

Уредник Летописа Читалића:
наставник српског језика, педагошки
саветник Марија Петровић
Реализатори највећег броја активности:
наставнице српског језика Марија Петровић и
Андријана Трајковић
координатор Марија Раденковић
Учешће узели:
учитељице Санела Јовановић, Александра
Милинчић, Слађана Патрногић, Горица
Голубовић, Биљана Берић, наставнице
енглеског Весна Димитријевић, француског
Сања Тошић, наставница математике
Радмила Станковић, наставник верске
наставе Милош Павловић, наставница
историје Сузана Ристић


Click to View FlipBook Version
Previous Book
Classroom Of The Elite Year 2 Volume 2
Next Book
BULETIN NUKLEUS 2021