школски лист уровица 2018 2

Школски лист Основне школе „Бранислав Нушић“
Уровица

Број 31

Октобар 2018.

Драги читаоци,

наша школа прославља 153. годину постојања. Ово година је за нас посебно значајна због путовања и
дружења са ученицима других школа које носе име Бранислава Нушића.

С обзиром да у нашој републици постоји више школа које носе име нашег славног комедиографа, 1996.
године тадашњи директори тих школа су дошли на идеју да се те школе збратиме и да трајно кроз

дружење сваке године обележе сећање на њега.

Потписивањем повеље, дружење је започело и трајало
неколико година, али, нажалост, 2002. г. је прекинуто. Од
прошле године се наше дружење поново обнавља и то у
Бања Луци. Са жељом да се прошири и негује сарадња
свих школа у региону које носе име Бранислав Нушић,
свечаности су присуствовали и представници четири
школе из Србије и управитељ „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈЕ.
На том скупу смо се договорили да се сваке године у октобру окупимо и обележимо тај дан. Ове
године смо поново потписали ,,Протокол“ у Сокобањи. Потписници су: директори 6 основних школа,
једне средње школе, управитељ „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈЕ и директор туристичке организације
Сокобања. На Манифестацији ,,Нушићеви хајдуци“ ученици су показали колико познају Нушића и
његова дела кроз разне драмске и музичке тачке које су изводили. Кроз игру и глуму представили смо
нашу школу. Очекујемо да се следеће године у октобру окупимо у Сокобањи и да се уз разне
активности наших ученика обележи сећање на Нушића.

Инспирисани овим искуством, за тему броја бирамо путовања и дружење.

Директор школе:
Снежанана
Митуловић

„Путовања вас прво оставе без речи, а онда вас претворе у приповедача.“
Ibn Batuta

Путовање по коме ћемо сви памтити прошлу
школску годину је свакако екскурзија. Двадесет и првог маја 2018.
године изведен је једнодневни излет ученика нижих и виших разреда на релацији:
Уровица - Ниш- Нишка бања- Уровица, у организацији Агенције„ 7 плус". На излет су ишли ученици
свих разреда. Некима је ово била прва дужа вожња аутобусом и нестршљиво су ишчекивали да почне.

Након што је полиција утврдила исправност аутобуса, аутобус је са ученицима кренуо из
Уровице у седам часова. Време је било кишовито, заустављања на путу није било. Недалеко од Ниша
налази се Доња Трнава, место у коме постоји ОШ која носи исти назив као и наша школа.

Искористили смо ту близину и обишли наше
другаре из побратимљене школе „Бранислав
Нушић” у Доњој Трнави. Тамо смо се задржали око
сат времена и упознали се са знаменитостима овог
малог и лепог места.

Затим смо кренули ка Нишу и тамо обишли
Нишку тврђаву - војно утврђење из турског
времена које се налази на обали реке Нишаве, као и
историјске споменике у центру Ниша.

Након тога одлазимо до Ћеле куле, споменика
из Првог српског устанка који је у знак одмазде
тадашња Турска власт у Србији изградила од
лобања погинулих српских ратника у бици на
Чегру. Налази се на 4 км од центра Ниша, на путу ка Нишкој Бањи. После Ћеле куле обилазимо
археолошки локалитет Медиану, луксузно предграђе некадашњег старог Наисуса где је Константин
Велики рођен.

Пут настављамо ка Нишкој бањи где је организован ручак. После ручка
имали смо слободно време за обилазак Нишке бање и куповину сувенира за
своје најближе. Из Нишке бање смо кренули кући у 17 часова. У Уровицу смо
стигли око 20 часова и 30 минута.

Време је пролетело. Ни најмађима међу нама није тешко пао пут ни
одвојеност од родитеља. Старији ученици су радо проводили време са
млађима и није им било тешко да им песмом и шалом прекрате пут. Причали
смо и смејали се. Пуни утисака, нестрпљиво ишчекујемо следеће путовање.

Ученички парламент

У октобру

- Куц, куц!!! У ваздуху се шири мирис зрелог грожђа и слатког
- Ко је? вина око којих су коло повеле ројеви оса и пчела.
Ни оне нису могле
одолети сласти која је бисерима поља и ливаде а
- Ја сам, октобар! обојила ваздух. Но, као разиграни ветар љуља

- Стварно?! Изволи, заузми своје да њихово весело зујање лишће са сувих грана и
место и украси природу како ти није довољно гласно јер успављује га испод
најбоље знаш и умеш! се у густих, суморних облака.

Да, стигао је златни октобар! даљини Сунце полако губи свој
Ужурбано је стигао својим чује и осмех и снагу која нас је
снажним и огромним бакарно- весели
жутим кочијама. Допутовао је у летос грејала. Месец све
мој крај после дугих девет гласови раније осветљава небески
месеци. Његов долазак оставио деце која свод и до наших ноздрва
ме је без текста... се труде да максимално доноси мирис позне и
уграбе последње сунчеве хладне јесени.
зраке.
Да, то је октобар, који је,
Заједнички рад ученика трећег Крошње дрвећа обукао је у Из шуме се чује упоран иако чаробан и леп,
разреда наше школе раскошне и тешке хаљине боје лавеж моторки и прасак препун изненађења.
строг злата. Корпе је напунио старог стабла, док дивље Друго место, Сара
Награђени морем зрелих, мирисних плодова животиње ужурбано Лекић, 5. разред,
литерални радови од којих вредне домаћице праве спремају себи храну за ОШ „Хајдук Вељко“,
разнолике сокове, компоте, зиму тражећи Штубик
џемове и остале посластице за одговарајућу кућицу
зиму. међу старим деблима.

Ливаде су већ одавно постале Јутарња роса
станишта веселих бубица и птица почиње да
које кљуцају слатко бобичасто избељује
воће. својим

Сунце

Сунце сија и лебди над Зими се у белом снегу муца.
нама, умива и сакрива. Похвала Владимир
упреш ли поглед у Баца на све стране Костандиновић 3.разред
блиставу звезду блиставе искрице. ОШ“Бранисалв Нушић“
у трену ће сјај да те Облаци долазе или одлазе Уровица
ослепи. Од сунца се пазе
Он нас греје, оно нам се Понекад оно штуца или
смеје.

ЈЕСЕН

Нестало је лета и дошла јесен жута. Лист по лист, жути и опада.
Раскошне боје летњих цветова су нестале. Расцветале су се хризантеме и

јесење цвеће оштрог мириса. Дрвеће је своје зелене хаљине заменило
хиљадама других, различитих жутих боја. На њиховим гранама све је мање
лишћа које постаје све жуће и златније, а све више разноврсних плодова.
Виногради су пуни тешких гроздова. Једро зрневље мами децу и одрасле.
Момчад весело хита у бербу која је спремила богати род. Птичице се
окупљају и спремају за одлазак у топлије крајеве. Животиње су опремиле
своје топле собе и спремају се за зимски сан. Хладно време стиже и димњаци
се диме.
Збогом лето и здраво јесени!

Треће место Тања Дидић, IV разред ОШ „Хајдук Вељко“ Штубик

НАГРАЂЕНИ РАДОВИ

Моје незаборавно путовање архитектуром из доба касног барока и дан је био другачији, са новим
Хабзбуршке монархије. садржајима, па сам чак присуствовала
Човек је ризница успомена и искустава изложби авангардне Марине Абрамовић.
које годинама слаже путујући кроз Након једнодневног обиласка, Током три недеље гостовања у Бону,
живот. Она га обликују, мењају следећег јутра смо кренули ка нашем имала сам прилике да одем на излете у
перцепцију и шире видике. Нова знања и коначном одредишту. Бон је град у Келн и Франкфурт. У Келну смо
упознавање различитих култура и немачкој покрајини Северна Рајна. Град посетили модерну фарму где сам видела
географских појмова духовно има историју дугу преко две хиљаде ретке врсте животиња и упознала
надограђују човека и представљају година и почиње од римских времена потпуно нов концепт њиховог храњења
право богатство. када су Римљани саградили мост преко и чувања. Викенд у Франкфурту провела
Рајне. Из тог времена датира тврђава сам на Фестивалу музеја-највећем
Иако не путујем често, али за свако Годесбург која још увек одолева европском фестивалу који промовише
своје путовање широм отворим очи, времену. У 16. веку, Бон је постао једна велики број рукотворина, уметничких
срце и ум како бих сачувала што више од резиденција принчева Келна. Током дела, живе музике и кулинарских
успомена. Ове године моја дестинација 18. века изграђен је низ барокних специјалитета из различитих делова
је био град Бон, некадашњи главни град грађевина које и данас граду дају света. Тада сам спознала колико се
Западне Немачке. Ко зна да ли би ме карактер и посебну лепоту. Овај град је култура и обичаји разликују, али сам
путеви икада одвели тамо да ме није препун знаменитости. Посетила сам схватила шта нас спаја: ведар дух,
одвела љубав која спаја мене и моју родну кућу Лудвига ван Бетовена и добронамерност, толеранција, емпатија
тетку. Изабрали смо путовање аутом Кнежевски дворац, који је данас главна и отвореност за нова искуства.
које јесте дуго и напорно, али ми је зграда универзитеа у Бону. Као
пружило задовољство да пролазим кроз контраст старим историјским Целокупно ово моје путовање не би
различите живописне пределе и упознам грађевинама, издваја се радијски торањ имало ову чар да га у сваком тренутку
многа места и њихову културу. Моје висок 180 метара. Имала сам част да није обележила љубав која спаја мене и
прво одредиште била је Братислава, упознам начин функционисања све чланове моје породице, а она је
главни и највећи град Словачке. Института за неуродегенеративне чиста енергија и када је јака као наша-
Братислава је један необичан град, спој болести, радног места моје тетке и да километри нису препрека.
старог и новог и мешавина је разних видим њихове модерно опремљене
култура с обзиром на то да се налази лабораторије. Осим богате културне и Прво место Миа Ст анковић VIII разред,
близу Аустрије и Мађарске. Имала сам научне баштине, Бон има предивну ОШ „Вук Караџић“ Неготин
задовољство да прошетам старим делом ботаничку башту и излетишта. Сваки
града који ме је освојио занимљивом

Лепо путовање или ће бити скроз другачије. Све те друго мислили. Наставила сам шетњу и
мисли су ми пролазиле кроз главу, али стигла до трга, пуно људи са фото
Пут је веома дуг и напоран, али сам се тек када смо стигли видела сам ту апаратима су гледали да ухвате прилику
задивила светом који сам посматрала лепоту и културу. Могу да кажем да сам и сликају се испред цркве. Трг је био
са прозора. Било је интересантно одуђевљена да је све предивно и изгледа пун голубова, који су кљуцали мрвице,
видети сву ту разноликост која се као у сну. Али није био сан, била је које им људи бацају.
смењивала. Било је разних призора, стварност. Прво што сам запазила је Много музичара који свој таленат
који су мамили мој поглед. Прелазио било то што је све веома чисто, и све је показују пред доста људи покушавајући
је преко поља сунцокрета које је на свом месту. Има пуно људи, сво то да зараде неку пару. Иза себе сам
изгледало као жута мрља. шаренило и бука све ми је одвлачило оставила једно лепо пуновање и један
Путујући размишљала сам како пажњу са свих страна има старих зграда савршен град – Беч.
изгледа тај град. Да ли као на сликама које својом културом и обликом маме да Треће место Невена Микуловић 8.разред
се одмах запазе па макар на нешто на
Моје незаборавно путовање „Бранислав Нушић“Уровица

Путовања су увек занимљива, упознајеш нове пределе, нова места. Остају у сећању за сва времена. Моје незаборавно путовање
је било када сам у другом разреду била на екскурзији.

Био је мај, леп, сунчан дан. Са друговима, другарицама и учитељицом, кренули смо аутобусом. Прво место које смо обишли био
је манастир Буково. Ушчи смо у манастир и тамо нас је сачекао свештеник. Причао нам је о постанку манастира. Након тога смо
сви отишли да купујемо иконице, бројанице, огрлице... После обиласска манастира, отишли смо у неготински музеј. Тамо нас је
водич музеја упознао са разним предметима, оруђима, оружјем и осталим експонатима који су сведоци прошлости нашег краја.
Веома сам била усхићена када сам испред стакла стајала и посматрала те величанствене експонате. Након тога смо отишли на
хидроелектрану „Ђердап“ код Кладова. Тамо смо видели турбине које производе струју, преводницу где прелазе бродови. Све
ми је то било невероватно. Учитељица нам је причала одакле добијамо струју, а сад кад сам све то видела много ми је јасније
како настаје струја. Кад смо завршили обилазак хидроелектране, кренули смо пут археолошког налазишта „Лепенски вир“.
Тамо смо одгледали филм о Лепенском виру. На крају нашег излета, посетили смо Рајкову пећину. Била сам очарана
леденицама које су украшавале пећину, питала сам се како то природа може да створи.Враћајући се кући, размишљала сам о
свему што сам видела. Осећала сам се усхићено, била сам срећна.

Нестрпљиво очекујем ново путовање! Прво место Илић Ивана 3.разред ОШ“Хајдук
Вељко“ Штубик

Другарство у мом срцу Песма о баки Не желим да одрастем

Када видим друга, мене срце греје, Ја сам дете од главе до пете,
Када видим другарицу, мени се
срце смеје. Тако кажу мамине другарице-тете.
Ја другарство у срцу носим и тиме
се поносим. Моја бака воли цео свет Ја сам дете од главе до пете,
Када видим моје друштво ја сам И у њеном стану је слаб интернет, Волим фудбал, бициклу и лопту,
срећна Има косу као црвени цвет и Идем у школу, учим, читам књиге
и радосна а када се растајемо, ја сам Као бака би добила одличан пет. И срећан сам што немам бриге.
тужна и жалосна. Не, не желим да одрастем, желим
Играмо се и дружимо и лепо се Она се зове Владимирка увек бити мали.
слажемо. А зовем је Мика Брига ме за мамине тете и татине
Другарстов у срцу свако треба да другове
има.
Играмо се и дружимо и никад се не И гласна је, није тиха! што се са мном шале.
љутимо.
Она је тако добра Не, не желим да одрастем, желим
Друго место Николина Панчић IV-2 И у опште није злобна. увек бити мали!
Моја бака, Да ли се ви сећате када сте последњи
Прави пуно добрих пут пали?
батака.
Зато је добра бака Похвала Ненад Гогошевић IV разред
ОШ“Стеван Мокрањац“ Кобишница

Али има још сто разлога јака!

То је моја бака!

Похвала Елена Селенић ОШ“Вук
Караџић“ IV-2 Неготин

У вилином граду

Већ сто година горе на небу постоји диван град. Није тај град ни на небу ни у свемиру, већа на
пуфнастим облацима.

На том граду постоје троја врата, једна су од злата, једна од бисера, а једна од скерлета. У том
граду живи вила са ћерком и сином, сунцем у месецом и звездама. На вратима од злата вила жени свога
сина. На бисерним вратима вила удава своју кћер. На вратима од скерлета седи вила и гледа срећу своје
деце. Срећна је јер је направила својој деци велику свадбу у родном граду. Били су позвани Месец и
Сунце, два девера млада, и остале звезде које су дошле из далеког свемира. Због ових важних гостију и
њен град је постао познат у целој васељени. Сви гости су били одушевљени лепотом града и хвалили
су га на сва уста. Највише су били одушевљени тиме да град лебди као и све у њему и око њега и да све
функционише како треба. На граду постоје куле на чијим врховима лепршају заставице. На кулама су
велики часовници који звоне. Сваког јутра у одређено време звоне часовници на кулама, становници устају, перу зубе,
умивају се, облаче, чешљају се и иду на посао. У овом граду сви имају посла, осим виле, она све надгледа. У граду постоје
пекаре које пеку одличан хлеб и здраве погачице, тако укусне погачице нико никада није пробао на земљи. У посластичари
се праве изврсне торте, те торте хвале сви у граду, али вила највише воли питу од јабука која је њено омиљено јело.
Радници из перионице се брину да све у граду буде чисто, користе само природна средства за прање са мирисом руже.
Баштовани раде у баштама и производе здраву храну за све житеље града. Баштован, Северац, се труди да сви травњаци
буду покошени и да паркови изгледају божанствено...

О свему овоме сам чула баш од њега, Северца, шапутао ми је причу о Вилином граду док сам дремала у башти у
бакиној љуљашци.

Похвала Ксенија Филчић, пети разред, ОШ „Јован Јовановић Змај“ Јабуковац









Предрасуде нас свуда прате

Неко говори језиком предрасуда који се заснива на устаљеном ставу и на недоказаним тврдњама. Људи стварају
мишљења о другима на основу предрасуда и често тога нису свесни. Сигурно се сваком више пута десило да је на основу
нечијег изгледа створио представу о особи коју први пут види. Проценио
је на основу облачења, црта лица, болести и презимена.

Међутим, када је боље упознао схватио је да греши. Деца, иако
скромнија, могу имати широко срце и бити бољи другари од богатијих.
Онима са здравственим броблемима треба прићи и помоћи. Биће нам
захвални на пажњи и пружити још више љубави. Раса, вера, нечије
презиме не би требало бити препрека пријатељству. Свачије опредељење
треба поштовати јер смо сви различити. Заборављамо да предрасуда
некад може представљати двосмерну улицу. Ако иамо предрасуде о некој
особи морамо очекивати да и та особа неће бити одушевљена тиме. Она
ће, такође, имати предрасуду према нама. Тако се шири круг неистина
према неком и руши другарство. Жалосно је што у данашње напредно
доба, интернета и информација свих могућих врста још увек живимо у
незнању бојећи се једни других и стрепећи да би дружење са одређеним
особама угрозило наш живот. Оптерећујемо се небитним стварима уместо да живимо опуштено и радосно у љубави и
пријатељству без чега нема доброг, лепог и разноликог живота.

Треба упознати сваког човека и прићи му пријатељски и са осмехом на лицу, ослобођени предрасуда. Схватићемо
да сви имају исти осмех, радост и једноставнос, и свако нам од њих може бити пријатељ..

Похвала Амела Исљами
II-2, ОШ Вера Радосављевић, Неготин

Моје занимљиво путовање

Једног јесењег јутра нисам имала идеју шта ћу да радим. Видела сам на телевизији емисију о путовању. Рекла
сам мами, тати и брату моју идеју и договорили смо се да путујемо негде, али близу, због обавеза. Ја сам имала на уму
да још никада нисмо ишли у Румунију па би могли овом приликом. Сви су се сложили и кренули
смо.

На путу смо се дивили лепотама природе и веидели смо различите домаће и дивље
животиње. Када смо ушли у град, сви су били одушевљени због његових прелепих кућица. Кућице
су биле разних боја, мале, шарене а неке су имале мозаик и шарене кровове. Свака је била посебна
на свој начин. Улице су биле чисте, а весели и културни људи су били а све стране. Обишли смо
разне продавнице са разном робом. Мени се највише свидела једна мала жута продавница са
сувенирима Румуније и још неким стварима. Обишли смо Историјски музеј Румуније. У том музеју

су стално пуштали дивну химну Румуније, а имала је прелепу мелодију.
Назив химне у преводу значи „пробудите се Румуни“. Имају разне старе споменике које чувају и
поносе се њима. Поред или испред кућица имају посађено дрвеће, али сада је опало лишће и све
је шарено. Деца се радују том лишћу јер га бацају увис па га после скупљају. Тамо ће ти људи
радо помоћи.
Увече смо отишли код код наших пријатеља који су нас чекали са сармама и качамком и разним
румунским специјалитетима, па је трпеза била пуна. Договорили смо се да преспавамо код њих.
Ујутру је засјало радосно сунце. Доручковали смо и ослушкивали песму птичица. Спремили смо
се сви и пошли у град Јаш. На путу до Јаша смо видели замак Бран, познатији као Дракулин
замак због мита о Владу Цепешу III. Одлучили смо да га посетимо. Отворен је за туристе. Унутра
је било све старинско, од дрвета и коже. Било нам је лепо јер поприлично знамо румунски.
Поподне смо стигли у град Јаш. Мало смо прошетали па смо отишли у манастир Свете Петке.
Света Петка је наша крсна слава па смо искористили прилику да обиђемо манастир. После
молитве и обиласка манастира, свако је купио бочицу миришљавог уља и иконицу или
бројаницу. Кренули смо ка бањи Херкулеса. Вратили смо се уморни код пријатеља и отишли смо
у кухињу где смо правили колаче. Били су то шарени округли колачи. Најбоље је бил ото што је
свако могао по избору да украси свој колач. После су старији отишли да гледају утакмицу, а ми млађи смо се играли.
Ујутру смо се мама, тата, брат и ја спаковали, поздравили са пријатељима и кренули за Уровицу.
Кад смо стигли кући, све доживљаје сам написала на папир, а те доживљаје и данас памтим.

Похвала Теодора Кост андиновић, 6. разред

Из пера наших ученика....

Мука са бројевима

Једног школског понедељка, Марио је учио на часу српског језика са својим другарима
бројеве. Када су завршили нову лекцију, почели су да вежбају бројеве. Наставница је ученицима

написала неке бројеве и они су имали задатак да их сврстају на
поделе. Задатак је гласио: сврстај следеће бројеве у поделе које
смо учили. Написао је поделе: 1) главни бројеви – основни,
збирни, 2) редни бројеви, 3) бројна именица. Мариу се то
чинило тешко, не је знао поделу, али није знао бројеве да
разврста. Бројеве је разврстао: главни бројеви – осморици,
двоје, једном, редни бројеви – другог, седам, бројна именица –
шестог, десетог, четвртог. У његовој машти, бројеви су почели да се свађају. Сви бројеви
су почели да га ударају по глави. Бројеви су се вукли по подлеама, знали су да нису у
одговарајућем друштву. Марио се замислио, а наставница га је дозивала. Замишљао је
бројеве у свечаним оделима како шетају један иза другог. Мисли му се избистрише када
је наставница пришла и затражила његов одговор на постављено питање. Он рече да није сигуран да ли је добро урадио јер
је све време рзмишљао о подели бројева.
Наставница је рекла тачан одговор, а он се мало осрамотио. Рекла му је да не брине јер че они броејве још доста
времена вежбати. Прочитао је одговор гласно и јасно и бројеви су сами отишли један по један у њихове поделе: двоје,
троје, петоро, седам, шест, шестог, десетог, четвртог, осморици....

Теодора Костандиновић, 6. разред

Пут у Норвешку

У Норвешкој, прелепој земљи на северу је стварно невероватно.

Неки кажу да Норвешка значи „северни пут“. Тамо људи уопште не маре за
хладноћу. У тој земљи постоји хиљаду прича о фјордовима, викинзима и вилама.
Осло је главни град ове прелепе државе, а занимљивост је да се тамо чита највише
новина. Лети и у поноћ сунце јасно сија. Њима је главна храна риба. Посластице и
слаткиши се једу само суботом. Тамо је толико хладно да има и поларне светлости и
поларних медведа.

Анђела Радуловић 6. разред

Дружење на „Нушићевим данима“

Коначно крећемо на дуго очекивани пут за Сокобању. Требало је да пођемо у седам сати, али сам се успавала и
кренули смо у пола осам.

Док смо путовали, било је занимљиво и заиста, заиста смешно. Толико смо били узбуђени да смо почели да машемо
људима који су возили камионе. Када смо стигли у Сокобању, један човек нас је усмерио према нашем хотелу. Мислили

смо да водич али се испоставило да је он власник апартмана. Када смо се сместили,
били смо пресрећни, поготову ја јер сам могла да будем у соби са својим
другарицама.

После неког времена смо кренули дасе
спремимо за представу и обучемо костиме.
Ја сам била швајцарска девојка која је са
собом носила малу играчку и швајцарски
сир. Носила сам моју Пекицу. Отишли смо
у хотел Моравица где смо глумили и
гледали другу децу како глуме. Тамо смо
упознали и унука Бранислава Нушића.
Било је заиста дивно.

После смо, око пет сати, отишли у апартман где смо се брзо спремили за
ручак јер смо били много гладни. Увече смо отишли на представу. Била је заиста смешна. Сутрадан смо шетали и након
тога кренули кући.

Било је јако лепо и занимљиво.

Анђела Радуловић 6. разред

Ihr habt ein paar freie Tage und wollt diese für einen Urlaub in Deutschland nutzen?

Wie wäre es denn mit einem Ausflug in eine der schönsten Städte Deutschlands?

Neben den bekannten Großstädten Berlin, Hamburg oder München sind es aber auch die kleineren Städte, die
eine Reise wert sind. Sehenswerte Städte Deutschlands sind auch die alte Hansestadt Lübeck im hohen
Norden, die Bierstadt Bamberg, die mit ihrer schönen Altstadt verzaubert oder Görlitz ganz im Osten der
Republik, welches immer wieder als Kulisse für Hollywoodfilme dient.

Wir haben euch eine Liste der schönsten Städte Deutschlands zusammengestellt.

1. München

Die bayrische Landeshauptstadt kennen die meisten wegen des weltberühmten
Oktoberfestes. Die Millionenstadt hat aber auch im Rest des Jahres vieles zu bieten. Der
Englische Garten, die Münchener Frauenkirche und der unverwechselbare Lebensstil der
Münchener sorgen dafür, dass die Stadt zu den schönsten Städten Deutschlands zählt.

Dank seiner Lage ist München auch für Wintersportler eine tolle Destination.

Highlights:

 Ein Spaziergang durch den Englischen Garten

 Ein Besuch im Münchener Hofbräuhaus

Ein Abstecher in die BMW Welt
2. Lüneburg

Die Kleinstadt in Niedersachsen darf in der Liste der schönsten Städte Deutschlands nicht fehlen. Sie verzaubert ihre Besucher mit einer
tollen Altstadt, dem Kloster Lüne und vielen imposanten Kirchen. An jeder Ecke der Hansestadt spürt ihr die ehrwürdige Geschichte der
Stadt.

Dank dem Handel mit Salz wird Lüneburg im Mittelalter zu einer reichen Stadt mit einem starken Bürgertum und ist eines der ersten
Mitglieder der Hanse.

Highlights:

 Spaziergang durch den historischen Stadtkern

 Ein Besuch im Deutschen Salzmuseum

Ein Tagesausflug in den angrenzenden Naturpark Lüneburger
Heide und das Heide Park Resort

3. Hamburg

In der Auflistung der schönsten Städte Deutschlands darf die „Perle“ Hamburg natürlich
nicht fehlen. Neben den bekannten Sehenswürdigkeiten, wie dem beeindruckenden
Hafen oder der einzigartigen Reeperbahn, locken noch viele andere Attraktionen. Dazu
gehören die historische Speicherstadt oder ein ausgiebiger Shoppingtag in der Innenstadt.

Wer Musicals liebt, der wird in dieser Stadt das richtige finden. In den letzten Jahren
konnte sich die Hansestadt einen internationalen Ruf als Musicalstadt erarbeiten.

Auch als Naturfreunde werdet ihr euch in Hamburg wohlfühlen. So lohnt sich auch ein
Besuch in Hagenbecks Tierpark oder der Parkanlage Planten un Blomen.

Highlights:

 Ein Besuch in der Speicherstadt und im Miniaturwunderland

 Mit dem Rad durch das Alstertal

 Ein Ausflug in den Stadtteil Blankenese

I want to travel

(children’s song)
I want to travel
I want to travel
I want to travel
In car, plane, train or bicycle
I like to be on the move
Going from here to there
Beautiful landscapes and places
I want to go to visit,
that is why I want to travel
I want to travel
I want to travel
In car, plane, train or bicycle.
I have fun when I travel
Where to go will be OK
Beautiful landscapes and places I want to
go to visit ,
that is why
I want to travel

Похвала Мануела Новаковић . Похвала Анаст асија Васиљевић 6.разред
Похвала Теодора Милошевић 8.разред ОШ“Вук Карџић“ Неготин
ОШ“Вера Радосављевић“ Неготин

Похвала Иконија Трикановић
7.разред ОШ“Павле Илић
Вељко“ Душановац
Похвала Ненад Гогошевић
6.разред ОШ“Стеван Мокрањац“
Кобишница

Златна четкица Јована Лекић 7.разред
ОШ“Хајдук Вељко“ Штубик

Сребрна четкица Немања Пет ровић
7.разред ОШ“Вера Радосављевић“
Неготин

Бронзана четкица Маја Паовић 7.разред
ОШ“Момчило Рајковић“ Рајац

Сребрна четкица Манујел Младеновић
ОШ“Јован Јовановић Змај“ Јабуковац

Редакција школског листа:
Директор школе
Ученички парламент
Наставнице: Драгана Димитријевић, Данијела
Антић, Милена Давидовић, Марија Васиљевић
Псиголог пколе