КАПЛАРИ

2 страна КАПЛАРИ

На предлог директор- УВОДНА РЕЧ ,,Маштарије’’ својим креатив-
ке Биљане Јовановић ним радовима показују како се енте-
школске 2014/15. годи- одгледају научнофантастични филм ријер може улепшати уз мало воље,
не основана је литерарно-новинарска ,,Међузвездани’’, тако да смо у децем- труда и креативности.
секција чији је циљ да испрати све бру организовано били у биоскопу.
школске активности и да пред крај Резултат рада чланова литерар-
школске године изда часопис о свим Хемијска секција је ове године но-новинарске секције је управо овај
наставним и ваннаставним активнос- ишла у посету Хемијском факултету у часопис.
тима ученика наше школе. У школи Београду.
увек има доста активности, али уко- Такмичења.
лико се оне не предоче јавности биће Ишли смо и у иностранство. На неким такмичењима смо
као да се нису ни десиле. На екскурзији смо били у Мађарској били по први пут, а на некима имамо
Путовања и посете. и Грчкој. вишегодишње искуство.
Трудимо се да пратимо Такмичења пружају могућност
сва културна дешавања и често Секције. ученицима са сазнају више из области
путујемо. Ове године секције су појачале која их интересује, али и да провере
У октобру смо били на Сајму свој рад, тако да су активности уче- своје знање. Ученици воле да иду на
књига. Чињеница је са се у данашње ника у секцијама видљивије. такмичења, али им је понекад потре-
време све мање чита и да ученици све Секције страних језика (енглес- бан подстицај професора. Ове године
мање читају обавезну школску лекти- ког језика, руског језика, француског то није изостало тако да смо имали
ру. Међутим, то не значи да ученици и немачког језика) су одржале Језичко већи број ученика на такмичењима
уопште не читају. Читају, али сфера вече у Градској библиотеци у Љигу. из различитих предмета. Учествовали
њиховог интересовања нису школске Драмска секција је по први смо на такмичењима из језика (срп-
лектире, већ дела савремених и по- пут ове школске године, у сарадњи са ског језика, руског језика, енглеског
знатих светских аутора, тако да је за Основном школом ,,Сава Керковић’’, језика), историје, математике, гео-
одлазак на Сајам књига владало ве- учествовала на Светосавској акаде- графије, биологије, туризма, одбојке,
лико интересовање, и то не само ове мији, која се одржава сваког јануара. рецитовања. Будући да су такмичења
године, већ и свих претходних година, Ова секција је била јако активна и у току крајње резултате објавићемо у
чиме се можемо похавалити. претходних школских година чији су следећем броју.
Пратимо сва актуелна деша- чланови, под руководством профе- Ако смо нешто пропустили и
вања и интересовања ученика из фил- сорке Биљане Јовановић, извели не- нисмо забележили, немојте нам за-
мске и позоришне уметности. Ове колико представа. мерити. Ово је, ипак, наш први број.
године ученици су изразили жељу да Хемијска секција је правила са- Грешке ћемо исправити и обећавамо
пуне, а чланови те секције су за 8. март да ћемо бити бољи. Уживајте у читању
те сапуне поклонили женама које су нашег часописа.
запослене у овој школи.
Радови чланова ликовне сек-
ције украшавају зидове наше школе
на првом спрату.

Колектив школе

Број 1 јун 2015.

КАПЛАРИ 3. страна

СРЕДЊА ШКОЛА „ХИЉА ДУ ТРИС ТА КА ПЛА РА“

Године 1963. На- носнима, али нас ујед- имају прилику да своје профил Економски
родни одбор је донео но и обавезује да буде- стечено знање примене техничар у четворого-
одлуку о оснивању мо још бољи. у редовној пракси. дишњем образовању.
Гимназије ,,Лука Спа- Трогодишњи образов-
сојевић’’. Оснивање ове Ова школа се О успеху ове ни профил Ауто-меха-
школе био је највећи труди да одржи корак школе сведоче и мно- ничар/бравар се про-
културни догађај у ис- са модерном техно- гобројне академске ширује образовним
торији Љига и тиме логијом и у том смис- дипломе. Ова школа профилом Заваривач,
је омогућена боља и лу се стално осавре- изнедрила је много- тако да ће бити уписа-
перспективнија будућ- мењује. У настави се бројне средњошколске но по десет ученика у
ност многим генера- примењују савремене и универзитетске про- наведеним занимањи-
цијама. Од те године методе рада. Настава фесоре, дипломиране ма. Поред наведених
oва установа је неко- је активна, креативна инжењере, научне са- измена, као и до сада,
лико пута мењала свој и подстицајна за уче- ветнике, спортисте. биће уписано и једно
назив. Од 2004. године нике. Поред редовне одељење угоститељске
се зове Средња школа наставе у школи се Будући да шко- струке у трогодишњем
,,Хиљаду триста капла- обављају и многе ван- ла активно прати ин- образовању (15 кувара
ра’’. Прошле године ова наставне активности тересовања ученика, и 15 конобара) и једно
установа је прослави- које ученицима омо- од школске 2015/16. одељење гимназије.
ла педесетогодишњи- гућавају проширивање године Средња школа
цу свога трајања. Не знања стеченог редов- ,,Хиљаду триста ка- Поштујемо старе
може се велики број ном наставом, као и плара’’ прави измене традиционалне вред-
образовних установа задовољавање њихо- постојећих образов- ности јер су оне темељ
похвалити вишедеце- вих интересовања која них профила и уводи будућности, али уједно
нијским трајањем. Ус- нису уско везана за на- нове образовне про- пратимо и савреме-
пешно вишедеценијско ставу. Ученици угости- филе. Уместо образо- не друштвене токове.
трајање нас чини по- тељских, туристичких вног профила Турис- Спој традиције и мо-
и машинских одељења тички техничар уводи дерног је кључ успеха.
се нови образовни
Бојана Мартиновић, III5

Број 1 јун 2015.

4 страна КАПЛАРИ

50 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА ГИМНАЗИЈЕ

Током 2013. године одржан је низ догађаја у оквиру
обележавања 50 година постојања наше гимназије. Уче-
ници наше школе активно су учествовали у обележавању
овог јубилеја.

Обележавање овог догађаја почело је 23.априла
представом ,,Народни посланик’’ у извођењу позориш-
не трупе ,,(По)сланици’’ коју чине ученици наше школе.
Идејни творац и редитељ представе је професорка Биља-

МАСКЕНБАЛ

на Јовановић. Комедија је засмејала и забавила гледаоце, Маскенбал је одр- и Ана (Иван Бушић и Јана
а на крају представе глумци су награђени громогласним жан на Градском тргу 14. Којић), мускетар и Пене-
аплаузом. ,, (По)сланици’’ су на крају представе публику јуна. Програм је отво- лопа (Петар Петровић и
поздравили једним колом. Главне улоге у овој представи рен студентском химном Анита Османовић), Клео-
играли су: Иван Бушић (Јеврем Прокић), Анита Османо- ,,Gaudeamus igitur’’, а затим патра и Марија Антоанета
вић (Павка, његова жена) и Милица Обрадовић (њихова су нам се представили: Лен- (Јана Старчевић и Ивана
кћерка). Остале улоге су играли: Лазар Иконић (адвокат), ка Дунђерски и Лаза Кос- Терзић), Фрида Кало и Сара
Владимир Милисављевић (Спира), Сара Којић (Спирини- тић (Анастасија Гошњић Кеј (Тијана Томовић и Ма-
ца Мица), Јована Василијевић (госпа Марина), Владимир и Дуња Иванов), Мане и рија Ђурић), Одри Хепберн
Радовановић (Секулић, полицијски писар), Виктор Ива- Зоне (Јован Ђорђевић и и Чарли Чаплин (Милица
новић (Јовица Јерковић), Ђорђе Лукић (Сима Сокић), Пе- Тијана Јанковић), Хурем и Обрадовић и Бојана Мар-
тар Петровић (Света Нумера), Владимир Симић и Светис- Афродита (Миљана Јере- тиновић), капетан Тита-
лав Маринковић (Јевремови верни гласачи), Милош Гагић мић и Сара Којић), Војкан ника, Василиса, Џони Деп
(Младен, Јевремов слуга), Никола Лукић (шегрт и шаптач). и Самурај (Лазар Иконић и (Никола Бабић, Јована Ва-
Дана Бушић), Адел и Зоро силијевић, Милош Гагић).
Свечана акедемија поводом прославе овог јубилеја (Аница Марковић и Лука Онда су сви запевали и
одржана је у љишком хотелу 14.децембра Ђурић), браћа Рајт (Ката- заиграли уз наше Адел, Заз,
рина Маринковић и Тамара Јелену Томашевић и Алишу
Радаковић), Салвадор Дали Киз. Програм су припре-
и Коко Шанел (Владимир миле и водиле професорке
Милисављевић и Мари- Биљана Јовановић и Ивана
на Видаковић), Вронски Кнежевић.

Број 1 јун 2015.

КАПЛАРИ 5. страна

ВЕЧЕ БОЕМА

У пријатном ам- вић, приредили су вече које
бијенту ресторана ,,Код ће се дуго памтити. Уз звуке
Уче’’ 22. децембра одржано староградске музике низа-
је Вече боема. Некадашњи ли су се стихови најпозна-

ПРЕДС ТАВА „СУМЊИВО ЛИЦЕ“

гимназијалци, а садашњи тије љубавне поезије са 27. децембра позо- историјат школе, верифи-
лекари, правници, еконо- наших простора, као и сти- ришна трупа ,,(По)слани- кацију школе, спискове и
мисти, учитељи, инжењери, хови светске књижевности. ци’’ извела је представу биографије професора који
професори, у друштву са Песма ,смех, радост, игра, ,,Сумњиво лице’’. Редитељ су у протеклих 50 година
садашњим гимназијалцима плес смењивали су се током представе је професорка предавали, спискове учени-
и предвођени креативно- вечери, зближили људе и Биљана Јовановић. И ова ка који су завршили средњу
шћу и режисерским умећем комедија је насмејала наше школу у Љигу, старе фото-
професорке Биљане Јовано- унели топлину у срца. гледаоце. Осмех и дивно графије...
расположење красили су
СУНЧАНИ САТ све у Градској библиотеци. Отворен је и профил
Главне улоге у овој предста- на фејсбуку-Средња школа
Сунчани сат је једноставан,прецизан и врло стар ви играли су: Иван Бушић, Љиг, намењен бившим и са-
инструмен који показује положај Сунца на небу. На основу Сара Радивојевић и Јеле- дашњим ученицима, као и
положаја Сунца на небу се лако може одредити време. на Николић. Остале улоге осталим пријатељима.
Изумљен је пре око 5000 година у Египту.Све до почетка играли су: Лазар Иконић,
19.века сунчани сатови су били основни показивачи Никола Ђорђевић, Тодор Основан је и сајт
времена.Почетком 20.века служили су само за показивање Шиљеговић, Владимир Ра- школе на коме може-
тачног времена у подне и на основу њих су се подешавали довановић, Петар Петро- те прочитати сва акту-
дотад још непрецизни механички сатови.Данас се ови вић, Никола Станковић, елна дешавања у школи
сатови користе само као украс на трговима и фасадама. Никола Миловановић, Ву- (www.1300kaplaraljig.edu.
кашин Ивановић. Програм rs).
Принцип рада сунчаног сата заснива се на пројекцији је употпунила добрим из-
сенке коју баца показивач или гномон на површину (лице бором музике професорка Овај јубилеј је веома
бројчаника) на којој су линијама обележени сати.Ако је Ивана Кнежевић. значајан за нас. Он је не-
постављен на исправан начин,показује и до пет минута раскидива веза између про-
тачно време. Педесета годишњица шлости и будућности наше
од оснивања наше школе школе. Са нестрпљењем
Од 30.априла сунчани сат краси и фасаду наше је била добар повод да се ишчекујемо будуће јубилеје
зграде.Налази се на код улаза у школу,на десној страни изда и Монографија школе и награде.
зграде. која траје пола века. У Мо-
нографији можете пронаћи Јана Којић, III5

Број 1 јун 2015.

6 страна КАПЛАРИ

КЊИГА О ЂА ЦИМА КА ПЛА РИМА

Од 07. јула 2004. Аутори су желели - одбрана младости и жи- фронт, на Сувобор и Колу-
године наша школа носи да јавности ближе предста- вота пред агресором који бару. Њих око 400 заувек су
назив ,,Хиљаду триста ка- ве тек свршене матуранте је српској нацији наменио остали младићи, покошени
плара’’. Тако је сачувано средњих школа и студенте ропство и уништење. на падинама Рајца, висо-
сећање на младиће из Скоп- који су на позив отаџбине ким масивима Маљена, на
ског ђачког батаљона који стали под војнички барјак. Велики део будуће Гукошу, у Бабајићу, Љигу,
су готово из ђачких клупа Били су синови занатлија, интелектуалне елите Ср- Грађенику, Сувобору, Кр-
послати у огањ славне Ко- трговаца, сељака, официра, бије одазвао се и несебич- стацу, Бабиној глави, Иг-
лубарске битке. професора, чак и минис- но и одушевљено пружио ришту, Руднику, Дивцима,
тара. Прекидали су своје отаџбини све што је могао код Лазаревца, на Врапче
Градска библотека у школовање, остављали за- борећи се раме уз раме са брду, Конатицама, Космају,
Љигу придружила се обе- почете научне радове, не- српским војником на колу- Торлаку.
лежавању стогодишњице довршена сликарска платна барском фронту у позну је-
од почетка Првог светског сен ратне 1914. године. Два ђака каплара,

рата издавањем публика- и хитали на фронт, где се Колубарска битка оба из Славковице, били су
ције ,,Учешће 1300 капла- отаџбина борила за опста- однела је готово трећи- у Скопском ђачком батаљо-
ра у Колубарској бици’’, уз нак. Није се постављало пи- ну ђака каплара, Албанија ну. То су: Светозар Дика
подршку Министарства тање хоће ли доћи, него на и Солунски фронт другу Нешић и Драгомир Уро-
културе. који начин што пре стићи трћину. Трећина је прежи- шевић. Преживели су Ко-
и ставити се у службу свог вела све борбе, а преживели лубару и Први светски рат.
Аутори књиге су народа и државе. Њихова су са поносом до смрти но- Обојица су били инжењери
Александар Лукић, нека- несебична борба за домо- сили једну од најважнијих грађевине, а Дика Нешић
дашњи ученик наше школе, вину представљала је је- одредница у животу - били и професор на Техничком
сада докторант на Фило- дан од најлепших израза су припадници Скопског факултету. Још нешто им је
зофском факултету (група патриотизма и храбрости ђачког батаљона. било заједничко - заробље-
историја) и Мира Којић, у Србији. Заслуге ђака ка- ништво у Немачкој током
библиотекарка, љишка гим- плара за победу српске Књига ,,Учешће ђака Другог светског рата.
назијалка и касније профе- војске у Колубарској бици каплара у Колубарској
сорка у овој школи. су велике, у првом реду на бици’’, објављена поводом Љиг чува успоме-
духовном охрабрењу услед стогодишњице великог ну на ђаке капларе најва-
Књига је настала ратних напора психички и рата, уз подршку Минис- жнијим општинским при-
ослањајућу се на запи- физички посустале српске тарства културе, скроман знањем, Плакетом ,,Ђак
се сећања самих ђака ка- војске. Ђаци каплари су је је допринос чувању успо- каплар’’, која се од 1994.
плара и сећања њихових оплеменили и својом мла- мене на 1321 младића који додељује најзаслужнијим
потомака. У мањој мери далачком борбом и жртвом су своје снове оставили, појединцима и установама
анализирани су штампа и дали борби целог српског многи заувек, оног дана из области спорта култуте,
периодика, а коришћене су народа један виши смисао када су са руским пушкама образовања, привреде..
и фотографије од којих су и 150 метака упућени на
неке по први пут објављене. Мира Којић

Број 1 јун 2015.

КАПЛАРИ 7. страна

НАЈБ ОЉИ МАТУРА НТИ

СВЕТИСЛАВ МАРИНКОВИЋ

Ученик је треће године машинске струке - смер бравар. Након завршене основне школе
овај занат је уписао зато што је проценио да ће га лако завршити. Осим тога, у Љигу није имао
много избора када се одлучивао за будуће занимање. Након завршетка средње школе пред
њим стоје два пута: упис неке више школе или запослење у струци. Још увек није донео
коначну одлуку којим ће путем кренути. Браварски занат воли, сматра да је занимљив и
да се доста ствари може направити од метала. Како сам каже, постоји и трећа могућност.
Можда се ниједан од ова два плана неће остварити. Спреман је да се прилагоди променама
и потребама друштва, тако да ће се у животу бавити оним што му буде омогућавало еко-
номску сигурност и независност

сведочи СЛАЂАНА ТЕРЗИЋ

Ученица је четврте године гимназије. У току свог четворогодишњег школовања у свим
разредима постизала је одличан успех са просеком 5,оо. ,,Гимназију сам уписала зато што

сам сматрала да ће ми пружити најбољу и најширу основу за даље образовање. Гимназијске
обавезе ми нису биле тешке, све је ишло неким природним током. За постизање успеха
потребно је доста рада, али уз континуиран рад све се постиже. Учествовала сам на
такмичењима из енглеског и српског језика. Више успеха сам имала на такмичењу из
српског језика. Прошле године на Републичком такмичењу из српског језика и језичке
културе била сам шеста,а ове године четврта. Планирам да упишем Грађевински факултет.
На ову моју одлуку утицала је моја везаност за деду. За њега ме везују моја најранија сећања.
Он је био зидар, градио је куће, а о његовим кућама прича се и данас. Свака грађевина носи
неку причу, одолева времену и сведочи о човековом постојању. Желим да нека грађевина
о мом постојању, као што дедине грађевине причају причу о њему и данас.’’

ИВАНА ПОПОВИЋ другара

Ученица је четврте године смера Туристички техничар. У току свог четворогодишњег
школовања у свим разредима постизала је одличан успех са просеком 5,оо. ,,Одлучила сам се
за овај смер не само због интензивног учења страних језика и туризма који је моја страст, већ
и због тога што ће ми бити добра подлога за факултет. Учествовала сам на такмичењу из
енглеског језика, а највећи успех сам постигла на Републичком такмичењу из агенцијског
и хотелијерског пословања. Учествовала сам у разним наставним и ваннаставним
активностима, правила сам разне презентације и велика ми је част што сам успешан
и узоран ученик ове школе. Планирам да упишем Географски факултет - смер туризам.
Одлучила сам се за то јер ће то бити усавршавање онога што сам већ научила. Факултет који
намеравам да завршим ми нуди путовања и упознавање са људима из различитих делова света.
Данас је тешко успети у животу, па се надам да ћу изабрати прави пут, оправадати поверење родитеља,
и професора.’’

ЈОВАНА ТУТУШ

Најбоља ученица одељења III2. „Уписала сам овај смер зато што сам одувек волела да кувам.
Желела сам да научим све занимљивости у вези са овим позивом. Мислила сам да ће бити

једноставно, али није било баш тако. Међутим, уз помоћ своје разредне и благонаклоност
многих професора превазишла сам све потешкоће. Многи причају да овај смер уписују
лошији ђаци, али ја сам доказ да није тако и не кајем се због своје одлуке.
Желела бих да упишем Вишу пословну школу у Ваљеву, али исто тако бих волела
да за време распуста пронађем посао у својој струци. Задовољна сам стеченим знањем у
овој школи и поносим се дипломом коју ћу добити. Као најбољи ђак у свом разреду увек

сам помагала другарима који су имали проблема са разумевањем градива. Успешно смо
превазилазили тешкоће јер смо као колектив били јако сложни.
Ове три године прошле су веома брзо. Највише ми се допадало разумевање разредне за све наше
проблеме. Задовољна сам и стручном праксом, јер сам проводила доста времена са својим најбољим другарицама, а
тако је учење свакако лакше и занимљивије. Иза мене су тешки тренуци, али много више је оних лепих. Дружили смо се,
учили, смејали, али ускоро ће ти дани постати само део лепих успомена.“

Број 1 јун 2015.

8 страна КАПЛАРИ

СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА

,,Породица, вера, знање-речи су чије значење не смемо заборавити, вредности које не смемо занемарити.
Време у коме живимо обележава криза хуманих вредности, а једини циљ да опстанемо као људи и као народ јесте

да наставимо да се хранимо са трпезе православља, да црпимо духовну снагу из речи нашег првог учитеља и
просветитеља’’

(Део говора приликом отварања Светосавске академије проф. Милке Секулић)

Двадесет шестог ја- Сава звезда водиља Срби- охрабрује породицу и дели су: Лазар Томовић, Дуња
нуара 2015. године одржана ма. Њему су се Срби об- злата вредне савете. Кроз Новаковић, Вишња Пет-
је Светосавска академија раћали за плодност земље, своје искуство показује на- ровић, Јована Урошевић и
у којој су учествовали уче- за излечење болесних, за роду најсветлији пут. Ти Аница Матић. Из одељења
ници драмске секције наше нове нараштаје. Постоји његови савети требало би II-5 учествовали су: То-
школе. Драмска секција је веровање да је Свети Сава да буду путоказ свакој на- дор Шиљеговић и Никола
била јако активна претход- у свакој српској породици шој породици. Станковић. Из одељења
них година, а њена актив- и да помаже увек кад је нај- IV-1 учествовао је Милорад
ност није изостала ни ове теже. На томе се и заснива Припрема за ову Марјановић. Значајно ме-
године. Ученици средње радња представе - силазак представу трајала је неко- сто у овој нашој представи
школе извели су предста- Светог Саве у једну нашу лико месеци. У представи имао је и један ученик из
ву која истиче значај Све- породицу. Забринути уку- је учествовало осам чла- основне школе. Ученици су
тог Саве у српском народу. ћани га моле за помоћ. Он нова драмске секције. Из били обучени у традицио-
Представа је чинила сре- одељења I-5 учествовали налну српску ношњу. Пред-
дишњи и кључни део Све- ставу је режирала профе-
тосавске академије, која је сорка Милка Секулић.
организована у сарадњи са
Основном школом ,,Сава Ми као чланови
Керковић’’. драмске секције смо задо-
вољни реакцијом публике
Текст за ову предста- на нашу представу и њихо-
ву заснован је на народним вим позитивним комента-
легендама и предањима о рима што смо се у предста-
Светом Сави, а не на исто- ви вратили традицији која
ријским чињеницама. Лик је у данашње време помало
и дело Светог Саве јако су заборављена.
живи у традицији српског
народа. Вековима је Свети Милорад Марјановић IV1

ОД МАСНОЋЕ ДО ЧИСТОЋЕ

У оквиру секције из хемије, ученици одељења III-5 (Јана Старчевић, Јана
Којић, Иван Бушић и Оливера Милосављевић) су уз помоћ професорке Јелене Вели-
мировић успешно извели вежбу прављења сапуна. Направљене сапуне су упаковали
и дали као поклон за 8. март свим запосленим женама у школи.

Први корак био је набављање сировина (натријум-хидроксид, дестилована
вода, маст маслиново уље...) које ће бити коришћене за прављење сапуна, а затим
и састављање рецептуре. Коришћен је само тзв. хладни поступак који подразумева
интензивно мешање састојака миксером како би се реакција максимално убрзала.
Овај поступак је знатно бржи од топлог поступка. Сапуни добијени на овај начин не
могу се користити одмах након израде, већ се мора сачекати месец дана. Чека се зато
што сапонификација није у потпуности завршена, па би употреба таквог сапуна иза-
завала иритацију коже. Топли поступак је опасан, долази до кувања и ту се развијају
високе температуре, тако да може да направи повреде или оштети кухињску опрему,
па се препушта професионалцима. Важно је тачно измерити састојке, али пре свега
треба водити рачуна о коришћеним хемикалијама, сопственој безбедности и безбед-
ности особа које помажу. Поступак је трајао два школска часа и сапуни су изливени
у веома интересантне силиконске калупе у облику ружа и остављени да одстоје док
се не заврши поступак сапонификације. Погодни материјали за калупе су дрво, плас-
тика, силиконска гума, нерђајући челик. Калуп треба да буде такве конструкције да
сапун може лако да се извади након што се стврдне. У домаће сапуне могу се додати боје, какао, цимет, кафа. Арома може
бити природна на или синтетичка. Маслиново, кокосово, лавандино и палмино уље су најчешћи уљни састојци. Могу се
додавати и чајеви, сасушене биљке, биљни путери.

Прављењем сапуна смо теоретско знање из хемије преточили у практично и приближили свет хемије ученицима
Јана Старчевић III5

Број 1 јун 2015.

КАПЛАРИ 9. страна

Н А Ш Е ,,МАШТАРИЈЕ“

Креативна група да спроведемо у дело. Тру- стварању ове групе и где не можемо да пронађемо
,,Маштарије ’’ почела је са димо се да за сваки празник проналази инспирацију за у природи, а неопходно је,
радом школске 2014/15. у години прикажемо дела своје радове. Професорка купујемо у продавницама.
Оснивач и вођа секције је која су у складу са празни- Росана нам је рекла следеће: Идеје за прављење неког
професорка француског ком и његовим обележјима. ,,Сам почетак стварања дела долазе из разговора
и латинског језика Роса- За Нову годину и креативних радова везан са члановима групе. Поне-
на Хаџић. Стални чланови је за 2012/13. годину. Наи- кад покушамо да направи-
групе су:Тијана Тодоровић, Божић правили смо ме, ученицима тадашњег мо нешто на основу неког
Сара Ђурђевић, Милица венце, украсе са свећама, I-4 поклањала сам по један чланка из новина, неке са-
Николић и Анастасија Го- за Васкрс смо правили ук- час за зимски и васкршњи вете потражимо и на интер-
шњић. расна јаја, медењаке за Дан распуст. На тим часови- нету. У овом раду грешке не
заљубљених. Кутије за на- ма смо правили честитке, постоје. Често се и ми сами
Чланови групе се кит, декупаж, предмети од корпице, шарали јаја за изненадимо, јер почнемо са
окупљају сваке среде након глине и друге наше творе- Васкрс, цртали паное за једном идејом, а заврши-
наставе. Креативна дела вине могле су да се виде у учионицу. Видела сам да мо рад на скроз други на-
наше маште стварају се у холу наше школе. су деца јако креативна и чин, али он и тада изгледа
природи и школској прос- вредна. Следеће године смо савршено. Драго ми је што
торији која нам је додељена Из разговора са почели озбиљније да раз- постоји овакава секција јер
да бисмо наше идеје могли вођом секције сазнајемо говарамо о оснивању једне деца мање времена проводе
како је дошла до идеје о секције на којој ћемо имати гледајући телевизију или
пре свега више времена за испред компјутера. Ове де-
рад. Ове школске године, војке су изузетно вредне и
уз сагласност директора одговорне, а пре свега кре-
школе, секција је почела са ативне. Поносна сам што их
радом. Прва окупљања са могу научити неким новим
великим бројем ђака да- стварима’’.
вала су ми наду да ће деца
бити активна и посвећена Уколико сте располо-
овој радионоци, али након жени да маштате и стварате
неког времена круг се све са нама, придружире нам
више сужавао, тако да су се. Сви сте добродошли.
остала само четири члана Отворени смо за нове чла-
у групи. Потребан мате- новвве и нове идеје. Дођи-
ријал набављамо највећим те, маштајте са нама!
делом уприроди, а оно што
Тијана ТодоровићIII4
Сара Ђурђавић, III4

ЛИКОВНА СЕКЦИЈА

Имамо доста талентоване деце која немају пуно могућности за показивање свог талента. Ликовна секција им
омогућава да своје радове по први пут изложе у простору школе. Ако неко од њих постане познати сликар, ми ћемо са
поносом рећи да је своју прву изложбу имао код нас. Вођа ликовне секције је професор Милан Хрњазовић и свако ко
жели може да му се обрати и потражи савет или мишљење о неком свом раду.

Број 1 јун 2015.

10 страна КАПЛАРИ

ВЕЧЕ С ТРА НИХ ЈЕ ЗИКА МОЈ ЗАВИЧАЈ

Колико језика један ници су присутнима пору- Поводом обележавања Дана општине 3. децембра
човек говори, толико и вре- чили да увек гледају само 2013. године био је отворен конкурс за најлепшу
ди’’. Познавањем језика и позитивну страну живота, фотографију под називом ,,Мој завичај’’. Ученица тадашњег
читањем човек шири своје да се смеју и да буду срећ- другог разреда гимназије Јелена Николић заузелa је друго
видике. Може видети дале- ни. Причали су и о чувеном место на овом конкурсу.
ко више од других, спозна- Паблу Неруди, истакнутом
ти све тајне које се крију иза чилеанском књижевнику и
слова и речи. Језик спаја добитником Нобелове на-
као и уметност, јер су људ- граде. Рецитовали су стихо-
ска осећања и питања бе- ве његове песме ,,Забрање-
скрајно слична. Зато смо, но је’’. Представили су и

ИСПОВЕСТ ЈЕДНОГ ,,ПРЕЖИВЕЛОГ''
ЧИТАОЦА

Све чешће чујем књиге. Ах, новинари, бубе
лење!
коментаре својих вршњака:
Него...Вратимо се
„Читање смара... Имам на књиге. Сматрам да би
лектире требало да буду
паметнија посла!“ занимљивије, да више прате
проблематику савременог
по први пут у нашој школи, Жака Превера, одметника „Колико то ,,чудо'' има живота. Ученици се
организовали Вече страних и сањара, рецитујући ње- сналазе тако што проналазе
језика. Наши ученици су на гову песму ,,Та љубав’’ и страница?“ информације на интернету,
сцени Градске библиотеке отпевали песму популарне и то врло сажете. Није чудо
говорили енглески, фран- француске певачице Инди- „Да ли си ти нормалан?! што нам је фонд речи мали,
цуски, руски, немачки, ита- ле ,,Последњи плес’’. Татјана што муцамо и користимо
лијански и шпански језик. и Оњегин су заблистали на Читаш то, а можеш да поштапалице када желимо
сцени, а извођење ,,Каћу- да искажемо своје мисли.
Подсетили су нас ше’’ публика је одушевље- гледаш филм!“ Недавно је био Светски
одломцима из чувене тра- но пратила. По ко зна који Чињеница је да млади дан књиге. Присећајући
гедије ,,Хамлет’’ на Шекс- пут опет смо се дивили не- се дивних тренутака
пира, највећег писца на мачком песнику Хајнриху не читају, бар не довољно и из књишких авантура,
енглеском језику. Иако су Хајнеу и његовој песми праву литературу. Веровали помислио сам како је
прошла четири века од ње- ,,Лорелај’’. Завршили су ово или не, ја волим да читам и тужно што толико људи
говог стварања, вредност вече на најлепши могући уживам у томе. Суочавам овакве тренутке никада
и актуелност његових дела начин, песмом ,,Bella ciao’’, се са негодовањем и није доживело. Међутим,
није умањена. Уживали смо у чијем извођењу је активно ружним коментарим никада није касно за одлуку
и у филмској уметности. учествовала и публика. својих вршњака којима да читањем постанемо
Вредни и талентовани уче- је занимљивији Фејсбук. мудрији и бољи људи. Негде
ници наше школе су нас још Ови веселим про- Да ме неко не схвати сам прочитао: ,, Речи су, по
једном подсетили да филм- грамом је успешно пред- погрешно, волим и ја мом скромном мишљењу,
ска уметност обједињује стављена наша школа . На Фејсбук. Друштвене мреже непресушан извор магије
дар беседништва, музички, овај начин су нам показали могу бити корисне, али који је у стању да повреди ,
плесни и ликовни таленат. да велика уметничка оства- ако се користе на прави али и да излечи.'' Толико од
Приказали су нам сцене из рења припадају свим наро- начин. Међутим, сметају ми мене... Одох да мало читам!
филмова ,,Паклена помо- дима и свим временима. гомиле линкова за чланке у
ранџа’’, ,,Грозница суботње којима се појављују разне Ђорђе Ковачевић, II4
вечери’’ и ,,Таксиста’’. Кроз Тања Кашерић, IV2 старлете, криминалци
стихове песме ,,Always look Иван Бушић, III5 представљени као хероји и
the bright side of life'' уче- патриоте. Многи ће радије
читати о Мими Оро него о
Љубивоју Ршумовићу, који
је прославио 50 година од
објављивања своје прве

Број 1 јун 2015.

КАПЛАРИ 11. страна

ШТА БИ ВУК ДАНАС РЕКАО?

Данас, два века после журку, поведе у ,,шопинг'' на живот младих честа је није јача страна. Мало је ве-
објављивања Вукових пр- уместо у куповину. При- појава. Лоши узори вребају роватно да су грешке после-
вих дела, и даље говоримо о хватљиво је да се језик на сваком углу, а ситуација дица брзог куцања!
њему као о једној од најзна- мења у извесној мери, али је постала још озбиљнија
чајнијих личности заслуж- данашња језичка ситуација са појавом популарних Криза читања оз-
них за развој српске култу- свакако би навела Вука на друштвених мрежа. По- биљан је проблем који угро-
ре и писмености. Међутим, размишљање. средством интернета све жава наш језик. Настојећи
питање је да ли би Вук да- нам је постало лако доступ- да нам олакша читање и
нас био поносан на своје Живот савременог но само једним ,,кликом''. писање, Вук сигурно није
потомке. Залагао се за ре- човека незамислив је без Постали смо пасивни и не- рачунао на овакав развој
форму језика и правописа медија. Они су део наших маштовити, изгубили смо ситуације, али технологија
како би широким народ- живота без обзира на ма- истраживачки ентузијазам. је моћно оружје у рукама
ним масама пружио могућ- теријални статус и обра- Генерације које сазревају у савременог човека. Њен
ност за образовање, а међу зовање. Медији нам пру- оваквим околностима све развој има доста предно-
нама је све више оних који жају важне информације мање читају, не труде се да сти, али наивног и необра-
су образовани а неписмени. и одређено виђење света, анализирају животне поја- зованог човека може завес-
Могло би се рећи да немамо које често не желимо да ве и не знају да цене знање ти својим чарима. Брига
баш чиме да се похвалимо, прихватимо, али не можемо и образовање. Поруке на за очување језика требало
јер постепено занемарује- га ни одбити јер најчешће ,,фејсу'' и СМС-ови по- би да нам у наредним го-
мо свој језик. Заборављамо представља слику наше ре- казују да нам познавање динама буде један од нај-
Вукове добро познате речи: алности. Ипак, негативан правописа матерњег језика важнијих задатака. Време
,, Језик је хранитељ народа. утицај појединих медија је да заштитимо свој језик
Докле год живи језик, докле од свих лоших утицаја, па
га љубимо и почитујемо, и од нас самих. Језик нас
њим говоримо и пишемо, одређује као људе и зах-
прочишћавамо га и укра- ваљујући њему, ми припа-
шавамо, дотле живи и на- дамо одређеном друштву и
род: може се међу собом народу. Зато је неопходно
разумјевати и умно саједи- да будућим генерацијама
навати; не прелива се у дру- говоримо о значају Вуко-
ги, не пропада.’’ вог рада, да их непрестано
подсећамо одакле потичу и
Живимо у време- да подижемо писменост на
ну интезивног технолош- виши ниво.
ког развоја. Заокупљени
праћењем светских трендо- Већина људи нема
ва, заборављамо своје коре- одговор на питање када су
не и да нас је Вук извео из последњи пут прочитали
мрака незнања и увео у круг неку књигу, али ипак има и
просвећених европских на- оних који су наставили да
рода. Постајемо народ који следе Вукове стопе. Понос-
свесно квари свој језик ни смо што међу ученици-
прекомерном употребом ма наше школе има таквих
страних речи, посебно из примера!
енглеског језика. Постало је
уобичајено да вас неко по- Ана Марковић II5
зове на ,,парти'' уместо на Јована Којић, II5

Број 1 јун 2015.

12 страна КАПЛАРИ

ДВА ВЕКА ОД ПОЧЕТКА РА ДА ВУКА С ТЕФА НОВИЋА КА РА ЏИЋА

Недавно је широм наше земље бројним пригодним свечаностима обележено 200 година од објављивања
Вукове Писменице сербскога језика, прве српске граматике, која је означила почетак Вукове борбе за реформу
српског језика и правописа. Вук Стефановић Караџић, великан наше културе, заслужује кратак осврт на његово
значајно дело и револуционарну реформу која је средином 19. века коначно истиснула славеносрпски језик из српске

културе и утемељила нови књижевни језик заснован на народном говору.

На наговор Јернеја где се говори о словима и да се на крају граматике, у карактеристично за Србе
Копитара и уз његове суге- акцентима, Вук се слаже са одломку „Примједба“, Вук римокатоличке вере у Сла-
стије, Вук је 1814. године у Мркаљевим ставом да је осврнуо на разлике међу вонији, Хрватској и Далма-
Бечу објавио Писменицу у српском језику сувишно српским дијалектима, тј. цији. Вуков критеријум за
српскога језика ( Писмени- слово „дебело јер“(ъ). Овде наречјима, и истакао да по- поделу наречја био је ре-
ца сербскога ïезика ), српс- Вук први пут износи идеју стоје три наречја: херцего- флекс јата: код Херцеговаца
ку граматику састављену по да у српску ћирилицу ваља вачко, сремско и славонско. ие, код Сремаца е, Славона-
узору на граматику Авра- увести три нова слова, љ, Херцеговачким наречјем го- ца и.
ма Мразовића, која је била њиђ, уместо ль, ньи дь, али вори српско становништво
написана према руским се није усудио да њу и прак- у Херцеговини, Босни, Цр- „Писменица“ није
граматикама из 17. века. тично примени приликом ној Гори, православци у донела кључна решења у
Мразовићева граматика у штампања. Уместо слова Далмацији и Хрватској, као погледу реформе језика и
школама је заменила ста- є, я и ю, која је користио у и становништво Србије до правописа, али предста-
рију граматику Мeлентија „Пјеснарици“ ( Мала прос- Мачве и Ваљева. Сремским вљала је велики напредак.
Смотрицког, a Вук је из ње тонародньа славено-серб- наречјем се говори у Срему, Копитар је са похвалом до-
деклинације и конјугације ска пєснарица ), Вук сада Бачкој, Банату, око Саве и чекао ову граматику, али је
прилагодио српском народ- употребљава ïе , ïа и ïу , при Дунава (у београдском, сме- имао и неколико примед-
ном језику. Вукова грама- чему слову ï даје вредност деревском, крагујевачком и би. Ни сам Вук није био у
тика штампана је Мркаље- гласа ј, што је било Мркаље- шабачком округу, половини потпуности задовољан, па
вом ћирилицом, а делом се во решење. ваљевског и др.). Вук је сма- је прихватио савете Копи-
ослањала и на правописне трао да је славонско наречје тара и других књижевни-
препоруке Луке Милова- Значајан је и податак ка и 1818. године уз Срп-
нова. Један од најобразо- ски рјечник он објављује
ванијих Срба свог време- и Српску граматику. Ова
на, Сава Мркаљ, објавио је граматика мањег је обима
1810. године у Будиму рас- него Писменица, јер су из-
праву под насловом Сало остављени непотребни по-
дебелога јера либо азбукоп- даци о црквенословенском
ротрес, у којој је реформи- језику, али је у опису срп-
сао рускословенску цркве- ског народног језика боље
ну ћирилицу и први јавно израђена и садржајнија. Вук
искључио сувишна слова у је у својим првим објавље-
складу са гласовним систе- ним делима тек наговестио
мом српског народног јези- правац будућих значајних
ка. У првом делу граматике, реформи.

Марина Обрадовић, II5

Ђ АЧ К И П А РЛ А М Е Н Т

Од свих промена у школи, школи и око ње. предлоге.
за нас ђаке је најбоље то што је ос- Од почетка ове школске го- Седнице Парламента се одр-
нован Ђачки парламент, који омо-
гућава бољу међусобну сарадњу дине има доста промена, а најви- жавају једном месечно. Седницама
свих у школи, као и уважавање ше идеја је потекло баш од Ђачког присуствују по два ученика из сва-
различитих ставова. На овај начин парламента. Забрањено је пушење ког одељења. Теме које обрађујемо
се лакше чује глас појединца и сви у тоалетима, на одмору сада има- су различите. Задовољни смо што
имамо право на своје мишљење и мо музику, уклоњене су црвене се у овој школи коначно и наш глас
давање предлога. Побољшали смо кућице, а уместо њих су поставље- чује, што се уважава наше миш-
атмосферу у школи само зато што не клупе. Имамо и кутију Ђачког љење и што имамо право гласа.
ми, ученици, најбоље препознаје- парламента која се налази у холу
мо и видимо решење проблема у школе и у коју ученици могу уба- Аница Марковић III5
цити своја анонимна питања или

Број 1 јун 2015.

КАПЛАРИ 13. страна

М А Т У Р А Н Т И III1

Ауто-механичар/бравар

Светислав Маринковић /бравар/. Најбољи ученик у овом одељењу.
Владимир Обрадовић /ауто-механичар/. Уписао је овај занат зато што воли овај посао и планира да настави да га ради.
Добро се показао на пракси тако да ће ту остати док не започне самостално да ради. Припреме за самосталан рад већ је
почео прављењем радионице у породичној кући.
Драган Сајић /бравар/. Воли свој родни град Љиг, па због тога није хтео да га напушта након завршене основне школе.
Пошто није имао много избора, уписао је овај смер. Одмах након завршетка средње школе чека га посао, али не у струци.
Како сам каже, битно је да се ради, није важно шта.
Владимир Дражић /ауто-механичар/. У основној школи је био јако добар ђак тако да је могао да упише средњу школу
у четворогодишњем образовању, али то није желео. Већ тада је одлучио чиме жели да се бави у будућности. Овај занат
је уписао зато што га воли. Након завршене средње школе планира да настави да ради код ујака. Најпре жели да добро
научи овај занат, а за то је потребно десетак година праксе, па да се осамостали.
Владимир Догањић /ауто-механичар/. Након завршене основне школе желео је да упише за ауто-електричара, зато што
му се отац тиме бави. Кад је мало боље размислио, променио је своју одлуку и определио се за ауто-механичара зато што
му овај занат пружа шире образовање, а за ауто-електрику већ има приватног учитеља.
Немања Догањић /бравар/. Овај занат је уписао зато што је сматрао да ће га лако уписати и још лакше завршити. Нема
намеру да се бави овим послом. Поред спорта (бодибилдинга) воли и музику. Музика је његов живот. Свира бубњеве у
бенду и тиме намерава да се бави и даље.
Милош Рупић /ауто-механичар/.Никада није размишљао да оде у други град на школовање. Уписао је овај занат зато што
је то желео, а не зато што није имао другог избора. Воли овај занат и желео би да се њиме бави ако му се укаже прилика,
а ако прилике не буде било радиће било који други посао. За вредне, поштене и прилагодљиве људе увек ће бити посла.
Ђорђе Поповић /ауто-механичар/. Једина жеља коју је имао након основне школе била је да упише овај смер. Док не нађе
стално запослење, радиће молерај и фасаду. Ко зна,можда му ово постане и стално занимање.
Немања Гавриловић /ауто-механичар/. Уписао је овај смер зато што је желео да буде ауто-механичар. Али када се ближе
упознао са овим послом, предомислио се. Овај посао је тежак и прљав. Планира да иде у иностранство, а док не оде
радиће било шта друго, само не оно за шта се школовао.
Немања Данојлић /ауто-механичар/. Желео је да буде кувар, али пошто му се та жеља није остварила уписао је овај
занат, који је у међувремену заволео. Планира да настави очевим стопама. Отац му вози камион тако да има у плану да
се бави тиме. То је много уреднији и чистији посао од ауто-механичарског заната.

Број 1 јун 2015.

14 страна КАПЛАРИ

Небојша Илић /бравар/. Браварски посао воли и намерава да га ради након завршене средње школе. На пракси се
углавном бави грађевинском лимаријом тако да намерава да му то буде главно занимање. Пошто у нашој земљи човек
мора да ради више послова да би преживео, пољопривреда ће му пружити додатни извор прихода.
Ђорђе Ђукнић /бравар/. Приликом одабирања занимања није имао неку посебну жељу нити идеју чиме би желео да се
бави у жувоту. Овај занат је уписао да би стекао било какаву диплому. Након завршене средње школе спреман је да ради
било какав посао који ће му омогућити финасијску независност до проналаска сталног посла.
Никола Лазић /бравар/. Овај смер је уписао након што је променио школу и из Лазаревца дошао у Љиг. Планира да оде
у иностранство, да постане милионер, а док то не оствари нешто ће већ смислити.
Владимир Симић /бравар/. Прву годину средње школе уписао је на смеру туристички техничар, али се одмах пребацио
у ово одељење зато што му је више одговарао састав одељења, било је боље друштво. Након средње школе планира
преквалификацију за електро-монтера и да се тиме у будућности бави.
Марко Петковић /ауто-механичар/. Приликом уписа средње школе уписивање овог заната му није била прва жеља,али
га је завршио да би имао средњошколску диплому. Након завршене средње школе намерава са остане у своме селу
,да настави породичну традицију бављења пољопривредом. Рад његове породице му пружа добру основу за успешно
бављење овим послом.
Михаило Јеринић /ауто-механичар/. Вредан, тих,одговоран. Један од најбољих ученика овог одељења. Воли овај занат и
желео би да се њиме бави, али пре тога жеља му је да заврши четврти степен у истом занимању.
Срђан Бабовић /ауто-механичар/. Овај занат је уписао из практичних разлога. Његова породица има развијен породични
посао у коме је често потребан механичар. Након завршене средње школе највероватније ће наставити породични посао,
мада није у потпуности искључио могућност да настави школовање.
Иван Перић /бравар/. Овај занат је уписао зато што му се допада. Чека да напуни 18 година и да се запосли. Највише би
волео да ради у струци.
Александар Миловановић /ауто-механичар/. Уписом овог заната на неки начин наставља породичну традицију, и отац
му се бави истим занатом. Намерава да ради заједно са оцем док добро не усаврши овај посао.
Ђорђе Миловановић / ауто-механичар/. Волео би да се након завршене средње школе запосли, а док се то не оствари помагаће
родитељима у пољопривреди. Будући да су мале шансе да пронађе добар посао, велика је могућност да ће се и он бавити пољопривредом.
Миланко Алорић /ауто-механичар/. Одмах након завршене школе почиње да ради, и то у струци. Куда ће га живот даље одвести, не
зна .

Број 1 јун 2015.

КАПЛАРИ 15. страна

К У В А Р И - К О Н О Б А Р И III2

Живахан, ведар, дру- Искрен, дружељубив, по-
жељубив младић. Иако је слушан. Уживаће радећи
часове често испуњавао за- као конобар јер воли да
нимљивим дискусијама са угађа гостима и склапа нова
другом из клупе, воли ода- познанства. Није се исти-
брани позив и нада се да ће цао по најбољим оценама,
постати један од најбољих у али издвајао се ведрином
својој струци духа и искреним осмехом.

Живановић Александар Младеновић Марко

Није јој била жеља да упише Приликом уписа средње
угоститељску школу, али школе ослонила се на суге-
заволела је позив кувара. стије других, али заволела
Памтиће школовање више је одабрани позив и на-
по лепим него по ружним мерава да настави школо-
тренуцима, стеченим прија- вање на Вишој гастроном-
тељствима, толерантним и ској школи. Искрена, увек
коректним професорима. насмејана, отворена особа,
Марјановић Маријана спремна за сарадњу са про-
фесорима и другим учени-
цима, добра другарица.

Борисављевић Нада

Неозбиљан, детињаст,
Многи нису успели да за- ретко заинтересован за
вире у ,,његов свет''. По- предавања и позив који је
мало особењак, флегман, одабрао, али често би нас
али уверен да укусно при- слатко насмејао својим
премљена храна може сва- спонтаним коментарима.
кога да учини срећним. За њега час сувише дуго
траје.

Максимовић Дејан Јевтић Никола

Вредан, сналажљив, увек Тиха, емотивна, драга осо- Резнић Јелена
добро расположен. Ове ба. Трогодишње школовање
особине нису се одрази- памтиће по пријатељима јун 2015.
ле на успех у учењу, али који су постали важан део
издвајао се на практич- њеног живота. Намерава да
ној настави и планира да се у будућности бави зани-
се бави овим занимањем мањем за које се школовала.
у будућности.

Ускоковић Немања

Број 1

16 страна КАПЛАРИ

Отворена, бритког јези- Тиха, повучена, смерна.
ка, искрена и истрајна Учење јој није било јача
у постизању жељених страна, али заволела је
циљева. Често је говори- одабрано занимање због
ла у име целог одељења. комуникације са другим
Уписала је ову школу јер људима. Задобила је симпа-
је одувек волела да екс- тије професора и другова из
периментише са храном одељења јер је послушна на
и планира да усаврши пракси и искрен пријатељ.
своје знање тако што ће
наставити школовање. Даничић Наталија
Милосављевић Данијела

Отворена, знатижељ- Причљива, радознала,
на, борбеног духа. Од- сањалачка природа. Воли да
браниће своје ставове кува и стиче нова сазнања.
по сваку цену. Ужива Планира да настави шко-
у кувању и види своје ловање и усаврши стечено
занимање као основно знање, а у слободно време
средство зараде у будућ- пише песме.
ности.

Стојић Јована Недељковић Биљана

Ненаметљива, озбиљна, Вредан, интелигентан, ам-
стидљива. Подсетили бициозан младић. Један од
бисмо се да је присут- најбољих ученика у раз-
на на часу тек када би је реду. Желео би да настави
неко од професора проз- школовање у иностранству.
вао да одговара! Добра Воли да упознаје људе и
другарица и дисципли- експериментише са новим
нован ученик. укусима.

Мартиновић Јелена Радојичић Александар

Иконић Анђелка, живот се поста- Тутуш Јована, савесна, марљива, одговорна Недељковић Милица, позната
рао да сазрели раније од својих дру- ученица. Кување је њена страст и уписала је по томе да има ,,преча посла’’
гара. Углавном озбиљна, непримет- нашу школу да би стекла што више сазнања од марљивог слушања преда-
на, сталожена, али истрајна у жељи из ове области. Заинтересована је да стекне вања и учења. Борбена, ведра,
да стекне одговарајуће образовање. знања из других сфера, па планира да упише живахна особа, одан пријатељ.
Вишу пословну школу.
Број 1 јун 2015.

КАПЛАРИ 17. страна

Г И М Н А З И Ј А IV1

Милорад Марјановић: Стефан Стијовић: ,,За де-
,,Желим да Србију вратим сет година уживаћу на ха-
њеним националним вред- вајским плажама у друштву
ностима. Било шта да радим лепих девојака са чашом
у ушима ми ,,звоне’’стихови скупог црног вина у руци.’’
из ,,Горског вијенца’’.

Маријана Јевтић: ,,Деца су Милош Гагић: ,,За десет го-
наша срећа, радост, будућ- дина бићу на истом овом
ност. Желим да учиним све месту, али са друге стране
што је у мојој моћи да имају катедре.’’
срећно детињство.’’

Тамара Радаковић: ,,Жи- Ивана Павловић: ,,Оне су
вот треба искористити на често занемарене и забо-
најбољи могући начин јер рављене од стране људи,
нам се друга прилика неће али ако им се пружи љубав
указати. Трудом и памећу оне враћају три пута више.
се све може постићи, зави- Ја их обожавам. Бићу вете-
си само ко шта жели.’’ ринар.’’

Никола Бабић: ,,Увек Дарко Симић: ,,Када ме
слободан, никад сам.’’ Ах, та питају где видим себе за 10
љубав... година, требало би да одго-
ворим чиме ћу се бавити.
Зар не? Неки ће рећи да
сам дете, али нервирају ме
речи попут каријере и ус-
пешности. За 10 година на-
дам се да ћу бити жив, и то
ми је сасвим довољно.’’

Број 1 јун 2015.

18 страна КАПЛАРИ

Сања Мијаиловић: ,,Ако за Марија Петковић: ,,Мој
десет година будем запос- циљ у животу је да имам
лена жена, супруга и мајка, завршен факултет, посао и
сматраћу да је мој живот срећну породицу.’’ ,,Ко хоће
испуњен.’’ нађе начин, ко неће нађе
разлог.’’

Вујадин Ђурђић: ,,Нећу ни Кристина Марковић :
од кога зависити, већ ће ми ,,Ако желите да будете још
моје знање и умеће бити лепши него што јесте, си-
звезда водиља.’’ ,,Imposible гурно ћете доћи у мој ко-
is nothing.’’ зметички салон.’’

Милица Синђелић: ,,За Јована Василијевић : ,,Ни-
срећу је потребно тако мало када нећу престати да
и чудно је колико нам то сањам и да се борим за оно
мало често недостаје. Сит- што волим. Радићу на себи,
нице ме чине срећном. По- своме духу и трудићу се да
родица, посао...’’ останем вечно млада.’’

Виктор Ивановић: ,,Ако за Ивана Живановић: ,,Брзо
десет година не нађем посао се враћам, само да завршим
у струци, увек постоји тра- Хемијски факултет, и ту
фика’’, каже будући прав- сам. Чувајте ми радно ме-
ник. сто.’’

Немања Павловић: ,,За де- Душан Радисављевић :
сет година бићу успешан ,,Кина је најсавршенија ци-
млади привредник који ће вилизација света. За десет
развијати своју породичну година бићу тамо негде...’’
фирму.’’

Број 1 јун 2015.

КАПЛАРИ 19. страна

Милош Савић: ,,Информа- Јелена Матијевић: ,,Ника-
тика и предузетништво су да нећу престати да учим и
будућност. Себе видим у путујем јер само тако дух
томе и желим да доприне- остаје заувек млад.’’
сем да народ у овој напаће-
ној земљи живи боље.’’

Јован Василијевић: ,,Бићу Владимир Радовановић:
успешан послован човек ,,Циљ ми је да постанем ге-
који има своју фирму.’’ нерални директор Рударс-
ког басена ,,Колубара’’

Катарина Маринковић: Анита Османовић: ,,Бити
,,Желим да живим, не да одлучан и истрајан, имати
преживљавам. Привилегија самопоуздања, али и свести
живота је бити свој, досле- о себи, стајати иза својих
дан себи и својим принци- речи и дела, бити незави-
пима.’’ сан, свој, без обзира на не-
пријатеље, страх и безнађе,
значи победити самога
себе.’’

Ђорђе Лукић: ,,Живот је Слађана Терзић: ,,Циљ
када имаш сан и верујеш у постојања - не бити забо-
њега. А када снови поста- рављен. Живети. Маштати.
ну стварност, победио си Стварати.’’
време. Мој сан је мали, да
својој породици обезбедим
све што јој је неопходно за
срећан живот.’’

Јована Милисављевић: Петар Петровић: ,,Поро-
дица је стуб друштва, што у
,,Никада нећу одустати. Ве- данашње време можда није
роваћу у себе и своје могућ- тако. Зато желим да имам
ности, јер само вером у себе срећну породицу, будем ве-
успећемо.’’ ран муж и поносан отац. То
је оно што је најбитније у
животу.’’

Број 1 јун 2015.

20 страна КАПЛАРИ

Т УРИСТИЧКИ ТЕХНИЧА Р IV2

У БУДУЋНОСТИ ВИДИМ СЕБЕ КАО....
Маштамо. Али, само мало!

Александра Шијан - стјуардеса у првој класи у
иностраној авионској компанији. Најчешће виђа
своје некадашње другове из разреда, који као ус-
пешни млади људи лете искључиво првом кла-
сом.
Јелена Ђорђевић - модни креатор. Иако је преза-
узета, за своје другарице увек нађе времена да им
креира венчаницу из снова.
Даница Станојчић: - дипломирани економиста.
Иако је задовољна стеченим знањем на факулте-
ту стално се усавршава јер жели да буде најбоља.

Катарина Милановић - професор шпанског
језика. Одморе проводи сунчајући се на плажама
најскупљих хотела у Шпанији.
Никола Недељковић - генерални директор једне
наше познате фирме. Своје пријатеље и рођаке
није заборавио. Свакога је запослио, ко год га је
за то замолио.
Никола Гајевић - више не седи само на клупи и
аплаудира. Сада је познати одбојкаш у страном
клубу.

Ивана Стевановић - док су се другови из јун 2015.
одељења мучили да заврше факултете, она је ра-
дила и зарадила. Можете је видети на Азурној
обали, Ибици, Хавајима...
Биљана Урошевић - после завршеног факулте-
та чупави створ се смирио, засновао породицу
и већ годинама живи у Турској, а у Србију дође
само током одмора.
Милош Ђорђевић - полицијски инспектор који
се свим силама труди да смањи ниво криминала
на улицама. Да му случајно нисте понудили мито
Број 1

КАПЛАРИ 21. страна
Слађана Сајић - након средње школе желела је
само да се запосли. То је и остварила.
Марина Перић - професор француског језика.
Остварила је свој дугогодишњи сан. Живи у Па-
ризу. Ужива у француском вину и сунцу.
Милица Јанковић - предузетник. Најпре је ради-
ла у кафићу, а сада је поносни власник истог.

Филип Михаиловић - фудбалски тренер. Фудбал
му је био само успутна станица до најпознатијих
светских реклама. Једна ствар се и даље није про-
менила: и даље се огледа више него Кеба.
Сара Радивојевић - млада, талентована и јако
позната позоришна глумица. За њене мјузикле
се карте резервишу месецима унапред.
Ђорђе Јањић - ИТ стручњак. Остварио је свој
сан, путује светом и зарађује велике паре. Пошто
ситнице живот чине лепшим, и даље из хобија
уређује најпознатији Звездин сајт.

Број 1 Дана Бушић - професор јапанског језика. Живи
у својој земљи из снова - Јапану. У средњој школи
жеља јој је била да постане најпознатија певачи-
ца у Јапану. И, успела је!
Маријана Радаковић - економиста. Саобраћајне
грешке из ране младости више није поновила.
Има свог приватног возача и ретко кад иде пеш-
ке.
Ивана Димитријевић - економиста. Пословна
успешна жена чији су циљеви постављени јако
високо.
Никола Даничић - дипломирани психолог коме
свирање гитаре није више само хоби. Хара све-
том са својим хеви метал бендом.

јун 2015.

22 страна КАПЛАРИ
Александар Ђорђевић - познати фудбалер у по-
знатом страном клубу. Успешне фудбалере увек
прате девојке, а он не зна за коју да се одлучи...
Јелена Томић - логопед. Бели мантил јој саврше-
но стоји, а деца је обожавају.
Јована Радојевић - васпитачица, окружена де-
цом, срећна, насмејана. Ужива у свом приватном
и пословном животу.
Тања Кашерић - предузетник. Сопствена турис-
тичка агенција јој је омогућила да обиђе цео свет.
За бивше другове из одељења увек има специја-
лан попуст.
Наташа Јовичић - психолог. Упорност је њено
друго име. Док не оствари зацртани циљ

Жаклина Павловић - путује светом, ужива у свом
послу и ради у познатој туристичкој агенцији.
Невена Миловановић - шеф ресторана на
прекоокеанском броду. Највећи проблем јој је
како да потроши паре кад се брод усидри.
Марко Средојевић - туристички водич. Док је
још млад путоваће, а после ће да се скраси и да
предаје географију у средњој школи.
Јелена Радојичић - дефектолог. Није била
задовољна радом у државној служби па је
отворила сопствену ординацију.

Александра Недељковић - васпитачица, стрпљи-
ва и нежна у раду са децом. Увек осваја прве на-
граде на такмичењима у маскенбалу.
Јелена Миловановић: - васпитачица. Иниција-
тор је идеје да Јована, Александра и она отворе
приватан вртић.
Ивана Поповић - туристички водич. Преко раз-
мене студената отишла је у Америку и тамо је и
остала. Наша земља је сувише мала за остварење
њених амбиција.
Маријана Лазаревић - форензички инспектор
који у слободно време пева у хору и забавља ко-
леге на забавама. Њеном оштром оку ништа не
промиче.

Број 1 јун 2015.

КАПЛАРИ 23. страна

V I VA L A V I DA ! Најновија вест: Наши ,,Предузетници’’ су на овом
такмичењу освојили прво место и представљаће
Већ годинама је вити се на њено место’’, нашу земљу на мећународном такмичењу. Награда у
библиотека у нашем ма- каже професорка Неда Да- вредности од 100 000 динара намењена је опремању
лом граду Љигу центар бић, која је имала главну
свих културних дешавања. улогу у представи. кабинета за хемију. Честитамо!
Она има дугу историју по-
стојања и једна је од свет- ,,Очаране смо ње- ЉИШКИ ХЕРОЈИ БУДУЋНОСТИ
лих тачака овога града, који ном борбом и вољом за
лежи на истоименој реци. животом, њеним сликама
Посебну пажњу посвећује и начином одевања. Битно
људима из свога завичаја. је напоменути и да је ве-
лики део свог живота про-

Реализовала је велики број вела у болничком кревету, Научно такмичење папир за штампу, папирне
програма из културе: ли- имајући више од тридесет из хемије ,,Хероји будућ- новчанице или папир за
ковне и музичке изложбе, операција. Њена омиљена ности’’, организовано од уџбенике. Разним експери-
књижевне вечери, позо- песма, чији је назив често стране компаније BASF ментима установили смо
ришне представе...Пре не- користила и као мото, била Србија ДОО у сарадњи са да се квалитет папира може
колико дана одржан је про- је ,,Viva la vida’’ (,,Живео Хемијским факултетом у побољшати додавањем
грам посвећен Фриди Кало. живот’’) - додају талентова- Београду, одржаће се 11. разних једињења. Овим
не учеснице Анита Османо- маја 2015.године. Циљ так- начином прераде текстил-
,,Било нам је изузет- вић и Тијана Томовић. мичења је да се хемијским ног отпада не само да се
но задовољство радити на путем створи одрживо ре- смањује количина штетног
биографији ове жене. Зна- Да је владала вели- шење за проблем животне текстила, који чини између
ли смо да наши суграђани ка заинтересованост за средине. 5 и 10 процената укупног
не знају пуно о Фриди, па ову представу, показују сва отпада, већ се и спречава
смо одлучили да кроз неку попуњена места у библио- Ове године и наша сеча дрвећа да би се од це-
врсту представе прикаже- теци. Учесници представе школа ће учествовати на лулозе добио нови папир.
мо њен тежак и интересан- биле су и ученице средње овом такмичењу европ- Друго решење за рецикли-
тан живот’’, рекла је госпођа школе: Анастасија Гошњић, ских размера. Нашу школу рање штетног текстила тим
Славица Миливојевић, ор- Милица Обрадовић, Тијана представиће тим младих и наше школе пронашао је у
ганизаторка ове представе. Томовић, Анита Османо- амбициозних ученика на селу Палежница, где смо од
вић, Јелена Матијевић, Сара челу са професорком Је- текстилног отпада напра-
,,Фрида Кало је била Којић и Ивана Поповић. леном Велимировић. Тим вили блок. Блок добијен од
једна јака и способна жена. чине: Јана Којић, Иван Бу- текстила био је истог ква-
Била ми је велика част ста- Ивана Поповић, IV2 шић, Стефан Радисавље- литета као и бетонски блок
вић и Никола Станковић. добијен од песка. Тиме је
Сви смо свесни загађе- доказано да штетан текстил
ности наше општине, али представља идеалну замену
се поставља питање да ли за песак при добијању бе-
се ишта предузима како би тонских блокова.
се то спречило. Тим наше
школе дошао је на веома Надамо се да ћемо
интересантну идеју. Као остварити добар резултат
проблем истакли смо ште- на овом такмичењу. Без об-
тан текстилни отпад, који зира на остварени резултат
се налази у области реке, покушаћемо да пласирамо
на депонији и поред путева. своје решење за штетни
Наиме, закључили смо да текстилни отпад некој од
се од свих врста текстилног фабрика за производњу па-
отпада (памук, синтети- пира или бетонских блоко-
ка) може хемијским путем ва.
добити папирна маса која Стефан Радисављевић III5
се путем пресе обликује у

Број 1 јун 2015.

24 страна КАПЛАРИ

РЕКЛИ СТЕ НАМ

Свакодневно слу- ници који су завршавали модификовано, али мислим променио. Превелика пра-
шамо да образовање данас занат запошљавали су се у да никада није достигло ва дата су ученицима, док
није на завидном нивоу. друштвеним предузећима претходни ниво, без об- су права наставника огра-
Зато смо одлучили да пита- или су отварали приватне зира на све бржи развој и ничена. Данас наставник
мо људе који се баве овим радионице. После неколико увођење нових технологија. мора поштовати сва права
послом, професоре, да ли година уведено је усмерено У тим лутањима наше об- ученика, да увек иде у ко-
је стање у школству толико образовање са циљем да разовање се мало изгубило рист ученика, па и када тај
лоше, како је било некад и се смањи разлика у знању и сада је, можда, последњи ученик не испуњава своје
шта је неопходно промени- између трогодишњег и моменат да реформишемо обавезе као што је редовно
ти да би се образовање по- четворогодишњег обра- наше школство, ухватимо долажење на наставу и по-
дигло на виши ниво. зовања и омогући сви- корак са развијеним земља- штовање личности профе-
ма наставак школовања. ма и покушамо бар да им сора. Увек им се пружа још
Професорка Милев- Уместо тога наступило је се приближимо јер тешко једна, и још једна шанса, а
ка Којић: ,,Гимназију у овој хаотично стање: велики можемо да их сустигнемо. они то не знају да цене. Ако
школи сам уписала 1974. го- број занимања са чудним У противном, већина на- се не изврши целокупна ре-
дине. Тада су у средњој шко- називима и мајстори са ших ђака остаће на марги- форма образовног система,
ли постојали гимназијски праксом ограниченом на нама друштвеног развоја и почев од првог разреда ос-
природно-матеметички и једну годину, тако да уче- тада више неће моћи ништа новне школе, нашој некада
друштвено -језички сме- ници после треће године значајно да се поправи, а угледној професији настав-
рови и школа ученика у нису тачно знали за које будућност једне државе за- ника следи крах.’’
привреди као трогодишње занимање су оспособљени. виси од младих људи који
занимање. Матуранти гим- Касније је укинуто усмере- су покретачи развоја и на- Сви се у једноме сла-
назије су углавном уписи- но образовање и враћено претка.’’ жемо: корените промене
вали факултете, успешно нешто слично пређашњем. су нам неопходне. У тим
их завршавали и постајали Разним реформама то је Професорка Љуби- променама мора да учест-
успешни стручњаци. Уче- ца Ниновић: „Пре 38 го- вује целокупно друштво,
дина, када сам ја била ђак, почев од породице. Уколи-
критеријум је био знатно ко се дете у породици учи
строжи. Ученик је увек мо- правим вредностима, да
рао да буде спреман за час буде одговорно, да поштује
и одговарање. Била је мала личност старијих, мноштво
разлика између најниже по- новонасталих проблема у
зитивне и највише оцене. школству ће се временом
Професори су имали мно- смањити, а самим тим и
го већа овлашћења. Ова- однос профсора и учени-
кав начин рада сада више ка ће се подићи на виши
одговара и професорима и ниво. Можемо слободно
ученицима. Само да то не рећи да је однос ученика и
пређе у потпуни нерад и ја- професора један од стубова
вашлук.’’ друштва и да тај однос тре-
ба да буде засован на међу-
Професорка Марија собном поштовању.
Бушић: ,,Однос између на- Јована Милисављевић, IV1
ставника и ученика у односу
на пре десетак година, када
сам ја била ђак, знатно се

Број 1 јун 2015.

КАПЛАРИ 25. страна

У ПОСЕТИ ХЕМИЈСКОМ ФАКУЛТЕТУ У
БЕОГРАДУ

Професорка Јелена култета. Непосредно пред штампање овог часописа
Велимировић је покренула Пажњу су нам при- сазнали смо да је одбојкашка екипа наше
разне активности у окви- школе освојила прво место на републичком
ру свог предмета, а једна вукли и огледи који су се
од њих је и посета Хемијс- изводили у холу факулте- такмичењу. Честитамо!
ком факултету у Београду. та. Уживали смо слушајући ОДБ ОЈКА – НА КОРА К ДО ВРХA
Ученици наше школе били објашњења и учествујући у
су актери манифестације огледима. Провели смо леп Садашњи и бивши ученици наше школе су
,,Тамо где наука почиње’’. У дан у Београду. Ова посета добри спортисти и постижу одличне резултате. Прве
оквиру те манифестације нас је веома инспирисала. одбојкашке кораке направили смо у Одбојкашком клубу
били смо део радионице Пред нашим очима видели ,,Спартак’’, чији смо чланови и данас. Професор физичког
,,Поглед кроз прозор ин- смо моћ науке. Одлучили васпитања Душко Којић оформио је екипу за такмичење
дустрије’’ на катедри за Ин- смо да делић те магије пре- средњошколаца у одбојци. Нашу екипу чине: Никола
дустријску хемију, где смо несемо у наш град. Орга- Гајевић IV-2, Владимир Тодосијевић III-4, Јован Ђорђевић
имали прилику да правимо низоваћемо први Фестивал III-5, Никола Лукић III-5, Стефан Радисављевић III-5,
стакло уз помоћ студената науке у Љигу и науку при- Тодор Шиљеговић II-5, Вукашин Ивановић II-5, Никола
факултета. Након тога смо ближити нашим суграђани- Ђорђевић II-5, Никола Станковић II-5, Стефан Мирковић
слушали научно предавање ма. Припреме су увелико у I-5. Волимо одбојку, посвећени смо јој, на свакој утакмици
на тему ,,Алергије-истине току! остављамо срце на терену, тако да ни резултати не изостају.
и заблуде’’ др Јелене Радо-
сављевић, а затим смо по- Јана Којић, III5 На окружном такмичењу смо победили Техничку
сетили музеј Хемијског фа- школу из Ваљева и пласирали се у даљи круг такмичења.
Међуокружно такмичење је било у Старој Пазови.
Надали смо се да ћемо победити, веровали смо у успех
јер смо били свесни својих квалитета. Систем такмичења
на међуокружном такмичењу је такав да се од четири
школе најпре бирају парови за полуфинале, а победници
у полуфиналу играју у финалу и боре се за пролазак
на републичко такмичење. Такмичиле су се четири
средње школе: Спортска гимназија из Београда, Шабачка
гимназија из Шапца, Техничка школа из Старе Пазове и
Средња школа ,,Хиљаду триста каплара’’ из Љига

Владимир Тодосијевић III4

Број 1 јун 2015.

26 страна КАПЛАРИ

НАШЕ ХОДОЧАШЋЕ У ГРЧКУ

Земља историје, Бо- ноћиште било је у Пара- и прекрасних слика које ће величину желиш?). Ученик
гова са Олимпа, својом лији. Пут нас је даље водио нам дуго остати у сећању. је одговорио: ,,Од јефти-
лепотом одолева време- на Крф. Укрцали смо се на нијих, од јефтинијих’’. Ми
ну - Грчка. Својом божан- трајект. Узбуђење је расло. Циљ екскурзије није остали смо се громогласно
ственом лепотом привлачи Плаветнило Јонског мора само упознавање знамени- смејали, док се продавачиц-
хиљаде туриста. Ми, Срби, нас је опило, погледи су нам тости. Догодовштине са ек- да збуњено осмехивала.
историјски смо повеза- сезали далеко ка морском скурзије су управо оно што
ни са овом земљом. Наша хоризонту. Капетани брода се најдуже памти и чега се Несуђена љубав са
војска у Првом светсkом били су: наст. Бећа, профе- увек са осмехом сетимо. брода. На броду је, осим
рату пронашла је уточиште сорка Маја, педагог Биља... наших ученика, био и ве-
на грчким острвима Крфу Кад смо се искрцали, кре- Клопало или кле- лики број страних турис-
и Виду. А ми, каплари из нули смо уским улицама петало? У манастиру нам та. Пажњу нам је привукла
Љига, коначно смо имали Крфа. Трудили смо се да водич показује један дрве- једна девојка, а ученик В.С.
прилику да посетимо земљу што боље сагледамо густе ни предмет и каже: ,,Види- је изразио жељу да се фото-
у којој су часно умрли наши зграде и збијене продавни- те, децо,ово је клепетело.’’ графише са њом. Али, ње-
прадедови борећи се за це. Посетили смо Српску Наставник Бећа му на то гово познавање енглеског
своју отаџбину кућу и највећи споменик каже: ,,Није клепетало, него језика једнако је ситуацији
Првог српског рата - Плаву клопало.’’ Водич: ,,Па до- приликом куповине пати-
Наше путовање смо гробницу. У нашим срци- бро,код њих клепетало, а ка. Након великих потеш-
започели у раним јутарњим ма је понос док погледом код нас клопало.’ коћа девојка је пристала да
сатима. Аутобус језди по- пратимо таласе мора. Наш се фотографише са В.С. Он
пут авиона ношен добрим пут се наставио ка Солуну Шта су Метеори? је био јако срећан. Један ње-
расположењем и осмесима. и Зејтинлику, где смо се још Путујемо ка Метеорима. гов друг из одељења их је
Стајали смо само на гра- једном уверили у величину Водич нам објашњава как- сликао. Када је В.С.тражио
ницама где нам је водич наших јунака. Аутобусом во је то здање природе. У да погледа фотографију,
говорио шта ћемо све по- смо се попели на највиши нашим сећањима остаће имао је шта и да види. Теле-
сетити. Кроз прозоре ау- манастир у Грчкој - Ме- дуго реченица: ,,Видите, фон је био без камере.
тобуса најпре смо видели теоре. Поглед и видик су ови Метеори, они, они, не
брдовиту Македонију, а бескрајни. Тако нешто се личе ни на шта. ’’ Једва чекамо следећу
убрзо затим се пред нашим никад не заборавља. Кући екскурзију!
очима указала и пространа смо кренули пуни утисака Куповина патика. Је-
грчка равница. Прво пре- дан ученик у продавници Иван Бушић, III5
на Крфу жели да купи пати-
ке. Продавачица га питала:
,,Wich size you want?’’ (Коју

Број 1 јун 2015.

КАПЛАРИ 27. страна

РЕПОР ТАЖА С А ЕКСКУРЗИЈЕ У МАЂАРСКУ

5:00h Коначно је стигао Касније обилазимо рибарско Ко још спава на екскурзији?! премљену за пут појели првог
дуго очекивани дан, 13. ап- насеље. Са тераса се пружа 2.дан дана. Успевам да ухватим лифт,
рил. Окупили смо се испред поглед на Дунав, велелепни пењем се до свог спрата. После
зграде Општине. Поспани смо, парламент, Ланчани мост са 8:00h Грабили смо дору- кратког одмарања крећемо по
бројимо минуте, проверавамо чувеним лавовима без језика. чак са подочњацима на лицу. старом. У међувремену пакује-
документа. Кад ћемо коначно Блицеви фото-апарата бљеште Пред нама је био дан за тржни мо кофере и увиђам да су неке
да кренемо?! Родитељи, узне- око Цркве Матеје Корвина, центар, па смо сви били по- моје ствари мистериозно нес-
мирени, играју се дугмићима групе људи се диве њеном себно срећни. Пре тога нас је тале, па пола сата проводим
капута, гледају час у аутобус, крову. Ужурбано шетамо кроз чекала Сентандреја, стари срп- тражећи их.
час у децу. Мађарска нас чека. бројне оближње улице. Толи- ски град у Мађарској.
Пакујемо се у аутобус, прве се ко тога да се види, а тако мало 3.дан
пуне шараге. Сви бацају поглед времена! 10:00h Дошли смо у град, 8:00h Сви смо у холу
кроз прозор, чују се мотори ау- где су нам водичи показива- пуном торби и кофера, очи
тобуса који полако крећу, један 17:00h Налазимо се у ули- ли бројне натписе на српском се саме затварају. Када смо
за другим. ци Ваци. Однела бих пола трга језику, музеј марципана и крст коначно ушли у аутобус, баца-
кући да нам нису обећали кнеза Лазара који је у Сеоби мо се на седишта и настављамо
10:00h Кесе од разних највећи шопинг центар у овом народа донет на обалу Дунава. да спавамо.
грицкалица лете по аутобусу. делу Европе. Пошто смо обишли град, уле- 9:30h Напуштамо Будим-
Упознали смо се са водичем, тели смо у продавницу чокола- пешту и одлазимо у Вишеград.
који је најавио диван пут. Ште- 17:30h Возимо се ка Ду- да. Купила сам више слаткиша Обилазимо старе куле поред
та што смо сви спавали, па га наву како бисмо отишли на него што смем да признам. Дунава. Будући да ветар дува
нисмо чули. Осећа се Мађар- крстарење. Са десне стране и не стаје, Иван Тасовац би
ска и у нашим жељама, и у не- промиче брдо Гелерт са Цита- 13:00h Одлазимо до Естер- имао на чему да позавиди нама
прегледној равници која блис- делом на врху. Идемо директно гома, највеће зграде у Мађар- краткокосима!
та под сунцем. поред магистрале, импровизо- 11:00h Путујемо назад у
ваним путем, а ја размишљам ској. Монументална и богато улицу Ваци, само што овог
14:00h Сви су се разбуди- да ли ће ме пре ударити ауто украшена унутрашњост оп- пута обилазимо српска зна-
ли, атмосфера је све боља. Пева или ћу се скотрљати у Дунав. чињава. Невероватно детаљне мења. Одводе нас до Српске
се увелико. Шофер је био љу- Када смо на моју велику ра- фреске и огромна купола са саборне цркве, али пошто је
базан, а и ми смо били упорни, дост коначно стигли, осетили ликом Богородице привлаче закључана, одлазимо до другог
па је појачао музику до даске. смо благи мирис воде и рав- нашу пажњу. Многи су се по- исто познатог православног
Шета се по аутобусу и прес- ничарски ветар. Ноћ је полако пели на врх базилике, одакле се здања. Добили смо слобод-
качу се ранчеви побацани по падала и рефлектори по граду види скоро цела Будимпешта. но време у Вацију. У улици је
поду, по троје се гура на једном се палили да обасјају све грађе- некако интимна атмосфера,
седишту. вине мађарске историје. 14:00h Стигли смо до тр- јер није велика и обојена је
жног центра Арена Плаза. Пр- топлим тоновима, али у првом
15:00h Водич се надви- 18:00h Коначно смо се ук- вобитни договор је био да тамо плану су ипак продавнице из
кује са нама, прича о Тргу хе- рцали на палубу. Брод је по- проведемо 1 сат, али смо на којих излећемо са пуним ке-
роја, затим та прича некако лако секао таласе, а ветар је крају остали 4 сата, на свачију сама. Случајно налазим Анге-
скреће на хор бечких дечака. дувао прејако да би био роман- радост. Хорде ученика улећу и лијанум, српску установу која
Кроз прозор нам се указују тичан. Ипак, панорама је била излећу из продавница. Најви- је помагала девојкама да се
велелепне пословне зграде и величанствена. Гледали смо ше се задржавамо у радњама школују. Ту се одмарамо и пре-
старе грађевине помешане у измешане хотел Интерконти- којих нема у Србији. бирамо по кесама са сувенири-
наизглед нераскидиву цели- нентал, Парламент, стамбе- ма. Ту сам по први и последњи
ну. Сви гледамо и дивимо се. не зграде и ресторане, Дунав 18:00h Седамо у аутобус, пут јела суши ( Никад више! ).
Аутобус се зауставља на пар- овенчен мостовима и сунце сломљени од вишесатног хо- Сабирамо утиске од претход-
кингу. Излазимо и крећемо које полако залази иза хори- дања и непроспаване ноћи. них дана.
на трг. Миленијски споменик зонта. Мађарска нам се пружа- Купљене ствари круже по ау- 13:00h Враћамо се у ауто-
пара небо без облака. Око нас ла из сваког угла, упијали смо тобусу, дивимо се, коментари- бус и путујемо ка новом тржном
колонаде са поноситим мађар- је, сликали, дивили јој се. шемо. Безуспешно покушавам центру, у маћарски тропикаријум.
ским великашима, а преко да сложим форинте у метал- Видели смо различите врсте риба,
пута коринтским стубовима 20:00h Стигли смо. Иако су ним кованицама које ми се ра- од тропских и украсних, преко
украшена зграда Музеја ле- сви говорили да су преморени, сипају по ранцу. Зашто праве орјенталних, до ајкула и ража. На
пих уметности. Трг као да је права лудница је тек почела. овакав новац? другом спрату били су изложени
измештен из времена, гранди- гмизавци – змије, гуштери, каме-
озан је и свечан. Идилу квари 19:00h Прождиремо ве- леони. Након тога смо отишли да
ветар. Девојке се фотографи- черу, јер смо сву ужину при- обиђемо остатак тржног центра и
шу наелектрисане косе. У мом коначно купили храну за остатак
фотоапарату је већ сто фото- пута.
графија, али ниједна са трга, 15:00h Напуштамо ветровиту
већ са паркинга где су ми тра- Мађарску. Поново одјекује глас-
жили да сликам наше одељење. на музика, мада се умор увукао у
У друштву не показуј жваке и нас и углавном смо се одмарали.
фотоапарат! Помешаних осећања и пуних срца
гледамо како мађарске заставе за-
16:00h Возимо се улица- рањају у будимска брда.
ма у неоренесансном стилу.
Дуња Новаковић I5

Број 1 јун 2015.

28 страна КАПЛАРИ

ВЕЛИКА ТАКМИЧЕЊА – ВЕЛИКИ УСПЕСИ Првонаграђени рад на Светосавском конкурсу

Већ на првим часо- тих градова Србије. Након КАД МИСЛИШ МИСАО ЧИСТУ И СВЕТУ,
вима код свог разредног што смо урадили тестове, ЗНАЈ СТВАРАШ СВЕТОСАВСКУ КУЛТУРУ
чула сам изреку ,,Зрно по упознали смо се и свако је
зрно погача’’, али тада ни- рекао нешто о себи. Оно У српској земљи где се срце кида и пуца
сам разумела шта је хтео да што је мени било неверо- Нека у наредним временима само у љубави куца,
нам поручи. Тек након че- ватно је то да сви имамо И молим ти се Боже да нам се на искрвављеним ранама
тири године његовог зала- скоро иста интересовања
гања да од нас створи обра- и да сви желимо да упише- Само црвени букети ружа множе
зоване људе, схватила сам мо исти факултет. Такође,
да једним кораком не мо- схватили смо да међу нама А ми губави просја- почиње светао дан. Ти,који
жемо стићи до успеха и да није било праве конкурен- ци што нам је на земљи све си ближи Богу од нас греш-
се труд и рад увек исплате. ције на такмичењу и да је позајмљено, куда идемо и них људи, творче ове драго-
Сазнање да ћу учествовати свима био циљ да се упозна- где смо кренули? Оста нам цене светиње, помози нам
на финалном, Републичком мо и дружимо. Коначни ре- крвава земља. Како да зба- да не похитамо пречицама
такмичењу из агенцијског зултат такмичења донео ми цим овоземаљски терет са овог живота које су црње
и хотелијерског пословања, је десето место, а разлика у уморних леђа својих, то од најцрње ноћи, већ уским
изазвало је у мени и страх, бодовима између такмича- зло што ми не да да дишем? путем Христовим и твојим
и понос. Мислила сам да ћу ра износила је до три бода, Имућни и сиромаси, сви да корачамо, који је попло-
имати довољно времена за тако да смо сви имали до- смо исти, слабашни, мали чан скромношћу, правдом
припрему, али како се так- некле једнако знање. Знам људи који траже велике од- и добротом. Својом жрт-
мичење приближавало, све да сам могла да остварим говоре у свом животу. вом, одласком у манастир
више ме је хватала паника и бољи пласман, али сам оставио си сва материјална
да ли сам довољно научила схватила да није важно по- Господе просветли блага, своје царско порекло
и да ли ћу оправдати по- бедити, него учествовати. ме, очисти ми ум од зла, на- и све почасти које оно носи,
верење својих другара и Ово такмичење ми није до- учи ме да се богатим Богом. одбацио си као кад златни
професора. Такмичење је нело само нова пријатељст- Научи ме да си ти срећа, јесењи лист отпадне и рас-
трајало два дана и састојало ва, већ и велико искуство да си сва благодат моја, да тави се од раскошног храс-
се из три дела. Било је пет- и доказ да мали, упорни ми јутро почне са тобом и та заувек. Ми вапимо за
наест ученика. Први сусрет кораци доводе до великог да се дан са тобом заврши. Твојом помоћи, да нас по-
са њима био је чудан јер успеха. Као славујев пој да се разле- милујеш, да нас погледаш,
нико никог није познавао. же молитва Христова, док да нам пружиш наду и уте-
Сви смо били из различи- Ивана Поповић, IV2 црквена звона буде нове хе из окриља твоје доброте
дане живота. У даљини у овим тешким временима.
ЧЕПОМ ДО ОСМЕХА видимо дуг и трновит пут Тамо где хладни ветрови
Светога Саве, на српској шибају и ледене кише лију,
3. априла 2015. године у просторијама школе, у земљи, за нас Србе. Путо- где мраз ко челична гвожђа
оквиру хуманитарне акције ,,Чепом до осмеха’’, постављена вао је Свети Сава осам ве- стеже, пошаљи зраке топло-
је кутија за прикупљање чепова од пластичне амбалаже. кова, и тај пут,и тај језик, те јер си ти сељаке вратио
Ученици позитивно реагују на овај корак и радо доносе и то писмо нису изнад нас њивама и виноградима, за-
чепове чак и од своје куће. него у нама и не можемо их вађену браћу помирио.
изгубити. У свим људима
Акција ,,Чепом до осмеха’’ настала је на иницијативу који умеју да воле, да граде, Молићу се Светом
дипломиране еколошкиње Вање Петковић из Новог Сада, стварају и даље живи Све- Сави да нам пошаље своју
која је током својих студија сазнала за пример добре ти Сава. У мрачним ноћи- светост да истрајно ходамо
праксе Словеније, где је покренута хуманитарна акција ма где зло шапуће и састаје путем дуго и далеко у бу-
рециклирања чепова са циљем прикупљања средстава се, Хиландар отвара своје дућност
за помоћ деци са инвалидитетом или са неком сметњом капије, опет се чују звона,
у развоју у образовно-школском процесу. Акција је Јелена Николић III5
покренута у децембру 2012. године. Данас ову акцију
подржавају бројне институције и компаније. Вртићи и
школе су за сада најактивнији и најрадије се одазивају
акцији. Нарочито је важно што оваква акција има
троструку улогу, а то је да се отпад рециклира, да се мисли
о својој средини и да се развијају хуманост и солидарност
код деце и људи.

Број 1 јун 2015.

КАПЛАРИ 29. страна

„ЖЕНИДБА И УДАДБА“

Поводом представе боравили текст , шаптач комичан начин приказа- атмосферу присутној пуб-
„Женидба и удадба“, коју је Никола Лукић би прите- ла велике проблеме нашег лици кичом и нередом на
режирала ученица трећег као у помоћ. Јана Којић је друштва. Наравно, било је сцени. Најбитнија је кре-
разреда гимназије Јелена била задужена за музику. и негативних критика. У ативност. Стицајем неких
Николић, решили смо да Добром изгледу глумаца разговору са једном режи- околности тумачила сам и
обавимо интервју са њом допринела је шминкањем серком о реакцијама публи- лик бабе Доринде, на чије се
како бисмо сазнали нешто Јана Старчевић. ке рекла ми је: „Ако су људи „надљудске моћи“ публика
више о њеној представи. потпуно равнодушни после смејала. Сматрам да сам мо-
• Како су вам изгле- гледања представе, знај да гла још боље да прикажем
• Како си дошла на дале пробе? је твој рад лош. И пози- лик, али сам ипак неким
идеју да режираш једну тивне и негативне критике другим стварима посветила
представу? Пробе су биле јако су добре.’’ већу пажњу. Бринула сам се
занимљиве, пуне позитивне за све и сносила сам велику
У последње време енергије. Морам призна- • Да ли имате у одговорност!
понашање људи ми доста ти да смо у почетку имали плану да поново изведете
привлачи пажњу, посма- проблеме око заказивања представу? • Да ли си задовољ-
трам њихове карактерне термина за пробу. Пошто на реакцијом публике на-
црте, начин њиховог живо- Многи ме питају кон одгледане представе?
та, па сам одлучила да сва нас има десеторо, било је када ћемо опет изводити
та моја запажања прикажем тешко ускладити пробу са представу. На ово питање Осмех на лицу пуб-
на сцени. нашим обавезама. Када смо немам баш тачан одговор, лике никако не може да
се уклопили, свако од нас је јер наступе заказујем у до- вас остави равнодушним.
• Зашто си изабрала дао свој максимум. Ја сам говору са глумцима. Због Премијера представе била
баш ово дело? им неизмерно захвална. обавеза које нас спреча- је 12. марта, а реприза пре-
Ова представа није произ- вају у априлу неће бити из- мијере 13. марта. С обзиром
С обзиром да у на- вод само мог рада, већ рада вођења, али већ, надам се, у на то да имам 17 година и да
шем граду нема много де- свих нас. мају поново ћемо заиграти сам све сама организовала,
шавања, размишљала сам на сцени библиотеке. На могу рећи да сам поносна.
о томе шта би могло да раз- • Које су биле реак- „youtube“ се може погледа-
бије монотонију живота у ције публике након одгле- ти представа под називом • Да ли планираш
малом граду. Определила дане представе? „Женидба и удадба“. да обрадиш и прикажеш
сам се за ово дело зато што још неко дело нашим суг-
је комедија и зато што је ак- Прва одлука је била • Да ли је било теш- рађанима?
туелно и у данашњем вре- да се представа изводи јед- ко истовремено бити сце-
мену. Текст сам морала да но вече, јер нисмо знали нариста, глумац, режисер Не. Овим сам се ба-
адаптирам јер садржи доста каква ће бити заинтересо- и сценограф? вила јер сам имала слобод-
архаизама. Занемаривање ваност. Међутим, пошто је ног времена које сам желела
правих вредности због ма- публика била одушевљена, Наравно, да! Све да проведем на креативан
теријалних ствари и личне одлучили смо да се пред- ово одузима доста време- начин, у друштву са својим
користи у мојој представи става изведе и друго вече. на. Писање текста није ни- друговима, а не испред ком-
се приказује као предмет Посећеност је била још мало лако, јер је свако од пјутера. Осим тога, следеће
изругивања. Желим да про- већа. Екипа и ја смо добили њих морао имати адекватан године ми стижу нове оба-
будим и променим свет око доста позитивних похвала текст према својој улози. везе. Жеља ми је да поста-
себе. од старијих људи, као и од Што се тиче сценографије, вим на сцену дело „Покон-
наших вршњака. Многи су трудила сам се да дочарам дирена тиква“, али не сада,
• Ко је чинио твоју ми рекли да сам на добар, већ можда у некој далекој
екипу? будућности. Не планирам
да се у животу бавим умет-
У улози младе на- ношћу, нити било чим слич-
шла се Анастасија Гошњић, ним. Један од мојих циљева
а њеног изабраника је за постављање представе на
глумио Стефан Ђурђевић. сцену био је да покажем да
Лик проводаџије тумачио средњошколци могу и сами
је Лазар Томовић. Младини да ураде нешто креативно, а
отац и мајка били су Иван не да само седе испред ком-
Бушић и Славенка Ђурђић. пјутера, као што се обично
У улози менаџера и његове мисли. Мислим да сам своје
девојке нашли су се Сте- циљеве остварила.
фан Радисављевић и Тијана Александра Павловић, III5
Томовић. Приказ свадбе у
представи не би био толико
добар без Немање Папића
који је био певач,а када би
се глумци збунили или за-

Број 1 јун 2015.

30 страна КАПЛАРИ

ДАНИ НАШЕ МЛАДОСТИ СУ ДАНИ НАШЕ

СРЕЋЕ
Од тренутка када
смо први пут заплакали, чујеш звук излизаних точ- ХУМАНОСТ НА ДЕЛУ
када нас је заслепела свет- кова скејтборда којим се вас
лост живота и одузела дах, троје вози, док са околних Волонтирање у нашој земљи није раширено и
време је све брже текло. прозора забринуте мајке прилично је непознато широј јавности. У неким другим
Како то да се сваки нови вичу да станете, да ћете по- земљама волонтирање је саставни део живота сваког
дан мери различито? Нис- гинути, али вас и даље није појединца. Пре четири године смо постале волонтери
мо још ни трепнули, а већ брига, јер у свој тој занесе- Црвеног крста. У почетку смо морале доста да објашњавамо
смо матуранти гимназије. ности и уживању осећате људима шта значи бити волонтер и да волонтирање не
Оно што смо били јуче за- како вас слобода милује значи да добијамо новчану надокнаду за наш рад, већ да је
мењује оно што смо данас, по плећима. И као де стра- то несебично помагање свим људима којима је потребна
и тако нас живот води у не- хујете да је то сада и ника- помоћ без икакаве новчане надокнаде и личне користи.
предвидива путовања. да више, те се препуштете
чаролији, киснете на пљус- Пре четири године слушале смо предавање старијих
Време пролази, а у ку док берете комшијине волонтера и пожелеле смо да будемо као они. Распитале смо
тој пролазности живота трешње. То су најукуснује се о акцијама које Црвени крст организује и одлучиле смо
само нам успомене остају. трешње које ћете у животу да се прикључимо њиховом хуманитарном раду. Највећи
Успомене на доба када је крв јести. И тако само сећање утисак на нас оставила је акција помагања старијим
текла са изгуљених колена, на играње школица, пуцање особама. Ми, волонтери, смо доста помогли угроженима
лактова и шака, али нас то ладолежа, прескакање лас- у мајским поплавама. У пределима где саобраћај није
није занимало. Свака бол тиша, а затим и прву љубав, био могућ волонтери су се трудили да обезбеде храну,
би нестајала у тој чудесној срећу и патњу заљубљених воду и потребна средства за хигијену. Волонтери су
игри младости, непоновљи- тинејџера, испуњава срце вршили истовар свих средстава која су стизала за
вој и нестварној. Знали смо коме време пролази. Али угрожене. Организована су и предавања у основним и
тада најбоље да радимо оно ипак, и онда када нестану средњим школама о хуманитарној акцији давања крви.
за шта смо створени-да барбике и кликери, за оне Такво предавање одржано је и завршним разредима у
живимо. Не, то није било који не одустају, жмурке су нашој школи. У том предавању смо слушали о значају
данашње преживљавање, и даље ту, лопта је и даље добровољног давања крви, да сваки здрав човек може да
ишчекивње распуста, краја округла, а дан и даље траје одвоји пет минута свог времена да би помогао некоме на
школске године, дипло- нешто више од 24 часа. овај начин. Један део предавања се односио и на крвне
мирања, венчања, унука и групе, да је неопходно да свака девојка зна своју крвну
коначно смрти. Није то ни При сваком понов- групу да би избегла могуће здравствене проблеме код свог
поглед у будућност, нити ном сусрету схватиш да те потомства. Ово предавање оставило је велики утисак на
мисао о прошлом, то је оно нико боље не познаје од слушаоце, па је и одзив на првој следећој хуманитарној
што је сада и овде. Младост оних који су чинили сваку акцији добровољног давања крви био велик.
је узимање оног најбољег секунду твог живота. У њи-
од живота, проживљавање ховом погледу осетиш то- Након нашег четворогодишњег волонтирања
тренутка. Она је,свакако, плину најбољег пријатеља, а ситуација у нашем ближем окружењу се променила .
један од највреднијих даро- када се мало боље загледаш Упознале смо своје окружење о значају волонтирања и кад
ва који нам је дат, бисер чо- видећеш једну добро позна- год се укаже одговарајућа прилика причамо о томе. И овом
вековог постојања. Непро- ту искру у оку. Она и даље приликом позивамо вас да нам се придружите и да будете
цењива је та безбрижност пламти, мада некако спора- хумани.
којом се руше границе доз- дично, не као раније. Веро-
вољеног и могућег, онај тре- ватно чува оно мало старог Волонтери:
нутак који се целог живота жара и непоколебљивости Тамара Радаковић, Милица Синђелић
тражи, али се, нажалост, упркос томе што бледи, јер Јелена Матијевић, Анита Османовић,
изгубио у мору брига и се ваљда разочарала виде-
проблема. Тренутак када се вши шта је оставила. Разо- Јована Радојевић
дише пуним плућима, када чарала се када се суочила са
се у потпуности препусти теретом живота, његовом
том осећају испуњености пролазношћу и моното-
и слободе. Е, то је младост. нијом. Боли је што је сада
Време које је неумитно улица празна, што ветар
прошло, али из ког и даље више не пири као пре, што
осећаш мирис свеже летње трешње више нису укусне
вечери док са другарима ју- као што су биле, а мисли
риш улицом са стакленим далеко-негде међу јавом и
теглама у походу на свитке. међ сном.
Оно време из ког и даље
Тамара Радаковић IV5

Број 1 јун 2015.

КАПЛАРИ 31. страна

ЧУЛО СЕ НА ЧАСУ Чланови литерарно-новинарске секције:
Јана Којић, Иван Бушић и Бојана Мартиновић
Професор: Бојане, немој да једеш време.
Професор: Сабери се, није ти ово школа. Лист издаје Средња школа “Хиљаду триста
Професор: Ја не гледам аритметичку средину, ја каплара” Љиг
гледам просек.
Професор: Обратите пажњу пажљиво! Одговорни уредници:
Ученик: Нитроглицерин, је ли се то користи за Драгана Лазић, проф.
колаче. Милка Секулић, проф.
Ученик: Трава је увек зеленија у туђем дворишту.
Вероучитељ: Шта је било пре постанка света?
Ученик: Ледено доба.
Професор: Лазаре, не зезај се са мном, ја ћу ти
пресудити.
Лазар: Као Бајазит Лазару.
Професор: Хоћеш ли већ једном престати да
причаш?
Ученик: Али професорка, тек сам почео.
Професор: Која доба су настала открићем метала?
Ученик: Грожђано,барокно и метално.
Ученик: Ух, неко је пустио голуба.
Професор: Отворите прозор пре него што долети
до мене.
Професор: Децо, чули сте ваљда за Прахово?
Ученик: Ааа,то је онај прашки сир.
Професор: Ја никада себи не бих дозволила да
упаднем старијим особама у реч...
Ученик: Ни ја.

Редакција:
Драгана Лазић, проф.
Новинарска секција

Техничка припрема:
Драган Јанковић, проф.

Ликовна опрема:
Милан Хрњазовић, проф.

Фотографије у листу:
Фото студио “Даничић”

Фото секција

За издавача:
Биљана Јовановић, директор

ГРБ ШКОЛЕ Штампа:
Аутор грба: “ПУБЛИК” ВАЉЕВО
Милан Хрњазовић, проф.
ЉИГ, јун 2015.

Број 1 јун 2015.