školske novine jun 2019

ШКОЛСКЕ НОВИНЕ, ЈУН, 2019.

 Електронски часопис ученика ОШ « Петар Драпшин»
Турија, који су припремили ученици новинарске секције

ИЗДВАЈАМО:

 О СВАКОМ ЧАСУ ПО
НЕШТО...

 СМЕХОТРЕС А НЕ
СТРЕС

 ЛИКОВНИ И ЛИТЕРАРНИ
РАДОВИ

 БИВШИ УЧЕНИЦИ НАШЕ
ШКОЛЕ

 ЈА САМ МАТУРАНТ
 СА ЛИЦА МЕСТА
 СА ПСИХОЛОГОМ НА

ТИ...

Школске новине, јун 2019.

НОВИНАРСКА СЕКЦИЈА :

У сваком броју представљамо једног од наших бивших ученика.

У овом броју представићемо Ану Суботић, нашу будућу новинарку.

Из посебног разлога смо је одабрали. Да нас мало упути у рад и да по неки савет, а
уједно да нам прича о својим школским данима.

МИ: Здраво, Ана! Драго нам је што си пристала да попричаш са нама.

АНА: Здраво! Драго ми је што сте баш мене одабрали да будем део овог броја ваших онлајн новина.

МИ: Да ли си имала прилику да прочиташ једне од наших новина? Да ли ти се допадају?

АНА: Имала сам прилику да прочитам. Допада ми се што садрже много различитих рубрика и што
пишете о темама које се тичу школe и ствари са којима се сусрећу ученици.

МИ: Објасни нам шта је то журналистика. Да ли си од одувек желела да студираш журналистику?

АНА: Ја бих журналистику, односно новинарство представила као занимање које захтева креативност,
сналажљивост, радозналост, знање и упорност. Ја нисам одувек желела да студирам журналистику,
жеља се јавила тек негде у току средње школе. Пут ме је некако навео на Филозофски факултет и овај
смер, што се показало као одличан избор.

МИ: Шта је најлепше у твом будућем позиву?

АНА: У мом будућем позиву је најлепше то што ћу имати и што сам већ до сада имала прилику да
упознам и интервјуишем људе различитих занимања, карактера, прича. Кроз овај посао може се
сазнати много нових ствари. Такође, за оне који су креативни, увек ће се наћи нешто о чему могу да
пишу. Све су то лепе стране новинарства.

МИ: Да ли си имала прилику да негде путујеш и да размениш искуства са другим колегама, у току
студија?

АНА: Да, имала сам прилику, у последњој години студија када сам аплицирала за програм размене.
Била сам један семестар у Темишвару. То је било јединствено искуство. Стекла сам нова познанства,
имала сам прилику да сарађујем са професорима и колегама из Румуније и да сазнам много нових
ствари када је у питању новинарство.

МИ: Који чланак што си написала или интервју ћеш увек памтити?

АНА: Увек ћу памтити интервју са једним писцем из Перуа, који смо урадиле моја колегиница и ја. Било
је врло захтевно, с обзиром да смо интервју урадиле на енглеском језику па смо га после преводиле на
српски, али веома занимљиво и јединствено. За једног студента новинарства, мислим да је то велики
успех и велика част.

Ана Суботић, будућа новинарка

МИ: Да ли би волела да интервјуишеш познате личности или би више желела да се бавиш писаним
медијима?
АНА: Интервјуи су ми најдражи, јер ту новинар има прилику да сазна много више и ван припремљених
питања. Занимљиво је и може бити врло опуштено, нарочито ако је особа коју интервјуишемо таква,
опуштена, причљива и жели у потпуности да учествује.
МИ: Вратимо се на твоје школске дане. Ко је била твоја учитељица, а ко разредни старешина? Када си
завршила нашу школу? Испричај нам неку анегдоту која ти је симпатична.
АНА: Моја учитељица била је Драгиња Николовски, а разредни старешина Зденко Кираљ. Прошло је
већ десет година од завршетка основне школе и сада кад помислим на свој разред и наставнике, моју
драгу и најбољу учитељицу, сетим се колико је то време било безбрижно и препуно смеха и шале.
Анегдота коју ћу поделити са вама јесте бежање са часа. Једном приликом, у осмом разреду, смо цео
разред и ја “сложно” одлучили да побегнемо са часа, што је наравно завршило тако што је само нас
десетак, можда и мање, отишло. Било је прелепо време и ништа нам није требало осим тога да смо
напољу и да се дружимо. Причали смо, јели вишње, шетали, док је остатак разреда био на часу. То је
мени био први пут да сам побегла са часа у основној школи и сада, када се сетим тога, увек се
насмејем и помислим колико је то тада била велика ствар за мене, а сада је препричавам као анегдоту.
МИ: Дај нам за крај неки савет за наше новине.
АНА: Савет који могу да дам, пре свега онима који пишу и раде на овим новинама, а и свим осталим
ученицима јесте да наставите да пишете, јер ћете се једног дана радо сећати ваших новинарских
почетака. Много ћете научити, а и ваши наставници и учитељи ће имати прилику да прочитају ваше
радове и сазнају нешто из њих.
МИ: ВЕЛИКО ХВАЛА НА РАЗГОВОРУ!

Чепом до осмеха
Ученици нижих разреда такмичили су се у сакупљању чепова.Сакупљено је
укупно 65,5кг чепова.
Прво место-2.разред 28кг
Друго место-1.разред 14 кг
Треће место-4.разред 12,5кг
Четврто место-3.разред 11.кг
Свако одељење награђено је је похвалницом и слатким пакетом.
Сакупљени чепови биће предати удружењу "Чепом до осмеха" а њиховом
продајом биће набављена помагала за децу са инвалидитетом.Захваљујемо се
свим ученицима и њиховим учитељицама на труду да помогнемо деци којима је
помоћ потребна али и да очувамо окружење у којем живимо. Тим за борбу
против насиља,злостављања и занемаривања.
Награде су доделили Васо
и Страхиња у име Еко
патроле.

Ученици наше школе са наставницом биологије-
Адријана Вереш присуствовали свечаности која је
организована поводом завршетка пројекта а уједно и
десетогодишњице постојања програма "За чистије и
зеленије школе у Војводини". Свечаност је симболично
одржана 5.јуна на Међународни дан заштите животне
средине у Сремским Карловцима.

Након свечаности, са другарима из ОШ "Јован
Јовановић Змај" из Србобрана обишли су знаменитости
овог дивног градића, упознали се са дивним људима из
Покрета горана, који су им држали еко радионице.
Уживали у лепотама Дворске баште и сладили се
сладоледом у центру, код чесме Четири лава.

Дивно су провели дан и уједно ставили тачку на
пројекат који су реализовали од новембра до маја.
Својим активностима су током више месеци подизали
свест наших суграђана, сакупљали и рециклирали
папир, чепове, ПЕТ боце и лименке и чинили, не само
нашу школу, већ и нашу Турију чистијим и зеленијим
местом.

Васо Сузић и Страхиња Зотин, чланови Еко патроле, имали су свој еко-штанд на 7. Змајевом
фестивалу науке у ОШ" Ј.Ј.Змај" у Србобрану.

ТАКОЂЕ, ИМАЛИ СМО АКЦИЈУ САКУПЉАЊА СТАРЕ ХАРТИЈЕ.
АКЦИЈА «ПАПИРКО « ЈЕ БИЛА ВИШЕ НЕГО УСПЕШНА.

Сакупљено је 600кг папира!

Дан Бељанске баре, 24. мај, свечано је обележен у туријској Основној школи
„Петар Драпшин“. Због лоших временских услова изостала је посета самом
резервату природе, али је ипак у друштву деце, и представника ЈВП „Воде
Војводине“ и Покрајинског секретаријата за заштиту животне средине, као и
представника локалне власти, одржана лепа и пригодна прослава, пише
http://srbobrandanas.rs

Ученици нижих разредасу организовали кратку приредбу, посвећену заштити
животне средине и очувању природе.

На конкурсу Дани Бељанске баре у организацији Воде Војводине ученик наше школе
Стефан Зермски је награћен за своју песмицу.Литерарних и ликовних радова је било
доста и конкуренција велика и Стефан заслужује наше честитке.

Бељанска бара

Позната је Бељанска бара,
ту животиње имају своја права,
ту патка у води одмара
док корњача на камену спава.

На бару долазе деца,
по локвању скаче жабица,
ту је рода бела,
а Бељанска је понос нашег села.



ЗАШТО ЉУДИ ИМАЈУ РАЗЛИЧИТЕ КРВНЕ ГРУПЕ?
-ДА БИ КОМАРЦИ МОГЛИ ДА УЖИВАЈУ У РАЗЛИЧИТИМ УКУСИМА.

ПРОФЕСОР: -ГДЕ СУ МИ ЦИПЕЛЕ?
УЧЕНИЦИ:- НА НОГАМА!
ПРОФЕСОР:- СРЕЋА ДА СТЕ МИ РЕКЛИ, ИНАЧЕ БИХ ИШАО КУЋИ БОС.

ПИТА МАМА СИНА , НАКОН ПРВОГ ДАНА У ШКОЛИ, ДА ЈОЈ ИСПРИЧА КАКО
ЈЕ БИЛО.
Син:- БИЛО ЈЕ УЖАСНО, УЧИТЕЉИЦА НИШТА НЕ ЗНА, СВЕ ЈЕ НАС
ПИТАЛА!

ПИТА ФРИЗЕРКА МУШТЕРИЈУ:- КАКО ХОЋЕШ ДА ТЕ ОШИШАМ?
ОН ЋЕ НА ТО: -БЕСПЛАТНО!

-ПЕРИЦЕ, ШТО НЕ ЈЕДЕШ, КАД СИ РЕКАО ДА СИ ГЛАДАН КАО ВУК?
ПЕРИЦА: -ДА ЛИ СТЕ ВИ НЕКАД ВИДЕЛИ ВУКА ДА ЈЕДЕ ПАСУЉ?

ПРОЈЕКТНА НАСТАВА
У ОКВИРУ ПРОЈЕКТНЕ НАСТАВЕ, УЧЕНИЦИ ВИШИХ И НИЖИХ РАЗРЕДА
СУ НАМ ПРЕДСТАВИЛИ СУ СВОЈ РАД. МИ СМО ИЗАБРАЛИ НЕКЕ
ЗАНИМЉИВЕ..
И ове године у току је Читалачки маратон2 .
У оквиру овог пројекта ђаци наше школа читају одабрана дела и

учествују у одабиру најбољег дечјег романа.Кроз организоване
радионице развијају навике читања књига, размењују своје
утиске и искуства.Сви учесници ове акције добили су на поклон
по један актуелан роман.

У оквиру пројектне наставе ученици 5. разреда су обрадили
домаћу лектиру Робинсон Крусо Д. Дефоа.
Искористивши грађу романа ученици су кроз различите
предмете представили своје доживљаје овог дела.
Радове из Српског језика, Енглеског језик, Историје,

Географије,Веронауке и Ликовне културе изложили су на
паноима.

Наш пројекат смо назвали "Моје здравље" у оквиру ког су се ученици 5.РАЗРЕДА, СА
НАСТАВНИЦОМ БИОЛОГИЈЕ АДРИЈАНОМ ВЕРЕШ, поделили у групе и истраживали три
чиниоца, која су изузетно битна за здравље и развој деце, а то су здрава исхрана, квалитетан
сан, одмор и физичка активност. У оквиру својих истраживања, ученици прве групе су имали
задатак да анкетирају пијачне продавцем о квалитету хране коју производе и продају и начину
узгоја органске хране. Осим овога група задужена за исхрану је анализирала и упоређивала
декларације са производа који су нездрави (чипс, газираних сокови итд) са производима који
су настали органском производњом. За крај свог излагања ученице ове групе су нам изнеле
јеловник који би требали да усвојимо током једног "здравог дана" а почастиле су нас и разним
сезонским воћем и поврћем и домаћим, органским соком од нане и слатким од јагоде.

УЧЕНИЦИ 6.РАЗРЕДА СУ ТАКОЂЕ ПРЕДСТАВИЛИ СВОЈ ПРОЈЕКАТ, КУЋИЦА ЗА ПТИЦЕ.

НА ЧАСОВИМА ТЕХНИЧКОГ, ЛИКОВНОГ, ФИЗИЧКОГ И БИОЛОГИЈЕ, УЧЕНИЦИ СУ НАПРАВИЛИ
НЕШТО КОРИСНО И ИНТЕРЕСАНТНО.

Учитељице Славица Јованов, Милица Јочић и наставница енглеског језика
Драгана Суботић, одржале су огледни час где су повезале међупредметне
компетенције, а у пројекту су учествовали ученици 1. И 2. разреда наше школе.
Поновили смо и утврдили садржаје о протеклим школским и верским
празницима, научили нешто ново о предстојећим, а касније повезали и са
слављењем празника у Великој Британији.

Следећа етапа је била „Васкршња радионица“, која је одржана у оквиру сва
четири нижа разреда. Ученици подељени у групе правили су разне ускршње
украсе. Производи су се продавали у холу школе, где су наши старији ученици,
родитељи, баке и деке куповали, учествовали у нашем предузетништву и заједно
се веома добро забавили

Како да стекнеш самопоуздање?

Многа деца ми често говоре да се осећају несигурно
и мање вредно у односу на своје вршњаке. Они
говоре о томе како осећају да нису довољно
паметни, довољно лепи или довољно занимљиви да
би се другари из разреда дружили са њима. Овај
текст је намењен свој деци која се осећају
несигурно, како би се осећала боље и побољшали
своје самопоуздање.
Три важна правила:
Прво правило: самопоуздање се гради кроз успехе.
Што више човек постиже различите успехе, то је
његово самопоуздање веће. Због тога је добро кад
дете похађа неки спорт или другу активност кроз коју
одлази на такмичења и постиже добре резултате. На
тај начин јача своје самопоуздање.
Друго правило: да би твоје самопоуздање било веће,
потребно је да наградиш сам себе за све своје успехе, чак и када ти се чини да
нису велики. Тако је, добро си разумео - сам себе, јер врло је могуће да ће се
десити да други забораве да те награде. На пример, за сваку оцену из
контролног за који си напорно учио, приушти себи неку награду. Осмисли своју
листу награда и сам себе награди када постигнеш успех или си задовољан
оценом.
Треће правило: упореди се са осталим ученицима у школи. Ово је једна вежба
која ти може помоћи. На пример ако мислиш да си најдебљи од свих у разреду,
упореди се са вршњацима. Седи на неко мирно место и посматрај остале
вршњаке. На свој папир обележи кад видиш дечаке или девојчице који су
мршавији од тебе и оне који су дебљи од тебе. Тако ћеш видети да ниси
најдебљи како се често осећаш и ова Вежба Поређења ће ти помоћи да се
осећаш боље.
Уколико када прочиташ овај текст имаш још нека питања на тему самопоуздања
или те је текст подстакао на размишљање, можеш доћи код школског психолога
и попричати на ову тему.

Аутор:
Зорица Парошки
школски психолог

Испратили смо наше матуранте, генерацију 2004. Учителјица овој
генерацији била је Нада Караћ, а разредни старешина наставница
енглеског језика, Драгана Суботић. У пријатној атмосфери, прелепо
окићеној сали, ученици су се опростили од својих наставника.

Ми смо се, на овој свечаности, опростили од нашег члана новинарске
секције, Марка Тота и желимо му овим путем пуно успеха у даљем
школовању, као и свим нашим матурантима!

Ученица генерације, 2004., коју са поносом представљамо, зове се
Мирјана Вујин.

Поред Вукове дипломе, за одличан успех, Мирјана је освојила и НИЗ
ДИПЛОМА И ПОХВАЛА, као свестрана ученица. ЧЕСТИТАМО!

Ученици нижих разреда посетили су Београд, главни град Србије. Обишли
су Музеја Илузија, Храма Св.Саве, ЗОО врт.

ПРЕДСТАВИЋЕМО ВАМ ПРЕДИВНУ ПРИЧУ КОЈУ ЈЕ НАПИСАЛА
МАГДАЛЕНА ЧАБРИЛО, УЧЕНИЦА 3.РАЗРЕДА, ИНАЧЕ НАША САРАДНИЦА У
НОВИНАРСКОЈ СЕКЦИЈИ

Необична љубавна прича

БИЛА ЈЕДНОМ ЈЕДНА ЈЕЛА, И БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН БОР. ГЛЕДАЈУЋИ
ПОЧЕЛИ СУ ДА СЕ ВОЛЕ.
ЖИВЕЛИ СУ У ШУМИ И НИКАДА СЕ НИСУ ОДВАЈАЛИ., ЈЕДИНО КАД
СЕВЕРАЦ ПРОЂЕ. АЛИ СЕВЕРАЦ КОЈИ ЈЕ ИШАО КОД СВОГ ОБЛАЧКА
НИКОЛИНЕ, НИЈЕ САМО РАЗДВАЈАО ЈЕЛУ И БОРА ВЕЋ И АНУ И НЕЦУ. ОНИ
СУ ВРАПЦИ. НЕЦА ЈЕ СТАЈАО НА БОРУ, А АНА НА ЈЕЛИ. ТУ СУ БИЛА И ДВА
МИША. САКРИВАЛИ СУ СЕ ИСПОДД ДВА ЗАЉУБЉЕНА МЕДВЕДА, ТАЧНИЈЕ
ИСПОД МИЛИЦЕ И ЛАКИЈА, ДА ИХ НЕ БИ МАЦА ЦИЦА И МАЧАК МАНЕ
ПОЈЕЛИ ЗА ДОРУЧАК. ТАКОЂЕ СУ ТУ БИЛА И ДВА ЗАЉУБЉЕНА ПУЖА.
ЗВАЛИ СУ СЕ ТОМ И ЛАЈКА. ОНИ СУ УВЕК ИШЛИ У ВРТ ГДЕ СУ БИЛА И ДВА
ЗАЉУБЉЕНА ЦВЕТА , А ОНИ СУ СЕ ЗВАЛИ МИЦИКА И ЏЕРИ. ТО СУ СВЕ
ВИДЕЛИ НАЂА И КАЂА. ОНИ СУ ДА ЗАЉУБЉЕНА ДЕТЕТА.
И ТАКО ВЕЋ СТО ГОДИНА ЖИВИ ТА ШУМА. У ЊОЈ ЈЕ ПУНО ЉУБАВИ И
РАДОСТИ. НАДАМ СЕ ДА ЋЕ ЗАУВЕК ТАКО И ОСТАТИ.

ЛИКОВНИ РАДОВИ УЧЕНИКА

ДУЊА НИКОЛИЋ, 6.Р.

МАРИЈА ДРАПШИН, 8.Р.

ВУК МИТРОВИЋ, 5.Р.
МАРИЈА ДРАПШИН, 8.Р.