Гордана Косановић (1953-1986)

GRADSKA BIBLIOTEKA LJIG

GORDANA
KOSANOVIĆ
1953-1986

U ZNAK SEĆANJA 8. avgust 2020. 

Aplauz i ovacije posle 30 godina

GRADSKA BIBLIOTEKA LJIG 2016

33 godine od 33 rođendana

GRADSKA BIBLIOTEKA LJIG 2019.

Radoš Bajić

PORED LAZE, DIKA I MENE, KOJI SAM DOŠAO S MORAVE, U STREPNJAMA ZA ISHOD IZBORA I
PRIJEM NA ŠKOLOVANJE, U PRITAJENOJ NADI I MLADALAČKIM SNOVIMA KOJE JE NOSILA

DUBOKO U SEBI – IZDVAJALA SE DEVOJKA DUGAČKE SMEĐE KOSE S RAZDELJKOM NA POLOVINI
ČELA. S DUBOKIM SANJALAČKIM OČIMA I SITNIM PEGAMA NA NOSU – KAO DA JE IZAŠLA IZ

JEDNE OD JESENJINOVIH PESAMA ILI IZ JEDNOČINKE ANTONA PAVLOVIČA ČEHOVA. U BEOGRAD
NIJE DOŠLA VOZOM VEĆ VLAKOM. PRAVO IZ PETRINJE.
NJENO IME JE GORDANA KOSANOVIĆ.

DETINJSTVO ŽIVOT I RAD U NEMAČKOJ

Gordana Kosanović rođena je u 1981.odlazi u Milhajm,
Valjevu, 8.8.1953.godine. Njen otac u Teatar na Ruru, kod
Boža Kosanović bio je iz Petrinje,
majka Radovinka, rođena Ivković, iz reditelja Roberta
Dića kod Ljiga. Prve četiri godine Čulija
provela je kod Milorada i   Mašinke
Ivković, dede i babe, u živopisnom selu
svoje majke..

ŠKOLOVANJE POZORIŠNE ULOGE NA FILMU

Posle školskih i gimnazijskih dana u •“Ptičije kupalište” Atelje 212, Prvi put na filmu igrala 1976. godine
diplomska predstava u “Vrhovima Zelengore” Zdravka
Petrinji, u Hrvatskoj, kao đak •San letnje noći (1976), pozorište Velimirovića. Te godine dobija i Za pet godina glavne
Dvorište ulogu u filmu „Čuvar plaže u uloge u predstavama
generacije upisuje Fakultet dramskih •Svadba (1977), Atelje 212 zimskom periodu“ u režiji Gorana Elektra, Bog, Galeb,
•Kandid (1979), Atelje 212 Paskaljevića. Igrala je u filmovima
umetnosti u Beogradu u klasi •Santa Maria della Salute (1980), „Osvajanje slobode“ u režiji Zdravka San letnje noći,
Atelje 212 Šotre i „Usijanje“ Bore Draškovića i Kazimir i Karolina,
profesorke Ognjenke Milićević, •Harold i Mod (1980), Beogradsko “Piknik u Topoli”. Tartif, Mušica, Novi
dramsko pozorište
zajedno sa Bogdanom Diklićem, •Slike žalosnih događaja (1980), proces.
Atelje 212
Zlatom Petković, Ljiljanom •Dekameron (1981), Atelje 212

Stjepanović, Lazarom Ristovskim,

Snežanom Savić, Radošem

Bajićem.

"SANTA MARIA DELLA SALUTE"

Velimir Lukić (1980) . Premijera
17.9.1980. na velikoj sceni Ateljea 212 u

Beogradu. Režija Nikola Jeftić.
Na fotografiji:

Zoran Radmilović
(Laza Kostić)
i

Gordana Kosanović
(Lenka Dundjerska)

"Usijanje"
(Duvanski Put")

1981

Rade Šerbedžija, Gordana Kosanović,
Dragan Maksimović, Ivica Vidović, Fabijan
Šovagović, Zoran Radmilović...
režija Bora Drašković

Danas, kao i ranije, ona je za mene velika umetnica. Bila je kao
kometa. U tih šest godina, od 1980. do 1986, ona je bila centar
Teatra na Ruru. Ona nije bila samo glumica na pozornici, bila je
i dramaturg i reditelj, bila je pokretačka snaga. Njena je ideja

bila da napravimo turneju po Jugoslaviji. To je bio početak
međunarodnih gostovanja Teatra na Ruru, koja su kasnije

postala veoma važna. Gordana je to započela.
Bez Jugoslavije, bez BITEF-a, bez susreta sa tadašnjom
jugoslovenskom inteligencijom, sa kritičarima, sa piscima koji

su pisali o nama, Teatar na Ruru ne bi postojao.

ROBERTO ČULI

Kada ovoga leta u Diću budu opadale maline,

Zašto je umrla baš na svoj trideset treći rođendan? Nije li tim
brojem nagoveštena simbolika njene životne drame, skupe žrtve

za "trenutke velike vatre" kada te, kako bi rekao pesnik, "ne
zanima ni prošlost, ni budućnost, kada prosto želiš da sagoriš"!

Zorica Simovic

KULTURA SEĆANJA

Sa dodele nagrade 2016. godine ULICA NASLEDJE

NAGRADA OD DIĆA DO ZEMUNA Gordanina sestričina - Rea
Stamkou Kosanović u ulozi
TEATER AN DER RUR Oresta, u savremenoj drami

Dimitre Mitte

"Samo je Morava večna" ....a njena drugarica Dunja iz
Knjiga, u kojoj se nalazi tekst, Radoša Bajića, posvećen Gordani, Petrinje nam je poslala
napisan i objavljen 2016. godine u Politici. "
S dubokim sanjalačkim očima i sitnim pegama na nosu – kao fotografije iz školskih dana...
da je izašla iz jedne od Jesenjinovih pesama ili iz jednočinke
Antona Pavloviča Čehova. U Beograd nije došla vozom već
vlakom. Pravo iz Petrinje. Njeno ime je Gordana Kosanović.

Nagradu "Gordana Kosanović" osnovalo je
"Društvo prijatelja Teatra na Ruru", a prvi put
je dodeljena 19. novembra 1987, na datum kada

je Gordana pet godina ranije odigrala svoju
prvu premijeru u ovom pozorištu.

Bilo je predviđeno da se nagrada dodeljuje
svake druge godine naizmenično glumcima u

Nemačkoj i Jugoslaviji, ali je odavno
prevazišla taj okvir. Ta nagrada je "doprinela
velikim delom da se između našeg pozorišta i
jugoslovenskih pozorišta razviju prisne veze",
rekao je tada Roberto Čuli, "a namenjena je

glumcima koji se odlikuju provokativnim
načinom igre koji proizlazi iz neposredne

inspiracije, koji igraju avangardno i
maštovito, originalno i hrabro.

Ovom nagradom ‘Društvo Teatra na Ruru’ želi
da podrži glumce koji igraju na onaj drugi

način, koji se usuđuju da prekorače granicu
poznatog i prepoznatljivog, jer samo tako

gluma postaje umetnost. Možemo biti sretni
ako u čitavoj jednoj generaciji naiđemo na
jednog takvog glumca. Takva je bila Gordana."

Glumac ima da pokaže samo šta ima da pravi,
ostalo nas ne interesuje, ostalo je pisac, a

njega ćemo mi već na najbolji način razumeti!
"

Gordana Kosanović (8. Avgust 1953. Valjevo -
8. Avgust 1986. Beograd)

Zašto se od glumca traži da igra ono što Duhovna elita? Ili je nema, ili se pritajila ili se
poznajemo i prepoznajemo? U čemu je njegova odavno posamoubijala. Uostalom, naši
umetnička moć ako ne u tome što otkriva ono šezdesetosmaši su već odavno
za šta su drugi slepi, što primećuje istinu osamdesetšestašima postali. Po njima kao da je
tamo gde su je već svi zaboravili? Zar mu nije drskost kada glumac stvarno pati i svesno
zadato da leči slepilo mase, jer mase su već pokazuje da pati pa u gledalištu biva neprijatno
odavno slepe, a i bogovi što svetlost daju su se i nezgodno. Ne, to je neumesno, suze smo
pogubili. Glumac je vidovnjak. Samozvana izbacili čak i iz bolnice, zašto da ih trpimo u
elita hoće svoje klasike. Mase nema šta da pozorištu, pozorišta su ogledalo društva! So
hoće i prepoznaju, one imaju da uče. Teatar nicht !? Herr...oder... Dilentatizam, neukus!
mora da ih podučava i zbog toga su mu  dužni
strahopoštovanje.

GORDANA KOSANOVIĆ
1953-1986