Косидба на Рајцу

КОСИДБА НА РАЈЦУ

1970-2020

На Рајцу су се одржавали вашари у 19. и 20. веку под именом Рајачки
вашар, а забележено је да је још 1892. године одржана моба при кошењу
рајачких ливада. Ту традицију већ пет деценија баштине организатори

привредно-туристичке манифестације "Косидба на Рајцу".

Љишка библиотека овом
презентацијом обележава јубилеј
Косидбе на Рајцу, 50. годишњицу

манифестације која је почела
скромно, а постала веома

препознатљива на туристичкој мапи
Србије, позната и ван граница Србије.

Пратећи програми, уз учешће
фолклорних ансамбала, трубача и
певача, доприносе успешности ове
манифестације која се увек одржава

у недељу по Петровдану.

У сточарским крајевима један од Прво такмичење косача на Рајцу
најважнијих послова је косидба. У се одржало када и први народни
стара времена летина се прикупљала вашар, далеке 1892. године. Тек
уз помоћ моба, када би се косачи
много година касније јавља се
окупљали једни код других и идеја о потреби организовања 
заједнички обављли важан и тежак
Косидбе на Рајцу.
посао. Колики је значај косидба
имала говори и то да се почетак, а

посебно крај претварао у праву
светковину. Најпознатија и најстарија

је, свакако, Косидба на Рајцу.

Прва "Косидба на Рајцу", одржана је 18. и 19. јула
1970. године, на основу одлука општина Љиг и
Горњи Милановац о заједничком организовању
нове манифестације која је имала и сврху
приказивања новина у пољопривреди:
демонстрација рада косачица, вештачког

ђубрива, семена, иновцијма у пчеларству , како
до већих приноса итд.

Косидба није имала такмичарски карактер,
гледала се лепота откоса 40 одабраних
косача из љишке и горњомилановачке

општине, обучених у народне ношње и са
белим сламеним шеширима, уз присуство

10.000 људи. Косачки ручак, сервиран на
трави, тог 19. јула 1970, састојао се од

рајачке пите и дебеле овчетине. Било је и
награда: штедне књижице Београдске

удружене банке са по 50 динара и по једна
коса београдског предузећа "Агроопрема".

“Ој, косачи, где ћемо на
мобу, ил’ на Рајац ил’ на

Добру воду”

Богатство ливадских површина, с љутом дугом
планинском травом, сваке године окупља на
хиљаде посетилаца на традиционалној
манифестацији „Косидба на Рајцу”. Док се

најхрабрији посетиоци боре за титулу најбољег
косача, посетиоци могу да уживају у дегустацији
традиционално припремљених јела, пропратном

културно-уметничком програму и трибинама.

Дефиле Косача

 

На дан косидбе, у ране преподневне сате, на
„зборно место“ долазе сви учесници манифестације. Косачка

песма, здравица и коло трубача представљају позив свима
да стану у колону и припреме се за полазак ка платоу. У

поворку коју предводе косачи и трубачи стају водоноше и
ручконоше, певачи и здравичари, новинари, излагачи са
механизацијом, гости и намерници, свако ко је дошао или се

тога дана затекао на Рајцу.
Уз трубу, подигнуте косе, најлепше летње ношње, креће
свечани дефиле Косидбе на Рајцу у кojeм учествује и по
неколико хиљада људи. Најчешће чело колоне стигне на
одредиште, а да зачеље још није ни кренуло. За многе је ова

шетња најлепши део
косидбе.

Ђидија

Косидбе нема без ђидије-команданта Обављање најтежег посла на рајачким падинама захтева да
параде, победника ревијалног дела домаћин до детаља припреми и организује велику мобу. Његово
умеће са косом се подразумева, али он мора и да добро запева,
косидбе: косача који лепо коси, одлично
се носи, уме да пева и миљеник је жена.  коло поведе, да не заостаје у јелу и пићу, да носи најлепшу
ношњу…Косцу таквих квалитета додељује се титула Ђидије и он

је наредне године домаћин Косидбе.

Радош Котлаја (Пљевља, Црна Гора) Такмичење за Златну косу
два пута је косио за Гиниса.
Специјалном косом коју је сам На Рајцу, осим ревијалног дела косидбе, главни догађај који
направио, 2018. године једним привлачи велику пажњу је такмичење за „Златну косу“. За
замахом косио је 5,5 метара широку ласкаво признање „Златна коса“ такмиче се прави косачки
и 20 метара дугачку парцелу. Љуту вуци, победници ранијих Косидби на Рајцу и победници
и суву планинску тарву покосио је косидби у окружењу које се одржавају пре рајачке, још од
за 11,5 минута, уз пар откивања средине маја, у Црној Гори, Босни и Херцеговини, Словенији и
косе. Прошле године тај рекорд је једна равничарска у Бачком Добром Пољу. То су
побољшао. Спремао се и за ову, квалификације за косачки Вимблдон на Рајцу, где се најбољи
јубиларну косидбу, али неће моћи од добрих боре за прво место, а жири цени поред брзине
да дође и обори сопствени рекорд. кошења и ширину и лепоту откоса. Има косача који су више
пута добијали „Златну косу. Један од њих је Милорад
Сладојевић из Мркоњић Града који је седам пута награђен.

Екипно такмичење

У екипном надметању штафетног типа
такмиче се по четири екипе. Косачи
косе у народној ношња краја из којег
екипа долази, или мајици са знаком
косидбе. Парцела на којој се коси
дугачка је 20 а широка 10 метара

Манифестација међународног
 карактера

На трагу давних светковина, окупљају се
косачи већ 50 година прве недеље по
Петровдану у ревијалном кошењу љуте
рајачке траве, често појачани гостима из
далеких земаља. Косили су на Рајцу, и

Данци, Норвежани, Словенци, Руси, Немци,
косачи из суседних држава, један
Исланђанин и један Индонежанин.

Водоноше

Кошење ливада обављало се у вреле летње дане, па је
хладна изворска вода и више од освежења за косаче. У

зависности од тога колика је моба, домаћин је
одређивао и број девојака које ће са најближег извора

донети воду и послужити је косачима из тестија.

Косачки ручак

Трпеза на свеже покошеној ливади један је од најатрактивнијих детаља манифестације.
Јединствен доживљај повратка у стара времена не представља само ручак на трави, већ и

ризницу специјалитета из старе српске кухиње.

Златне руке "Љиг"

Косидба на Рајцу је данас незамислива без Удружења жена
Златне руке које су се окупиле да би од заборава сачувале

рецептуре својих мајки, бака и прабака..

Њихова трпеза представља традицију, лепоту аранжирања и
културу исхране наших предака; али и начин да се кроз храну
представи локална туристичка понуда. Косачки ручак на трави

припрема се за све учеснике манифестације, али се на
ливадама и посетиоци могу уверити у умеће жена из овог краја

Србије, које се на косачким мобама зову ручконоше.

Учесници културно-уметничког програма

Поред гостујућих, Љиг су на косидбама представљала
културно-уметничка друштва:

"Лука Спасојевић“, „Рајац“ и „Љиг“.
Већ дуги низ година наступа и трубачки оркестар

"Етно Арт" из Коштунића.
Гостовали су на Рајцу и певачи забавне, рок и народне
музике: Мирослав Илић, Мерима Његомир, Јелена Брочић,
Јелена Томашевић, Галија, Kербер, Ју Група, Гарави сокак,

мајстор трубе Бора Дугић...

Косидбу на Рајцу неколико година организовале су општине Љиг и Горњи
Милановац, односно њихови туристички савези.

Организатори свих каснијих косидби су љишка општина и Туристичка
организација ове општине, уз бројне спонзоре, који су постојали још од прве

привредно-туристичке манифестације на Рајцу. Годинама је један од
покровитеља манифестације био часопис „Село“.

Планинарско друштво „Победа“ је партнер Косидбе на Рајцу од почетка, када
су се испред Планинарског дома организовала посела и сусрети певачких и

играчких група.
Последњих година на Рајцу се пије Ваљевско пиво, као званично пиво, а
награде победнику Косидбе додељује компанија Штил, која обезбеђује
награде за најбоље такмичаре. Компанија Агромеханика из Бољевца је

готово 25 година уз ову манифестацију.
Надлежно министарство помаже да Косидба на Рајцу буде што боља.

На планини Сувобор, на 848 метара надморске висине налази се Рајац, планински врх пријатне климе и
изузетне лепоте. Фасцинирани бујним шумарцима и ливадама који покривају њене обронке, стари
путописци су ову планину назвали „рајем на земљи“, због чега је и добила име које данас носи. Сада у
овом рају уживају сви они који шетају њеним шумама, скијају низ њене обронке или обилазе околне
манастире и споменике.
Рајац посетиоцима пружа прилику да се на тренутак врате кроз време и науче нешто о историји овога
краја. У Првом светском рату Рајац је био поприште једне од најважнијих битака између Србије и
Аустроугарске, Колубарске битке, која се одиграла крајем 1914. године. У част борцима страдалим у бици
подигнут је споменик „1300 каплара”.
У близини планине можете обићи и више православних објеката, од којих је најпознатији манастир
посвећен Св. Архангелу Гаврилу у Моравци, где се налази и гроб архимандрита Герасима Георгијевића
( Хаџи Ђере) из 1804. године.
Испод планине Рајац налази се и манастир Ваведење с каменим саркофазима, изграђен крајем 13. и
почетком 14. века.