Марковић, Слободан Ж.

Слободан Ж. Марковић

15. јул 1928 – 11. септембар 2015

Преко педесет година радим области културе
и организацијама које у њој делују. Од тога

четрдесет година сарађујем на пословима
Културно-просветне заједнице Србије, у
чијим програмима су обједињени многи

видови културног рада. Ове активности су
постале саставни део мога друштвенога бића.

У завичају, Доњој Топлици је учио основну школу, а гимназију у Белој
Цркви, где 1940 завршава први разред и у Панчеву у којем наставља
школовање ратне 1941. године. Касније, током Другог светског рата живи
највише у родном селу и у Ваљеву где повремено полаже појединачне
гимназијске испите, а истовремено похађа кројачки занат и у Мионици
добија диплому за квалификованог кројача.

Године 1944. активно се укључује у Народноослободилачки покрет. Од
1945-1946. завршава V и VI разред Ваљевске гимназије. Коначно,
дипломира у Београду 1948. године у Четвртој мешовитој београдској
гимназији.
Од 1948. студирао је у групи за Југословенске језике и књижевност и
дипломирао 1952. године на Филозофском факултету у Београду из
области Југословенска књижевност. Слободан Ж. Марковић је радио у
Вршцу као гимназијски професор, а потом је постављен за републичког
школског инспектора. На Универзитет у Београду изабран је за
професора1956. године

Прошао је сва универзитетска звања и редовни је професор Филолошког
факултета за нове југословенске књижевности. Био је, поред осталога,
продекан и декан Филолошког факултета у Београду и предавач на

универзитетима у Гетингену (Немачка), Пекингу (Кина), у Београду, Нишу и
Приштини. Од 1956. године на Филолошком факултету као редовни професор

први пут покреће наставу из области Књижевност за децу. Прво у оквиру
семинарских часова а од 1964. на редовним предавањима своју љубав према
овој области претворио је у струку и генерације студената упућивао на активан
рад у овој области. У октобру 1963. одбранио је докторат из књижевних наука -

Живот и књижевно дело Јована Поповића : 1905-1952.

Један је од оснивача и дугогодишњи директор Међународног славистичког центра
Србије. Био је више година председник Друштво за српски језик и књижевност Србије

и Савеза славистичких друштава Југославије, главни и одговорни уредник часописа
„Књижевност и језик“, председник Управног одбора Змајевих дечјих игара и
вишегодишњи главни уредник часописа „Детињство“, члан Председништва

Међународног комитета слависта, потпредседник и председник УНЕСКО асоцијације
радника на књизи за децу и стални научни саветник, један од оснивача и члан
Извршног одбора Вукове задужбине, један је од оснивача и десетогодишњи
председник Управног одбора Задужбине „Десанке Максимовић“ и председник
Културно просветне заједнице Србије

Своју активност радника у култури сматрао
сам саставним делом свога позива-

наставника српског језика и књижевности и
посленика у науци о књижевности.

Научни и књижевни рад

Текстове које сам читао или говорио
садржајно представљају сагласност са мојим
основним ставом о јединству језика и

културе, образовања и науке и о
јединственом деловању у тим областима,
зашто сам се као културни радник залагао.

Научни рад професора др Слободана Ж. Марковића посвећен је
историји нових југословенских књижевности, њиховој међусобној
повезаности и везама са светском књижевношћу, као и књижевности
за децу. Објављивао је стручне и научне радове из следећих области:

*Из школске праксе наставе српског језика и књижевности;
*о појединим писцима и књижевним раздобљима о којима пише
критике и приказе књижевних дела;
*истраживачки рад и студије о писцима и књижевним проблемима у
српској и другим, словенским књижевностима, посебно о вези српске
књижевности са другим литературама.

Објавио је око 600 књижевних студија и расправа у периодичним публикацијама
и зборницима на српском, немачком, руском, енглеском, француском и
мађарском језику. као и књиге — „Записи о књижевности за децу“ I, II, III и IV
(више издања), „Књижевни покрети и токови између два светска рата“,
монографије „Лаза Лазаревић“, „Милан Ракић“, „Бранко Ћопић“, „Исидора
Секулић“, „Јован Поповић — живот и књижевно дело“, „Вук Караџић у
књижевном трајању“, „Књижевно стваралаштво Десанке Максимовић“, „Трагање
за идеалима“ и „Појаве, ствараоци и дела у македонској књижевности“; Надалеко
су чувене његове антологије: „Антологија српске приче за децу“, „Антологија
српских поема за децу“ „Ко је бољи јунак“, „Ђаку прваку“, „Златна књига“; студије
— „Књижевне појаве између два светска рата“, „Континуитети и вредности“ и
путопис „Професор у Пекинг — професор из Пекинга“.

...Такође, основно оруђе мога рада била је

реч и њоме сам у овим текстовима
исказивао свој однос у разматрању
разноврсних тема, према културним

вредностима праћењу послова, у
подржавању организованог рада у

приликама у којима се деловало.

Награде и признања

У раду и радном задовољству садржи се
нешто чаробно, што вуче човека напред д

остварује , наизглед, наивне замисли и
жеље. Најчешће се у том стремљењу

откривају једноставне истине, рађа се
нова стварност, која значи људски
напредак.

Марковићеви радови су превођени на све јужнословенске
језике, као и на немачки, енглески, француски, румунски,

мађарски, чешки и руски језик. Такође, запаженим
саопштењима и рефератима учествовао је на више

конгреса и стручних скупова у земљи и свету.

За свој рад добио је више признања, међу осталима и „Вукову
награду“, Медаљу Хумболтовог универзитета, медаљу „Ханс

Кристијан Андерсен“, немачки орден Велики крст I реда за
заслуге у међународној сарадњи. Одликован је 1988. године
„Орденом заслуга за народ са златном звездом“ Социјалистичке

Федеративне Републике Југославије

Књига је оно људско дело у коме се може
видети, упознати и схватити човек и свет,
у своме трајању са својим могућностима и

знањима. Свим тим она учествује у
унапређивању живота. У њој су садржане
судбине појединаца, народа и земаља али

и достигнућа људског ума.

Библиотеке



Слободан Ж. Марковић је поклонио библиотекама Колубарског
округа преко 9 000 књига. То су библиотеке из три општине
које сматра својим завичајем: Матичној библиотеци „Љубомир
Ненадовић“ Ваљево, Библиотеци „Милован Глишић“ Мионица и
Градској библиотеци у Љигу . Поклонио је Градској
библиотеци Љиг преко 5 000 наслова књига.

Библиотеке



ЉИГ

Захваљујући том поклону при Градској библиотеци Љиг је 30.
априла 2012. године отворена Дечја библиотека која носи

назив свог дародавца Слободана Ж. Марковића. Простор се
налази у центру вароши који је обезбедила општинска управа
Љиг. Дечја библиотека „Слободан Ж. Марковић“ је осмишљена

за најмлађе читаоце, али и оне који се баве научним радом

ЛЕГАТ



ЉИГ

У Дечјој библиотеци смештен је легат професора
Слободана Ж. Марковића који је библиотеци

поклонио 5.000 књига и преко Гетеовог института
у Београду, најсаврменије библиотечке полице и

опрему..

Историја настанка и трајања књиге је историја
борбе за њену културно цивилизацијску улогу и за

право место у животу човека и друштва. То је,
уједно, и пут демократизације културе, обогаћење
човековог памћења и свести, стварање ослонца за
бржи развој и успешнију комуникацију међу људима

и између прошлости, садашњости и будућности,