DIJAMANT Uljarac 01

DIJAMANT

Intervju Broj 01 | maj 2018
DIJAMANT
Generalni direktor
Vladimir Milović

Dijamant vesti
U znaku jubileja
Razgovor sa...
Perić Jovo
Priča iz naše kuhinje
Nov proizvod kompanije
Dijamant - EXPERT margarin

Retrovizor
Početak Dijamantske priče

Vedri kutak
Logistički Time-Out

ULJARAC

Redakcija: Sadržaj 3

Sofija Ančić Uvodnik 4
Dragana Bajić Uvodna reč
Gordana Jankov Intervju 8
Tatjana Đokanović Generalni direktor Vladimir Milović 9
Dijamant vesti 10
Foto: U znaku jubileja 11
Rodio se Uljarac 13
Robert Deak Dijamant ulje - izbor potrošača Srbije 14
Slatke pobede mladih majstora 16
Dizajn: Humano za decu 17
Najlepše poslastice na dohvat ruke
Bojan Mišić Tržišni lideri 18
Setva suncokreta 19
Lektura: Zanimljivosti
Margarin - manje poznate činjenice 20
Dušica Radočaj Održana konferencija Fats and Oils 2018
Uljarac - sveznalac 21
Štampa: Poslovni protokol
Razgovor sa... 24
Rotografika d.o.o Održan kontinuitet prozvodnje 26
Subotica Priča iz naše kuhinje
Nov proizvod kompanije Dijamant - Expert margarin 28
Čokoladni kolač sa jagodama - recept
Predstavljamo vam... 30
Dijamant kao druga kuća
Retrovizor 32
Početak dijamantske priče 33
Vedri kutak 34
Pesnikinja D.S.
Kreativni konkurs „Dijamante, srećan rođendan“
Logistički Time-Out

2

BROJ 01 | MAJ 2018 DIJAMANT

Uvodna reč

Poštovane koleginice i kolege, dragi čitaoci,

U godini značajnog jubileja za našu kompaniju, odlučili smo da pokrenemo
interni časopis kako bismo i kroz ovaj vid komunikacije zaposlenima
omogućili što bolju informisanost o pitanjima i temama značajnim za našu
kompaniju, a čiji prvi broj upravo čitate.

U eri kada informacije posebno dobijaju na značaju i kreiraju stavove,
mišljenja i uverenja, smatrali smo važnim da i na ovaj način pružimo svim
zaposlenima, u svim organizacionim jedinicama i distributivnim centrima,
pravovremene i tačne informacije, pa i po neku zanimljivost.

Časopis je zamišljen kao mesto na kome će se preplitati razne teme – od vesti
iz naše kompanije, preko razgovora sa zaposlenima o važnom projektu ili
procesu u kome učestvuju, pa do vedre strane koja će svojim kolažnim
konceptom biti kutak u kome će biti za svakoga po nešto.

Pozivamo vas da postanete naši interni dopisnici i svojim sugestijama, ide-
jama i pričama učestvujete u kreiranju našeg Uljarca, čime će se doprineti
raznovrsnijem i autentičnijem sadržaju, kao i njegovoj afirmaciji.

Verujemo da ćemo stasavajući zajedno dočekati i jubilarna izdanja našeg
Uljarca.

Do sledećeg broja...

Redakcija

3

INTERVJU

Intervju

Generalni direktor
Vladimir Milović

Tajna uspeha Dijamanta kroz decenije

Uspešnih 80 godina Dijamanta dokaz su visokog kvaliteta proizvodnog
asortimana, velikog zalaganja svih zaposlenih, kao i vizije budućnosti
kompanije koja je godinama odolevala svim poslovnim iskušenjima.
Želimo da vam približimo jednog od mnogih koji su stasavali zajedno sa
svojom kompanijom, svoje znanje, strpljenje i mudrost ugradili u njen razvoj
i sa pravom zauzeli vodeće mesto u Dijamantu.
Za njega zaposleni kažu da ima energiju, dostojanstvo, poštovanje drugih
i lepe manire, a šta on kaže o sebi i kompaniji koju vodi, možete pročitati u
nastavku.
Za prvi broj našeg časopisa razgovarali smo sa prvim čovekom Dijamanta,
generalnim direktorom Vladimirom Milovićem

4

Kada ste počeli da radite u Dijamantu i kako je do sada izgledao Vaš profesionalni
put?

U Dijamant sam došao iz Coca-Cole 2004. godine. Moj prvi angažman u Dijamantu je
bio na poslovima menadžera uvoza i izvoza. Poslovi prodaje uvek su mi bili izazovni i brzo
sam se u tome snašao, a Dijamant, kao veliki sistem, mogao je mnogo toga da mi pruži.
Jedno vreme radio sam i u službi domaće prodaje, da bi mi početkom 2006. godine
bilo ukazano veliko poverenje unapređenjem na poslove direktora marketinga i razvo-
ja. Punih osam godina, zajedno sa svojim timom, razvijao sam i unapređivao procese
vezane za ovaj važan segment poslovanja naše kompanije i taj period smatram jednim
od najdragocenijih iskustava u svom profesionalnom angažovanju.

Karijeru sam 2014. godine nastavio unutar Agrokora, ali u kompaniji PIK, na poziciji
direktora prodaje i marketinga, gde sam proveo dve godine, da bih se 2016. vratio u
Dijamant.

Na poziciji ste Generalnog direktora Dijamanta već više od godinu dana. Šta Vam je
u ovom periodu bio najveći izazov?

Uh, teško je reći! Cela protekla godina je bila puna izazova. Naš glavni cilj, a ujedno i
najveći izazov, bio je obezbediti likvidnost za normalno poslovanje i uveriti dobavljače
i banke da je Dijamant stabilna i uspešna kompanija. Takođe, svim snagama smo se
trudili da zadržimo strateške tržišne pozicije u svim zemljama u kojima poslujemo; da
potrošači ostanu lojalni brendu i ne izgube poverenje u naše proizvode.

Naša kompanija je prošla kroz turbulentan period u proteklih godinu dana. Koliko
je bilo teško prevazići sve poteškoće koje su nam stajale na putu?

Ovo je bio jedan od najtežih perioda u istoriji Dijamanta. Međutim, postavljanjem jasnih
ciljeva, dobrom organizacijom poslovnih procesa i, što je najbitnije, velikom željom svih
zaposlenih, uspeli smo da prevaziđemo krizu u kojoj smo se našli. Bilo je jako važno u tim
trenucima smireno reagovati, motivisati i sebe i tim da istraju. Ono što je značajno jeste
da nikada nismo izgubili želju i veru u uspeh.

5

INTERVJU

Šta biste izdvojili kao nešto što Vam je bilo od izuzetne važnosti tokom proteklog
perioda, bez čega ne biste uspeli da vratite kompaniju ,,na noge”?

Na prvom mestu bih, bez razmišljanja, izdvojio zaposlene. Da nije bilo njihove lojalnosti,
posvećenosti i stručnosti, ne znam kako bismo uspeli da rešimo sve izazove koji su bili
pred nama. Zaposleni, koji su razumeli situaciju u kojoj smo se nalazili i koji su svakog
jutra dolazili na posao i davali sve od sebe da se posao obavi kako treba, omogućili su
neometano obavljanje proizvodnih i prodajnih procesa bez kojih uspeh koji smo
napravili ne bi bio moguć.
Takođe, neizostavna je i podrška koju smo dobili od uprave Agrokora, kao i od
finansijskih institucija – Sberbanke Ljubljana i VTB banke. Potpora koju smo dobili bila
je ključna za održanje likvidnosti kompanije u proteklom periodu.
Moram spomenuti i snagu našeg brenda. Kriza nije poljuljala poverenje potrošača u
naše proizvode, a to sve govori o autoritetu koji naš brend ima na tržištu. Brend se teško
gradi, a lako ruši, te je ovo bio pravi test koji smo prošli i izašli jači i bolji.

Da li ste zadovoljni finansijskim rezultatima u 2017. godini?

Iako rezultati nisu na nivou planova koje smo postavili, možemo reći da smo zadovoljni
rezultatima koje smo postigli, s obzirom na okolnosti pod kojima smo radili u proteklih
godinu dana. Nismo očekivali da će nam se kriza desiti, te je i plan za 2016/2017. godinu
pravljen uz pretpostavku da je pred nama godina redovnih uslova poslovanja.
Ovu godinu smo započeli prema planovima i sigurni smo da dolazi period kada ćemo
poslovanje normalizovati. Pregurali smo najteže, a pred nama su, svakako, velika
očekivanja, kao i veliki rezultati.

Kakvi su dalji planovi poslovanja naše kompanije i kako vidite kompaniju Dijamant
za 10 godina?

Ono što bih naveo kao najznačajnije kratkoročne ciljeve jeste reprogramiranje dugova i
obezbeđenje likvidnosti firme. Od dugoročnih ciljeva izdvojio bih novi ciklus investiranja
u pogone uljare – ekstrakcija, ljuštiona, dodatni silosi. Takođe, među dugoročne ciljeve
uvrstio bih i podmlađivanje kadrova, kao i modernizaciju pogona BIME. Ispunjenje krat-
koročnih i dugoročnih ciljeva nam daje stratešku prednost u odnosu na konkurenciju.
I dalje ćemo raditi na jačanju naših brendova Dijamant, Omegol i Dobro jutro, koje vidim
kao moderne i stabilne brendove, lidere u svim kategorijama na tržistima na kojima
nastupamo, kao proizvode visokog kvaliteta i modernog dizajna, prepoznate i i uvažene
od strane potrošača.
Dugoročno, našu kompaniju vidim kao apsolutnog lidera u regiji i kao ozbiljnog igrača
na tržištu Evropske unije i Rusije. Siguran sam da će Dijamant u budućnosti biti
moderna kompanija koja postavlja trendove u svim kategorijama i da ćemo biti
generator razvoja uljarskog biznisa u ovom delu Evrope.

6

Kompanija Dijamant posluje već 80
godina. Šta je, prema Vašem mišljenju,
ključ tako dugog uspeha?
Ključ čine kvalitetan proizvod, kontinuirani
razvoj i vredni i lojalni ljudi koji su omogućili
da Dijamant bude tu svih ovih godina.
Vaš posao je izuzetno stresan i zahtevan.
Kako uspevate da napravite balans
između poslovnog i privatnog života?
Moji sinovi Matija i Marko su moja inspiracija
i moja snaga. Bez obzira koliko poslovnih
obaveza imao, uvek se trudim da nađem što
više vremena za svoju porodicu. Filozofija
kojom se vodim jeste da je mnogo važniji
kvalitet vremena koje provedem sa njima,
a ne kvantitet, pa težim da svaki slobodan
trenutak kvalitetno provedem sa svojom
porodicom.
I na kraju, osmeh na licu našeg sagovornika
uliva poverenje i veru da će i u narednom
periodu kvalitet Dijamanta biti sačuvan i
unapređen.

Priredila: Dragana Bajić

7

DIJAMANT VESTI

U znaku jubileja

Kompanija Dijamant ove godine proslavlja veliki jubilej – 80 godina uspešnog poslova-
nja. Ovom godišnjicom svrstavamo se u red najstarijih prehrambenih kompanija,
ne samo u Srbiji, već i u Evropi.
Tradicija, iskustvo, znanje i stalno usavršavanje su naš recept za uspeh. Kvalitet i želja da
ponudimo potrošačima najbolje ostaju naša pokretačka snaga, a trud, rad i posvećenost
svakog zaposlenog inkorporirani su u poslednjih 80 godina postojanja.
Priču o tome kako smo zajedno prolazili poljima suncokreta i od mnoštva uzimali samo
najbolje zrno, našu tradiciju dugu osam decenija, puno ljubavi koja je umešana u svaki
proizvod, utkali smo u novi logo koji smo ovim povodom kreirali i koji će biti deo našeg
vizuelnog identiteta narednih godinu dana, a kako bi nas podsećao da imamo razlog za
slavlje.
Verujemo da ćemo zajedno nastaviti da stvaramo lep život za nas i kompaniju Dijamant,
i da su pred nama mnogi uspešni trenuci i godine.

8

Rodio se Uljarac

Kum nije dugme

Naša kompanija je u periodu od 3. do 23. aprila pozvala zaposlene da učestvuju u
nagradnom konkursu, predlože ime i postanu kum ili kuma naših internih novina čiji
prvi broj upravo čitate.
Petočlana komisija je od ukupno 36 veoma kreativnih i originalnih predloga izabrala ime
koje se posebno istaklo – ime koje je dovoljno upečatljivo i prepoznatljivo, a to je Uljarac.
U obrazloženju komisije, između ostalog, stoji: ,,Lak, prepoznatljiv i zvučan predlog.
Lepo je da se ove novine zovu po našim precima – uljarcima; da ga čitaju i penzioneri,
i zaposleni, i oni uljarci koji dolaze.”
Autor pobedničkog predloga i kum naših novina je kolega Zoran Ćapin, rafiner iz
pogona Rafinerije, kome se ideja za naziv fabričkih novina prosto nametnula iz
svakidašnjeg života. Objašnjavajući predlog imena, Zoran kaže: ,,Kada ljudi razgovaraju o
zaposlenima u našoj fabrici, niko ne kaže radnik Dijamanta, već prosto – uljarac.”
Na pitanje kako se oseća kao kum Uljarca, fabričkih novina, Zoran jednostavno, sa puno
skromnosti, kaže: „Po nečemu da me pamte.”
Ali, kompanija Zorana neće pamtiti samo kao svog kuma, već i po tome što je punih 19
godina veran Dijamantu koga voli, jer je, kako on to kaže sa ponosom, najjača firma. Na
dobrom je putu da po stažu dostigne svog oca Milorada koji je u Dijamantu radio punih
38 godina. Lojalnost porodice Ćapin našoj kompaniji sada se meri u decenijama, tako da
je njihov zajednički staž od 57 godina dokaz iskrene posvećenosti iz koje se i rodila ljubav
prema Dijamantu.
Zoranu je kao pobedniku uručena Dijamantska nagrada, odnosno paket naših proizvoda
u težini godine jubileja – 80 kilograma.

Priredila: Sofija Ančić

9

DIJAMANT VESTI

DIJAMANT ULJE

IZBOR POTROŠAČA
SRBIJE

Novo priznanje za kompaniju Dijamant

Udruženje „Moja Srbija” je, uz podršku Ministarstva
građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i Grada
Beograda, organizovalo dodelu priznanja „Moj izbor” za
najomiljenije domaće proizvode, brendove i kompanije za
2018. godinu, a izbor se vršio na osnovu glasova
potrošača.
Naše Dijamant ulje, kao osnovni proizvod kompanije, i ovog
puta, zauzelo je prvo mesto u kategoriji
„Ulje, prilozi i prelivi”.
Tim povodom, Tatjana Đokanović, direktorka marketinga i
razvoja kompanije Dijamant, izrazila je zadovoljstvo i
uverenje u postizanje visokih poslovnih rezultata i u
budućem poslovanju.
„Ovo je osmi put da je naš osnovni proizvod, Dijamant ulje,
nagrađen ovim vrednim priznanjem, što nas ujedno i
obavezuje da ostanemo lideri na tržištu i kvalitetom
opravdamo poverenje koje nam potrošači ukazuju.
Prepoznavanje potreba potrošača i proizvodnja hrane po
svetskim standardima u prehrambenoj industriji, uverena
sam, ostaće osnovni principi rada kompanije Dijamant”,
rekla je Tatjana Đokanović.
Ove godine u konkurenciji se našlo čak 780 domaćih
proizvoda i brendova, a osmostruki pobednik, Dijamant ulje,
dokazao je da kvalitet uvek pobeđuje!

10

HUMANO ZA
DECU

Donacija Monte proizvoda

Dijamant kao ovlašćeni distributer Zott proizvoda koji su sinonom za nemački kvalitet i
dobar ukus, ove godine je počeo sa humanitarnom akcijom za decu.
Monte snack, dezert za decu, je stigao na vrata velikog broja dečijih institucija: vrtića,
domova za decu i škola. Ovim slatkišima posebno su se obradovala deca iz prihvatilišta u
Beogradu, Nišu i Novom Sadu.
Do sada je ukupno poklonjeno 11.000 komada ovog proizvoda, a što predstavlja samo
deo količina planiranih za donacije.
Dijamant i Zott nastavljaju zajedničko druženje sa decom uz jedinu želju - da daju
doprinos iskrenoj dečjoj radosti.

11

DIJAMANT VESTI

SLATKE POBEDE

MLADIH MAJSTORA

Održano finale projekta
„Mladi poslastičar“

Naša kompanija je krajem prošle godine
pokrenula projekat „Mladi poslastičar” sa ciljem
unapređenja veština i umeća budućih
profesionalaca u poslastičarstvu,
kao i popularizacije ovog „slatkog” zanata. Nakon
mnogobrojnih praktičnih radionica i internih
školskih takmičenja, krajem aprila održano je
finalno takmičenje srednjoškolaca.
Na ovom takmičenju u veštini poslastičarstva
oprobali su se finalisti iz Ekonomsko-trgovinske
škole „Jovan Trajković” iz Zrenjanina,
Ekonomsko-trgovinske škole „Paja Marganović”
iz Pančeva, kao i ugostiteljsko-turističkih škola iz
Vrnjačke Banje, Niša i Beograda.
Žiri se našao na teškom, ali slatkom zadatku, koji
je zahtevao izbor najboljeg među talentovanim
učenicima. U ozbiljnoj konkurenciji izdvojila su
se tri učenika.

12

Prvo mesto i glavnu nagradu - godišnju stipendiju -
osvojila je Milica Đurđević iz Beograda, dok su drugo i
treće mesto zauzele Natalija Doroslovac i
Aleksandra Ignjatović iz Pančeva i osvojile nagrade
koje će im ubuduće olakšati rad u kuhinji.
Specijalnu nagradu osvojila je Aleksandra Ignjatović
kao najbolji takmičar prema izboru brend ambasadora
Zdravka Gavrilovića i time osvojila put na sajam
poslastičarstva u Riminiju 2019. godine.
Finale projekta „Mladi poslastičar“ pokazalo je umeće i
talenat koji se neguju u našim stručnim školama i želju
učenika za daljim usavršavanjem i sticanjem novih
iskustava i znanja. Zajedno sa mladim majstorima,
prisutni su mogli da uživaju u njihovoj slatkoj pobedi, a
nama je velika čast što smo deo profesionalnog razvoja
ovih mladih ljudi.

13

DIJAMANT VESTI

NAJLEPŠE
POSLASTICE NA
DOHVAT RUKE

Predstavljen poslastičarski kuvar
kompanije Dijamant

Naša kompanija je početkom godine predstavila svoj
kuvar sa poslasticama za svačiji ukus, a koji je nastao
u saradnji sa našim ambasadorom, poslastičarom
Zdravkom Gavrilovićem i izdavačkom kućom
Laguna.

14

„Kuvar je nastao potpuno slučajno, i to kada smo na
snimanjima kratkih video-recepata sa Zdravkom shvatili da
bi bilo sebično da to poslastičarsko umeće zadržimo samo
za sebe. Zajedno sa Zdravkom, trudili smo se da čitaocima
slikovito i korak po korak pomognemo da postanu pravi
poslastičari i na taj način usreće sebe i svoje najdraže, a
rezultat napornog rada učinio nas je više nego ponosnima”,
navodi Tatjana Đokanović, direktor marketinga i razvoja.
Raznobojne, slikovite i sadržajem bogate stranice ovog
kuvara poslužiće kao prava inspiracija svima onima koji
praznike, ali i sve druge dane u godini, žele da zaslade
pravom poslasticom, pripremljenom pomoću odabranih
sastojaka i po uzoru na velike majstore. Ona će biti i savršen
poklon za domaćice veštih ruku ili one kojima će pomoći da
stasaju u prave poslastičare.
Ova knjiga se, osim u Laguninim knjižarama, može kupiti i u
pojedinim većim marketima u Srbiji.

15

DIJAMANT VESTI

TRŽIŠNI LIDERI

Sa tradicijom dugom 80 godina, naša kompanija snažnim ulaganjem u kvalitetnu
sirovinu i širenjem asortimana i dalje uspešno održava lidersku poziciju na tržištu Srbije.
Prema poslednje objavljenim podacima kompanije Nielsen, koja se bavi istraživanjem
tržišta i navika potrošača u više od 100 zemalja, naše ključne kategorije proizvoda
(ulje, majonez, stoni i soft margarini) i dalje imaju najveće učešće u količinskoj prodaji na
tršištu naše zemlje.

16

SETVA

SUNCOKRETA

Sa prvim toplim danima aprila stvoreni su optimalni uslovi za setvu suncokreta, koja je ove
godine kasnila desetak dana. Početkom maja setveni radovi privedeni su kraju na gotovo svim
površinama. Količina potrebnih padavina za setvu bila je zadovoljavajuća, pa ostaje da se vidi
kakve nas vremenske prilike nadalje čekaju. Prošle godine, zbog visokih temperatura, prinos je
bio manji za čak oko 20% u odnosu na planirano.

Po rečima Danila Grujića, rukovodioca nabavke sirovina, u toku je ugovaranje otkupa uljarica.
U prethodnom periodu ostvarena je saradnja sa preko 300 organizatora proizvodnje merkantil-
nog suncokreta. Kao i do sada, sagledavaju se finansijske mogućnosti Dijamanta, a isto tako i
zahtevi proizvođača, pa se dogovaraju raznovrsni vidovi saradnje, počev od obezbeđenja se-
mena suncokreta, soje, kukuruza i mineralnog đubriva, pa do raznih vidova finansijske pomoći
kao što su avansi za deo ugovorenih količina uljarica, praćenje likvidnosti poslovnih partnera i
sl. Nikako ne treba zaboraviti ni preko potrebne stručne savete u vezi sa primenom najsavre-
menijih agrotehničkih mera, kako bi na obostrano zadovoljstvo i korist prinosi bili što veći. Da
podsetimo, prosečan prinos se kreće od 2 do 3 tone po hektaru, a hoće li prinos ove godine
premašiti prosečne vrednosti, ostaje da se vidi. Nažalost, neizvesnost je neizbežan faktor kod
poljoprivredne proizvodnje.

Raspodela setvenih semena je završena, a najtraženija su bila Syngenta semena (i to hibridi
Kondi i Neoma), koja su tu titulu zaslužila na osnovu vrhunskih prinosa. Veliko interesovanje
vladalo je i za Pionir semena.

Procenjuje se da je posejano oko 240.000 hektara suncokreta, što je iznad višegodišnjeg
proseka za ovu uljaricu.

Naši menadžeri nabavke sirovina konstantno su na terenu sa zadatkom da kvalitetno plasiraju
repromaterijal (mineralna đubriva, semena i sl.) i budno prate sve što se dešava na poljima, jer
konkurencija u otkupu suncokreta je iz godine u godinu sve veća, a potrebno je obezbediti sta-
bilnu sirovinsku bazu. U tom cilju organizovano je oko 30 otkupnih mesta, a do otkupa sve će
biti spremno za prijem i uskladištenje novog roda suncokreta i soje. Ali, kako kažu ljudi koji žive
od poljoprivrede, nijedna godina nije ista.

Dakle, ovogodišnja trka za prinose i otkup suncokreta je počela i verujemo da nas čeka uspešna
poslovna godina.

Priredila: Sofija Ančić

17

ZANIMLJIVOSTI

MARGARIN

Manje poznate činjenice o ovoj namirnici

Margarin – i kao proizvod i kao pojam – prvi put se pojavljuje u XIX veku. Dva su uzroka
njegovog nastanka; prvi je izuzetan razvoj hemije, a drugi osvajačka politika tadašnjih
carstava. Naime, ta politika je podrazumevala da se ratovi vode u svako doba godine i, ako
treba, neprekidno, odnosno po principu – ratujemo po lepom vremenu i kada ima dovoljno
hrane.
Pojavila se potreba da se sve više materija koristi u ishrani i da se stvaraju jeftine ili lako
dostupne zamene za do tada poznate namirnice. U svetlu toga, Napoleon III, jedan od
osvajača iz tog doba, daje naređenje hemičaru Ipolitu Mež-Muriezu da stvori jeftinu zamenu
za maslac. Proizvod koji je tada nastao sastojao se od meke f rakcije goveđeg loja uz
dodatke mlečnih frakcija koji su namirnici davali aromu i miris. Proizvod je nazvan
„oleomargarin“ prema francuskoj reči „oleum” što znači goveđi loj, i „margarite” što na
starogrčkom znači biser. Reč koja označava biser upotrebljena je posle posmatranja
margarina pod mikroskopom gde se njegova struktura vidi kao mnošto malih sjajnih
kuglica. Margarin se od tada prvi put pojavljuje i u masovnoj upotrebi.
Kasniji razvoj margarina je išao u smeru razvoja proizvoda koji nije samo prosta zamena za
maslac, već proizvod sa specifičnim osobinama koje su posebno tražene kod kupaca i u
drugim granama industrije.
Priredio: Predrag Nenin, dipl.biolog

18

ZANIMLJIVOSTI

ODRŽANA

KONFERENCIJA

Fats & Oils Belgrade 2018

Međunarodna konferencija „Fats & Oils”, koju tradicionalno svake godine organizuje
kompanija AgriPro iz Turske, ove godine je po prvi put organizovana u Beogradu.
Konferencija je održana 26. aprila u Hotelu Hilton u saradnji sa Poslovnom zajednicom
„Industrijsko bilje” iz Novog Sada.
Pored delegata iz regiona, konferencija je okupila i delegate iz Austrije, Švajcarske, Velike
Britanije, Turske, Italije, Ukrajine... Više od 150 prisutnih, među kojima je bilo i četvoro
naših kolega, imali su priliku da čuju izlaganja renomiranih predavača iz celog sveta koji
su govorili o svetskim trendovima na tržištu uljarica.
Ben Bakner, američki konsultant u oblasti žitarica i uljarica, kroz svoje predavanje je
izneo pogled na trenutno stanje na svetskom tržištu biljnih ulja i uljarica, kao i prognoze
za naredni period.
Predavanje na temu „Trgovina suncokretom i suncokretovim uljem 2017/18” održao je
odličan pozavalac ovog tržišta Džonatan Grejndž iz kompanije Sunstone Brokers iz
Švajcarske, tokom kojeg je prezentovao različite izveštaje sa osnovnim analizama i
uticajem makroekonomije na cenu sirovina.
Takođe, jedno od istaknutih izlaganja održao je austrijski stručnjak Zigf rid Mejer, koji
je izneo svoja saznanja na temu poboljšanja produktivnosti u preradi i rafinaciji, kao
i o industriji bio-goriva. Zapaženi deo njegovog izlaganja odnosio se na interesantan
pilot-projekat na kome trenutno radi njegova kompanija. Naime, u toku je konstruk-
cija uređaja koji će tokom rada mašine snimati njen zvuk i koji će, koristeći veštačku
inteligenciju, detektovati promene zvuka i na osnovu vrste promene dati signal da li je
mašini potreban remont. Iako je ovaj projekat u razvojnoj fazi, prisutni su pokazali veliko
interesovanje za njega i nestrpljivo iščekuju da saznaju da li će kolege iz Austrije ovim
putem uspeti da naprave planirane uštede.
Zbog aktuelnih tema, kao i sjajnih predavača, i učesnici i organizatori su ovu konferenci-
ju ocenili kao veoma uspešnu, a istovremeno i kao dragocenu priliku za razmenu znanja
i iskustava.

Priredila: Dragana Bajić

19

ULJARAC-SVEZNALAC

PPROOSLTOOVKNOILReč protocol dolazi od grčke reči protokollen („protos“ znači prvi, a „kolla“ lepak) i odnosi

se na papir koji se obično stavljao ispred ostalih papira kao dokaz autentičnosti.
U savremenom svetu, reč protokol se vezuje za skup pravila koja opisuju dobre
manire u poslovnom, državnom i diplomatskom okruženju. Maniri koje smo poneli od
kuće ponekad su u suprotnosti sa pravilima koje nalaže poslovni bonton. Takođe,
bonton se razlikuje od države do države, od kulture do kulture, stoga je vrlo važno za sve
učesnike u poslovnoj igri da nauče i primene univerzalno prihvaćena pravila poslovnog
protokola/bontona, kako bi se olakšala komunikacija na svim nivoima i iskazalo
poštovanje prema poslovnom partneru.
Istorija diplomatije beleži puno incidenata u kojima su greške u protokolu (slučajne ili
namerne) dovele do zatezanja odnosa, a u nekim slučajevima i do otvorenog
neprijateljstva. Slična strogoća važi i u poslovnom svetu, koji svakim danom postaje sve
složeniji i zahtevniji.
Da li ste znali da...
• su još stari Egipćani, 2500 godina p.n.e. pisali pravila protokola, što dokazuju

hijeroglifi nađeni na ruševinama zida Persepolisa?
• se 99% anketiranih poslovnih ljudi slaže da je poštovanje pravila koje određuje

poslovni protokol od odlučujećeg značaja za uspešno izvođenje komunikacijskih
procesa i međunarodnog poslovanja?

?• se 88% ljudi oseća neprijatno kada se prvi put sretne sa nepoznatom osobom?

• se prvi utisak o nekome stiče u prvih 7 sekundi? Najveći deo utiska formira izgled
(55%), zatim boja glasa (38%) i ono što govorite (7%).

• japanske kompanije investiraju približno 700 miliona dolara godišnje za obrazovanje
zaposlenih o poslovnom protokolu?

• formula savremenog poslovnog uspeha sadrži samo 15% znanja, dok preostalih 85%
predstavlja umetnost komunikacije?

Priredila: Dragana Bajić

20

RAZGOVOR SA...

ODRŽAN
KONTINUITET
PRIZVODNJE

Na pomolu nove investicije

Napravili smo osvrt na proteklu godinu punu neizvesnosti u vezi sa sudbinom Agrokora.
To je zahtevalo dodatne napore da se proizvodnja održi u planiranim okvirima.
U razgovoru sa čovekom zaduženim za proizvodnju i investicije – Jovom Perićem,
direktorom proizvodno-tehničkog sektora, pokušali smo da nađemo odgovor na
pitanje da li je najteži period prošao i da li su na vidiku nove investicije koje su uslov za
bolje poslovne rezultate.

Godina za nama je jedna od najtežih poslovnih godina, ali smo zajedničim
naporima uspeli da prebrodimo, čini se, jedan veoma težak i turbulentan period za
našu kompaniju. Kako je proizvodnja uspela da održi ritam?

Uprkos svim događajima, uspevali smo da održimo kontinuiranu prozvodnju – i u delu
prerade suncokreta i u delu prozvodnje margarina i majoneza. Tome u prilog govori i
činjenica da smo u 2017. godini ostvarili rekordnu proizvodnju u rafineriji ulja i točioni.
Ovim obimom prozvodnje u celosti su zadovoljene potrebe tržišta, te je i plasman naše
robe na tržište bio uspešan. Iako je proizvodnja u sirovom delu otežana zbog zasterelosti
opreme – ovo se pre svega odnosi na postrojenje ekstrakcije i ljuštione – trudom i
naporima svih zaposlenih uspešno smo organizovali proces proizvodnje i obezbedili
kontinuitet u snabdevanju. Slična je situacija i u finalnoj proizvodnji gde se, bez obzira na
zastarelost većine opreme, proizvodnja odvija u skladu sa utvrđenim planovima
zahvaljujući zalaganju i stručnosti zaposlenih.

21

RAZGOVOR SA...

S obzirom da ste spomenuli zastarelost
pojedinih postrojenja, da li se u skorije
vreme mogu očekivati investicije u novu
opremu?
Mi već ozbiljno radimo na prikupljanju
ponuda i izradi master plana za naredni
period, a kojim je predviđeno povećanje
kapaciteta u sirovom delu. Pomenutim
investicijama u ekstrakciju i ljuštionu
značajno bi se smanjili gubici ulja kroz ljusku
i sačmu, a kapaciteti bi se udvostručili.
Podsećam i da smo 2013. godine obnovli
kompletan pogon za beljenje sojinog ulja
što omogućava istovremeni rad na rafinaciji
sojinog i suncokretovog ulja uz smanjenje
troškova proizvodnje.

22

Kada je realno očekivati nove investicije?

To će, pre svega, zavisiti od procesa restrukturiranja naše kompanije, ali već mogu da
kažem da su potrebe za osavremenjivanjem naše fabrike prepoznate i da se aktivno radi
na tome.

Ipak, neke manje investicije su već realizovane?

Da, početkom ove godine realizovana je planirana investicija u liniju za utakanje balona
od 2, 3, 5 i 10 litara, a kao odgovor na povećanu tražnju za većim pakovanjima ulja,
namenjenih pre svega većim potrošačima i distributivnim lancima. Linija je puštena u
rad tokom marta, a u odnosu na postojeću liniju koja je omogućavala punjenje
balona samo od 5 litara, kapacitet nove linije je višestruko povećan. Istovremeno, ovim
smo postali i konkurentniji na tržištu zbog većeg kapaciteta, ali i nešto niže cene
proizvodnje većih pakovanja. U slučaju dalje potražnje za pomenutim pakovanjima, plan-
iramo i nabavaku duvaljke za ove PET boce čime bi se dodatno smanjili troškovi proiz-
vodnje, a time i proizvodna cena našeg ulja.
Takođe, krajem januara ove godine u pogon je puštena i novoizgrađena trafostanica
Hladnjača (1x1000kVA; 20/0,4kV) čijom izgradnjom su trajno rešeni problemi napajanja i
nesmetanog funkcionisanja rekonstruisanog magacina gotovih proizvoda.
Iz ove trafostanice predviđeno je i napajanje regalnog skladišta čija je izgradnja
planirana u bliskoj budućnosti.
Pored toga, u toku su i radovi na izgradnji pogona za prozvodnju i skladištenje masne
kiseline u rafineriji ulja. Završetak radova planiran je za kraj maja, dok će se radovi na
objektu za skladištenje masne kiseline odvijati nešto duže – do kraja jula.

Kakvi su planovi za naredni period?

Nadalje nas očekuje nastavak proizvodnje, kao i pripreme za remont opreme koji je ove
godine planiran u periodu od juna do avgusta. Tokom remontnih aktivnosti posebna
pažnja će se posvetiti sanaciji opreme u ekstrakciji, kao najosetljivijem delu prerade.
Ostale aktivnosti će, kao i prethodnih godina, obuhvatati, uglavnom, uobičajene radove
na remontu i sanaciji postrojenja i opreme kako bismo spremni dočekali novi prozvodni
ciklus.

Priredila: Gordana Jankov

23

PRIČA IZ NAŠE KUHINJE

NOV PROIZVOD
KOMPANIJE
DIJAMANT

Dugodišnje iskustvo i ekspertsko znanje
naše kompanije pretočili smo u
novi proizvod - Expert margarin

U želji da uvek ode za korak dalje od svoje
konkurencije, Dijamant, kao vodeći proizvođač
margarina i lider na tržištu u ovoj oblasti,
uvek potrošačima ponudi nešto novo i
kvalitetno. Ovog puta to je Expert margarin koji
svaku prosečnu domaćicu učini ekspertom za
pravljenje najraznovrsnijih slatkih đakonija.
Nov proizvod, koji smo svojevremeno lansirali na
tržište za potrebe konditorske industrije za pripremu
kreme, odlučili smo da od ove godine učinimo
dostupnim svima na tržištu.

24

Aroma putera u ovom margarinu uklapa se u različite
ukuse, zadovoljava i one sa najstrožim zahtevima u
pogledu kvaliteta margarina i doprinosi izrazito
kremastoj i finoj teksturi filova. Podjednako je dobar i za
slatka, a i za slana jela. Naime, visoki procenat masnoće
(82%) pokazao se odlično u pripremi testa. Domaćicama
je ostalo samo da zasuču rukave i puste mašti na volju.
Expert margarin, kako i zaslužuje, dobio je adekvatnu
reklamnu kampanju kroz najrazličitije vidove
oglašavanja i predstavljanja kao što su televizija, novine,
portali, društvene mreže.
U ovoj kampanji plasirali smo različite PR tekstove koji
su doprineli većoj vidljivosti našeg novog proizvoda na
tržištu i organizovali smo druženje za kupce Tržnog
centra Ušće i njihovog ,,food courta”.
Mirisi domaćih kolača, pita, peciva, torti, biskvita i drugih
domaćih kolača iz bakinih kuhinja ponovo su nam blizu.
Ako neverujete, probajte!

25

PRIČA IZ NAŠE KUHINJE
26

27

PREDSTAVLJAMO VAM...

DIJAMANT KAO
DRUGA KUĆA

U godini jubileja, napravili smo osvrt na vreme koje je obeležilo stasavanje male firme
u veliku kompaniju. Kako iza svakog uspeha stoje ljudi, odlučili smo da čujemo priču
jednog od onih nenametljivih, ali izuzetno vrednih i istrajnih zaposlenih, koji su utkali
svoj dugogodišnji rad u uspeh Dijamanta. Evo šta o sebi kaže čovek koji je u Dijamantu
proveo najduže vreme (punih 39 godina!). Predstavljamo vam Daradič Jožefa, kolegu iz
Održavanja higijene.

Kako je Dijamant postao Vaša druga kuća?

Potičem iz porodice sa devetoro dece u kojoj smo učeni da se pored školskih obaveza
moraju raditi i drugi poslovi. Često smo kao deca brali kukuruz u selu, vukli đubre ili
seno, a samo dva puta godišnje dolazili smo u Zrenjanin na pijacu da kupimo odeću.
Živeli smo skromno, a roditelji nisu imali novca za školovanje, tako da se od nas
očekivalo da se brzo zaposlimo i počnemo sami da zarađujemo svoj dinar.
Nakon povratka iz vojske 1979. godine, u mestu u kome živim (Boka nadomak Sečnja) u
to vreme nije bilo posla, pa sam se obratio birou u Zrenjaninu. Već nakon nedelju dana
pozvali su me u Dijamant na razgovor jer su tražili ukupno 30 radnika u Rafineriji i u
BIMI. U tom trenutku nisam ni znao o kakvom se gigantu radi i tek kada sam se zaposlio,
postao sam svestan činjenice u kakvu kompaniju sam došao i zbog toga mi je bilo
posebno drago.

Koja su bila Vaša prva zaduženja?

Prvo sam radio na poslovima točenja biljnih masti u staroj BIMI kao tehnološki radnik
i polako sam se uvodio u posao. Pošto sam bio vredan i izuzetno se angažovao, nakon
devet meseci ponuđen mi je i ugovor za stalno. Na tim poslovima proveo sam narednih
deset godina.

28

Čega se iz tog perioda najradije prisetite?

Pre svega – lepog druženja sa kolegama. U to vreme divno smo sarađivali, puno radili,
atmosfera je bila prijatna, ali umeli smo da se, pored puno posla, ponekad i našalimo.
Rado se setim nekih naših internih šala kada smo, na primer, kriomice kolegi sipali vodu
u džepove ili na stolicu.

Kako je dalje tekla Vaša priča u Dijamantu?

Nakon deset godina provedenih na poslovima točenja biljnih masti, prešao sam u novi
proizvodni pogon u BIMI gde sam radio kao manipulant ulja, da bih nakon toga bio
premešten na poslove pomoćnog radnika, gde i sada radim. Sada me možete sresti u
dvorištu naše fabrike gde radim na održavanju fabričkog kruga – kosim travu, skupljam
lišće, a zimi čistim sneg, po potrebi viljuškarom razvozim robu koja je namenjena
reciklaži. Najviše sarađujem sa kolegama iz topione, koji su mi uvek na raspolaganju…kao
i ja njima.

Ko je Jožef Daradič privatno?

Dok sam bio momak, igrao sam fudbal u FK ‚‚Boka-Naftagas” i tu sam proveo punih
devet godina. Fudbalu sam se posvetio sve dok nisam upoznao svoju sadašnju suprugu,
tako da su fudbalski treninzi ostali iza mene. I danas rado pratim fudbal i posećujem
fudbalske utakmice u kojima igra Boka.
Otac sam sada već dvoje odrasle dece – ćerke,koja je udata i koja mi je podarila unuku
i unuka, i sina koji ima 21 godinu i radi u Naftagasu. Izuzetno sam ponosan na njihove
školske uspehe, posebno na ćerku koja je završila Hemijski fakultet.

Imate li neki hobi?
Iako su sva moja braća, njih šestorica, voleli da pecaju, ja taj hobi nisam negovao. Slobod-
no vreme volim da provodim u svojoj bašti u kojoj uzgajam razno povrće, a takođe imam
i živinu. To je moja mala poljoprivredna proizvodnja koja nam na selu svakako dobro
dođe.
Planiram da se u penziji, koja mi predstoji, najviše angažujem oko bašte i kuće i da se,
naravno, zasluženo odmorim posle pune četiri decenije predanog rada.

Na koje uspomene ćete se najviše osvrtati kada odete u penziju?

Najviše ću se sećati dobrog društva i kolega sa kojima sam sarađivao. Puno je sećanja na
lepa druženja sa novogodišnjih proslava, rođendana, jubileja...

Koja bi bila Vaša poruka novim mladim kolegama u Dijamantu?

Da posao shvataju ozbiljno, da budu vredni i radni, a onda će moći da dočekaju i penziju,
baš kao i ja.

Priredila: Gordana Jankov

29

RETROVIZOR

POČETAK
DIJAMANTSKE
PRIČE

Izgradnja fabrike

Ideja za izgradnju fabrike ulja u nekadašnjem Petrovgradu (Zrenjanin) rođena je još
davne 1938. godine u vreme oživljavanja privrede posle teških godina ekonomske krize
koja je praćena mnogim idejama o rentabilnom investiranju u nove industrijske
proizvode. Tako je nastala i zamisao dr Aleksandra Šajovića, veleposednika iz Srpske
Crnje i njegovih prijatelja iz Beograda o investiciji u proizvodnju jestivog ulja u središtu
Banata.
U martu 1938. godine upućena je molba Ministarstvu trgovine i industrije Kraljevine
Jugoslavije za osnivanje Akcionarskog društva fabrike ulja „Beograd“ i izgradnju fabrike,
a resorni ministar je 1. aprila 1938. godine odobrio njeno osnivanje. Nakon mesec dana od
konstituisanja, ministar trgovine i industrije Kraljevine Jugoslavije potpisao je prethodnu
dozvolu za izgradnju, a sve poslove za dobijanje raznih građevinskih dozvola obavljao je
advokat dr Dragoljub Nestorov koji je našao i građevinsko zemljište na kraju Miletićeve
ulice i kupio ga za 29.000 dinara. Sredinom jula odobren je i projekat koji je uradio
inženjer Lujo Turner iz Beograda.
Građevinska dozvola za fabričku zgradu dobijena je u avgustu, a odmah je podneta i
molba za podizanje dva magacina u kojima bi se držala sirovina i ulje. Dok se odvijao
proces dobijanja dozvola za izgradnju magacina, otpočeto je sa postavljanjem
temelja i podizanjem zidova fabričke zgrade. U jednom delu planirano je da građevina
bude prizemna, u drugom da ima prizemlje i sprat, a u trećem je trebalo izgraditi tri
sprata. U ovom trećem delu smestilo bi se odeljenje za rafinisanje ulja, dok bi sve
ostalo stalo u prva dva dela glavne fabričke zgrade. Tokom zime stizale su i mašine i sve
se kretalo ka uspešnom završetku. Krajem februara 1939. godine, posle šest meseci od
početka izgradnje, sve je bilo završeno.

30

Početak rada fabrike i prva iskustva pokazala su da je potrebno mnogo više
skladišnog prostora od izgrađenog, a pogotovo za smeštaj džakova sa sun-
cokretom. Zbog toga se u julu 1939. godine pristupilo izgradnji još jednog
magacina i proširenju postojećih, što je sve uspešno završeno u novembru
iste godine. Ipak, zidalo se i dalje, pa je do sredine 1940. godine podignuta i
administrativna zgrada i još jedan - četvrti magacin. Tada je pod krovovima
fabrike bilo ukupno 3.283 m2 proizvodnog, magacinskog i administrativnog
prostora.
Od početka rada, pa do kraja 1939. godine ostvarena je i značajna dobit,
a u godišnjem izveštaju o proizvodnji konstatovano je da je kapacitet od
25 tona prerade suncokreta dnevno u potpunosti iskorišćen i da 90
zaposlenih stručno i savesno obavljaju radne zadatke.
Može se reći da je početak rada fabrike ulja značajno proširio tadašnju
petrovgradsku prehrambenu industriju i postavilo temelje njenom
budućem razvoju.
Priredila: Gordana Jankov

31

VEDRI KUTAK

PESNIKINJA D.S.

Pitaju slavnu pesnikunju D.S.
Pred kraj života
Recite ko je presudno uticao na vas
Koji pisac koja knjiga
Kako to da ste kroz sve ove godine stvaralaštva
Dobijali samo nagrade
Da su vas podjednako voleli
I čitaoci i kritičari
D.S. odgovara držeći u ruci
Šoljicu toplog čaja:
Vidite li onog crnog visokog
Namrgođenog čoveka
Koji nas i sad iz prikrajka posmatra
Sve što sam u životu napisala
Napisala sam sa željom
Da se to samo njemu dopadne.

Autor: Dragica Stojanović, naša koleginica pesnikinja

32

33

VEDRI KUTAK

LOGISTIČKI
TIME-OUT

34

BROJ 01 | MAJ 2018 DIJAMANT

Tradicionalno druženje Sektora logistike, ove godine zakazano za 21. april, okupilo je oko
40 zaposlenih na terenu Fudbalskog kluba „Borac” u Zrenjaninu koji su uživali, kako u
lepom vremenu, tako i u dobrom provodu.
U fudbalskom obračunu zaposlenih Magacina i Transporta snage su bile izjednačene,
kao i rezultat nakon dve odigrane utakmice.
Posebno će se pamtiti šut Predraga Rankovića-Peconija nakon čega je lopta završila u
mreži, a ova sportska bravura zasluženo bi se mogla naći u Top 10 golova.
Svoje golmanske sposobnosti pokazao je kolega Anđelko Avramović-Kliker, a izderani
laktovi su svedočili o njegovoj sportskoj borbi i predanosti odbrani gola svoje ekipe.
U sudijsku zviždaljku duvao je nekadašnji fudbalski sudija Dragiša Pešić, kome su pored
uloge arbitra poverene i još dve jednako značajne funkcije – organizator i konobar.
Oštrom sudijskom oku nije ništa promaklo, tako da su utakmice odigrane u prijateljskoj i
fer atmosferi.
Nakon sportskog dela, bilo je vremena i za iće, i za piće. Za ukusan i dobar ručak
nakon utakmica bio je zadužen kolega Zoran Grgurović, glavni magacioner, a sada u
ulozi glavnog kuvara, koji je svoje kulinarsko umeće demonstrirao kroz pripremu
odličnog gulaša.
Prema rečima kapitena ove ekipe Vladimira Antonića druženje je ocenjeno kao uspešno
sa željom da se češće i u većem broju okupljaju i u buduće.

Priredila: Gordana Jankov

35