СРЕДЊОШКОЛАЦ ЂУРА

СРЕДЊОШКОЛАЦ ЂУРА

СЕПТЕМБАР 2022.

Школски спорт предстаља незаобилазну карику у промоцији активног
начина живота и развоју спорта, а главни циљ школског спорта физички,
интелектуални, морални, социјални и културни развој свих ученика.

У овом броју школских новина представљамо вам успешне спортисте
наше школе.

БОЖИДАР ЈОЦИЋ

Ја сам Божидар Јоцић Рођен сам 07.01.2004 године. Фудбал сам почео да
тренирам пре осам година у нашем локалном фудбалском клубу
,,Карађорђе'' из Раче. Као мали често сам га играо са братом па сам
одлучио да почнем и да тренирам. Сматрам то као једном од најбољих
одлука у животу. Наступао сам за пионирску селекцију Фк
,,Карађорђе'',омладинце и први тим ОФК ,,Напретка'' из Марковца.
Тренутно наступа за први тим FK,, GRIZZLY DOO'' и идем ка томе да
постанем што бољи. На крају и није битно шта ће испасти из тога већ је
важно бавити се спортом био то фудбал или било који други спорт осећај
је леп и кроз спорт се можда стварају најлепша пријатељства,
путовања и сећања па пробај и ти.

ЛУКА ГОЛУБОВИЋ

Ја сам Лука Голубовић, драга сам година Средње школе ,,Ђура Јакшић'' и
тренутно сам у фолклорном ансамблу ,,Радоје Домановић'' у Рачи, на
фолклору сам годину дана, волим да сам физички активан и да одржавам
народну традицију.

МИЛЕ ВОЈИНОВИЋ
Ја се зовем Миле Војновић, имам 17 година и кошарком се бавим скоро
цео свој живот, тачније 11 година. Тренутно наступам за први тим
КК”Зекас 75” из Раче који игра прву српску регионалну лигу. Кошарку
сам заволео као клинац тако што сам са својим оцем и његовим блиским
пријатељима ишао на утакмице ,,Радничког'' из Крагујевца, уписао сам се и
тако је све почело. Играо сам много турнира 5 на 5, а такође и турнира 3 на
3 баскета. 2018 године био сам на списку најталентованијих играча
рођених 2005 године,што ми је дало мотивације да наставим да тренирам
још јаче. Кошарка као кошарка из угла посматрача изгледа можда као и
једноставан спорт,али то је далеко од истине, постоји много фактора који
се усавршавају попут: кретњи, акција, технике дриблинга, моторике шута и
свега осталог. Преко кошарке сам упознао доста људи што је још један
велики плус. Кошарка је тимски спорт, што значи док смо на паркету да
смо сви једна породица.

ВАСИЛИЈЕ САВИЋ

Зовем се Василије Савић, рођен сам 2.4.2006 године. Мој хоби је фудбал.
Навијам за Барселону, и дивим се Роналдињу. Тако је све и почело. Играо
сам фудбал на улици, и ту сам научио разне трикове и потезе због којих су
ме старији хвалили. Тада сам почео осећати јаку жељу да постанем
фудбалер који не мора бити тако познат, али који ће зарађивати за живот,
баш од те игре. Кад сам напунио 7-8 година, почео сам да тренирам у
клубу. Било је ту старије деце која су била фаизички јака и спретнија од
мене. То ме није спутавало у даљим корацима. Ишао сам и тренирао сваки
дан и почео стицати кондицију и снагу.Прошло је од така неколико година,
али од фудбала нисам одустајао. Полако али сигрно стизао сам међу
старије у различитим категотијама, побеђивао у утакмицама и освајао
разне купове. Мој мото је ,,Никад пораз, само лекција''. Фудбал је спорт
који јако волим и свакодневно га играм. Мој тренутни клуб је ,,Раднички
1923'' из Крагујевца. Свакодневно одлазим на тренинге, јер фудбал је
тешка игра, али тежак је и пут до успеха.

Јована Миладиновић

Рекли су ми да фудбал није за мене јер сам девојчица, да ја то не могу и да
нећу успети. Нисам одустајала,јер сам желела да им докажем да фудбал
није само за дечаке и да нису у праву. Успех није случајан, иза њега стоји
напоран рад,учење, жртвовање, падање и устајање али и љубав према
ономе што радите. Мој узор и идол у свему је Нејмар.

НАТАЛИЈА ЂУСИЋ
Име ми је Наталија Ђусић, рођена сам 10. јула 2007. године.
Мој спорт је карате. Још од своје шесте године сам желела да тренирам карате,
одувек сам гајила љубав према тој племенитој вештини, међутим, нажалост,
нисам имала прилике да тренирем у правом клубу све до своје дванаесте
године. Данас, тренирам у једном јако успешном клубу, карате клубу
„Александра“, са којим сам остварила изванрдне резултате. Да не бих
набрајала појединчно сва многобројна такмичења на којима сам учествовала и
са којих сам донела преко педесет медаља у непуне три године, колико
тренирам, издвојићу пар најрепрезентативнијих. Године 2020. и 2021. сам
освојила титулу првака Србије у борбама, као и у катама, да бих на крају 2021.
године ушла у топ 5 такмичара КАРАТЕ САВЕЗА СРБИЈЕ у конкуренцији
кадета, такође на крају 2021. била сам проглашена за најуспешнијег такмичара
у клубу. Године 2022. сам на КУПУ МАЂАРЕСКЕ (ЕВРОПСКОМ ПРВЕНСТВУ) у
Будимпешти освојила златну медаљу, такође, године 2022. сам на СВЕТСКОМ
ПРВЕНСТВУ у Београду освојила сребрну и бронзану медаљу у борбама, као и
бронзану медаљу у борба тиму. Наставићу да се посвећујем карате, јер је
карате део мог животног пута. Вама хвала на што сте прочитали моју причу,
мојој мами хвала што ми је највећа подршка, а мом тренеру, Александри
Алексић, посебно хвала што ме је научила свему сто знам.

СВЕТСКИ ДАН ПРВЕ ПОМОЋИ
Поводом Светског дана прве помоћи, 22.9.2022, у сарадњи са Црвеним
крстом из Крагујевца одржана је показна вежба за ученике основне и
средње школе. Овом приликом присутни ученици су имали прилику да
виде основне технике пружања прве помоћи, а овогодишњи слоган акције
је био ,,Учимо да помажемо целог живота".

ЕВРОПСКИ ДАН ЈЕЗИКА
У оквиру обележавања Европског дана језика, ученици одељења 1-1 су
поделили разне информације о настанку и занимљивостима европских
језика. Са професорком Аном Нешковић су заједнички урадили квиз и
сазнали колико земаља препознају на основу слик и натписа, тј колико
језика познају.

На заједничком часу наставнице руског Мила Благојевић и француског
Тијана Илић су обележиле Европски дан језика. Све је почело француском
песмом Натали од Жилбер Бекоа чија се радња дешава баш на Црвеном
тргу. Почиње као шансона а завршава се призвуком каљинке. Ова песма је
испевана на руском и српском језику од стране Ђорђа Марјановића.

Затим су правиле паралеле између неких речи у разним језицима мир,
љубав, живот.
Ученицима су пустиле презентацију на којој су биле истакнуте
занимљивости о језицима. А ученици 3/2 и 4/2 су цртали птицу на чијим
крилима су боје застава разних земаља. Птица као симбол слободе јер
слободно се осећа човек који зна што више страних језика.

И ове године, у оквиру стручног већа страних језика, одржане су бројне
активности поводом Европског дана страних језика.
Обележавање је завршено радионицом “English is GREAT”, где су ученици
4. године у сарадњи са професорком Јеленом Петровић имали прилику да
виртуално посете Британску библиотеку и сазнају бројне занимљивости
везане за енглески језик. Између осталог, ученици су могли видети
најстарију књигу штампану на овом језику, као и текстове на
староенглеском. Завршна активност била је посвећена интерактивном

квизу, као и изради кратких порука са циљем приказивања богатства
енглеској језика.

ПРЕПОРУЧУЈЕМО
ПРИЈАТЕЉ ЈЕРМЕНИН
Тринаестогодишњи приповедач живи у сиротишту у Сибиру у доба
слабљења совјетског режима. У школском дворишту брани Вардана, који

је због своје простодушности, зрелости и крхкости савршена мета
силеџија. Испратиће Вардана кући, у кварт познат као „Ђаволов крај“, у
којем живе некадашњи затвореници, остарели пустолови, залутали
бескућници који су „у читавој својој биографији имали само географију
својих лутања“.

Тамо га дочекује мала и неупадљива колонија Јермена, које спаја
заједничка судбина: настанили су се у том крају у нади да ће дочекати
ослобођење из затвора својих ближњих, оптужених за антисовјетску заверу
и сепаратизам. Из тог миљеа се издвајају упечатљиви ликови: Варданова
мајка Шамирам, његова сестра Ђулизар за којом многи чезну, лепа попут
кавкаске принцезе, и стари мудрац Сарвен.

Наратор постаје заштитник младом Јерменину Вардану, који пати од
смртоносне болести. И сам наратор ће се наћи у великој неприлици, током
епизоде копања тунела зарад дечје игре, за коју су режимски људи
посумњали да представља помоћ покушају бекства из затвора.

У светлости двоструке чежње – Јермена за њиховом родном земљом и
приповедача за пријатељем из младости – овај роман оџвања снагом
великог класика.