50 «ПРАВОСУДИЕ» № 11 / 2023 бўйича камерал солиқ текшируви ўтказилган. Жавобгар томонидан солиқ тўловчи, яъни аризачи хусусий корхонасида ўтказилган камерал солиқ текширувида аниқланган солиққа оид материалларни кўриб чиқиш натижалари бўйича жами 588 013 800 сўм солиқ ва тўловлар ҳисобланган. Биринчи инстанция суди низолашилган қарорни ҳақиқий эмас, деб топишга асос бўладиган бирор-бир далилнинг судга тақдим этилмагани асосида аризани қаноатлантиришдан рад этган бўлиб, апелляция инстанцияси суди ҳал қилув қарори билан келишиб, уни ўзгаришсиз қолдирган. Маъмурий суд ишларини юритиш тўғрисидаги кодексининг 217-моддасига кўра, суд ишни апелляция инстанциясида кўриш чоғида биринчи инстанция суди ҳал қилув қарорининг қонунийлиги ва асослилигини текширади. Андижон туманлараро маъмурий судининг 2021 йил 6 сентябрдаги ҳал қилув қарори билан Андижон вилояти Фермер, деҳқон хўжаликлари ва томорқа ер эгалари кенгашининг А. фермер хўжалиги манфаатида Избоскан тумани ҳокимининг 2018 йил 15 мартдаги 398-Қ-сонли қарори фермер хўжалигига тегишли қисмини ҳақиқий эмас, деб топиш ҳақидаги аризаси қаноатлантирилган. Андижон вилояти маъмурий суди апелляция инстанциясининг 2022 йил 19 июлдаги қарори билан ҳал қилув қарори ўзгаришсиз қолдирилган. Аниқланишича, Избоскан тумани ҳоСуд янги далилларни текшириши ва янги фактларни аниқлаши мумкин. Апелляция инстанциясининг суди биринчи инстанция судининг ҳал қилув қарорини тўлиқ ҳажмда текшириши шарт. Бироқ, апелляция инстанцияси суди ушбу талабга амал қилмасдан, иш бўйича далилларни тўлиқ муҳокама қилмасдан, солиқ текшируви Солиқ кодекси талаблари асосида ўтказилганлиги важи билан ҳал қилув қарорини ўзгаришсиз қолдириш ҳақида асослантирилмаган хулосага келган. Шу сабабли, кассация инстанцияси судининг 2023 йил 15 сентябрдаги қарорига асосан апелляция инстанциясининг қарори бекор қилиниб, иш янгидан кўриш учун шу инстанция судига юборилган. 5-1801-2205/1097-сонли иш *** Иш ҳолатларининг тўлиқ аниқланмагани, суд қарорининг бекор қилинишига асос бўлади. кимининг 2016 йил 16 майдаги 369-Қ-сонли қарори билан «Избоскан» массивида жойлашган А. фермер хўжалигининг 6,1 гектар ер майдони туман захира ерлари ҳисобига қайтарилган ва фермер хўжалигининг ихтиёрида 3,84 гектар ер майдони қолдирилган. Избоскан тумани ҳокимининг 2018 йил 15 мартдаги 398-Қ-сонли қарори билан Б. масъулияти чекланган жамиятига «Избоскан» ва бошқа массивлар ҳудудидан туман захира ерлари ҳисобидан қўшимча 57,43 гектар ер майдонлари 30 йил муддатга ижара ҳуқуқи билан ажратиб берилган ва корхонанинг жами ер Маъмурий ишлари бўйича суд амалиёти
«ПРАВОСУДИЕ» № 11 / 2023 51 Урганч туманлараро маъмурий судининг 2022 йил 4 апрелдаги ҳал қилув қарорига кўра, Савдо-саноат палатаси Хоразм вилояти ҳудудий бошқармасининг А. МЧЖ манфаатида Хива шаҳар ҳокимининг 2018 йил 21 июлдаги 1246-сонли қарори ижросини таъминлаш мажбуриятини юклаш ҳақидаги аризасини қаноатлантириш рад этилган. майдони 100,76 гектарни ташкил қилган. Аризачи ушбу қарордан норози бўлиб, судга ариза билан мурожаат қилган. Биринчи инстанция суди А. фермер хўжалиги билан туман ҳокимлиги ўртасида 9,94 гектар ер майдони бўйича ижара шартномаси тузилиб, шартнома 2006 йил 22 декабрда давлат рўйхатидан ўтказилгани, низо кўрилган вақтда ушбу шартнома бекор қилинмагани, фермер хўжалигининг ихтиёрида қолдирилган 3,84 гектар ер майдони ундан тегишли тартибда олиб қўйилмасдан учинчи шахсга бериб юборилгани асосида аризани қаноатлантирган. Апелляция инстанцияси суди ушбу хулосалар билан келишган. Бироқ, жавобгар вакили томонидан кассация инстанциясига тақдим қилинган туман ҳокимининг 2018 йил 20 февралдаги 314-к-1-сонли қарорига кўра, тарафлар ўртасида тузилган ер ижара шартномаси бекор қилинган бўлиб, фермер хўжалигининг 3,40 гектар ер майдони туман захирасига қайтарилган ва туман ҳокимининг 2006 йил 22 декабрдаги 457-К-сонли қарорининг А. фермер хўжалигига тегишли қисми ўз кучини йўқотган. Ушбу қарорнинг қонунийлиги юзасидан низолашилмаган. Бинобарин, ушбу қарор билан А. фермер хўжалигининг низоли ер майдонига нисбатан ҳуқуқи бекор қилингани сабабли Избоскан тумани ҳокимининг 2018 йил 15 мартдаги низолашилаётган 398-Қ-сонли қарори (Б. масъулияти чекланган жамиятига оид) фермер хўжалигининг ҳуқуқларини бузмайди. Қуйи инстанция судлари иш учун аҳамиятга эга бўлган ушбу ҳолатлар аниқланмагани, фермер хўжалигининг ер майдонларини туман захирасига қайтариш ҳақидаги ҳоким қарори тегишли органлардан талаб қилиб олмагани оқибатида иш бўйича нотўғри хулосага келган. Шу сабабли, кассация инстанцияси судининг 2023 йил 22 сентябрдаги қарорига асосан суд қарорлари бекор қилиниб, аризани рад этиш ҳақида янги қарор қабул қилинган. 5-1701-2105/488-сонли иш *** Маъмурий орган зиммасига мажбурият юклаш талаби судга таллуқли бўлмай, балки суд томонидан қўлланиладиган ҳуқуқни тиклаш усули ҳисобланади. Хоразм вилояти маъмурий суди апелляция инстанциясининг 2022 йил 12 майдаги қарорига асосан ушбу қарор ўзгаришсиз қолдирилган. Маъмурий суд ишларини юритиш тўғрисидаги кодексининг 26, 27-моддаларига кўра, маъмурий судга маъмурий ва бошқа оммавий ҳуқуқий муносабатлардан келиб чиқадиган ишлар тааллуқли бўлиб, бунда ариза предмеМаъмурий ишлари бўйича суд амалиёти
52 «ПРАВОСУДИЕ» № 11 / 2023 ти ушбу органлар томонидан қабул қилинган маъмурий ҳужжатлар ёки улар мансабдор шахсларининг ҳаракатлари (ҳаракатсизлиги) ҳисобланади. Маъмурий органлар ва улар мансабдор шахсларининг ҳаракатлари деганда, қарор шаклида ифодаланмаган бўлса ҳам, бироқ манфаатдор шахслар ҳуқуқлари ва эркинликларининг бузилишига олиб келган ёки уларнинг ҳуқуқлари ҳамда эркинликлари амалга оширилишига тўсқинлик қилган юридик аҳамиятга эга фармойишлар тушунилади. Бу ҳақда Олий суд Пленумининг 2019 йил 24 декабрдаги «Маъмурий органлар ва улар мансабдор шахсларининг қарорлари, ҳаракатлари (ҳаракатсизлиги) устидан шикоят қилиш тўғрисидаги ишларни кўриб чиқиш бўйича суд амалиёти ҳақида»ги 24-сонли қарори 6-бандида тушунтириш берилган. Маъмурий суд ишларини юритиш тўғрисидаги кодекси 189-моддасининг бешинчи қисмига кўра, қарор ҳақиқий эмас, ҳаракатлар (ҳаракатсизлик) қонунга хилоф деб топилган тақдирда суд тегишли орган ёки мансабдор шахснинг зиммасига қонунга мувофиқ қарор қабул қилиш ёки муайян ҳаракатларТошкент шаҳар маъмурий суди апелляция инстанциясининг 2022 йил 4 апрелдаги қарори билан бекор қилиниб, янги қарор билан аризани қаноатлантириш рад этилган Тошкент туманлараро маъни амалга ошириш ёхуд аризачининг ҳуқуқлари, эркинликлари ва қонуний манфаатларининг бузилишларини бошқача усулда бартараф этиш мажбуриятларини юклайди. Мажбурият юклаш ҳақида талаб маъмурий суд ишларини юритишда ариза предмети бўлмай, Маъмурий суд ишларини юритиш тўғрисидаги кодексининг 189-моддасига асосан суд томонидан қўлланиладиган ҳуқуқни тиклаш усули ҳисобланади. Шундай бўлса-да, биринчи инстанция суди аризачининг ушбу талабини мазмунан кўриб, процессуал ҳуқуқ нормаларини бузган. Апелляция инстанция суди ҳам биринчи инстанция суди томонидан йўл қўйилган ушбу хатога эътибор қаратмасдан, шикоятда келтирилган важларга баҳо бериб, ҳал қилув қарорини ўзгаришсиз қолдириш ҳақида қарор қабул қилган. Шунга кўра, мазкур иш судловга тааллуқли эмаслиги сабабли, кассация инстанцияси судининг 2023 йил 25 августдаги қарори билан суд қарорлари бекор қилиниб, ариза бўйича иш юритишни тугатиш ҳақида янги қарор қабул қилинган. 5-2201-2204/293-сонли иш *** Шартнома бўйича вакилнинг суд ҳужжати устидан шикоят қилиш ваколати мавжуд бўлмагани, суд томонидан бунга эътибор қаратилмагани суд қарорини бекор қилишга сабаб бўлади. мурий судининг 2022 йил 8 февралдаги ҳал қилув қарорига кўра, фуқаро А. ва бошқаларнинг Тошкент шаҳар Қурилиш бош бошқармасининг 2021 йил 7 августдаги 24437-сонли «Савдо дўкони» биМаъмурий ишлари бўйича суд амалиёти
«ПРАВОСУДИЕ» № 11 / 2023 53 Аризачи З. судга мурожаат қилиб, Бухоро тумани ҳокимининг 2021 йил 28 июлдаги 22-2-32-Q/21-сонли қарорини ҳақиқий эмас, деб топишни сўраган. Бухоро туманлараро маъмурий судининг 2022 йил 7 ноябрдаги ҳал қилув қарори билан аризани қаноатлантириш рад этилган. Маъмурий ҳужжатни қабул қилиш, ҳаракатни амалга ошириш тартибига риоя қилмаслик, фақат башарти бу ҳолат унинг қонунийлигига таъсир қилган ҳолдагина, аризани қаноатлантириш учун асос бўлиши мумкин бўлиб, буни инобатга олмаслик моддий ҳуқуқ нормасини нотўғри қўллаш сифатида суд қарорини бекор қилишга асос бўлади. *** Ер муносабатларига оид қонунчилик нормаларини қўллаш амалиёти Бухоро вилояти маъмурий суди апелляция инстанциясининг 2022 йил 20 декабрдаги қарорига асосан ҳал қилув қарори бекор қилиниб, аризани қаноатлантириш ҳақида янги қарор қабул қилинган. Аниқланишича, Вазирлар Маҳкамасининг 2017 йил 18 декабрдаги 991-сонли Маъмурий ишлари бўйича суд амалиёти носини «кўп тармоқли маиший хизмат кўрсатиш мажмуаси ва офис» сифатида ихтисослаштириб, бузиб қайта қуришга рухсат берувчи хулосасини ҳақиқий эмас, деб топиш ҳақидаги аризаси қаноатлантирилган. Аниқланишича, ҳал қилув қарори устидан учинчи шахс Б.нинг ишончли вакили С. томонидан апелляция шикояти берилган ва шикоят у томонидан имзоланган. Маъмурий суд ишларини юритиш тўғрисидаги кодекси 62-моддасининг иккинчи қисмига кўра, шартнома бўйича вакиллик қилувчининг суд ҳужжати устидан шикоят қилиш ваколати ваколат берувчи томонидан берилган ишончномада махсус кўрсатилган бўлиши керак. Апелляция шикоятига Юнусобод тумани хусусий амалиёт билан шуғулланувчи нотариус Ф. томонидан 2022 йил 22 январда расмийлаштирилган учинчи шахс Б.нинг С.га берган ишончномаси нусхаси илова қилинган бўлиб, унда С.га Б. номидан суд ҳужжати устидан шикоят қилиш ҳуқуқи назарда тутилмаган. Бундай ҳолатда апелляция инстанцияси суди Маъмурий суд ишларини юритиш тўғрисидаги кодекси 210-моддаси биринчи қисмининг 1-бандига мувофиқ, апелляция шикоятини қайтариши, ушбу ҳолат апелляция шикояти иш юритишга қабул қилингандан кейин аниқланганда эса, Маъмурий суд ишларини юритиш тўғрисидаги кодекси 213-моддасининг биринчи қисмига асосан, апелляция шикоятини кўрмасдан қолдириши лозим бўлса-да, апелляция инстанцияси суди апелляция шикояти бўйича ишни мазмунан кўриб, процессуал хатоликка йўл қўйган. Шу сабабли, кассация инстанцияси судининг 2023 йил 24 августдаги қарорига асосан апелляция инстанцияси судининг қарори бекор қилиниб, апелляция шикояти кўрмасдан қолдирилган. 5-1001-2105/3498-сонли иш
54 «ПРАВОСУДИЕ» № 11 / 2023 қарорига мувофиқ, Бухоро тумани ҳокимининг 2019 йил 20 мартдаги 1469-сонли қарори билан З.га Бухоро тумани, «Работак» маҳалла фуқаролар йиғини, Работак қишлоғи ҳудудидан хусусий мактаб биноси қуриш учун қишлоқ хўжалигида фойдаланилмайдиган 0,51 га ер майдони доимий фойдаланиш учун ажратилган. Ушбу қарор прокурор протести асосида низолашилган қарор билан бекор қилинган. Биринчи инстанция суди аризачига ер участкаси қонунга зид равишда ажратилган, уч йил давомида қурилиш ишлари бажарилмаган, судга мурожаат қилиш муддати узрсиз сабабларга кўра, ўтказиб юборилган деб ҳисоблаб, аризани рад этиш ҳақида хулосага келган. Апелляция инстанцияси суди жавобгар томонидан қарор қабул қилинишида маъмурий тартиб-таомиллар бузилган, аризачига ўз эътирозларини мажлисда билдириш имконияти яратилмаган, қарор нусхаси унга юборилмаганини инобатга олиб, судга мурожаат қилиш муддати ўтказиб юборилмаган деб ҳисоблаб, аризани қаноатлантириш ҳақида хулосага келган. Вазирлар Маҳкамасининг 2017 йил 18 декабрдаги 991-сонли қарори Мактабгача таълим вазирлиги ва унинг тизимидаги муассасаларнинг моддий-техника базасини мустаҳкамлаш, нодавлат мактабгача таълим ташкилоти фаолиятини қўллаб-қувватлаш мақсадида қабул қилинган бўлиб, унда мактаб соҳасини, хусусан, хусусий мактаб учун ер майдони ажратишга оид тартиб мавжуд эмас. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 5 сентябрдаги «Халқ таълимини бошқариш тизимини такомиллаштириш бўйича қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида»ги ПФ-5538- сонли фармонининг учинчи бандида нодавлат умумий ўрта таълим ташкилотларига бериш учун бўш ер участкалари (ҳар бир ҳудудда йилига 50 лотдан кам бўлмаган) рўйхатини тасдиқлаш ҳамда ушбу ер участкаларини «E-AUKSION» электрон савдо платформаси орқали реализация қилиш белгиланган бўлиб, туман ҳокимининг 2019 йил 20 мартдаги 1469-сонли қарори билан аризачига 0,51 гектар ер майдони хусусий мактаб биноси қуриш учун аукционсиз, тўғридан-тўғри ажратиб берилган. Прокурор томонидан туман ҳокимлигига киритилган протестда ҳам аризачига ер участкаси қонун ҳужжатлари талабларига зид равишда берилгани сабабли уни бекор қилиш сўралган. Бироқ, ҳокимлик томонидан мазкур протест кўриб чиқилишида маъмурий тартиб-таомилларга риоя этилмаган бўлиб, айнан ушбу ҳолат апелляция инстанциясининг хулосаларига асос бўлган. Шу билан биргаликда, Олий суд Пленумининг 2020 йил 24 декабрдаги «Маъмурий органлар ва улар мансабдор шахсларининг қарорлари, ҳаракатлари (ҳаракатсизлиги) устидан шикоят қилиш тўғрисидаги ишларни кўриб чиқиш бўйича суд амалиёти ҳақида»ги 24-сонли қарорининг 20-бандида тушунтирилишча, қарор қабул қилиш, ҳаракатни амалга ошириш тартибига риоя қилмаслик, фақат башарти бу ҳолат унинг қонунийлигига таъсир қилган ҳолдагина, аризани (шикоятни) қаноатлантириш учун асос бўлиши мумкин. Ушбу тушунтиришлардан келиб чиқиб, апелляция инстанцияси томониМаъмурий ишлар бўйича суд амалиёти
«ПРАВОСУДИЕ» № 11 / 2023 55 дан низолашилган қарор қабул қилинишида маъмурий тартиб-таомилларга амал қилинмагани унинг мазмунига таъсир қилмаслиги инобатга олинмасдан, фақат шу асос билан мазмунан тўғри бўлган суд қарори бекор қилинган. Шу сабабли, кассация инстанцияси судининг 2023 йил 11 июлдаги қарорига асосан апелляция инстанцияси судининг қарори бекор қилиниб, биринчи инстанция судининг ҳал қилув қарори ўз кучида қолдирилган. 5-2001-2202/764-сонли иш *** 2021 йил 1 августдан бошлаб туман ва шаҳар маҳаллий давлат ҳокимияти органлари томонидан ер участкаларига бўлган ҳуқуқларни белгилаш, эътироф этиш, ўзгартириш, бекор қилиш билан боғлиқ ваколатлар тугатилган бўлиб, бу масалага оид қонун талабларини нотўғри қўллаганлик суд қарорининг бекор қилинишига сабаб бўлади. Самарқанд туманлараро маъмурий судининг 2022 йил 9 сентябрдаги ҳал қилув қарори билан Самарқанд вилояти адлия бошқармасининг фуқаро А. манфаатида Каттақўрғон шаҳар ҳокимининг 2022 йил 8 июндаги 175-7-106-Q/22-сонли қарорини ҳақиқий эмас, деб топиш ҳақидаги аризасини қаноатлантириш рад қилинган. Самарқанд вилояти маъмурий суди апелляция инстанциясининг 2022 йил 20 октябрдаги қарори билан ҳал қилув қарори ўзгаришсиз қолдирилган. Аниқланишича, Каттақўрғон шаҳар ҳокимининг 2008 йил 23 июлдаги 391-Қ-сонли қарори билан Каттақўрғон шаҳри, Устабоев кўчаси, 104-ҳовли-жойга нисбатан Ш.нинг эгалик ҳуқуқи тан олиниб, эгалланган ер майдони умрбод фойдаланишга бириктирилган. Каттақўрғон шаҳар прокурорининг протестига асосан ушбу қарор низолашилган қарор билан бекор қилинган. Биринчи инстанция суди Каттақўрғон шаҳар ҳокимининг низолашилган қарори қонунга мувофиқ ҳолда қабул қилинган ҳамда манфаатдор шахс А.нинг ҳуқуқлари ва қонун билан қўриқланадиган манфаатларини бузмаган, деб баҳолаб, аризани қаноатлантиришни рад қилиш ҳақида асоссиз хулосага келган. Апелляция инстанцияси суди биринчи инстанция судининг ушбу хулосаси билан келишган. Бироқ, судлар томонидан низога нисбатан қонун нормалари нотўғри қўлланилиши оқибатида асоссиз хулосага келинган. Жумладан, Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2021 йил 8 июндаги «Ер муносабатларида тенглик ва шаффофликни таъминлаш, ерга бўлган ҳуқуқларни ишонч-ли ҳимоя қилиш ва уларни бозор активига айлантириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги ПФ-6243-сонли фармони билан 2021 йил 1 августдан бошлаб туман ва шаҳар маҳаллий давлат ҳокимияти органлари томонидан ер участкаларига бўлган ҳуқуқларни белгилаш, эътироф этиш, ўзгартириш, бекор қилиш билан боғлиқ ваколатлар бекор қилинган. Каттақўрғон шаҳар ҳокимлиги томонидан Ер кодекси ва юқоридаги фармон талабларига зид равишда, мазкур масалани кўриб чиқиш ҳақида вилоят Маъмурий ишлар бўйича суд амалиёти
56 «ПРАВОСУДИЕ» № 11 / 2023 Нурафшон туманлараро маъмурий судининг 2023 йил 8 февралдаги ҳал қилув қарорига кўра, А. масъулияти чекланган жамиятининг Рақобатни ривожлантириш ва истеъмолчилар ҳуқуқларини ҳимоя қилиш қўмитаси Тошкент вилояти ҳудудий бошқармасининг 2022 йил 25 ноябрдаги 03/145-сонли қарорини ҳақиқий эмас, деб топиш ҳақидаги аризаси қаноатлантирилган. Тошкент вилояти маъмурий суди апелляция инстанциясининг 2023 йил 4 апрелдаги қарорига асосан ҳал қилув қарори бекор қилиниб, аризани рад этиш ҳақида янги қарор қабул қилинган. Биринчи инстанция суди маъмурий орган жарима қўллашга асос бўлган ҳолатларни исботлаб бера олмагани сабабли аризани қаноатлантирган. Апелляция инстанцияси аризачи ўз важларини исботлаб бера олмаган, низолашилган қарор қонунчиликка мувофиқ деб ҳисоблаб, аризани рад этган. Аниқланишича, жавобгар томонидан олиб борилган ўрганишлар давомида А. масъулияти чекланган жамияти бюджет ташкилотлари, пахта хом ашёси ва ғалла ишлаб чиқарувчи корхона ва ташкилотларга 2020 йил 1 майдан 2022 йил 1 июлга қадар жами 16 927,577 тонна дизел ёқилғи маҳсулотлари етказиб берилгани, бироқ нарх белгилашда Вазирлар Маҳкамасининг 2010 йил 28 октябрдаги 239-сонли қарори талабларига риоя этилмагани оқибатида истеъмолчилардан 16 890 991 986,258 сўм ортиқча ҳақ олгани маълум бўлган. Натижада низолашилган қарор қабул қилиниб, аризачи Вазирлар Маҳкамасининг қайд этилган қарори билан тасдиқланган Низом 36-бандининг иккинчи хатбошиси талабларини бузган, деб топилган ва ортиқча олинган пул маблағлари истеъмолчиларга қайтарилиши, уларни аниқлаш имкони бўлмаганда «Рақобатни ривожлантиришга кўмаклашиш жамғармаси» ҳисоб рақамига ўтказиб берилиши бўйича кўрсатма берилган. Шу билан бирга, низолашилган қарорда баён қилинган сумманинг келиб чиқиши асослари келтирилмаган. Ваҳоланки, «Маъмурий тартиб-таомиллар тўғрисида»ги қонун 54-моддасининг биринчи қисмига кўра, маъМаъмурий ишлари бўйича суд амалиёти Маъмурий тартиб-таомилларга мувофиқ маъмурий ҳужжат асослантирилган, унда барча ҳақиқий ва юридик асослар келтирилган бўлиши лозим, бу талабларга эътибор бермаслик суд қарорини бекор қилишга асос бўлади. *** Бошқа моддий ҳуқуқ нормаларини қўллаш амалиёти ҳокимлигига мурожаат қилинмасдан, тўғридан-тўғри ерга бўлган ҳуқуқни бекор қилиш ҳақида қарор қабул қилинган бўлиб, судлар томонидан бу ҳолатга эътибор қаратилмаган. Шу сабабли, кассация инстанцияси судининг 2023 йил 11 августдаги қарорига асосан суд қарорлари бекор қилинган. 5-1401-2206/912-сонли иш
«ПРАВОСУДИЕ» № 11 / 2023 57 *** Солиқ кодекси 462-моддасининг ўн бешинчи қисмида солиқ тўловчи қўшимча қиймат солиғи тўловчиси сифатида эътироф этилиш пайти белгиланган бўлиб, ушбу нормани нотўғри талқин қилиш моддий ҳуқуқ нормасини бузиш сифатида суд қарорини бекор қилишга асос бўлади. Самарқанд вилояти маъмурий суди апелляция инстанциясининг 2023 йил 11 апрелдаги қарори билан ўзгаришсиз қолдирилган Самарқанд туманлараро маъмурий судининг 2023 йил 27 февралдаги ҳал қилув қарорига кўра, Савдо-саноат палатаси Самарқанд вилояти бошқармасининг M. масъулияти чекланган жамияти манфаатида Самарқанд вилояти давлат солиқ бошқармасининг 2022 йил 15 августдаги, 2022 йил 9 сентябрдаги ва 2022 йил 12 сентябрдаги қарорларини ҳақиқий эмас, деб топиш ва жавобгарга қўшилган қиймат солиғи учун гувоҳномани мурожаат қилган вақтдан бошлаб ҳисоблаш мажбуриятини юклаш ҳақидаги аризаси қаноатлантирилган. Аниқланишича, M. масъулияти чекланган жамияти Самарқанд вилояти давлат солиқ бошқармасига қўшимча қиймат солиғи тўловчиси сифатида ихтиёрий тартибда махсус рўйхатдан ўтиш ҳақида бир неча маротаба мурожаат қилган, лекин барча мурожаатлари юридик шахснинг бино ижара шартномаси Маъмурий ишлари бўйича суд амалиёти мурий ҳужжатнинг асослантирувчи қисмида қабул қилинган маъмурий ҳужжатнинг барча ҳақиқий ва юридик асослари келтирилиши керак. Бундай ҳолатда низолашилган қарорда А. масъулияти чекланган жамияти хўжалик юритувчи субъектлари қайси даврларда қанча суммадан нефт маҳсулотларини сотиши лозимлиги ва амалда қанчадан сотгани кўрсатилиши, ушбу суммани асоссиз олинган даромад деб ҳисоблаш, аризачи ҳавола қилган қонунчиликни қўлламаслик сабаблари қарорда тўлиқ кўрсатилиши лозим бўлган бўлса-да, қарор ноаниқ бўлиб, мазкур сумманинг кенгайтирилган ҳисоб-китоблари акс эттирилмаган. Шунингдек, Маъмурий суд ишларини юритиш тўғрисидаги кодекси 67-моддасининг учинчи қисмига кўра, исботлаш мажбурияти қарорлари, ҳаракатлари (ҳаракатсизлиги) юзасидан низолашилаётган маъмурий органлар ва мансабдор шахсларнинг зиммасига юклатилади. Маъмурий органлар ва мансабдор шахслар ўз эътирозларига асос қилиб келтираётган фактларни ҳам тасдиқлаши шарт. Мазкур шахслар қарор қабул қилишда, ҳаракатларни содир этишда фақат ўзи таянган асосларни келтириши мумкин. Шунга қарамай, апелляция инстанцияси суди юқоридаги ҳолатларга баҳо бермасдан ҳал қилув қарорини асоссиз бекор қилиб, аризани рад этиш ҳақида нотўғри хулосага келган. Шу сабабли, кассация инстанцияси судининг 2023 йил 14 июлдаги қарорига асосан апелляция инстанцияси судининг қарори бекор қилиниб, биринчи инстанция судининг ҳал қилув қарори ўз кучида қолдирилган. 5-1101-2206/2886-сонли иш
58 «ПРАВОСУДИЕ» № 11 / 2023 ёки ундан текин фойдаланаётгани soliq. uz тизими орқали рўйхатдан ўтмагани ва корхона солиқ хавфининг юқори даражасига эга солиқ тўловчилар гуруҳига киритилгани сабабли рад этилган. Кейинчалик Самарқанд вилояти давлат солиқ бошқармаси томонидан 2022 йил 12 октябрда автоматлаштирилган тизим таҳлили якуни билан мамлакатимиз божхона чегараси орқали товарларни олиб кириш (импорт) амалга оширилгани сабабли M. масъулияти чекланган жамияти 2022 йил 11 октябрдан қўшимча қиймат солиғи тўловчиси ҳисобланиши маълум қилинган. Шундан сўнг Савдо-саноат палатаси Самарқанд вилояти бошқармаси аризачининг манфаатида юқоридаги ариза билан судга мурожаат қилган. Судлар M. масъулияти чекланган жамияти билан C. LTD ўрталарида 2022 йил 15 августда 2-сонли импорт шартномаси имзоланганлигини инобатга олиб, Солиқ кодекси 461-моддаси иккинчи қисмининг 1-банди ҳамда 462-моддасининг ўн бешинчи қисмидан келиб чиқиб, аризани қаноатлантирган. Бироқ, Солиқ кодексининг 461-моддаси, Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2022 йил 28 июндаги «Солиқ маъмуриятчилигини ислоҳ қилиш даврида бизнес учун қулай шарт-шароитлар яратиш чора-тадбирлар тўғрисида»ги фармонининг 3-банди ҳамда Вазирлар Маҳкамасининг 2021 йил 22 сентябрдаги 595-сонли қарори билан тасдиқланган «Қўшилган қиймат солиғи тўловчиларини солиқ органларида қўшилган қиймат солиғи бўйича махсус рўйхатдан ўтказиш тартиби тўғрисида»ги Низомнинг 9-бандига мувофиқ, қўшимча қиймат солиғи бўйича махсус рўйхатдан ўтказилгани тўғрисида гувоҳнома солиқ тўловчига божхона чегараси орқали товарларни олиб киришни амалга ошириш чоғида солиқ хавфи даражасига аниқлик киритилмасдан туриб, автоматик равишда берилади. Шунга кўра, Самарқанд вилояти давлат солиқ бошқармаси томонидан 2022 йил 12 октябрда автоматлаштирилган тизим таҳлили якуни билан M. масъулияти чекланган жамияти мамлакатимиз божхона чегараси орқали товарларни олиб кириш (импорт) амалга оширилгани сабабли, 2022 йил 11 октябрдан қўшимча қиймат солиғи тўловчи ҳисобланиб, гувоҳнома берилган. Биринчи ва апелляция инстанцияси судлари Солиқ кодекси 462-моддасининг ўн бешинчи қисмини нотўғри талқин қилиб, аризани қаноатлантирган. Чунки, қайд этилган низомнинг 9-бандида Солиқ кодексининг ушбу нормаси назарда тутилмаган. Шунингдек, Солиқ кодексининг ушбу нормаси қўшимча қиймат солиғини ҳисобга олиш ҳуқуқини тасдиқловчи гувоҳнома беришни эмас, балки солиқ тўловчининг қўшимча қиймат солиғи бўйича махсус рўйхатдан ўтган ёки ўтмаганлигидан қатъи назар, қўшимча қиймат солиғи тўловчиси сифатида эътироф этилиш пайтини белгилайди. Бундай ҳолатда ушбу норма солиқ тўловчи қўшимча қиймат солиғи тўловчиси сифатида ихтиёрий тартибда махсус рўйхатдан ўтишга оид тартибга нисбатан татбиқ этилмайди. Шу сабабли, кассация инстанцияси судининг 2023 йил 5 июлдаги қарорига асосан суд қарорлари бекор қилиниб, аризани қаноатлантиришни рад этиш ҳақида янги қарор қабул қилинган. 5-1401-2303/116-сонли иш Маъмурий ишлари бўйича суд амалиёти
«ПРАВОСУДИЕ» № 11 / 2023 59 «Судлар тўғрисида»ги қонуннинг 29-моддасига асосан, Олий суднинг Фуқаролик ишлар бўйича судлов ҳайъати томонидан 2023 йилнинг учинчи чорагида кассация тартибида кўрилган ишлар бўйича суд амалиёти обзори тайёрланди. Олий суд Фуқаролик ишлари бўйича судлов ҳайъатининг ўтган даврдаги фаолияти таҳлилларига кўра, судлов ҳайъати томонидан Олий суднинг 2023 йил иккинчи ярми учун мўлжалланган иш режаси, дастурлар ва йўл хариталарида белгиланган вазифалар ижроси юзасидан муайян ишлар амалга оширилган. Статистик таҳлиллар орқали Фуқаролик процессуал кодексининг 2-моддасида белгиланган суд ишларини юритиш мақсади ва вазифаларига қуйи судлар томонидан қанчалик даражада эришилганини баҳолаш мумкин. Статистик таҳлиллар шуни кўр-сатмоқдаки, 2023 йилнинг 9 ойида Олий суднинг Фуқаролик ишлари бўйича судлов ҳайъати кассация инстанцияси томонидан жами 2 703 та фуқаролик иши кўриб тамомланган. Кўриб тамомланган фуқаролик ишларининг 2 239 таси (82,8 фоизи) бўйича суд қарорлари ўзгаришсиз қолдирилган, 345 таси (12,8 фоизи) бўйича суд қарорлари бекор қилинган, 119 таси (4,4 фоизи) бўйича ўзгартирилган. Суд қарорлари бекор қилинган 345 та ишдан 94 таси янгидан кўриш учун қуйи судларга юборилган, 179 та иш бўйича янги ҳал қилув қарорлари қабул қилинган, 7 та фуқаролик иши иш юритишдан тугатилган, 6 та иш бўйича даъво аризалар кўрмасдан қолдирилган, 59 та иш бўйича апелляция инстанция судининг ажримлари бекор қилиниб, биринчи инстанция суди қарорлари ўз кучида қолдирилган. Судлов ҳайъатида кўриб тамомланган ишлар ҳудудлар кесимида қуйидагича кўринишга эга: Тошкент шаҳри 681 та (шундан 85 таси бекор қилинган ва 23 таси ўзгартирилган), Тошкент вилояти 329 та (50/12), Самарқанд вилояти 252 та (40/14), Қашқадарё вилояти 205 та (28/11), Фарғона вилояти 196 та (19/17), Бухоро вилояти 152 та (27/7), Хоразм вилояти 145 Олий суд Раёсатининг 2023 йил 27 октябрдаги РС-50-23-сонли қарорига ИЛОВА Ўзбекистон Республикаси Олий судининг Фуқаролик ишлари бўйича судлов ҳайъати томонидан 2023 йилнинг учинчи чорагида кассация тартибида кўрилган ишлар бўйича суд амалиёти О Б З О Р И Фуқаролик ишлари бўйича суд амалиёти
60 «ПРАВОСУДИЕ» № 11 / 2023 та (12/10), Сурхондарё вилояти 137 та (20/3), Наманган вилояти 130 та (21/4), Андижон вилояти 100 та (10/3), Жиззах вилояти 96 та (3/3), Навоий вилояти 95 та (10/5), Қорақалпоғистон Республикаси 94 та (13/4) ва Сирдарё вилояти судида 76 тани (5/3) ташкил этади. Фуқаролик ишларини биринчи ва апелляция инстанцияси судларида кўришда моддий ва процессуал ҳуқуқ нормаларини қўллашда хатоликларга йўл қўйилганлиги сабабли кассация инстанцияси суди томонидан суд қарорлари ўзгартирилган ёки бекор қилинган. Бу даврда асосан меҳнат низолари билан боғлиқ (Тошкент шаҳри 20 та, Тошкент вилояти 14 та, Қашқадарё вилояти 13 та, Фарғона вилояти ва Қорақалпоғистон Республикаси 9 тадан, Навоий вилояти ва Самарқанд вилоятида 8 тадан, Бухоро вилояти 7 та, Сурхондарё вилояти 5 та, Жиззах вилояти ва Наманган вилояти 2 тадан, Андижон вилояти, Сирдарё вилояти ва Хоразм вилояти 1 тадан суд қарорлари бекор қилинган ёки ўзгартирилган), зарар ундириш билан боғлиқ низолар (Тошкент шаҳри, 14 та, Хоразм вилояти 11 та, Бухоро вилояти ва Наманган вилояти 8 тадан, Фарғона вилояти ва Тошкент вилояти 7 тадан, Самарқанд вилояти ва Сурхондарё вилояти 6 тадан, Қашқадарё вилояти 5 та, Сирдарё вилояти 4 та, Андижон вилояти 3 та, Жиззах вилояти ва Навоий вилояти 1 тадан суд қарорлари бекор қилинган ёки ўзгартирилган), ер муносабатлари билан боғлиқ низолар Тошкент вилояти 15 та, Тошкент шаҳри 12 та, Самарқанд вилояти 9 та, Қашқадарё вилояти 6 та, Бухоро вилояти ва Наманган вилояти 4 тадан, Хоразм вилояти 3 та, Андижон вилояти 2 та, Қорақалпоғистон Республикаси ва Фарғона вилояти 1 тадан суд қарорлари бекор қилинган ёки ўзгартирилган), қарз ва кредит муносабатлари билан боғлиқ низолар (Тошкент шаҳри 14 та, Самарқанд вилояти 7 та, Тошкент вилояти 4 та, Бухоро вилояти, Навоий вилояти ва Қашқадарё вилояти 3 тадан, Андижон вилояти, Фарғона вилояти ва Хоразм вилояти 2 тадан, Жиззах вилояти, Наманган вилояти, Сурхондарё вилояти ва Қорақалпоғистон Республикаси 1 тадан суд қарорлари бекор қилинган ёки ўзгартирилган), битимлар билан боғлиқ низолар (Тошкент шаҳри 17 та, Фарғона вилояти 5 та, Сурхондарё вилояти ва Тошкент вилоятлари 4 тадан, Наманган вилояти, Самарқанд вилояти, Сирдарё вилояти ва Бухоро вилояти 2 тадан, Андижон вилояти, Хоразм вилояти, Навоий вилояти ва Қашқадарё вилоятларида 1 тадан суд қарорлари бекор қилинган ёки ўзгартирилган), уйжой низолари (Тошкент шаҳри ва Самарқанд вилоятида 10 тадан, Тошкент вилояти 6 та, Бухоро вилояти, Қашқадарё вилояти ва Сурхондарё вилоятида 3 тадан, Андижон вилояти, Жиззах вилояти ва Фарғона вилоятида 2 тадан Фуқаролик ишлари бўйича суд амалиёти
«ПРАВОСУДИЕ» № 11 / 2023 61 *** Биринчи инстанция суди асосли, қонуний ва адолатли хулосага келган бўлса-да, апелляция инстанцияси даъвони рад қилиш ҳақида нотўғри хулосага келган. Даъвогар — А. судга жавобгарлар — Г. ва Н.га нисбатан Олмалиқ шаҳри, Бинокор кўчаси, 68-уй, 41-хонадон (бундан буён матнда «низодаги хонадон» деб юритилади) юзасидан тузилган олдисотди битимини ҳақиқий, деб топиш ва низодаги хонадонга нисбатан эгалик ҳуқуқини белгилаш ҳақидаги даъво талаби билан мурожаат қилган. Фуқаролик ишлари бўйича Оҳангарон туманлараро судининг 2022 йил 21 ноябрдаги ҳал қилув қарори билан даъво талаблари қаноатлантирилиб, низодаги хонадон юзасидан тузилган олди-сотди битими ҳақиқий, деб топилиб, даъвогар А. номига эгалик ҳуқуқи асосида расмийлаштириш, мазкур ҳал қилув қарори даъвогар А.га низодаги хонадонга нисбатан мулк ҳуқуқини давлат кадастрлари Палатасида давлат рўйхатидан ўтказиш учун асос бўлиб ҳисобланиши, низодаги хонадон юзасидан тузилган олди-сотди битимининг бажарилмаган қисми юзасидан даъвогар А.нинг ҳисобидан жавобгар Г.нинг фойдасига 33 990 000 сўм ундириш белгиланган. Тошкент вилояти суди фуқаролик ишлари бўйича судлов ҳайъати апелляция инстанциясининг 2023 йил 31 мартдаги ажрими билан биринчи инстанция суди ҳал қилув қарори бекор қилиниб, даъво талабини рад қилиш ҳақида янги қарор қабул қилинган. Суд ҳужжатларига кўра, низодаги хонадон 2005 йил 24 сентябрда жавобгарлар Г. ва Н.ларнинг қонуний никоҳлари давомида жавобгар Г.нинг номига нотариал тасдиқланган олди-сотди шартномасига асосан сотиб олинган. 2019 йил декабрь ойида жавобгарлар Г. ва Н. «Telegram» ижтимоий тармоғида низодаги хонадонни 12 000 АҚШ доллари эвазига сотиш ҳақида эълон жойлаштириб, жавобгар Г. даъвогар А. билан оғзаки келишув асосида низодаги хонадонни 11 200 АҚШ долларига сотишга келишган. 2019 йил 18 декабрда жавобгар Г. низодаги хонадон учун даъвогар А.дан 1 000 АҚШ доллари заклад олиб, бу ҳақда тилхат ёзиб, имзолаб берган ва тилхатни умумий мулк иштирокчиси бўлган жавобгар Н. ҳам имзолаган. 2020 йил 20 январда жавобгар Г. низодаги хонадон учун даъвогар А.дан яна 7 200 АҚШ доллари олган, қолган 3 000 АҚШ долларини низодаги хонадонни расмийлаштириб берганидан сўнг олишини баён қилиб, тилхат ёзиб берган ва тилхатни умумий мулк иштирокчиси жавобгар Н. ҳам имзолаган. Тарафлар низодаги хонадонни сотиш ва сотиб олиш ҳақида келишувга эришган ҳолда, битим шартларини даъвогар Фуқаролик ишлари бўйича суд амалиёти ҳамда Қорақалпоғистон Республикаси 1 та суд қарорлари бекор қилинган ёки ўзгартирилган) бўйича ишлар кўриб тамомланган. Суд амалиёти обзори натижаларига кўра, биринчи ва апелляция инстанцияси судлари томонидан айрим ишларни кўришда ФПК ва бошқа қонун ҳужжатлари, шунингдек Олий суд Пленумининг қарорларида берилган тушунтиришларга риоя қилмаслик ҳолатларига йўл қўйилаётганини кўриш мумкин.
62 «ПРАВОСУДИЕ» № 11 / 2023 А. қисман бажарган бўлса-да, жавобгар Г. гўёки низодаги хонадонга мажбурий ижро бюроси томонидан тақиқ қўйилганлигини важ қилиб шартномани расмийлаштириб беришдан бош тортиб келган. Биринчи инстанция суди ФКнинг 112-моддаси талабини қўллаган ҳолда, низодаги хонадон тарафлар ўртасида нотариал тартибда расмийлаштиришга монелик қиладиган ҳолат мавжуд бўлмаган ҳолда, мажбурият мулкдори, яъни жавобгарлар Г. ва Н. томонидан ўзларига маълум бўлган важлар (бити-мни фойдасиз шартлар асосида ижро этишни истамаслик, битимни бекор қилиш ёки ҳақиқий эмас, деб топишни хоҳлаш, келишувдан ташқари янги шарт-лар асосида пул ундириш ва ҳоказо) билан бажаришдан бош тортиш сифатида баҳолаган ҳолда даъвони қаноатлантириш тўғрисида тўғри хулосага келган. Апелляция инстанцияси суди даъвогар низоли хонадонга нисбатан тақиқ мавжуд бўлганини билган ҳолда даъвогар жавобгарга тилхат билан пул бергани, даъвогарда закалат пулини талаб қилиш ҳуқуқи мавжудлиги асоси билан ҳал қилув қарорини бекор қилиб, даъвони рад қилиш ҳақида хулосага келган. Апелляция инстанциясининг сўров Даъвогар — Ш. судга жавобгар — «Микрокредитбанк» АТБ туман филиалининг (бундан буён матнда «Банк» деб юритилади) хатти-ҳаракатини ғайриқонуний деб топиб, жавобгар зиммасига хатига асосан тақдим этилган маълумотларга кўра, низоли хонадонга 2019 йил декабрь ва 2020 йил январь ойларида давлат кадастрлар Палатаси Олмалиқ ша-ҳар филиали томонидан тақиқ қўйилмагани ҳамда «Нотариус» ААТ базасида тақиқ мавжуд эмаслиги маълум қилинган. Демак, даъвогар А. жавобгарлар Г. ва Н. билан келишилган мажбуриятнинг (11 200 АҚШ доллари) асосий қис-мини (8 200 АҚШ доллари) бажарган, мажбуриятнинг қолган қисми бажарилмай қолиши даъвогар А.га боғлиқ бўлмаган, низоли уй-жой юзасидан қолган мажбурият суммаси 3 000 АҚШ долларини ташкил қилган. Бундан кўринадики, тарафлар ўртасида низо-ли хонадонни сотишга келишувга эри-шилмаган, деган хулосага келишга асос-лар мавжуд эмас. Шунга кўра, Олий суд Фуқаролик ишлари бўйича судлов ҳайъати кассация инстанциясининг 2023 йил 13 сентябрдаги ажрими билан апелляция инстанцияси судининг ажримини бекор қилиб, биринчи инстанция судининг ҳал қилув қарорини ўз кучида қолдиришни лозим топган. 2-1107-2209/11970-сонли иш *** Гаров тақдим этган учинчи шахс (мулкий кафил) ундирувни гаров нарсасига қаратишдан сақлаш мақсадида бу мажбуриятни гаров нарсасининг қиймати доирасида бажаришга ҳақлидир. автомашинани тақиқ ва гаров реестридан чиқариш мажбуриятини юклаш ҳақидаги даъво талаби билан мурожаат қилган. Фуқаролик ишлари бўйича Пайариқ Фуқаролик ишлари бўйича суд амалиёти
«ПРАВОСУДИЕ» № 11 / 2023 63 туманлараро судининг 2023 йил 6 апрелдаги ҳал қилув қарори билан даъво талаби қаноатлантирилган. Самарқанд вилояти суди фуқаролик ишлари бўйича судлов ҳайъати апелляция инстанциясининг 2023 йил 20 июндаги ажрими билан ҳал қилув қарори бекор қилиниб, даъво талабини рад қилиш ҳақида янги қарор қабул қилинган. Суд ҳужжатларига кўра, банк билан M. оилавий корхонаси ўртасида 2020 йил 21 августда тузилган кредит шартномасига биноан M. оилавий корхонасига 800 миллион сўм миқдорида кредит маблағи ажратилган. Кредит таъминоти сифатида 2020 йил 25 августдаги ипотека шартномасига асосан бошқа мол-мулклар билан бир қаторда даъвогар Ш.га тегишли автомашина ҳам гаровга қўйилган. M. оилавий корхонаси томонидан кредит мажбурияти бажарилмагани боис суднинг 2022 йил 25 майдаги ҳал қилув қарори билан M. оилавий корхонасидан банк фойдасига 37 637 726 сўм ундириш белгиланган. Банкнинг 2022 йил 1 ноябрдаги маълумотномасига кўра, M. оилавий корхонасига ажратилган кредит маблағи таъ-миноти сифатида жавобгар Ш.га тегишли гаровга олинган автомашина 236 390 000 сўмга баҳоланиб, 2021 йил 25 октябрда Ш. ушбу суммани кредит тўлови учун банкка топширган. Даъвогар Ш.нинг 2022 йил 26 сентябр-даги автомашинани тақиқдан чиқариш ҳақидаги аризаси банк томонидан M. оилавий корхонаси кредит маблағидан самарасиз фойдаланиб келаётгани ва муддати ўтган кредит қарздорлиги мавжудлиги асоси билан рад этилган. Биринчи инстанция суди Фуқаролик кодексининг 9, 234, 264, 280-283-моддалари, «Гаров тўғрисида»ги қонуннинг 19-моддасини қўллаган ҳолда, даъвогар жавобгар олдида айнан 236 900 000 сўмлик мажбуриятни олгани, банк эса, даъвогардан бутун кредит қарздорлиги учун жавобгарликни талаб қилиб, мулкдорнинг ҳуқуқларини бузаётгани асоси билан даъвони қаноатлантириш тўғрисида хулосага келган. Апелляция инстанцияси суди қонунда қайси ҳолатларда гаров бекор бўлиши ҳамда гаров реестридан чиқариш белгилаб қўйилганлиги, кредит шартномаси бўйича жавобгар Ш. ўз ихтиёри билан кредит таъминоти сифатида автомашинани гаровга қўйгани, M. оилавий корхонасининг банк олдида қарзи мавжудлиги боис автомашинани тақиқ ва гаров реестридан чиқаришга асос бўлмаслиги важи билан ҳал қилув қарорини бекор қилиб, даъвони рад қилиш ҳақида хулосага келган. Олий суд Фуқаролик ишлари бўйича судлов ҳайъати кассация инстанцияси апелляция инстанциясининг хулосаси «Гаров тўғрисида»ги қонуннинг 25-моддасига мувофиқ келмаслиги сабабли у билан келишмаган. Хусусан, даъвогар Ш. гаровдаги мулкини ундирувга қаратишдан сақлаш мақсадида мулки билан таъминланган мажбуриятни унинг қиймати доирасида бажарган ва бунда даъвогарга тегишли мулкдан ташқари кредит таъминоти сифатида бошқа кўчмас мулк ҳам мавжуд. Шунга кўра, Олий суд Фуқаролик ишлари бўйича судлов ҳайъати кассация инстанцияси 2023 йил 20 сентябрдаги ажрими билан апелляция инстанцияси судининг ажримини бекор қилишни ва биринчи инстанция судининг ҳал қилув қарорини ўз кучида қолдиришни лозим топган. 2-1406-2302/2465-сонли иш Фуқаролик ишлари бўйича суд амалиёти
64 «ПРАВОСУДИЕ» № 11 / 2023 *** Судлар ФКнинг 1021-моддасини нотўғри талқин қилганлиги сабабли суд қарорлари бекор қилинган. Даъвогар — М. судга жавобгар — «Халқ банки»нинг туман филиалидан (бундан буён матнда «Банк» деб юритилади) 1 000 000 000 сўм маънавий зарар ундириш ҳақидаги даъво талаби билан мурожаат қилган. Фуқаролик ишлари бўйича Яккабоғ туманлараро судининг 2023 йил 17 мартдаги ҳал қилув қарори билан даъво талаби қисман қаноатлантирилиб, жавобгар ҳисобидан даъвогар М.нинг фойдасига 5 000 000 сўм маънавий зарар ундириш белгиланган. Қашқадарё вилояти суди фуқаролик ишлари бўйича судлов ҳайъати апелляция инстанциясининг 2023 йил 28 апрелдаги ажрими билан ҳал қилув қарори ўзгартирилиб, жавобгар банк ҳисобидан даъвогар М.нинг фойдасига 10 000 000 сўм маънавий зарар ундириш белгиланган. Суд ҳужжатларига кўра, банк ва даъвогар М. ўртасида 2019 йил 21 январда тузилган кредит шартномасига биноан М.га 36 ой муддатга йиллик 7 фоиз устама ҳақи тўлаш шарти билан 25 000 000 сўм имтиёзли кредит ажратиб берилган. М.нинг кредит бўйича қарздорлиги вужудга келганлиги боис суднинг 2021 йил 8 июлдаги ҳал қилув қарори билан банк фойдасига кредит қарздорлигини ундириш белгиланган. Ушбу кредит қарздорлиги М. томонидан суд қарорини ижро этиш жараёнида тўлиқ қопланган. Қарздорлик қопланган бўлса-да, яна шу шартнома юзасидан кредит қарздорлигини ундириш ҳақида 2022 йил 10 октябрда банк даъво аризаси билан судга такроран мурожаат қилган. Иш судда кўриб чиқилиб, банкнинг аризасига биноан даъво аризасини 2022 йил 14 ноябрда кўрмасдан қолдириш ҳақида ажрим чиқарилиб, жавобгар М.дан давлат фойдасига 300 000 сўм давлат божи ундириш белгиланган. М.нинг суд ҳужжатини янги очилган ҳолат бўйича қайта кўриш ҳақидаги аризасига асосан шу суднинг 2023 йил 28 февралдаги ажрими билан 2022 йил 14 ноябрдаги ажрим бекор қилинган, иш қайта кўришга тикланган ва суднинг 2023 йил 28 февралдаги ҳал қилув қарори билан кредит қарздорлиги қоплангани боис даъво талаби рад этилган ва банкдан давлат фойдасига 300 000 сўм давлат божи ундириш белгиланган. Мазкур ҳолатдан келиб чиқиб, даъвогар М. судга маънавий зарар ундириш ҳақидаги даъво аризаси билан мурожаат қилган. Қуйи судлар суд қарорларини асослашда кредит қарздорлик муқаддам суд қарори билан ундирилган ҳолда банк яна қайтадан судга мурожаат қилгани ва бунинг оқибатида даъвогар М.нинг яқин қариндошлари билан муносабатлари бузилиб, унга маънавий зарар етказилганини асос қилган бўлса-да, кассация судлов ҳайъати ушбу асослар билан келишмаган. Чунки, ФКнинг 1021, 1022-моддалари ва Олий суд Пленумининг 2000 йил 20 апрелдаги «Маънавий зарарни қоплаш ҳақидаги қонунларни қўллашнинг айрим масалалари тўғрисида»ги 7-сонли қарорининг 2-бандида маънавий зарар ундириш асослари келтириб ўтилган бўФуқаролик ишлари бўйича суд амалиёти
«ПРАВОСУДИЕ» № 11 / 2023 65 Даъвогар — А. судга жавобгарлар — Ш. ва нотариал идорага нисбатан ҳадя шартномасини ҳақиқий эмас, деб топиш ҳақидаги даъво талаби билан мурожаат қилган. Фуқаролик ишлари бўйича Денов туманлараро судининг 2022 йил 21 октябрдаги ҳал қилув қарори билан даъво талаби қисман қаноатлантирилган. Сурхондарё вилояти суди фуқаролик ишлари бўйича судлов ҳайъати апелляция инстанциясининг 2022 йил 13 декабрдаги ажрими билан ҳал қилув қарори бекор қилиниб, даъво талабини рад қилиш ҳақида янги қарор қабул қилинган. Суд ҳужжатларига кўра, 2021 йил 12 февралдаги қабул қилиш далолатномасига асосан даъвогар А. номига низоли уй-жой расмийлаштирилган (турмуш ўртоғи Б. билан қонуний никоҳлари давомида). 2021 йил 8 сентябрда даъвогар А. низоли уй-жойни нотариал тасдиқланган шартномага асосан набираси – жавобгар Ш.га ҳадя қилган ва бунинг учун даъвогар А.нинг турмуш ўртоғи Б.нинг нотариал тасдиқланган розилик аризаси олинган. Даъвогар А. даъво талабига охирги йилларда оғир касаллик бўйича даволаниб келгани, қарилик ва ўзидаги касаллик аломатлари боис унга қараб келаётган хотини Б. ва жавобгар Ш.ларнинг талаби билан ҳадя шартномасини тузганлиги, бу вақтда касал бўлгани ҳамда ҳадя шартномаси мазмуни ва тузилишини англамаганини асос сифатида келтириб ўтган. Олий суд Пленумининг 2006 йил 22 декабрдаги «Суд амалиётида битимларни тартибга солувчи қонунчилик нормаларини татбиқ қилишда вужудга келадиган айрим масалалар тўғрисида»ги 17-сонли қарорининг 11-бандидаги тушунтиришга кўра, ўз ҳара-катларининг аҳамиятини тушуна олмайдиган ёки уларни бошқара олмай-диган фуқаро томонидан тузилган битимнинг ҳақиқий эмаслиги бўйича ниФуқаролик ишлари бўйича суд амалиёти *** Судлар ўз ҳаракатларининг аҳамиятини тушуна олмайдиган ёки уларни бошқара олмайдиган фуқаро томонидан тузилган битимнинг ҳақиқий эмаслиги низолашилганда иш бўйича тегишли экспертиза (психологик) тайинлаш масаласини муҳокама қилиши лозим. либ, ушбу ҳолат процессуал қонун-чилик билан тартибга солинувчи муно-сабат бўлиб, бунда қонунчиликда йў-қотилган вақт учун тўлов ундириш белгиланган, маънавий зарар унди-ришнинг эса, қонуний асослари мавжуд бўлмаса-да, судларнинг маънавий зарар ундиришга оид моддаларни қўллаши нотўғри ҳисобланади. Шу сабабли, Олий суд Фуқаролик ишлари бўйича судлов ҳайъати кассация инстанциясининг 2023 йил 24 мартдаги ажрими билан суд қарорлари бекор қилиниб, даъвогарнинг даъво талабини қаноатлантиришни рад этиш ҳақида янги ҳал қилув қарори қабул қилинган. 2-1806-2301/66-сонли иш
66 «ПРАВОСУДИЕ» № 11 / 2023 Даъвогар — АТБ «Капиталбанк» (бундан буён матнда «Банк» деб юритилади) судга жавобгарлар — С. МЧЖ ва Н.га нисбатан кредит қарздорлигини муддатидан олдин ундириш ва ундирувни гаров мулкига қаратиш ҳақида асосий ҳамда қўшимча даъво аризалари билан мурожаат қилган. Фуқаролик ишлари бўйича Мирзо Улуғбек туманлараро судининг 2022 йил 29 июндаги ҳал қилув қарори билан даъво аризаси қаноатлантирилган. Тошкент шаҳар суди фуқаролик ишлари бўйича судлов ҳайъати апелляция инстанциясининг 2022 йил 13 сентябрдаги ажрими билан ҳал қилув қарори бекор қилиниб, банкнинг асосий ва қўшимча даъво аризалари кўрмасдан қолдирилган. *** ФПК 262-моддасининг иккинчи қисмига биноан, қўшимча ҳал қилув қарорини чиқариш тўғрисидаги масала ҳал қилув қарори чиқарилган кундан эътиборан ўн кундан кечиктирмай қўзғатилиши мумкин. Апелляция инстанцияси судининг 2023 йил 2 майдаги ажрими билан 2022 йил 13 сентябрдаги ажримига қўшимча ажрим қабул қилиниб, банкдан давлат фойдасига 37 192 362 сўм давлат божи ундирилган. Суд ҳужжатларига кўра, суднинг 2022 йил 29 июндаги ҳал қилув қарорига нисбатан жавобгарлар С. МЧЖ ва Н.лар томонидан апелляция шикояти келтирилганда, суднинг 2022 йил 29 июлдаги ажрими билан апелляция шикояти келтиришда тўланиши лозим бўлган 37 192 362 сўм миқдордаги давлат божи кечиктирилган. Апелляция инстанцияси суди ФПКнинг 262-моддаси ҳамда «Давлат божи тўғрисида»ги қонунга ҳавола қилиб, ишни мазмунан кўришда кечиктирилган давлат божини ундириш масаласи Фуқаролик ишлари бўйича суд амалиёти золашилганда, судлар исботлаш воситаларига йўл қўйилиши ҳақидаги ФПКнинг 74-моддаси қоидаларидан келиб чиқиб, иш бўйича тегишли (психологик экспертиза тайинлаш масаласини муҳокама қилишлари лозим. Бироқ, биринчи инстанция суди даъво талаби асосидан келиб чиқиб, ундаги важларга ҳуқуқий баҳо бериш учун юқорида қайд этилган Пленум қарори тушунтиришига риоя этмасдан тегишли экспертиза тайинлаш масаласини ҳал этмаган. Апелляция инстанцияси суди эса, суд қарорини қонунийлиги, асослан-тирилганлиги ва адолатлилигини тек-шириш билан бирга суд ҳужжатини тўлиқ ҳажмда текшириб чиқиши шарт бўлса-да, биринчи инстанция суди йўл қўйган хато-камчиликни бартараф этиш ўрнига мутахассис хулосаси билан чекланган ва унинг тушунтиришидан келиб чиқиб, даъвони рад қилиш ҳақида барвақт хулосага келган. ФПКнинг 416-моддасига асосан, кассация инстанцияси суди янги далилларни ўрганиб чиқиш ва янги фактларни аниқлаш ҳуқуқига эга эмас. Шу сабабли, Олий суд Фуқаролик ишлари бўйича судлов ҳайъати кассация инстанцияси 2023 йил 23 августдаги ажрими билан апелляция инстанцияси ажримини бекор қилиб, ишни янгидан кўриш учун шу инстанция судига юборишни лозим топган. 2-1905-2004/6268-сонли иш
«ПРАВОСУДИЕ» № 11 / 2023 67 Даъвогар — А. судга жавобгар — шаҳар ҳокимлигига нисбатан етказилган моддий ва маънавий зарарни ундириб бериш ҳақидаги даъво талаби билан мурожаат қилган. Фуқаролик ишлари бўйича Жиззах туманлараро судининг 2023 йил 28 апрелдаги ажрими билан давлат божи тўланмаганлиги асоси билан даъво аризаси қайтарилган. Жиззах вилояти суди фуқаролик ишлари бўйича судлов ҳайъати апелляция инстанциясининг 2023 йил 7 июндаги ажрими билан биринчи инстанция судининг ажрими ўзгаришсиз қолдирилган. Суд ҳужжатларига кўра, даъвогар А. жавобгар шаҳар ҳокимлигига нисбатан мол-мулкига етказилган зарар учун 3 038 052 500 сўм ва маънавий зарар учун 1 500 000 000 сўм ундириш ҳақида даъво аризаси тақдим этишда 600 000 сўм миқдорида давлат божи тўлаган. Қуйи судлар даъвонинг моддий зарар ундириш ҳақидаги қисми бўйича даъво баҳосининг 4 фоизи миқдорида давлат божи тўланмагани асоси билан даъво аризани қайтарган. Кассация судлов ҳайъати қуйи судлар хулосалари билан келишмаган. Жумладан, жиноят ишлари бўйича суднинг 2022 йил 16 июлдаги ҳукмига кўра, Б. (кадастр бўлими бошлиғи) ва Р. (ҳоким ўринбосари) даъвогар А.га мол сўйиш пункти (қушхона) биноси ва унинг фойдаланишидаги 0,96 га ер майдонини шаҳар ҳокимлиги захира ерлари фондига олиб, А.нинг қонун билан қўриқланадиган манфаатларига жиддий зиён етказгани аниқланган. Шу боис, судланувчилар Б. ва Р. ЖК 205-моддасининг биринчи қисмида назарда тутилган жиноятни содир қилганликда айбдор деб топилган ҳамда етказилган зарар учун 100 000 000 сўм даъвогар А.га зарарни қоплаш учун қайтарилган. Бироқ, судлар ушбу жиноят иши доирасида даъвогар А. фуқаровий даъвогар деб топилгани, бунда у қонун талабига биноан бу каби даъволар юзасидан судларга мурожаат этишда давлат божидан озод этилганини эътиборга олмаган. Шу сабабли, Олий суд Фуқаролик ишлари бўйича судлов ҳайъати кассация инстанциясининг 2023 йил 29 августдаги ажрими билан суд ҳужжатлари бекор қилиниб, даъво ариза юзасидан фуқаролик иши қўзғатилиб, иш мазмунан кўриб чиқиш учун биринчи инстанция судига юборилган. 2-1301-2303/5407-сонли иш *** «Давлат божи тўғрисида»ги қонун 8-моддасининг бешинчи қисмига кўра, даъвогарлар жиноят туфайли етказилган зарарнинг ўрнини қоплаш тўғрисидаги даъволар юзасидан фуқаролик ишлари бўйича судларга мурожаат қилганда, давлат божидан озод этилади. ҳал қилинмагани, апелляция шикояти қаноатлантирилганини кўрсатиб, банкдан давлат фойдасига кечиктирилган 37 192 362 сўм давлат божи ундириш ҳақида хулосага келган. Бироқ, апелляция инстанцияси иш бўйича ажримни 2022 йил 13 сентябрда қабул қилган бўлса-да, қўшимча ажримни ФПК 262-моддасининг иккинчи қисмида белгиланган ўн кунлик муддат ўтгандан кейин, яъни 2023 йил 2 майда (231 кундан кейин) қабул қилиб, ушбу талабни бузган. Шу сабабли, Олий суд Фуқаролик ишлари бўйича судлов ҳайъати кассация инстанциясининг 2023 йил 10 июлдаги ажрими билан апелляция инстанцияси ажримини бекор қилишни лозим топган. 2-1001-2205/10632-сонли иш Фуқаролик ишлари бўйича суд амалиёти
10/2023 ISSN 2181-8991 ПРАВОСУДИЕ Правовое, научно-практическое издание Учредитель: Верховный суд Республики Узбекистан Главный редактор Kамол УБАЙДИЛЛОЕВ Отв. секретарь Муталиф СОДИКОВ Реклама и материалы, размещенные на коммерческой основе. Мнение редакции может не совпадать с мнением авторов публикуемых статей. Рукописи, фотографии, рисунки не рецензируются и не возвращаются. При перепечатке ссылка на издание «Одил судлов» ‒ «Правосудие» обязательна. АДРЕС УЧРЕЖДЕНИЯ: 100097, г. Ташкент, Чиланзар, ул. Чупонота, 6 Р/с 20210000300101763001 Филиал Ташкент ЧАБ «Трастбанк» МФО 00850, ИНН 201403038 ТЕЛЕФОНЫ: 278-96-54, 278-91-96, 278-25-96; ФАКС: 273-96-60 E-mail: [email protected] Веб-сайт: www.odilsudlov.sud.uz Telegram: https://t.me/ODsud Постановлением Президиума Высшей аттестационной комиссии при Кабинете Министров Республики Узбекистан от 30 апреля 2022 г. электронная версия журнала включена в список по представлению публикаций научных статей на соискание ученой степени доктора философии (PhD) и доктора наук (DSc) в области права. Зарегистрировано в Агентстве информации и массовых коммуникаций при Администрации Президента Республики Узбекистан от 27.07.2021 г. Регистрационный № 0026. Издается с 1996 года. C «Правосудие» ИНДЕКС ИЗДАНИЯ ‒ 909 K РЕДАКЦИОННЫЙ СОВЕТ: Бахтияр ИСЛАМОВ Робахон МАХМУДОВА Халилилло ТУРАХУЖАЕВ Икрам МУСЛИМОВ Шухрат ПОЛВАНОВ Мирзоулугбек АБДУСАЛОМОВ Холмумин ЁДГОРОВ Ибрагим АЛИМОВ Олим ХАЛМИРЗАЕВ Замира ЭСАНОВА Омонбой ОКЮЛОВ Музаффаржон МАМАСИДДИКОВ электронный журнал
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 11 / 2023 69 Указом Президента Республики Узбекистан от 11 сентября 2023 г. № 158 «О Стратегии Узбекистан-2030» утверждена Стратегия развития Республики Узбекистан на период 2023-2030 гг1 . Согласно пункту 84 Стратегии в качестве одной из важнейших мер в рамках реформы по обеспечению верховенства закона и в судебно-правовой системе названо «Обеспечение верховенства Конституции и законов, превращение надежной защиты прав и свобод человека в главный критерий судебноправовых реформ». Для обеспечения надежной защиты прав и свобод человека необходима, прежде всего эффективная, современная, отвечающая требованиям сегодняшнего дня правовая база, регулирующая и устанавливающая единые правила деятельности судов. Законом Республики Узбекистан от 7 апреля 2017 года «О внесении изменений и дополнений в Конституцию Республики Узбекистан»2 в рамках судебно-правовой реформы внесены изменения в несколько статей Конституции Республики Узбекистан, регулирующих организацию и деятельность органов судебной власти. Высший хозяйственный суд и Верховный суд были объединены в единый высший орган судебной власти в сфере гражданского, уголовного, административного и экономического судопроизводства — Верховный суд Республики Узбекистан. 12 апреля 2017 года принят Закон Республики Узбекистан «О внесении изменений и дополнений в Закон Республики Узбекистан «О судах», Гражданский процессуальный и Хозяйственный процессуальный кодексы Республики Узбекистан». Этими законами в Конституцию Республики Узбекистан3 , Закон Республики Узбекистан «О судах»4 , Гражданский процессуальный кодекс и Хозяйственный процессуальный кодекс были внесены нормы, которые закрепили значимые изменения в основах судоустройства, функционирования судебной системы и правовой системы в целом. Принятием этих законов фактически начался новый этап судебной реформы, проводимой в Узбекистане. Законами предусмотрено слияние двух самостоятельных, существовавших до этого независимо друг от друга судов общей юрисдикции и хозяйственных судов в единую судебную власть, возглавляемую одним руководящим органом-Верховным судом Республики Узбекистан. Объединение судов преследовало цель совершенствования судебной системы, достижения ее единства, повышения эффективности ее деятельности. Среди целей объединения двух судебных систем были также такие как обеспечение единства подходов при отправлении О НЕКОТОРЫХ ВОПРОСАХ УНИФИКАЦИИ ОСНОВ ГРАЖДАНСКОГО И ЭКОНОМИЧЕСКОГО ПРОЦЕССА В РЕСПУБЛИКЕ УЗБЕКИСТАН Исследование, анализ, предложение
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 11 / 2023 70 правосудия, достижение большей доступности судебной защиты в результате исключения споров о подведомственности дел, установление общих правил организации судопроизводства, обеспечение единообразия судебной практики и другие. Следует отметить, что эффективное слияние судов предполагает совершенствование судебной системы по двум направлениям: первое – обеспечение организационного слияния, реформирования самой судебной системы: создание правовой базы, пересмотр штатов, дислокации судов, кадровые вопросы, вопросы материального обеспечения и т.д; второе - совершенствование судебных процедур, то есть порядка судопроизводства с целью обеспечения быстрого и справедливого разрешения конфликтов и достижения единой практики рассмотрения дел. Если по первому направлению реформирования все было решено довольно оперативно и безболезненно, то в отношении второго аспекта трудно сказать то же самое. Обеспечение единых подходов в судопроизводстве, единой практики рассмотрения дел, доступного и эффективного правосудия в условиях функционирования новой структуры судебной системы невозможно без согласования процедур рассмотрения споров, то есть без унификации норм процессуального закона. Процессуальное законодательство и законодательство о судоустройстве тесно связаны между собой, поскольку судопроизводство осуществляется в системе тех судов, которые установлены законодательством о судоустройстве, а суды осуществляют свою деятельность в тех формах, которые установлены процессуальным законом. Вопросы унификации процедурных вопросов судопроизводства особенно актуальны для гражданского и экономического процесса, поскольку обе эти ветви единой судебной власти в основном рассматривают дела, вытекающие из частно-правовых отношений, то есть их деятельность в основном лежит в плоскости цивилистики. Однако, в связи с тем, что суды по гражданским делам исторически, с первых дней советской власти развивались в рамках юрисдикции Верховного суда, а экономические суды, образованные и начавшие свою деятельность сравнительно недавно, развивались в условиях самостоятельной судебной власти, порядок рассмотрения дел существенно отличается. За последние 5 лет проделано много Аннотация В статье рассмотрены проблемные вопросы унификации гражданского процессуального и экономического процессуального законодательства в качестве одного из направлений дальнейшего развития судебно-правовой реформы. Обоснована необходимость унификации гражданского процессуального кодекса и Экономического процессуального кодекса, их «сближения» с целью совершенствования судебной деятельности, обеспечения доступности, открытости и прозрачности судопроизводства. Ключевые слова: унификация, совершенствование, слияние, судебная деятельность, судопроизводство, изменения, порядок рассмотрения, процедура, правоотношения, единообразие. Исследование, анализ, предложение
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 11 / 2023 71 работы над «сближением» двух процессов, об этом свидетельствуют законы о внесении изменений и дополнений в процессуальные кодексы, в которых легко отслеживается тенденция внесения аналогичных изменений в Гражданский процессуальный (далее - ГПК) и Экономический процессуальный кодекс (ЭПК) . Тем не менее, по целому ряду институтов имеются существенные отличия и разные подходы в решении сходных вопросов и такое состояние не совсем правильно в условиях деятельности судов в рамках единой судебной системы. Следует обратить внимание на тот факт, что отличия в решении процессуальных вопросов существовали и ранее, и организационное слияние судов само по себе не повлияло на установление в них общих правил судопроизводства. При этом анализ обоих процессуальных законодательств показывает, что более или менее существенные отличия имеются, начиная с общих положений, задач и принципов судопроизводства и вплоть до исполнения судебных актов. В связи с этим представляется, что одним из направлений дальнейшего развития судебно-правовой реформы должна явиться унификация гражданского и экономического судебных процессов. В качестве цели этого процесса должны служить такие понятия как максимальная доступность судебной защиты, открытость и прозрачность деятельности судов, оперативное, объективное, беспристрастное рассмотрение дел, единая практика, единообразие в применении правовых норм и др. При этом ни в коем случае не должен стоять вопрос о создании единого процессуального кодекса, а речь должна идти только о сближении цивилистических процессов в части схожих институтов, предметов рассмотрения. Одни и те же институты процесса должны иметь одинаковое регулирование. Вместе с тем, во избежание перекосов, подход должен быть чрезвычайно осторожным. Цель унификации процессуального законодательства, как нам представляется, должна заключаться в том, чтобы внести изменения в ГПК с учетом наиболее эффективных, прошедших проверку практикой правил и институтов ЭПК, а также внести изменения в ЭПК с учетом верных, эффективных процессуальных норм ГПК. Тем самым будет достигнуто единообразное решение процессуальных вопросов и одноименные институты получат одинаковое решение. Вопросы унификации процессуального законодательства уже давно находятся в центре внимания как отечественных ученых, так и зарубежных. Так, унификация права понимается в научной литературе не просто в качестве процесса полностью идентичных текстов в двух кодексах, а как приведение правовых норм к той или иной степени единого подхода к решению тех или иных процессуальных вопросов. На наш взгляд, в результате унификации должны быть выработаны правовые нормы, единообразно регулирующие схожие виды общественных отношений, схожие по существу и духу закона. Процедуры рассмотрения дел в судах по гражданским делам и экономических судах не должны ощутимо различаться, чтобы не ставить участников гражданского и экономического процессов в неравное положение при решении важных Исследование, анализ, предложение
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 11 / 2023 72 процедурных вопросов, таких как формы судебных актов, возбуждение дел, извещение сторон, касательно процессуальных сроков, вступления решения в законную силу, и т.д. Таким образом, унификация процессуальных норм направлена на выработку правовых норм, по сути, и духу закона единообразно регулирующих сходные общественные отношения. В связи с этим, представляется, что унификацию гражданского процессуального и экономического процессуального законодательства следует начать с принципов процесса. Известно, что принципы судопроизводства изначально закреплены в Конституции Республики Узбекистан и Законе Республики Узбекистан «О судах». Процессуальные кодексы по сути должны отражать принципы, закрепленные в этих актах. Однако анализ норм, закрепляющих принципы судопроизводства, показал, что одни и те же принципы изложены в разных редакциях, какие-то принципы отсуствуют в ГПК, в то же время определенные принципы отсуствуют в ЭПК. Как строительство начинается с фундамента, так и процесс унификации, обновления процессуального законодательства должен быть начат с основных начал судопроизводства. Для понимания сути проблемы обратимся к сравнительному анализу норм Конституции Республики Узбекистан, Закона Республики Узбекистан «О судах», ГПК и ЭПК. Конституция Республики Узбекистан закрепила наиболее важные начала организации и деятельности судебной власти. К ним отнесены такие принципы как принцип права на судебную защиту, принцип осуществления правосудия только судом, независимости судебной власти, независимости судей, неприкосновенности судей, гласности судебного разбирательства, обязательности судебных актов и языка судопроизводства. В Законе Республики Узбекистан «О судах» отражены те же принципы, что и в Конституции, но некоторые из них изложены более подробно. На основании конституционных принципов и принципов, содержащихся в Законе «О судах», в ГПК и ЭПК отражен наиболее полный перечень принципов, при этом большая часть из них связаны непосредственно с судебным разбирательством. Анализ показал, что в основном принципы судопроизводства в обоих кодексах изложены идентично, за некоторыми исключениями. 1. Статьи 8 ЭПК и 9 ГПК закрепляют принцип независимости судей и подчинения их только закону. Части первая и вторая идентичны, но в статье 8 ЭПК имеется также часть третья, которая гласит «Гарантии независимости судей устанавливаются законом». Отсутствие аналогичной нормы в статье 9 ГПК может привести к ошибочному мнению, что гарантии независимости обеспечены только для судей экономических судов. В связи с этим предлагается исключить данную норму из статьи 8 ЭПК, тем более, что гарантии независимости предусмотрены в специальном законе – Законе Республики Узбекистан «О судах». 2. Статья 11 ГПК и статья 10 ЭПК закрепляют один из важнейших конституционных принципов - принцип языка судопроизводства. Первая и вторая части данных статей идентичны, однако каждая из статей имеет третью часть, Исследование, анализ, предложение
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 11 / 2023 73 которые регулируют различные отношения. В статье 11 ГПК предусмотрена обязанность судов по гражданским делам выдавать судебные документы лицу, обратившемуся за его выдачей, в переводе на его родной язык или на другой язык, которым он владеет. В ЭПК данная норма отсутствует. На наш взгляд эта норма носит больше декларативный характер, поскольку не предусмотрен механизм ее реализации и она вызывает вопросы, связанные с тем, за счет кого должен быть осуществлен перевод (как известно в штате судов переводчики не предусмотрены), обязан ли суд переводить документы на язык, который не был языком судопроизводства и т.д. В части третьей статьи 10 ЭПК закреплена норма, отсутствующая в статье 11 ГПК, и предусматривающая, что судебные акты, принимаемые в ходе судебного разбирательства, составляются на том же языке, на котором проводилось судебное заседание. Представляется, что данная норма имеет важное значение, поскольку нарушение принципа языка судопроизводства является одним из безусловных оснований для отмены судебного акта и проведение заседания на одном языке, а составление и выдача лицам, участвующим в деле судебного акта на другом языке, по сути также является одним из видов нарушений правила о языке. В связи с этим необходимо дополнить статью 11 ГПК аналогичной нормой. 3. Статьи 12 ГПК и 11 ЭПК закреплен принцип гласности судопроизводства. Согласно данным статьям судебные заседания проводятся открыто, за исключением определенных случаев. Следует отметить, что статья 12 ГПК изложена более подробно с указанием особенностей проведения судебного слушания в закрытом заседании. Так, в частях четвертой и пятой предусмотрено, что при Исследование, анализ, предложение
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 11 / 2023 74 разбирательстве дела в закрытом судебном заседании присутствуют лица, участвующие в деле, а в необходимых случаях также свидетели, эксперты, специалисты и переводчики. Слушание дела в закрытом судебном заседании ведется с соблюдением всех правил гражданского судопроизводства. Имеет смысл дополнить аналогичными нормами статью 11 ЭПК, во –первых, в целях унификации статей, а во-вторых, для удобства применения данных норм. Кроме того, в последних частях указанных статей обоих кодексов предусмотрены нормы о публикации вступивших в законную силу судебных актов на официальных веб-сайтах судов. Однако удивительно то, что для судей гражданских судов опубликование судебных актов - это право, то есть не обязательно, а для судей экономических судов-это обязаность. Согласно части восьмой 12 ГПК «…Вступившие в законную силу судебные акты могут быть опубликованы на официальном веб-сайте суда…», тогда как в соответствии с частью шестой статьи 11 ЭПК «Вступившие в законную силу судебные акты публикуются на официальном веб-сайте суда…». Очевидно, что в отношении судей одной судебной системы не могут иметь место различные подходы и они не могут иметь различные права и обязанности, в связи с этим необходимо привести в соответствие друг другу и эти нормы. 4. Статья 13 ГПК и статья 12 ЭПК закрепляют принцип непосредственности судебного разбирательства, при этом если в ЭПК просто провозглашается данный принцип, в ГПК также перечислены действия суда, в которых выражается этот принцип, то есть редакция данной статьи в ГПК наиболее удачная. Вместе с тем, в статье 13 ГПК также закреплен принцип устности судебного разбирательства, который отсутствует в статье 12 ЭПК, который необходимо внести в данную статью. 5. Согласно статье 14 ГПК «Разрешение дел на основании законодательства» суд обязан разрешать дела на основании Конституции и законов Республики Узбекистан. Суд также применяет другие акты законодательства, если они не противоречат Конституции и законам Республики Узбекистан. Статья 13 ЭПК с аналогичным названием устанавливает, что суд разрешает дела на основании Конституции и законов Республики Узбекистан, иных актов законодательства, а также международных договоров Республики Узбекистан. Кроме того, в этой же статье ЭПК часть вторая гласит, что суд, установив при рассмотрении дела несоответствие акта государственного или иного органа закону, в том числе принятие его с превышением полномочий, принимает решение в соответствии с законом, тогда как в статье 14 ГПК такой нормы нет. На наш взгляд целесообразно статью 14 ГПК дополнить словами «а также международных договоров», так как международные договора являются таким же источником права, как и законы, и суды на практике руководствуются ими наряду с законами. Вместе с тем, из статьи 13 ЭПК следует исключить часть вторую, которая фактически устанавливает правило превосходной юридической силы нормативно-правовых актов, поскольку данное правило закреплено в Законе Республики Узбекистан «О нормативно-правовых актах» и необходимости в дублировании его в процесИсследование, анализ, предложение
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 11 / 2023 75 1 Указ Президента Республики Узбекистан, от 11.09.2023 г. № УП-158-https://lex.uz/ru/ docs/6600404 2 Закон Республики Узбекистан от 7 апреля 2017 года «О внесении изменений и дополнений в Конституцию Республики Узбекистан» - https://lex.uz/docs/3154851 3 Конституция Республики Узбекистан - https://lex.uz/docs/6445147#6447842 4 Закон Республики Узбекистан «О судах»- https://lex.uz/ru/docs/5534928 суальном законодательстве не имеется. 6. Статьи 16 ГПК и 15 ЭПК предусматривают принцип обязательности судебных актов. Первые 2 части данных статей идентичны, однако в статье 16 ГПК предусмотрена также часть третья, согласно которой «Обязательность судебного акта не лишает заинтересованных лиц возможности обратиться в суд за защитой прав и охраняемых законом интересов, спор о которых судом не был рассмотрен и разрешен.» Здесь речь идет о случаях, когда судебный акт нарушил права или интересы третьих лиц, не привлеченных к делу. На наш взгляд такое указание на право этих третьих лиц обратиться в суд за защитой своих нарушенных прав весьма полезно и удобно, в связи с чем предлагается внести аналогичную норму в статью 15 ЭПК. 7. Ну и, наконец, в статье 15 ГПК закреплена статья «Выяснение судом действительных обстоятельств дела, прав и обязанностей сторон», полностью отсутствующая в ЭПК, и устанавливающая, что суд, не ограничиваясь представленными материалами и объяснениями, вправе принимать в соответствии с законом меры по всестороннему, полному и объективному выяснению действительных обстоятельств дела, прав и обязанностей сторон, а также разъяснять лицам, участвующим в деле, их права и обязанности, предупреждать о последствиях совершения или несовершения процессуальных действий и оказывать лицам, участвующим в деле, содействие в осуществлении их прав. Фактически в данной статье установлены расширенные границы полномочий суда и заложена правовая основа для совершения судьей таких процессуальных действий как затребование дополнительных доказательств и сведений, назначение экспертизы, привлечение специалистов и другие. Считаем, что данный принцип является одним из важнейших, поскольку неполное выяснение судом действительных обстоятельств дела, является одним из оснований изменения или отмены состоявшегося судебного акта. В связи с этим, а также с целью унификации процессов, необходимо дополнить ЭПК аналогичной статьей. Думается, объединенные усилия юристов-практиков и научного сообщества Республики Узбекистан, направленные на разработку предложений по совершенствованию, гражданского процессуального и экономического процессуального законодательства, в том числе путем унификации, дадут свои результаты. С. Шадиева, к.ю.н., доцент кафедры «Гражданское право и международные частно-правовые дисциплины» университета мировой экономики и дипломатии Исследование, анализ, предложение
10/2023 ISSN 2181-8991 A fair trial Legal, scientific and practical publication Founder: Supreme Court of the Republic of Uzbekistan Editor-in-Chief Kamol Ubaydilloyev Executive secretary Mutalif Sodiqov Duty editor Mashhura VORISOVA The opinion of the editors may differ from the opinion of the author. Manuscripts and photographs will not be reviewed or returned. The copy must be accompanied by a copy of «A fair trial». Editorial address: 100097, Tashkent city, Chilanzar district, Choponota street, 6 Account number: 20210000300101763001 Trustbank Tashkent branch MFI 00850, TIN 201403038 PHONES: 278-96-54, 278-91-96, 278-25-96; FAKS: 273-96-60 E-mail: [email protected] web-site: www.odilsudlov.sud.uz Telegram: https://t.me/ODsud The journal is joined to the list for publication of scientific articles on the degree of Doctor of Philosophy (PhD) and Doctor of Science (PSC) in law by decision of the Presidium of the Higher Attestation Commission under the Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan dated April 30, 2022 Registered with the Agency for Information and Mass Communications under the Administration of the President of the Republic of Uzbekistan dated July 27, 2021 Registration No. 0026. Published since 1996. C «A fair trial» publication index ‒ 909 K Editorial Board: Bakhtiyar ISLAMOV Robaxon MAXMUDOVA Xalilillo TURAXUJAYEV Ikram MUSLIMOV Shuxrat POLVАNOV Mirzoulugbek ABDUSALOMOV Xolmumin YODGOROV Ibragim ALIMOV Olim XALMIRZAYEV Zamira ESANOVA Omonboy OKYULOV Muzaffarjon MAMASIDDIKOV ELECTRONIC JOURNAL
A fair trial № 11 / 2023 activities of a real estate organization 77 Issues of rights and obligations and liability of the real estate organization and the realtor Риэлторлик ташкилоти, риэлторнинг ҳуқуқ ва мажбуриятлари ҳамда жавобгарлиги масалалари In the process of socio-economic reforms implemented by the initiative of our President, the progressive principles of the market economy are consistently applied to life, which is an important factor in the development of our society. Real estate activity is one of such modern directions, and the specialist in this field provides services on the basis of a contract for the conclusion of agreements on real estate structures of legal entities and individuals. The Law of the Republic of Uzbekistan «On Real Estate Activities» adopted on June 23, 2011 is an important basis for the legal strengthening of this field, ensuring the interests of real estate owners, and introducing modern principles in the field of real estate. It is known that the Antimonopoly Committee of the Republic of Uzbekistan is carrying out systematic work on ensuring the implementation of this law. In particular, special attention is being paid to the strengthening of the regulatory and legal framework of the sector, licensing of real estate activities, development of the principles of providing services to the population in this direction. Due to the conditions created in terms of activity, real estate organizations are increasing more and more. As of April 1, 2014, about 170 legal entities and individual entrepreneurs have received a license to carry out real estate activities, and more than 1,100 individuals have received a special certificate. A significant part of these specialists corresponds to the city of Tashkent. The volume of services to the population in this direction is increasing year by year. In particular, in 2013, more than eight billion soms worth of services were provided to the population in our capital . Indeed, along with the results achieved in law enforcement, there are also problems waiting to be solved. An example of this is the fact that illegal intermediaries are still operating in the real estate market, and the creation of local real estate service organizations is slow. In cooperation with the relevant state and public organizations, propaganda and explanation work is being carried out among the population in order to eliminate these problems. Prospects for the development of real estate activity, tasks related to ensuring the implementation of the tasks specified in the legal documents related to the field are waiting for their solution. It is appropriate to give proposals and recommendations to the competent state bodies to ensure law enforcement, to further improve the activities of entrepreneurs operating in the field. In this regard, it is important to determine the rights and freedoms of the realtor. The Law of the Republic of Uzbekistan «On Real Estate Activities» adopted on June 23, 2011 is the main regulatory legal document in regulating such relations. This law defines the rights of the realtor organization (realtor), including: - when concluding a transaction of real estate objects in the real estate market according to the legal procedure established within the limits of their competition;
A fair trial № 11 / 2023 78 activities of a real estate organization - provides services; - advertises its activities; - in the preparation and execution of transactions of real estate objects, all parties under the contract show their rights and legal interests; - to request and receive information about real estate and the rights to it in accordance with the legislation issued by other bodies implementing the state register of rights to real estate and its transactions, as well as about the parties to the transaction and legal entities and individuals within the framework of the contract for the provision of real estate services; - the real estate organization (realtor) may have other rights specified in the legislation. The obligations of the real estate organization (realtor) are also reflected in the Law of the Republic of Uzbekistan «On Real Estate Activities», which are as follows: - providing a license in accordance with the requirements of consumers of real estate services and regulatory authorities; - provide real estate services to all clients without any discrimination; - not to enter into contractual relations with consumers of real estate services, with conditions that allow any discrimination or restriction in relation to the participants of the contract of transfer of rights for real estate; - inform the consumer of real estate services about legal and regulatory acts in the field of real estate market; - not to distribute the information obtained during the execution of the transaction and its completion, except for the cases specified in the law; - informing the consumer of the real estate service about property interests in transactions on the transfer of his real estate rights (high premiums received from consumers of the real estate service); - ensuring the preservation of documents for the transaction received from the consumer of real estate services; - providing the consumer with necessary information for state registration of real estate transactions;
A fair trial № 11 / 2023 activities of a real estate organization 79 - to provide the client with complete and reliable information about the legal real estate object, its rights and the owner (owner); - strictly act in the interests of the consumer of the real estate service in the performance of the contract; Аннотация Мақолада бугунги кунда риэлторлик соҳасига бевосита боғлиқ бўлган кўчмас мулк соҳасидаги хорижий мамлакатларнинг ижобий тажрибаси хусусида сўз боради. Маълумки Ўзбекистон Республикаси Фуқаролик кодексининг 83-моддасида мол-мулк фуқаролик ҳуқуқлари объекти сифатида кўчмас мулкка ва кўчар мулкка бўлиниши, кўчмас мулк жумласига ер участкалари, ер ости бойликлари, бинолар, иншоотлар, кўп йиллик дов-дарахтлар ва ер билан узвий боғланган бошқа молмулк, яъни белгиланган мақсадига номутаносиб зарар етказмаган ҳолда жойини ўзгартириш мумкин бўлмайдиган объектлар кириши, қонунчиликда бошқа мол-мулк ҳам кўчмас мол-мулк қаторига киритилиши мумкинлиги ва кўчмас мол-мулкка бўлган ҳуқуқларни қўлга киритиш ва улар бекор бўлишининг хусусиятлари қонун ҳужжатлари билан белгилаб қўйилиши белгилаб ўтилган. Мақолада кўчмас мулканинг ҳолати ва тавсифи ҳақида бошқа мамлакатларда, хусусан Россия Федерацияси ва шу каби бир қатор давлатларда белгилаб ўтилган нормалар ёритилган. Мақоланинг мақсади сифатида риэлторлик фаолиятини ҳуқуқий тартибга солиш кўчмас мулк билан боғлиқ муаммоларини тадқиқ этишдан иборат бўлган. Шунингдек, кўчмас мулк соҳасида юзага келаётган муаммоларни очиб бериш ва унинг ечими ҳам муҳокама қилинган. Хулосада риэлторлик фаолиятини ривожлантиришда биринчи навбатда кўчмас мулк соҳасини тартибга солиш юзасидан ҳорижий тажрибани ўрганиш зарурлиги ҳақида хулосалар қилинган. Калит сўзлар: Риэлтор, кўчмас мулк, пандемия, риэлторлик фаолияти, маклер. * * * The article talks about the positive experience of foreign countries in the field of real estate, which is directly related to the real estate sector today. It is known that in Article 83 of the Civil Code of the Republic of Uzbekistan, property is divided into immovable property and movable property as an object of civil rights, including land plots, underground resources, buildings, structures, perennial trees and other property integrally connected with the land. , i.e. objects that cannot be moved without causing disproportionate damage to their intended purpose, the legislation stipulates that other property can also be included in the list of immovable property, and the features of acquisition of rights to immovable property and their cancellation shall be determined by legislation. The article describes the norms of the status and description of real estate in other countries, in particular the Germany and a number of countries. The purpose of the article was to research the problems of legal regulation of real estate activity. Also, the disclosure of problems arising in the field of real estate and its solution were also discussed. In the conclusion, it was concluded that in the development of real estate activity, first of all, it is necessary to study foreign experience in the field of real estate regulation. Keywords: Real estate, mortgage, bail, privatization, real estate activities, law. * * * В статье рассказывается о положительном опыте зарубежных стран в сфере недвижимости, которая имеет непосредственное отношение к сфере недвижимости на сегодняшний день. Известно, что в статье 83 Гражданского кодекса Республики Узбекистан имущество делится на недвижимое и движимое имущество как объект гражданских прав, в том числе земельные участки, подземные ресурсы, здания, сооружения, многолетние деревья и иное имущество в совокупности. связанных с землей., т. е. объектов, которые не могут быть перемещены без причинения несоразмерного ущерба их целевому назначению, законодательством предусмотрено, что в перечень недвижимого имущества может быть включено и иное имущество, а также особенности приобретения прав на недвижимое имущество и их отмена определяется законодательством. В статье описаны нормы статуса и описания недвижимого имущества в других странах, в частности в Российской Федерации и ряде подобных стран. Целью статьи было исследование проблем правового регулирования риэлтерской деятельности. Также обсуждалось раскрытие проблем, возникающих в сфере недвижимости и их решение. В заключении сделан вывод о том, что при развитии риэлторской деятельности в первую очередь необходимо изучение зарубежного опыта в сфере регулирования недвижимого имущества. Ключевые слова: риэлтор, недвижимость, пандемия, риэлторская деятельность, маклер.
A fair trial № 11 / 2023 80 activities of a real estate organization - to respond in writing to the written appeal of real estate service consumers; - to ensure the creation of an archive of the implementation of contracts for the provision of real estate services and storage within four years from the date of execution of the contracts; - the real estate organization (real estate agent) may have other obligations specified by law. Also, the law defines the rights of consumers of real estate services, which include the following: - verification of the powers of real estate organizations (realtor); - to receive information from real estate organizations (realtor) about the transaction in accordance with the terms of the agreement on the provision of real estate services between them; - to get information about real estate organizations (realtor) from the body that Licenses real estate activities and obtains the corresponding License, that is, the register; - may apply to consumer rights, judicial bodies, professional associations of realtors, and public organizations regarding violations of their rights as consumers of real estate services, which are classified and specified by law; - monitoring of the real estate organization (realtor) fulfillment of the terms of the contract; - consumers of real estate services may have other rights provided by law. Today, the real estate market is one of the rapidly developing links of our country’s economy. This is primarily related to the construction and repair of new residential complexes, socially oriented objects. The law adopted by the parliament of our country on December 22, 2010 and coming into force on June 23, 2011 is an important event in the real estate market of Uzbekistan. This law is the main document on creation of a unified system that aligns real estate market participants and state interests and is aimed at gradual development of real estate activity. In order to regulate this activity, to adapt it to the principles of social and economic policy of our country aimed at protecting the rights and interests of citizens, on May 10, 2011, the Cabinet of Ministers adopted a decision «On approval of the Regulation on Licensing of Realtor Activities». Arkady Matyashin, the deputy head of the Department of Licensing, Evaluation, Exchange and Real Estate Activities of the former State Committee for State Property Management of the Republic of Uzbekistan, said that the Law «On Real Estate Activities» regulates relations in the field of real estate activities, the Cabinet of Ministers «On Approving the Regulation on Licensing Real Estate Activities» and the decision defines the mechanisms of implementation of this law. According to the adopted document, real estate activities in Uzbekistan are carried out by legal entities and individuals. In this case, an individual - a realtor can get a license to provide only information and consulting services in the real estate market, and a real estate organization can get a license to provide one or more types of real estate services by applying. These are mediation when concluding transactions on real estate objects and rights to them, organization of sales of real estate objects and rights to them, management of real estate objects on the basis of a power of attorney, provision of information and consulting services on the real estate market . In other words, real estate services provided by individuals are now limited to informing the participants of the transaction about the state of the market, the actions of other participants in it, activity in the market, the quality of the goods and what can replace them, the prices offered for specific real estate or similar property. When carrying out real estate activities,
A fair trial № 11 / 2023 activities of a real estate organization 81 1. Constitution of the Republic of Uzbekistan. 2. Law No. 269 "On Real Estate Activities". 3. Lex.uz. 4. May 10, 2011 of the Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan. 5. Regulation "On Licensing of Real Estate Activities" approved by Resolution No. 129. 6. Abdugopirovich, Yuldashov Abdumumin. «Types Of Legal Protection Of A Trademark (Service Mark) In Foreign Countries: The Example Of The Madrid System.» Turkish Journal of Computer and Mathematics Education (TURCOMAT) 12.4 (2021): 1068-1073. 7. Yuldashov, A. A. «Government policies related to social protection of disabled persons in Uzbekistan: National and international aspects.» (2012): 186-191. 8. Abdumumin Yuldashov, Sreenivasulu N Shanmuka Raqamli muhitda mualliflik huquqi muhofazasi // Central Asian Academic Journal of Scientific Research. 2022. №6. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/raqamli-muhitdamualliflik-huquqi-muhofazasi (дата обращения: 04.09.2022). 9. Юлдашов Абдумумин Важные аспекты международной охраны авторского права и развитие договорно-правовой базы // Review of law sciences. 2020. №Спецвыпуск. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/ vazhnye-aspekty-mezhdunarodnoy-ohrany-avtorskogo-prava-i-razvitie-dogovorno-pravovoy-bazy (дата обращения: 04.09.2022). 10. Абдумумин Юлдашов Ўзбекистонда муаллифлик ва турдош ҳуқуқларни бузганлик учун жавобгарлик кучайтирилишининг долзарблиги // Review of law sciences. 2020. №2. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/ zbekistonda-mualliflik-va-turdosh-u-u-larni buzganlik-uchun-zhavobgarlik-kuchaytirilishining-dolzarbligi (дата обращения: 04.09.2022). 11. Юлдашов А. Интеллектуал мулк бўйича миллий стратегияларнинг аҳамияти ва бутунжаҳон интеллектуал мулк ташкилотининг бу борада тутган ўрни //Юрист ахборотномаси. – 2020. – Т. 1. – №. 2. – С. 53-59. legal entities and individuals must strictly comply with the license requirements and conditions specified in the legislation related to this field, have the authorized capital in the amount specified in the Regulation, have their own civil liability insurance policy, and follow the internal rules approved in the control of the quality of the services provided. It is important that the list of these documents is specified in the Regulation on licensing of real estate activity. The decision to grant or deny a license shall be made within thirty days from the date of receipt of the application of the applicant for a license along with all the necessary documents. Compliance of license holders with license requirements and conditions is also monitored in accordance with the law. In particular, the Committee for Combating Monopoly of the Republic of Uzbekistan has such authority, it can conduct scheduled and unscheduled inspections, request and receive necessary information and documents from the license holder on the issues that have arisen, based on the results of the inspection, indicating violations, documents ( references), make decisions that oblige license holders to eliminate them, suspend the validity of the license in case of non-remedial violations, appeal to the court for termination, or cancel the license when it is found that it was issued in violation of the law. If the license holder is dissatisfied with the decision of the licensing body to suspend and terminate the validity of the license, he has the right to appeal to the court. If the decision of the licensing body is recognized by the court as unfounded, this body shall be liable to the license holder in the amount of damages caused to him. In short, the new law defines the framework of the legal field that regulates the interaction between consumers and service providers . F. ASKAROV, master and Independent Researcher (PHD) of the Higher School of Judges under the Supreme Council of Judges of the Republic of Uzbekistan
A fair trial № 11 / 2023 82 The importance of legal transplantation in the legal system of Central Asian countries. The process of globalization creates conditions for the formation of a single social, economic, cultural and legal space. The international cooperation of the Central Asian countries in trade relations forms the basis of comparison of modern legal systems. In connection with the globalization of economic processes, the legal space of the Central Asian countries as well as other countries of the world has expanded, and with the adoption of certain legal norms based on the legal experience of economically developed countries, the consistent harmonization of legislation is gradually being implemented. There is an attempt to transform the national legal system into a global legal system by adapting the regional legislation to the needs of the market economy. In fact, legal transplantation helps to save financial resources and time. In this way, major differences between the legal norms governing international trade relations and local business and trade legislation can be avoided. Transplantation of legal instruments governing commercial relations will greatly help to minimize existing differences in host countries and adapt national legal systems to globalized economic needs. The legal system of the Central Asian countries was formed as a result of two major legal transplants. The application of Islamic law to commercial legal relations through the widespread spread of Islamic Sharia. In the commercial legal system of the region, legal transplantation was carried out on the basis of Islamic Sharia. Although there were certain communities of Zoroastrians, Manichaeans and Christians in Central Asia in the 9th-10th centuries, the rules of the Sunni form of Islam, which was accepted as the state religion and spread in almost all regions of Central Asia, were used to regulate almost all social and economic relations1 . And unlike other countries governed by Islamic Sharia, the rules of the Hanafi school became the legal basis of commercial relations. The countries of this region are different from the legal systems of Arab and Persian countries and have risen to the level of customary law. After the Russian invasion, a mixed legal system emerged in the Central Asian countries with the influence of the legislation of the Russian Empire increasing in the legal regulation of certain issues. Prospects of development through legal transplantation of trade and business legal system of Central Asian countries Markaziy Osiyo mamlakatlari savdo va tadbirkorlik huquqiy tiziminiNG huquqiy transplantatsiya qilish orqali rivojlanish istiqbollari business law
A fair trial № 11 / 2023 83 From the beginning of its rule in Central Asia, the Russian Empire overcame the jurisdictional division established by itself and began to transfer Muslims to colonial legal forms. By allowing natives to submit their grievances to the military bureaucracy, the Russians attempted to reinforce Central Asians’ notions of colonial justice and thereby distance them from the traditions of Islamic legal practice2 . However, Sharia law was expressed as the primary law and was used in domestic commercial relations. As a result of the formation of the Soviet Union, the transАннотация Iqtisodiy jarayonlarning globallashuvi munosabati bilan dunyoning boshqa mamlakatlari qatori Markaziy Osiyo davlatlarining ham huquqiy maydoni kengayib, iqtisodiy rivojlangan davlatlarning huquqiy tajribasiga asoslangan qonun hujjatlarini takomillashtirish uchun muayyan huquqiy normalarning qabul qilinishi bilan bog‘liq masalalar bosqichma-bosqich amalga oshirilmoqda. Iqtisodiyotni huquqiy tartibga soladigan mahalliy qonunchilikni bozor iqtisodiyoti ehtiyojlariga moslashtirish orqali milliy huquq tizimini global huquqiy tizimga aylantirishga harakat qilinmoqda. Huquq transplantatsiyasi esa moliyaviy resurslar va vaqtni tejashga yordam beradi. Huquq transplantatsiyasi orqali xalqaro savdo munosabatlarini tartibga soluvchi huquqiy normalar va mahalliy tadbirkorlik, savdo qonunchiligi o’rtasidagi katta farqlarning oldini olishga erishish mumkin. Tijorat munosabatlarini tartibga soluvchi huquqiy hujjatlarning transplantatsiyasini qabul qiluvchi mamlakatlar qonunchiligidagi mavjud farqlarni minimallashtirishga va milliy huquqiy tizimlarni globallashgan iqtisodiy ehtiyojlarga moslashtirishga katta yordam beradi. Ushbu maqolada huquq transplantatsiyasi tushunchasi va mohiyati, uning qonunchilikni takomillashtirishdagi ahamiyati, undan kutiladigan ijobiy va salbiy natijalar haqida tushunchalar beriladi. Kalit so’zlar: huquqiy transplantatsiya, tadbirkorlik qonunchiligi, savdo huquqi, islom huquqi, yuridik toifa. * * * In connection with the globalization of economic processes, the legal space of the Central Asian countries as well as other countries of the world is expanding, issues related to the adoption of certain legal norms are being implemented step by step in order to improve legal documents based on the legal experience of economically developed countries. Attempts are being made to transform the national legal system into a global legal system by adapting local legislation that regulates the economy to the needs of the market economy. And legal transplantation helps to save financial resources and time. By legal transplant, it is possible to avoid major differences between legal norms regulating international trade relations and national business and trade legislation. Transplantation of legal documents regulating commercial relations will greatly help to minimize the existing differences in the legislation of the receiving countries and adapt the national legal systems to the needs of the globalized economy. This article provides insights into the concept and essence of law transplantation, its importance in improving legislation, positive and negative results expected from it. Key words: legal transplantation, business legislation, trade law, Islamic law, legal category. business law
A fair trial № 11 / 2023 84 plantation of the Soviet legal system in the territory of the Unified Soviet Union. This legal transplant established the legal norm that private property does not exist in the countries, and only state organizations can participate in trade relations on behalf of the state due to the fact that the property belongs to the state. Only at the international level (with Euro-Asian and Arab countries, for example) in international trade relations, legal transplantation of certain norms of the legislation of Arab and European countries was carried out in Soviet international agreements. The collapse of the Soviet Union fundamentally changed the development trajectory of all newly independent states. The countries of Central Asia, together with the international support of various international subjects, have faced severe tests of national and state building, along with the creation of new political structures, institutions and legal framework. National, international and non- governmental political actors such as the United Nations, World Bank and NGO networks, development agencies and individual governments have been at the forefront of initiatives to promote foreign trade and ensure the rule of law as part of the foreign policy agenda. business law
A fair trial № 11 / 2023 85 The successor states of the Soviet Union took different paths to new statehood and developed in different ways, with Central Asian countries reflecting their Soviet heritage more strongly than others. The legal system does not differ significantly from the legal system of the Soviet era. It was hoped that major changes would occur only in the private law system: in the legal regulation of trade and commercial relations. The transition of the Central Asian region to a society built on the principles of a market economy, achieving freedom of trade relations was a slow process with various obstacles. Transplantation of incompletely formed commercial legislation after independence was effective in solving the problem of lack of legislation in legal regulation of such relations. This was especially felt in globalized areas such as competition in international trade and commercial relations, the digital economy, the foundations of multinational companies, and corporate relations. The development of an independent national legal model in trade relations requires much more time. In fact, laws are taken from laws already existing in other legal systems without any initial connection between these laws (transplants) and society. However, once enacted, the interpretation and effect of the law will be adapted to local conditions3 . Due to the fact that law-making in the field of commercial law is not only a longterm, but also a valuable process (the creation of these legal norms and a long-term analysis of their future effectiveness would require large human and financial resources) instead of it, the implementation of legal borrowing will be suitable for the purpose4 . In the process of legal transplantation, not only the legal system of countries, but also international organizations such as the World Bank, the International Monetary Fund, the European Bank for Reconstruction and Development, the International Organization of Securities Commissions) develop standards and model laws that are the basis for countries such as Central Asian countries. The role of legal transplants in the modern private legal system of Central Asia. Legal transplants can be found in almost all areas of private law in Central Asian countries. In particular, the formation of legal documents regulating trade relations was formed from 1991-1992. The legal transplantation of such national legislation was carried out mainly from the Russian legislation. It is a fact that the economy of the Central Asian countries is affected by the influence of Russia and the implementation of the legal transplantation of Russian laws at its will, and as a result, these countries have special privileges in trade relations and are affected by the risk of being deprived of privileges. From a global point of view, although China is working on promoting its business in Central Asia. China is an important competitor for influence in Central Asia and is expected to serve as a counterweight to Russia. Calling for a new interregional «Silk Route,» China is already constructbusiness law
A fair trial № 11 / 2023 86 1 Bosworth C. E. et al. Central Asia under the Umayyads and the early Abbasids //History of civilizations of Central Asia. – 1998. – Т. 4. – №. part 1. – С. 27-46. 2 Sartori, P. (2014). Constructing Colonial Legality in Russian Central Asia: On Guardianship. Comparative Studies in Society and History, 56(2), 419-447. doi:10.1017/S0010417514000097 3 Watson A. Legal Transplantants: An approach to Comparative law. Edinburgh.: Scottish Academic Press. 1974. (2nd ed. – Athens, Georgia: The University of Georgia Press, 1993), p. 121 4 Oleksandr Kovalyshyn. Legal Transplantsin Ukrainian Company Law. Evolution of Private law – New Challenges. Katowice 2020. 5 China and Central Asia’s Volatile Mix: Energy, Trade, and Ethnic Relations. JAMES P. DORIAN, BRETT H. WIGDORTZ, DRU C. GLADNEY ing such a link with rails and pipelines5 . In spite of the fact that implementing the «One Place - One Road» initiative China has not been able to influence the legal system of Central Asian countries in legal transplantation. Being the first trade partner of Uzbekistan and Kazakhstan, Russia was able to express the principles of Russian trade law in international agreements. From this point of view, it is clear that when the transplantation of Russian trade legal norms to the Central Asian countries is used as a method of improving the legal system, such borrowing was carried out in the form of early adoption, and difficulties in transplantation occurred, because the Russian national legislation and the legal system of the Central Asian countries belong to the Romano- Germanic legal family. However, due to the widespread use of Sharia norms and customary law in the legal regulation of trade, commerce and business relations in Central Asian countries, such a legal transplant led to some problems. At this point, it is necessary to take into account the quality of the legal norms being transplanted. The process of law-making is accompanied by the risk of developing an unsuccessful legal norm that does not solve the problem that has arisen in a certain area of personal relations, or may even worsen the level of the existing legal framework. Legal rules and institutions are derived from legal systems with developed market economies, where relevant legal norms prove their quality and appropriateness. Nevertheless, issues such as increasing the investment attractiveness of the national economy and creating a free trade environment using favorable legal transplants with the support of economically developed countries and international organizations are positively accepted by most investors. In this process, it is important to determine to what extent the contribution to the improvement of the national legislation on trade and commerce through financial and technical assistance will affect the economy of Central Asian countries. M. Tadjibayeva, PhD researcher of Regensburg University Senior lecturer of TSUL business law
ОДИЛ СУДЛОВ ЕЛЕКТРОН ПРАВОСУДИЕ ЕЛЕКТРОН 1 2023 Қонун ҳужжатлари Суд қарорлари Суд амалиёти Суд очеркдари Законодательные акты Судебные решения Судебная практика Судебные очерки ОДИЛ СУДЛОВ Ҳуқуқий, илмий-амалий ЭЛЕКТРОН ЖУРНАЛ ПРАВОСУДИЕ ЭЛЕКТРОННЫЙ ЖУРНАЛ A FAIR TRIAL ELECTRONIC JOURNAL 1 2023 Қонун ҳужжатлари Суд қарорлари Суд амалиёти Суд очерклари Legal documents Court decisions Judicial practice Court essays Законодательные акты Судебные решения Судебная практика Судебные очерки