Јоргос Стамкос- интервју са писцем

ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА ЉИГ

Балкан у срцу Грчке

Интервју са писцем:
Јоргос Стамкос

Јоргос у селу Дићи

Јоргос Стамкос

Милица и У грчкој је познат и као писац текстова за
Јоргос са грчку документарну серију “Balkan
Express” чија екипа нас је посетила пре
ћерком Реом неколико година у Дићима,
предочавајући гледаоцима грчке јавне
Реа у школској телевизије обичаје и начин живота у
представи нашем крају. Живи и ради заједно са
"Кабаре" супругом Милицом у Солуну. Имају ћерку
Реу, која док ово пишемо, завршава
факултет Социјална антропологија и
Историја на Aegean University у Митилини
на острву Лезбос, радећи на дипломском
раду из антропологије на тему
“Национални идентитет српкиња у
Солуну”.

Милица са
Милорадом

ћПави ем у

Солуну 1997.
године

2

Свакако овде морамо рећи да је

Јоргосова прва књига била о

Николи Тесли! Била је то једна

опширна биографија Николе Тесле,

која је истовремено била прва

књига о Николи Тесли икада

написана на грчком језику.

Посвећена је Милици Косановић

без чије помоћи и сарадње можда

до ове књиге никада не би дошло,

како то сам Јоргос каже... Теслина

биографија “Никола Тесла, пророк

21. века” је изашла је у Солуну

средином марта 1999. нешто пре

почетка НАТО бомбардовања

Србије. Јоргос, осим што пише

књиге, бави се новинарским радом

и редовно објављује своје анализе

на највећем грчком независном

новинарском порталу tvxs.gr. У

Србији је некима познат по својим

текстовима које објављује (у

Миличином преводу) у београдском

Недељнику ВРЕМЕ. 3

Некропола у Дићима као

Грчки мотив

“БАЛКАН ГОТИК” је последња од осамнаест
(18) књига грчког писца Јоргоса Стамкоса
(Γεώργιος Στάµκος, на фацебоок-у George
Stamkos) и трећа по реду у “балканској
трилогији”, која се између осталог бави и
нашим завичајем, конкретније Дићима и
дићанском Некрополом.
Како сам аутор говори о овој књизи, ради се о
некој врсти путописа, загробном путовању
кроз време и простор, на коме су нам
сапутници заправо балкански никада сасвим
упокојени духови. Путовање почиње од
уклетих саксонских двораца у Трансилванији
до вампирских гробаља на обалама Црног
мора у Бугарској, од чудних влашких
загробних обичаја у Источној Србији, до
енигматских богумилских некропола у Босни.
Ова књига је пуна материјалних доказа да на
коју год страну да се окренеш, мистерија је на
Балкану свуда присутна. Ради се о једном
јединственом водичу по готичком Балкану, у
који се савршено уклапа и наша Некропола у
Дићима чији су први гробови много старији од
званичног археолошког истраживања.

4

Тим поводом смо одлучили да с њим

направимо овај интервју, уз помоћ његове

супруге, најближе сараднице и

преводиоца Милице Косановић, с којом је

заједно написао и своје прве две књиге на

тему Балкана, “Непозната Србија” и

ћГордана Косанови “Уклети Балкан”. Овде морамо напоменути

да је захваљујући Милици заправо и

посетио први пут Србију, Шумадију и наше

Диће давне 1995. године, одакле је

пореклом Миличина мајка Радовинка

Косановић рођена Ивковић, а која је

имала 3 ћерке, Гордану, Милицу и Драгицу

од којих је данас само Милица жива. О

РадинојћМилица Косанови најстаријој ћерки Гордани,

познатој југословенској и европској

глумици, смо већ писали и поводом 30

година од њене смрти и 66 од рођења,

приказали њен живот и рад на филму и у

позоришту специјалном трибином коју

смо организовали тим поводом.

Јоргос Стамкос Надамо се да ћемо једног дана имати
прилику да читамо Јоргосове и Миличине

књиге и на српском језику и да ћемо их

имати у нашој библиотеци, а до тада ево

једног ексклузивног интервјуа са аутором

књиге “Балкан Готик, загробни Балкан”

5

Балкан у срцу
Грчке

George Stamkos

Господине Стамкос, како бисте се
представили нашим читаоцима који

до сада нису никада чули за ваш
рад? О чему највише волите да
пишете?

Знам да звучи као клише, али ја заиста

пишем откад знам за себе. Писање је за

мене увек представљало излаз, шансу да

забележим свет из своје маште који је

био много богатији од света у коме сам

живео. Нисам никад себе могао да

замислим да радим нешто друго или да

живим од нечег другог осим од писања.

Кад сам био студент освојило ме је

новинарство и писање истраживачких

текстова и анализа на теме међу којима

је био и Балкан. Одувек сам гајио велику

љубав према географији и историји, не

само Грчке која је невероватно богата и

географски и историјски, него и за

земље око Грчке, а то значи пре свега

Балкан и Мала Азија, Медитеран...све

сам то укомбиновао пишући књиге које

су истовремено новинарска и историјска

истраживања, које обједињују

књижевност и науку. Таква је била и

моја прва књига - биографија великог

српског научника и проналазача Николе

Тесле, која је истовремено била и прва

књига о Тесли икада објављена на

грчком језику.

7

Како сте почели да пишете о
Балкану и култури нашег краја?

Када сте схватили да феномен
Балкана може фасцинирати ширу

јавност?

Иако сам о Балкану почео да пишем крајем

осамдесетих, са Балканом сам почео да се бавим и

то нарочито са простором бивше Југославије, прво

као новинар кад је тај простор нажалост постао

“омиљена тема у међународним вестима”, а

нарочито је био интересантан нама Грцима који

смо и сами Балканци, јер да вас подсетим, ја сам

одрастао у Солуну, који је балкански град и лука,

али географски и историјски окренут према

унутрашњости Балкана. И док су се већина

новинара углавном површински бавили

репортажама и вестима у вези са ратом у

Југославији и њеним распадом, ја сам по својој

природи упао у дубоке геополитичке анализе,

непознате историјске теме, подземне воде

цивилизације и духовности, другим речима нашао

сам се у дубоким водама у којима је требало да

научим да пливам. И убрзо сам схватио да Балкан

није само једна област “која производи више

историје него што може да конзумира” као што је

то рекао Винстон Черчил, него је при том Матица и

раскрсница цивилизација, један Космос сам за

себе. У исто време сам срео и Милицу Косановић

која је постала и мој животни сапутник, која ми је

помогла да се фокусирам и да окренем своје

интересовање углавном према Србима и српској

историји и култури. 8

њН е п о з н а т а С р б и ј а ј е п р в а к ига у

њк о ј о ј п о м и ете наш крај. Можете

ћл и н а м р е и н е ш т о в и ш е о т о м е ?

О Дићима сам први пут писао у својим текстовима за
грчке алтернативне историјске, геополитичке и
друге часописе објављеним у периоду од 1995-1999.
извлачећи информације из локалног истраживања и
увек уз Миличину помоћ. Док су 1999. падале НАТО-
ве бомбе по Србији, ми смо у Солуну писали књигу
“Тајна Србија” (Μυστική Σερβία) јер био је то једини
начин, нарочито за Милицу, да психолошки
издржимо тај рат. Та књига је изашла у јуну 1999. у
издању Archetypo. Имала је доста велики успех и ту
смо имали неколико поглавља у којима се помињу
Дићи и приче из Дића, као и фотографије
крајпуташа, гробља и слично. Прва књига је
распродата у неколико издања и више од 10 година
није нико могао да је нађе у књижарама. 17 година
касније и са много нагомиланих нових знања и
искустава, одлучили смо да напишемо нову књигу о
Србији овај пут под насловом “Непозната Србија” у
којој много опширније пишемо о Дићима и начину
живота његових малобројних становника, али и о
Шумадији, јер у међувремену смо радили неке
епизоде за документарну серију Balkan Express за
јавну грчку TV - ERT3. За ову серију сам ја радио
истарживања, писао сценарија и текстове које чита
спикер. Самим тим је у тој другој књизи о Србији
било више информација о крају кроз који је
пролазила филмска екипа и камером бележила
слике и сведочења. Био је то један романтични
поглед на “Српску Тоскану” што је позивало Грке да
је боље упознају.

9

ћП р о у ч а в а ј у и к у л т у р у

Балкана,

Kоји феномени су вас

највише фасцинирали?

Балкан је једна права Terra Incognita, не
само за странце и Европљане, него и за
саме Балканце. То је низ микрокозмоса
који су одвојени један од другог, али
истовремено повезани. То значи да
постоји једно огромно етнографско
богатство, разноликост обичаја, легенди и
митова, пре свега људских прича које када
чујеш не можеш остати равнодоушан. У
овом релативно малом географском
простору, постоји једна невероватна
шароликост и богатство тема, а
истовремено постоји један свуда присутан
заједнички идентитет, који потиче још из
античких времена. Ако кажем да ме
занима све о Балкану, звучи претерано,
али у мом случају то је истина. Повукли су
ме у своје вирове и чудни средњовековни
Богумили као и веза Балканаца са својим
мртвима, који су такође вечито присутни.

10

њУ с в о ј о ј н а ј н о в и ј о ј к и з и B a l k a n G o t h i c

пишете о археолошком локалитету у

ћД и и м а . Р е ц и т е н а м н е ш т о в и ш е о с а м о ј
њк и з и и к а к о ј е п р и ч а о Н е к р о п о л и

постала део исте.

Balkan Gothic је једно путовање на
онострани, загробни Балкан. Фокусира се
на везе које су имали и имају становници
Балкана са својим мртвима који их на
неки начин уричу, поробљавају њихову
машту, не остављају их на миру, утичући
чак и на њихове политичке одлуке. Мртви
су вечно пристуни на Балкану.

Политичари, нарочито националисти,
искориштавају своје мртве као оруђе са
којим постижу своје политичке циљеве.
Говоре често у име наших мртвих, као да
су њихови мртви њима дали неку врсту
пуномоћи да их они представљају и
говоре у њихово име. Тако уводе тзв.
некрополитику покушавајући да помогну
брже и суштинско трулење демократије и
демократског устава, а демократија је
систем живих тј. већине оних који живе, а
не мртвих или неке небеске већине!

11

У овој књизи наравно се бавим и
Србијом, од посмртних влашких
обичаја и ритуала у Источној Србији
(Црна свадба, Коло за мртве) као и
са чудним гробљима која постоје и у
Србији. Некропола у Дићима коју
посматрам већ 25 година самим
својим постојањем је заслужила
место у овој књизи, јер је
јединствена можда на целом
Балкану. То је један простор на коме
се већ хиљадама година сахрањују
мртви, невезано да ли су били
праисторијски људи, Келти, или
Срби, пагани или Хришћани, то је
један антички град мртвих који
треба да буде изучен, овде су сви
мртви заједно, без обзира на
културу и има због тога један
огроман археолошки и историјски
значај. Надам се да ће многи Грци
после ове књиге желети да је
посете, а истовремено да посете и
уживо виде лепоту “србијанске
Тоскане”.

12

Да ли су “готик” теме везане
за обичаје и култ мртвих, у
многоме другачије од обичаја

и прича ваших предака у
Грчкој?

Постоје многе сличности, али и

разлике, разне верзије обичаја од

краја до краја, од регије до регије.

Наравно на Балкану је Хришћанство

успело да поравна култове и да их

некако изједначи, да наметне своју

церемонијалну форму. Али има пуно

разлика које су очигледне и привлаче

нас... нпр. у Грчкој после неколико

година наше мртве вадимо из

гробова, перемо вином њихове кости

и стављамо их у костурнице, где се

чувају. У Србији колико знам тај обичај

изазива језу и неверицу. С друге

стране у Србији постоји обичај и данас

да се на гробу простире столњак са

храном и пићем, да се за мртвог пале

цигаре и просипа ракија, и то Грцима

изгледа веома морбидно и

некрофилно. 13

Онда имамо обичај код Влаха који праве
црне свадбе, када умире неко неожењен
или неудат, његова сахрана истовремено
бива и његова свадба, да не оде на други
свет сам. У области Марамурес у Румунији
постоји познато “весело гробље” где се
мртви сахрањују у гробнице са шареним,
веселих боја крстовима окићеним
сликама из живота и рада преминулог, са
хумористичким песмицама у вези
његовог живота и смрти. То је у директној
вези са старим обичајима Дачана и
Трачана који су у складу са Херодотом,
плакали кад се неко роди, а смејали кад
умре. Да не говоримо о гробљима
вампира које су недавно открили
археолози на обалама црног мора у
Бугарској, у двориштима византијских
цркава, који се доводе у везу са
експлозијом пандемија као што је тад
била куга. Тако се и вампири и њихови
протеривачи тј. терминатори, на Балкану
увек појављују после пандемија (!)

14

њ њО с и м п и с а а к и г а д а л и

постоје неке друге активности

којима промовишете Балкан?

Један важан део мог писања су анализе и
текстови раније по часописима и новинама, а
данас све више на порталима као нпр. tvxs.gr,
су у вези са Балканом. Један велики део тих
текстова су у вези са Србијом. Истовремено од
2008 заједно са Милицом пишемо за
београдски Недељник шаљући оне теме и
анализе из Грчке које занимају читаоце
Времена. И овде треба навести једну чудну
белешку, у време деведесетих кад се распала
је Југославија и Србија била у кризи, писао сам
често за грчке часописе и новине о
дешавањима у Србији о Србији у Грчкој, а од
2010 сам радио супротно. Пошто се Грчка и
грчки народ нашли у највећој кризи после 2.
светског рата, писао сам текстове о томе шта
се дешава у Грчкој, за ex yu читаоце. У оба
случаја криза ме јури. Истовремено од 2008.
сарађујем као истраживач, текстописац,
сценограф и саветник у продукцији
документарне серије Balkan Express, за 3.
канал грчке јавне TV- ERT3 . До сада је
емитовано око 120 епизода, од којих је 70
одсто прошло кроз моје руке, а од тих је барем
20 у вези са Србијом. Једна од њих је
посвећена Дићима и Крагујевцу.

15

њН е д а в н о ј е у Г р ч к о ј и з а ш л о н о в о и з д а е в а ш е
њп р в е к и г е о Т е с л и : “ Н и к о л а Т е с л а , п р о р о к

21.века” Схватили смо да сте један од ретких у

Грчкој који пише о овом нашем славном

научнику и проналазачу- магу електрицитета.

Зашто је то тако и колико се Грци данас

занимају за Теслин живот и рад?

Феномен Тесла ме занима још од осамдесетих
кад сам се као гимназијалац бавио илегалним
радио ФМ станицама. У оно време у Грчкој није
било скоро никаквих информација о Николи
Тесли, неколико текстова ту и тамо, ништа
суштински ново, као да је његово име било
скинуто са свих важних “булевара знања”. Као
да није никада ни постојао. И то ме је
покренуло. Почетком деведесетих кад сам као
новинар почео да се занимам за Теслу
покушавао сам да нађем материјал на
енглеском и шта сам могао на грчком, али је
било јако тешко и недовољно. Моје познанство
са Милицом Косановић и контакт са Србијом у
којој је за многе Тесла нека врста националног
хероја, ослободила је велики ток информација у
вези са Теслиним животом и радом, обогатио
сам своју библиотеку, посетио Теслин музеј,
упознао људе који се баве Теслом и објединио
то ново знање са оним старим и после 5 година
рада на материјалу био сам спреман на да
напишем своју прву књигу о Николи Тесли.

16

Књига је изашла из штампарије почетком
марта 1999. симптоматично и не имајући
појма да ће се то десити, 2 недеље касније
је почело бомбародање Србије у трајању од
78 дана. Овај трагични догађај је истина
помогао тј мултиплицирао интересовање
Грка за моју књигу. Многи су поистоветили
неправду коју је Едисон и амерички
естаблишмент учинио Тесли, са неправдом
која се дешавала у оно време Србији и
српском народу. Данас, 22 године касније,
када ова прва књига о Тесли на грчком
језику поново излази у новом руху и код
новог издавача, грчка читалачка публика
наставља да реагује позитивно. Разлика је у
томе што је 1999. Тесла у Грчкој био скоро
непознат, да не кажемо забрањен од
стране “енергетског естаблишмента”, од
система. Све што смо знали је била
јединица Тесла коју смо научили у школи
T=Wb/m2. Данас је Тесла mainstream и
веома познат у Грчкој, херој многих младих
студената електротехнике и истраживача .

17

Који су вам планови за

ћб у д у н о с т ?
ћК а д а е т е о п е т д а н а с п о с е т и т е ?

После скоро 3 деценије сматрам Србију,
нарочито Београд и Диће мојом другом
домовином. Желео бих да проводим више
времена тамо, да пишем текстове или
књиге лети у сенци, испод неке липе...
надам се да ће овај мој стари сан бити
ускоро остварен. До тада путујем што
чешће могу између Београда и Солуна,
али и где год на Балкану ме одведе пут. У
следећем периоду ће наставити да се
снима серија Balkan Express надам се у 20
епизода, од којих ће 6 бити о Србији. Осим
тога имам у плану да организујем нека
специјализована путовања за моје
читаоце и фб пратиоце групе Balkan Terra
Incognita. Наравно “Непозната Србија”
неће недостајати у том прогаму. Па ако
видите неку групу чудних Грка како се
мувају по Љигу и Дићима, немојте да се
зачудите, то ћемо вероватно бити ми.

18

Шта бисте за крај поручилли нашим

читаоцима? Која су ваша најлепша

ћ њ ћосе а а везана за наш крај? Имају и
ћу виду колико година посе ујете

Западни Балкан, шта мислите да је

љпотребно учинити да бисмо га бо е

промовисали?

Као један човек који се заљубио у овај крај, имам
тенденцију да гледам на ствари субјективно и
романтично, а не објективно и реалистично.
Свестан сам озбиљних проблема који постоје у
овом крају Србије, и треба да кажем да је јако
важно да сачувамо наше окружење и природу,
ваздух и воду и да то што нам је најсветије не
жртвујемо на жртвенику економског напретка. Да
не дозволимо империји пластике да стигне и до
задњег сеоцета. По мом мишљењу Шумадија и
Дићи имају велике могућности због свог положаја,
да се развију у сектору сеоског туризма уз сво
поштовање традиције, органске хране и уз велико
урођено гостопримство становника. Јер Шумадија
је једна песма међу шљивама, и знам да чак и Грци
који живе у веома лепој земљи са огромним
природним богатством, са десетинама милиона
туриста који сваке године долазе у Грчку, ако
посете овај крај биће омађијани, јер ће наћи нешто
што им недостаје. Наћи ће код вас један део свог
изгубљеног детињства, нешто што је у њима давно
закопано, које ће учинити, када га овде пронађу, да
заволе овај крај и да желе поново да га посете.

19

Балкан у срцу
Грчке

Аутор промоције,
видео приказа, избор

њф о т о г р а ф и ј а и п и т а а

аутору поставила

ћВ а л е н т и н а П о п о в и .

Интервју превела

ћМ и л и ц а К о с а н о в и .