«ОДИЛ СУДЛОВ» № 8 / 2023 50 лум бир режа асосида иш ўрганувчига ҳар томонлама иш ўргатади, шунингдек унинг юриш-туриши, судда ўрнатилган тартиб-қоидаларга риоя қилиши устидан назорат олиб боради. Кейинчалик, масъул шахс иш ўрганувчида профессионал кўникмалар шаклланган деб ҳисобласа ва соҳада ишлаш учун лаёқат мавжуд деган хулосага келса, бу ҳақда билдирги билан суд раисига мурожаат қилади. Суд раисининг фармойиши асосида тузилган комиссия билдиргининг асослилигини ҳамда шахсий, ҳуқуқий саволлар асосида иш ўрганувчининг қобилиятини аниқлаб, раисга унинг ишга қабул қилишга лойиқ ёки лойиқ эмаслиги ҳақида хулоса беради. Суд тизимини малакали ходимлар билан таъминлашда кадрлар захирасини шакллантириш алоҳида ўрин тутади. Кадрлар захирасини шакллантириш - келгусида номзодларни тегишли лавозимларга тайинлаш ёки бошқа лавозимларга ўтказиш олдидан уларни ўрганиш ва танлаш жараёнидир. Қуйидагилар кадрлар захирасини шакллантиришнинг асосий мақсади ва вазифалари ҳисобланади: кадрлар таркибини масъулиятли, етарли билим ва малакага, ижобий ахлоқий фазилатларга ҳамда ишчанлик қобилиятига эга бўлган ходимлар билан тўлдириш; кадрларни танлаш ва жой-жойига қўйишнинг шаффоф ва адолатли тартибини жорий этиш; ишга қабул қилишда маҳаллийчилик ва таниш-билишчиликка йўл қўйилишининг олдини олиш; юқори малакали мутахассислар тўғрисидаги маълумотлар базасини яратиш. Суд тизимини малакали ходимлар билан таъминлаш учун мансаб даражалари берилиши лозим бўлган лавозимларга, жумладан, судья ёрдамчиси, судья катта ёрдамчиси лавозимларига фақат олий юридик маълумотга эга бўлган шахсларнинг ишга қабул қилиниши, хизмат вазифасини бажариш учун етарли билим ва касбий фазилатларга эга бўлмаган шахсларнинг, шунингдек муқаддам судлар ва ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органлардан салбий сабабларга кўра ишдан бўшатилган шахсларнинг судларга ишга қабул қилинмаслиги, судларга янги ишга қабул қилинган ёш мутахассисларни касбга йўналтириш, уларнинг назарий билимларини амалиётда тўғри татбиқ этишларида кўмаклашиш, касбий кўникма ва маҳоратини ошириб бориш мақсадида устоз-шогирд анъаналарига риоя қилган ҳолда уларга чуқур билим ва катта амалий тажрибага эга бўлган малакали устозлар (судьялар, ходимлар)нинг бириктирилиши, судларда мавжуд бўш юқори лавозимларга хизмат поғонаси бўйича босқичма-босқич ўстириш тамойилига риоя этилган ҳолда қуйи лавозимлардаги суд ходимларининг ўтказилиши мақсадга мувофиқдир. А. ИМОМОВ, Ўзбекистон Республикаси Судьялар олий кенгаши ҳузуридаги Судьялар олий мактаби магистранти КАДРЛАР ТАНЛАШ ВА ТАЙИНЛАШ
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 8 / 2023 ЖАРАЁН 51 Маълумки, иқтисодий судлар томонидан корхоналарни тўловга қобилиятсиз (банкрот) деб топиш тўғрисидаги ишлар кўрилиб, ҳал қилув қарори қабул қилингандан сўнг корхонани тугатиш ишлари якунлангунга қадар асосан ўзининг табиатига кўра суднинг зиммасига юклатилган функцияларга хос бўлмаган маъмурий-бошқарув функциялари ва вазифаларни бажариб келмоқда. Бундай вазифалар билан бирга иқтисодий судлар томонидан тўловга қобилиятсизлик ишлари доирасида юзага келадиган низолар, хусусан кредиторларнинг ўз ҳуқуқ ва қонуний манфаатлари бузилганлиги тўғрисидаги шикоятлари, ўзаро келиб чиққан келишмовчиликлар хусусидаги шикоятлари ва бошқа низолар ҳам кўриб чиқилади. Бундай ҳолатда иқтисодий судлар учинчи ҳокимият сифатида суднинг низоларни ҳал этиш функцияларига тааллуқли бўлган вазифалар билан бирга, қайсидир маънода ижро ҳокимиятига тегишли давлат маъмурий-бошқарув функцияларини ҳам амалга ошириб келмоқда. Ваҳоланки, ижро ҳокимияти тизимида ўз фаолиятининг устувор йўналишларидан бири – тўловга қобилиятсизлик ишлари бўйича давлат сиёсатини амалга ошириш бўлган Давлат активларини бошқариш агентлиги фаолият кўрсатмоқда. Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 2019 йил 15 майдаги 404-сонли қарори билан тасдиқланган “Ўзбекистон Республикаси Давлат активларини бошқариш агентлиги тўғрисида”ги Низомга кўра, агентлик давлат активларини бошқариш, хусусийлаштириш, давлат иштирокидаги корхоналарни молиявий соғломлаштириш, банкротлик, баҳолаш ва риэлторлик фаолияти соҳасида давлат бошқаруви органи ҳисобланади. Хорижий мамлакатлардаги тўловга қобилиятсизликка оид ишлар устидан назорат қилиш бўйича тажриба ўрганилганда, АҚШ, Буюк Британия, Швеция, Канада каби ривожланган давлатларда банкротлик бўйича давлат органи мавжуд бўлиб, унинг ваколатларига ҳар қандай банкротлик иши бўйича судда иштирок этиш, суд бошқарувчиларини номзоди ва уларга ҳақ тўлаш миқдорини белгилаш, кредиторлар комиссиясини, мулкларни тасарруф этиш, ундан фойдаланиш ва ижарага беришни ташкил этиш, ўзини банкрот деб эълон қилган корхоналарнинг молиявий аҳволи ва активларини текшириш (АҚШ), суд бошқарувчиларини тайёрлаш, уларга маслаҳатлар бериш ва уларни фаолиятини лицензиялаш, суд бошқарувчиларига тўланадиган СУДНИНГ АСОСИЙ ВАЗИФАСИ – НИЗОЛАРНИ ҲАЛ ЭТИШ БЎЛИШИ ЛОЗИМ
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 8 / 2023 52 ҳақ миқдорини назорат қилиш, қарздор корхонанинг маблағлари етишмаганда уларнинг хизматлари учун қўшимча тўловларни амалга ошириш (Швеция), судда банкротлик иши қўзғатилган ҳар қандай жисмоний ва юридик шахсларни молиявий фаолиятини назорат қилиш ва молиявий ҳолатини ўрганиш, мулки мавжуд бўлмаган қарздорлар ёки жамият манфаатларига дахлдор банкротлик ишлари бўйича суд бошқарувчиси вазифасини бажариш, банкротлик ишлари доирасида жиноят аломатлари мавжудлигини аниқлаш ва судда иш қўзғатиш ташаббусини кўрсатиш, суд бошқарувчилари фаолияти устидан назорат қилиш (Буюк Британия), банкротлик тўғрисидаги қонунга риоя этилишини таъминлаш, банкротлик иши иштирокчилари, биринчи навбатда, суд бошқарувчилари фаолиятини, ариза асосида ёки ўз ташаббуси билан тўлиқ назорат қилиш, қонун талаблари бузилган ҳолда кўрсатма киритиш, судда иш қўзғатиш, суд бошқарувчилари фаолиятини тартибга солувчи қонунчилик ҳужжатларини ишлаб чиқиш, ҳар қандай юридик ёки жисмоний шахсга нисбатан банкротлик иши қўзғатилганлиги тўғрисидаги маълумотларни сўров асосида тақдим этиш, қарздорнинг фаолиятини текшириш кабилар (Канада) киради. Шунингдек, Швецияда банкротлик бўйича давлат органи солиқ ва мажбурий ижро бюроси билан бир тизимда бўлиб, Адлия ва Молия вазирликларини биргаликдаги ваколатлари ҳисобланади. Ушбу органнинг мамлакатнинг барча ҳудудларида бўлимлари мавжуд бўлиб, банкротлик жараёнларини амалга оширишни тартибга солади ва назорат қилади. Кўплаб хорижий давлатларнинг банкротлик бўйича давлат органлари ўзини-ўзи маблағ билан таъминловчи орган бўлиб, хусусан банкротлик иши доирасида сотиладиган мулкларни савдосидан тегишли улушни олиши, суд бошқарувчилари фаолиятини лицензиялаш ва уларни ҳар йилда янгилашдан, юридик ёки жисмоний шахсга нисбатан банкротлик иши қўзғатилганлиги тўғрисидаги маълумотларни сўров асосида тақдим этишдан тушган даромадлар ҳисобига маблағ билан таъминланади. Бундай ваколатларга эга давлат органининг асосий мақсади банкрот корхоналар активларини ва ишлаб чиқариш салоҳиятини тиклаш йўли билан мамлакатни инвестициявий жозибадорлигини ошириш, банкротлик жараёнларида фирибгарлик ҳолатларини олдини олиш бўлиб ҳисобланади. Шунингдек, кўплаб хорижий давлатларда суд бошқарувчиси фаолияти лицензияланадиган фаолият тури бўлиб ҳисобланади. “Лицензиялаш, рухсат бериш ва хабардор қилиш тартиб-таомиллари тўғрисида”ги Ўзбекистон Республикасининг Қонунига мувофиқ, суд бошқарувчиси фаолияти лицензияланадиган фаолият тури бўлиб ҳисобланмайди. Суд бошқарувчиси фаолиятини тартибга солиш, келгусида қонун бузилиши ҳолатлари содир этилишини олдини олиш, банкротлик жараёнларини қонун ҳужжатларига мос ҳолда билимли суд бошқарувчилари томонидан олиб борилишига, пировард натижада ЖАРАЁН
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 8 / 2023 53 кредиторлар ҳуқуқларини ишончли ҳимоясини таъминлаш мақсадида суд бошқарувчиси фаолиятини лицензияланадиган фаолият турларига киритиш мақсадга мувофиқ бўлади. Биргина Бухоро вилояти иқтисодий судлари томонидан 2020 йилда 335та, 2021 йилда 423 та, 2022 йилда 746 та банкротлик корхоналарини тугатиш ишлари олиб борилиб, якунига етказилган. Бу корхоналарни тугатиш ишлари жараёни вилоятда биринчи инстанция судида фаолият юритаётган жами 9та судья зиммасида эканлиги ҳамда айрим банкротлик ишлари йиллар мобайнида олиб борилиши инобатга олинса, ишларни кўлами қанчалик кенг эканлиги аён бўлади. Бу ҳолат республикамизнинг бошқа вилоятларида бундан ҳам кўпроқ бўлиши мумкин. Республикамизда тўловга қобилиятсизлик ишларида тугатиш жараёни устидан иқтисодий судлар томонидан назорат олиб борилиши натижасида судьянинг зиммасидаги юкламалар ошиб боришига, бу эса ўз навбатида, суднинг асосий вазифаси бўлган одил судловни амалга оширишга салбий таъсир кўрсатишига, айрим ҳолатларда шошма-шошарлик билан хато қарорлар қабул қилинишига олиб келмоқда. Шу сабабли, етакчи хорижий давлатлар амалиётидан келиб чиққан ҳолда иқтисодий судлар томонидан тўловга қобилиятсизлик (банкротлик) тўғрисидаги даъво аризалар кўрилиб, бунда тўловга қобилиятсизлик аломатлари мавжуд бўлганда қарздорни банкрот деб топиш суднинг ҳал қилув қарори асосида амалга оширилиши, шу билан ҳал қилув қарори асосида тугатиш ишларини олиб бориш Давлат активларини бошқариш агентлиги (тегишли вилоят бошқармаси) зиммасига юклатилиши, ушбу орган томонидан банкротлик ишлари (зарур бўлганда кузатув жараёнидан бошлаб) тўлиқ назорат қилиниши, суд бошқарувчини тайинлаши, унга тўланадиган ҳақ миқдорини белгилаши, банкротлик ишларини олиб борилиши устидан назорат ва мониторинг олиб бориши, зарур ҳолларда, низоли ҳолатлар юзага келганда бошқа кредиторлар каби судда иш қўзғатиши, банкротлик жараёнида юзага келадиган низоли ҳолатлар суд томонидан кўрилиб тегишли ажрим чиқарилиши, тугатиш ишлари тамомлангандан сўнг қарздорни реестрдан чиқарилиши тегишли кредиторлар йиғилиши қарорига асосан Давлат активларини бошқариш агентлиги (вилоят бошқармаси) раҳбарининг хулосаси асосида амалга оширилиши тартибини белгилаш бўйича қонун ҳужжатлари лойиҳаларини ишлаб чиқиш таклиф этилади. Бу эса, пировардида иқтисодий судларни ижро ҳокимияти ваколатига тааллуқли бўлган давлат маъмурий-бошқарув функцияларини амалга оширишдан озод этиб, суднинг асосий вазифаси бўлган низоларни ҳал этиш функцияларини амалга оширишга, халқимизни суд органларидан янада рози бўлишига замин яратади. С. АБДУРАСУЛОВ, Бухоро вилоят суди раиси ўринбосари ЖАРАЁН
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 8 / 2023 54 Ўрта Осиёдаги бошқа хонликлар сингари Бухоро амирлигида ҳам суд тизими бир хил кўринишга эга эди. Амирликда суд тизими давлатнинг маъмурий аппарати қўлида бўлса-да, фиқҳ илми уламоларининг назорати остида эди. Бинобарин, давлатда диний амалдорларнинг суд фаолиятини назорат қилиши, ўз навбатида, уларнинг давлат бошқарувидаги аҳамиятини муайян даражада ошириб келган. Мавжуд манбалар ва адабиётларни ўрганиш асосида Бухоро амирлиги суд тизимини қуйидагича таҳлил қилиш мумкин: Қозилик маҳкамаси - қози ул-қуззот томонидан бошқарилган бўлиб, унда мирзалар ҳамда мулозимлар фаолият юритганлар. Ўз навбатида, қози улқуззот Бухоро шаҳрининг бош қозиси ҳисобланган. Мирзалар - қозилик маҳкамасининг иш юритувчилари ҳисобланса, мулозимлар эса суриштирув ишларини олиб бориш билан машғул бўлганлар. Девони уламо – қозилик фаолиятига кўмаклашувчи ва маслаҳат берувчи идора. Ушбу идорада муфтийлар ва аъламлар фаолият юритганлар. Маълумотларга қараганда, мазкур девонда 12 муфтийдан иборат бўлган кенгаш амал қилган. Маҳаллий қозилик идораси – барча бекликларда ушбу идоралар бевосита амир томонидан тайинланадиган қозилар томонидан бошқарилган. Ундан ташқари, ушбу идорада муфтийлар ва мулозимлар ҳам хизмат қилганлар. Қозилик маҳкамасидан фарқли ўлароқ, маҳаллий қозилик идорасида мулозимлар қозиларнинг ҳукм ва қарорлари ижросини таъминлаш билан шуғулланганлар. Шу билан бирга, суд жараёнини қайд этиб бориш мақсадида даборлар (котиб) мансаби ҳам мавжуд бўлган. Қозилар маҳаллий бекдан (ҳоким) мустақил фаолият юритиб, муайян даражада бекликнинг фаолияти устидан назоратни амалга оширганлар. Қози аскар – бевосита қозилик маҳкамасига бўйсунувчи, ҳарбий хизматчилар томонидан хизматда, жанг давомида ёки бошқа юришларда содир этилган ҳарбий жиноятларни кўриб ҳал этувчи қози. Айрим манбаларда бундай турдаги ишлар нақиб томонидан ҳал этилган, деб ҳам келтирилган. Шуни алоҳида таъкидлаш жоизки, айрим тадқиқот ишларида амирликда қозилик идорасига қози ул-қуззот бошчилик қилган дейилсада, бошқа манбаларда уни қози калон бошқарган деб таъкидланади. Айрим тадқиқотларда эса, қози ул-қуззот қози калон ўринбосари лавозимида хизмат қилган ва қози калон амирликдаги барча қозилар устидан назорат олиб борган деб эътироф этилади. Ҳар қандай ҳолатда ҳам, қози калон Бухоро хонлиги давлатида (аштархонийлар ҳукмронлиги) олий судья БУХОРО АМИРЛИГИДА СУД ТИЗИМИНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ МОЗИЙГА НАЗАР
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 8 / 2023 55 лавозимини амалга оширганлиги тўғрисида мавжуд манбалар гувоҳлик беради. Бухоро амирлиги давлатида қози ул-қуззот лавозимида хизмат қилган қозилар ўз муҳрларига эга бўлиб, ҳужжатларни кўпинча «хўжа», «мир» каби фахрли унвонлар ва «ходим ад-фуқаро», «мушфиқ ал-уламо», «муҳиб ассолиҳа» каби лақабларни қўшиб расмийлаштирганлар. Бухоро амирлиги суд тизимида алоҳида аҳамиятга эга бўлган фиқҳ илми уламолари – қонун ва шариат ҳуқуқий нормалари ҳимоячиси, қонунлар шарҳловчиси сифатида обрў-эътибор топганлар. Суд тизими меҳнат тақсимотида қаттиқ тартиб ўрнатилган бўлиб, унга кўра қозилик идорасида фаолият юритувчи ҳар бир мансабдор шахс фақат ўзига тегишли ваколатни амалга оширган. Давлатда суд соҳаси муайян бир тизимга амал қилишига қарамасдан Ўрта аср Ғарб мамлакатлари каби судлар диний ва дунёвий судларга бўлинмаган эди. Таъкидлаш жоизки, Бухоро амирлигида суд тизими Хива ва Қўқон хонликларига қараганда муайян даражада такомиллашган эди. Хусусан, Хива хонлигида суд тизими оддий кўринишга эга бўлиб, кўпгина ишлар тўғридантўғри хон қабулига келиб тушар, маълум бир ишни кўриб ҳал қилиш хон ва унинг яқинлари ихтиёрига боғлиқ эди. Бухоро амирлигида қозилик олдига қуйидаги асосий талаблар қўйилган: мусулмон эркак киши бўлган, эркин, вояга етган, оилали, жисмоний камчилиги мавжуд бўлмаган, фиқҳ илмини мукаммал билган, ҳаётий тажрибага эга бўлган, араб тилини мукаммал эгаллаган ҳамда бадном фуқаро эмасМОЗИЙГА НАЗАР
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 8 / 2023 56 лиги кабилар. Садриддин Айнийнинг фикрига кўра, бундай талабларга фақатгина Бухоро мадрасаларида 19 йил билим олган битирувчилар жавоб бера олишлари мумкин эди. 3apyрият туғилган ҳолларда қози қозилик талабларига жавоб берадиган фуқаролардан бир ёки бир неча ўринбосарларни тайинлар эди. Аёллар қозилик лавозимига тайинланмас эдилар. Қозиликка фақатгина ҳанафийлик мактаби таълимотини билиш талаб қилинмасдан, балки илмий даража бўлиши, яъни фиқҳ илми ва шариат нормалари ҳамда қонунларини изоҳлаш ҳуқуқи берилганлиги ҳам талаб қилинган. Бухоро амирлигида қозиларга уларнинг ижтимоий аҳволи инобатга олинган ҳоллардагина иш ҳақи берилган. Қозиларнинг даромади асосан улар томонидан ўз фойдасига ундириладиган суд жарималари ҳамда фуқаролар ўртасида тузиладиган турли хил шартномаларни гувоҳлаштириш орқали келиб тушадиган йиғим ва тўловлардан иборат бўлган. Қози ўз мажбуриятларини тўғри ва аниқ бажарганликлари учун қозилик маҳкамаси томонидан рағбатлантириб турилган. Аксинча, агар қози муайян бир иш бўйича пора олса, у дарҳол лавозимидан озод этилган. Юқорида таъкидлаб ўтилганидек, амирликда суд ишлари шариат асосида олиб борилиб, маълум бир масаланинг ҳуқуқий ечимини топиш мақсадида кўпгина ҳолларда муфтий ва аъламларга мурожаат этилган. Қозилар ўз фаолиятларида қуйидаги ҳуқуқий манбаларга асосланиб иш кўрганлар: Қуръони Карим; ҳадислар; қиёс; ижмо; Имоми Аъзам ҳуқуқ мактаби таълимоти; шариат қўрсатмалари. Юқорида таъкидлаб ўтганимиздек, судлов масалалари Имоми Аъзам ҳуқуқ мактаби таълимоти асосида олиб бориладиган шариат кўрсатмасига таянган ҳолда юритилган. Ушбу таълимотга асосан суд инстанциялари фақатгина бир босқичда олиб борилган. Айрим муаммоли ишларни кўриб чиқишда маҳаллий қози ўзидан юқори турувчи қозидан фақатгина маслаҳат олиш мақсадида мурожаат этган. Амирликда маҳаллий қозилик идораларига қуйидаги ишлар тааллуқли бўлган: жиноий ишлар - 1) майда безорилик; 2) ҳақоратлаш; 3) туҳмат; 4) баданга шикаст етказиш; 5) ўғрилик; 6) уй-жойга ўт қўйиш кабилар. Фуқаролик ишлари: 1) ерга оид низолар; 2) меросни тақсимлаш масалалари; 3) ҳадя; 4) қарздорлик билан боғлиқ ишлар; 5) никоҳдан ажратиш; 6) никоҳни бекор қилиш; 7) ота ёки оналикдан маҳрум қилиш; 8) васийлик ва ҳомийликни тайинлаш кабилар. Ўз навбатида, қозилик маҳкамаси судловига қуйидаги ишлар тааллуқли бўлган: 1) давлатга қарши қаратилган жиноий ишлар; 2) миллатга ва ирқий камситилишга қаратилган ишлар; 3) давлат сирини ошкор қилиш билан боғлиқ бўлган ишлар; 4) динга қарши қаратилган жиноятлар; 5) қасддан одам ўлдириш; 6) маҳаллий ҳудудлардан келиб тушадиган шикоят ва аризалар асосида иш юритиш. Кам аҳамиятли ишлар бевосита маҳаллий ҳудудларда оқсоқоллар ва амлокдорлар томонидан кўриб чиқилган. Қози муайян бир иш бўйича жарима, МОЗИЙГА НАЗАР
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 8 / 2023 57 қамоқ ва таёқ билан уриш каби жазоларни тайинлаш ҳуқуқига эга бўлиб, оғир жиноятларни (қасддан одам ўлдириш, босқинчилик, талончилик) содир этган шахсларга нисбатан ўлим жазосини ҳал қилиш ёки авф этиш масаласи бевосита амир томонидан ҳал қилинган. Ўлим жазосига маҳкум этиш ҳақидаги ҳукм қози томонидан тузилса-да, амир уни фақат тасдиқлаган ёки рад этган. Бекликлардаги қозилар фаолиятидан норози бўлган томонлардан келиб тушган ариза ва шикоятлар ҳар томонлама ўрганилиб, айбдор шахсларга нисбатан тегишли тартибда интизомий чоралар кўриб борилган. Бухоро амирлигида суд ишларини олиб боришнинг алоҳида хусусияти шундаки, қозилар ҳар бир ишни муайян тўлов эвазига кўриб чиққанлар. Эҳтиёт чораси сифатида очиқда қолиш учун ҳам муайян миқдордаги тўловни амалга ошириш лозим бўлган. Айбланувчини кафилликка олган шахс маълум бир муддат ичида кафиллик тўловини тўлаши лозим эди. Айбланувчи шахслар ҳар бир кечиктирилган кун учун одатдаги тўловнинг 25 фоизидан ортиғини тўлашга мажбур бўлган. Агар ҳибсга олинган шахсни яна ушлаб туришнинг зарурати туғилса, бундай ҳолатда шахс зиндонга юборилган. Одатда қозилар суд жараёнини масжидларда олиб борсалар-да, кўп ҳолларда уларга ўз уйларида ишларни кўриб чиқиб, таҳлил қилиш ва музокаралар олиб боришга йўл қўйилган. Қозилик судларида суд жараёнини ташкил этишнинг аниқ бир шакли мавжуд эмас эди ва шунга кўра маълум бир шаклда суд жараёнини ўтказиш талаб қилинмаган. Суд ишлари фуқаролик ёки жиноят жараёни каби турларга бўлинмаган. Барча турдаги ишлар жабрланувчи мурожаати билан бошланган. Шуни алоҳида таъкидлаш жоизки, жиноят ишларида давлат айблови МОЗИЙГА НАЗАР
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 8 / 2023 58 институти мавжуд бўлмаган. Даъволар асосан сўровлар шаклида амалга оширилган. Низолар кўп жиҳатдан сув тақсимотидаги камчиликлар, солиқлар, божлар ва бошқа турли хил тўловларни ундириш каби масалалардан келиб чиққан. Даъво ва аризалар билан нафақат билвосита шаклда, яъни оқсоқол, бек ва ноиблар орқали, балки бевосита ҳукмдорга мурожаат этиш мумкин эди. Масалан, Самарқанд аҳолисининг Шир Али Иноқ устидан амир номига унинг томонидан олиб борилаётган зулм ва жабрликларни бартараф этиш ва Самарқандга бошқа адолатли ҳоким қўйилишини талаб этганликларини кўрсатиб ўтиш мумкин. Давлат бошлиғига (амирга) ариза ва мурожаатлар ҳар ҳафтада икки маротаба тақдим этиларди. Мурожаатлар қуйидаги икки шаклда амалга оширилган: - оммавий арз - аҳоли учун саройда ўтказилган. Ушбу оммавий арзнинг бошланиш муддати бир-икки соат олдин жамоатчиликка эълон қилиниб, унга кўра ариза ва мурожаатлари бўлган ҳар қандай фуқаро аркда ҳозир бўлиши мумкин эди; - даъвогарлар давлат бошлиғининг саройдан чиқиб кетиши вақтида мурожаат этишлари мумкин. Бухоро амирлиги даврида ижод этган тарихнавислардан Аҳмад Донишнинг маълумотларига қараганда, амир ариза ва мурожаатларни кўпинча Бухоро аркида, баъзан эса сарой минораси олдида муҳокама этган. Амир ариза ва шикоятларни шахсан ўзи кўриб чиқар, баъзан вазирга ёки қози калонга мазмунан кўриб чиқишлик учун ишларни топширарди. Ушбу ҳолатда вазир ёки қози ариза ҳамда шикоятни кўриб чиқишдан бош тортса, шикоятчилар такрорий равишда иккинчи маротаба амирга мурожаат этишлари мумкин бўлган. Иккала ҳолатда ҳам қоида бўйича маълум бир иш бўйича қарор жойнинг ўзида қабул қилиниши лозим эди. Ариза ёки даъво даъвогарнинг махсус ишончли вакили томонидан топширилиши ҳамда суд жараёнида унинг вакил сифатида иштирок этиши мумкин бўлган. Суд жараёнида барча турдаги ишлар тортишувлик тамойили асосида амалга оширилган. Агар муайян бир иш бўйича қози жиноят белгиларини аниқлагудек бўлса, айбловчи жиноий айбларни такдим этмагунча жиноий ишни қўзғатмаган. Ислом ҳуқуқида исбот этиш таълимотлари қиёсий усулда таҳлил этилиб, батафсил ўрганилган. Бухоро амирлигида қуйидагилар исбот этишнинг асосий шакллари қисобланган: 1) айбини тан олиш; 2) гувоҳнинг кўрсатмалари; 3) қасам ичиш; 4) ёзма далиллар. Айбни тан олиш маълум бир ашё ёки фактга алоқаси бўлиши ҳамда ҳолатга қараб, аниқ ва батафсил равишда амалга оширилиши лозим бўлган. Гувоҳ ўз кўрсатмаларини фақат ўзи билган ёки кўрганлигига асосланиб баён этиши лозим бўлган. Бошқа бировдан эшитган, билганларини суд жараёнида айтиб бериш - «гувоҳ тариқасида «кўрсатма» деб расмий тан олинмаган. Суд жараёнида бошқа бировнинг топшириғига асосан фақатгина икки ёки ундан ортиқ гувоҳлар бўлгандагина гувоҳлик бериш мумкин бўлган. Бухоро амирлигида гувоҳ тариқасида суд жараёнида: вояга етмаганлар, қуллар, ғайридинлар, туҳматчилар, иғМОЗИЙГА НАЗАР
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 8 / 2023 59 вогарлар, ёлғончилар, қасамхўрлар жазога тортилганлар, яқин қариндошлар ва бошқалар иштирок эта олмаганлар. Айрим фуқаролик ва жиноят ишларида икки эркак киши бўлган ҳамда ҳажми катта бўлган жиноят ишларида тўртта эркак кишининг гувоҳ тариқасида иштирок этиши талаб этилган. Бир эркак гувоҳ кишининг ўрнига икки аёл гувоҳ бўлиши талаб қилинган. Қоидага асосан гувоҳлар даъвогар ёки шикоятчи томонидан тавсия этилиши лозим бўлган. Шуни алоҳида таъкидлаш жоизки, жавобгарда гувоҳнинг ҳуқуқий лаёқатсизлиги мотивини инобатга олиб, уни рад этиш ҳуқуқи мавжуд бўлган. Агар суд жараёнида гувоҳлар ўртасида, айниқса, уларнинг кўрсатмаларининг мазмунида турли хил қарашлар юзага келса, уларнинг барчаси ёлғон гувоҳлик берганлик учун жиноий жавобгарликка тортилган. Агар суд жараёнида иштирокчилар ўзга шахс ҳуқуқини ёхуд маълум ҳолатларни тан олмасалар уни исбот этиш мақсадида, қасам ичиш усули қўлланилган. Ёзма далиллар суд жараёнида гувоҳларнинг кўрсатмалари билан ўз тасдиғини топмаса, иш бўйича қарор қабул қилиш учун етарли асос мавжуд эмас, деб эътироф этилган. Одатда, қози муайян бир иш юзасидан ишни рад этмасдан қарорни мазкур мажлиснинг ўзида чиқарган. Суд ишларининг тезликда амалга оширилиши суднинг энг маъқул сифатлари деб ҳисобланган. Қози ҳукмидан норози бўлганлар қозикалон ёки амирга ариза беришга ҳақли эдилар. Қози чиқарган ҳукмни қозикалон, унинг ҳукмини эса фақат амир бекор қилиши мумкин бўлган. Суд жараёнида жазо таъсири остида тарафларга суд олдида уятсиз гаплар билан ҳақоратлашиш қаттиқ ман этилган. Бухоро амирлигида қози зиммасига суд ишларини муҳокама этишдан ташқари қуйидаги мажбуриятлар ҳам юклатилган: Чунончи, 1) васийлик ва ҳомийликни тайинлаш; 2) мерос қилиб қолдирилган ҳамда меросни тақсимлаш каби масалаларни назорат қилиш; 3) қабул қилинган қарорлар ижросини юритиш; 4) тарафлар томонидан имзоланган шартнома ва битимларни гувоҳлаштириш ва бошқа турли нотариал ҳаракатларни амалга ошириш кирган. Бухоро амирлиги суд тизимини таҳлил қилиш орқали унинг қуйидаги ўзига хос хусусиятларини кўрсатиб ўтиш мумкин: биринчидан, амирликда суд ҳокимияти фаолиятига маҳаллий ёки бошқа идоралар аралаша олмаган; иккинчидан, ишлар коллегиаллик асосида очиқ равишда кўриб чиқилган; учинчидан, суддовлилик ва судловга тааллуқлилик масаласи аниқ қилиб белгиланган; тўртинчидан, амирликда муайян бир ишни кўриб ҳал этишда фиқҳ илми уламолари ва муфтийлар қарорига таянилган; бешинчидан, ҳукм ёки қарордан норози бўлган тараф кассация тартибида, қозилик маҳкамасига ёхуд амирга мурожаат этиш ҳуқуқига эга бўлган; олтинчидан, ҳарбийлар томонидан содир этиладиган жиноятлар ал қида қозилар, яъни қози аскарлар томонидан кўриб чиқилган. Б. САЪДУЛЛАЕВ, Ж. ҲУСЕНОВ, Бухоро вилоят маъмурий суди судьялари МОЗИЙГА НАЗАР
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 8 / 2023 60 Тарихимизда биз билмаган қозилардан яна бири Саид Ёқубхон тўра Саид Низомиддин ўғлидир. Саид Ёқубхон тўра 1823 йилда Тошкентда туғилган, аввал мадрасада мударрис, кейин қози ва қози-ул қуззот (қозиларнинг раҳбари, Олий судья деган маъноларни билдиради) лавозимларида ишлаган, нақиб унвонига эга бўлган. Саид Ёқубхон тўра Қўқон хонлиги ва Ёқуббек Бадавлатнинг «Еттишаҳар» давлати тарихида муҳим ўринга эга шахс ҳисобланади. Қўқон хонлиги тарихида элчиликка тайинланган нуфузли шахслар кўплаб учрайди. Шу жумладан, дастлаб Саид Ёқубхон тўранинг 1858 йили Қўқон хони Маллахоннинг турк султонига юборилган Мирзажон Афанди элчилигида котиб лавозимида Истамбулда бўлганлиги усмонли архивларда баён этилган. 1864 йил кузида Қўқон хонлигининг нуфузли мулозимларидан бирига айланган Саид Ёқубхон тўра Қўқон хонлиги амирлашкари Мулло Алиқулининг турк султонига юборган элчилигига раҳбар сифати тайинланади ҳамда 1865 йил апрель ойида Хива, Эрон орқали Истамбулга етиб келади. Қўқон хонининг Хива хонига элчиликни Хива хонлиги ҳудудидан ўтиб кетишида ёрдам сўраб ёзган 1864 йилги мактубида элчилик раҳбари сифатида унинг исми «Эшон Саййид Ёқубхўжа нақиб қози калон» тарзида берилган. Тошкентнинг руслар томонидан 1865 йилда босиб олиниши ва Қўқон хонлигидаги вазият чигаллашиши натижасида Саид Ёқубхон тўра Истамбулда 2 йилга яқин қолиб кетади, 1867 йилда Оренбург орқали Қўқонга қайтиб келади. Усмонли архивининг 1868 йилги ҳужжатлари ичида «Қозикалон Сайид Ёқубхон Саид Низомиддин ўғли» муҳри босилган арзнома мавжуд бўлиб, мазкур ҳужжатда Саид Ёқубхон тўра Қўқон хони Худоёрхон ва Қашқар ҳукмдори Ёқуббек Бадавлатларга босқинчиларга қарши курашда ёрдам бериш сўралган, усмонли архивидаги бошқа ҳужжатда эса Қўқон хонлигига юборилган кийим ва қурол – аслаҳалар учун усмонли ғазнасидан маблағ ажратилганлигини кўриш мумкин. 1869 йилда Саид Ёқубхон тўра усмонли турк империяси бош вазири Меҳмед Рушду пошшонинг қабулида бўлади, Ёқуббек Бадавлатнинг Шарқий Туркистондаги муваффақиятлари ҳақида сўзлаб беради ҳамда усмонли турк империясининг Ёқуббек Бадавлатнинг Еттишаҳар давлатига қизиқишини уйғотади. Натижада вазиятни ўрганиш учун усмонли ғазнасидан ажратилган маблағ эвазига Саид Ёқубхон тўра Миср, Ҳиндистон орқали Қашқарга юборилади. Ўрни келганда айтиб ўтиш жоизки, Саид Ёқубхон тўра Ёқуббек Бадавлатнинг узоқроқ қариндоши бўлади. Ёқуббек Бадавлатнинг 1872 – йилги ҳамда 1875 – йилги усмонли турк империясига юборилган элчиликларига ҳам Саид Ёқубхон тўра раҳбарлик қилади. 1875 – йилги элчилик якунида Саид Ёқубхон тўра Қашқарга Санкт-Петербург орқали қайтади. Натижада 1876 йилда у Россия императори Александр II, ҳарбий вазир Д. Милютин билан ҳамсуҳбат бўлади. 1877 йилда Қашқардаги ҳарбий - сиёсий вазият оғирлашади, натижада муаммони дипломатик йўллар билан ҳал этиш учун Ёқуббек Бадавлатнинг топшириғига кўра, Саид Ёқубхон тўра Ҳиндистон, Истанбул орқали Лондонга қараб йўлга чиқади. ТУРК СУЛТОНИ, РУС ИМПЕРАТОРИ ВА БУЮК БРИТАНИЯ БОШ ВАЗИРИ БИЛАН КЎРИШГАН ҚОЗИ МОЗИЙГА НАЗАР
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 8 / 2023 61 Худди ўша пайтда Хитой ташқи ишлар резиденти Куо Цунг тао (инглиз манбаларида Kuo tsung tao) ҳам Лондонга келади. Натижада Саид Ёқубхон тўранинг инглиз ҳукумати ёрдамида Хитой қўшинининг Шарқий Туркистонга бостириб киришини олдини олиш бўйича музокаралар бошлашига имконият туғилади. Лондонда Саид Ёқубхон тўра Дуглас Форсайт ва Томас Уайдлар кўмагида Буюк Британия сиёсий элитаси билан музокаралар олиб боради. Жумладан, келгусида 3 маротаба бош вазир, 4 маротаба ташқи ишлар вазири лавозимда ишлайдиган Роберт Солсбери (ўша вақтда Форин Офисда Ҳиндистон масалаларига масъул) билан кўришади. Музокаралар 1877 йил 23 майида бошланади. Саид Ёқубхон тўра ўзининг шахсий фазилатлари, чуқур билими ва дипломатик тажрибаси туфайли, музокараларда муваффақиятларга эришади. Бироқ, Томас Уайд (ўша даврдаги Англиянинг Пекиндаги масъули) қўллаб-қувватлови ва кафиллиги остида бошланган икки томонлама ҳамда тўғридан-тўғри музокаралар Хитой қўшинлари Еттишаҳар давлатига бостириб кириб, Турфон шаҳрини 16 май куни босиб олганлиги, Ёқуббек Бадавлатнинг 1877 йил 25 май куни вафот этганлиги тўғрисида 1877 йил 16 июль куни хабар келгандан сўнг тўхтатилади. Еттишаҳар давлати тугатилгандан сўнг, Саид Ёқубхон тўра Қашқарга эмас, Истанбулга келади. Бир неча бор турк султони Абдулҳамид 2 га Шарқий Туркистондаги аҳвол ҳақида мурожаат қилишга ҳаракат қилади. Унинг ушбу мурожаатлари турк архивларида мавжуд. 1879 йили аввал Измирга, кейинчалик Кашмирга сургун қилинган Саид Ёқубхон тўра шабония тариқати пири Маҳмуд Тавфиқ Боснавийдан иршод (рухсатнома) олган эди. Умрининг сўнгги йигирма йилида Саид Ёқубхон тўра Ҳиндистонда яшаб, шабония тариқатини ёйилишига, инсонларни тўғри йўлга бошлашга хизмат қилади. У 1899 йили Ҳиндистонда вафот этади ҳамда Деҳли шаҳрида, Имом Раббонийнинг муршиди Боқибиллоҳнинг қабри ёнига дафн этилади. Саид Ёқубхон тўра араб, форс ва турк тилида ижод қилган, Муҳийдин ибн Арабийнинг «Фусус Ал Ҳикам» асарига шарҳ ёзган, А. Жомийнинг «Левоиҳ»ини форс тилидан турк тилига таржима қилган (1880 йили Измирда ёзилган), «Китобур румуз ва имсолул лоҳития», «Мифтоҳул Ғайб» асарининг бир бобини форсчага таржима қилган. Аёни Собит ва Тасаввуф номли рисолалари бор. Муҳийдин Ибн Арабийнинг «Фусус Ал Ҳикам» асарига шарҳ тарзида форс тилида ёзилган Саид Ёқубхон тўранинг «Тавзиҳул баён» асари (1869-1870 йиллари Қашқарда ёзилган) 1892 йили Деҳлида нашр этилган. Саид Ёқубхон тўранинг фарзанди Абдуқодир тўра машҳур турк бастакори бўлиб етишган, турк мумтоз куйларини нотага солган, Абдуқодир тўранинг авлодлари бугунги кунда Туркияда истиқомат қилади. М. МИРМАҚСУДОВ, мустақил изланувчи МОЗИЙГА НАЗАР 1. Ш. Маҳмудов. «Усмонли архивидаги мактуб. Саид Ёқубхон тўра бошлигидаги дипломатик миссия хусусида». Тошкент давлат Шарқшунослик институтининг «Мерос» журнали. 2019 йил 1-сон 2. V. G. Kiernan. «Kashgar and the politics of Central Asia». мақола www.jstor.org сайтидан олинди. 3. А. Д. Васильев. «Знамя и меч от падишаха». Москва. 2014 йил 4. «История Центральной Азии в османских документах. Том 1. Политические и дипломатические отношения.» Самарқанд. 2011 йил 5. Н. Аллаева «Хива хонлиги дипломатияси ва савдо алоқалари», Т. 2019 й
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 8 / 2023 62 Маълумки, Конституциямизда ҳар ким муносиб меҳнат қилиш, касб ва фаолият турини эркин танлаш, шунингдек ишсизликдан қонунда белгиланган тартибда ҳимояланиш ҳуқуқига эга. Хусусан, ҳомиладорлиги ёки боласи борлиги сабабли аёлларни ишга қабул қилишни рад этиш, ишдан бўшатиш ва уларнинг иш ҳақини камайтириш тақиқланади. Фуқароларнинг ушбу конституциявий ҳуқуқлари амалдаги меҳнат қонунчилигида ҳам ўз ифодасини топган. Барча фуқаролар меҳнат ҳуқуқларига эга бўлиш ва улардан фойдаланишда тенг имкониятларга эгадир. Ҳар бир шахснинг меҳнат ҳуқуқларини ҳимоя қилиш кафолатланади. Меҳнат низоларини кўриб чиқиш белгиланган тартибда ҳал қилинади. Меҳант кодексига кўра, меҳнат шартномаси ғайриқонуний равишда бекор қилинган ёки ходим ғайриқонуний равишда бошқа ишга ўтказилган ҳолларда, у иш берувчининг ўзи, суд ёки бошқа ваколатли орган томонидан аввалги ишига тикланиши лозим. Амалдаги қонунларимизга кўра, ҳеч ким асоссиз равишда ишдан бўшатилиши мумкин эмас. Аммо, бунга қарамай меҳнат тўғрисидаги қонунчилик талабларига амал қилмаслик ҳолатлари ҳам учраб турибди. Мисол учун, даъвогар Р. судга мурожаат қилиб, унда фуқаро Д. бола парваришлаш таътилидан қайтиши муносабати билан у билан тузилган муддатли меҳнат шартномаси Ўзбекистон Республикаси Меҳнат кодекси (эски таҳрирдаги 30.04.2023 йилга қадар амалда бўлган)нинг 105, 107-моддалари талабига асосан бекор қилиниб, ҳомиладорлиги ҳисобга олинмасдан, у билан тузилган меҳнат шартномани бекор қилинганлигини айтиб, ишга тиклаш ҳамда мажбурий прогул вақти учун иш ҳақи ва маънавий зарар ундиришни сўраган. Суд мажлисида жавобгар даъво ариза талабларини тан олмасдан, ҳақиқатан ҳам даъвогар билан тузилган муддатли меҳнат шартномаси уни ҳомиладорлигини билмасдан бекор қилинганлигини, даъвогар бу ҳақда уларга айтмаганлигини, даъвогарга 2-сонли «Даугизтау» ошхонасига иш таклиф қилганларида у ишни рад қилганлигини билдириб, суддан даъвони рад қилишни сўрайди. Иш ҳужжатларидан кўринишича, даъвогар Р. жавобгар «Н» давлат корхонасининг 2020 йил 4 сентябрдаги буйруғига асосан 2020 йил 4 сентябрь кунидан 4-сонли (3- ГМЗ) ошхонасига Д.нинг ҳомиладорлик туғуруқ ва болани парваришлаш таътилида бўлган даврига тўлиқ ставкага ЯТС бўйича 3 разрядли ошпаз лавозимига қабул қилинган. Кейинчалик Н. давлат корхонаси уч қисмга бўлиниши натижасида даъвогарнинг иш ўрни Н жамғармаси» давлат муассасасига ўтган. «Н» жамғармаси» давлат муассасасининг 2022 йил 7 ноябрдаги буйруғига асосан даъвогар Р. билан тузилган муддатли меҳнат шартномаси муддати тугаганлиги сабабли 2022 йил 7 ноябрдан бекор қилинган. Даъвогар билан меҳнат шартномаси бекор қилинган вақтда у ҳомиладор бўлган. МКнинг 237-моддасига кўра, ҳомиладор аёллар ва уч ёшга тўлмаган боласи бор аёллар билан тузилган меҳнат шартномасини иш берувчининг ташаббуси билан бекор қилишга йўл қўйилмайди, корхонанинг бутунлай тугатилиш ҳоллари бундан мустасно, бундай ҳолларда меҳнат шартномаси уларни, албатта, ишга жойлаштириш МЕҲНАТ ҲУҚУҚЛАРИ БУЗИЛГАН ХОДИМ СУД ТОМОНИДАН ИШГА ТИКЛАНДИ СУД АМАЛИЁТИ
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 8 / 2023 63 шарти билан бекор қилинади. Муддати тугаганлиги сабабли меҳнат шартномаси бекор қилинган ҳолларда ҳам иш берувчи ушбу модданинг биринчи қисмида кўрсатиб ўтилган аёлларни ишга жойлаштириши шарт. Суд қонунга асосан ҳомиладор аёллар билан тузилган меҳнат шартномасини муддати тугаганлиги сабабли бекор қилинган ҳолларда ҳам иш берувчи ушбу тоифадаги аёлларни ишга жойлаштириши шартлигини инобатга олиб, жавобгар «Н» жамғармаси» давлат муассасасининг 2022 йил 7 ноябрдаги буйруғини ғайриқонуний деб топиб, бекор қилишни ва даъвогарни ишга тиклашни ҳамда мажбурий прогул вақти учун иш ҳақи ва маънавий зарарни ундиришни лозим топади. Ушбу тоифадаги ишларни таҳлил қиладиган бўлсак, суд томонидан 2023 йилнинг 6 ойи давомида жами 11 та фуқаролик ишлари кўрилган бўлиб, шундан 6 таси қанаотлантирилган, 5 таси рад этилган. Хулоса ўрнида шуни айтиш жоизки, иш берувчилар ходимларнинг меҳнат ҳуқуқлари ва эркинликларини, шу жумладан, меҳнат қилиш, адолатли ва хавфсиз меҳнат шароитларини таъминласалар, бу – меҳнат унумдорлигининг ўсишига, иш сифати яхшиланишига хизмат қилади. А. ЖУМАЕВ, фуқаролик ишлари бўйича Учқудуқ туман суди раиси СУД АМАЛИЁТИ
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 8 / 2023 64 СУД ЗАЛИДАН Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодексининг 164-моддасида босқинчилик жинояти келтирилган бўлиб, унга кўра ўзганинг мол-мулкини талон-торож қилиш мақсадида ҳужум қилиб, ҳаёт ёки соғлиқ учун хавфли бўлган зўрлик ишлатиб ёхуд шундай зўрлик ишлатиш билан қўрқитиб содир этилган бўлса — босқинчилик ҳисобланиши белгиланган. Қ.Қобилов (исм шарифи ўзгартирилган) хавфли рецидивист бўлгани ҳолда, ўзгалар мол-мулкини босқинчилик йўли билан талон-торож қилиб, моддий манфаатдор бўлиш мақсадида, ўзининг аввалдан тузган жиноий режасига мувофиқ, 27.03.2021 йилда Самарқанд вилояти, Жомбой тумани, Кўк-гумбаз қишлоғидан Жиззах шаҳрига келиб, қаровсиз қолган хонадонлардан пул ва қимматбаҳо буюмларни яширин равишда қўлга киритишни мақсад қилиб, шу куни соат 11:00ларда Жиззах шаҳар Сайилжойи маҳалласида жойлашган бир фуқаронинг яшаш хонадони олдига келиб, хонадонда бирон-бир шахс бор-йўқлигини текшириб кўришни режа қилиб, ушбу хонадонга кириш дарвозасини таққиллатганида, шу вақтда хонадонда ёлғиз бўлган вояга етмаган К.Қаюмов хонадондан чиқиб дарвозани очганида унга «сумалак» сотиб юрганлигини маълум қилиб, ундан бошқа ҳеч ким хонадонда йўқлигини билиб, ўзининг жиноий режасини амалга ошириш мақсадида гўёки ҳожатхонага кириб-чиқиши кераклигини сўраб, шу алдов билан хонадонга кирганидан кейин уйда ҳеч ким йўқлигига ишонч ҳосил қилиб, хонадон ошхонасидан олган пичоқ билан вояга етмаган К.Қаюмовга ҳужум қилиб, қўрқитиб, унинг танасининг турли жойларига уриб, тан жароҳатлари етказиб, ип билан оёқ-қўлларини боғлаб, хонадон ётоқхонасидаги темир сейфнинг ичида бўлган 8.000.000 сўм ва валютага нисбатан қиймати 17.867.000 сўм бўлган 1700 АҚШ доллари миқдоридаги пул ҳамда умумий нархи 33.300.000 сўм бўлган бир жуфт кўк кўзли зираклар, бир дона кўк кўзли узук, бир дона яшил кўзли узук, бир жуфт оқ кўзли зирак, бир дона оқ кўзли узук, бир дона «Наврўз» номли занжир, бир дона «Наврўз» номли браслет, бир дона «Кардинар» номли занжир, бир дона браслетларни олиб чиқиб кетиб, қўлга киритган тилла-тақинчоқларни Булунғур туманида жойлашган «Булунғур-деҳқон бозори»да заргарлик буюмлари савдоси билан шуғулланувчи Тўлқинов Икромжонга жиноий йўл билан қўлга киритганлигини маълум қилмасдан сотиб пулларни ўзининг шахсий эҳтиёжлари йўлида сарфлаб юборган. Суд мажлисида судланувчи ўзининг айбига тўлиқ иқрорлик билдирди. Суд якунига кўра, жиноят ишлари бўйича Жиззах шаҳар судининг ҳукмига кўра, Қ.Қобилов Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодекси 164-моддаси 3-қисмининг «а,в» бандларида назарда тутилган жиноятни содир қилганликда айбдор деб топилиб, 10 йил 6 ой муддатга озодликдан маҳрум қилиш жазоси тайинланди. Ў. ЖУМАЕВ, Жиззах вилоят суди раиси БОСҚИНЧИЛИК ЖИНОЯТИ
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 8 / 2023 65 Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодексининг 166-моддасида талончилик жинояти келтирилган бўлиб, унга кўра ўзганинг мулкини очиқдан-очиқ талонторож қилиш — талончилик ҳисобланиши белгиланган. С.Суяров, Қ.Қодиров, И.Иминов (исмшарифи ўзгартирилган) ва жиноят ишининг унга нисбатан қисми ЖПК 84-моддаси 5-қисмининг 2-бандига асосан тугатилган шахслар бир гуруҳ бўлиб, ўзгалар мулкини талончилик йўли билан қўлга киритиш мақсадида олдиндан жиноий тил бириктирган ҳолда жиноят содир этиш режасини тузиб, 2022 йил 8 ноябрь куни соат тахминан 03:00да Жиззах шаҳар Улуғбек маҳалласи ҳудудидаги савдо шахобчасида сотувчилик билан шуғулланувчи А.Алибаевга «ака телефонингизни бериб туринг, танишларимга телефон қилиб олай» деб, унга тегишли бўлган бозор нархи 1 млн. сўмни ташкил қилувчи «РЕДМИ НОТ 9А» русумли телефон аппаратини қўлга киритиб, Нексия-2 русумли автомашинага ўтириб, воқеа жойидан яшириниб, жиноий йўл билан қўлга киритган ўзганинг мулкини Х.Хусановга 400 минг сўмга сотишиб, қўлга киритилган пулларни шахсий эҳтиёжлари йўлида сарфлаб юборганлар. Бундан ташқари, судланувчи С.Суяров, Қ.Қодиров ва жиноят ишининг унга нисбатан қисми ЖПК 84-моддаси 5-қисмининг 2-бандига асосан тугатилган шахслар бир гуруҳ бўлиб, ўзгалар мулкини такроран талончилик йўли билан қўлга киритиш мақсадида 2022 йил 8 ноябрь куни соат тахминан 18:00ларда Зарбдор тумани Бўстон шаҳарчаси ҳудудида Болиева Бахти Ботир қизи билан учрашиб, унга «телефонингизни бериб туринг, танишларимга телефон қилиб олай» деб, унга тегишли бўлган ўртача бозор нархи 600.000 сўмлик «РЕДМИ 5» русумли телефон аппаратини қўлга киритиб, воқеа жойидан яшириниб, жиноий йўл билан қўлга киритилган ўзганинг мулкини В.Валиевга 250 минг сўмга сотишиб, қўлга киритилган пулларни шахсий эҳтиёжлари йўлида сарфлаб юборганлар. Суд мажлисида судланувчилар ўзларининг айбига тўлиқ иқрорлик билдиришди. Суд якунига кўра, С.Суяров ва Қ.Қодиров Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодекси 166-моддаси 3-қисмининг «а» бандида назарда тутилган жиноятни содир қилганликда айбдор деб топилиб, 2 йил муддатга озодликни чеклаш жазоси тайинланди. И.Иминов Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодекси 166-моддаси 2-қисмининг «в» бандида назарда тутилган жиноятни содир қилганликда айбдор деб топилиб, 3 йил муддатга озодликни чеклаш жазоси тайинланди. Р. ОРЗИҚУЛОВ, Жиззах вилоят суди раисининг ўринбосари ТАЛОНЧИЛИК ЖИНОЯТИ СУД ЗАЛИДАН
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 8 / 2023 66 ҚЎШМАЧИ ФОШ ЭТИЛДИ ЖИНОЯТ ВА ЖАЗО Бўлиб ўтган вокеа миллий қадриятларимизга ёт бўлиб, воқеа иштирокчиларининг шахсий ҳаётига салбий таъсир этиши мумкинлиги ҳисобга олингани ҳолда, уларнинг исм-шарифлари ўзгартириб берилмоқда. Хўш, бу воқеа қачон, қаерда, қандай шароитларда юз берган эди ўзи? Нурия 2021 йил 26 апрель куни соат 21:00 ларда Гулистон шаҳрида ўтказилган «Орият» тадбири давомида жуда қаттиқ изза бўлди. У Гулистон шаҳридаги кўпқаватли уйларнинг бирида ижарада яшаб келар эди. Шу куни унинг ижарадаги хонадонида ўта хунук воқеа устидан чиққан ички ишлар бўлими ходимлари холислар иштирокида баённома тузишди. Нурия фоҳишахона сақлаш ва қўшмачилик қилишда айбланди. Нурия айбига тўлиқ иқрорлик билдирди. Ҳақиқатан ҳам у 2020 йил февраль ойида ўзи алоҳида яшаш учун Гуландом опага тегишли бўлган ушбу хонадонни ҳар ойда унга 1 500 000 сўм тўлаб туриш шарти билан ижарага олганди. 2021 йил 26 апрель куни уйда ўтирган вақтида ўзига олдиндан таниш бўлган Умринисо исмли қиз қўнғироқ қилиб, йигити билан «гаплашиб олиш» учун жой сўрайди. Нурия аввалига, алоҳида бир хона ажратиб бера олмайман, деди. Умринисо уни ҳоли-жонига қўймайди. «Хона ажратиб берсангиз, сизни рози қиламан» дейди. Нурия пулдан қийналиб турган чоғлари бўлгани учун кўниб қўя қолади. Тахминан соат 21:30 ларда уйнинг эгаси Гуландом опа келиб, «бугун шу ерда қоламан, кеч бўлиб қолди, уйга кета олмайман» деганида Нуриянинг ичини ит тирнай бошлайди. Шу орада уйга Умринисо бир йигит билан келиб, эшик қоқади. Умринисо унинг қўлига уйидан жой ажратиб бериши эвазига 250 000 минг сўм пул беради. Нурия уларни уйга таклиф қилиб, балкон томонидаги кичик бир хонага киритиб юбориб, ўзи меҳмонхонага ўтади. Гуландом опа «уйга ким келди?» деб сўраганда, «жиянларим келишувди, четдаги хонага киритиб юбордим, дам олишмоқчи экан» деб сир бой бермайди. Гуландом аввалига бир нимадан шубҳалангандай бўлади-ю, сўнг индамай қўя қолади. Нурия музқаймок олиб келиш учун кўчага чиқмоқчи бўлиб эшикни очган вақтида, эшик олдида ички ишлар ходимлари турганлигини кўриб, эсхонаси чиқиб кетаёзади. Оёқ-қўлларига қалтироқ киради. Ички ишлар ходимлари ўзларини таништириб, тадбир ўтказилаётганлигини, ичкарига киришлари зарурлигини айтишади. Ноилож қолган Нурия уларни ичкарига таклиф этади. Холислар билан биргаликда ичкарига кирган ички ишлар ходимлари балкон томондаги алоҳида кичик хонада Умринисо билан бир йигит ётганлигини кўришади. Умринисодан бу ҳақда изоҳ талаб қилишганида унинг йигити 250 000 минг сўм пул берганлигини, Нурия уларни пул эвазига ичкарига киритганлигини тан олиб, кўрсатув беради. ИИБ ходимлари Нуриядан пулларни сўрашган эди, у Умринисодан олган пулларни стол устига қўяди.
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 8 / 2023 67 Суд мажлисида гувоҳ тариқасида сўроқ қилинган Умринисо ҳақиқатдан ҳам 2019 йилнинг бошларида Муҳиддин исмли йигит билан танишиб қолиб, у билан телефон орқали гаплашиб юрганлигини, 2021 йил 26 апрель куни у билан учрашишга келишганлигини, сўнг шу куни Нуриянинг ижарадаги уйига келишганлиги ва бирга бўлишганлигини, Муҳиддиндан 250 000 минг сўм пул олиб, Нурияга берганлигини тан олади. Гуландом суд мажлисида сўроқ бераркан, ҳақиқатан ҳам 2007 йилдан буён Гулистон туманида яшаб келишини, ўзига тегишли бўлган ушбу хонадонни Нурияга ижарага берганлигини, 2021 йил 26 апрель куни уйнинг ижара ҳаққини олиш учун келганлигини, кеч бўлиб қолганлиги сабабли уйга кета олмай шу ерда тунаб қолганлигини, уйга келган «меҳмонларни» танимаслигини, Нурия «жиянларим келишди» деганлари учун унга ишонганлигини, аслида бу «меҳмонлар» нима иш билан шуғулланишганини ички ишлар ходимлари келганларидан сўнг англаганлигини, Нурияга қаттиқ танбеҳ берганлигини айтиб, кўрсатув беради. Суд жараёнида Нуриянинг юзлари уятдан лов-лов ёнди, Умринисонинг кўз ёшлари булоқдек отилди. Бундай шармандаликдан Гуландом опаларининг ҳам ер чизмоқдан бўлари бўлди. Суд ўз ҳукмини ўқиди. И. ҚОРАБОЕВ, жиноят ишлари бўйича Гулистон шаҳар суди судьяси ЖИНОЯТ ВА ЖАЗО
8/2023 ISSN 2181-8991 ПРАВОСУДИЕ Правовое, научно-практическое издание Учредитель: Верховный суд Республики Узбекистан Главный редактор Kамол УБАЙДИЛЛОЕВ Отв. секретарь Муталиф СОДИКОВ Реклама и материалы, размещенные на коммерческой основе. Мнение редакции может не совпадать с мнением авторов публикуемых статей. Рукописи, фотографии, рисунки не рецензируются и не возвращаются. При перепечатке ссылка на издание «Одил судлов» ‒ «Правосудие» обязательна. АДРЕС УЧРЕЖДЕНИЯ: 100097, г. Ташкент, Чиланзар, ул. Чупонота, 6 Р/с 20210000300101763001 Филиал Ташкент ЧАБ «Трастбанк» МФО 00850, ИНН 201403038 ТЕЛЕФОНЫ: 278-96-54, 278-91-96, 278-25-96; ФАКС: 273-96-60 E-mail: [email protected] Веб-сайт: www.odilsudlov.sud.uz Telegram: https://t.me/ODsud Постановлением Президиума Высшей аттестационной комиссии при Кабинете Министров Республики Узбекистан от 30 апреля 2022 г. электронная версия журнала включена в список по представлению публикаций научных статей на соискание ученой степени доктора философии (PhD) и доктора наук (DSc) в области права. Зарегистрировано в Агентстве информации и массовых коммуникаций при Администрации Президента Республики Узбекистан от 27.07.2021 г. Регистрационный № 0026. Издается с 1996 года. C «Правосудие» ИНДЕКС ИЗДАНИЯ ‒ 909 K РЕДАКЦИОННЫЙ СОВЕТ: Бахтияр ИСЛАМОВ Робахон МАХМУДОВА Халилилло ТУРАХУЖАЕВ Икрам МУСЛИМОВ Шухрат ПОЛВАНОВ Мирзоулугбек АБДУСАЛОМОВ Холмумин ЁДГОРОВ Ибрагим АЛИМОВ Олим ХАЛМИРЗАЕВ Замира ЭСАНОВА Омонбой ОКЮЛОВ Музаффаржон МАМАСИДДИКОВ ЭЛЕКТРОННЫЙ ЖУРНАЛ
«ПРАВОСУДИЕ» № 8 / 2023 69 В последнее время большое внимание уделяется вопросам развития и применения процедуры медиации, как одного из способов альтернативного разрешения споров в Узбекистане и за рубежом. Поэтому совершенствование данной системы является одним из основных направлений проводимых в стране реформ, направленных на обеспечение надежной защиты прав и свобод граждан, а также решение их жизненно важных проблем. Национальное законодательство определяет медиацию как способ разрешения возникшего спора при содействии медиатора на основе добровольного согласия сторон в целях достижения ими взаимоприемлемого решения. Одним из важных факторов развития данного института является низкая эффективность судебной системы при рассмотрении отдельных категорий дел, что может быть связано с чрезмерной загруженностью судов, продолжительностью судебного разбирательства и другими недостатками, присущими различным судебным системам. Еще одним фактором является то, что стороны предпочитают сохранять и поддерживать деловые и партнерские отношения, избегать огласки и решать спор мирным путем. Обычно это не всегда возможно в рамках государственного судебного разбирательства. Кроме того, большинство методов АРС, как правило, основаны на принципах взаимной выгоды, добровольности, конфиденциальности и СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ МЕДИАЦИИ В НЕКОТОРЫХ ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАНАХ И УЗБЕКИСТАНЕ: ВОПРОСЫ И ПРЕДЛОЖЕНИЯ характеризуются быстротой рассмотрения и относительно небольшими затратами при их применении. Есть и такие факторы, как стремительные социально-экономические изменения, глобализация, миграция, низкая правовая культура и т. п. Мировая практика служит подтверждением эффективного использования медиации в разрешении конфликтов. Применение данного института позволяет сторонам конфликта сохранить партнерские отношения и в то же время разрешить спор. Посредством медиации сводятся к минимуму потери участников спора, как моральные, так и материальные. Чтобы отразить глубину внедрения в практику института медиации в разных странах, необходимо представить их национальный опыт в данном направлении. На сегодняшний день Сингапур является мировым центром медиации, так как стремительное развитие данного института началось еще в 90-годах ХХ века. Согласно сингапурскому законодательству о медиации, «медиация представляет собой процесс, который включает в себя несколько сеансов, при котором один или несколько медиаторов своими действиями способствуют сторонам в решении конфликта [1]. В Сингапуре функционирует судебная и внесудебная (частная) медиация. При судебной процедуре медиации, судья сам направляет стороны спора на процедуру медиации (судебную или частную). Все ЗАРУБЕЖНЫЙ ОПЫТ
70 «ПРАВОСУДИЕ» № 8 / 2023 споры, связанные с ребенком, а также вопросы расторжения брака рассматриваются Семейными судами посредством медиации. Различные министерства и ведомства также практикуют медиацию в соответствии со своей специализацией. Правила применения медиации при обращении в суды были введены государством в 2010 году. Адвокаты и клиенты должны подтвердить в письменной форме, что они обсудили возможность урегулирования спора посредством медиации и представить свое решение об ее использовании в специальной форме. В 2012 году существовала практика, когда все гражданские суды автоматически передавали дела на медиацию, исключением являлся отказ от использования процедуры одной или несколькими сторонами. Если суд сочтет неуважительными причины отказа это приводило к наложению штрафных санкций. На примере Сингапурского центра медиации (СУМ), который был основан в качестве некоммерческой организации в 1997 году, можно показать практику внедрения внесудебной медиации, где учредителем стала Сингапурская юридическая академия, являющаяся государственным органом. Директором СЦМ всегда является судья Верховного суда. Основными направлениями работы Центра являются: проведение медиации и предоставление других сопутствующих услуг; обучение методам АРС, переговорам и др.; оказание консультативных услуг по предотвращению конфликтных ситуаций; аккредитация и ведение реестра медиаторов; развитие и продвижение медиации и других форм АРС; создание соответствующих условий для переговоров и медиации и других альтернативных процедур. Первоначально, когда медиация только зарождалась в Сингапуре, многие к ней были равнодушны. Медиацию как таковую, в Сингапуре не воспринимали всерьез, пока не была внедрена поддержка альтернативных процедур судами и Министерством юстиции Сингапура. В 1994 году был запущен проект по применению медиации судами первой инстанции: судьи стали называться «судьями-медиаторами». За отказ от участия в медиации без уважительных причин начали применять санкции; во все гражданские споры стали включать обязательное применение АРС, в основном медиацию. Так как у суда есть полномочия в уменьшении государственной пошлины, то в случае безосновательного отказа от проведения процедуры медиации, суд может отказать в ее уменьшении. Благодаря введению таких мер, колличество медиаций увеличилось в 2 раза. Например, в 2018 году 6000 гражданских споров было разрешено посредством медиации, 85% из них были исполнены [2]. Также следует отметить, что процедура медиации проводится судьями на бесплатной основе. Генеральной прокуратурой Сингапура были подготовлены рекомендации, согласно которым при возникновении споров все государственные органы должны применять процедуру медиации в качестве первого способа по разрешению спора, и во все договора с госорганами должна быть включена медиативная оговорка о передаче спора в СЦМ. Все трудовые споры также должны проходить через обязательную процедуру медиации и только тогда, если достижения согласия невозможно, то в этом случае они могут быть направлены в комиссию по трудовым спорам. Начиная с 2016 года согласно законодательству Сингапура юристы обязаны информировать своих клиентов о возможности применения АРС. Процедура медиации должна носить обязательный характер по всем спорам, связанным с ребенком. Также в случае бракоразводного процесса, при наличии у супругов детей до 21 года, применение процедуры медиации является ЗАРУБЕЖНЫЙ ОПЫТ
«ПРАВОСУДИЕ» № 8 / 2023 ЗАРУБЕЖНЫЙ ОПЫТ 71 обязательной. При этом медиация может быть осуществлена как судом на бесплатной основе, так и частным центром, но на платной основе. В реестр медиаторов входят лица, которые занимаются медиативной практикой. Реестр разделен по специализациям, например, в области трудовых споров, семейных, строительных и т. п. В Сингапуре успех медиации, в первую очередь, связан с тем, что разрешение споАННОТАЦИЯ Статья посвящена исследованию института медиации, как альтернативного способа разрешения споров и инструмента совершенствования правовой культуры. Медиация, определяющая механизм досудебного урегулирования споров, то есть примирение сторон спора с участием медиатора, давно используется в практике развитых зарубежных стран и зарекомендовала себя одним их эффективных способов альтернативного разрешения спора. В связи с этим дан сравнительный анализ применения данной процедуры в практике зарубежных стран, таких как Сингапур, Германия, Беларусь, Грузия, и Узбекистана, а также их опыт в этом направлении, преимущества и недостатки медиации. Изучено действующее законодательство Республики Узбекистан о медиации, ее применение и эффективность, текущее состояние института медиации. Указаны проблемы и пути их решения, связанные с совершенствованием применения процедуры медиации, например, отсутствие принудительного исполнения медиативного соглашения между сторонами, даны предложения по внедрению внутрисудебной медиации, которая может проводиться со стороны суда с участием судьи-медиатора на профессиональной основе, также при достижении медиативного соглашения между сторонами при нотариальной медиации и право совершения исполнительной надписи нотариусом для возможности его дальнейшего принудительного исполнения. Ключевые слова: медиация, альтернативные способы разрешения споров, медиатор, медиативное соглашение, внутрисудебная медиация, судья-медиатор, нотариальная медиация, исполнительная надпись, исполнительный документ. * * * Мақола низоларни ҳал этишнинг муқобил усули ва ҳуқуқий маданиятни такомиллаштириш воситаси сифатида медиация институтини ўрганишга бағишланган. Низоларни судгача ҳал этиш механизмини, яъни низо тарафларини медиатор иштирокида яраштиришни белгиловчи медиация узоқ вақтдан бери ривожланган хорижий мамлакатлар амалиётида қўлланилади ва низони муқобил ҳал этишнинг самарали усулларидан бири сифатида ўзини намоён қилган. Шу муносабат билан ушбу тартиб-таомилнинг Сингапур, Германия, Беларус, Грузия каби хорижий мамлакатлар ва Ўзбекистон амалиётида қўллашнинг қиёсий таҳлили, шунингдек уларнинг бу борадаги тажрибаси, медиациянинг афзалликлари ва камчиликлари берилган. Ўзбекистон Республикасининг медиация тўғрисидаги амалдаги қонунчилиги, унинг қўлланилиши ва самарадорлиги, медиация институтининг бугунги кундаги ҳолати ўрганилган. Медиация тартиб-таомилини қўллашни такомиллаштириш билан боғлиқ муаммолар ва уларни ҳал этиш йўллари, масалан, тарафлар ўртасида медиатив келишув ижроси таъминланмаётганлиги, судья-медиатор иштирокида профессионал асосда суд-ички медиацияси тартиб-таомилини жорий этиш тўғрисида, шунингдек нотариал медиацияни амалга оширишда тарафлар ўртасида медиатив келишувга эришилганда унинг мажбурий ижро этиш имконияти учун нотариус ижро хати ёзилишини жорий этиш бўйича таклифлар киритилган. Калит сўзлар: медиация, низоларни ҳал этишнинг муқобил усуллари, медиатор, медиатив келишув, судички медиацияси, судья-медиатор, нотариаль медиацияси, ижро ёзуви, ижро ҳужжати. * * * The article is devoted to the study of the institute of mediation as an alternative dispute resolution and a tool for improving legal culture. Mediation, which defines the mechanism of pre-trial dispute settlement, that is, reconciliation of the parties to a dispute with the participation of a mediator, has long been used in the practice of developed foreign countries and has proven to be one of their effective ways of alternative dispute resolution. In this regard, a comparative analysis of the application of this procedure in the practice of foreign countries, such as Singapore, Germany, Belarus, Georgia and Uzbekistan, as well as their experience in this area, advantages and disadvantages of mediation is given. The current legislation of the Republic of Uzbekistan on mediation, its application and effectiveness, the current state of the mediation institute have been studied. The problems and ways to solve them related to improving the application of mediation procedures are indicated, for example, the absence of enforcement of a mediation agreement between the parties, proposals are given for the introduction of intra-judicial mediation, which can be carried out by the court with the participation of a mediator judge on a professional basis, also when a mediation agreement is reached between the parties during notarial mediation and the right to perform executive inscriptions by a notary for the possibility of its further enforcement. Keywords: mediation, alternative dispute resolution methods, mediator, mediation agreement, in-court mediation, judge-mediator, notarial mediation, executive inscription, executive document.
72 «ПРАВОСУДИЕ» № 8 / 2023 ров в судебном порядке занимает много времени, так как иногда сторонам спора приходится ждать своего приглашения на слушания от 3 до 5 лет [3]. Законодательные институты альтернативного разрешения споров хорошо развиты в Германии. В частности, закон о медиации в Германии «Mediationsgesetz» был принят в 2012 году. В результате изучения и анализа немецкого законодательства о медиации стало известно о существовании двух видов медиации в Германии – внесудебная и судебная. Cпоры в Германии рассматриваются судами на основании правил процессуального кодекса ФРГ [4]. Проанализировав нормы кодекса о применении медиации при разрешении споров, можно резюмировать, что при разрешении споров в Германии суд предлагает сторонам рассмотреть спор до рассмотрения дела в суде (досудебном порядке). Если стороны решат урегулировать спор путем медиации, суд прекращает производство по делу. Судебная медиация может применяться на любой стадии рассмотрения споров в первой инстанции. Кроме того, в соответствии с законодательством Германии о медиации стороны спора могут, помимо согласия на использование судебной медиации для разрешения спора, также прибегнуть к внесудебной медиации, если стороны сочтут это необходимым. Важным аспектом немецкого законодательства о применении медиации при разрешении споров является то, что когда суд направляет дело в суд для проведения медиации при разрешении спора, он не ограничивает процесс определенным сроком. Причиной установления этих правил в Германии является наличие споров между немецкими учеными и медиаторами. До принятия закона о медиации в Германии посреднической деятельностью занимались судьи. Процедура, проводимая судьей в течение двух часов и в течение одного заседания, не считается медиацией. Примирение, достигнутое между сторонами в краткосрочной перспективе, не всегда отвечает интересам сторон. По этой причине законом не установлен срок применения судебной медиации при разрешении споров. То есть, процесс может занять от нескольких дней до месяцев или нескольких лет. Также необходимо подчеркнуть следующую норму ГПК Германии о применении медиации при разрешении споров. Статья 253 Гражданского процессуального кодекса Германии посвящена содержанию заявления, согласно которому в заявлениях, подаваемых в суды, содержится информация о примененных альтернативных способах внесудебного урегулирования споров. Этих норм немецкого права нет в национальном законодательстве. Однако, на самом деле необходимо включить в содержание исковых требований информацию о том, какие альтернативные способы применялись для разрешения данного спора. На сегодняшний день медиация является признанным и востребованным методом разрешения споров во всем мире. В связи с этим Беларусь заняла активную позицию в развитии медиации. В 2013 году был принят Закон «О медиации» [5], который установил организационно-правовые условия существования медиации. В Беларуси действует фасилитативная медиация, которая основана на таких принципах как нейтральность медиатора и добровольность обращения к медиатору. Суд вправе давать рекомендации сторонам спора использовать медиацию как способ разрешения возникшей спорной ситуации. Отличительной особенностью белорусской модели медиации является возможность принудительного исполнения, заключенных медиативных соглашений. В Беларуси медиация применяется к отношениям, возникающим из граждансЗАРУБЕЖНЫЙ ОПЫТ
«ПРАВОСУДИЕ» № 8 / 2023 73 ко-правовых, в том числе связанных с ведением предпринимательской деятельности и иных хозяйственных споров, а также к спорам, возникающим из трудовых споров и семейно-правовых отношений, если иное не установлено законом. Как видно из ст.2 Закона Республики Беларусь «О медиации», помимо внесудебной медиации в Беларуси существует еще и судебная медиация. Положения Закона Республики Беларусь «О медиации» не распространяются на судебную медиацию. Судебная медиация регулируется белорусским процессуальным законодательством [6]. Медиация на законодательном уровне в Грузии была закреплена только в 2019 году. В Грузии существует судебная медиация, частная медиация и нотариальная медиация. Судебная медиация – медиация, осуществляемая после подачи иска в суд, в порядке, установленном Гражданским процессуальным кодексом Главой XXII [7]. Частная медиация – медиация без предъявления иска сторонами, осуществляемая по собственной инициативе на основании соглашения о медиации, предполагает передачу дела самими сторонами медиатору. Судебная медиация применяется к гражданскому процессу. Спор для медиации может быть передан после того, как суд принял дело к рассмотрению. Существует две формы судебной медиации: добровольная и обязательная. При добровольной медиации с согласия сторон любой гражданско-правовой спор может быть передан на рассмотрение в суд. При подаче иска в суд судья производит предварительную оценку и без согласия сторон применяет обязательную судебную медиацию по следующим категориям дел: семейно-правовые дела, кроме усыновления, отмены усыновления, ограничения родительских прав, лишения родительских прав, а также споры, связанные с насилием в отношении женщин и/ или насилием в семье; наследственные и соседские правовые споры; по трудовым спорам, кроме коллективных споров; дела, связанные с реализацией общего права; имущественные споры, если стоимость предмета спора не превышает 20 000 лари; неимущественные споры. Медиация является более быстрым, дешевым и более гибким процессом, чем судебное разбирательство. Срок судебной медиации составляет 45 дней, но не менее 2 заседаний. Этот срок может быть продлен по соглашению сторон на тот же срок. При рассмотрении дела в первой инстанции при медиации выплачивается 1% вместо 3% от предмета спора. В случае прекращения спора в судебном порядке по соглашению сторон истцу возвращается 70% уплаченной государственной пошлины [8]. Медиация – это неформальный процесс, он не связан формальными процедурами и стороны договариваются о правилах проведения медиации, поэтому стороны сами определяют конечный результат медиации. Согласно нотариальной медиации в соответствии с законодательством Грузии «О Нотариате» ст.38, нотариус может выступать медиатором между сторонами по семейно-правовым спорам (кроме дел усыновления, признания усыновления недействительным, ограничения родительских прав и вовсе их лишения); наследственным спорам; спорам между соседями, а также любым другим спорам, если законодательством Грузии не определен специальный порядок осуществления процедуры медиации по таким спорам [9]. Если спор в процессе нотариальной медиации закончился соглашением сторон, нотариус составляет акт о мировом соглашении, который удостоверяется в нотариальном порядке. В случае неисполнения сторонами впоследствии соглашения, достигнутого в результате нотариальной медиации, нотариус вправе в соответствии с ЗАРУБЕЖНЫЙ ОПЫТ
74 «ПРАВОСУДИЕ» № 8 / 2023 законодательством о нотариате совершить исполнительную надпись на соглашении по требованию сторон в порядке, установленном Законом Грузии «Об исполнительных производствах» [10]. Положительный опыт Грузии по принудительному исполнению соглашения, достигнутого в результате процедуры нотариальной медиации мог бы послужить развитию и повышению значения медиации и в нашей стране. Медиация – относительно новое явление в правовой системе Узбекистана. Официально она был введена в 2018 году с принятием Закона Республики Узбекистан «О медиации» [11]. Под процедурой медиации понимается способ разрешения возникших споров при содействии медиатора на основе добровольного согласия сторон с целью достижения взаимоприемлемого решения. Закон о медиации содержит перечень «медиабельных» категорий споров, которые могут быть урегулированы с применением процедуры медиации. К ним относятся споры, возникающие из гражданских правоотношений, в том числе в связи с осуществлением предпринимательской деятельности, а также индивидуальные трудовые споры и семейные споры, за исключением споров, затрагивающих интересы третьих лиц или публичные интересы. Важно отметить, что урегулирование спора с помощью процедуры медиации возможно только в суде первой инстанции до удаления суда в отдельную (совещательную) комнату для принятия судебного акта и в процессе исполнения судебных актов. Возможность разрешения спора путем медиации может быть определена соглашением сторон. Соглашение об использовании процедуры медиации подтверждается письменным соглашением до или после возникновения спора, в том числе в виде оговорки. Сама процедура медиации, в идеале, завершается урегулированием спора и заключением сторонами медиативного соглашения. В законодательстве нашей страны из трех форм медиации закреплены только две, а именно досудебная и внесудебная медиация. Следует отметить, что применение судебной формы медиации не нашло отражения в процессуальном законодательстве Узбекистана. Одной из актуальных проблем в современном процессуальном законодательстве является то, что нынешняя судебная система не справляется с объемом дел, поступающих на рассмотрение, решением данной проблемы является внедрение в судебную систему внутрисудебной медиации. Опираясь на опыт ряда зарубежных стран по применению судебной медиации, в частности, исходя из опыта Германии, Грузии необходимо внедрить в судебную систему судебную медиацию. При внедрении судебной медиации должны привлекаться только профессиональные медиаторы. Опыт других стран в сфере судебной медиации показывает, что в данном процессе медиатором является судья-медиатор, прошедший специальные курсы обучения. Участие профессионального (судьи-медиатора) медиатора в разрешении споров служит обеспечением успешности института медиации. Законодательство Республики Узбекистан при разрешении споров путем медиации должно быть дополнительно усовершенствовано за счет введения нотариальной медиации. Данное предложение основано на положительном опыте законодательства Республики Грузия о медиации и нотариате. Важной причиной необходимости введения нотариальной медиации является отсутствие возможности принудительного исполнения, а также ответственности за невыполнение добровольного исполнения медиативных соглашений, что является одним из актуальных вопросов на сегодняшний день, так как медиативное соглашение ЗАРУБЕЖНЫЙ ОПЫТ
«ПРАВОСУДИЕ» № 8 / 2023 ЗАРУБЕЖНЫЙ ОПЫТ 75 согласно национальному законодательству не имеет силы исполнительного документа, то есть стороны при разрешении споров используют процедуру медиации и приходят к медиативному соглашению, однако если сторона не соблюдает или не исполняет медиативное соглашение, или не исполняет его должным образом, принудительное исполнение данного соглашения невозможно. Если включить нотариальную медиацию в национальное законодательство, то нотариус, обладающий специальными знаниями сможет правильно донести до сторон юридические последствия заключения медиативного соглашения. Также нотариусом в результате нотариальной медиации совершается исполнительная надпись, которая будет гарантировать возможность принудительного исполнения, в случае неисполнения данного соглашения, что послужит повышению эффективности института медиации. Ведь если медиативное соглашение, заключенное по итогам процедуры медиации, не будет иметь законной силы, то это соглашение не будет приведено в исполнение. Отсюда вывод. Медиация как институт ни в коей мере не является альтернативой существующей судебной системе и не конкурирует с ней. Напротив, медиация способна разгрузить судебную систему от тех споров, которые могут быть легко и быстро разрешены во внесудебном порядке. Изучив опыт зарубежных стран и Узбекистана в применении медиации, национальное законодательство требует совершенствования и расширения ее правового применения, формирования качественной и эффективной правовой модели процедуры медиации. Исходя из международной практики можно отметить основные преимущества и недостатки медиации. 1. Применение медиации всегда является добровольным решением спорящих сторон. 2. Это быстрое разрешение конфликта, так как не предполагается дальнейшее обжалование достигнутого соглашения между сторонами. 3. Это взаимовыгодное разрешение спора, которое позволяет сохранить партнерские и добрые отношения между сторонами. 4. Важным преимуществом медиации является строгая конфиденциальность проводимой процедуры. Основным недостатком данной процедуры является невозможность принудительного исполнения достигнутого медиативного соглашения, исполнение которого основано только на добровольной основе. Медиация в нашей стране является досудебной и внесудебной процедурой разрешения споров, внутрисудебная медиация не внедрена в национальное законодательство нашей страны. Также в действующем законодательстве, а именно в Законе Республики Узбекистан «О медиации» приведен перечень лиц, которые не могут быть медиаторами, а именно – уполномоченное на выполнение государственных функций или приравненное к нему лицо, куда входят соответственно и наши судьи. Поэтому исходя из опыта ряда зарубежных стран в использовании судебной медиации, таких как Германия, Грузия, необходимо внедрить в систему судов внутрисудебную медиацию, которая будет проводиться самим «судьеймедиатором», проработавшим в судебной системе много лет и имеющий достаточный опыт, и конечно же он в свою очередь, должен быть профессиональным медиатором. Потому что стороны при разрешении спора больше доверяют беспристрастному судье-медиатору, чем непрофессиональному медиатору. В соответствии с Законом «О медиации» медиативное соглашение не имеет силы исполнительного документа, то есть стороны при разрешении споров используют процедуру медиации и приходят к медиативному соглашению, однако если сторона не соб-
76 «ПРАВОСУДИЕ» № 8 / 2023 людает или не исполняет медиативное соглашение, или не исполняет его должным образом, принудительное исполнение данного соглашения невозможно. Исходя из опыта Грузии, законодательство касательно исполнения медиативного соглашения необходимо усовершенствовать путем введения нотариальной медиации. Если при проведении медиации со стороны нотариуса, стороны заключили медиативное соглашение, то нотариус сможет правильно донести до сторон правовые последствия его заключения. Также, в случае неисполнения данного соглашения, заключенного в результате нотариальной медиации, нотариус проставляет исполнительную надпись, которая может быть предъявлена к исполнению, что повысит эффективность института медиации. Потому что, если медиативное соглашение не будет иметь законной силы, то оно не подлежит принудительному исполнению. Также, возможно последующим этапом развития медиации, может стать международная медиация, например, медиация в сфере международных коммерческих или инвестиционных споров, которая становится весьма актуальной в свете развития международного сотрудничества и привлечения инвестиций в экономику страны, а также присоединение страны к Сингапурской конвенции для обеспечения исполнения таких решений на территории других государств. А. ХАЙРУЛИНА, преподаватель кафедры «Гражданское процессуальное и экономическое процессуальное право» Ташкентского государственного юридического университета 1. Mediation Act 2017 Republic of Singapore // https://sso.agc.gov.sg/Act/MA2017. 2. R.Ismailova Obzor praktiki vnedreniya mediacii v 5 vedushix stranax po AMRS po reytingu «Vedeniye biznesa» Tashkent – 2020. str. 10 – 14. 3. R.Ismailova Obzor praktiki vnedreniya mediacii v 5 vedushix stranax po AMRS po reytingu «Vedeniye biznesa» Tashkent – 2020. стр. 10 – 14. 4. Code of Civil Procedure of Germeny 5.12. 2005 // Übersetzung durch Samson-Übersetzungen GmbH, Dr. Carmen von Schöning. Translation provided by Samson-Übersetzungen GmbH, Dr. Carmen von Schöning. 5. Zakon Respubliki Belarus «O mediacii» ot 12.07.2013 g.№ 58-З // https://www.mediacia.by/ zakon-respubliki-belarus-o-mediacii 6. Zakon Respubliki Belarus «O mediacii» ot 12.07.2013 g.№ 58-З // https://www.mediacia.by/ zakon-respubliki-belarus-o-mediacii 7. Grajdanskiy processualniy kodeks Gruzii ot 14.11.1997 g.№ 1106-Iс // https://matsne.gov.ge/ ru/document/download/29962/92/ru/pdf 8. Grajdanskiy processualniy kodeks Gruzii ot 14.11.1997 g.№ 1106-Iс // https://matsne.gov.ge/ ru/document/download/29962/92/ru/pdf 9. Zakon Gruzii «O notariate» ot 4.12.2009 g. № 2283-IIс//https: // matsne.gov.ge/ru/document/ download/90928/11/ru/pdf 10. Zakon Gruzii «Ob ispolnitelnix proizvodstvax» //https://matsne.gov.ge/ru/document/download // pdf. 11. Zakon Respubliki Uzbekistan «O mediacii» №ЗРУ-482 03.07.2018 // Nacionalnaya baza zakonodatelstva, 15.01.2020 g., № 03/20/602/0052. 12. S. Maripova. Legal regulation and development prospects of family mediation. electronic source. https://uza.uz/ru/posts/pravovoe-regulirovanie-i-perspektivy-razvitiya-semeynoy-medi-02-10-2019. ЗАРУБЕЖНЫЙ ОПЫТ
8/2023 ISSN 2181-8991 A FAIR TRIAL Legal, scientific and practical publication Founder: Supreme Court of the Republic of Uzbekistan Editor-in-Chief Kamol Ubaydilloyev Executive secretary Mutalif Sodiqov Duty editor Mashhura VORISOVA The opinion of the editors may differ from the opinion of the author. Manuscripts and photographs will not be reviewed or returned. The copy must be accompanied by a copy of «A fair trial». EDITORIAL ADDRESS: 100097, Tashkent city, Chilanzar district, Choponota street, 6 Account number: 20210000300101763001 Trustbank Tashkent branch MFI 00850, TIN 201403038 PHONES: 278-96-54, 278-91-96, 278-25-96; FAKS: 273-96-60 E-mail: [email protected] web-site: www.odilsudlov.sud.uz Telegram: https://t.me/ODsud The journal is joined to the list for publication of scientific articles on the degree of Doctor of Philosophy (PhD) and Doctor of Science (PSC) in law by decision of the Presidium of the Higher Attestation Commission under the Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan dated April 30, 2022 Registered with the Agency for Information and Mass Communications under the Administration of the President of the Republic of Uzbekistan dated July 27, 2021 Registration No. 0026. Published since 1996. C «A fair trial» PUBLICATION INDEX ‒ 909 K EDITORIAL BOARD: Bakhtiyar ISLAMOV Robaxon MAXMUDOVA Xalilillo TURAXUJAYEV Ikram MUSLIMOV Shuxrat POLVАNOV Mirzoulugbek ABDUSALOMOV Xolmumin YODGOROV Ibragim ALIMOV Olim XALMIRZAYEV Zamira ESANOVA Omonboy OKYULOV Muzaffarjon MAMASIDDIKOV ELECTRONIC JOURNAL
A FAIR TRIAL № 8 / 2023 78 RESEARCH AND ANALYSIS The decree of the President of the Republic of Uzbekistan dated January 28, 2022 No. PF-60 «On the development strategy of Uzbekistan for 2022-2026» aims to establish effective judicial control over the activities of state bodies and officials and to increase the level of access to justice for citizens and business entities, and to resolve disputes It was decided to create the necessary organizational and legal conditions for the wide use of alternative methods of communication, to further expand the scope of the institution of reconciliation1 . Also, according to paragraph 2 of the decision of the President of the Republic of Uzbekistan dated January 29, 2022 No. PQ-107 «On measures to ensure the effective protection of the rights of citizens and business entities in relations with state bodies and to further increase the public’s trust in the courts», the conduct of administrative court cases is international in order to improve based on the standards, the goal was to introduce mechanisms for reaching reconciliation between the parties in cases arising from public-legal relations2 . On April 26, 2023, the Law of the Republic of Uzbekistan «On Amendments and Additions to Certain Legislative Documents of the Republic of Uzbekistan in Connection with Taking Additional Measures to Ensure the Effective Protection of the Rights of Citizens and Business Entities in Relations with State Bodies» the opportunity arose3 . In the development of the draft law, it is aimed to ensure effective protection of the rights of citizens and business entities by administrative courts in relations with state bodies, and to turn administrative courts into real defenders of citizens by improving the conduct of administrative court cases based on international standards. The ability of this draft law to resolve administrative disputes through amicable procedures, to develop the rules for the conclusion of a settlement agreement in the resolution of such disputes, and to apply mechanisms for reaching conciliation in cases considered on the basis of complaints by citizens or entrepreneurs, has been studied from the experience of countries such as Azerbaijan, Estonia, and Kazakhstan4 . According to Article 6 of the Law, amendments and additions to the Code of Administrative Court Proceedings of the Republic of Uzbekistan are determined, and within the framework of Chapter 151 of the Code, Article 1261 on the agreement of the parties, on the form and content of the agreement, Article 1262 on the approval of the agreement Article 1263 on consideration of the issue, Article 1264 on the court ruling on approving the settlement agreement, and Article 1265 on the refusal to approve the settlement agreement are established. From the content of the new provisions introduced into this code on the settlement agreement, it is established that the parties ANALYSIS OF THE NEW LEGISLATION OF THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN ON ALTERNATIVE RESOLUTION OF DISPUTES ARISING FROM ADMINISTRATIVE AND PUBLIC LEGAL RELATIONS (МАЪМУРИЙ ВА ОММАВИЙ ҲУҚУҚИЙ МУНОСАБАТЛАРДАН КЕЛИБ ЧИҚАДИГАН НИЗОЛАРНИ МУҚОБИЛ ҲАЛ ЭТИШДА ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИНИНГ ЯНГИ ҚОНУНЧИЛИГИ ТАҲЛИЛИ)
A FAIR TRIAL № 8 / 2023 RESEARCH AND ANALYSIS 79 ANNOTATION Ушбу мақолада маъмурий ва оммавий-ҳуқуқий муносабатлардан келиб чиқадиган низоларни Ўзбекистон Республикаси қонунчилигига кўра муқобил усулда ҳал этиш таҳлил қилинган. Калит сўзлар: қонунчилик, фармон, қарор, муқобил усулда ҳал этиш, келишув битими, медиация, судья-медиатор, медиатор, маъмурий, иқтисодий, фуқаролик суд процесси. * * * This article analyzes the legislation of the Republic of Uzbekistan on the use of procedural rules in resolving administrative disputes in court. Key words: legislation, decree, alternative dispute resolution, agreement settlement, mediation, judge-mediator, mediator, administrative, civil, economic court process. * * * В данной статье проводится анализ законодательства Республики Узбекистан о применении процессуальных норм при разрешении административных споров в суде. Ключевые слова: законодательство, постановление, альтернативное разрешение споров, мировое соглашение, медиация, судья-посредник, посредник, административный, гражданский, хозяйственный судебный процесс. can resolve the dispute in full or in part by concluding a settlement agreement based on the principles of voluntariness, cooperation and equal rights, at all stages of administrative court proceedings and in the process of executing court documents. Also, it is confirmed by the law that the agreement of the parties can only be implemented if the agreement of the parties is related to their rights and obligations as the subjects of public legal relations in dispute, and it can be implemented if the parties are allowed to make mutual concessions. In addition, this new law defines the requirements for the form and content of the settlement agreement, the rules for considering the issue of approval of the settlement agreement and formalizing its results. Also, the general rules of conducting administrative court proceedings are enriched with the provisions on the conclusion of a settlement agreement, in particular, the law to the code: - failure to conclude an agreement on behalf of the applicant by the prosecutor, representative; - approval of the settlement agreement by the court is the basis for the termination of proceedings; - non-execution of the court ruling on the approval of the settlement agreement is the reason for the imposition of a court fine; - if there is a ruling of the administrative court on approving a settlement agreement between the same persons, on the same subject and on the same grounds, the judge refuses to accept the application (complaint) for proceedings; - the appellate court cancels the decision of the first instance court, if a settlement agreement was concluded between the parties and it was approved by the appellate court; - changes and additions were made that the cassation instance court annuls the decision of the first instance court, the decision of the appellate instance court, if a settlement agreement was concluded between the parties and it was approved by the cassation instance court. Also, according to these changes and additions to the legislation, the way to the conclusion of an agreement on the cases provided
A FAIR TRIAL № 8 / 2023 80 for in clauses 1, 3, 4 and 5 of the first part of Article 27 of the Criminal Code of the Republic of Uzbekistan, as well as on cases that provide for the conditions related to the rights and legal interests of third parties it is determined not to be placed. From this we can see that the categories of disputes in which conciliation procedures are not applied in disputes arising from administrative and public legal relations are clearly defined in the legislation. Of course, the introduction of alternative methods of administrative dispute resolution in the legislation is a great achievement for legislation, justice and society. However, in order to ensure the validity of these norms, in other words, it is necessary to further develop the legislation and further improve the practical rules. Because, as we said before, in order to develop the alternative resolution of disputes, we need to develop a number of developing rules for the court hearing of disputes, otherwise these rules on the reconciliation of the parties will remain as passive procedural law rules in economic and civil courts. Also, with Law No. 833, a new paragraph 11 was added to Article 140 of the Administrative Code of Uzbekistan regarding the actions of the judge to prepare the case for trial, and it is established that the judge shall take measures to reconcile the parties during the preparation of the case for trial no later than five days from the date of receipt of the application (complaint). However, the question arises, what can be the actions of the judge to take measures to reconcile the parties? In the first place, of course, in order to show that the judge has fulfilled the requirements of the law in the traditional way, in the ruling on assigning the case to the court hearing, he should state to the parties that according to Article 1261 of the Code, the parties can resolve the dispute in full or in part by concluding a settlement agreement at all stages of administrative court proceedings and in the process of executing the court document. Possible but this is nothing more than the usual procedural formality. Secondly, the judge in his decision may suggest to the parties that the dispute can be settled by agreement, while studying the case documents, he can study whether the legal documents on the settlement of the dispute gave the respondent administrative discretion (discretionary authority) or not. After all, the law stipulates that the agreement of the Parties is allowed only when the defendant has administrative discretion (discretionary authority). If the judge has found that the defendant has discretion on the subject of the dispute during the investigation of the case, can the judge continue the measures to reconcile the parties even after the five-day period stipulated in Article 140 and explain this to the parties during the trial? If so, what will be the judge’s next steps in conciliating the parties? In this regard, the legislation should be further improved. After all, the provision regarding the judge’s taking measures to reconcile the parties, included in Article 140 of the Code, is included in Chapter 17 (preparation of the case for trial) of the Code. According to the new law No. 833, an amendment was also made to the provisions of the Code regarding court proceedings in connection with the application of settlement procedures in resolving disputes in court. It is only when a party applies to the court for assistance in resolving the dispute by agreement that the court can adjourn the trial. However, the new legislation or any other legislation of the Republic of Uzbekistan does not specify that after the parties have RESEARCH AND ANALYSIS
A FAIR TRIAL № 8 / 2023 RESEARCH AND ANALYSIS 81 agreed to the agreement, the judge has the right to continue the measures to reconcile the parties in any form, and there is no procedural practice for this. We can see this deficiency in the procedural legislation in the procedural legislation related to civil and economic affairs. In our opinion, this deficiency in procedural legislation reduces the use of alternative dispute resolution in court. By this, we mean the need to develop procedural rules related to the agreement of the parties, which will be conducted by the court after the trial or before the trial. Because, according to the legislation of the Republic of Uzbekistan, the economic, civil, and administrative procedural rules do not specify the rules for helping the court conclude a settlement agreement after the parties agree to reconciliation. In such a case, usually in court practice, the court is satisfied with postponing the trial and giving time to the parties so that the parties can mutually implement the settlement agreement. However, the court does not conduct the procedure of conciliation of the parties. In this case, the parties act independently of each other. However, in foreign practice, the actions of the judge to reconcile the parties regarding the dispute are clearly defined, the judge hearing the case at the court first evaluates the possibility of reconciling the parties with the case situation and legal grounds, and if it is possible to reconcile the parties in the case, he sends the case to the judge engaged in mediation, and the mediator-judge agrees on the case on the basis of the principles of procedure, helps the parties reach an agreement on the most favorable terms and informs the main judge who hears the case about the outcome of the case. If the parties fail to reach an agreement, the case will be returned to the main judge for a substantive hearing and will keep confidential the information about the parties that was disclosed during the settlement process. Also, in many developed countries, there is a separate training system for judges involved in mediation. According to the judge M. Shtender, a judge who hears a case in mediation should have a special education in mediation, and should have mastered the knowledge of psychology well. Also, in his opinion, the success of mediation depends on the knowledge, experience, and good understanding of human psychology of the judge-mediator. For this reason, there is a separate training system for mediator-judge in Germany5 . If the judge who hears the dispute in mediation and the judge who hears the content of the case are separated from each other, the specialization of the judge and the judge-mediator, impartiality, confidentiality of the mediation is ensured. For this reason, it is necessary to put into practice the formation of separate judges or mediators who will conduct the process of reconciliation of the parties according to the procedures for settling the case in mediation. At the same time, it is necessary to introduce cooperation meetings between the parties on reconciliation procedures, which are conducted in the spirit of friendship and cooperation, which are different from the usual court sessions. Also, it is necessary to develop the practice of passing disputes through mandatory settlement procedures when applying the agreement procedures between the parties. This will lead to a reduction in court cases and build the ability of the administrative body to resolve disputes internally. In the Republic of Uzbekistan (civil, economic, administrative) the legislation on the application of the rules of the agreement procedure was developed separately for each area and the application of the rules of other
A FAIR TRIAL № 8 / 2023 82 RESEARCH AND ANALYSIS legislation is not envisaged. For example, according to Article 173 of the German Code of Administrative Procedure, if this law does not contain rules for the conduct of court proceedings, the provisions of the Law on the Organization of the Court and the Code of Civil Procedure can be used in the conduct of administrative court proceedings6 . Although the German Code of Administrative Court Proceedings stipulates that it is possible to use conciliation procedures at the stage of resolving administrative disputes in court, this code does not specify the procedural rules for conducting conciliation procedures in court resolution of disputes. In this regard, the German Code of Administrative Procedure provides for the application of the rules of civil procedure7 . Also, the activity of a mediator-judge in this country is regulated by the law Mediation Act (MediationsG) (amended by the tenth regulation on the adjustment of jurisdiction of August 31, 2015)8 . In our opinion, the establishment of such general procedural rules in the legislation of the states creates convenience in the application of the legislation. In part, this can be attributed to the fact that disputes in foreign countries are heard in courts of general jurisdiction. However, we can see from the German judicial system that, while administrative disputes are resolved in a separate court jurisdiction, the administrative-procedure code provides for the application of civil procedural rules in certain matters. If we compare the provisions of economic, civil, administrative procedural laws existing in our national legislation regarding the conclusion of a settlement agreement, we can see that they exactly repeat each other. For this reason, it is necessary to generalize the various legislations on this issue into one legislation. D. JURAEV, candidate of Tashkent state university of law 1 УП-60-сон 28.01.2022. О Стратегии развития Нового Узбекистана на 2022-2026 годы (lex.uz) Цель-14. 2 ПП-107-сон 29.01.2022. О мерах по дальнейшему обеспечению эффективной защиты прав граждан и субъектов предпринимательства во взаимоотношениях с государственными органами, а также повышению доверия населения к судам (lex.uz) 3 ЗРУ-833-сон 26.04.2023. О внесении изменений и дополнений в некоторые законодательные акты Республики Узбекистан в связи с принятием дополнительных мер по обеспечению эффективной защиты прав граждан и субъектов предпринимательства во взаимоотношениях с государственными органами (lex.uz) 4 Explanatory letter of the Supreme Court of the Republic of Uzbekistan to the draft law of the Republic of Uzbekistan 5 The lecture of the retired judge of the Berlin City Administrative Court, Manfred Stendr, seminar training on «Current issues in administrative court proceedings» held in cooperation with the German International Cooperation Organization (GIZ) and the Higher School of Judges, 18.02.2023. 6 Йорг Пуделька, Сборник законадательных актов по административному судапроизводству 3-е издание, Москва 2018 г. 272 с. 7 https://www.gesetze-im-internet.de/englisch_zpo/englisch_zpo.html 8 https://www.wipo.int/wipolex/ru/text/462231
A FAIR TRIAL № 8 / 2023 83 Significant changes have taken in the field of international trade in recent decades. Thus, the WTO accession has become one of the most important and necessary factors of economic growth. It is well known that today the main goal of the Republic of Uzbekistan is to improve the economic situation in the country, create a favorable economic and investment climate in the country, as well as ensure the welfare of the population by supporting business. To achieve these goals, one of the most important tasks the Republic of Uzbekistan facing today is to become a full member of the World Trade Organization. This is because the World Trade Organization is the only international organization that regulates the rules of international trade worldwide. However, among scientists and experts in the field of international trade, the question is being discussed whether Uzbekistan is ready to join the World Trade Organization and what the World Trade Organization (WTO) will provide to the Uzbek economy. The complexity of the WTO law system is further enhanced by numerous references to other international agreements and generally recognized norms of general international law. The norms that make up the WTO law, on the one hand, form a single system. Furthermore, he diversity of components regulating relations between the IMPROVEMENT OF THE ORGANIZATIONAL AND LEGAL FRAMEWORK OF FOREIGN ECONOMIC ACTIVITY (TASHQI IQTISODIY FAOLIYATNING TASHKILIY-HUQUQIY ASOSLARINI TAKOMILLASHTIRISH) FOREIGN ECONOMIC ACTIVITY AND LAW WTO members is so great that the literature speaks of its «mosaic». The variety of sources of the WTO law makes its application by both members and dispute resolution bodies very difficult. The use of WTO law is complicated by its characteristic feature - it has a «package» character, that is, a State joining the WTO must assume all the obligations contained in it, and does not have the right to choose, which usually operates in contract law. The «package approach» in the WTO is expressed in several forms: in the unity of legal regulation; in taking into account the special interests of different groups of states; in the form of a developed concept of «sustainable development». In the WTO law, the idea of a «package» should eliminate the bias formed during the GATT, when some States received only advantages due to the extension of the most-favored-nation principle to them. The WTO law is an integral part of international economic law, it is not a closed legal system and cannot develop apart from international law. Being based on universally recognized principles and norms and regulating a separate area of international relations, the WTO law constitutes a Lex specialist in relation to international economic law. For the normal functioning of the multilateral system of international trade, as it is formed within the framework of the WTO, the question of the nature of the
A FAIR TRIAL № 8 / 2023 84 obligations of its members is of no small importance - whether they are bilateral or multilateral in nature Uzbekistan is legally protected from the following: 1) foreign discriminatory internal taxes, excise duties and duties, state fees, the application of restrictions on the transit of goods; 2) technical discriminatory forms in trade, the use of a whole set of barriers; 3) other trade and economic instruments in relation to export and import operations of participants in foreign trade activities without the use of the law application is used. As you know, every state is a member of an international organization, before it becomes desirable for itself, it tries to find out information about this organization. Because they must have an information on which organization the state become a member of, what are the goals and objectives of this organization, for example, what rights and obligations the state have as a result of membership in the organization of socio-economic obligations of the state, whether there is enough advanced level for membership in this and other should solve the issue of membership. We know that every state gives some kind of international organization aspires to become a member, pursuing goals. Uzbekistan’s accession to the World Trade Organization introduction to the modernization and competitiveness of the economy more opportunities for the development of market reforms aimed at improving its empathy. At the same time, these reforms include the reduction of import duties, ensuring the domestic market of foreign goods equal competition with domestic production and continuing to liberalize their trade through multilateral trade negotiations includes a commitment. For this reason, domestic producers and increasing their competitiveness are necessary. This forces them out of the domestic marANNOTATION Ichki bozorni himoya qilish davlatning iqtisodiyotga ta’sirining muhim sohalaridan biridir. O‘zbekistonning mudofaa qobiliyati bilan bir qatorda tovarlarning raqobatbardoshligi ham muhim ahamiyat kasb etadi. Ushbu maqsadga erishish uchun mamlakat ichida kuchli sanoat bazasini yaratish, huquqiy infratuzilmani yaratish, xorijiy davlatlar iqtisodiyoti bilan mustahkam huquqiy aloqalarni o‘rnatish, nozik tarmoqlarni xorijiy kompaniyalarning insofsiz raqobatidan himoya qilish talab etiladi. Bunday himoya vositalaridan biri tashqi iqtisodiy faoliyatni amalga oshirishda tovarlarning ichki bozorini himoya qilish choralari hisoblanadi. Ushbu jarayonda O‘zbekiston hukumati tomonidan joriy etilgan antidempingga qarshi kurash va maxsus himoya choralari asosiy rol o‘ynaydi. Ularning o‘ziga xos xususiyati ichki bozorni ma’lum bir ishlab chiqaruvchidan mahsulot yetkazib berishdan himoya qilish imkoniyatini yaratadi. Kalit so‘zlar: O‘zbekiston, tartibga solish, liberallashtirish, og‘zaki yoki yozma shartnomalar, xabarnoma, antidemping. * * * The protection of the domestic market is one of the most important spheres of state influence on the economy. Along with Uzbekistan defense capability, it is important to have the competitiveness of goods. Achieving this goal requires the creation of a powerful industrial base within the country, the creation of a legal infrastructure, the establishment of strong legal ties with the economies of foreign states, the protection of sensitive industries from unfair competition of foreign companies. One of the means of such protection is measures to protect the internal market of goods in the implementation of foreign economic activity. The main role in this mechanism is played by anti-dumping, countervailing and special protective measures introduced by the Uzbekistan Government. Their peculiarity lies in the possibility of spot protection of the domestic market, for example, from the supply of products from one particular manufacturer. Keywords: Uzbekistan, regulation, liberalization, oral or written instructions, notification, anti-dumping. FOREIGN ECONOMIC ACTIVITY AND LAW
A FAIR TRIAL № 8 / 2023 85 ket due to the adoption of foreign products to prevent it from leaving. As well as trade restrictions, only in this case, the reduction will undoubtedly increase business activity, attract investment and contribute to the integration of the country into international value chains, which are manifested in the further modernization and growth of economic indicators of the state. Protectionism is the practice of following a protectionist trade policy. A protectionist trade policy allows the Government of a country to promote domestic producers and, thus, stimulate domestic production of goods and services by imposing tariffs or otherwise restricting foreign goods and services on the market. Protectionist policies also allow the government to protect developing domestic industries from foreign competitors. Types of protectionism protectionist policy takes various forms, including: 1. Tariffs – taxes or duties levied on imports are known as tariffs. Tariffs increase the price of imported goods on the domestic market, which, consequently, reduces the demand for them. 2. Quotas are restrictions on the volume of imports of a certain product or service for a certain period of time. Quotas are known as the «non-tariff trade barrier». The restriction of supply causes an increase in prices for imported goods, reducing demand in the domestic market. 3. Subsidies are negative taxes or tax benefits that the state provides to domestic producers. They create a mismatch between the price faced by consumers and the price faced by producers. The Government of a country may require that all foreign goods comply with certain rules. Reasons for protectionism is that the economy usually adopts protectionist policies to encourage domestic investment in a particular industry. For example, tariffs on foreign shoe imports will encourage domestic manufacturers to invest more in shoe production. Although domestic producers are in a better position, domestic consumers are in a worse position as a result of protectionist policies, as they may have to pay higher prices for goods or services of slightly lower quality. Thus, protectionist policies tend to be very popular among businesses and very unpopular with consumers. Benefits of protectionism are that protectionism provides opportunities for local businesses to grow until they can compete with more experienced firms in the international market. Import reduction: protectionist policies help reduce the level of imports and allow a country to increase its trade balance. More jobs: higher employment occurs when domestic firms increase their workforce. Disadvantages of protectionism are that since domestic manufacturers do not need to worry about foreign competition, they have no incentive to innovate or spend resources on research and development of new products. Limited choice for consumers: Consumers have access to fewer goods on the market as a result of restrictions on foreign goods. Price increases due to lack of competition: consumers will have to pay more without seeing a significant improvement in the product. Economic isolation often leads to political and cultural isolation, which in turn leads to even greater economic isolation. Trade barriers are legal measures put in place primarily to protect the national economy. They usually reduce the number of goods and services that can be imporFOREIGN ECONOMIC ACTIVITY AND LAW
A FAIR TRIAL № 8 / 2023 86 ted. Such trade barriers take the form of tariffs or taxes and usually benefit governments, domestic producers and national interests at the expense of consumers. Trade barriers usually exist to protect domestic producers or to promote political goals. Anti-dumping provisions - the term «dumping» is used here to describe how foreign producers can «dump» their products on the domestic market at much lower prices than those offered by domestic producers. There are two possible reasons why a foreign manufacturer may decide to dump its products to another country. First, it may happen that goods can be produced abroad at a significantly lower price due to lower production costs, such as labor or raw materials, compared to the domestic market. In this case, a foreign company can still make a profit, despite advertising lower prices than domestic manufacturers. Secondly, dumping can be a deliberate predatory action of large multinational corporations in order to gain market share. Such large organizations may incur losses in the short term due to their large cash reserves and greater liquidity compared to smaller players. The goal is to force competitors to close by lowering the market price below which domestic producers can withstand. After the decline of domestic producers, a foreign enterprise will be able to establish monopoly pricing and see an increase in its profits. To prevent such events, governments can introduce trade tariffs that will raise the prices of dumped goods and protect domestic suppliers. If the tactics are not aggressive enough, governments can impose sanctions against certain companies and completely ban them from doing business in the country of origin. An anti-dumping duty is a tariff levied on imports produced in foreign countries at a price below the fair market value of similar goods on the domestic market. The government imposes anti-dumping duties on foreign imports when it considers that goods are being «dumped» due to low prices on the domestic market. The anti-dumping duty is introduced to protect local enterprises and markets from unfair competition from foreign imports. The duty is established in the amount equal to the difference between the ordinary value of goods in the importing country and the market value of similar goods in the exporting country or other countries producing similar goods. Fiscal policy refers to the government’s fiscal policy, which includes government control over the level of spending and tax rates in the economy. The government uses these two tools to influence the economy. This strategy is the sister of monetary policy. Although both fiscal and monetary policies are linked to government revenues and expenditures and both seek to correct situations of excessive or insufficient demand in the economy. They do it in completely different ways. Proponents of using fiscal policy believe that public finances can influence inflation and employment by manipulating two key variables: the level of government spending or the amount of money the government spends the tax rate or the amount of money the government earns. Instead, if the government is faced with a situation of high inflation characterized by excessive demand in the market, it may pursue a restrictive fiscal policy. For example, the government may introduce new taxes and raise existing tax rates. This will reduce disposable income, which will FOREIGN ECONOMIC ACTIVITY AND LAW
A FAIR TRIAL № 8 / 2023 87 lead to a drop in consumption and investment, thereby correcting the situation with excessive demand. In general, a state joining the WTO will have to go through four main stages. The first is the stage of disclosure of facts or their establishment. At this stage, the Member State is obliged to submit to the WTO a «memorandum on foreign economic regime», which fully reflects its laws, rules, practices and policies related to trade and economic issues, covering relations regulated by WTO agreements. This memorandum is used by the WTO working group to conclude that the policy and legal regime of the acceding State do not comply with the requirements of the WTO agreements. The duration of this stage can be quite long or short, depending on the completeness, reliability and quality of the information provided, as well as the answers to the questions of the WTO working group. The second is a negotiator. After the WTO working group comes to a conclusion on the foreign economic regime of the acceding State, bilateral negotiations between the acceding State and any other interested party will consider issues such as determining rates, creating opportunities for foreign goods to enter the domestic market and other similar issues. The third stage is the approval of membership conditions. After the WTO working group completes the process of fact-finding and examination of the legislation and policy of the acceding State and completes bilateral negotiations, this will be reflected in the report of the WTO working group, the draft agreement on accession to the WTO and the list of obligations of the acceding parties. The fourth is the decision-making stage. The final package of documents, consisting of the report of the working group, the protocol and the list of responsibilities are submitted to the General Council or the WTO Ministerial Conference. If 2/3 of the total number of votes voted for accession, the acceding party has the right to join the organization by signing a protocol, which, based on the domestic legislation of the acceding State, in some cases requires that the accession agreement be ratified by the Parliament of the State before the completion of the accession process. The regulatory framework of foreign economic activity currently represents a developed system of self-regulation in this case, it is also dynamic to some extent at the moment. Therefore, at present, the priority direction of reforming the country’s economy is, or, in other words, to simplify it in accordance with the instructions for a more open regulation of extreme areas in this branch of law, there are two principles. Conditions for joining the World Trade Organization – during negotiations, mutual concessions and mutual obligations, often, however, this is achieved as very strict obligations this agreement Uzbekistan in the process of joining this organization, the republic faces the following difficult tasks: defining national economic interests and priorities; obligations and guarantees of national economic security defining the boundaries of conditions. For the admission of the WTO of the Republic of Uzbekistan, which needs to be changed in the process of joining the trade organization of some normative legal acts, what changes are being made to them, we will analyze the need for inclusion. We would like to focus on the Law «On Competition» of the Republic of UzbekisFOREIGN ECONOMIC ACTIVITY AND LAW
A FAIR TRIAL № 8 / 2023 88 tan. Article 18 of this Law contradicts the provisions of the above-mentioned WTO General Agreement. We already knew that in order to join the WTO, we had to make a number of changes and additions to our legislation. As a solution to the above problem, we can say that we need to develop a new draft law «On Competition», which clearly does not specify «the procedure for obtaining prior consent to the establishment of state-owned enterprises» and should reconsider this problem. For admission to the WTO of the Republic of Uzbekistan, taking into account future membership, it is proposed that goods and products have access to the market, WTO member countries in the list of tariffs regulated by Article II of GATT – 1994 (Schedule of Concession) should not exceed the established maximum duty rates. In addition, the WTO members, quantifying goods and products entering the market, are also strictly prohibited from applying restrictions. Also, the WTO member non-tariff barriers of countries (for example, customs clearance procedures) they should not allow an excessive barrier to trade. In this regard, the Customs Code of the Republic of Uzbekistan must be taken into account. In particular, this Code establishes the following quantitative restrictions, it is advisable to revise the articles that give the right to determine: 1) Article 54 (The Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan the method of processing goods in the customs regime of processing outside the territory may establish quantitative restrictions on burns). 2) Article 82 (The Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan may impose restrictions on quantitative requirements for placement under the customs procedure of processing in the customs territory). 3) Article 364 (On the origin of goods when goods are imported into the customs territory) the certificate of origin of imports from a particular country is quantitative restrictions (quotas) or other forms of regulation of foreign economic activity are mandatory for goods controlled through state regulation measures). 4) Benefits for the payment of customs duties of the Customs Code Chapter 43, known as tariff preferences, is the most convenient regime and the principle of national treatment. The anti-dumping transaction, as well as the inspection bodies of the WTO member states, set out in more detail about the rules for the introduction and conduct of anti-dumping checks. This should also be done by the competent authority, which notification of the anti-dumping inspection and publication of the results of the inspection of their obligations is stated in article 12 of the Anti-Dumping Agreement. From this, in addition, article 13 of the Anti-Dumping Agreement provides that independent courts, arbitrations or the presence of administrative courts and access to inspections in anti-dumping procedures, procedures for reviewing conclusions or final conclusions are required. In our legislation, disputes of this kind are considered by administrative courts. In this regard, the anti-dumping transaction should provide for arbitration of disputes related to anti-dumping for the purpose of implementation, we must introduce into legislation the procedure for considering cases in courts. In addition, the investment restrictions existing in our legislation of the Republic of UzbeFOREIGN ECONOMIC ACTIVITY AND LAW
A FAIR TRIAL № 8 / 2023 FOREIGN ECONOMIC ACTIVITY AND LAW 89 kistan, the adoption of special measures for these purposes in the areas in which it is prohibited to invest in the law «On Economic Zones» should be reviewed. Due to the current instability of opinions and views on the activities of the WTO, as a candidate for membership in this organization, we must consider all possible scenarios for the development of events, possible consequences and consequences. However, at the same time, due to the change in positions in world trade, the country itself the idea of changing the trading system in the national system of trade regulation may look positive. Summing up, it should be said that after studying the analytical processes of the system of multilateral trade relations and studying the integration of the Republic of Uzbekistan into this system, the following conclusions and proposals were formulated: 1. Consideration of the evolution of the world trading system shows that over a period of more than fifty years of development, the multilateral regulatory system has undergone significant changes and negotiations of States in trade relations play a key role in it. The current stage of the WTO development is characterized by the predominance of the principles of institutional economic theory in making important decisions to promote international trade. 2. The positive aspects of the correlation between the liberalization of foreign economic relations and the liberalization of foreign trade relations and economic growth are shown by the World Trade Organization. In our opinion, the positive effect of the liberalization of foreign trade activities in the process of joining the multilateral trading system depends on internal macroeconomic conditions and impressive institutional reforms. 3. The foreign economic interests of the Republic of Uzbekistan in the system of multilateral trade relations are associated with the degree of entry into the most favored nation regime, institutional dispute resolution mechanisms and the degree of restriction of foreign trade, which reduces threats to the economic security of the national economy. 4. The liberalization of the foreign trade regime of the Republic of Uzbekistan should be carried out in two stages. At the first stage, the state monopoly on foreign trade activities prevailed through licensing, quotas, barter operations and other regulatory mechanisms that maintained the positions of state bodies and ministries in the Management of foreign trade. At the second stage, the foreign trade regime was relaxed, which led to the cancellation of the export license and equalization of a significant part of imports, the excise tax rate on domestic and imported goods, harmonization of the country’s Customs Code with the rules and regulations of the WTO. The current stage of liberalization of the foreign trade regime, in particular, the domestic market, is connected with the negotiations of the Republic of Uzbekistan on accession to the WTO. In the process of negotiations, in our opinion, it is necessary to make maximum use of the WTO mechanisms that allow for the protection of national economic interests by providing subsidies and protecting the domestic market and individual industries. 5. The liberalization of foreign econo-
A FAIR TRIAL № 8 / 2023 90 FOREIGN ECONOMIC ACTIVITY AND LAW 1. Аdministrativno-pravovoe regulirovanie v sfere ekonomicheskix otnosheniy// Аkademicheskiy pravovoy universitet pri institute gosudarstva i prava Rossiyskoy akademii nauk // 2019. p.565.; 2. Bakaeva 0.10. Problemы pravovogo regulirovaniya tamojenno-tarifnыx otnosheniy// Yurist, 2019. p 470. 3. Viner J. Dumping//A problem in international trade. N.Y. 2006. p 170. 4. Pravo VTO: teoriya i praktika primeneniya. Monografiya/pod redaksiey L.P. Anufrievoy. M. 2016. p 29. 5. Smbatyan A.S. Resheniya organov mejdunarodnogo pravosudiya v sisteme mejdunarodnogo publichnogo prava. – M., Statut 2012. p 43. 6. Zenkin I.V. Pravo Vsemirnoy torgovoy organizasii/ Uchebnoe posobie po pravu VTO. - M.: Mejdunarodnie otnosheniya, 2017. p 58. 7. Danilova Ye.V. VTO: regulirovanie torgovli uslugami. - M.:Akademkniga, 2003. p 79. 8. Shumilov V.M. Vsemirnaya torgovaya organizasiya: pravo i sistema, 2015. p 90. 9. Ареллано, М., & Bover, О. (1995). Uregulirovanie v VTO i annaliz komponentov. Juranal Economika, p 29. 10. J.Amador, М. Bakuel. (2012). Tarifniy doxod i tarifnie limiti. Amerikanskiy ekonomicheskiy obzor, p 459. 11. Bagvell, K., & Staiger, R. W. (1999). Ekonomicheskaya teoriya Gatta. Amerikanskiy ekonomicheskiy obzor, p 87. 12. Begvell s. i Robert V. S. (2002). Ekonomika Vsemirnoy torgovoy sistemi. p 67. mic relations will contribute to an increase in export and import quotas in national production. In the context of a systematic increase in imports compared to exports, the need for preventive measures to combat the negative consequences of import growth is justified. In this work, it is required to use the values of the Index of real terms of trade to assess the indicators of economic security thresholds. 6. The accession of the Republic of Uzbekistan to the WTO will eliminate threats to economic security. Within the framework of Uzbekistan’s short-term accession to the WTO, it is necessary to strengthen the Central Coordination Mechanism for managing many changes taking place in the country’s legislation, in particular in the field of foreign trade policy. It is necessary to improve the institutional environment of the trade regime, which not only accelerates the country’s entry into the WTO, but also meets the country’s long-term interests in integrating the economy into the system of world economic relations. It is necessary to identify these areas in the WTO agreements and agree with the WTO working group on the issue of extending the deadlines for fulfilling obligations and providing long-term technical assistance. J. SAIDMUSAYEV, independent researcher of Tashkent State University of Law
ОДИЛ СУДЛОВ ЕЛЕКТРОН ПРАВОСУДИЕ ЕЛЕКТРОН 1 2023 Қонун ҳужжатлари Суд қарорлари Суд амалиёти Суд очеркдари Законодательные акты Судебные решения Судебная практика Судебные очерки ОДИЛ СУДЛОВ Ҳуқуқий, илмий-амалий ЭЛЕКТРОН ЖУРНАЛ ПРАВОСУДИЕ ЭЛЕКТРОННЫЙ ЖУРНАЛ A FAIR TRIAL ELECTRONIC JOURNAL 1 2023 Қонун ҳужжатлари Суд қарорлари Суд амалиёти Суд очерклари Legal documents Court decisions Judicial practice Court essays Законодательные акты Судебные решения Судебная практика Судебные очерки