PROCES (NE)VIDLJIVOG

PROCES (NE)VIDLJIVOG 2020.

(projekti i izložbe 2007- 2019) 1

2

Галерија „др Винко Перчић”
Galerija „dr. Vinko Perčić”
Galéria dr Vinko Perčić
Gallery „dr. Vinko Perčić”

Maksima Gorkog 22
24000 Subotica
www: galerijapercic.com

1

Небојша Миленковић скупа Интернистичких дана који су се у Суботици
Галерија др Винко Перчић: савременост као гарант одржавали од 1961. до 1974. године. Своју успешну
институционалне виталности и релевантности докторску каријеру у целости је одрадио у суботичкој
болници, где је почетком осамдесетих и пензионисан.
О Перчићу, лекару и колекционару Умро је у Суботици 24. новембра 1989 године.. 1
Поред тога што на убедљив начин сведочи о једном Научним и организационим радом, али и непосредном
времену и његовим вредностима, уметнички и животни лекарском праксом, доктор Перчић свом граду обезбеђује
случај чувеног суботичког лекара и колекционара др Винка примат у области гастроентрологије на простору
Перчића сугестивна је и на више разина индикативна читаве СФРЈ. У додир с уметношћу, која, по сопственом
прича и о нама самима. За улазак у тему, сасвим укратко, признању, до смрти остаје његова највећа страст и
подсетићу на кључне биографске детаље: љубав, непосредније долази током студија у Грацу — али
и бројним стручним усавршавањима, односно боравцима
Др. Винко Перчић рођен је у Хрватском Мајуру 20. у уметничким метрополама попут Париза, Лондона (где
фебруара, 1911. године. Школовао се у Суботици, Перчић ради као званични лекар нашег дипломатског
затим је студирао у Грацу и Паризу. Стекавши титулу представништва), Њујорка и Вашингтона током којих,
доктора медицинских наука, након приправничког посетама великим музејима, школује властити уметнички
стажа 1938. године започиње с радом у суботичкој укус. Поред рада у суботичкој болници, као један од
болници на одсеку за интерне болести. Након Другог водећих европских гастроентролога, Перчић покреће и
светског рата, 1947. године именован је водитељем приватну праксу2, а будући да се није женио нити имао
тог одсека. Усавршавао се у Лондону и Вашингтону у деце зарађени новац улаже у куповину уметнина — како
подручјима гастроентерологије и ендоскопије. од самих уметника, разменама али и посетама аукцијским
Након повратка у Суботицу 1959. године наставља кућама попут Сотбија и Кристија. До контакта са завичајним
своју докторску каријеру. Значајно се афирмисао као
научник и истраживач, унапређујући подручје гасто- 1 Биографија доктора Перчића преузета са: http://www.zbirkapercic.info/O_dr_Vin-
ентерологије иницирањем оснивања међународног ku_Percicu.aspx, приступљено: 31. октобра 2020.
2 Поред породичног богатства, међу“тајнама”његовог за оно време велике имовине
помиње се и пеницилин - тада чудотворни лек против туберкулозе, неизлечиве
болести до појаве пеницилина, који су себи могли да приуште само најбогатији.

2

сликарима долази захваљујући Перчићевом познанству 22 у Суботици, коју Перчић иницијално купује за лекарску
са колегом, такође лекаром Ференцом Кинком3, с којим ординацију а потом намењује за смештај колекције, коју
посећује многе колоније (између осталих и завичајно завештањем намерава да дарује властитом граду — уз
значајне у Бачкој Тополи, Ечкој или Сенти). Радозналог, услов да до смрти буде окружен својим уметнинама:
откривалачког духа, Перчић колекционира дела многих
великих европских уметника (углавном цртеже и графике) Моји покушаји трајали су готово десет година...
попут Албрехта Дирера, Рембранта ван Ријна, Франциска Шетали су ме годинама од једне до друге бирократске
Гоје, Пола Сезана, Пабла Пикаса, Едуара Монеа, Анри Матиса, институције, написао сам велики број дописа
Пола Гогена, Хуана Мироа, Марка Шагала, Фернана Лежеа, различитим заводима, секретаријатима и
Оскара Кокошке, Виктора Вазарелија и многих других. комисијама. Ретко се ко удостојио да ми и одговори.
У колекцији му се налазе и слике и скулптуре значајних Кад сам долазио лично, обећавали су куле и градове…
југословенских уметника попут Ивана Табаковића, Влаха али никад ништа.4
Буковца, Ивана Мештровића, Петра Лубарде, Јована Након пропалих преговора и са Галеријом Матице Српске
Бијелића, Марка Челебоновића, Мила Милуновића, у Новом Саду, бројнији део своје колекције, који чине
Крсте Хегедушића, Игњата Јоба, Ивана Генералића, Паје дела иностраних и југословенских уметника, 1989. године
Јовановића, Уроша Предића... За живота доктор Перчић Перчић донира граду Загребу. Колекција се данас чува у
био је чест и захвалан модел многим уметницима — у Галерији „Кловићеви двори”5. Ова вест у самој Суботици
Галерији др Винко Перчић у Суботици чува се 9 његових изазвала је не мали шок, почињу и бројне медијске
портрета, док се у Збирци Перчић у загребачкој Галерији прозивке на рачун градских званичника6, но исте године
Кловићеви двори налази 168 Перчићевих портрета које, доктор Перчић умире. Упркос неразумевању оних који у
између осталог, потписују Милан Коњовић, Божидар Јакац, то време воде град, властиту љубав према граду доктор
Пал Петрик, Јосип Генералић, Арпад Г. Балаж, Иштван Сајко Перчић ипак исказује опоруком којом други део колекције
и други. Након једне поплаве у кући у улици Максима Горког — сачињен већином од интимистичких и радова завичајних
сликара, бројних предмета примењене уметности, али и
3 Доктор Ференц Кинка заслужан је и за откриће дела славног мађарског графичара
Лајоша Салаија (Szalay Lajos, 1900 - 1995), такође Суботичана пореклом - великог 4 Интервју са доктором Винком Перчићем, Старт, Загреб, (датум непознат) 1989.
путника и уметничког истраживача, који је оставио значајан траг како у мађарској 5 Видети: http://www.zbirkapercic.info/Default.aspx, приступљено: 6.новембра 2020.
тако и аргентинској уметности. Као анегдота, постоји изрека Пабла Пикаса о 6 А. Исаков, Још једном о легатима: Тишина се спушта на град, Суботичке новине,
томе како „у 20. веку постоје два добра графичара: Први је Салаи Лајош а други 23. јун 1989.
сам ја.“ видети:: https://gradsubotica.co.rs/dedovina-velikog-umetnika-na-prozivci/,
приступљено: 2.новембра 2020.

3

своју радну собу — оставља управо Суботици. Тренутак (Нови) живот колекције Перчић
у ком Суботица коначно исправља огрешење учињено Тудеј, центрс енд перифериес мор ор лес плеј ин д сејм лиг
према свом славном суграђанину долази 27. јуна 2006, када
Општина Суботица доноси одлуку о оснивању самосталне Карине Вонна9
музејско-галеријске установе Галерија „др Винко Перчић”7 Руководећи се начелима и откривалачким духом самог
чије се седиште и данас налази у необарокној кући у улици Перчића — његовом толеранцијом, отвореношћу,
Максима Горког 22, коју је колекционар завештао граду у колекционарском и личном радозналошћу те спремношћу
ком је живео8. То су, дакле, чињенице, и ма колико за нашу на ризик, где и сама уметност постаје облик, то јест форма
средину биле непријатне — са њима се ваља суочити. мишљења и живљења — Галерија „др Винко Перчић” свој
Ако не као наук за будућност — пошто су мецене попут нови живот суштински започиње 2007, када на место
Перчића у времену у ком живимо сразмерно ретке, да не директора и кустоса ове институције бива именован
кажем баш сасвим изумрле — онда свакако као историјски визуелни уметник и перформер Спартак Дулић. Бавећи се
залог и сведочанство о нашој непосредној уметничкој вечито актуелном дилемом везаном за то како удахнути
прошлости. нови живот већ заокруженим и дефинисаним музејским
збиркама, уместо наизглед лагодније, једноставније
7 До тог тренутка дела и предмети из колекције Перчић уживају музеолошку и сваког ризика лишене позиције чувара баштине —
заштиту суботичког Градског музеја где, под именом Завичајна галерија „др Винко као управитељ, Дулић у старту изабира ризичнији, по
Перчић“, функционишу као депанданс. институцију неупоредиво кориснији, активнији приступ,
8 Галеријски простор је испуњен експонатима са намјером да изрази интерес којим музеј/галерија није тек пуки сакупљач већ и место
колекционара , укаже на круг умјетника са којима је комуницирао и које је директно на ком се продукују и производе нова зна(че)ња. Свестан
познавао. Избор од шездесет седам имена и 130 остварења из легата Галерије чине дилема везаних за то да ли савремена уметност заиста
слике и уметници из раздобља до 1914 (Стипан Копиловић, Јелена Човић, Бела може да укине границу између уметности и живота, како
Фаркаш, Ангела Мачковић, Шандор Олах). Период између 1914-1945 обухвата имена тврди немачки историчар уметности Ханс Белтинг, или
(Арпад Г. Балаж, Андраш Ханђе, Ласло Силађи, Јене Ленкеи, Геза Ходи, Иштван Нађ). пак треба да се “усели” у међупростор, односно расцеп
Значајна су још имена тридесетих година, Курса ликовног цртања: Имре Винклер, који постоји између њих, по америчком сликару Роберту
Густав Матковић, Фараго Ендре, Алмаши Габор, Иван Тиквицки, Марко Вуковић).
Неколико имена подсећа на дружења са познатими уметницима Оскаром Немоном 9 К. Вонна. Ориџин енд ориџиналити, ин: Он Критицизм - Битвиин арт енд паблик ин
у Лондону, Нестом Орчићем у Загребу, Петром Лубардом и Златком Прицом. Еуропе, Аполлониа- Еуропиен арт ексчејнџ, Стразбург, 2005, п. 16
преузето са:http://www.galerijapercic.com/, приступљено: 3.новембра 2020.

4

Раушенбергу — уз послове музеолошке обраде и (о) активно партиципира, сазнаје, разуме… Парафразирам ли
чувања легата доктора Перчића, своју нимало занемариву уметнички стејтмент најславнијег уметника ког је Суботица
енергију, обавештеност и ентузијазам Дулић улаже у икад имала, мислим, свакако, на Славка Матковића —
настојање да Галерију учини живим интерпретативно- поменуту ситуацију могао бих описати артистичком
представљачким, излагачким, дискусионим и едукативним изјавом: Ја не гледам уметност, ја разумем!
центром. Тражећи баланс између очувања баштине са Кроз седамдесетак до сада одржаних програмских
једне, односно презентације савремених кретања са, активности (изложби, предавања, промоција и других
условно речено, друге стране — не занемарујући контекст говорних и аудио-визуелних програма), Галерије „др
институционалног деловања, како интернационалног Винко Перчић” пратимо најмање четири паралелна тока
тако и оног локалног, зашто не и локал-патриотског који су ову институцију позиционирали међу најагилније
— програмске активности Галерије „др Винко Перчић” регионалне уметничке платформе. Поменута четири,
усмерене су ка снажењу укуса и осећаја обавештености разграната и промишљена тематска круга могу се, условно
суботичке средине. Сходно чувеном бојсовском начелу, у речено, описати као:
коначном исходу ове комплексне културне и уметничке 1. Иновирано и континуирано излагање дела из Сталне
игре, сам град постаје уметничко дело — итекако поставке Перчићеве збирке изложбама попут Стипан
видљиво на регионалној арт мапи, где с осећајем личне Копиловић: 130 година од рођења сликара (2007), Иван
почаствованости радо гостују и излажу познати и признати Тиквицки Пудар, Пејзажи (2007), Бела Дуранци: Сликарство
визуелни уметници с простора читаве некадашње државе између два рата (2010), Колекционарска попудбина Винка
у којој је Перчић као колекционар деловао. Отуда процес Перчића (2011), Збирка др Винко Перчић: Избор из легата
(само)разумевања институције бива пропорционалан Галерије (2018) те самом Сталном поставком.
реалним учинцима њене друштвености, засноване на 2. Изложбе и догађаји који презентују суботичку
продукцији и производњи јавног знања. уметничку сцену (с акцентом на млађе уметнице
Уметничка галерија, дакле, постаје инструмент културе и уметнике) с указивањем на њене регионалне и
— простор где се размењују информације, води дијалог, међународне узлете: Сузана Вуксановић: СУБкОнТинентал
продукују значења... Чином посете Галерији, и сам КАб (2007), Ксенија Ковачевић и Ратка Лугумерски: Ноћ
гледалац више није пасивни конзумент — већ неко ко

5

Музеја — Анегдоте Амореусе (2008), Сава Халугин: Ноћ Клиника (2008), љубљанска Капелица (2009), београдских
Музеја — Адумбрације (2011), Балинт Сомбатхи: Били независне уметничке асоцијације Ремонт (2009) те
смо хероји- Хoусoк волтунк 1971 – 2014. у сарадњи са платформе за савремену уметност Киоск (2014), ликовне
Модерном галеријом“Ликовни сусрет”(изложба награђена удруге Кроарт и Крупарт (2017), загребачког омладински
Политикином наградом “Владислав Рибникар” за најболју часопис Полет (2018), и др.
изложбу у Србији током 2014) или Маја Ракочевић Питања на одговоре — уместо закључка који, заправо,
Цвијанов: Аутентик (2015). не постоји
3. Самосталне изложбе већ етаблираних уметника с Наведене изложбе (као и неспоменуте), историјско-
простора читаве бивше Југославије, (али и шире) попут уметнички релевантне и културно-продукцијски озбиљне,
Зорана Тодоровића (2009), Владимира Николића (2010), одржане под организационим патронатом Галерије „др
Милице Томић (2010), Славена Тоља и Сандра Ђукића Винко Перчић” суочавају нас с упитаношћу: јеси ли велике
(2010), Зорана Насковског (2010), Кристиана Кожула (2011), уметничке утопије, сличне оним авангардистичким, данас
Власте Делимар и Милана Божића (2011), Уроша Ђурића уопште могуће, те могу ли се као носиоци утопијских
(2013), Илије Шошкића (2015), Горана Трбуљака (2016) потенцијала идентификовати домаће музејско-галеријске
или Жељка Кипкеа (2016). Овој групацији условно се могу институције? Јесу ли и у којој мери ови програми
придодати и изложбе Салвадор Дали, Бескрајни минут резултирали истинским оснаживањем институционалног
(2011) те Енди Ворхол: 15 минута славе (2012). статуса и појачаном видљивошћу саме Галерије, има ли
4. Програми који, уз несумњиву уметничку вредност, се у виду да је на почетку наше приче она бројала три а
поседују наглашен документаристички и едукативни данас се свела на само једног запосленог — односно само
карактер попут Собе с погледом (2009), Желимир Жилник: директора, који уједно постаје и властити послодавац?!
Између Путина и Обаме (2009), Хомејџ сликарству (2013), Поставимо ли се као да је у питању перформативна игра,
Љубав према субверзији (2013), Друго лице демократије односно институционални експеримент, ова ситуација
(2014), Простори меморије (2018), Тело као медиј (2018) можда би се могла сматрати чак и подстицајном — но
те Цртачевог уговора Бранислава Бранкова (2019)… Ту несметано, такозвано системско функционисање, ипак
су и представљања сродних уметничких платформи захтева чвршће и поузданије друштвене гаранције. Ако
с простора читаве СФРЈ, као што су новосадска Арт претпостављени систем не постоји, није ли и читаво

6

наше културно постојање засновано на стварању у уметничког догађаја и назад — Галерија„др Винко Перчић”
основи лажне слике — и је ли у питању такозвана афиримисала се као несумњиво релевантан простор
корисна, бела лаж, која нам је, очигледно, потребна? константног потврђивања, преиспитивања, губљења
Колико институцијама и уметницима егзистирајућим и поновног стицања, конституисања и конструисања
у Забатки, Сент-Марији, Мариа Терезаполису, Мариа- друштвених, културних и уметничких идентитета.
Терезиенстадау, Соботки или садашњој Суботици — Савременост, дакле, постаје савезник традиционалном,
делујућих унутар њених комплексних вишенационалних, а вечито кружење уметничких енергија једини поуздани
вишејезичких, религијских па и цивилизацијских (под) гарант очувања трајности, (не)стабилности и њене
система — чињеница да се Нова уметност у Србији институционалне виталности и релевантности.
иницијално рађала и одвијала управо у овом граду10
данас представља било какву суштинску предност, или
овај податак можемо посматрати као историјски баласт У Новом Саду, октобра/новембра 2020. године
недосегнуте боље (уметничке) прошлости? Подразумева
ли култура памћења истовремено и катастрофу заборава?
Питања се, наравно, могу низати и умножавати унедоглед
— и готово свако од њих могло би се сматрати реторичким.
Но, не губећи из вида свест како у уметности данашњице
стабилне и заувек заузете и мапиране те(рит)орије и иначе
нису могуће, те да и на глобалном плану све дефиниције
које претендују на одражавање коначних истина и судова
бивају превазиђене већ тренутком њихових изрицања —
симултаним кретањем од статичне до покретне слике или

10 Мисли се, наравно, на догађај од 27. августа 1969. године када са групом идејних,
уметничких истомишљеника, уметник, песник и библиотекар Славко Матковић у
суботичкој посластичарници Триглав оснива неоавангардну Групу Bosch+Bosch,
као прву групу нових уметничких пракси у Србији. Иницијално делујућа као
ликовна секција при Трибини младих у Суботици, група Bosch+Bosch парадигма је
бројних лутања али и упорне, бескомпромисне борбе за нову и другачију уметност,
карактеристичне за глобалну уметничку сцену тог времена.

7

Nebojša Milenković Znanstvenim i organizacijskim radom, ali i neposrednom
Galerija dr. Vinko Perčić: suvremenost kao jamac liječničkom praksom, doktor Perčić svojemu gradu osigurava
institucijske vitalnosti i relevantnosti primat na polju gastroenterologije na prostoru čitave SFRJ. U
O Perčiću, liječniku i kolekcionaru dodir s umjetnošću, koja, po vlastitom priznanju, do smrti ostaje
Pored toga što na ubjedljiv način svjedoči o jednom vremenu njegova najveća strast i ljubav, neposrednije dolazi tijekom
i njegovim vrijednostima, umjetnički i životni slučaj čuvenog studija u Grazu — ali i brojnim stručnim usavršavanjima,
subotičkog liječnika i kolekcionara dr. Vinka Perčića, sugestivna odnosno boravcima u umjetničkim metropolama poput
je i na više razina indikativna priča i o nama samima. Za ulazak Pariza, Londona (gdje Perčić radi kao zvanični liječnik našeg
u temu, sasvim ukratko, podsjetit ću na ključne biografske diplomatskog izaslanstva), New Yorka i Washingtona, tijekom
potankosti: kojih, posjetama velikim muzejima, školuje vlastiti umjetnički
ukus. Pored rada u subotičkoj bolnici, kao jedan od vodećih
Dr. Vinko Perčić rođen je u Hrvatskom Majuru 20. veljače, 1911. europskih gastroenterologa, Perčić pokreće i privatnu praksu2,
godine. Školovao se u Subotici, zatim je studirao u Grazu i Parizu. a budući se nije ženio niti imao djece, zarađeni novac ulaže u
Stekavši titulu doktora medicinskih znanosti, nakon pripravničkog kupnju umjetnina — kako od samih umjetnika, razmjenama
staža 1938. godine započinje s radom u subotičkoj bolnici na Odjelu ali i posjetama aukcijskim kućama poput Sotheby i Christie.
za interne bolesti. Nakon Drugog svjetskog rata, 1947. godine Do kontakta sa zavičajnim slikarima dolazi zahvaljujući
imenovan je voditeljem tog odjela. Usavršavao se u Londonu i Perčićevom poznanstvu s kolegom, također liječnikom
Washingtonu u područjima gastroenterologije i endoskopije. Ferencom Kinkom3, s kojim posjećuje mnoge kolonije (među
Nakon povratka u Suboticu 1959. godine nastavlja svoju liječničku inim i zavičajno značajne u Bačkoj Topoli, Ečkoj ili Senti).
karijeru. Značajno se afimirao kao znanstvenik i istraživač, Radoznalog, otkrivalačkog duha, Perčić kolekcionira djela
unapređujući područje gastoenterologije iniciranjem osnutka mnogih velikih europskih umjetnika (uglavnom crteže i
međunarodnog skupa Internističkih dana koji su se u Subotici
održavali od 1961. do 1974. godine. Svoju uspješnu liječničku 1 Životopis doktora Perčića preuzet sa: http://www.zbirkapercic.info/O_dr_Vinku_
karijeru u cijelosti je odradio u subotičkoj bolnici, gdje je početkom Percicu.aspx, pristupljeno: 31. listopada 2020.
osamdesetih i umirovljen. Umro je u Subotici 24. studenog 1989 2 Pored obiteljskog bogatstva, među “tajnama” njegovog, za ono vrijeme pozamašnog
godine..1 imetka spominje se i penicilin - tada čudotvorni lijek protiv tuberkuloze, neizlječive
bolesti do pojave penicilina, koji su sebi mogli priuštiti samo najimućniji.
3 Doktor Ferenc Kinka zaslužan je i za otkriće djela slavnog mađarskog grafičara Lajoša
Salaija (Szalay Lajos, 1900 - 1995), također Subotičanina podrijetlom - velikog putnika i
umjetničkog istraživača, koji je ostavio značajan trag kako u mađarskoj tako i argentinskoj
umjetnosti. Kao anegdota, postoji izreka Pabla Pikasa o tome kako„u 20. stoljeću postoje
dva dobra grafičara: Prvi je Salai Lajoš a drugi sam ja.“ vidjeti: https://gradsubotica.co.rs/
dedovina-velikog-umetnika-na-prozivci/, pristupljeno: 2. studenog 2020.

8

grafike) poput Albrechta Dürera, Rembrandta van Rijna, jugoslavenskih umjetnika, 1989. godine, Perčić donira gradu
Francisca  Goye, Paula Cézannea, Pabla Picassa, Édouarda Zagrebu. Kolekcija se danas čuva u Galeriji „Klovićevi dvori”5.
Maneta, Henri Matissea, Paula Gauguina, Joan Miróa, Ova vijest u samoj Subotici izazvala je ne mali šok, počinju i
Marc Chagalla, Fernard Légera, Oskara Kokoschke, Victora brojne medijske prozivke na račun gradskih zvaničnika6, no
Vasarelya i mnogih drugih. U kolekciji mu se nalaze i slike i iste godine doktor Perčić umire. Usprkos nerazumijevanju
skulpture značajnih jugoslavenskih umjetnika poput Ivana onih koji u to vrijeme vode grad, vlastitu ljubav prema
Tabakovića, Vlaha Bukovca, Ivana Meštrovića, Petra Lubarde, gradu, doktor Perčić ipak iskazuje oporukom kojom drugi
Jovana Bijelića, Marka Čelebonovića, Mila Milunovića, Krste dio kolekcije — sačinjen većinom od intimističkih, i radova
Hegedušića, Ignjata Joba, Ivana Generalića, Paje Jovanovića, zavičajnih slikara, brojnih predmeta primijenjene umjetnosti,
Uroša Predića... Za života, doktor Perčić bio je čest i zahvalan ali i svoju radnu sobu — ostavlja upravo Subotici. Trenutak
model mnogim umjetnicima — u Galeriji dr. Vinko Perčić u u kojem Subotica konačno ispravlja ogrješenje učinjeno
Subotici, čuva se 9 njegovih portreta, dok se u Zbirci Perčić, prema svojemu slavnom sugrađaninu dolazi 27. lipnja 2006.,
u zagrebačkoj Galeriji Klovićevi dvori, nalazi 168 Perčićevih kada Općina Subotica donosi odluku o osnutku samostalne
portreta koje, među inim, potpisuju Milan Konjović, Božidar muzejsko-galerijske ustanove Galerija „dr. Vinko Perčić”7 čije
Jakac, Pal Petrik, Josip Generalić, Arpad G. Balaž, Ištvan Sajko se sjedište i danas nalazi u neobaroknoj kući, u ulici Maksima
i drugi. Nakon jedne poplave u kući, u ulici Maksima Gorkog Gorkog 22, koju je kolekcionar oporukom ostavio gradu
22, u Subotici, koju Perčić inicijalno kupuje za liječničku u kojem je živio8. To su, dakle, činjenice, i ma koliko za našu
ordinaciju, a potom namjenjuje za smještaj kolekcije, koju sredinu bile neugodne — s njima se valja suočiti. Ako ne
oporukom namjerava darovati vlastitom gradu — uz uvjet da
do smrti bude okružen svojim umjetninama: 5 Vidjeti: http://www.zbirkapercic.info/Default.aspx, pristupljeno: 6.studenog 2020.
6 A. Isakov, Još jednom o legatima: Tišina se spušta na grad, Subotičke novine, 23. lipnja
Moji pokušaji trajali su gotovo deset godina... Šetali su me 1989.
godinama od jedne do druge birokratske institucije, napisao 7 Do tog trenutka djela i predmeti iz kolekcije Perčić, uživaju muzeološku zaštitu
sam veliki broj dopisa različitim zavodima, sekretarijatima i subotičkog Gradskog muzeja gdje, pod imenom Zavičajna galerija „dr. Vinko Perčić“,
komisijama. Rijetko se tko udostojio da mi i odgovori. Kad sam funkcioniraju kao depandans.
dolazio osobno, obećavali su kule i gradove… ali nikad ništa.4 8 Galerijski prostor je ispunjen eksponatima s namjerom očitovanja zainteresiranosti
Nakon propalih pregovora i s Galerijom Matice Srpske u Novom kolekcionara, ukazivanja na krug umjetnika s kojima je komunicirao i koje je izravno
Sadu, brojniji dio svoje kolekcije, koji čine djela inozemnih i poznavao. Izbor od šezdeset sedam imena i 130 ostvarenja iz legata Galerije, tvore slike
i umjetnici iz razdoblja do 1914 ( Stipan Kopilović, Jelena Čović, Bela Farkaš, Angela
4 Intervju sa doktorom Vinkom Perčićem, Start, Zagreb, (datum nepoznat) 1989. Mačković, Šandor Olah). Razdoblje između 1914-1945 obuhvaća imena ( Arpad G. Balaž,
Andraš Hanđe, Laslo Silađi, Jene Lenkei, Geza Hodi, Ištvan Nađ). Značajna su još imena
tridesetih godina, Tečaja likovnog crtanja: Imre Vinkler, Gustav Matković, Farago Endre,
Almaši Gabor, Ivan Tikvicki, Marko Vuković). Nekoliko imena podsjeća na druženja s
poznatimi umjetnicima Oskarom Nemonom u Londonu, Nestom Orčićem u Zagrebu,
Petrom Lubardom i Zlatkom Pricom. preuzeto sa: http://www.galerijapercic.com/,
pristupljeno: 3.studenog 2020.

9

kao nauk za budućnost — pošto su mecene poput Perčića zna(če)nja. Svjestan dvojbi vezanih za to može li suvremena
u vremenu u kojem živimo razmjerno rijetke, da ne kažem umjetnost zbilja ukinuti granicu između umjetnosti i života,
baš sasvim izumrle — onda svakako kao povijesni zalog i kako tvrdi njemački povijesničar umjetnosti Hans Belting, ili se
svjedočenje o našoj neposrednoj umjetničkoj prošlosti. pak treba“useliti” u međuprostor, odnosno rascjep koji postoji
među njima, po američkom slikaru Robertu Raušenbergu —
(Novi) život kolekcije Perčić uz poslove muzeološke obrade i (o)čuvanja legata doktora
Today, centres and peripheries more or less play in the same Perčića, svoju nimalo zanemarljivu energiju, informiranost i
league. entuzijazam, Dulić ulaže u nastojanje kako Galeriju učiniti živim
interpretativno-predstavljačkim, izlagačkim, diskusijskim i
Karine Vonna9 obrazovnim centrom. Tražeći ravnotežu između očuvanja
Rukovodeći se načelima i otkrivalačkim duhom samog Perčića baštine s jedne, odnosno prezentacije suvremenih kretanja
— njegovom tolerancijom, otvorenošću, kolekcionarskom i s, uvjetno rečeno, druge strane — ne zanemarujući kontekst
osobnom radoznalošću, te spremnošću na rizik, gdje i sama institucijskog djelovanja, kako internacionalnog tako i onog
umjetnost postaje oblik, to jest način mišljenja i življenja — lokalnog, zašto ne i lokal-patriotskog — programske aktivnosti
Galerija „dr. Vinko Perčić”, svoj novi život istinski započinje Galerije „dr. Vinko Perčić” usmjerene su k snaženju ukusa i
2007., kada na mjesto ravnatelja i kustosa ove institucije osjećaja informiranosti subotičke sredine. Shodno čuvenom
biva imenovan vizualni umjetnik i performer, Spartak Dulić. bojsovskom načelu, u konačnom ishodu ove kompleksne
Baveći se vječito aktualnom dvojbom u svezi toga kako kulturne i umjetničke igre, sam grad postaje umjetničko djelo
udahnuti novi život već zaokruženim i definiranim muzejskim — itekako vidljivo na regionalnoj art mapi, gdje s osjećajem
zbirkama, umjesto naizgled lagodnije, jednostavnije i svakog osobne počasti rado gostuju i izlažu poznati i priznati vizualni
rizika lišene pozicije čuvara baštine — kao upravitelj, Dulić u umjetnici s prostora čitave nekadašnje države u kojoj je Perčić
startu odabire rizičniji, po instituciju neusporedivo korisniji, kao kolekcionar djelovao. Otuda proces (samo)razumijevanja
aktivniji pristup, kojim muzej/galerija nije tek puki skupljač institucije biva proporcionalan realnim učincima njezine
već i mjesto na kojemu se produciraju i proizvode nova društvenosti, utemeljene na produkciji i proizvodnji javnog
znanja.
9 K.Vonna, Origin and originality, in: On Criticism – Between art and the public in Europe, Umjetnička galerija, dakle, postaje instrument kulture
Apollonia – European art exchanges, Strasbourg, 2005, p.16 — prostor gdje se razmjenjuju informacije, vodi dijalog,

10

produciraju značenja... Činom posjete Galeriji, i sam gledatelj (2011), Bálint Szombathy: Bili smo heroji — Hősök voltunk
više nije pasivni konzument — već netko tko aktivno 1971 – 2014. u suradnji s Modernom galerijom “Likovni susret”
participira, saznaje, razumije… Parafraziram li umjetnički (izložba nagrađena Politikinom nagradom “Vladislav Ribnikar”
statement najslavnijeg umjetnika kojega je Subotica ikad za najbolјu izložbu u Srbiji tijekom 2014) ili Maja Rakočević
imala, mislim, svakako, na Slavka Matkovića — spomenutu Cvijanov: Authentic (2015).
situaciju mogao bih opisati artističkom izjavom: Ja ne gledam 3. Samostalne izložbe već etabliranih umjetnika s prostora
umjetnost, ja razumijem! čitave bivše Jugoslavije, (ali i šire) poput Zorana Todorovića
Kroz sedamdesetak do sada održanih programskih aktivnosti (2009), Vladimira Nikolića (2010), Milice Tomić (2010), Slavena
(izložbi, predavanja, promocija i drugih govornih i audio- Tolja i Sandra Đukića (2010), Zorana Naskovskog (2010),
vizualnih programa), Galerije „dr. Vinko Perčić” pratimo Kristiana Kožula (2011), Vlaste Delimar i Milana Božića (2011),
najmanje četiri paralelna tijeka koji su ovu instituciju Uroša Đurića (2013), Ilije Šoškića (2015), Gorana Trbuljaka
pozicionirali među najagilnije regionalne umjetničke (2016) ili Željka Kipkea (2016). Ovoj grupaciji uvjetno se mogu
platforme. Spomenuta četiri, razgranata i promišljena pridodati i izložbe Salvador Dali, Beskrajni minut (2011) te Andy
tematska kruga mogu se, uvjetno rečeno, opisati kao: Warhol: 15 minuta slave (2012).
1. InoviranoikontinuiranoizlaganjedjelaizStalnepostavke 4. Programi koji, uz nesumnjivu umjetničku vrijednost,
Perčićeve zbirke izložbama poput Stipan Kopilović: 130 godina posjeduju naglašen dokumentaristički i obrazovni
od rođenja slikara (2007), Ivan Tikvicki Pudar, Pejzaži (2007), karakter poput Sobe s pogledom (2009), Želimir Žilnik: Između
Bela Duranci: Slikarstvo između dva rata (2010), Kolekcionarska Putina i Obame (2009), Hommage slikarstvu (2013), Ljubav
popudbina Vinka Perčića (2011), Zbirka dr. Vinko Perčić: Izbor iz prema subverziji (2013), Drugo lice demokratije (2014), Prostori
legata Galerije (2018) te samom Stalnom postavkom. memorije (2018), Telo kao medij (2018) te Crtačevog ugovora
2. Izložbe i događaji koji prezentiraju subotičku umjetničku Branislava Brankova (2019)… Tu su i predstavljanja srodnih
scenu (s naglaskom na mlađe umjetnice i umjetnike) s umjetničkih platformi s prostora čitave SFRJ, kao što su
ukazivanjem na njezine regionalne i međunarodne uzlete: novosadska Art Klinika (2008), ljubljanska Kapelica (2009),
Suzana Vuksanović: SUBcOnTinental CAb (2007), Ksenija beogradske nezavisne umjetničke asocijacije Remont (2009)
Kovačević i Ratka Lugumerski: Noć Muzeja — Anecdote te platforme za suvremenu umjetnost Kiosk (2014), likovne
Amoreuse (2008), Sava Halugin: Noć Muzeja — Adumbracije udruge Croart i Krupart (2017), zagrebačkog omladinski
časopis Polet (2018), i dr.

11

Pitanja na odgovore — umjesto zaključka koji, zapravo, u Srbiji inicijalno rađala i odvijala upravo u ovom gradu10
ne postoji danas predstavlja bilo kakvu bitnu prednost, ili ovaj podatak
Navedene izložbe (kao i nespomenute), povijesno-umjetnički možemo promatrati kao povijesni teret nedosegnute bolje
relevantne i kulturno-produkcijski ozbiljne, održane pod (umjetničke) prošlosti? Podrazumijeva li kultura pamćenja
organizacijskim patronatom Galerije „dr. Vinko Perčić”, istodobno i katastrofu zaborava? Pitanja se, naravno, mogu
suočavaju nas s upitanošću: jesu li velike umjetničke utopije, nizati i umnožavati unedogled — i gotovo svako od njih,
slične onim avangardističkim, danas uopće moguće, te mogu moglo bi se držati retoričkim. No, ne gubeći iz vida svijest
li se kao nositelji utopijskih potencijala identificirati domaće kako u umjetnosti današnjice stabilni i zauvijek zauzeti i
muzejsko-galerijske institucije? Jesu li, i u kojoj mjeri, ovi mapirani te(rit)oriji i inače nisu mogući, jer i na globalnom
programi rezultirali istinskim osnaživanjem institucijskog planu sve definicije koje pretendiraju odražavanju konačnih
statusa i pojačanom vidljivošću same Galerije, ima li se u vidu istina i prosudbi bivaju nadmašene već trenutkom njihovih
kako je na početku naše priče ona brojila tri a danas se svela izricanja — simultanim kretanjem od statične do pokretne
na samo jednog zaposlenika — odnosno samo ravnatelja, koji slike ili umjetničkog događaja i natrag — Galerija „dr. Vinko
ujedno postaje i vlastiti poslodavac?! Postavimo li se kao da je u Perčić”, afirimirala se kao nesumnjivo relevantan prostor
pitanju performativna igra, odnosno institucijski eksperiment, stalnog potvrđivanja, preispitivanja, gubljenja i ponovnog
ova situacija možda bi se mogla držati čak i poticajnom — no stjecanja, konstituiranja i konstruiranja društvenih, kulturnih
nesmetano, takozvano sustavno funkcioniranje, ipak zahtjeva i umjetničkih identiteta. Suvremenost, dakle, postaje saveznik
čvršća i pouzdanija društvena jamstva. Ako pretpostavljeni tradicionalnom, a vječito kruženje umjetničkih energija, jedini
sustav ne postoji, nije li i čitavo naše kulturno postojanje pouzdani jamac očuvanja trajnosti, (ne)stabilnosti i njezine
utemeljeno na stvaranju u biti lažne slike — i je li u pitanju institucijske vitalnosti i relevantnosti.
takozvana korisna, bijela laž, koja nam je, očito, potrebna? U Novom Sadu, listopad/studeni 2020. godine
Koliko institucijama i umjetnicima egzistirajućim u Zabatki,
Szent-Márii, Maria Theresiopolisu, Maria-Theresienstadtau, 10 Misli se, naravno, na događaj od 27. kolovoza 1969. godine kada sa skupinom idejnih,
Szabadki ili sadašnjoj Subotici — djelujućih unutar njezinih umjetničkih istomišljenika, umjetnik, pjesnik i knjižničar Slavko Matković u subotičkoj
kompleksnih višenacionalnih, višejezičnih, religijskih pa i slastičarnici Triglav osniva neoavangardnu skupinu  Bosch+Bosch, kao prvu skupinu
civilizacijskih (pod)sustava — činjenica da se Nova umjetnost novih umjetničkih praksi u Srbiji. Inicijalno djelujuća kao likovna sekcija pri  Tribini
mladih  u Subotici, skupina  Bosch+Bosch  paradigma je brojnih lutanja ali i uporne,
beskompromisne borbe za novu i drukčiju umjetnost, svojstvene globalnoj umjetničkog
sceni tog vremena.

12

Nebojša Milenković Napok nemzetközi konferencia kezdeményezésével
előmozdította a gasztroenterológia területét. Sikeres orvosi
Dr. Vinko Perčić Galéria: a modernitás az intézményi pályafutását teljes mértékben a szabadkai Kórházban vitte
vitalitás és relevancia kezese végbe, ahol a nyolcvanas évek elején nyugdíjba vonult.
Szabadkán, 1989. november 24-én hunyt el. 1
Perčićről mint orvosról és gyűjtőről
Tudományos és szervezeti munkásságával, valamint a
Amellett, hogy meggyőzően tanúskodik egy korszakról és közvetlen orvosi gyakorlatával Perčić doktor úr saját városát
annak értékeiről, Vinko Perčić közismert szabadkai orvos és előnyben részesítette a gasztroenterológia területén az
gyűjtő művészi és életstátusza szuggesztív és több szinten egész JSZSZK-ban. A művészettel, amely saját bevallása
indikatív történetet mutat be magunkról is. Bevezetőként szerint halála napjáig a legnagyobb szenvedélye és szerelme
a témába, röviden vázolnám a kulcsfontosságú életrajzi volt közelebbről a grazi tanulmányai során ismerkedett meg
részleteket: — de a számos szakmai továbbképzése során is, amikor is
olyan művészi nagyvárosokban tartózkodott mint Párizs,
Dr. Vinko Perčić 1911. február 10-én született a “Horvát London ( ahol Perčić a diplomáciai képviseletünk hivatalos
Majorban”. Szabadkán járt iskolába, majd később Grazban orvosaként tevékenykedett), New York, vagy Washington,
és Párizsban folytatta tanulmányait. Az orvostudományok ahol nagy múzeumok látogatásával fejlesztette művészi
doktora címet megszerezve és a gyakornoki idő befejezését ízlését. A szabadkai Kórházban történő munkavégzés mellett,
követően 1938-ban megkezdi pályafutását a szabadkai vezető gasztroenterológusok egyikeként Perčić magánpraxist
Kórház belgyógyászati osztályán. A második világháborút indít2, és mivel nem nősült meg és nem voltak gyermekei
követően, 1947-ben osztályvezetővé léptették elő. Szakmai megkeresett pénzét műalkotások vásárlásába fektette be —
továbbképzéseit Londonban és Washingtonban végezte el a közvetlenül művészektől, csere útján, valamint olyan aukciós
gasztroenterológia és az endoszkópia területén. házakat látogatott, mint a Sotheby és Christie. Hazai festőkkel

Visszatérését követően Szabadkára 1959-ben folytatja orvosi 1 Dr. Perčića életrajza letöltve: http://www.zbirkapercic.info/O_dr_Vinku_Percicu.aspx,
karrierjét. Jelentős tekintélyt élvezett tudósként és kutatóként, és hozzáférés: 2020. október 31.
a Szabadkán 1961. és 1974. között megtartott Belgyógyászati 2 A családi vagyon mellett, akkori vagyonának „titkai“ között említik a penicillint - akkor
a tuberkulózis csodaszerét, a penicillin megjelenéséig gyógyíthatatlan betegséget,
amelyet csak a leggazdagabbak engedhettek meg maguknak.

13

Perčić szintén orvos kollégájával, Kinka Ferenccel3 ápolt Makszim Gorkij 22. szám alatt található házban, amelyet
barátságának köszönhetően lép kapcsolatba, akivel számos Perčić eredetileg azért vásárolt meg, hogy orvosi rendelőként
művésztelepet látogat (többet között hazánk tekintetében használja, később pedig a műgyűjteménye tárolására szolgált,
jelentőseket Topolyán, Écskán vagy Zentán). A kíváncsi és amelyet saját városának kívánt hagyatékul hagyni – azon
felfedező szellemű Perčić számos ismert európai művész feltétellel, hogy halála napjáig saját műgyűjteményei között
alkotását gyűjti be (főként rajzokat és grafikákat), melyek lehessen:
között Albrecht Dürer, Rembrandt van Rijn, Francisco Goya,
Paul Cézanne, Pablo Picasso, Édouard Manet, Henri Matisse, A próbálkozásaim csaknem tíz évet öleltek fel…Évekig küldtek
Paul Gaugin, Joan Miró, Marc Chagall, Fernand Léger, Oskar egyik bürokratikus intézményből a másikba és számos
Kokoschka, Victor Vasarely és még számos más műalkotásai levelet küldtem különböző intézeteknek, titkárságoknak
szerepelnek. Gyűjteményében megtalálhatók neves jugoszláv és bizottságoknak. Ritkán méltóztatott valaki válaszolni is
művészek képei és szobrai is, melyek között Ivan Tabaković, nekem. Mikor pedig személyesen látogattam meg őket, eget-
Vlaho Bukovac, Ivan Meštrović, Petar Lubarda, Jovan Bijelić, földet ígértek… de soha senki nem tartotta be.4
Marko Čelebonović, Milo Milunović, Krsto Hegedušić, Ignjat
Job, Ivan Generalić, Paja Jovanović, Uroš Predić műalkotásai A füstbe ment tárgyalásokat követően az újvidéki Matica
találhatók. Perčić doktor úr élete során gyakori és hálás modell Srpska Galériával, Perčić a jugoszláv és külföldi művészek
volt számos művész számára — a szabadkai Dr. Vinko Perčić alkotásaiból álló gyűjteménye jelentősebb részét 1989-ben
Galériában 9 portréját őrzik, míg a Perčić Gyűjteményben a Zágráb városának adományozta. A gyűjteményt ma a Klovićevi
zágrábi Klovićevi dvori Galériában Perčić 168 portréját őrzik, dvori Galériában őrzik5. Ez a hír Szabadkán kisebb sokkot
amelyeket többek között Milan Konjović, Božidar Jakac, Petrik váltott ki, emellett pedig számos médiaprovokáció vette
Pál, Josip Generalić, Balázs G. Árpád, Szajkó István és más kezdetét a városi hivatalnokok ellen6, ám ugyanezen évben
művészek láttak el aláírásukkal. Egy árvíz során a szabadkai Perčić doktor úr elhunyt. Az akkori városvezetés meg nem
értésének ellenére, Perčić doktor úr a város iránti szeretetét
3 Dr. Kinka Ferenc felelős, a szintén szabadkai Szalai Lajos híres magyar grafikus végrendeletével fejezi ki, amelyben gyűjteménye másik részét
műveinek felfedezéséért (Szalay Lajos, 1900 - 1995) – aki nagy utazó és művészetkutató
volt – és aki jelentős nyomot hagyott mind a magyar, mind az argentin művészetben. 4 Interjú Vinko Perčić doktor úrral, Start, Zágráb, (ismeretlen dátum) 1989.
Anekdotaként Pablo Picasso mondása szól arról, hogy„a 20. században két jó grafikus 5 Lásd: http://www.zbirkapercic.info/Default.aspx, hozzáférés: 2020. november 6.
van: az első Szalai Lajos, a második pedig én vagyok“.Lásd: https://gradsubotica.co.rs/ 6 A. Isakov, Még egyszer az örökségekről: Csend ereszkedik a városra, Szabadkai újság,
dedovina-velikog-umetnika-na-prozivci/, hozzáférés: 2020. November 2. 1989. június 23.

14

– amely főként intimista és natív festményekből, számos A Perčić gyűjtemény (Új) élete
iparművészeti tárgyakból és a saját munkaszobájából áll –
Szabadkára hagyja. Today, centres and peripheries more or less play in the same
league.
Az a pillanat, amikor Szabadka végre kijavítja neves polgártársa
ellen elkövetett bűnét 2006. június 27-én jött el, amikor Karine Vonna9
Szabadka községe meghozza határozatát az önálló múzeum-
galéria intézmény, a Dr. Vinko Perčić Galéria7 megalapításáról, Perčić elveivel és felfedező szellemével vezényelve – az
melynek a székhelye ma is a Makszim Gorkij 22. szám alatt ő toleranciájával, nyitottságával, gyűjtői és személyes
található neobarokk házban van, amelyet a gyűjtő azon kíváncsiságával és kockázatvállalásával, amelyben a művészet
városnak hagyományozta, amelyben élt8. Ezek tehát azok a maga formát, gondolat- és életstílust ölt – A Vinko Perčić
tények, amelyek bár a környezetünkre kellemetlenek voltak Galéria új élete lényegében 2007-ben kezdődik, amikor
– mégis szembesülnünk kell velük. Ha nem is szolgál majd a ezen intézmény igazgatói és kurátori posztjára Spartak
jövőnk tanulságaként – mivel a Perčićhez hasonló mecénások Dulić vizuális művész és előadó kerül kinevezésre. Dulić
viszonylag ritkák abban az időben, amiben élünk, sőt, szinte folyamatosan foglalkozva azon dilemmával, hogy hogyan
teljesen kihaltak – mondhatni történelmi zálogunk és a leheljen új életet a már lekerekített és definiált múzeumi
közvetlen művészi múltunk tanúságaként szolgál majd. gyűjteményekbe, ahelyett, hogy a könnyebb, egyszerűbb és
kockázatmentes utat választaná, és betöltené az örökségőrző
7 Addig a Perčić- gyűjtemény művei és tárgyai élvezik a szabadkai városi múzeum pozíciót – vezetőként, már kezdetben a kockázatosabb, az
muzeológiai védelmét, ahol Dr. Vinko Perčić Hazai Galéria néven mellékletként intézmény tekintetében jelentősen hasznosabb, aktívabb
működnek. megközelítést választotta, amellyel a múzeum/galéria nem
8 A galéria terét kiállítási tárgyak töltik meg azzal a szándékkal, hogy kifejezzék a csak egy puszta gyűjtemény, hanem azon hely is, ahol újabb
gyűjtő érdeklődését, rámutatva azon művészek körére, akikkel kommunikált és akiket értékek/értelmek születnek és kerülnek előadásra. Tudatában
közvetlenül ismert. A Galéria öröksége hatvanhét névből és 130 műből álló válogatás azzal a dilemmával, hogy a modern művészet valóban
a következő művészeket és azok festményeit tartalmazza az 1914-ig tartó időszakig megszüntetheti-e a művészet és az élet közötti határokat,
(Stipan Kopilović, Jelena Čović, Farkas Béla, Angela Mačković, Oláh Sándor). Az 1914-1945 ahogyan Hans Belting művészettörténész állítja, vagy annak a
közötti időszak a következő neveket foglalja magában (Balazs G. Árpád, Hangya András,
Szilágyi László, Lenkei Jenő, Hódi Géza, Nagy István). A harmincas évek neve is jelentősek; 9 K.Vonna, Origin and originality, a következőből: On Criticism – Between art and the public
Képzőművészeti tanfolyam: Vinkler Imre, Gustav Matković, Faragó Endre, Almási Gábor, in Europe, Apollonia – European art exchanges, Strasbourg, 2005, p.16
Ivan Tikvicki, Marko Vuković). Számos név emlékeztet a londoni Oscar Nemon, a zágrábi
Nesto Orčić, Petro Lubard és Zlatko Prica híres művészeivel való összejövetelekre.
Letöltve: http://www.galerijapercic.com/, hozzáférés: 2020. november 3.

15

köztes térbe, illetve a köztük álló szakadékba kell “beköltözni”, helyévé válik… A Galéria meglátogatásával maga a néző már
ahogy azt Robert Rauschenberg állította- muzeológiai nem passzív fogyasztó— hanem olyasvalaki, aki aktívan részt
feldolgozással és Dr. Perčić örökségének (meg)őrzésével vesz, tudomást szerez, megért… Átfogalmazva Szabadka
végzett munkájával, Dulić saját korántsem elhanyagolható valaha vélt legelismertebb művészét, és itt természetesen
energiája, tudatossága és lelkesedése arra irányul, hogy a Slavko Matkovićra gondolok — az említett helyzetet művészi
Galériát élő interpretációs, kiállítási, diskurzusokat vezető és kijelentéssel írhatnám le: Én nem nézem a művészetet, én értem!
oktatási központtá tegye. Keresve az összhangot egyrészről
aközött, hogy az örökséget megőrizze, illetve feltételesen Az eddig nagyjából hetven megtartott programtevékenységen
másrészről a kortárs mozgalmak bemutatásra kerüljenek keresztül (kiállítások, előadások, bemutatók és más beszéd és
— nem elhanyagolva az intézményi cselekvés kontextusát audiovizuális programok), a Dr. Vinko Perčić Galéria esetén
nemzetközi, helyi, és lokálpatrióta szinteken – a Dr. Vinko legalább négy párhuzamos folyamatot vélhetünk felismerni,
Perčić Galéria programtevékenységei a szabadkai közösség amely ezen intézményt a legagilisabb regionális művészeti
ízlésének erősítése és értesülése felé irányulnak. helyszínévé pozícionálta. A már említett négy, szerteágazó
és megfontolt tematikus kör, feltételesen a következőképpen
A híres Beuys-elv szerint, ezen komplex kulturális és művészeti írható le:
játéknak a végeredményében maga a város is műalkotássá
válik — és ez igencsak jól látható a regionális művészeti 1. Újszerű és állandó kiállítás Perčić gyűjteményéből
térképen, ahol személyes tiszteletüket kifejezve szívesen származó művekből a Stipan Kopilovićhez hasonló kiállítások:
vendégeskednek és állítanak ki ismert és elismert vizuális a festő születésétől számított 130 év elteltével (2007), Ivan
előadók a valamikori ország teljes területéről, amelyben Tikvicki Pudar, Tájképek (2007), Duranci Béla: A festészet a két
Perčić gyűjtőként tevékenykedett. Ennélfogva az intézmény háború között (2010), Vinka Perčića gyűjtői szentsége (2011),
(ön)megértésének folyamata arányos a társadalmiság valódi Dr. Vinko Perčić gyűjteménye: Válogatás a Galéria örökségéből
hatékonyságával, amely a közismeretek előállításán és (2018) és az Állandó kiállítás.
előadásán alapul.
2. Kiállítások és események, amelyek a szabadkai
A művészeti galéria tehát a művelődés eszközévé – az művészeti életet mutatják be (a fiatalabb művészekre
információcsere, a párbeszédek, az értelmek generálásának fókuszálva) regionális és nemzetközi feltörekvésüket
hangsúlyozva: Suzana Vuksanović: SUBcOnTinental CAb (2007),

16

Ksenija Kovačević és Ratka Lugumerski: Múzeumok Éjszakája Klinika (2008), a ljubljanai Kapelica (2009), a Remont Belgrádi
— Anecdote Amoreuse (2008), Sava Halugin: Múzeumok Független Művészeti Egyesület (2009) és a Kiosk (2014) kortárs
Éjszakája — Adumbracije (2011), Szombathy Bálint: Bili smo művészeti platform, a Croart és Krupart (2017) művészeti
heroji — Hősök voltunk 1971 – 2014. együttműködve a Kortárs egyesület, a Polet (2018) zágrábi ifjúsági újság stb.
Galériával Szabadkán („Vladislav Ribnikar” Politika-díjjal lett
jutalmazva a 2014-es szerbiai legjobb kiállításként) vagy Maja Kérdések a válaszokra — a végszó helyett, amely
Rakočević Cvijanov: Authentic (2015). valójában nem létezik

3. A volt Jugoszlávia egész területéről (és messzebbről) Az említett, történelmileg-művészetileg releváns és
származó, már elismert művészek egyéni kiállításai, mint kulturális-produkciós szempontból komoly kiállítások (és az
Zorana Todorović (2009), Vladimir Nikolić (2010), Milica Tomić említetlenek is), amelyek a Dr. Vinko Perčić Galéria szervezeti
(2010), Slaven Tolj és Sandro Đukić (2010), Zoran Naskovski védnöksége alatt kerültek megtartásra, a következő kérdéssel
(2010), Kristian Kožul (2011), Vlasta Delimar és Milan Božić szembesítenek bennünket: Lehetségesek-e egyáltalán ma
(2011), Uroš Đurić (2013), Ilija Šoškić (2015), Goran Trbuljak az avantgardeihez hasonló nagy művészi utópiák, és a hazai
(2016) vagy Željko Kipke (2016). Ezen csoporthoz feltételesen múzeum-galéria intézményei azonosíthatók-e az utópikus
hozzáadhatók Salvador Dali, Végtelen perc (2011) és Andy potenciál hordozóiként? Megerősítették-e, és ha igen, milyen
Warhol: 15 perc hírnév (2012) kiállításai is. mértékben erősítették fel a Galéria intézményi státuszát és
annak jelenlétét, figyelembe veszik-e, hogy a történetünk
4. Olyan programok, amelyek kétségtelen művészi elején három alkalmazottja volt és azok száma mára már
értékük mellett kifejezett dokumentarista és oktató csak egyre csökkent – az igazgatóra, aki egyben saját magát
jellegűek mint például a Szoba kilátással (2009), Želimir foglalkoztatja?! Ha úgy állunk hozzá, mintha performatív
Žilnik: Putyin és Obama között (2009), Hódolat a festészetnek játékról, vagyis intézményi kísérletről lenne szó, ez a szituáció
(2013), A szubverzió iránti szeretet (2013), A demokrácia másik talán ösztönző jellegűnek tűnhetne - de a megszakítás nélküli,
arca (2014), Memóriaterek (2018), A test, mint médium (2018) úgynevezett rendszeres működéshez még mindig erősebb
valamint Branislav Brankov: A rajzoló szerződése (2019)… Itt és megbízhatóbb társadalmi garanciákra van szükség. Ha a
kerülnek bemutatásra a kapcsolódó művészeti platformok feltételezett rendszer nem létezik, akkor meglehet, hogy az
is a JSZSZK teljes területéről, mint például az újvidéki Art

17

egész kulturális létezésünk alapja egy alapvetően hamis kép vissza— a Dr. Vinko Perčić Galéria a társadalmi, kulturális és
megalkotása – és úgynevezett kegyes hazugságról van-e itt művészi identitások kétségtelenül releváns tereként igazolta
szó, amelyre egyértelműen szükségünk van? magát az állandó megerősítés, átgondolás, az elvesztés és
az újbóli megtalálás, az alkotás és a konstruálás területén. A
Hány létező művész és intézmény tevékenykedik modernitás tehát a tradicionális szövetségesévé válik, és a
Zabadkán, Szent-Márián, Maria Theresiopolisban, Maria- művészi energiák örök körforgásának egyetlen megbízható
Theresienstadtban, és a mai Szabadkán – annak komplex, garanciája az állandóság fenntartása, az (in)stabilitás, valamint
többnemzetiségű, többnyelvű, hitvallású és civilizációs (al) az intézményi vitalitás és relevancia megőrzésére.
rendszereiben — és a tény, hogy az Új művészet Szerbiában
eleinte pont ebben a városban született meg és ment végbe10,
vajon bármilyen alapvető előnyt jelent-e, vagy ezen adatot
az elérhetetlen jobb (művészi) múlt történelmi ballasztjaként Újvidék, 2020. októbere/novembere
tekinthetjük? Az emlékezet kultúrája vajon egyidőben
magában foglalja-e a feledés katasztrófáját? A kérdéseket,
természetesen, a végtelenségig lehetne szaporítani —
és szinte mindegyiket retorikusnak tekinthetnénk. Nem
eltekintve attól a tudattól, hogy a mai stabil, elfoglalt és
örökké lefoglalt térképezett területek egyébként nem
lehetségesek, és hogy globális értelemben minden definíció,
amely állítólag a végső igazságokat és ítéleteket tükrözi,
kimondásuk pillanatában legyőzhető — egyidejű mozgással
a statikusból a mozgóképbe vagy a művészeti eseménybe és

10 Természetesen az 1969. augusztus 27-i eseményre utal, amikor hasonló gondolkodású
művészek csoportjával, Slavko Matković művész, költő és könyvtáros a szabadkai Triglav
cukrászdában megalapította a neoavantgárd Bosch + Bosch csoportot, Szerbiában az
új művészeti gyakorlatok első csoportját. Kezdetben művészeti részlegként működve
a szabadkai Ifjúsági Fórumon, a Bosch + Bosch csoport számos bolyongás, de az
akkori globális művészeti színtérre jellemző kitartó, megalkuvás nélküli és az új és más
művészetekért szóló harc paradigmájává is vált.

18

2007

19

IVAN TIKVICKI PUDAR - Pejzaži - SRB

20

SUBCONTINENTAL CAB - (Edita Kadirić, Suzana Donoslović, Maja Rakočević Cvijanov, Ksenija Kovačević, Ratka Lugumerski,
Spartak Dulić), kustoskinja izložbe Suzana Vuksanović - Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad - SRB

21

BORIS CVJETANOVIĆ - City - CRO

22

STIPAN KOPILOVIĆ - 130 godina od rođenja slikara - saradnja, Gradski muzej Subotica, kustoskinja Olga Kovačev Ninkov - SRB

23

2008

24

REMONT - Jedno iskustvo - Izložba i predstavljanje Nezavisne umetničke asocijacije, Beograd, Miroslav Karić i Saša Janjić - SRB

25

GABRIJEL SAVIĆ RA - Digressions Of Mortality Until Robotic Metaphysics - SRB

26

ART KLINIKA - Predstavljanje Multimedijalnog centra Art klinika, Novi Sad - Nikola Džafo, Silvija Dražić i Vladimir Mitrović - SRB

27

KSENIJA KOVAČEVIĆ I RATKA LUGUMERSKI - Anecdote Amoureuse - SRB

28

ANTUN BOŽIĆEVIĆ - Art is not allowed here - CRO

29

DRAGAN RAKIĆ, ANDREJA PETRAKOVIĆ, DRAGIŠA MIRKOVIĆ - Radionica VacuumPack - SRB

30

ALEKSANDAR JESTROVIĆ, NIKOLA MARKOVIĆ, NENAD KOSTIĆ - Remont, Nezavisna umetnička asocijacija - SRB

31

2009

32

JURIJ KRPAN - Slučaj Kapelica, Ljubljana - SLO

33

ŽELIMIR ŽILNIK - Između Putina i Obame, razgovori - SRB

34

ADRIANA RISPOLI I EUĐENIO VIOLA, kustosi izložbe - Soba sa pogledom - Guido Acampa, Bianco-Valente and Mass, Giovanni
Calemma / Mariangela Levita, Sebastiano Deva, Donatella di Cicco, Maurizio Elettrico, Iabo,Francesco Jodice, MaraM, Antonello
Matarazzo, Moio & Sivelli, Raffaella Nappo, Pasquale Pennacchio & Marisa Argentato, Giulia Piscitelli, Franco Scognamiglio,
Lorenzo Scotto di Luzio, Marinella Senatore, Vedovamazzei - Palata umetnosti PAN, Napulj i Galerija O3one, Beograd - ITA

35

KATA MIJATOVIĆ, ZORAN PAVELIĆ, MARIJAN MOLNAR, VLATKO VINCEK - PLEH u Subotici - CRO

36

IGOR HOFBAUER - Plakati, crteži, slike - CRO

37

ČASOPIS SYMPOSION - Ilustracije i stripovi - SRB

38

DALIBOR MARTINIS - Ciklus Data Recovery - CRO

39

ZORAN TODOROVIĆ - Warmth - SRB

40

BELA DURANCI, kustos - Slikarstvo između dva rata, odabir iz legata Galerije (Ólah Sándor, Čović Jelena, Kopilović Stipan, Balázs
G.Árpád, Szilágyi László, Hangya András, Hódi Géza, Farkas Béla, Horvacki Marko, Gyelmis Lukács, Nagy István,Petar Lubarda,
Chincsák Elemér, Lenkey Jenő, Miličević Kosta, Mačković Angela) - SRB

41

2010

42

VLADIMIR NIKOLIĆ - Voice-over - SRB

43

MILICA RAKIĆ - Красная звезда - SRB

44

MARKO STAMENKOVIĆ - prezentacija projekta Cinema, Light & Sound by A. M. Karasz - SRB

45

ZORAN NASKOVSKI - Backward - SRB

46

SLAVEN TOLJ & SANDRO ÐUKIĆ (arch_0001_114_01_2010) - CRO

47

MILICA TOMIĆ - SRB

48