The words you are searching are inside this book. To get more targeted content, please make full-text search by clicking here.

«Одилсудлов» — «Правосудие» журнали 2022 йил 12 сони

Discover the best professional documents and content resources in AnyFlip Document Base.
Search
Published by Ilhombek Boltayev, 2022-12-29 07:57:28

«Одилсудлов» — «Правосудие» журнали 2022 йил 12 сони

«Одилсудлов» — «Правосудие» журнали 2022 йил 12 сони

ХАЛҚАРО ҲУҚУҚ 99

ўтказилган тадқиқот натижаси юзасидан лаётган жиноят иши бўйича қонун норма-
хулосасини беришни сўраб мурожаат сининг тўлиқ матни юзасидан маълумот.
қилганда иккинчи томон ўз қонунчилиги
асосида ўтказган тадқиқот натижалари- Жиноят иши бўйича ҳуқуқий ёрдам тўғ-
ни эксперт хулосасини сўраган биринчи рисидаги топшириқга қидирув ва тезкор
томонга беради. Ушбу тадқиқот иккинчи қидирув тадбирларини олиб бориш юзаси-
томоннинг ички қонунчилиги асосида ўт- дан процессуал харакатларга оид хужжат-
казилган бўлишига қарамасдан биринчи лар ҳуқуқий ёрдам сўраётган давлатнинг
томон учун ҳам бир хил юридик кучга эга қонунчилиги асосида тегишли тартибда
бўлади. Ва бу ҳеч қандай махсус тасдиқ- расмийлаштириб тасдиқланган ва санкция-
сиз қабул қилиб олинади, 10-модда) Экс- ланган холда илова қилинади (Минск Кон-
пертизани ташкил қилиш ва ўтказиш ҳа- венциясида эса, бундай талаблар мавжуд
ражатлари экспертиза ўтказишни сўраган эмас. Ва жиноий ишлар бўйича алоҳида
давлат томонидан қопланади; бўлим мавжуд эмас);

- ҳуқуқий ёрдам кўрсатишни рад қилиш - судларнинг даъвони таъминлаш мақ-
ҳолатлари назарда тутилганлиги (агар ҳу- садида мол-мулкни, шу жумладан, банк
қуқий ёрдам кўрсатиш давлат суверени- ҳисоб рақамларидаги пул маблағларини
тетига ёки хавфсизлигига зарар етказади- хатлаш тўғрисидаги қарорлари ҳам тан
ган ё бўлмаса давлат қонунчилигига зид олиниши ва ижро қилиниши белгилан-
бўлса ҳуқуқий ёрдам кўрсатиш тўлиқ ёки ганлиги;
қисман рад этилиши мумкин. Рад қилиш
сабаблари кўрсатилган ҳолда иккинчи то- - конвенциянинг яна бир энг мухим
монга хабар қилинади, 21-модда); ҳатларидан бири жиноятчини ушлаб бе-
риш сўралаётган иккинчи давлатда ўлим
- жиноий ишларни юритишга бағиш- жазоси бўлмаса, жиноятчини сўраган би-
ланган алоҳида бўлимнинг мавжудлиги ринчи давлат жиноятчига нисбатан ўлим
(IV бўлим) ва унда қатор процессуал жа- жазосини қўлламайди (81-модда).
раёнлар аниқ баён қилинганлиги; жиноят
иши бўйича ҳуқуқий ёрдам кўрсатиш юза- Минск Конвенциясидан фарқли ўла-
сидан топшириқнинг шакли ва мазмуни роқ, Кишинёв Конвенциясида экстради-
деб номланган алоҳида модда (60-модда) цияни рад этиш асослари доираси янада
киритилган. Унга кўра, ҳуқуқий ёрдам сў- кенгайтирилди. Яъни, 11 та ҳолат мавжуд.
раётган давлат иккинчи давлатга қуйида- Ушбу ҳолатларда асосан экстрадиция қи-
ги маълумотларни тақдим этиши лозим: линиши лозим бўлган шахснинг ҳуқуқ ва
эркинликларини таъминлаш назарда ту-
содир этилган жиноятнинг мазмуни ва тилган (89-модда).
квалификацияси ҳақида маълумот;
Улар қуйидагиларда кўринади:
агар жиноий фаолият натижасида за- 1. Экстрадиция (сўралган шахсни бе-
рар етказилган бўлса зарар миқдори ҳа- риш) қуйидаги ҳолларда амалга оширил-
қидаги маълумот; майди (д бандидан к бандигача бўлган
қисмида белгиланган шартлар ва 3-қисм-
жиноят иши доирасида бажарилиши да кўрсатилган 10 кунлик муддат масала-
лозим бўлган процессуал ҳаракатлар; си Минск Конвенциясида мавжуд эмас):
а) экстрадиция қилиниши сўралаётган
қидирув ва тезкор қидирув тадбирлар, шахс ўша сўралаётган давлатнинг фуқа-
шунингдек топшириқни бажариш учун роси бўлса;
зарур бўлган бошқа маълумотларнинг б) жиноий таъқиб қилиш тўғрисида
аниқ рўйхати; сўров келиб тушган вақтда сўралаётган
давлатнинг қонунчилиги бўйича иш қўз-
сўроқ қилиш вақтида аниқланиши ло-
зим бўлган саволлар рўйхати; олиб бори-

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 12 / 2022

100 ХАЛҚАРО ҲУҚУҚ

ғатиш мумкин бўлмаса ёки ижро муддати давлат хабардор қилиниши лозим.
ўтганлиги сабабли ижрога қаратиш мум- Минск Конвенциясининг 80-модда-
кин бўлмаган ёхуд бошқа қонуний асос-
ларга кўра; сида прокурор (суд) санкциясини талаб
қиладиган процессуал ва бошқа ҳаракат-
в) сўралаётган шахснинг иши бўйича ларни ижро этиш билан боғлиқ масала-
сўра-лаётган давлат ҳудудида ўша жиноят лар юзасидан алоқа ўрнатишда томон-
учун ҳукм чиқарилиб, қонуний кучга ларнинг бош прокурорлари томонидан
кирган бўлса ёки жиноят иши қўзғатиш- белгиланган тартибда прокуратура ор-
ни рад этиш тўғрисида ёки иш юритишни ганлари томонидан амалга оширилиши
тугатиш тўғрисида қарор чиққан бўлса; белгиланган. Кишинёв Конвенциясининг
5-моддасида эса, прокурор (суд) санк-
г) экстрадиция қилишни талаб қилади- циясини талаб қиладиган процессуал
ган қилмиш, сўраб олувчи ёки сўралаёт- ҳаракатлар ва қидирув тадбирларини ўт-
ган аҳдлашувчи томоннинг қонунчилиги- казишга оид топшириқларни ижро этиш
га мувофиқ, фақат шахсий айблов билан масалалари бўйича алоқа ўрнатиш проку-
(жабрланувчининг аризасига биноан) жа- ратура органлари (Бош прокуратура ҳу-
вобгарликка тортилади; зуридаги Иқтисодий жиноятларга қарши
курашиш департаменти, Бош прокурату-
д) экстрадиция сўралаётган давлат- ра ҳузуридаги Мажбурий ижро бюроси)
нинг хавфсизлиги ва суверенитетига за- орқали амалга оширилиши белгиланган.
рар етказиши мумкин бўлса; Яъни, Минск Конвенциясидан фарқли
жиҳати, бош прокурорлар томонидан
е) экстрадиция ирқий, диний, жинсий, белгиланган тартибда амалга ошириш
этник ёки сиёсий таъқиб қилиш билан мажбурияти киритилмаган.
алоқадорлиги юзасидан аниқ маълумот
бўлса; Бундан ташқари, Ўзбекистон Рес-
публикаси Президентининг 2020 йил 17
ж) сўралаётган шахснинг ҳаракати сў- ноябрдаги «1993 йил 22 январдаги фуқа-
ралаётган давлатнинг қонунчилиги бў- ролик, оилавий ва жиноят ишлари бўйи-
йича ҳарбий жиноятга алоқадор бўлиб, ча ҳуқуқий ёрдам ҳамда ҳуқуқий муно-
жиноят ҳуқуқи бўйича одатдаги жиноят- сабатлар тўғрисидаги Конвенция ва 2002
лардан ҳисобланмаса; йил 7 октябрдаги фуқаролик, оилавий ва
жиноий ишлар бўйича ҳуқуқий ёрдам
з) сўралаётган шахс бир муддат олдин ва ҳуқуқий муносабатлар тўғрисидаги
сўраётгани учун бир давлатга берилган Конвенция қоидаларини амалга ошириш
ва экстрадиция учун ушбу давлатнинг ро- чора-тадбирлари тўғрисида»ги ПҚ-4895-
зилиги олинмаган бўлса; сонли қарорида Минск Конвенцияси,
унга доир Баённома ва Кишинев Конвен-
и) сўралаётган шахсга сўралаётган дав- циясига аъзо давлатларнинг ваколатли
лат ҳудудидан бошпана берилган бўлса; органлари билан мазкур қарорнинг ило-
валарида назарда тутилган масалалар бў-
к) сўраётган ва сўралаётган аҳдлашув- йича ҳамкорлик бевосита ушбу иловалар-
чи томонлар иштирокчи ҳисобланган хал- да кўрсатилган республика органлари ёки
қаро шартномада назарда тутилган бошқа уларнинг ҳудудий органлари ёхуд тасар-
асослар мавжуд бўлса. руфидаги ташкилотлар томонидан амал-
га оширилиши белгиланиши натижасида
2. Сўралаётган шахснинг сўраш учун давлатлар ўртасида ўзаро алоқаларнинг
асос бўлган жинояти сўралаётган давлат
ҳудудида содир этилган бўлса, экстради-
ция рад этилиши мумкин.

3. Экстрадиция рад этилганда рад этиш
тўғрисида қарор қабул қилинган кундан
бошлаб 10 кунлик муддатда рад этиш
сабабларини кўрсатган ҳолда сўраётган

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 12 / 2022

ХАЛҚАРО ҲУҚУҚ 101

ўрнатилиши марказлашган тизимдан ишлари бўйича ҳуқуқий ёрдам ҳамда
марказлашмаган тизимга ўтиш имконини ҳуқуқий муносабатлар тўғрисида»ги
берди. Бу эса, ҳуқуқни муҳофаза қилувчи Конвенция ва ушбу Конвенцияга доир
ва бошқа органлардан келиб тушадиган Баённома ўз кучини йўқотади. Истисно
мурожаатларни тезкор кўриб чиқиш, суд тариқасида 3-бандда кўрсатилган Минск
жараёнлари чўзилишининг олдини олиш Конвенцияси ва Баённома ушбу Конвен-
ҳамда почта харажатларини йўқ қилиш цияга аъзо давлатлар ва ушбу Конвенция
ва вақтни тежаш имконини берди. Унга ҳали кучга кирмаган, уларнинг иштирок-
қадар Минск ва Кишинев Конвенциялари чилари бўлган давлатлар ўртасидаги му-
доирасида фуқаролик, оилавий ва иқти- носабатларда қўлланилиши давом этади.
содий ишлар бўйича ҳамкорликни амал-
га оширишда Адлия вазирлиги марказий Юқоридаги икки конвенция ўртаси-
орган функциясини бажариб келган, яъни даги қиёсий таҳлилдан кўринади-ки,
ушбу конвенцияларга аъзо давлатларнинг Кишинёв Конвенцияси ҳуқуқий ёрдам
ваколатли органлари билан барча расмий кўрсатиш борасида ўзининг кенг қам-
ёзишмалар Адлия вазирлиги орқалигина ровлилиги билан Минск конвенциясидан
амалга оширилиб келинган. Натижада бирмунча афзалдир. Шу жиҳатдан, Ки-
битта сўровни кўриб чиқиш амалиётда 3 шинёв конвенциясини ратификация қил-
ойдан 6 ойгача вақтни талаб этган. ган Ўзбекистон, Озарбайжон, Қозоғис-
тон, Беларусь, Қирғизистон, Арманистон,
Ўзбекистон Республикаси Президен- Тожикистон республикалари ва Россия
тининг ПҚ-4895-сонли қарори қабул қи- Федерацияси сингари, Грузия, Туркма-
линиши натижасида ҳуқуқий ёрдамга оид нистон, Украина ва Молдова давлатлари
сўровларни юбориш субъектлари доира- ҳам Кишинёв конвенциясини ратифика-
си кенгайтирилди. Эндиликда Қарорда ция қилса, ушбу Конвенция халқаро да-
ваколат берилган 10 та органга ўз йўна- ражада инсон ҳуқуқлари бузилишининг
лишлари бўйича ҳуқуқий ёрдамга оид сў- олдини олинишига ва одил судловнинг
ровлар юбориш имконияти мавжуд. таъминланишига янада кенгроқ хизмат
қилган бўлар эди.
Кишинев Конвенцияси 120-моддаси-
нинг 3-бандига кўра, мазкур Конвенция З. АМИРОВ,
аъзоси бўлган давлатлар ўртасида 1993 Ўзбекистон Республикаси Судьялар
йил 22 январда Минск шаҳрида имзо- олий кенгаши ҳузуридаги Судьялар
ланган «Фуқаролик, оилавий ва жиноят
олий мактаби ўқитувчиси (PhD)

1 Ўзбекистон Республикаси Фуқаролик процессуал кодекси, 1-модда. Учинчи қисм // Ўзбе-
кистон Республикаси қонунчилик маълумотлари миллий базаси. https://lex.uz.

2 Ўзбекистон Республикаси Жиноят процессуал кодекси, 4-модда // Ўзбекистон Республика-
си қонунчилик маълумотлари миллий базаси. https://lex.uz.

3 Ўзбекистон Республикаси Иқтисодий процессуал кодекси, 1-модда. Учинчи қисм // Ўзбе-
кистон Республикаси қонунчилик маълумотлари миллий базаси. https://lex.uz.

4 Ўзбекистон Республикаси Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодекси, 9-модда. Иккинчи
қисм // Ўзбекистон Республикаси қонунчилик маълумотлари миллий базаси. https://lex.uz.

5 Закон Республики Казахстан от 10 марта 2004 года N 531 // О ратификации Конвенции о
правовой помощи и правовых отношениях по гражданским, семейным и уголовным делам.
https://adilet.zan.kz/rus/docs/Z040000531_

6 Кишинёв Конвенцияси. 2002 йил 7 октябрь.

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 12 / 2022

102 ЖИНОЯТ ҲУҚУҚИ ВА ЖАРАЁН

ЖИНОЯТ ИШИ ЮРИТУВИДА КАССАЦИЯ
ИНСТИТУТИ МОҲИЯТИ ВА ЮРИДИК
ТАБИАТИ

Жиноят иши юритувида кассация суд зид равишда ёки суд процессуал шакллари-
қарорларини қайта кўриб чиқиш босқичи ни бузган ҳолда чиқарилган қонуний кучга
бўлиб, суд қарорларининг қонунийлигини кирган ҳукм ва қарорларни бекор қилиш-
текширишда ҳамда одил судловни амалга га хизмат қилувчи процессуал воситадир.
оширишда муҳим аҳамиятга эга. Унинг апелляция шикоятидан фарқи шунда-
ки, у ишнинг ҳолатларига кўра нотўғри ёки
«Кассация» французча сўздан олинган адолатсиз бўлган қарор ва ҳукмларни бекор
бўлиб, «бузиш», «синдириш» маъносини қилишга эмас, балки фақат қонун ҳужжат-
англатади. Қонуний кучга кирган суд қа- ларини бузган қарорларни бекор қилишга
рорлари кассация тартибида юқори инстан- хизмат қилади3.
цияларда қайта текширилади. Шикоят ёки
протестда оғирроқ жиноятга доир қонун Мамлакатимиз олимларидан М.Х. Рус-
моддаларини қўллаш зарурлиги, жазони ку- тамбаев ҳамда Е.Н. Никифорованинг фик-
чайтириш ёки маҳкумнинг аҳволини оғир- рига кўра, ишларнинг кассация тартибида
лаштирадиган бошқа ўзгаришлар назарда кўрилиши ноқонуний, асосланмаган ҳукм-
тутилган бўлса, суднинг айблов ҳукмини лар, ажримлар ва қарорлар ижро этилиши-
ёки ажримини (қарорини), шунингдек суд- нинг олдини олиш, суд ва тергов хатоларини
нинг оқлов ҳукмини ёхуд ишни тугатиш тузатиш, бундай хатоларга бошқа йўл қўй-
тўғрисидаги ажримини (қарорини) кассация масликка кўмаклашиш имконини беради ва
тартибида қайта кўриб чиқишга улар қону- бу билан одил судловнинг мақсадлари ва
ний кучга кирганидан кейин бир йил мобай- вазифалари амалга ошишини таъминлайди4.
нида йўл қўйилади1.
Шунингдек, С. Сахаддинов кассация тар-
Кассация суди илк бор Буюк Франция ре- тибида иш юритиш процесс иштирокчила-
волюцияси даврида ташкил этилган. Даст- ри келтирган шикоятлар ёки прокурорнинг
лаб у «Кассация трибунали» деб номланган протести бўйича биринчи инстанция суди-
ва судлар қонун талабларига қатъий риоя нинг қонуний кучга кирган ҳукмлари, аж-
қилишлари ва қонун чиқарувчи ҳокимия- римлари ва қарорларининг қонунийлиги,
тининг имтиёзли ҳуқуқига тажовуз қилмас- адолатлилиги ва асослилигини текширади-
ликлари керак эди. ган босқич бўлиб, унинг вазифаси қонуний
кучга кирган ноқонуний ва асосланмаган
Кассация тартибида иш юритишнинг ҳукмнинг ижро этилишига йўл қўймаслик-
моҳияти ва табиати тўғрисида юридик ада- дан иборат эканлигини айтиб ўтган5.
биётларда, илмий журналларда турли хил
таъриф, фикр ва мулоҳазалар билдирилган. Кассация инстанцияси, энг аввало, маз-
кур босқич олдида турган муайян вазифа-
Жумладан, кассация инстанциясида иш ларни бажаришга, биринчи ва апелляция
юритиш – суд ҳукми ва бошқа қарорлари- инстанция судида ҳамда жиноят процесси-
нинг тўғрилигини текшириш мақсадидаги нинг ундан олдинги босқичларида йўл қў-
жиноят, фуқаролик ва хўжалик судлов иш- йилган қоидабузарликларни аниқлаш ва ту-
ларини кўришнинг юқори бўғин институти. затишга даъват этилган6.
Кассациявий тартибда иш кўрилганда, чи-
қарилган суд ҳукми ва қарорларининг қону- Юридик фанлар доктори У.А. Тухташева-
нийлиги текширилади2. нинг фикрига кўра, суд қарорини кассация
тартибида кўриб чиқиш институтининг фао-
Кассация – моддий ҳуқуқ қонунларига

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 12 / 2022

ЖИНОЯТ ҲУҚУҚИ ВА ЖАРАЁН 103

лияти кассация ишини одил судловни амал- ишнинг фактик ҳолатлари исботланганлиги
га оширишнинг муҳим кафолати сифатида ёки исботланмаганлиги нуқтаи назаридан
кўриб чиқиш, жиноят процессининг вазифа- эмас, судловда иш юритиш процедуралари-
ларини бажариш, Ўзбекистон Республикаси га риоя қилинган ёки қилинмаганлиги ва суд
жиноят процессида шахс ҳуқуқларининг қо- томонидан аниқланган фактларга нисбатан
нунийлиги ва ҳимоясини таъминлаш тўғри- қонун тўғри қўлланган-қўлланилмаганлиги
сида хулоса чиқаришга имкон беради7. нуқтаи назаридан кўриб чиқади.

Бундан ташқари, рус олими М.Е. Нехо- М.Х. Рустамбаев ҳамда Е.Н. Никифоро-
рошихнинг фикрига кўра, апелляция инс- ванинг фикрига кўра, кассация инстанция-
танциясининг асосий вазифаси қонуний сида қонуний кучга кирган суд қарорлари
кучга кирмаган суд қарорларининг қону- фақатгина қонунийлиги ва асослилиги жи-
нийлиги, асослилиги ва адолатлилигини ҳатидан текширилади.
текшириш бўлса, кассация инстанцияси бу-
зилган ҳуқуқларни тиклашнинг захира усу- Шунингдек, О. Сухова ҳамда М. Нехо-
ли сифатида ҳаракат қилиши керак ва кас- рошихнинг қарашларига кўра, кассация
сация тартибида иш юритиш моҳиятан ёзма инстанцияси фақатгина ёзма материалларга
материалларни текшириш ҳисобланади8. асосан суд қарорларини кўриб чиқиб, қарор
қабул қилиниши лозим.
Г.Я. Борисевич ва О.Р. Идрисовга кўра,
кассация бузилган ҳуқуқларни ҳимоя қи- Кассация институтига берилган таъриф-
лиш кафолатларидан бири ҳисобланиб, ларни таҳлил қиладиган бўлсак, С. Сахад-
унинг предмети биринчи ва апелляция суд- динов томонидан берилган, кассация тар-
ларининг қарорларини ўзгартириш ёки бе- тибида иш юритиш биринчи инстанция
кор қилиш асосларини аниқлаш саналади9. судининг қонуний кучга кирган қарорлари-
нинг қонунийлиги, адолатлилиги ва асос-
О.А. Сухова жиноят ишларини кассация лилигини текширадиган босқич эканлиги
тартибида кўриб чиқиб қарор қабул қилиш ҳақидаги таъриф нисбатан тўлиқроқ экан-
фақат ёзма материаллар бўйича амалга оши- лигини кузатиш мумкин.
рилиши кераклигини, кассация текшируви
натижаларига кўра, суд қарорларини ўз ку- Кассация институтини моҳиятини ёри-
чида қолдириш ёки бекор қилиш лозимли- тишда аввало суд қарорларининг қонуний-
гини таъкидлаган10. лиги, асослилиги ва адолатлилиги нима
эканлигига тўхталиб ўтиш лозим.
Юридик соҳа олимлари У.А. Тухташева,
М.Е. Нехороших, Г.Я. Борисевич ва О.Р. Ид- Суд ҳукмининг адолатлиги – ҳукм айб-
рисовлар кассация институтини фуқаролар- дорга нисбатан жазо ёки бошқа таъсир чо-
нинг бузилган ҳуқуқларини тикловчи инс- раси у содир этган жиноятнинг ижтимоий
титут сифатида баҳолашган ва шу нуқтаи хавфлилик даражаси ва шахси эътиборга
назардан таърифлашган. олиниб тайинланганлиги, айбсиз шахс эса
оқланган ва реабилитация этилганлиги.
Кассация институтига юридик луғатлар-
да берилган таърифларга кўра, кассация Суд ҳукмининг асослилиги – ҳукм иш-
инстанцияси суди ҳукмнинг қонунийлиги нинг ҳақиқий ҳолатлари унда кераклиги-
тўғрисидаги ўз қарорини жиноят ишининг ча тўла ва юз берганига ҳақиқатан монанд
тақдим этилган материалларини ўрганиш тарзда аниқланганлиги. Суд ҳукмида иш
натижалари билан асослаши керак. Кассация учун ҳуқуқий аҳамиятга эга бўлган ҳамма
тартибида фақат моддий ва процессуал қо- ҳолатлар баён этилган, тегишли далиллар
нуннинг тўғри қўлланган-қўлланмаганлиги келтирилган ва иш бўйича аниқланган ҳо-
масаласигина ўрганилади. Яьни, кассация латлар ҳамда тарафларнинг ҳуқуқ ва бурч-
суди ишни қарорнинг моҳиятига кўра, яъни лари бўйича тўғри хулосага келинган тақ-
дирдагина, у асосли бўлиб ҳисобланади.

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 12 / 2022

104 ЖИНОЯТ ҲУҚУҚИ ВА ЖАРАЁН

Суд ҳукмининг қонунийлиги – ҳукмнинг - Ишни кўриш суд мажлисида амалга
қонуннинг барча талабларига амал қилин- оширилади, у судьянинг шикоят моҳияти ва
ган ҳолда ва қонун асосида чиқарилганли- жиноят иши моҳияти (ҳамда уларнинг му-
ги. Суднинг ҳукми қонуний ва адолатли бў- вофиқлиги) ҳақидаги маърузасини қамраб
лиши, фақат қонунга бўйсунувчи, мустақил олади.
судьялар томонидан чиқарилиши; судьялар
маслаҳатлашувининг сир тутилиши; одил Барча процессуал ҳаракатлар ишнинг
судловни фуқароларнинг қонун ва суд ол- бошқа босқичга ўтишига олиб келадиган
дида тенглиги асосида, шахснинг шаъни якуний қарор билан ниҳояланади. Суд ишни
ва қадр-қимматини ҳурмат қилган ҳолда, кассация тартибида кўриб чиқиб, қуйидаги
тарафларнинг ўзаро тортишуви, далиллар- қарорлардан бирини қабул қилади:
нинг бевосита ва оғзаки усулда текширили-
ши асосида чиқарилиши; иш бўйича ҳақи- - суднинг ҳукми ёки ажримини (қарори-
қий ҳолатни аниқлаш11. ни) ўзгаришсиз қолдиради;

Юқоридаги юридик адабиётларда берил- - ҳукмни ёки ажримни (қарорни) ўзгарти-
ган таърифлар ва олимларнинг фикр ва му- ради;
лоҳазаларига таянган ҳолда кассация инсти-
тутига мамлакатимиз қонунчилигидан келиб - ҳукмни ёки ажримни (қарорни) бекор
чиқиб, қуйидагича муаллифлик таърифи қилади ва ишни қўшимча терговга ёки ян-
бериш мумкин: Кассация одил судловни гидан судга кўриш учун юборади ёхуд ишни
амалга ошириш жараёнида суд қарорлари тугатади.
устидан келтирилган шикоят (протест)ларни
кўриб чиқишнинг сўнгги назорат босқичи Кассациянинг жиноят судловида қону-
бўлиб, ушбу босқичда Ўзбекистон Респуб- нийликни таьминлашнинг кафолати сифа-
ликаси Олий суди томонидан қуйи судлар тидаги аҳамияти фақат чиқарилган ҳукм
фаолиятида йўл қўйилган хатоликларни ту- устидан кассация шикояти берилган ёки
затиш, қонуний кучга кирган суд қарорлари- протест билдирилган ишлар билан чекла-
нинг қонунийлиги, асослилиги ва адолатли- ниб қолмайди. Фуқароларнинг кенг доираси
лигини текшириш амалга оширилади. ва прокурорнинг ҳукмни текширишни талаб
қилиш ҳуқуқи мавжудлигининг ўзи ҳам суд-
Кассация тартибида иш юритиш моҳия- ларга ва дастлабки терговни амалга ошира-
тининг асосий қоидалари қуйидагилар би- диган шахсларга таъсир кўрсатади, уларни
лан белгиланади: қонунга қатъий риоя қилишга ундайди. Шу
тариқа кассация институти кассация шикоя-
- Кассация тартибида иш юритиш муайян ти берилмаган ёки протести билдирилмаган
вақт доирасида амалга оширилади: шикоят ишларга нисбатан ҳам қонунийлик кафола-
берилган пайтдан бошланади ва ажрим қа- ти бўлиб хизмат қилади.
бул қилинган пайтда тугайди.
Суд томонидан амалга ошириладиган жи-
- Кассация тартибида иш юритиш ўз ноят-процессуал фаолият якуний коллегиал
субьектлари доирасига эга. суд қарорини қабул қилиш билан якунлана-
диган жиноят ишлари бўйича одил судлов-
- Процессуал хатти-ҳаракатлар ўзига хос ни амалга ошириш демакдир13.
амалга ошириш тартибига эга.
Кассация ажримларининг жиноят судло-
- Суд иш материалларини ўрганишга, вида иш юритишда қонунийликни таъмин-
шунингдек процесс иштирокчилари тақдим лашнинг процессуал воситалари сифатида-
этган, шикоятда (протестда) баён этилган ги аҳамияти уларнинг чиқарилишига сабаб
у ёки бу важларни тасдиқлайдиган ёки рад бўлган муайян ишлар билан чегараланиб
этадиган қўшимча материалларни қабул қи- қолмайди: кассация ажрими чиқарилиши-
лишга ҳақлидир12. га сабаб бўлган иш бўйича суриштирувни
амалга оширган шахслар, тегишлича мазкур

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 12 / 2022

ЖИНОЯТ ҲУҚУҚИ ВА ЖАРАЁН 105

жиноят ишининг тергов қилиниши ва кўриб вазифасини совет судлари амалга ошириши,
чиқилишида иштирок этган терговчилар, кенгаш қарорлари устидан икки ҳафталик
судьялар ажримда мужассам бўлган қоида- муддат ичида кассация тартибида шикоят
ларни ўзларининг келгуси амалиётларида бериш мумкинлиги белгиланган15.
ҳам ҳисобга оладилар. Бундан ташқари, кас-
сация инстанцияси судининг ажримлари на- Туркистон АССР РСФСР таркибидаги
фақат мазкур иш билан бевосита шуғуллан- автоном республика бўлган, 1923 йил 14
ган, ишни тергов қилган ёки уни моҳиятан апрелда Туркистон Олий инқилобий трибу-
кўриб чиққан шахслар томонидан, балки нали тугатилиб, унинг ўрнига РСФСР Олий
бошқа кўплаб судьялар, прокурорлар, тер- судининг Туркистон бўлими ташкил этил-
говчилар томонидан ҳам ўрганилади. ган. Олий суднинг Туркистон бўлими тар-
киби Президиум, жиноий судлов ва жиноий
Шу туфайли кассация ажримлари жиноят кассация ҳайъатларидан иборат бўлган. Фу-
ишлари тергов қилиниши ва ҳал этилишида қаролик, интизомий ҳамда ҳарбий ишлар
қоидабузарликларнинг олдини олиш катта кассация тартибида РСФСР Олий суди то-
аҳамиятга эгадир. монидан кўриб чиқилган16.

Рус олими Л.В. Головко таъкидлаганидек, Ўзбекистон ССР ташкил топиши билан
кассация институти мазмуни ҳамда жиноий 1925-1990 йиллар давомида республика
жараённинг ривожланиш босқичлари ҳар Олий суди, вилоят ҳамда туман, шаҳар халқ
доим ҳам бир-бирига тўғри келмаган, ак- судлари ташкил этилган. Ушбу даврда ЖПК
синча, ҳар сафар бир даврнинг бошқасига (янги таҳрирда 1924-1927 йилда) ҳамда
ўзгариши кассация процессига фундаментал 1959 йилда янги таҳрирда ЖПК қабул қили-
ёндашувларнинг ўзгаришига олиб келган14. ниши оқибатида суд тизимида биринчи инс-
танция, кассация, назорат, Раёсат, Пленум
Худди шундай, юртимизда ҳам кассация босқичлари ташкил этилган.
институтининг жорий этилиши ва ривожла-
ниши узоқ даврни ўз ичига олганлиги сабаб- Иккинчи босқич, Ўзбекистон Респуб-ли-
ли, ривожланиш хронологиясини шартли касида 1991-2001 йилларни ўз ичига олади.
равишда босқичларга бўлиб ўрганишимиз Бу даврда суд тизимини ислоҳ қилиш бўйи-
мумкин. ча кўплаб қонун ва қонуности ҳужжатлари
қабул қилинди. Ўтган давр мобайнида кас-
Биринчи босқич, 1922-1991 йилларни сация институти тубдан ўзгарди.
ўз ичига олиб, бу даврга қадар суд ишлари
шариат ва одатга асосланиб, қози ва бийлар Хусусан, 1992 йил 8 декабрда Ўзбекис-
томонидан амалга оширилган. Мамлакати- тон Республикасининг Конституцияси ҳам-
миз ҳудудига Чор Россияси босқинидан сўнг да 1994 йил 22 сентябрда янги таҳрирдаги
1922 йил 25 июлдаги Низомга асосан, қози Жиноят кодекси ҳамда Жиноят-процессуал
судларининг ҳукмлари устидан апелляция кодекслари қабул қилинди.
шикояти бериш учун қози судларининг уезд-
лари ташкил этилган. Ушбу Низомга асосан, Ўзбекистон Республикаси Конституция-
ҳукм ва қарорлардан норози томон икки ҳаф- сининг 11-моддасида суд ҳокимият-нинг
та ичида кенгашга шикоят қилиши, қозилар мустақил тармоғи сифатида эътироф этил-
кенгаши таркибига уезд ҳудудида фаолият ган, 110-моддасида эса, «Ўзбекистон Рес-
юритаётган 3-6 нафар қози судьялари кири- публикаси Олий суди фуқаролик, жиноий,
ши, кенгаш йиғилиши ойида бир марта ўтка- иқтисодий ва маъмурий суд ишларини
зилиши, кенгаш ишни апелляция тартибида юритиш соҳасида суд ҳокимиятининг олий
кўраётган вақтда чиқарган ҳукми юзасидан органи ҳисобланиши, у томонидан қабул
шикоят келиб тушган тақдирда, қози кейин- қилинган ҳужжатлар қатъий ва Ўзбекистон
ги босқичга иштирок эта олмаслиги, қози- Республикасининг барча ҳудудида бажари-
лар кенгаши устидан кассация инстанцияси лиши мажбурийлиги, Ўзбекистон Респуб-
ликаси Олий суди қуйи судларнинг судлов

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 12 / 2022

106 ЖИНОЯТ ҲУҚУҚИ ВА ЖАРАЁН

фаолияти устидан назорат олиб бориш ҳу- риш, одил судловни самарадорлигини оши-
қуқига эга» эканлиги қайд қилинган бўлса, риш, судда иш кўрилишини муддатларини
1995 йил 1 апрелдан кучга кирган Жиноят- қисқартириш ишлари, апелляция институ-
процессуал кодексига илгари амалда бўлган тини жорий этиш ҳамда жиноят ва фуқаро-
Жиноят-процессуал кодексларида назарда лик ишларини кассация тартибида кўрили-
тутилмаган, ҳукм, ажрим ва қарорларнинг шини ўзгартириш, суд қарорларини ижро
қонунийлиги, асослилиги ва адолатлилиги- этишни такомиллаштириш каби вазифалар
ни текшириш ва унинг умумий шартларини амалга оширилди.
белгиловчи ўн биринчи бўлим киритилди.
Жумладан, бу даврда қамоққа олишга
Бундан ташқари, ушбу даврда Ўзбекистон санкция бериш ҳуқуқи судларга олиб берил-
Республикасининг «Прокуратура тўғриси- ди, ўлим жазоси ва мол-мулкни мусодара
да»ги, «Судлар тўғрисида»ги (янги таҳрирда), қилиш жазоси бекор қилинди, суд муста-
«Фуқароларнинг ҳуқуқлари ва эркинликла- қиллигини таъминлаш, судлар фаолиятини
рини бузадиган хатти-ҳаракатлар ва қарорлар ташкилий, моддий-техник жиҳатдан ва мо-
устидан судга шикоят қилиш тўғрисида»ги, лиявий таъминлашни амалга оширувчи Ўз-
«Ўзбекистон Республикаси Конституциявий бекистон Республикаси Адлия вазирлиги
суди тўғрисида»ги, «Адвокатура тўғрисида»- ҳузурида махсус ваколатли орган ташкил
ги қонунлари, Маъмурий жавобгарлик тўғри- этилди, айбланувчини лавозимидан четлаш-
сида, Фуқаролик процессуал, Хўжалик про- тириш, шахсни тиббий муассасага жойлаш-
цессуал, Жиноят, Фуқаролик, Меҳнат, Оила, тириш ҳақидаги илтимосномаларни кўриб
Уй-жой кодекслари, Ўзбекистон Республика- чиқиш судлар ваколатига ўтказилди, судлар
си Президентининг «Ўзбекистон Республика- фаолиятига замонавий ахборот-коммуника-
си Ҳарбий судини ташкил қилиш тўғрисида»- ция технологиялари жорий этилди.
ги Фармони, «Ўзбекистон Республикасининг
суд тизимини такомиллаштириш тўғрисида»- Тўртинчи босқич, 2017 йилдан бугунги
ги, «Судьяларни танлаш ва лавозимларга тав- кунга қадар бўлган даврни ўз ичига олади.
сия этиш бўйича Олий малака комиссиясини Бу даврда суд-ҳуқуқ соҳасини ислоҳ этиш
тузиш тўғрисида»ги Қарорлари, Ўзбекис- борасида 40 дан ортиқ қонун, фармон ва қа-
тон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг рорлар қабул қилинди. Қонун устуворлиги-
«Судлар ва адлия органларини ривожланти- ни таъминлаш ва суд-ҳуқуқ тизимини янада
риш жамғармасини ташкил этиш тўғрисида»- ислоҳ қилиш борасида стратегик аҳамиятга
ги қарорлари қабул қилинди. эга муҳим қадам ташланди.

Ўзбекистон Республикаси Президенти- Жумладан, судлар мустақиллигини таъ-
нинг 2000 йил 14 августдаги «Ўзбекистон минлаш мақсадида, Судьялар олий кенгаши
Республикасининг суд тизимини такомил- ташкил қилинди. Шунингдек, Олий суд ва
лаштириш тўғрисида»ги Фармони билан суд Олий хўжалик суди бирлаштирилиб, Олий
тизимининг демократик асосларини ислоҳ суд фаолияти такомиллаштирилди. Ҳудуд-
қилиш ва янада чуқурлаштириш, суд ишла- лардаги хўжалик судлари иқтисодий судлар
рини адолатли ва ўз вақтида кўриб чиқили- сифатида қайта ташкил этилди, 71 та туман-
шини таъминлаш ҳамда умумий юрисдикция лараро, туман (шаҳар) иқтисодий судига иш-
судларнинг ихтисослашувини амалга оши- ларни биринчи инстанцияда кўриб чиқиш
риш мақсадида, 2001 йил 1 январдан бошлаб, ваколати берилди. Судья лавозимида фао-
фуқаролик ишлари бўйича ва жиноят ишлари лият юритишнинг илк маротаба беш йил-
бўйича алоҳида судлар ташкил қилинди. лик, кейин ўн йиллик муддати ва муддатсиз
даври белгиланди. Судларнинг ўз молиявий,
Учинчи босқич, 2001 йилдан 2017 йил- моддий-техник масалаларини мустақил ҳал
гача бўлган даврни ўз ичига олади. Ушбу қилиш борасидаги ваколатлари адлия орган-
даврда жиноий жазоларни либераллашти- ларидан олиниб, Олий судга ўтказилди. Суд

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 12 / 2022

ЖИНОЯТ ҲУҚУҚИ ВА ЖАРАЁН 107

томонидан жиноят ишини қўшимча терговга сидаги 552-бобнинг таъсис этилиши ҳамда
қайтариш институти бекор қилинди. Шахс- «Кассация инстанцияси судида иш юритиш»
нинг жиноят содир этишдаги айбдорлиги тўғрисидаги 561-бобларининг кассация инс-
фақат суд муҳокамасида ўз исботини топган танциясида иш юритиш тартибининг та-
далилларга асосланиши кераклиги қатъий комиллаштирилиши билан суд назоратига
белгилаб қўйилди. Қийноққа солиш, руҳий, бўлган эътибор янада кучайди.
жисмоний босим ўтказиш ва бошқа зўравон-
лик ҳолатлари қатъиян тақиқланди17. Шунингдек, вилоят ва унга тенглашти-
рилган фуқаролик, жиноят ишлари бўйича
Шу тариқа жиноят процессининг даст- судлар ва иқтисодий судлар негизида судь-
лабки тергов, жиноят ишини судда кўриш яларнинг қатъий ихтисослашувини сақлаб
учун тайинлаш, ҳукм, ажрим ва қарорлар- қолган ҳолда ва суд ишларини юритиш
нинг қонунийлиги, асослилиги ва адолат- турлари бўйича алоҳида судлов ҳайъатла-
лилигини текшириш босқичларида суд на- рини ташкил этган ҳолда, Қорақалпоғистон
зоратини бир тизимга солиш имконияти Республикаси, вилоятлар ва Тошкент шаҳар
яратилди. умумюрисдикция судлари ташкил этилди.

Бу йўналишда қатор ижобий натижалар- Фармонга асосан, суд босқичларини бе-
га эришилди. Хусусан, суд-ҳуқуқ тизими- кор қилиш орқали «Бир суд – бир инстан-
ни янада демократлаштириш ва эркинлаш- ция» тамойили жорий этилмоқда. Яъни,
тириш, судлар фаолияти самарадорлигига туманлараро, туман (шаҳар) судларининг
эришиш, аҳолининг одил судловга бўлган қарорларини вилоят даражасидаги судлар
ишончини ошириш, жамиятда қонун ус- томонидан апелляция тартибида, апелляция
туворлигини таъминлаш ва қонунийликни тартибида кўрилган суд қарорларини касса-
мустаҳкамлаш мақсадида, Ўзбекистон Рес- ция тартибида қайта кўриб чиқиш, кассация
публикаси Олий суди ва Олий хўжалик суд- тартибида кўриб чиқилган ишлар бўйича
лари бирлаштирилиб, фуқаролик, жиноий, суд қарорларини эса Олий суд раиси, Бош
маъмурий ва иқтисодий суд иш юритуви прокурор ва уларнинг ўринбосарлари про-
соҳасида суд ҳокимиятининг ягона олий ор- тестига кўра кассация тартибида такроран
гани – Ўзбекистон Республикаси Олий суди кўриб чиқиш назарда тутилди. Суд ишлари-
ташкил этилди. ни назорат тартибида кўриш институти эса
тугатилди.
Мазкур ислоҳотларни изчил давом этти-
риш мақсадида, Президентимиз томонидан Жиноят процесси – кўп босқичли жараён
2020 йил 24 июль куни «Судлар фаолияти- бўлиб, биринчи инстанция судида чиқарил-
ни янада такомиллаштириш ва одил судлов ган ҳукм, ажрим ёки қарорларга «якуний ҳа-
самарадорлигини оширишга доир қўшим- қиқат» деб қаралиши керак эмас. Улар қону-
ча чора-тадбирлар тўғрисида»ги ПФ-6034- нийлик, асослилик ва адолатлилик нуқтаи
сонли Фармоннинг имзоланиши бу соҳада назаридан текширилиши мумкин.
яна бир муҳим қадам бўлди.
Ҳукм, ажрим ва қарорларнинг қонуний-
Фармонга мувофиқ, суд-ҳуқуқ тизимида лиги, асослилиги ва адолатлилигини тек-
2021 йилнинг январидан бир қатор ижобий шириш деганда, шикоят ёки билдирилган
ўзгаришлар юзага келди. протест асосида қуйи суд чиқарган ҳукм,
ажрим ва қарорларнинг уларга қўйиладиган
Жумладан, Жиноят-процессуал кодек- талабларга жавоб беришини текширишга
сига Ўзбекистон Республикасининг 2021 қаратилган юқори судда иш юритиш (суд
йил 12 январдаги Қонуни билан «Биринчи муҳокамаси) жараёни ҳисобланади.
инстанция судининг ҳукми, ажрими усти-
дан апелляция тартибида шикоят бериш Суд қарорлари қонунийлиги ва асослили-
(протест билдириш)» тўғрисидаги 551-боб, гини қайта кўриб чиқишнинг амалдаги ти-
«Апелляция тартибида иш юритиш» тўғри- зимини такомиллаштириш, шунингдек суд

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 12 / 2022

108 ЖИНОЯТ ҲУҚУҚИ ВА ЖАРАЁН

процесси муддатлари ва сифатига салбий судловга эришиш даражасини юксалтириш,
таъсир кўрсатувчи ортиқча оралиқ инстан- ишларни судда кўриш сифатини ошириш
цияларни бартараф этиш мақсадида вилоят ҳамда холис, адолатли ва қонуний суд қа-
даражасидаги судлар томонидан фуқаролик рорларини қабул қилиш учун тарафларнинг
ва жиноят ишларини назорат тартибида қай- тенглиги ва тортишувчанлигини амалда
та кўриш бўйича бир-бирини такрорловчи таъминлашга қаратилгани билан алоҳида
инстанциялар бекор қилинди. аҳамият касб этади.

Хулоса қилиб айтганда, суд қарорлари- А. ТЕМИРОВ,
нинг қонунийлиги ва асослилигини қайта Бухоро вилоят суди кадрлар
кўриб чиқишда кассация институтининг
такомиллаштирилиши фуқароларнинг одил бўлими бош консультанти

1 Жиноят-процессуал ҳуқуқи. Умумий қисм. Дарслик. Муаллифлар жамоаси. //ю.ф.д., проф. Г.З.Тўлаганова
ва ю.ф.н., дотц. С.М.Рахмоноваларнинг умумий таҳрири остида.–Тошкент: ТДЮУ нашриёти, 2017. – 458-бет.

2 Конституциявий ҳуқуқ. энциклопедик луғат. / URL: https:// lex.uz/dictionary?word=КАССАЦИЯ (мурожаат
этилган вақт 12.03.2022 й.)

3 Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона https://ru.wikisource.org/wiki/ ЭСБЕ/Кассационный суд и
кассация — Викитека (время обращения 12.03.2022 г.)

4 Рустамбаев М.Х., Никифорова Е.Н. Правоохранительные органы: Учебник для высших учебных заведе-
ний. — Т.,ТГЮИ, 2003. — С. 126.

5 Сахаддинов С., Ўзбекистон Республикаси Жиноят-процессуал кодексига шарҳлар. Махсус қисм (илмий-
амалий шарҳ) / Масъул муҳаррир профессор Б.Х.Пўлатов.-Тошкент:Янги аср авлоди, 2014.-526-б.

6 Уголовный процесс: Учебник для вузов./ Под ред.В.П.Божьева. Изд. 2-е, испр. и доп. М -; Спарк, 2000.
-С. 405.

7 Тухташева У.А.Уголовно-процессуальные пути устранения судебных ошибок: Монография. – Т.: Изда-
тельство ТГЮУ, 2020. – С. 67.

8 Нехороших М.Е. Кассационное производство: сущность, задачи и направления совершенствования.
Дисс.док. юрид. Наук.-Томск 2018. [Электронный ресурс] https://www.dissercat.com/content/kassatsionnoe-
proizvodstvo-sushchnost-zadachi-i-napravleniya-sovershenstvovaniya.

9 Борисевич Г. Я. Коллизии процессуального законодательства российской федерации, регулирующе-
го основания для изменения или отмены судебных решений в кассационном порядке. Вестник Пермского
университета, Юридические науки.- 2016. № 1(31). Pp. 90-97. (In Russ.).; Идрисов О.Р. Полномочия касса-
ционной инстанции по выявлению и устранению судебных ошибок в уголовном процессе России. Дисс.док.
юрид. Наук.-Томск 2012. [Электронный ресурс] https://www.dissercat.com/content/polnomochiya-kassatsionnoi-
instantsii-po-vyyavleniyu-i-ustraneniyu-sudebnykh-oshibok-v-ugolo.

10 Сухова О.А. Кассационное обжалование судебных решений в российском уголовном процессе. Дисс.док.
юрид. Наук.-Ижевск 2004. [Электронный ресурс] https://www.dissercat.com/content/kassatsionnoe-obzhalovanie-
sudebnykh-reshenii-v-rossiiskom-ugolovnom-protsesse.

11 Сахаддинов С., Ўзбекистон Республикаси Жиноят-процессуал кодексига шарҳлар. Махсус қисм (илмий-
амалий шарҳ) / Масъул муҳаррир профессор Б.Х.Пўлатов.-Тошкент:Янги аср авлоди, 2014.-530-б.

12 Рыжаков А.П. Уголовный процесс: Учебник для вузов. - М.: ПРИОР, 1999. - С. 486
14 Курс уголовного процесса / Под ред. д.ю.н., проф. Л.В. Головко. - 2-е изд., испр. - М.: Статут, 2017.
15 Суд ва ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органлар. Дарслик. М.Х.Рустамбаев ва У.Тухташева.-Тошкент: Илм
Зиё нашриёти, 2012.- 48-49 бетлар.
16 Суд ва ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органлар. Дарслик. М.Х.Рустамбаев ва У.Тухташева.-Тошкент: Илм
Зиё нашриёти, 2012.- 49 бет.
17 Суд-ҳуқуқ тизимидаги стратегик ислоҳотлар инсон манфаатлари учун хизмат қилмоқда / URL: https://
strategy.uz/index.php?news=1442 (мурожаат этилган вақт 14.03.2022 й.).

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 12 / 2022

МУАММО ВА ЕЧИМ 109

ҚАМОҚҚА ОЛИШ ВА УЙ ҚАМОҒИ
ЭҲТИЁТ ЧОРАСИНИ ҚЎЛЛАШ

ИНСТИТУТИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ:
МУАММО ВА ТАКЛИФЛАР

Мамлакатимиз инсон ҳуқуқлари соҳа- тутининг жорий этилиши жиноий судловни
сидаги кўплаб халқаро ҳужжатларни рати- демократлаштириш соҳасидаги ютуқлардан
фикация қилган, шунингдек уларга доир бири деб аташ мумкин, чунки қамоқ эҳтиёт
қоидаларни миллий қонунчиликка импле- чорасини қўллаш жараёни суд тизимининг
ментация этиш бўйича кенг кўламли исло- назорати остида, тортишув тартибида амал-
ҳотларни амалга ошириб келмоқда. га оширила бошланди. Бу жиноят-процес-
суал қонунчилигини халқаро стандартларга
Президентимиз Ўзбекистон Республика- мувофиқлаштиришга мисолдир.
си Конституцияси қабул қилинганининг 29
йиллигига бағишланган тантанали маро- «Хабеас корпус» институти жорий этил-
симдаги маърузасида Бош Қонунимиз нор- гандан бўён ҳуқуқни муҳофаза қилувчи ор-
маларини ҳаётга тўла татбиқ этиш, жамият- ганлар ва судларда муайян ҳуқуқни қўллаш
да қонун ва адолат устуворлигини, инсон амалиёти шаклланиб, доимий равишда та-
ҳуқуқ ва манфаатлари, унинг қадр-қимма- комиллаштириб борилмоқда.
тини янада самарали таъминлаш борасида
ҳали кўп иш қилиниши кераклигини1 таъ- Жиноят содир этилгани ёки уни содир
кидлаган эди. этишга тайёргарлик кўрилаётгани тўғрисида
хабарни текшириш ва тегишлича жиноятни
Ўзбекистонда «Хабеас корпус» инсти- аниқлаш, унда айбли шахсларни фош этиш

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 12 / 2022

110 МУАММО ВА ЕЧИМ

демократик ҳуқуқий давлат органларининг либ, суднинг қарорига мувофиқ, шахснинг
муҳим вазифаларидан биридир. Жиноят ҳуқуқлари маълум даражада чекланишида
ишини қўзғатиш, суриштирув ва дастлабки ифодаланади.
тергов юритиш, шунингдек ишни судда маз-
мунан ҳал этиш муайян чора-тадбирлар кў- Шунинг учун, эҳтиёт чорасини қўллаш
риш билан боғлиқ. Шу жумладан, суришти- зарур эканлиги жиноят ишида кўрсатилган,
рувчи, терговчи, прокурор ва суд шахснинг акс эттирилган ва далиллар билан исбот-
ҳуқуқ ҳамда эркинликларини чеклаш билан ланган бўлиши лозим. Фақат шу ҳолдагина
боғлиқ мажбурлов чораларини қўллашига эҳтиёт чораси танланиши асослилиги ва қо-
тўғри келади. нунийлигини судья иш ҳужжатларини тек-
шираётганда назорат қилиши мумкин бўла-
Қайд этиш жоизки, биргина 2022 йил- ди. Унинг эҳтимолий қўлланиши текшириш
нинг 1-ярмида барча судлар томонидан 4263 учун катта қийинчиликларни келтириб чи-
нафар шахс суд залидан қамоқдан озод қи- қаради. Шу сабабли ҳам эҳтиёт чорасининг
линиб, бошқа енгилроқ турдаги жазолар эҳтимолий қўллаш мумкин эмас.
тайинланган. Шунингдек, бу вақт мобайни-
да судларга қамоққа олиш ҳақида 11815 та Афсуски, амалдаги қонунчиликка кўра,
илтимоснома келиб тушган бўлиб, шундан қамоққа олишга санкция беришда судьянинг
192 та илтимоснома рад қилиниб, бошқа ишни кўришда ваколатлари чекланганлиги,
енгилроқ эҳтиёт чораси қўлланилган, про- қамоққа олишга санкция берувчи алоҳида
курорлар томонидан 8 та илтимоснома ча- судьянинг мавжуд эмаслиги қонунчиликда
қириб олинган. айрим камчилик ва бўшлиқлар мавжудлиги-
дан дарак бермоқда.
Мазкур йўналишдаги амалиётни ва қо-
нунчилик ҳужжатларини қўллашда юзага Жумладан, қамоққа олиш ва уй қамоғи
келадиган масалаларни таҳлил қилиб, қа- қўллашнинг қонунийлигини нормал ба-
моққа олиш ва уй қамоғи эҳтиёт чорасини ҳолаш учун жавобгарликка тортилаётган
қўллаш институтини такомиллаштириш- шахсга нисбатан илгари сурилган гумон-
нинг айрим жиҳатларини кўриб чиқиш мақ- нинг қай даражада асослилигини аниқла-
садга мувофиқлигидан дарак бермоқда. масдан туриб шахсга нисбатан санкция бе-
ришда судьянинг имкониятлари чекланган.
Маълумки, эҳтиёт чоралари жиноят-про-
цессуал мажбурлов чораларининг алоҳида Жиноят-процессуал кодексининг 243-мод-
тури сифатида қонунбузарликнинг олдини даси судьянинг шахсга қамоққа санкция бе-
олиш характерига эга. Бу эҳтиёт чоралари риш масаласини кенгроқ кўриб ҳал қилишда
огоҳлантиришга, яъни ушбу чоралар қўл- судьянинг ваколатларини чеклайди, чунки
ланиши мумкин бўлган шахсларнинг келгу- эҳтиёт чорасини қўллаш жараёнида судья
сида ғайриқонуний фаолиятига йўл қўймас- гумон қилинувчининг ёки айбланувчининг
ликка хизмат қилади. айбдорлик даражасини таҳлил қила олмай-
ди. Бу эса, судьянинг қамоқ эҳтиёт чораси-
Эҳтиёт чоралари жиддийлик даражаси- ни қўллашда бир томонлама ва тўлиқ кўриб
га кўра бир-биридан фарқланади: энг оғир чиқмаслигини келтириб чиқаради.
чора қамоққа олиш бўлса, энг енгили му-
носиб хулқ-атворда бўлиш тўғрисида тил- Одиллик тамойилидан келиб чиқиб, қа-
хатдан иборат. Эҳтиёт чоралари жумласига моққа олиш ва уй қамоғи тарзидаги эҳтиёт
кейинги йилларда мамлакатимизда уй қамо- чорасини қўллаш жараёнида судьяга иш
ғи ҳам киритилди. Унга нисбатан жиддий ҳужжатларини атрофлича ўрганиш, барча
бўлмаган шартлар асосида айбланувчини далилларга баҳо бериш, сўнгра эҳтиёт чора-
қамамасдан, ўз уйида жамиятдан бирмунча сини қўллаш тўғрисида қарор қабул қилиш
ажратилган шароитда сақлашдан иборат бў- имконияти берилиши керак.

Судья қамоққа олишнинг қонунийлиги-

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 12 / 2022

МУАММО ВА ЕЧИМ 111

ни баҳолашда маълум даражада айбловнинг қамоққа олиш тарзидаги эҳтиёт чорасини
асослилигига эътибор қаратиши ва санкция қўллаш тўғрисидаги илтимоснома ёпиқ суд
учун тақдим этилган гумон қилинувчи ёки мажлисида кўриб чиқилади.
айбланувчи томонидан жиноят таркиби бел-
гиларининг мавжудлигига жиддий шубҳа Мазкур қоида суд мажлисида бошқа кенг
туғдирса, қамоққа олишни ноқонуний деб доирадаги иштирокчиларнинг қатнашиш
тан олиши керак. Яъни, судья айблов асос- ҳуқуқини чеклайди. Судларда ишлар қамоқ-
сиз бўлган шахснинг қамоққа олинмасли- қа олишга санкция беришда жабрланувчи
ги мақсадида шахснинг тегишли ҳаракатга ва фуқаровий даъвогарнинг иштирокисиз
алоқадорлиги тўғрисида эҳтимолий хулоса кўрилмоқда ва уларнинг илтимосномалари
қилиш учун етарли далиллар билан тасдиқ- эътибордан четда қолмоқда.
лаш босқичида шубҳага ёки ушбу ҳаракат
етарли даражада исботланганлигига ишонч Шу сабабли, қамоққа олиш тарзидаги эҳ-
ҳосил қилиши зарур. тиёт чорасини қўллаш тўғрисидаги масалани
очиқ суд мажлисида (давлат сирларини қў-
Бошқача айтганда, судья айблов асоссиз риқлаш манфаатларига зид келадиган ҳоллар,
бўлган шахснинг қамоққа олинмаслиги мақ- шунингдек, жинсий жиноятлар тўғрисида-
садида унинг тегишли ҳаракатга алоқадор- ги ишлар бундан мустасно) кўриб чиқишни
лиги тўғрисида эҳтимолий хулоса қилиш назарда тутувчи қонун нормасига алмашти-
учун етарли далиллар билан тасдиқлаш ришни мақсадга мувофиқ деб ҳисоблаймиз.
босқичида шубҳага бормаслиги ёки ушбу
ҳаракат етарли даражада исботланганлигига Юқоридаги қамоққа олиш ва уй қамоғи
ишонч ҳосил қилиши керак. эҳтиёт чорасини қўллаш борасидаги муам-
моларни ҳал этиш мақсадида қуйидаги так-
Халқаро стандартларга кўра, БМТнинг лифлар илгари сурилади:
ҳибсга олиш тўпламининг 11 принципида,
«суд ёки бошқа орган томонидан дарҳол тинг- Биринчидан, қамоққа олиш тарзидаги эҳ-
лаш учун самарали имконият бўлмаса, шахс- тиёт чорасини қўллашда дастлабки тергов
ни ҳибсга олиш мумкин эмас. Ҳибсга олин- органлари ва судлар жавобгарлигини кучай-
ган шахс қонунда назарда тутилган тартибда тириш мақсадида ЖПК 242-моддасининг
ўзини ҳимоя қилишга ёки адвокат ёрдамидан биринчи қисмини ушбу эҳтиёт чораси фақат
фойдаланишга ҳақли»2 деб кўрсатилган. бошқа турини қўллаш имконияти бўлмаган
тақдирда қўлланишига доир қоидалар би-
Ҳибсга олишнинг қонунийлигини нор- лан тўлдириш таклиф этилади.
мал баҳолаш шахсга нисбатан илгари сурил-
ган гумоннинг қай даражада асослилигини (Бундай қоидалар Россия, Молдова, Қо-
аниқламасдан туриб имконсиз эканлигига зоғистон, Озарбайжон, Арманистон, АҚШ,
эътибор қаратиш лозим. Ушбу талаб «Ха- Франция, Германия ва бошқа мамлакат-
беас корпус» институтини қўллайдиган ларнинг жиноят-процессул қонунчилигида
кўплаб мамлакатларнинг қонунчилигида мавжуд).
ўз аксини топган. Хусусан, Италия, Кана-
да, АҚШ ва Германия давлатларида судлар Иккинчидан, ЖПКнинг 226-моддасида
«Хабеас корпус» жараёни давомида гумон ушлаб турилган гумон қилинувчига нисба-
асослилигини текширишлари шарт3. тан суд томонидан алоҳида ҳолларда қамоқ-
қа олиш, уй қамоғи тарзидаги эҳтиёт чораси
Яна бир муаммо шундаки, Ўзбекистон қўлланилиши мумкинлигини инобатга ол-
ЖПКнинг 19-моддасида давлат сирлари- ган ҳолда, ЖПКнинг бошқа айрим модда-
ни қўриқлаш манфаатларига зид келадиган ларида (хусусан, 242, 243-моддалар) эҳтиёт
ҳоллар, шунингдек жинсий жиноятлар тўғ- чорасини қўллашда гумон қилинувчи субъ-
рисидаги ишлардан ташқари барча жиноят ект сифатида кўрсатилиб, ушбу моддаларда-
ишлари ошкора кўрилиши айтилади. Бироқ, ги камчиликлар бартараф этилиши лозим.

Учинчидан, жиноят қонунчилигини яна-
да либераллаштириш ва шахсни озодликдан

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 12 / 2022

112 МУАММО ВА ЕЧИМ

маҳрум қилиш билан боғлиқ бўлмаган эҳ- иккинчи қисмига кўра, суднинг ажрими ус-
тиёт чораларини янада кенг қўлланишини тидан жуда кам вақт, яъни етмиш икки соат
таъминлаш мақсадида ЖПКнинг 242-мод- ичида апелляция тартибида шикоят (про-
дасини санкциясида озодликдан маҳрум тест) берилиши мумкин.
қилиш билан боғлиқ бўлмаган жазо назарда
тутилмаган ва моддий зарар тўлиқ қоплан- Бундан ташқари, ЖПКнинг 243-моддаси-
ган ҳолларда қамоққа олиш тарзидаги эҳ- да судьянинг ажрими устидан ким апелля-
тиёт чорасини қўлламаслик ҳақидаги қои- ция тартибида шикоят ёки протест қилиши
далар билан тўлдириш таклиф этилади. мумкинлиги аниқ берилмаган.

Тўртинчидан, ЖПКнинг 236-моддаси ва Олтинчидан, суд қарорлари дахлсизлиги ва
242-моддаларида қамоқ эҳтиёт чораси ким- фақат юқори турувчи суд томонидан ўзгарти-
га қўлланиши мумкинлиги борасида мавжуд рилиши қоидасини барқарорлигини таъмин-
номувофиқликлар бартараф этилиши зарур. лаш шарт. Ҳозирги кунда, ЖПКнинг 240-мод-
Жумладан, ушбу моддаларда эҳтиёт чораси дасига кўра, қамоқ ёки уй қамоғи тарзидаги
қўлланиши мумкин бўлган шахслар содир эт- эҳтиёт чораси шахсни бундан кейин қамоқда
ган жиноятлар тоифаси, шунингдек уларнинг сақлаш ёки унинг уй қамоғида бўлиши учун
мақомига оид жиддий номувофиқликлар бор. асослар мавжуд бўлмаганда прокурор томо-
нидан, шунингдек прокурорнинг розилиги
Мисол учун, 236-модданинг иккинчи билан суриштирувчи ёки терговчи томонидан
қисмида эҳтиёт чораси айбланувчи, судла- тегишли судни хабардор этган ҳолда бекор
нувчига содир этилиши кўрсатилган бўлса, қилиниши ёки ўзгартирилиши мумкин.
242-моддада гумон қилинувчи ҳам бу тои-
фага киритилган. Бизнингча, суднинг ажрими асосида
шахсга нисбатан қўлланилган қамоқ эҳтиёт
Шу каби 236-моддасида Жиноят кодек- чораси фақат юқори суднинг ажрими билан
си 15-моддасининг тўртинчи ва бешинчи бекор қилиниши ёки ўзгартирилиши лозим.
қисмларида назарда тутилган (оғир ва ўта
оғир турдаги) жиноят қамоқда сақлаш тар- Мухтасар айтганда, мазкур санаб ўтил-
зидаги эҳтиёт чорасини танлаш учун асос ган айрим камчилик ва нуқсонлар бартараф
бўлиши мумкинлиги кўрсатилган бўлса, этилиши суд-тергов фаолиятида фуқаролар-
ЖПК 242-моддасида ижтимоий хавфи катта нинг ҳуқуқлари, эркинликлари ва қонуний
бўлмаган ва унча оғир бўлмаган жиноятлар- манфаатлари ишончли ҳимоя қилинишини
га нисбатан қўлланилиши назарда тутилади. таъминлашга, уларнинг шаъни ҳамда қадр-
қиммати камситилишига йўл қўймасликка,
Бешинчидан, судьянинг қамоққа олиш шунингдек суд ва тергов органларининг
тарзидаги эҳтиёт чорасини қўллаш ёки уни масъулиятини янада кучайтиришга, аҳоли-
қўллашни рад қилиш тўғрисидаги ажрими нинг ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органларга
устидан шикоят қилиш тартиботини ман- ва судга бўлган ишончини оширишга хиз-
фаатдор шахслар ҳуқуқларини таъминлаш мат қилади.
нуқтаи назаридан такомиллаштириш шарт.
О. ТОШЕВ,
Жумладан, қонунчиликка биноан, маз- Адлия вазирлиги ҳузуридаги
кур ажримлар ўқиб эшиттирилган пайтдан Ҳуқуқий сиёсат тадқиқот институти
эътиборан кучга киради ва дарҳол ижро қи-
линади. Шунингдек, ЖПК 241-моддасининг бўлим бошлиғи

1 https://kun.uz/news/2021/12/07/yetmish-marta-oylab-qaror-qilish-kerak-shavkat-mirziyoyev-asosiy-qomusni-
yangilash-togrisida.

2 Инсон ҳуқуқлари бўйича халқаро шартномалар. Т.: Адолат, 2004. – Б.270.
3 Гуценко К.Ф., Головко Л.В., Филимонов Б.А. Уголовный процесс западных государств. М: Зерцало -М,
2001.- 384 б.

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 12 / 2022

МУЛК ҲУҚУҚИ ВА ЖАРАЁН 113

МУЛК ИЖАРАСИГА ОИД НИЗОЛАР
ИҚТИСОДИЙ СУДЛАРДА ҚАНДАЙ

ҲАЛ ЭТИЛМОҚДА?

Бугун хусусий сектор субъектларининг да иқтисодий судлар асосан Ўзбекистон
ҳуқуқлари ва қонуний манфаатларини ҳи- Республикасининг Фуқаролик кодекси,
моя қилиш, уларнинг фаолиятига тўсиқ Иқтисодий процессуал кодекси, «Ижара
бўлаётган ҳолатларни бартараф этиш мақ- тўғрисида»ги Қонуни ва бошқа қонунлар,
садида кўплаб қонун ҳужжатлари ишлаб Ўзбекистон Республикаси Президенти
чиқилиб, амалиётга изчиллик билан татбиқ фармонлари, қарорлари, Вазирлар Маҳка-
қилинаётганлиги сир эмас. масининг қарорлари ҳамда Олий суд Пле-
нумининг қарорларини қўллайди.
Таъкидлаш лозимки, ҳар қандай мамла-
катнинг бугуни ва келажаги унда хусусий «Ижара тўғрисида»ги Ўзбекистон Рес-
мулкка бўлган муносабат билан чамбарчас публикаси Қонунининг 1-моддасига муво-
боғлиқдир. Мустақиллик йилларида Қому- фиқ, ижара шартнома асосида ерга, бошқа
симизга хусусий мулк ва унинг дахлсиз- табиий ресурсларга, шунингдек хўжалик
лигини таъминлашга қаратилган қоидалар фаолиятини ва ўзга фаолиятни мустақил
киритилиши баробарида қатор қонун ҳуж- равишда амалга ошириш учун ижарачига
жатлари қабул қилинди, улар мулкдорлар зарур бўлган мол-мулкка ҳақ эвазига муд-
синфини шакллантириш ҳамда ривожлан- датли эгалик қилиш ва ундан фойдаланиш-
тиришнинг мустаҳкам ҳуқуқий асосини дан иборатдир.
ташкил этди.
Демак, мол-мулк ҳақ эвазига ижарага
Республикамизда иқтисодиётни ривож- берувчи томонидан ижарага олувчига вақ-
лантиришда хизмат кўрсатиш соҳаси сама- тинча эгалик қилиш ва фойдаланиш учун
радорлигини ошириш, бунинг учун қулай топширилади, яъни мулкдор ўзида бўш
шарт-шароитлар ва имкониятлар яратиш турган мулкни фойда олиш мақсадида
ҳам бугунги куннинг долзарб масалалари- бошқа бир шахсга ижарага беради.
дан бири ҳисобланади. Ўз навбатида, хиз-
мат кўрсатиш соҳасида ижара муносабат- Маълумки, Ўзбекистон Республикаси
лари алоҳида ўринга эга. Фуқаролик кодексининг 1-моддаcига кўра,
фуқаролар (жисмоний шахслар) ва юридик
Сўнгги вақтларда мамлакатимизда ижа- шахслар ўз фуқаролик ҳуқуқларига ўз эрк-
ра муносабатлари ривожланиб бориши би- ларига мувофиқ эга бўладилар ва бу ҳуқуқ-
лан бирга, табиий равишда унда иштирок ларини ўз манфаатларини кўзлаб амалга
этувчи шахслар ўртасида ҳам турли низо- оширадилар. Улар шартнома асосида ўз ҳу-
лар юзага келмоқда. қуқ ва бурчларини белгилашда ва қонунчи-
ликка зид бўлмаган ҳар қандай шартнома
Юридик шахслар ва якка тартибдаги шартларини аниқлашда эркиндирлар.
тадбиркорлар ўртасида ижара шартно-
масидан келиб чиқадиган низоларни ҳал ФКнинг 354-моддасига мувофиқ, фу-
этишда иқтисодий судлар алоҳида аҳамият қаролар ва юридик шахслар шартнома ту-
касб этади. зишда эркиндирлар.

Бундай тоифадаги низоларни ҳал этиш- Шартнома тузишга мажбур қилишга

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 12 / 2022

114 МУЛК ҲУҚУҚИ ВА ЖАРАЁН

йўл қўйилмайди, шартнома тузиш бурчи муддатга ижара шартномасини тузмаган.
ушбу Кодексда, бошқа қонунда ёки олин- Суд юқоридаги Кодекс талабларига
ган мажбуриятда назарда тутилган ҳоллар
бундан мустасно. асосан ижара шартномаси тузилиши маж-
бурий бўлган оммавий шартномалар си-
Масалан, даъвогар МЧЖ судга даъво расига кирмаслигини ҳамда жавобгар қо-
аризаси билан мурожаат қилиб, жавобгар нунчиликда ёки бошқа бир мажбуриятда
хусусий корхонани янги муддатга ижара келгусида даъвогар билан ижара шартно-
шартномаси тузишга мажбурлашни сўра- маси тузиш бурчини зиммасига олмаган-
ган. лигини инобатга олиб, даъвогарнинг даъво
талабини қаноатлантиришни рад қилган.
Даъвогар (ижарага олувчи) ва жавобгар
(ижарага берувчи) ўртасида ижара шартно- ФКнинг 554-моддасига мувофиқ, мулк
маси тузилган бўлиб, унга кўра жавобгар ижараси шартномаси бекор бўлганидан
ўзига мулк ҳуқуқи асосида тегишли бўлган кейин ижарага олувчи ижарага берувчи-
кўчмас мулк биносини ижара шартлари га мол-мулкни ўзига топширилган ҳолат-
асосида даъвогарга берган. Шартноманинг да, нормал эскиришини ҳисобга олиб ёки
амал қилиш муддати 2022 йил 10 январь шартномада келишилган ҳолатда қайтари-
этиб белгиланган. ши лозим.

Ижара муддати тугагач, жавобгар янги Агар ижарага олувчи ижарага олган

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 12 / 2022

МУЛК ҲУҚУҚИ ВА ЖАРАЁН 115

мол-мулкни қайтармаса ёки кечиктириб даги 234-сонли қарорининг 9-бандида,
қайтарса, ижарага берувчи кечиктирилган ижара шартномаси муддати тугаганидан
барча вақт давомида мол-мулкдан фойда- кейин ҳам ижарачи ижарага олинган мулк-
ланганлик учун ҳақ тўлашни талаб қилиш- дан амалда фойдаланишни давом эттира-
га ҳақли. Бу ҳақ ижарага берувчи кўрган верса, ижарага олувчи бутун фойдаланган
зарарни қопламаган тақдирда зарарни тў- давр учун ижара ҳақини тўлашга мажбур-
лашни талаб қилишга ҳақли. лиги белгиланган.

Яна бир мисол, даъвогар «Дилбар» Қайд этилганларга кўра, суд ижара муд-
МЧЖ судга даъво аризаси билан мурожаат дати тугаган бўлса-да, жавобгар ундан
қилиб, жавобгар «Арслон ота набирала- фойдаланиб келаётганлигини инобатга
ри» МЧЖ ҳисобидан 17 372 160 сўм ижара олиб, даъво талабини тўлиқ қаноатлан-
ҳақи ундиришни сўраган. тириш тўғрисида ҳал қилув қарори қабул
қилган.
Аниқланишича, даъвогар (ижарага бе-
рувчи) ва жавобгар (ижарага олувчи) ўрта- Худди шундай, якка тартибдаги тадбир-
сида 2021 йил 1 апрелда ижара шартномаси кор ва оилавий корхона ўртасидаги яна бир
тузилган бўлиб, унга асосан бино-иншоот- низо хусусида.
ларнинг 542,88 кв.метрдан иборат бўлган
қисми ижарага берилган. Якка тартибдаги тадбиркор (ижарага бе-
рувчи) ва оилавий корхона (ижарага олув-
Ижара шартномасининг 5.1-бандида чи) ўртасида 2021 йил 4 январда тузилган
ижара муддати 2021 йил 1 апрелдан 2021 4-сонли ижара шартномасига асосан ижа-
йил 31 декабргача этиб белгиланган. рага берувчи ўзига мулк ҳуқуқи асосида
тегишли бўлган нотурар жой бино-ин-
Шартноманинг 5.1.2-бандида ижара шоотини ижара шартлари асосида ижара-
муддати тугашига бир ой қолганда «ижа- га олувчига бериш, ўз навбатида, ижара-
рага олувчи» шартноманинг муддатини га олувчи фойдаланган асосий воситалар
узайтириш тўғрисида «ижарага берувчи»- учун ижара ҳақини шартномада белгилан-
ни хабардор қилиши қайд этилган бўл- ган тартибда ижарага берувчига тўлаб бе-
са-да, аммо жавобгар томонидан шартно- ришни зиммасига олган.
манинг муддатини узайтириш тўғрисида
даъвогарга хабар бермаган. Шунингдек, Аниқланишича, шартноманинг амал қи-
шартноманинг 6.1-бандида ижара мудда- лиш муддати мулк ижарага олувчига топ-
ти тугаганидан сўнг 3 кун ичида ижара ширилгандан бошлаб 2021 йил 31 декабрга
объекти тегишли топшириш-қабул қилиш қадар этиб белгиланган, 2022 йил учун эса
далолатномасига асосан «ижарага берув- шартнома тузилмаган.
чи»га қайтарилиши белгиланган бўлса-да,
жавобгар томонидан ижара объекти даъво- Даъвогар шартномавий муносабатда
гарга шартлашилган тартибда ва муддатда зиммасига олган мажбуриятини бажарган
топширилмаган. ва ижара объектини жавобгарга топшир-
ган, аммо жавобгар зиммасига олган маж-
Шу сабабли, даъвогар 2022 йил январь буриятини лозим даражада бажармаган ва
ойидан апрель ойига қадар, яъни тўрт ой ижара ҳақини шартлашилган муддатларда
учун жавобгар амалда эгаллаб турган тўлаб боришни таъминламаган.
542,88 кв.метр жойга ҳар ой учун 4 343 040
сўмдан, жами 17 372 160 сўм ижара ҳақи Даъвогарнинг қарздорликни тўлаш тўғ-
ҳисоблаб, уни ундиришни сўраган. рисидаги талабномаси жавобгар томони-
дан ижросиз қолдирилган.
Ўзбекистон Республикаси Олий хўжа-
лик суди Пленумининг 2011 йил 1 декабр- «Ижара тўғрисида»ги Ўзбекистон Рес-
публикаси Қонунининг 12-моддасида

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 12 / 2022

116 МУЛК ҲУҚУҚИ ВА ЖАРАЁН

ижара ҳақи ижара шартномасида томон- датга давом эттирилган ҳисобланади. Бу
ларнинг ўзаро келишувига биноан белги- ҳақда Ўзбекистон Республикаси Олий хў-
ланиши, ижара ҳақини тўлаш шартлари ва жалик суди Пленумининг «Мулк ижараси
муддатлари шартномада белгилаб қўйили- шартномасига оид фуқаролик қонун ҳуж-
ши лозимлиги қайд этилган. жатлари нормаларини иқтисодий судлар
томонидан қўллашнинг айрим масалалари
Гарчи жавобгар ижара объектидан фой- тўғрисида» 2011 йил 1 декабрдаги 234-сон-
даланиб келган бўлса-да, аммо ижара тў- ли қарорининг 9-бандида ҳам тушунтириш
ловларини шартлашилган муддатларда бериб ўтилган.
тўлаб боришни таъминламаган, шунга
кўра шартлашувчи тарафлар ўртасида низо Шартноманинг 6.2-бандида агар шарт-
юзага келган ва даъвода 2021 йил учун 28 номанинг амал қилиш муддати тугагандан
100 000 сўм, 2022 йилнинг дастлабки 4 ойи сўнг тарафлардан бири уни бекор қилиш
учун эса 16 000 000 сўм қарздорликни ун- (амал қилишини тугатиш) истагини бил-
дириш сўралган. дирмаса, у ҳолда унинг амал қилиши яна
шу муддатга ўша шартлар асосида узайти-
ФКнинг 236-моддасида мажбуриятлар рилиши белгиланган.
мажбурият шартларига ва қонунчилик та-
лабларига мувофиқ, бундай шартлар ва Гарчи, 2022 йил учун шартнома тузил-
талаблар бўлмаганида эса - иш муомаласи маган бўлса ҳам юқорида баён этилгани-
одатларига ёки одатда қўйиладиган бошқа дек шартноманинг 6.2-банди талабига кўра
талабларга мувофиқ лозим даражада ба- шартнома айнан ўша шартлар асосида бир
жарилиши кераклиги, 544-моддасида эса йил муддатга узайтирилган ҳисобланади.
ижарага олувчи мол-мулкдан фойдалан-
ганлик учун ҳақни ўз вақтида тўлаб тури- Ушбу норма талабларидан келиб чиқиб,
ши шартлиги белгиланган. суд даъвони қаноатлантириш ҳақида тўх-
тамга келган.
Суд муҳокамаларида жавобгар ижара
объектидан фойдаланиб келганлигини ин- Хулоса қилиб айтганда, судья мулк ижа-
кор этмаган бўлса-да, аммо шартноманинг расига оид низоларни атрофлича кўриб чи-
амал қилиш муддати 2021 йилнинг якунида қиб, уни қонуний ҳал этиш учун ишдаги
тугаганлиги, 2022 йил учун эса шартнома ҳолатларнинг ҳар бири билан тўлиқ тани-
тузилмаганлигини важ қилиб, даъвонинг шиб чиқиши, суд муҳокамаси жараёнлари-
2022 йил учун ҳисобланган ижара тўло- да далилларни ишнинг барча ҳолатларини
вини ундиришга оид қисмини рад этишни жамлаб, ҳар томонлама ва холис баҳолаши
сўраган. лозим бўлади.

«Ижара тўғрисида»ги Ўзбекистон Рес- Шу билан бирга, ҳар томонлама қону-
публикаси Қонунининг 14-моддасига му- ний фаолият олиб бораётган ва бу фао-
вофиқ ижара шартномаси муддати тугага- лиятида ўзгаларнинг ҳуқуқ ҳамда қону-
нидан кейин ҳам ижарачи ижарага олинган ний манфаатларига зарар етказмайдиган
мулкдан амалда фойдаланишни давом тадбиркорлик субъектларининг бузилган
эттираверса ҳамда ижарага берувчи ижа- ҳуқуқлари иқтисодий судлар томонидан
ра шартномаси муддати тугагунига қадар ишончли ҳимоя қилиниб келинаётганлиги-
бунга ҳеч қандай эътироз билдирмаган ва ни алоҳида қайд этиб ўтиш жоиз.
шартномада ўзгача шартлар кўзда тутилма-
ган бўлса, у ҳолда шартнома худди шу муд- А. НАРЗУЛЛАЕВ,
Тошкент шаҳар суди судьяси

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 12 / 2022

МУНОСАБАТ 117

АЁЛГА ҚИЛИНГАН ЗУЛМ
КЕЛАЖАККА ҚИЛИНГАН ХИЁНАТ

Мамлакатимиз аҳолисининг 49 фоизини нисбатан тазйиқ ва зўравонликнинг олдини
хотин-қизлар, уларнинг қарийб 64 фоизини олиш борасида бир қатор ишлар амалга оши-
30 ёшгача бўлган хотин-қизлар ташкил этар рилмоқда. Шу муносабат билан оғир ижти-
экан, албатта, бу йўналишда алоҳида давлат моий аҳволда қолган, шу жумладан, оилавий
сиёсати олиб бориш тақазо этилади. муаммолар ва турмушида турли хил зўравон-
ликка дуч келган хотин-қизларни руҳий қўл-
БМТнинг 1999 йил 17 декабрдаги резолю- лаб-қувватлаш ва уларга мотивация бериш,
цияси билан йиллар давомида бир неча дав- зўравонликка қарши тарғибот ишларини ку-
латларда «16 кун зўравонликсиз!» деб ном- чайтириш мақсадида жамоатчилик эътибо-
ланган акция ўтказиб келинмоқда. рини ушбу масалага жалб этишга қаратилган
тадбирлар амалга оширилиб, ҳар бир шахсни
Бизнинг юртимизда икки йил олдин маз- зўравонликка бефарқ бўлмаслик, бу ҳақида су-
кур акция ўзига катта эътибор қаратмас эди. кут сақламаслик, шунингдек аёллар ва эркак-
Чунки оилавий келишмовчиликлар, аёлларга лар учун тенг ҳуқуқ ва имкониятларни тарғиб
нисбатан зўравонлик – нозик мавзулар ҳисоб- қилишга қаратилган турли конференция, давра
ланиб, ҳамма ҳам уйда нима содир бўлаётга- суҳбатлари, семинар-тренинглар, плакатлар ва
нини баён қила олмасди. Чунки, ҳеч ким уйда- расмлар кўрик-танловлари, бадиий чиқишлар,
ги гапни кўчага чиқишини хоҳламайди. учрашувлар кенг ташкил этилмоқда.

Ҳозирда эса, ушбу долзарб муаммога катта Тазйиқ ва зўравонликдан жабр кўрганлар
эътибор қаратилмоқда. Бунга мисол тариқаси- билан ишларни такомиллаштириш мақсадида,
да шуни айтиш жоизки, Ўзбекистонда «Хотин- 2021 йил 19 майдаги Президент Қарорига асо-
қизларни тазйиқ ва зўравонликдан ҳимоя қи- сан Маҳалла ва оилани қўллаб-қувватлаш ва-
лиш тўғрисида»ги Қонун кучга кирди, қийин зирлиги ҳузурида 29 та Аёлларни реабилита-
аҳволда қолган хотин-қизларни реабилитация ция қилиш ва мослаштириш бўйича марказлар
қилиш ва мослаштириш марказлари очилди. ташкил этилди. Ушбу марказларнинг асосий
вазифаларидан бири тазйиқ ва зўравонликдан
Ҳар бир халқнинг маънавий тараққиёти жабр кўрган, ўз жонига суиқасд қилган ёки ўз
унинг аёлга бўлган муносабати билан белги- жонига қасд қилишга мойиллиги бўлган хо-
ланади, деган эди Вильгельм фон Гумбольдт. тин-қизларга аноним тарзда шошилинч тиб-
бий, психологик, ижтимоий, педагогик, ҳуқу-
Биласизми, аёлларга нисбатан зўравонлик қий ва бошқа ёрдам кўрсатишдан иборат.
бу «жинс белгисига асосланган жисмоний,
жинсий ёки психологик зарарга олиб келади- Марказда зўравонликдан жабрланган хо-
ган ёки аёлларга азият етказадиган, шунингдек тин-қизлар ва уларнинг вояга етмаган фар-
бундай ҳаракатларнинг таҳдидлари жамият ёки зандлари ҳамда ўз жонига суиқасд қилган ёки
шахсий ҳаётда бўлсин, мажбурлаш ёки аёллар- ўз жонига қасд қилишга мойиллиги бўлган
га нисбатан зўравонлик – инсон ҳуқуқларининг хотин-қизлар вақтинча жойлаштирилади.
энг кенг тарқалган бузилишларидан биридир.
Кейинги йилларда мамлакатимизда хотин-
Таъкидланганидек, мамлакатимизда ҳам қизларнинг ҳуқуқ ва қонуний манфаатларини
кейинги вақтларда хотин-қизларнинг ҳуқуқ- ҳимоя қилиш ҳамда гендер тенгликни таъмин-
манфаатларини, гендер тенгликни таъминлаш, лаш тизимини такомиллаштириш борасида
оила, оналик ва болаликни ҳимоя қилиш, улар-
га янги иш ўринлари яратиш, меҳнат ва тур- «ОДИЛ СУДЛОВ»
муш шароитларини яхшилаш, хотин-қизларга № 12 / 2022

118 МУНОСАБАТ

комплекс чора-тадбирлар амалга оширилмоқда. сингдириш, илмий-инновацион тадқиқотларни
Шу билан бирга, хотин-қизларнинг иқтисо- амалга ошириш орқали оила институтини мус-
таҳкамлаш этиб белгилангани мамлакатимизда
дий, ижтимоий ва сиёсий фаоллигини ошириш, бу борада мутлақо янги босқичдаги саъй-ҳара-
уларни касбга ўқитиш ва бандлигини таъмин- катлар бошланганидан далолат беради.
лаш, оғир турмуш шароитидаги хотин-қизлар-
ни қўллаб-қувватлаш ҳамда гендер тенгликни Бой илмий-маданий меросимиз, қадимий
таъминлаш долзарб вазифалар ҳисобланади. урф-одат ҳамда анъаналаримиздан аёнки, ҳар
қандай замон ва маконда ҳам оила биз учун
Оила ва хотин-қизлар, маҳалла ва нуроний- муқаддас қадрият саналган. Бинобарин, тар-
ларни қўллаб-қувватлаш соҳасидаги давлат биявий, маънавий-маърифий, руҳий-ахлоқий,
бошқаруви органлари қайта ташкил этилган- иқтисодий-ҳуқуқий муносабатларга асос-
лиги муносабати билан қонунчилик ҳужжат- ланган ижтимоий бирлик ҳисобланмиш оила
ларини мувофиқлаштириш мақсадида Ўзбе- қанчалик мустаҳкам бўлса, жамият ҳам шун-
кистон Республикаси Президентининг «Оила чалик барқарор тараққий этишини аждодла-
ва хотин-қизлар билан ишлаш, маҳалла ва ну- римиз жуда яхши англашган.
ронийларни қўллаб-қувватлаш тизимини та-
комиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида» Бугунги шиддат билан ўзгариб бораётган
2022 йил 1 мартдаги ПФ-81-сонли, «Оила ва глобаллашув даврига келиб ҳам Ўзбекистон
хотин-қизларни тизимли қўллаб-қувватлашга ўз истиқболи ва келажагини оилани ривож-
доир ишларни янада жадаллаштириш чора- лантириш ва уни эъзозлашда деб билаётгани
тадбирлари тўғрисида» 2022 йил 7 мартдаги юқоридаги анъанавий қадриятларимизни яна-
ПФ-87-сонли фармонлари, «Оила ва хотин- да бойитган ҳолда замонавий, намунали ва
қизлар давлат қўмитаси фаолиятини ташкил фаровон оилани барпо этиш давлат сиёсати-
этиш тўғрисида» 2022 йил 1 мартдаги ПҚ- нинг устувор йўналишларидан бирига айлан-
146-сон ва «Маҳалла ва нуронийларни қўл- ганида ҳам яққол намоён бўлмоқда.
лаб-қувватлаш вазирлиги фаолиятини ташкил
этиш тўғрисида» 2022 йил 1 мартдаги ПҚ- Ўз навбатида, умуминсоний ва миллий
147-сонли қарорлари қабул қилинган. оилавий қадриятларни таҳлил қилиш асоси-
да замонавий, намунали оила мезонларини
Президентимизнинг жорий йил 2 февралдаги белгилаш ҳамда «Оила жамият ва давлат ҳи-
«Хотин-қизларни қўллаб-қувватлаш ва оила инс- моясида» конституциявий принципини кенг
титутини мустаҳкамлаш соҳасидаги фаолиятни тарғиб этиш ва жамиятга сингдириш масала-
тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғ- ларига комплекс ёндашиш фаолиятимизда ус-
рисида»ги Фармони билан миллий ҳамда маъна- тувор аҳамият касб этмоқда.
вий қадриятларимиз асосида ушбу соҳада йиллар
давомида тўпланиб қолган, эътибордан четда қо- Бугун оила аталмиш муқаддас даргоҳ ос-
либ келган муаммолар ечими юзасидан тегишли тонасидан ҳатлаётган кўпчилик ёшларимиз,
давлат органлари ҳамда жамоат ташкилотлари афсуски, мустақил ҳаётга на иқтисодий, на
олдига энг муҳим ва долзарб вазифалар қўйилди. маънавий, на ҳуқуқий, на руҳий ва на диний-
Мазкур Фармонга биноан, Вазирлар Маҳкамаси маърифий томондан тайёр.
ҳузурида «Оила» илмий-амалий тадқиқот марка-
зи оила институти соҳасида ягона давлат сиёса- Олиб борилаётган ислоҳотлардан кўзлан-ган
тини юритувчи тизим сифатида ташкил этилди. асосий мақсад мамлакатимиздаги аёлларнинг
Марказнинг асосий вазифаси давлат ва жамоат ҳуқуқ ва манфаатларини тўлиқ рўёбга чиқариш,
ташкилотлари, парламент, сиёсий партиялар, ом- улар учун муносиб турмуш шароитини яратиш,
мавий ахборот воситалари ҳамда фуқаролик жа- оилавий муносабатлар мувозанатини таъмин-
миятининг бошқа институтларини Ўзбекистон лаш, оила фаровонлигини ошириш, мухтасар
оилаларини мустаҳкамлаш ғояси атрофида бир- айтганда, оила институтини ҳар томонлама
лаштириш, бу борадаги ишларни мувофиқлаш- қўллаб-қувватлаган ҳолда, давлатимизнинг из-
тириб бориш, мамлакатда фақат соғлом оила соғ- чил ва барқарор тараққиётига эришишдир.
лом жамият устуни бўла олишини аҳоли онгига
Г. ХУДАЙБЕРДИЕВА,
«ОДИЛ СУДЛОВ» Навоий вилоят суди судьяси
№ 12 / 2022

ҲАКАМЛИК СУДИ ВА ЖАРАЁН 119

ҲАКАМЛИК СУДЛАРИ
ТОМОНИДАН ҲАЛ

ЭТИЛАДИГАН НИЗОЛАР

Ўзбекистон Республикасида Ҳакам- ҳакамлик суди таркибига кирувчи ҳа-
лик судлари фуқаролик ҳуқуқий муно- камлик судьяларининг кўпчилик овози
сабатлардан келиб чиқувчи низоларни, билан ҳал қилув қарори қабул қилади.
шу жумладан, тадбиркорлик субъект-
лари ўртасида вужудга келувчи иқтисо- Ҳакамлик судининг ҳал қилув қарори
дий низоларни ҳал этади. Шуни алоҳида ҳал қилув қарорида белгиланган муддат
қайд этиш лозимки, ҳакамлик судлари ва тартибларда ихтиёрий ижро этилиши
маъмурий, оила ва меҳнат ҳуқуқий му- керак. Агар ҳакамлик судининг ҳал қи-
носабатлардан келиб чиқувчи низоларни лув қарори ҳакамлик судининг ҳал қилув
ҳал этмайди. Шу сабабли, ушбу низолар қарорида белгиланган муддатда ихтиё-
бўйича ҳакамлик судларига мурожаат рий ижро этилмаса, у мажбурий ижро
қилиш мақсадга мувофиқ эмас. этилиши керак. Ҳакамлик судининг ҳал
қилув қарорини мажбурий ижро этиш
Низолашувчи тарафлар низони ҳа- ваколатли суд берган ижро варақаси асо-
камлик судида ҳал қилиш мақсадида ҳа- сида амалга оширилади.
камлик битими тузиши шарт. Ҳакамлик
битими мавжуд бўлган тақдирдагина Ижро варақаси бериш тўғрисидаги
низо ҳакамлик судига топширилиши ариза ҳакамлик судининг ҳал қилув қаро-
мумкин. Шунингдек, фуқаролик ишлари ри ҳакамлик муҳокамаси тарафларидан
бўйича ёки иқтисодий суднинг ҳал қилу- қайси бирининг фойдасига чиқарилган
вида бўлган низо мазкур судлар томони- бўлса, ўша тараф томонидан ваколатли
дан ҳал қилув қарори қабул қилингунига судга берилади.
қадар ҳакамлик битими тузилиши мум-
кин. Ўзбекистон Республикаси Иқтисодий
процессуал кодексининг 229-моддасига
Ҳакамлик битимида тарафлар ўрта- мувофиқ, ҳакамлик судининг ҳал қилув
сида келиб чиққан ёки келиб чиқиши қарорини мажбурий ижро этиш учун
мумкин бўлган барча ёхуд айрим низо- ижро варақаси бериш тўғрисидаги ариза
лар ҳакамлик судида кўриб чиқилиши ҳакамлик суди ҳал қилув қарорини их-
кераклиги ҳақидаги қоида, шунингдек тиёрий ижро этиш муддати тугаган кун-
агар низо доимий фаолият кўрсатувчи дан эътиборан олти ойдан кечиктирмай
ҳакамлик суди ҳал қилувига топширила- берилиши мумкин.
диган бўлса, мазкур ҳакамлик судининг
номи кўрсатилиши лозим. Ушбу қоидага Иқтисодий суд ҳакамлик судининг
риоя қилмаслик ҳакамлик битимининг ҳал қилув қарорини мажбурий ижро
ҳақиқий эмаслигига олиб келади. этиш учун ижро варақасини беришда,
агар ижро варақасини беришни рад этиш
Низо ҳакамлик суди ҳал қилувига учун асослар мавжуд бўлмаса, ижро ва-
топширилган ҳолатда ҳакамлик суди рақаси бериш тўғрисида ажрим чиқара-
низо ҳолатлари текширилганидан сўнг ди. Иқтисодий суднинг ҳакамлик суди
ҳал қилув қарорини мажбурий ижро

«ПРАВОСУДИЕ»
№ 12 / 2022

120 ҲАКАМЛИК СУДИ ВА ЖАРАЁН

этиш учун ижро варақаси бериш тўғри- ва унга ҳисобланган 122 333 377 сўм
пеня ҳамда олдиндан тўланган 2 000 000
сидаги ажрими дарҳол ижро этилиши сўм ҳакамлик йиғимини ундириш белги-
ланган.
керак.
Масалан, «А» АЖ ва «Б» МЧЖ Ҳакамлик судининг ҳал қилув қаро-
ри қарздор томонидан ижро этилмаган-
ўртасида 2021 йил 29 декабрда ни- лиги сабабли, аризачи иқтисодий судга
зони ҳакамлик судида кўришга топ- ариза билан мурожаат қилиб, ҳакамлик
шириш ҳақида битим тузилган. судининг ҳал қилув қарорини мажбурий
ижро этиш учун ижро варақаси беришни
Ушбу битимга асосан «Б» МЧЖ сўраган.
ҳакамлик судига даъво ариза-
си билан мурожаат қилиб, «А» Иқтисодий суднинг ажрими билан
АЖдан 815 555 851 сўм асо- ариза қаноатлантирилиб, ҳакамлик су-
сий қарз ва унга ҳисобланган дининг 2022 йил 13 январдаги ҳал қи-
407 777 925 сўм пеняни ундиришни лув қарорига асосан «А» АЖ ҳисобидан
сўраган. «Б» МЧЖ фойдасига 599 354 851 сўм
асосий қарз, 122 333 377 сўм пеня ва
Ўзбекистон Республикаси Олий 2000 000 сўм ҳакамлик йиғими ундириш
хўжалик суди Пленумининг 2012 бўйича ижро варақаси берилган.
йил 15 июндаги «Иқтисодий суд-
лар томонидан ҳакамлик муҳокама- Гарчи, «А» АЖ суд муҳокамасида «Б»
си билан боғлиқ ишларни кўришда МЧЖ томонидан пудрат ишлари тўлиқ
қонун ҳужжатларини қўллашнинг бажарилмаганлиги, ҳакамлик суди ишни
айрим масалалари тўғрисида»ги кўриш жараёнида 599 354 851 сўм асо-
238-сонли қарори 2-бандининг би- сий қарз ундирганлиги, бироқ ҳакамлик
ринчи хатбошида, судларнинг эъ- суди томонидан 815 511 851 сўм асосий
тибори ҳакамлик битими юридик қарзга нисбатан пеня ҳисобланиб, пеня
ва жисмоний шахсларнинг низони ундириш талаби 122 333 377 сўмга қа-
ҳакамлик судига ҳал қилиш учун ноатлантирилганлиги, пеня нотўғри ун-
топшириш ҳақидаги ёзма келишу- дирилганлиги, қарздорнинг иқтисодий
ви ҳисобланишига ва бундай битим аҳволи инобатга олинмаганлиги важ
мавжуд бўлган тақдирдагина низо қилиб кўрсатилган бўлса-да, Иқтисодий
ҳакамлик судининг ҳал қилувига процессуал кодекси 230-моддасининг
топширилиши мумкинлигига қа- бешинчи қисмига асосан, иқтисодий суд
ратилиши, ҳакамлик битими шарт- ишни суд мажлисида кўриб чиқаётган-
номанинг таркибий қисми бўлган да ҳакамлик суди аниқлаган ҳолатларни
шартнома шарти ёки алоҳида битим текширишга ёхуд ҳакамлик судининг
тарзида расмийлаштирилиши мум- ҳал қилув қарорини мазмунан қайта кў-
кинлиги ҳақида тушунтириш берил- риб чиқишга ҳақли эмас.
ган.
Ҳ. МАМАРАСУЛОВ,
Ҳакамлик судининг 2022 йил 13 ян- Сирдарё вилоят суди судьяси

вардаги ҳал қилув қарори билан «Б»

МЧЖнинг даъвоси қисман қаноатлан-

тирилиб, «А» АЖ ҳисобидан «Б» МЧЖ

фойдасига 599 354 851 сўм асосий қарз

«ПРАВОСУДИЕ»
№ 12 / 2022

ОДИЛ СУДЛОВ 121

40 ЙИЛ ИЗЛАНГАН АДОЛАТ

Фукаролик ишлари бўйича Боғот туманла- мактабда бор-йўғи 6-синфни битказгунча ўқи-
раро суди ўтган йили бир ғайритабиий маса- ди. Сўнгра ўз йўлига кетди. 1999 йили бу дар-
лани кўриб чиқди. Суд мажлиси очиқ ва сайёр гоҳдан оёғини буткул узди. Ҳаттоки, таълимга
тартибда, Ҳазорасп туманидаги Ғ. Ғулом ма- доир шаҳодатномадан ҳам бенасиб қолди.
ҳалласида ўтказилди. Унда айни кезда чекка
Тупроққалъа туманида истиқомат қилаётган уч Ҳақиқатнинг юзини ёпиб бўлмайди. Ната-
опа сингил: Умида, Наташа ва Нодира Маша- шанинг мазкур мактабда ўқигани ва айни кезда
рипованинг аризаси муҳокама қилинди. тумандаги «Ҳазорасп» маҳалласида истиқомат
қилаётгани ва бир нафар фарзандга она экани
Учовлон даъвогар судда кўрсатма берар ушбу маҳалла Фуқаролар йиғини тарафидан
экан, ўзларига ота-она бўлмиш Ўрозбой Ма- берилган маълумотномада ўз аксини топди.
шарипов ва Светлана Тиматева 1976 йили
ўзаро турмуш қуришгани, аммо қонуний ни- Алқисса, ҳаётнинг ташвишли онлари Ма-
коҳдан ўтмаган ҳолда ҳаёт кечиришгани, бу шариповлар оиласининг яна бир фарзанди
жараёнда 5 нафар фарзанд дунёга келганини – ҳозирда ўзи ҳам 1 нафар дилбандга она бўл-
баён этишди. Даъвогар опа-сингиллар – ана миш Умидани ҳам ўз оғушига олди: шу топгача
шу оила дилбандлари. Судга мурожаат қилган бўлган ҳаёти ташвиш-у, надоматлар гирдобида
даъвогарларнинг тўнғичи Умида Машарипова кечди. Умр қувончларидан кўра дард ва алам-
1983 йилнинг 10 январи, Наташа Машарипова ларнинг қора кўланкаси уни ҳам бетўхтов таъ-
1986 йилнинг 7 апрели, кенжа Нодира Маша- қиб этиб келди. У ҳам илм масканида то охи-
рипова эса 1991 йилнинг 11 май куни Питнак ригача ўқимади. 1989 йилда ўрта мактабнинг
шаҳрига қарашли Тупроққалъа мавзесида та- 1-синфига қабул қилинди. 1997 йили 8-синф-
валлуд топишган. ни битказгач, эса бу даргоҳдан қадамини узди.
Ҳатто, шу топгача ўқигани ҳақидаги шаҳо-
Опа-сингилларнинг чекка қишлоқдаги ҳаё- датномага ҳам эга бўлолмади. Туманнинг ўзи
ти аянчли кечгани йўқ, бироқ талай ташвишлар истиқомат қилаётган «Ҳазорасп» маҳалласида
гирдобида, ачинарли тарзда ўтгани – чин ҳақи- оилавий турмуш оғушига тушди.
қат.
Ҳаётда ҳеч нарса ўз-ўзидан содир бўлмай-
Таассуф. Ҳамма ўқиб билим олган, кат- ди. Ҳатто, турли-туман тасодифларнинг ҳам
та, мустақил ва бахтиёр ҳаётга йўл кўрсатган ўз боиси бор. Бесабаб юз берган воқеликка то
қадрдон даргоҳ – жонажон мактаб кенжа фар- шу топгача ҳеч ким гувоҳ бўлмаган. У ҳолда
занд Нодирани муқим тарзда ўз бағрига олол- опа-сингил Машариповаларнинг ўрта мактаб-
мади. Ўқиши чала қолди. Ҳудуддаги 13-сонли да чала ўқишгани сабаби нима? Гап ота-она
умумтаълим мактабида 1999 йилдан 2004 йил- ўртасидаги беникоҳ турмушга бориб тақалади.
гача таҳсил олди. Сўнгра ўқишдан буткул воз
кечди. Шу боиски, етуклик аттестатидан ҳам Маълум бўлишича, туман Фуқаролик ҳо-
бебаҳра қолди. Ўз номига расмийлаштирилган латлари далолатномаларини ёзиш бўлими
шаҳодатнома билан кифояланди. Тупроққалъ- ота-онанинг никоҳсиз таваллуд топган фар-
анинг чекка «Ҳазорасп» маҳалласи фуқаролар зандлари номига туғилиш гувоҳномаларини
йиғини маълумотномасида қайд этилишича, расмийлаштириш ҳақидаги барча сўровларини
у ҳозирда ушбу ҳудудда истиқомат қилаяпти. рад этган.
Айни пайтда 2 нафар фарзандига оналик бур-
чини ҳам адо этаяпти. Начора, учовлон фарзанд туғилиш гувоҳно-
масидан мосуво ҳолда камолга етди. Фуқаро-
Унга туғишган опа бўлмиш Наташа Ма- лиги бўлмаган шахс рўпара келиши эҳтимол
шарипованинг тақдири ҳам деярли шу алфоз- тутилган қарама-қаршиликларнинг аксари
да кечди. Умумтаълим мактабининг то охир- улар бошига ана шу сабаб-ла ёғилди. Опа-син-
ги синфигача ўқиш бахтидан мосуво қолди. гиллар таълим-тарбия жараёнини эрта тарк
Синглиси атиги 5 йил таҳсил кўрган 13-сонли этишди. Бир оиладаги 3 нафар фарзанднинг ту-
ғилиш гувоҳномасидан бебаҳра ҳолда камолга

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 12 / 2022

122 ОДИЛ СУДЛОВ

кетгани, пировардида эса ўзлари ҳам оналик лозим бўлган фактлаpнинг аниқланганлиги
бахтига мушарраф бўлишгани Фуқаролик ҳо- тўғpисида суд чиқаpган ҳал қилув қаpоpи бу
латлари далолатномаларини ёзиш бўлимидаги органлаp томонидан беpиладиган ҳужжатлаp-
лоқайдликдан ҳам дарак беради. ни қайд қилиш ёки расмийлаштириш учун
асос бўлиб хизмат қилади. Оталикни тан олиш
Эслатилганидек, ўтган йиллар мобайнида (белгилаш), боланинг у ёки бу онадан туғил-
опа-сингилар ҳамда уларни вояга етказган ота- ганлиги факти, шунингдек туғилган вақтини
онанинг фарзандлар номига туғилиш гувоҳно- аниқлаш борасидаги ишлар эса ушбу Кодекс-
маларини расмийлаштиришга қаратилган бар- нинг 295-моддасига мувофиқ суд томонидан
ча саъй-ҳаракатлари зое кетди. кўриб чиқилади ва ҳал қилинади.

Опа-сингиллар фуқаролиги бўлмаган шахс Суднинг ҳал қилув қарорида ушбу тартиб-
сифатида туғилганлик фактини белгилаш- таомилларнинг бари назарда тутилди. Умида,
ни сўраб тегишли мазмунда ариза беришди. Наташа ва Нодира Машариповаларнинг туғил-
Аризада илгари сурилган талаблар атрофли- ганлиги факти қайд қилинди. Юртимизнинг
ча ўрганилди. Ҳудуддаги 13-сонли умумтаъ- бир йўла уч нафар фуқароси неча йиллар мо-
лим мактабида таълим олингани, улар бир байнида орзиқиб кутган орзусига эришди.
умр яшаб келгани ҳақида маҳалла фуқаролар
йиғини томонидан тегишли мазмунда маълу- Ўзбекистон Республикаси фуқаролигини
мотнома берилгани бор ҳақиқатни рўёбга чи- тасдиқловчи мазкур ҳужжат эгалари қўлига
қариш омилига айланди. Бошқа далиллар ҳам тантанали равишда топширилган. Ва гал 30-
тўпланди. Уларнинг бари туғилиш гувоҳомаси- 36 ва 40 ёшли «чақалоқ»ларнинг фарзандлари
дан мосуво ҳолда ўсиб-улғайган бири 40, яна тақдирига бориб тақалган. Дарвоқе, оналар
бири 36, бошқаси 30 яшар учовлон опа-сингил бошига ёғилган турмуш долғалари уларнинг
юқорида ҳукмингизга ҳавола қилинган вақт мутлақо беайб ва бенуқсон фарзандлари ҳаёти-
ва номи зикр этилган манзилда дунёга кел- га ҳам соя солди. Опа-сингилларнинг тўнғичи
гани маълум бўлди. Ва ҳаётнинг бу ҳақиқати Умида Машарипованинг қизи Мафтуна, Ната-
тан олинмоғи керак. Ўзбекистон Республикаси ша Машарипованинг ўғли Беҳрузбек, Нодира
Фуқаролик процессуал кодексининг 295-мод- Машарипованинг қизи Феруза ҳамда Мавлуда-
дасидага кўра, туғилганлик факти суд тара- ларнинг фуқаролиги бирон-бир давлат муасса-
фидан белгиланади. Республика Олий суди сасида қайд қилинмаган эди.
Пленумининг «Юридик аҳамиятга эга бўлган
фактларни белгилаш ҳақидаги ишлар бўйича Адолат ва ҳақиқат бу масалада ҳам танта-
суд амалиёти тўғрисида» 1991 йил 20 декабрда на қилди. Фуқаролик ишлари бўйича Боғот
қабул қилган 5-сонли қарорида уқдирилиши- туманлараро судининг навбатдаги ҳал қилув
ча, фуқаролик ҳолати далолатномаларини қайд қарорига асосан, фуқаролиги эътироф этил-
қилиш органида архив ҳужжатлари йўқолган, масдан қолиб кетган Мафтуна Машарипова,
тегишли ёзувлар сақланмаган ва бундай ёзув- Беҳруз Машарипов, Феруза ва Мавлудалар
ларни тиклаш фуқаролик ҳолати далолатнома- номига туғилганлик гувоҳномалари берил-
ларини қайд қилиш органлари томонидан рад ди. Конституцияда битилганидек, «Давлат ўз
қилинган бўлса ёки бундай ёзув фақат суднинг фаолиятини инсон ва жамият фаровонлигини
фуқаролик ҳолатини рўйхатга олинганлигини кўзлаб, ижтимоий адолат ва қонунийлик прин-
тасдиқловчи ҳал қилув қарори (масалан, вафот циплари асосида амалга оширади (14-модда)»,
этганларга нисбатан) асосида тикланиши мум- «... фуқароларнинг Конституция ва қонунларда
кин бўлган ҳолатларда судлар туғилганлик, бо- мустаҳкамланган ҳуқуқлари ва эркинликлари-
лаликка олиш, никоҳ, ажралиш ва ўлимни рўй- ни таъминлайди (43-модда)». Бу ҳолат юқори-
хатга олиш фактини белгилашга ҳақли. да зикр этилган суд мажлислари асносида ўзи-
нинг ёрқин ифодасини топди.
Юқоридаги Кодекс 297-моддасининг иккин-
чи қисмига кўра, фуқаpолик ҳолати актларини С. КАРИМОВ,
қайд этиш органлаpида pасмийлаштиpилиши фуқаролик ишлари бўйича
Боғот туманлараро суди судьяси.

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 12 / 2022

ЖИНОЯТ ВА ЖАЗО 123

ҚЎШНИСИНИ ТУНАГАН

ПРОФЕССИОНАЛ ЎҒРИ

Халқимизда «йиқилган курашга тўймай- Фарҳод Шаропов музлатгич эҳтиёт қисмла-
ди», деган нақл бор. Фарҳод Шаропов (исм рини сотиб чўнтагини пулга тўлдириб олди.
ва фамилиялар ўзгартирилди) илк маротаба
17 ёшида 1995 йилда суднинг қора курсиси- Ими-жимида ишининг овозаси чиқмаган
га ўтирган эди. Йиллар ва панжара орти ҳаё- Фарҳод орадан бир неча кун ўтиб яна қўш-
ти унга сабоқ бўлмади. У бир эмас, 5 маро- нисини тунади. Бу гал умумий баҳоси 375
таба судланди. Гўё ўғирлик қилиш, жиноят 000 сўм бўлган 15 дона суюлтирилган газ
кўчасида тентираш унинг қисматига ёзиб баллони устки қисмига ўрнатишга мўлжал-
қўйилгандек. ланган ёниш ускунасини ўмариб кетди.

Ота-онаси ўғлимиз улғайса, биз у би- Инсофи йўқ ўғри йигит бир ойда учинчи
лан фахрланиб юрайлик деган ниятда унга марта қўшни хонадонга ярим тунда писиб
Фарҳод, деб исм қўйишган эди. Ота-онаси, кирди. Умумий баҳоси 3 млн. сўм бўлган 20
яқинлари ишончини оқлай олмаган бу йигит дона музлатгич эҳтиёт қисми саналган ра-
текин бойлик орттириш мақсадида узоқдан диаторларни олиб кетди.
ўлжа изламади.
Ҳаром-хариш йўл билан топилган пул-
2022 йил апрель ойи бошларида тунги ларни спиртли ичимлик ичиб сарфлаб юр-
вақтда Олот тумани «Усмоншайх» маҳал- ган Ф. Шаропов дарвозасини тақиллатиб
ласи «Қипчоқ» қишлоғида яшовчи қўш- кириб келган ҳуқуқни муҳофаза қилувчи
ниси фуқаро Акбар Ҳамидов ҳовлиси- идоралар ходимларини билан қўшниси Ак-
га ғайриқонуний равишда кириб, ҳовли бар Ҳамидовни кўриб, гап нимадалигини
дарвозахонасида турган умумий баҳоси тушунди.
1.5 млн. сўм бўлган 10 дона музлатгич эҳ-
тиёт қисми саналган радиаторларни яширин Судланувчи Фарҳод Шаропов Ўзбекис-
равишда ўғирлаб олиб чиқди. тон Республикаси Жиноят кодекси 169-мод-
даси учинчи қисмининг «а» бандида назар-
У Қоракўл тумани «Дўстлик» маҳалласи- да тутилган жиноятни содир қилганликда
да жойлашган музлатгичларни тузатиш ус- айбдор деб топилиб, унга нисбатан тайинла-
тахонасида ишловчи А. Ризаевнинг олдига надиган жазога қисман қўшиб, узил-кесил
борди. Қарангки, гапга тўн кийдирадиган ўташ учун 6 (олти) йил 3 (уч) ой озодликдан
ўғри йигит унга ўзини Олот тумани «Жу- маҳрум қилиш жазоси тайинланди.
мабозор» маҳалласида яшовчи «Алишер»
деб таништириб, Олот туманидаги божхона Ф. Шаропов оилали, 1 нафар фарзанди
комплексида ишлашини айтди. бор. Панжара орти ҳаётига ўрганиб қолган,
оиласи, яқинлари, фарзанди келажагини,
- Менда сотиладиган музлатгич эҳтиёт маҳалла-кўй олдида уларнинг обрўсини ўй-
қисмлари бор, жўра. Ўшаларни сотмоқчи ласа, бу гал балки соғлом ҳаёт йўлини тан-
эдим, – деб, телефонига суратга туширил- лар… Буни вақт кўрсатади.
ган эҳтиёт қисмларни кўрсатди.
Б. ЖАББОРОВ,
- Майли, ҳар бирини рози бўлсангиз Жиноят ишлари бўйича
90 000 сўмдан сотиб олишим мумкин.
Олот туман суди раиси
Ўғирликни касб қилиб олишга улгурган

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 12 / 2022

124 СУД ОЧЕРКИ

ҚАРИНДОШЛАР ЎРТАСИДАГИ ҚАРЗ
ЖАНЖАЛГА САБАБ БЎЛДИ

Абдукарим ака жияни Самаддан ўтган йили Панжи унинг бу гапларига чидаб туролма-
40 миллион сўм қарз олган эди. Бўлиб-бўлиб ди. Қўлидаги ўроқ билан Самаднинг бир неча
ярмини қайтарди. Аммо, қолган ярмини вақ- жойига урди.
тида қайтараолмади. Тоқати тоқ бўлган Самад
амакисидан қарзни беришни қистади. Чунки, Самад ерга йиқилди. Шундай кейин ҳам
унинг ҳам берар жойлари бор. 2022 йил май Панжи тинчимади. 3-4 марта қариндошининг
ойининг охирлари эди. Шомга яқин Самад та- бир неча жойига ўроқ билан туширди. Самад-
нишлари Неъмат ва Холбобони олиб Абдука- нинг уст-боши қон бўлди. Бу воқеа шунчалик
рим акани излаб борди. Бу пайтда Абдукарим тез юз бердики, унинг шериклари жанжал-
ака тарвуз эккан даласида экинларни парвариш кашларни ажратишга ҳам улгуришмади. Тез-
қилиш билан банд эди. да Самадни ўзлари ҳайдаб келган «Кобальт»
автомашинасига солиб, шифохона томон олиб
*** кетишди.
Панжига акасининг қизи Малика югуриб ке-
либ телефон тутқазди ва «сизни дадам сўраяп- Абдукарим ака ўғлига қараб бақирди:
ти», деди. -Нима қилиб қўйдинг баччағар, бор йўқол
Панжи телефонни қулоғига тутди. кўзимга кўринма...
- Тарвузни бошига кел, Самад «разборщик- Панжи қўрқиб кетганидан орқага тисарил-
лар»ни олиб келибди,- деди ака. ди. Сал нарироқда турган симёғочнинг тагига
У бу пайтда уйда ювинаётган эди, апил-та- бориб ўтирди. Сўнгра ўзининг телефон рақа-
пил устига кийимларини кийди. мидан участка нозирига қўнғироқ қилиб, дала-
Бироздан сўнг яна акасига телефон қилиб, да жанжал бўлганлигини, Самадни ўроқ билан
нима гаплигини сўради. урганлигини айтди.
- Самад шериклари билан далада «разбор» Орадан 10-15 дақиқа ўтиб, бу ерга ички иш-
қилаяпти, -деди акаси. лар ходимлари етиб келди.
Аслида Самад Панжиларга бегона эмас, Панжи уларга бўлган воқеани айтиб берди.
узоқроқ қариндош бўлади. Пайтида отаси Са- Самад Бойтўраевнинг ҳаёти унга кўрсатил-
маддан қарз олганлиги рост. Шуни қисталанг ган тиббий ёрдам натижасидагина сақлаб қо-
қилаяпти чоғи. Ахир отаси бераман, деганди- линди. Акс ҳолда, жаҳл отига минган Панжи
ку. Озгина сабр қилса бўлади-ку жанжаллаш- уни бир ёқли қилиб қўярди. Судда қариндош-
гани бормай. лар бир-биридан узр сўрашди, Самад жиянига
«Яна отамни тинч қўймапти-да», ичида ўй- нисбатан даъвоси йўқлигини билдирди. Аммо,
лади Панжи ва оғилхонадан ёғоч дастали ўроқ- қонун уларни жазосиз қолдирармиди?
ни олди. Ўзига қарашли «Тико» автомашинаси- Суд мажлисида бўлиб ўтган воқеаларга ой-
ни далага қараб ғизиллатди. динлик киритилди ва бу қилмишга ҳуқуқий
Панжи полиз бошига етиб борганида Самад баҳо берилди. 32 ёшли, уч фарзанднинг отаси
ва отаси ўртасида бақириб сўкиниш овозлари- бўлган Панжи Абдукаримов Жиноят кодекси-
ни эшитди. нинг 25, 97-моддасининг биринчи қисми билан
Панжининг акаси Норхўроз ва Самаднинг айбдор деб топилиб, унга нисбатан 10 йил муд-
шериклари анча нарида воқеани кузатиб турар- датга озодликдан маҳрум қилиш жазоси тайин-
ди. ланди.
Панжи машинадан тушди. Қўлида ўроқ. Афсуски, жаҳлга эрк бериш Панжига нисба-
Жияни отасини сўкаётгани унга қаттиқ ботди. тан яхшилик билан тугамади.
Панжи улар олдига яқинлашди, қони қайнади.
- Мен сенга «разборчик» олиб келма, деган- Я. БЕККАМОВ,
дим-ку - деб Самадга бақирди. Жиноят ишлари бўйича
Шунда Самад уни қўпол сўзлар билан сийлади. Жарқўрғон тумани суди раиси

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 12 / 2022

СУД ОЧЕРКИ 125

«ҲУДУДГАЗ САМАРҚАНД»
ҚОНУННИ ҚИЛМАГАНДИ ПИСАНД

Юртимизда фуқароларнинг қонуний ҳу- билан мурожаат қилиб, юқорида айтилган
қуқ ва манфаатларини таъминлаш бўйича тафсилотларни баён қилиб, ишдан бўшатил-
мақсадли ишлар олиб борилмокда. Бу бо- ганлиги ҳақидаги буйруқ нусхасини 2022
рада ҳукуматимиз томонидан қонун ҳуж- йил 13 сентябрь куни олганлигини, иш бе-
жатларининг бутун бир тизими ишлаб чи- рувчининг қистови билан ишдан кетганли-
қилган. Бироқ, «Ҳудудгаз Самарқанд» газ гини, аризани ишдан ташқари вақтда ёзиб
таъминот филиали раҳбарияти яқинда бу берганлигини ва Меҳнат кодекси талаблари
борада қўпол хатоликка йўл қўйишди. қўпол равишда бузилганлигини инобатга
олган ҳолда, даъво муддатини узрли деб то-
Жумладан, мазкур газ таъминоти филиа- пишни ва газ таъминот филиали директо-
лининг бухгалтерия ҳисоби бўлими етак- рининг 2022 йил 27 июлдаги 448 /К-сонли
чи ҳисобчиси лавозимида ишлаб келаётган буйруғини бекор қилишни, уни ишга тик-
М.Н. жорий йилнинг 27 июль куни соғлиги лаб, мажбурий бекор юрган кунлари учун
ёмонлашганлиги боис, тиш жарроҳи шифо- жавобгар томондан иш ҳақи ва маънавий
корига мурожаат қилишга мажбур бўлди. зарарни ундиришни сўради.
Лекин, ҳисобчининг ҳеч кимдан сўрамас-
дан бетоб бўлгани филиал раҳбариятига ёқ- Суд мавжуд тўпланган хужжатларга ҳу-
мади. Шу боис, худди шу куни ушбу таш- қуқий баҳо бериб, даъвогарнинг даъво та-
килотнинг кадрлар бўлими бошлиғи С.А. лабини қаноатлантиришни лозим деб топди.
унинг уйига кечки соат 20:30 ларда бориб,
ундан ҳол-аҳвол сўраш ўрнига, ишдан бў- Фуқаролик ишлари бўйича Самарқанд
шаш ҳақида ариза ёзиши кераклигини талаб шаҳар судининг 2022 йил 13 октябрдаги
қилади. ҳал қилув қарорига асосан, «Ҳудудгаз Са-
марқанд» газ таъминот филиалининг 2022
Ўша вақтда тиш оғриғи ва қон босими йил 27 июль кунидаги №448/К-сонли буй-
кўтарилганлигидан азобланаётган М.Н. руғи бекор қилиниб, фуқаро М.Н. «Ҳудуд-
кадрлар бўлими бошлиғи билан гап талаш- газ Самарқанд» газ таъминот филиали бух-
масдан, аччиқ устида филиал раҳбари номи- галтерия ҳисоби бўлими етакчи ҳисобчиси
га ишдан бўшаш ҳақида ариза ёзиб беради. лавозимига ишга тикланди. Шунингдек,
даъвогар М.Н. фойдасига «Ҳудудгаз Са-
Қорнига эмас, қадрига йиғлаган ҳисобчи марқанд» газ таъминот филиали ҳисобидан
раҳбариятнинг инсон қадр-қимматига бўл- 24 636 390 (йигирма тўрт миллион олти юз
ган эътиборсизлигидан ранжиганлиги боис, ўттиз олти минг уч юз тўқсон) сўм миқдо-
ўша куни саломатлиги янада ёмонлашиб, рида барча мажбурий тўловлар чегирилган
2022 йил 28 июлидан 17 август кунига қадар ҳолда мажбурий прогул вақти учун иш ҳақи,
Пастдарғом тумани кўп тармоқли шифохо- 9 724 981 (тўққиз миллион етти юз йигирма
насида даволанишга мажбур бўлади. Бу ора- тўрт минг тўққиз юз саксон бир) сўм маъна-
да филиал директори 2022 йил 27 июлдаги вий зарар ундириладиган бўлди.
448 К-сонли буйруғини чиқариб, у билан ту-
зилган меҳнат шартномасини бекор қилади Н. МУРОДОВ,
ва бу ҳақда М.Н.ни хабардор қилмайди. фуқаролик ишлари бўйича
Самарқанд шаҳар суди раиси
Натижада М.Н. фуқаролик ишлари бўйи-
ча Самарқанд шаҳар судига даъво аризаси

«ПРАВОСУДИЕ»
№ 12 / 2022

126 СУД ОЧЕРКИ

ТАШВИШ

КЕЛТИРГАН ИШ

Қонунларимизда ҳар бир ноқону- товарлар ҳаммаси қонуний, тегишли
ний ишга тегишли жазо муқаррарли- ҳужжатларга эгадек туюлса-да, аслида
ги белгилаб қўйилган бўлса-да, ай- бундай бўлиб чиқмади. Бу эса, ҳуқуқ-
рим шахсларнинг эътиборсизлиги ёки тартибот идоралари ходимлари Баҳ-
жамиятдаги тартиб-қоидаларга бўй- ром Ботировнинг хонадонини тақил-
сунмаслиги оқибатида жиноят содир латиб келишгандагина аён бўлди.
этилмоқда. Наманган шаҳрида туғил-
ган Аброр Нодиров ҳамда Баҳром Бо- Текширув ва суриштирувлар нати-
тиров ҳам (исм-шарифи ўзгартирил- жасида ашёвий далил сифатида аниқ-
ган) сифатсиз, қалбакилаштирилган ланган 196 турдаги дори воситалари
дори воситаларини тайёрлаш, сотиш, ва тиббиёт буюмларининг умумий
ўтказиш қонунга хилоф иш эканлиги- миқдори 550 миллион 367 минг сўмни
ни билсалар-да, ушбу жиноятга қўл ташкил этиши маълум бўлди. Улар-
уришди. нинг ҳеч қандай ҳужжатга эга эмас-
лиги эса жиноят аломатларидан бири
2021 йилнинг куз ойларида самар- эди.
қандлик Исломжон исмли шахс билан
танишиб қолган Аброр Нодиров янги Мазкур жиноят иши бўйича ўтка-
танишининг дори воситалари ва тиб- зилган суд мажлисида судланувчилар-
биёт буюмлари олди-сотдиси билан нинг айбига тўла иқрорлиги, оилавий
шуғулланишидан хабар топди-ю, гўё- шароити ва қилмишидан чин кўнгил-
ки бу «бизнес» орқали тезда бойиб дан пушаймонлиги инобатга олинди.
кетишни ўйлади. Шунинг учун ҳам Шунга мувофиқ, суд Аброр Нодиров-
Исломжоннинг таклифига рози бўлиб, ни Жиноят кодексининг 1633-модда-
уни Наманганга чақирди. Яна қуруқ си учинчи қисмида кўрсатилган жи-
эмас, қопга ортилган дори-дармонлар ноятни содир этганликда айбдор деб
билан. Албатта, бир машина дорини топиб, унга нисбатан 6 йил озодлик-
яшириш ва сақлаш учун ишончли жой дан маҳрум қилиш жазосини тайин-
керак эди. Бунинг учун эса, кўча та- лади. Унинг шериги Баҳром Ботиров
ниши бўлган Баҳром Ботировнинг кўп ҳам айни шу модда билан 4 йил озод-
қаватли уйидан фойдаланишни кўз- ликдан маҳрум қилиш жазосига ҳукм
лаб, уни ҳар ойда 100 АҚШ доллари қилинди. Бу эса, ҳар қандай жиноят-
билан «сийлашни» келишиб олди. Шу га жазо муқаррарлиги, ноқонуний иш
тариқа Самарқанддан келган меҳмон- эса ташвиш келтиришининг амалий
дан олган дори воситаларини ижара тасдиғидир.
уйга жойлаштирди. Унинг назарида бу
Д. КОМИЛОВ,
Наманган вилояти суди судьяси

«ПРАВОСУДИЕ»
№ 12 / 2022

СУД ОЧЕРКИ 127

ГИЛАМ
МОЖАРОСИ

Тўй ва маросимларда исрофгарчи- жанжал бошланиб кетади.
ликларга йўл қўймаслик, олди-берди Отасини ўз жияни калтаклаганини
масалаларини камайтириш бўйича олиб
борилаётган тушунтиришлар бежизга эшитган Жавлон Йўлдошев укаси ва
эмас. Боиси, мана шундай ҳою-ҳавас- отасини олиб, қассобчиликда фойда-
нинг кетидан қувиш оқибатида оилалар ланиладиган болта билан аммасининг
пароканда бўлиб, инсонлар жабр кўр- уйига етиб боради. Дарвоза эшигини қў-
моқда. Поп туманида содир этилган муд- лидаги болта билан бир неча бор уриб,
ҳиш жиноят ҳам арзимаган гилам можа- жияни Шавкатни чақиради. Бақир-ча-
росидан келиб чиқди. қир ва тўполондан хабар топган қўшни-
лар Жавлонни тинчлантиришга уриниб,
2012 йилнинг ёз ойлари. Бахтиёр Қо- унинг қўлидаги болтани олиб қўйишади.
диров (исм-шарифлар ўзгартирилган) Ўзини эса машинага ўтиргизиб, уйига
опаси Салима Қодированинг фарзанд жўнатиб юборишга ҳаракат қиладилар.
тўйига тўёна сифатида каттагина гилам Бироқ, жаҳл чиққанда ақл кетади, деган-
олиб боради. ларидек, фикри-хаёлини ўч олиш қамраб
олган Жавлон машина салонидаги ошпи-
2022 йилнинг қиш ойларида Бахтиёр чоқни олиб, Шавкат билан яна сану ман-
Қодиров ўғли Жавлонга тўй қилади. Ал- га бора бошлайди. Охир-оқибатда эса ўз
батта, Салима ҳам акасининг, шу билан жиянининг кўксига икки марта пичоқ
бирга жондан азиз кўрган жиянининг тў- уради. Жабрланувчи Шавкат Эсонов ол-
йига қуруқ келмайди. Бироқ, унинг тур- ган тан жароҳати сабабли воқеа жойида
муш ўртоғи Акмал Эсонов билан тўйга вафот этади.
олиб келган гилами кичикроқ ва арзон-
роқ бўлиб чиқади. Бу эса, тўй боши Бах- Суд мазкур жиноятнинг барча таф-
тиёрнинг ғашига тегади. силотларини ўрганиб, гувоҳларнинг
фикрини тинглаб, қарор чиқарди. Унга
Орадан бир ҳафта ўтгандан сўнг Бах- кўра, Жавлон Йўлдошевга жиноят ко-
тиёр ичиб олиб, «синглим менинг тў- дексининг бир неча моддалари билан 16
йимга кичик гилам олиб келди, мен унга йилга озодликдан маҳрум қилиш жазоси
катта ва қимматидан берган эдим», деб тайинланди. Афсусланарлиси эса, бир
опасининг уйига жанжал чиқариш учун инсоннинг бевақт ҳаётдан кўз юмишига,
боради. У ерда эса ўзининг поччаси, опа- опа-ука, қариндош-уруғларнинг юзкўр-
сининг турмуш ўртоғи Акмал Эсонов мас бўлиб кетишига биргина гилам са-
билан жанжаллашиб, муштлашишгача баб бўлди. Хулоса эса ўзингиздан.
боради. Буни кўрган Акмал Эсоновнинг
ўғли Шавкат Эсонов тоғасини яхши- И. УСМОНОВ,
лаб дўппослаб уйига жўнатиб юборади. Наманган вилоят суди судьяси
Шундан сўнг икки оила ўртасида катта

«ПРАВОСУДИЕ»
№ 12 / 2022

ЭЛЕКТРОННЫЙ ЖУРНАЛ

12/2022 ISSN 2181-8991

ПРАВОСУДИЕ
Правовое, научно-практическое издание

Учредитель: Главный редактор
Верховный суд Kамол УБАЙДИЛЛОЕВ
Республики Узбекистан

РЕДАКЦИОННЫЙ СОВЕТ: Отв. секретарь
Бахтияр ИСЛАМОВ Муталиф СОДИКОВ
Робахон МАХМУДОВА
Халилилло ТУРАХУЖАЕВ АДРЕС УЧРЕЖДЕНИЯ:
Икрам МУСЛИМОВ 100097, г. Ташкент,
Шухрат ПОЛВАНОВ
Мирзоулугбек АБДУСАЛОМОВ Чиланзар, ул. Чупонота, 6
Холмумин ЁДГОРОВ Р/с 20210000300101763001
Ибрагим АЛИМОВ
Олим ХАЛМИРЗАЕВ Филиал Ташкент
Замира ЭСАНОВА ЧАБ «Трастбанк»
Омонбой ОКЮЛОВ МФО 00850, ИНН 201403038
Музаффаржон МАМАСИДДИКОВ
ТЕЛЕФОНЫ: 278-96-54, 278-91-96,
K Реклама и материалы, размещенные 278-25-96; ФАКС: 273-96-60
на коммерческой основе.
E-mail: [email protected]
Мнение редакции может не совпадать с мнением Веб-сайт: www.odilsudlov.sud.uz
Telegram: https://t.me/ODsud
авторов публикуемых статей.
ИНДЕКС ИЗДАНИЯ ‒ 909
Рукописи, фотографии, рисунки не рецензируют-
Зарегистрировано в Агентстве ин-
ся и не возвращаются. формации и массовых коммуни-
каций при Администрации Пре-
При перепечатке ссылка на издание «Одил суд- зидента Республики Узбекистан
от 27.07.2021 г. Регистрационный №
лов» ‒ «Правосудие» обязательна. 0026. Издается с 1996 года.

Постановлением Президиума Высшей аттес-
тационной комиссии при Кабинете Министров
Республики Узбекистан от 30 апреля 2022 г. элект-
ронная версия журнала включена в список по
представлению публикаций научных статей на
соискание ученой степени доктора философии
(PhD) и доктора наук (DSc)в области права.

C «Правосудие»

ОТКЛИК 129

ОТКЛИК НА ПОСЛАНИЕ
ПРЕЗИДЕНТА Ш. М. МИРЗИЁЕВА

20 декабря 2022 года Президент По моему мнению данные изменения
Ш.М.Мирзиёев обратился к Олий очень актуальны в современном мире,
Мажлису и народу Узбекистана с пос­ направлены прежде всего на защиту
ланием посвященным итогам уходя­ прав и законных интересов человека.
щего 2022 года и планам развития на Ведь с первых дней независимости ст­
2023 и последующие годы. Инициати­ раны защита прав и интересов челове­
вы, озвученные в послании, обозначили ка определена приоритетной задачей
новый этап развития страны в 6 глав­ проводимой в Узбекистане государст­
ных приоритетных направлениях. венной политики.

Особый интерес у меня вызвали из­ Считаю, что сообщество судей Уз­
менения, которые коснулись судеб­ бекистана должно принимать самое
ной системы. Нововведения коснут­ активное участие в решении постав­
ся санкции на обыск, прослушивание ленных задач и каждый судья на своем
телефонных разговоров и арест иму­ месте выносить законное и справед­
щества, впредь такие санкции будут ливое решение и тем самым вносить
переданы от прокуратуры судам. Кро­ свой посильный вклад в процветание и
ме того, теперь суды станут прини­ рост Узбекистана.
мать уголовное дело не только с об­
винительным актом, но и с мнением Б. КЕУНИМЖАЕВА,
защиты. Впредь любые действия по судья Ташкентского
ограничению прав собственности бу­ городского суда
дут осуществляться только через суд.

«ОДИЛ СУДЛОВ»
№ 12 / 2022

130 8 ДЕКАБРЯ - ДЕНЬ КОНСТИТУЦИИ РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН

КОНСТИТУЦИЯ РЕСПУБЛИКИ
УЗБЕКИСТАН КАК ГАРАНТИЯ ПРАВ

ЧЕЛОВЕКА

Конституция государства рассматривается редвиже¬ния и др.), но и с социально-эко-
как правовая основа конституционного строя номическими и культурными правами. Эти
или существования конституционализма, в права (права на труд, отдых, образование,
содержание которои включается ряд компо- пенсию, охрану здоровья и др.) присутствуют
нентов: верховенство закона, приоритет прав во всех новых конституциях. Говоря о Конс-
человека, представительное правление и титуции Республики Узбекистан, следует от-
принцип разделения властей. В современном метить, что идея приоритетности прав чело-
мире действует около 200 конституций, более века была закреплена уже на первоначальных
300 основных законов (конституций, уставов) этапах ее разработки.
приняты субъектами федераций (в Бразилии,
Германии, России, США и др.). За годы независимости в Узбекистане
сформирован и постоянно совершенствуется
Не все конституции, действующие в нас- действенный механизм защиты прав челове-
тоящее время, являются современными с ка. Созданная в Узбекистане национальная
точки зрения отражения в них реальных тен- система защиты прав и свобод человека сос-
денций общественного развития. О целях тоит из законодательства, регулирующего от-
построения коммунизма говорится в Конс- ношения в сфере обеспечения прав человека,
титуции КНДР 1972 г., идеи халифата прони- и системы государственных и общественных
зывают Конституцию (Основной низам) Сау- институтов, обеспечивающих реализацию
довской Аравии 1992 г., султаната Оман 1996 всего комплекса прав и свобод человека, зак-
г., и ОАЭ 1996 г. репленных в Конституции и законодательст-
ве республики, принятых с учетом общеприз-
Конституция – продукт определенной сту- нанных норм международного права.
пени развития общества и обусловленного
этим в конечном счете сознания людей. На 25 августа 1991 года Указом Президента
крутых поворотах истории возникают новые Узбекистана И.А. Каримовым Президиуму
модели конституции, однако на них сказы- Верховного Совета республики было предло-
ваются и наиболее общие традиции. жено в кратчайший срок подготовить проект
Закона о государственной независимости и
Изменения в конституционном регулиро- вынести его на рассмотрение на внеочеред-
вании положения личности связаны с изме- ной сессии Верховного Совета. Внеочередная
нением подходов общества к личности (не сессия Верховного Совета по предложению
изолированный индивид, а член общества, Президента 31 августа 1991 года приняла
которое должно проявлять минимум заботы о Конституционный Закон «Об основах госу-
нем), с новой ролью коллективов в обществе дарственной независимости Республики Уз-
(человек – часть разных коллективов, через бекистан».
которые, в частности, он выражает свою оза-
боченность и предпочтения, в том числе на Конституционный Закон «Об основах госу-
выборах основных органов государства). дарственной независимости Республики Узбе-
кистан» до принятия Конституции Республики
В современном конституционном праве Узбекистан временно выполнял ее функцию. В
положение человека связано не только с его нем был ряд важных статей о государственном
политическими (свобода объединения, слова суверенитете и о правах человека. В частности,
и др.) и личными правами (право на жизнь, в статье 2 Закона было закреплено, что «Народ
неприкосновенность личности, свобода пе-

«ПРАВОСУДИЕ»
№ 12 / 2022

8 ДЕКАБРЯ - ДЕНЬ КОНСТИТУЦИИ РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН 131

Республики Узбекистан суверенен и является достижение человеческой цивилизации. При-
единственным источником государственной нятие первой Конституции Узбекистана – это
власти в республике. Он осуществляет принад- начало активной законотворческой работы в
лежащую ему власть как непосредственно, так области прав человека. В тексте Конституции
и через систему представительных органов». Республики Узбекистан нормы, касающиеся
В соответствии со статьей 15 закона: «На тер- прав человека, занимают приоритетное мес-
ритории Республики Узбекистан устанавли- то. Они отличаются многогранностью прав
вается гражданство Республики Узбекистан в человека и гражданина и гарантируют им
соответствии с всеобщей Декларацией прав че- личные права и свободы, политические, эко-
ловека. Все граждане Республики Узбекистан номические и социальные права.
независимо от нации, народности, социальной
принадлежности, вероисповедания и убежде- Особый статус общепризнанных норм о
ний имеют одинаковые гражданские права и правах и свободах человека, подтверждает-
находятся под охраной Конституции респуб- ся в Преамбуле Конституции Республики
лики и ее законов». Соответственно основным Узбекистан, которая гласит «Народ Узбекис-
приоритетом независимого государства было тана: торжественно провозглашая свою при-
объявлено обеспечение равноправия защиты верженность правам человека и принципам
гражданских прав всех граждан Республики государственного суверенитета, осознавая
Узбекистан независимо от их нации, народнос- высокую ответственность перед нынешним
ти, социальной принадлежности, вероиспове- и будущими поколениями, опираясь на ис-
дания и убеждений. торический опыт развития узбекской госу-
дарственности, подтверждая свою верность
8 декабря 1992 года одиннадцатая сессия идеалам демократии и социальной справед-
Верховного Совета Республики Узбекистан ливости, признавая приоритет общепризнан-
двенадцатого созыва постатейным голосова- ных норм международного права, стремясь
нием приняла Конституцию Республики Уз- обеспечить достойную жизнь гражданам
бекистан. республики, ставя задачей, создание гуман-
ного демократического правового государст-
Конституция Республики Узбекистан про- ва, в целях обеспечения гражданского мира
возгласила, что Узбекистан является суверен- и национального согласия принимает в лице
ной демократической республикой и создала своих полномочных представителей настоя-
правовые основы, направленные на формиро- щую Конституцию».
вание и становление демократического право-
вого государства, на осуществление реформ в Заключая в себе огромный созидатель-
интересах народа; она гарантирует права че- ный потенциал, Конституция Республики
ловека; в ней заложены основы внутренней и Узбекистан создала правовой фундамент для
внешней политики, законодательной, испол- построения демократического правового го-
нительной и судебной ветвей власти. сударства и явилась юридическим гарантом
стабильности гражданского общества, прав и
Конституция Республики Узбекистан свобод человека.
представляет собой качественно новый до-
кумент по своей коренной сути, философии, Важнейшее значение Конституции Рес-
идеям… Из всех мировых ценностей мы вы- публики Узбекистан заключается в том, что
делили самое великое – человека, и на этой она выступает фактором стабильности пра-
основе стремились найти рациональное пра- вовой системы, государственной и общест-
вовое решение взаимоотношений между венной жизни, объединяя все эти аспекты
гражданином, обществом и государством. своим содержанием воедино.
Конституция Республики Узбекистан гаран-
тирует широкий круг международно-приз- Конституция Узбекистана, восприняв об-
нанных прав и свобод человека и гражданина. щечеловеческие ценности, поднимает их на
новый уровень и формулирует новые прио-
Права и свободы личности – это общее ритеты — приоритеты свободного человека с

«ПРАВОСУДИЕ»
№ 12 / 2022

132 8 ДЕКАБРЯ - ДЕНЬ КОНСТИТУЦИИ РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН

достойным жизненным уровнем. ду слова и совести, отказавшись от госу-
Конституция Узбекистана исходит из базо- дарственной идеологии и признавая идею
о национальной независимости, разрешив
вого постулата, что «человек, его жизнь, сво- плюрализм мнений и создав основы для мно-
бода, честь, достоинство и другие неотъемле- гопартийности, признавая частную собст-
мые права» являются «высшей ценностью» венность, провозгласив поэтапный переход
(ст. 13). Эта основополагающая установка к рыночным отношениям и предоставив су-
является одной из основ конституционного дебную защиту прав и свобод человеку, Конс-
строя Узбекистана. Она предопределяет роль титуция вошла в жизнь каждого гражданина
и значение, которое Конституция придает Республики Узбекистан.
правам и свободам человека.
Положения Конституции, являясь исход-
В соответствии со ст. 31 Конституции: «Сво- ными и основополагающими, определяют
бода совести гарантируется для всех. Каждый путь развития государства. Конституцион-
имеет право исповедовать любую религию или ные нормы о правах человека получили свое
не исповедовать никакой. Недопустимо прину- дальнейшее развитие в системе отраслевого
дительное насаждение религиозных взглядов». законодательства. Так, впервые появившаяся
норма в Конституции Республики Узбекис-
В Узбекистане, где проживают представи- тан об ответственности государственных ор-
тели 17 религиозных конфессий, государст- ганов и должностных лиц перед обществом
венная политика по поощрению религиозных и гражданином реализуется посредством
прав и свобод дает больше возможностей для Гражданского процессуального кодекса, Эко-
развития деятельности различных религиоз- номического процессуального кодекса, Конс-
ных организаций. титуционного суда Республики Узбекистан, в
Законах Республики Узбекистан «О суде» и
Если в 1990 году в Узбекистане функцио- «О прокуратуре», а также в других законода-
нировали 211 религиозных организаций, то тельных и подзаконных актах.
на сегодняшний день зарегистрировано 2222
религиозные организации. Принимаемые в разных сферах законы и
иные правовые акты должны соответствовать
Ст. 43 Конституции устанавливает обязан- положениям Конституции, что является пред-
ность государства обеспечивать права и сво- метом надзора Конституционного суда. Таким
боды граждан, закрепленные Конституцией и образом, Конституция представляет собой
законами. Согласно ст. 44 Конституции каждо- юридическую базу для развития всех отраслей
му гарантируется судебная защита его прав и права, составляющих правовую систему Рес-
свобод, право обжалования в суд незаконных публики Узбекистан, что является гарантом
действий государственных органов, долж- обеспечения их единства и согласованности.
ностных лиц, общественных объединений.
Следовательно, принятие Конституции
Кроме этих общих норм о гарантиях, зак- Республики Узбекистан послужило отправ-
репление фактически каждого конкретного ной точкой и высшим правовым источником
права и свободы сопровождается указанием всех реформ в социальной, политической и
на условия, способы их гарантирования. экономической сферах, явившись гарантом
основной ценности любого демократическо-
Конституционные гарантии прав челове- го государства – прав и свобод человека.
ка охватывают все правовые средства, обес-
печивающие осуществление и охрану прав С. АЛЛАБЕРДИЕВ,
и свобод человека в разных отраслях права судья Сурхандарьинского
Республики Узбекистан. Конституционные
ориентиры в этой области направлены на раз- областного суда
витие творческого потенциала каждого че-
ловека, что является непременным условием
построения гражданского общества.

Сегодня с уверенностью можно сделать
вывод, что, предоставив обществу свобо-

«ПРАВОСУДИЕ»
№ 12 / 2022

ПО ПУТИ РЕФОРМ 133

УСИЛИЯ ГОСУДАРСТВА ПО
ПОДДЕРЖКЕ МАЛОГО БИЗНЕСА И
ЧАСТНОГО ПРЕДПРИНИМАТЕЛЬСТВА

В УЗБЕКИСТАНЕ

Известно, что малый бизнес и частное вовую систему, гарантирующую экономичес-
предпринимательство являются важной кую свободу для всех предприятий, защищаю-
составляющей экономики и положительно щую интересы потребителей и поощряющую
влияют на ее эффективное функционирование. конкуренцию. Налоговая и бюджетная поли-
Развитие малого бизнеса во многом зависит тика государства играет важную роль в созда-
от государственной политики по регулирова- нии общих условий.
нию этого сектора. Мировой опыт показывает,
что наряду с созданием благоприятной мак- Во втором направлении основное место
роэкономической среды для развития малого занимают финансово-кредитная политика го-
бизнеса и частного предпринимательства в сударства в отношении малого бизнеса, меха-
развитых странах ему оказывается разная го- низм обеспечения определенной доли малого
сударственная поддержка. бизнеса и частного предпринимательства на
государственном рынке и другие виды помо-
Хотя мировой опыт государственной под- щи им.
держки малого бизнеса и частного предп-
ринимательства богат и разнообразен, они В мировой практике поощрение предпри-
отличаются друг от друга по механизму, мето- нимательства считается необходимой нормой
дам и средствам реализации этого процесса. на благо общества и государства, потому что
Изучение этого опыта и эффективное исполь- предпринимательство нуждается в постоян-
зование его положительных сторон с учетом ной поддержке и внимании государственных
специфики нашей страны является одной из органов. При этом задача государства – не
актуальнейших задач сегодня, когда в эконо- только предоставление финансовых, техни-
мике осуществляются структурные преобра- ческих и иных ресурсов малому и среднему
зования. бизнесу и его всяческая поддержка, но и соз-
дание правовых и экономических условий для
В целом государственное регулирование их выживания и развития в условиях рынка.
малого бизнеса и частного предпринима-
тельства можно рассматривать в двух направ- Как показывает мировой опыт, развитие
лениях: малого бизнеса, особенно малого иннова-
ционного бизнеса, не только обеспечивает со-
- создание общих условий для предприни- циально-экономическую эффективность, но и
мательской деятельности, в том числе малого показывает свою значимость в реализуемых в
бизнеса и частного предпринимательства; странах политических программах. Развитие
малого бизнеса является важным фактором
- поддержка и предоставленае льгот мало- увеличения доли среднего класса в обществе,
му бизнесу и частным предприятиям в целях а также обеспечения экономической, социаль-
обеспечения их адаптации к экономическим ной и политической стабильности в стране.
условиям. Малый бизнес имеет большое значение в ста-
билизации экономики в таких развитых ст-
Эти два направления тесно связаны друг с ранах, как США, Германия, Китай, Франция,
другом и важны для развития малого и част- Япония, Италия. «По данным Международ-
ного предпринимательства.

Первое направление включает в себя пра-

«ПРАВОСУДИЕ»
№ 12 / 2022

134 ПО ПУТИ РЕФОРМ

ного совета малого бизнеса (ICSB), субъекты ного продукта в разных странах мира»2.
малого бизнеса составляют более 90% всех Если посмотреть на состояние поддерж-
предприятий, 60-70% занятых и 50% валово-
го внутреннего продукта»1. Эти предприятия ки предпринимательства в Узбекистане, то в
основа экономики развитых стран мира, они процессе проведения экономических реформ
играют важную роль в стимулировании эко- наша страна все больше убеждается в том, что
номического развития при трудоустройстве необходимо не допустить спада производства
женщин и молодых предпринимателей и ма- и добиться макроэкономической стабильнос-
лообеспеченных слоев населения. ти, экономической и финансовой в системе
управления экономикой и финансами и ее
В странах Организации экономического отраслях не может быть достигнута согласо-
сотрудничества и развития (ОЭСР) 99% всех ванность без развития предпринимательства.
фирм являются малыми и средними предприя- Развитие предпринимательства может стать
тиями, и они являются основным источником главным фактором в создании новых рабочих
занятости (от 40% до 80%) и обеспечивают от мест, наполненив рынка товарами и услугами,
30% до 65% ВВП. Даже в странах ЕС малые обеспечении бюджета налогами.
и средние предприятия обеспечивают 70% за-
нятости и вносят значительный вклад в эко- В связи с этим целью государственной под-
номический рост. По данным ООН, в малых держки предпринимательства в Узбекистане
и средних предприятиях занято 50% рабочей является создание необходимых условий для
силы в мировой экономике, а объем произ- формирования и развития предпринимательс-
водства колеблется от 33% до 66% националь- кой среды, то есть поддержка и защита мало-
го бизнеса и частного предпринимательства,

«ПРАВОСУДИЕ»
№ 12 / 2022

ПО ПУТИ РЕФОРМ 135

предоставление им свободы в своей деятель- Хотя, говоря об этом, в первом диалоге
ности, с четкой юридической гарантией. Как Президента Республики Узбекистан с предп-
отметил Президент Республики Узбекистан ринимателями 20 августа 2021 года следует
Ш.М. Мирзиёев, «Наш единственный путь отметить, что «90 процентов рабочих мест,
– увеличить количество предпринимателей, ежегодно создаваемых в нашей стране, вно-
сделать из людей бизнесменов». Каждый хо- сит частный сектор. Тот факт, что сегодня в
ким должен искать дополнительные доходы в этой сфере работает более 5 миллионов че-
бюджет, создавать условия для предпринима- ловек, особенно наша молодежь, говорит о
телей и работать рука об руку с представите- том, что ее роль в нашей общественной жизни
лями бизнеса. Для малого бизнеса и частного возрастает не только в экономическом, но и в
предпринимательства открыты все дороги, социальном плане. Поэтому, если мы хотим
необходимо эффективно их использовать»3. еще больше улучшить нашу экономику и со-
циальную сферу, необходимо использавать
В новой Стратегии развития Узбекистана все возможности и создать условия для разви-
на 2022–2026 годы «создание условий для ор- тия предпринимательства7. При-ведя приме-
ганизации предпринимательской деятельнос- ры, которые показывают улучшение бизнес-
ти и формирования постоянных источников среды, Президент Республики Узбекистан 22
дохода, увеличение доли частного сектора в августа 2022 года как упоминалось во втором
ВВП до 80% и доли экспорта до 60%»4 . диалоге, с бизнесменами, «за последний год
предпринимателями построено более 55 000
В принятых в стране нормативно-право- бизнес-зданий. То есть предприниматели
вых документах нашли отражение меры, нап- верят в будущее и увеличивают вложения в
равленные на создание более широких усло- недвижимость. Также количество субъектов
вий для субъектов малого бизнеса и частного хозяйствования с выручкой более 1 млн. дол-
предпринимательства, обеспечение их свобод- ларов увеличилось на 5 тысяч и достиг до 26
ной деятельности и дальнейшее углубление и тысяч. Еще 1000 принесли оборот от 1 млн.
либерализацию проводимых реформ5. Принят до 10 млн. долларов. Доход 220 наших предп-
Указ Президента Республики Узбекистан от ринимателей достиг 100 миллионов долларов.
5 октября 2016 года «О дополнительных ме- Количество предприятий-экспортеров в на-
рах по обеспечению опережающего развития шей стране достигло 7,5 тысяч, общий объем
предпринимательской деятельности, всесто- экспорта увеличился на 30 процентов»8.
ронней защиты частной собственности и ка-
чественного улучшения деловой среды» и это, В Постановлении Президента Республики
в первую очередь, направлено на дальнейшее Узбекистан от 5 февраля 2019 года № ПП-4160
усиление правовой защиты частной собст- «О дополнительных мерах по повышению
венности, создание благоприятных условий рейтинга Республики Узбекистан в годовом
для малого бизнеса и частного предпринима- отчете Всемирного банка и Международной
тельства и оказание всесторонней поддержки, финансовой корпорации (МФК)» в рамках
увеличение доли этого сектора в ВВП, а как проекта «Ведение бизнеса» к 2022 году приз-
основа решение проблемы занятости населе- вана занять 20-е место»9.
ния6.
За последние годы в целях поддержки субъ-
Прежде всего, эти нормативные докумен- ектов предпринимательства принято более 70
ты являются основой для усиления правовой указов и постановлений Президента Респуб-
защиты частной собственности, создания лики Узбекистан.
благоприятных условий для малого бизнеса
и частного предпринимательства, увеличения Ведь усиление предпринимательских
доли этого сектора в ВВП, решения проблемы процессов в экономике ведет к рационально-
занятости. му решению ряда социально-экономических

«ПРАВОСУДИЕ»
№ 12 / 2022

136 ПО ПУТИ РЕФОРМ

проблем, возникновению «внутренней силы» демографические, национально-геополити-
развития, повышению конкурентоспособ- ческие и другие особенности. На наш взгляд,
ности национальной экономики, усилению помимо общих для всех стран особенностей
демократических принципов в развитии. Од- необходимо учитывать специфические регио-
нако само предпринимательство представляет нальные, демографические, геополитические
собой очень сложный и многообразный про- и национальные особенности в развитии ма-
цесс, и без тщательного изучения его теорети- лого бизнеса.
ческих и практических аспектов невозможно
добиться важных результатов эффективного Конечно, проблемы, возникающие в пе-
проведения экономических реформ. В то же реходный период экономики, проявляются в
время в качестве стратегической задачи на го- Узбекистане по-своему, потому что экономи-
сударственном уровне с ним напрямую связа- ка нашей республики находится в процессе
ны успех проводимых экономических реформ дальнейшего развития предпринимательства
и стабильность общества. При решении этой и нуждается в государственной поддержке. В
задачи необходимо создание благоприятной частности, остается много нерешенных воп-
среды, дальнейшее совершенствование право- росов, связанных с нормативно-правовым
вых, организационно-экономических и инсти- регулированием предпринимательской дея-
туциональных условий, и в связи с этим исс- тельности, материально-техническим обес-
ледования по предпринимательству играют печением, финансированием, инвестициями,
большую роль в определении теоретически и налоговой системой, нехваткой собственных
методологически важных направлений. средств предприятий, сложностями в получе-
нии банковских кредитов, льгот использова-
Конечно, законы рыночной экономики, на- нием информационных технологий, опреде-
ряду с ее общими характеристиками, прояв- лением конкурентной среды.
ляются с учетом особенностей каждой конк-
ретной страны и каждого региона, то есть Р. ГАЙБУЛЛАЕВ,
данная страна отражает ее исторические, профессор СФ ТГЭУ, д.э.н.

1Актамова Н.Р. Состояние и анализ оценки механизмов поддержки малого бизнеса и частного предприни-
мательства. Электронный журнал «Международные финансы и бухгалтерский учет». № 3, декабрь 2016 г. с. 9.

2Афанасьев В., Крылова Е. //Российский экономический журнал. 1996. № 10. С. 45.
3https://www.tergov.uz/uz/news/shavkat-mirzieev-nash-edinstvennyj-put-uvelichivat-chislo-predprinimatelej-
realizovat-delovoj-potentsial-lhudej
4https://lex.uz/docs/5841063
5Закон Республики Узбекистан «О внесении изменений и дополнений в некоторые законодательные акты
Республики Узбекистан в связи с принятием дополнительных мер по обеспечению опережающего развития
предпринимательской деятельности, всесторонней защиты частной собственности и качественного улучше-
ния деловой среды». -Т.: 29 декабря 2016 г., № ЗРУ-418.
6Указ Президента Республики Узбекистан «О дополнительных мерах по обеспечению опережающего раз-
вития предпринимательской деятельности, всесторонней защиты частной собственности и качественного
улучшения деловой среды». -Т.: 5 октября 2016 г., № УП-4848.
7Мирзиёев Ш.М. Наша важнейшая задача – создать все условия для быстрого и широкого развития предп-
ринимательства. Выступление Президента Республики Узбекистан 20 августа 2021 года на диалоге с бизнес-
менами.
8Выступление Президента Республики Узбекистан 22 августа 2022 года на диалоге с бизнесменами.
9Постановление Президента Республики Узбекистан от 5 февраля 2019 года №ПП-4160 «О дополнитель-
ных мерах по повышению рейтинга Республики Узбекистан в годовом отчете Всемирного банка и Междуна-
родной финансовой корпорации (МФК)».

«ПРАВОСУДИЕ»
№ 12 / 2022

ELECTRONIC JOURNAL

12/2022 ISSN 2181-8991

A FAIR TRIAL
Legal, scientific and practical publication

Founder: Editor-in-Chief
Supreme Court of the Kamol Ubaydilloyev
Republic of Uzbekistan
Executive secretary
EDITORIAL BOARD: Mutalif Sodiqov
Bakhtiyar ISLAMOV
Robaxon MAXMUDOVA EDITORIAL ADDRESS:
Xalilillo TURAXUJAYEV 100097, Tashkent city,
Ikram MUSLIMOV
Shuxrat POLVАNOV Chilanzar district, Choponota street, 6
Mirzoulugbek ABDUSALOMOV Account number:
Xolmumin YODGOROV
Ibragim ALIMOV 20210000300101763001
Olim XALMIRZAYEV Trustbank
Zamira ESANOVA
Omonboy OKYULOV Tashkent branch
Muzaffarjon MAMASIDDIKOV MFI 00850, TIN 201403038

K The opinion of the editors may differ PHONES: 278-96-54, 278-91-96,
from the opinion of the author. 278-25-96; FAKS: 273-96-60

Manuscripts and photographs will not be E-mail: [email protected]
reviewed or returned. web-site: www.odilsudlov.sud.uz
Telegram: https://t.me/ODsud
The copy must be accompanied by a copy of
«A fair trial». Duty editor
Mashhura VORISOVA

PUBLICATION INDEX ‒ 909

The journal is joined to the list for publication Registered with the Agency for Information
of scientific articles on the degree of Doctor of and Mass Communications under the
Philosophy (PhD) and Doctor of Science (PSC) in law Administration of the President of the Republic
by decision of the Presidium of the HigherAttestation of Uzbekistan dated July 27, 2021 Registration
Commission under the Cabinet of Ministers of the No. 0026. Published since 1996.
Republic of Uzbekistan dated April 30, 2022

C «A fair trial»

138 THE NEW LABOR CODE-NEW RULES

REMOTE LABOR IN THE NEW LABOR
CODE-NEW RULES CORRESPONDING

TO MODERN REALITIES

(Yangi mehnat kodeksida masofaviy mehnat –
zamonaviy voqelikka mos yangi qoidalar)

Legal regulation of remote personnel la- establishment of special norms can reduce
bor goes back to the category of differentia- the level of labor rights and guarantees of
tion of labor law. In the current Labor Code workers specified in this Code, it is estab-
of the Republic of Uzbekistan, the issue of lished it is not so.
«differences» was regulated in a limited
manner. For example, despite the fact that Also, Chapter 14 of the current Labor
the unity and differentiation of labor condi- Code is entitled «Additional guarantees and
tions is formed as an independent principle benefits to certain categories of employ-
and method of labor law, it is not established ees», which provides for the provision of
by the labor legislation of Uzbekistan. This guarantees and benefits for the labor of sub-
can also be seen in the fact that differentia- jects in a very limited range, mainly based
tion is included in the content of Article 6 of on subjective differentiation[1].
the Labor Code of the Republic of Uzbeki-
stan, that is, in the content of the principle It is worth noting that such an artificial
of Prohibition of discrimination in labor re- approach to the peculiarities of regulating
lations. the work of certain categories of employees
has been criticized by many scientists. In
In particular, labor requires the coor- particular, the lawyer Sh. Ismailov empha-
dination of laws and contracts within the sized that the content of the regulation of
framework of the procedure, as well as a the labor of certain categories of employees
comprehensive acquaintance with working is organized by the provisions that include
conditions and working conditions. Labor guarantees, privileges, advantages, as well
conditions birligi and differentiallanganlig as prohibitions, restrictions and exceptions,
esa practicing labor codified labor proce- to the new version of the Labor Code of the
dures solishing qualitative method separate- Republic of Uzbekistan as «Features of the
ly armanmagan. The current ESA bunday regulation of the labor of certain categories
method has been implemented for a long of employees» a known section offers in-
time by the foidalanib keladi approach. put[2].

Also, although Article 18 of the current The fact that the rules of differentiation
Labor Code is devoted to the specifics of are already being used in practice, the labor
the legal regulation of the labor of certain legislation does not meet the modern real-
categories of workers, it sets out only the ity in this area and other objective reasons
criteria for classifying these features, the finally led to the introduction of the 6th
regulation of the labor of civil servants, the section known as «Specific features of the
legal regulation of the labor of certain cate-

A FAIR TRIAL
№ 12 / 2022

THE NEW LABOR CODE-NEW RULES 139

gories of employees» in the new version of type of work have begun.
the Labor Code[3]. Thus, Section 6 of the revised Labor

As mentioned above, the conceptual ba- CodeParagraph 3 is called «Features of
sis of the legal regulation of remote work- the legal regulation of the work of remote
ers’ work is special legal regulation and dif- workers» and it includes 452-464 received
ferentiation. substances.

In 2017-2021, the State Program on the Employees working remotely are includ-
implementation of the Strategy of Actions ed in the group «Specific features of legal
on five priority areas of the development regulation of labor depending on the nature
of the Republic of Uzbekistan in the «Year of the employee’s labor relationship with
of Active Investments and Social Develop- the employer and the place of implementa-
ment» stipulates the development of a new tion of his labor activity» (Chapter 26). In
version of the Law of the Republic of Uz- addition to remote employees, this group
bekistan «On Employment of the Popula- also includes part-time employees, home
tion», in which self-employment expansion workers, and part-time employees.
of modern and effective forms of activities,
including remote work, freelancing, and de- The new version of the Labor Code in-
termining its status[4]. From this it can be cludes many features related to the organi-
seen that the first attempts to legalize this zation of remote work and the use of remote
workers. We will consider them below.

АННОТАЦИЯ

This article examines the provisions on the specifics of the legal regulation of the labor of remote
employees included in the Labor Code of the Republic of Uzbekistan in the new edition. The norms of
a total of thirteen articles aimed at regulating the labor of remote employees are analyzed, highlighting
individual aspects characteristic of this category of employees.

Keywords: differentiation, special legal regulation, certain categories of employees, remote work,
remote personnel, information technology, mixed regime, employment contract.

***
Мазкур мақолада янги таҳрирдаги Ўзбекистон Республикасининг Меҳнат кодексига
киритилган масофадан туриб ишловчи ходимларнинг меҳнатини ҳуқуқий жиҳатдан тартибга
солишнинг ўзига хос хусусиятларига оид қоидалар кўриб чиқилган. Масофадан туриб ишловчи
ходимлар меҳнатини тартибга солишга қаратилган жами ўн учта модданинг нормалари таҳлил
қилиниб, мазкур ходимлар тоифаси учун хос бўлган алоҳида жиҳатлар ажратиб кўрсатиб
берилган.
Калит сўзлар: дифференциация, махсус ҳуқуқий тартибга солиш, айрим тоифадаги ходимлар,
масофадан туриб ишлаш, масофавий ходимлар, ахборот технологиялари, аралаш режим, меҳнат
шартномаси.

***
В настоящей статье рассматриваются положения об особенностях правового регулирования
труда дистанционных работников, которые включены в Трудовой кодекс Республики Узбекистан
в новой редакции. Анализируются нормы в тринадцати статей, направленных на регулирование
труда дистанционных работников, выделены отдельные аспекты, характерные только для данной
категории работников.
Ключевые слова: дифференциация, специальное правовое регулирование, отдельные
категории работников, дистанционная работа, дистанционный персонал, информационные
технологии, смешанный режим, трудовой договор.

A FAIR TRIAL
№ 12 / 2022

140 THE NEW LABOR CODE-NEW RULES

1) Remote work (MK 452-m). This arti- work and stationary work
cle contains the following new provisions: 4) Labor contract on remote work (MK

1. The concept of remote work is defined; 456-m.). The following rules are reflected
2. It is established that the labor legisla- in it:
tion shall be applied to remote employees
taking into account the special norms estab- 1. It is established that the labor contract
lished for their specific characteristics; on remote work can be concluded through
3. It is specified in what cases the mode the exchange of electronic documents;
of remote work is determined;
4. Transfer from the usual working mode 2. In addition to the general conditions, a
to the remote working mode is considered list of special conditions that must be stipu-
as a change of working conditions. lated in the remote work contract is specified;
2) Permanent and temporary remote
work (MK 453-m.) This article contains the 3. It is established that it is possible to
following new rules: work in different parts of working hours
1. Conclusion of an agreement on remote both at the employer’s place and remotely;
work for the entire period of the employ-
ment contract; 4. It is indicated that the model form of
2. After the conclusion of the employ- the written employment contract with the
ment contract, it is possible to switch to employee working remotely is approved by
remote work on a permanent basis by con- the government.
cluding an additional agreement to it;
3. The possibility of working remotely 5) Formalization of the acceptance and
for a period of time and the period not ex- transfer of the employee to remote work
ceeding one year as a necessary condition. (MK 457-m.). The following rules are re-
3) Transition to temporary remote work flected in it:
at the initiative of the employer (MK 454-
m.). It contains the following: 1. It is established that the employee’s
1. Allowing temporary remote work with- consent should be obtained for the tem-
out the employee’s consent at the initiative porary transfer of the employee to remote
of the employer in case of objective reasons; work and the transfer of the work to the
2. When there are objective reasons for mode of remote performance.
teleworking, but it is not possible for tech-
nical reasons, employers are allowed to 6) Categories of employees who have the
take other measures; priority right to switch to temporary remote
3. In the event that it is not possible to work or transfer to remote work (Article
transfer to remote work, as well as to orga- 458 of the Labor Code). The following rule
nize the work in a different form, the fact of is reflected in it:
standing idle and the need to pay for it.
4) Mixed mode of remote work (MK 455- 1. When there are objective reasons, it
m.). It contains the following provision: is established that certain categories of em-
1. It is established that a mixed work ployees may temporarily switch to remote
mode can be established, including remote work or have a priority right to switch.

7) Peculiarities of organizing the work
of employees working remotely (MK 459-
m.). The following rules are reflected in it:

1. The rights and obligations of the par-
ties related to the organization of work in
the implementation of remote work through
information communication technologies
and the Internet are clarified;

A FAIR TRIAL
№ 12 / 2022

THE NEW LABOR CODE-NEW RULES 141

2. The conditions for considering a busi- 11) Remuneration for the work of an em-
ness trip of a teleworking employee at the ployee working remotely (Article 463 of
employer’s location are indicated. the Civil Code) The following provisions
are reflected in it:
8) Cooperation of the remote employee
and the employer (Article 460). The follow- 1. It is determined that the remuneration
ing rules are reflected in it: of the remote employee’s work is based on
the actual working time or volume of work
1. It is established that the remote work- performed.
er and the employer must set a certain time
as the time of cooperation for the employee 12) Termination of the employment con-
to perform work duties within the working tract with a remote employee (Article 464
hours specified in the labor contract; of the Civil Code). The following rules are
reflected in it:
2. The cooperation procedure stipulates
that the employee is not required to respond 1. Provided an opportunity to get ac-
to the employer’s phone calls, e-mails, and quainted with the order on the termination
requests made in any form outside of the of the employment contract through an
time specified. electronic document.

9) Working hours of a remote employee In conclusion, it should be noted that the
(MK461-m.). The following rules are re- legal regulation of the use of remote labor
flected in it: is one of the real achievements of the new
labor code. In addition, this form of Labor:
1. What is included in the working time
of a remote employee is clearly defined; a significant reduction in unemployment,
solving problems related to the regulation
2. It is established that the working hours of the flow of labor forces in the regions,
determined independently by the remote and ensuring that citizens work in agree-
employee are not subject to the terms of ment with the employer not only in the
payment of wages for overtime work, work surrounding areas, but wherever they want,
on weekends and non-working holidays, as various injuries arising in the labor process,
well as night work. preventing death-related situations, increas-
ing the time of family communication, pro-
10) Annual vacation of a remote employ- viding more time with family.
ee (MK 462-m.). The following rules are
reflected in it: I. JURAEV,
independent student of
1. It is established that the minimum Tashkent State University of Law
period of 21 calendar days of work leave
for employees working remotely can be
extended by the labor legislation and other
documents, the labor contract.

1. https://lex.uz/acts/142859
2. Ismailov Sh. Features of legal regulation of labor of certain categories of employees. Yu.f.d...
dissertation. - T.: TDYU, 2020.
3. B.11, 257.
4. https://lex.uz/uz/docs/6257288#6267095
5. National database of legal documents, 18.01.2019 y., 06/19/5635/2502-number, 08.03.2019
y., 06/19/5687/2723-number.

A FAIR TRIAL
№ 12 / 2022

142 FOREIGN EXPERIENCE AND UZBEKISTAN

SOME LEGAL FEATURES OF THE
ESTABLISHMENT OF THE TASHKENT
INTERNATIONAL FINANCIAL CENTER AND
ISSUES OF APPLICATION OF ENGLISH LAW
(Toshkent xalqaro moliya markazini tashkil etishning
ayrim huquqiy jihatlari va ingliz huquqini

qo‘llash masalalari)

The formation of an international financial investment in these regions and the creation of
center in the country is a strategic task of the new high-tech industries, as well as significant
state. The successful achievement of this goal production of competitive and export-oriented
contributes to the strengthening of the country’s products. The development of entrepreneurial
role in the global economy. It is believed that activity in these structures shows the necessi-
the international financial centers of New York, ty for its legal regulation. Currently, there are
London, Tokyo, Frankfurt, Geneva, Zurich his- more than 4300 types of free economic zones
torically originated in economically developed in the world. International financial centers are
countries on the basis of national capital mar- a new form of free economic zones.
kets. But gradually the status of international
financial centers began to acquire and large cit- The goals of the formation of international
ies of developing countries – Singapore, Hong financial centers are similar for different coun-
Kong, Shanghai, Dubai, Mumbai and others. tries: capital inflow to the city and the country
Many «young» financial centers act more like as a whole, replenishment of the revenue side of
offshore banking centers, although it should budgets, development of urban infrastructure,
be noted that a relatively liberal currency and employment, which ultimately contributes to
tax regime in relation to international financial the growth of the country’s GDP. Sometimes,
and credit transactions is characteristic of al- as an additional effect in the development of
most all international financial centers, the for- the financial sector, an improvement in the state
mation of which is based on the principle «big of the ecological environment is singled out,
money needs a lot of freedom.» Therefore, in which is created due to the absence of enter-
recent decades, an increasing number of coun- prises in the industrial sector of the economy
tries have been building their financial system (Kaufman, 2000). However, it is impossible to
on the principles of free movement of capital. ignore the threats to the country that appear as
a result of active integration into the global fi-
Today, Uzbekistan is one of the most devel- nancial market: increased vulnerability of the
oping countries in Central Asia. Because Uz- country, the risk of rapid capital outflow, the
bekistan had already chosen its development likelihood of an increase in the scale of finan-
strategy in the initial years of independence, cial fraud, increased dependence on the polit-
these strategies have been showing their expect- ical situation in the country. Recently, against
ed consequences. The high economic growth the background of strengthening the econom-
of Uzbekistan can support this idea. In recent ic and financial sector of Russia, the country’s
years, there has been a tendency for the growth leadership has been developing a strategy for
of free economic zones in the world, the fur- creating an international financial center in
ther development of foreign trade and invest- Tashkent.
ment relations, the increasing of foreign direct
Therefore, the consideration of theoretical
A FAIR TRIAL
№ 12 / 2022

FOREIGN EXPERIENCE AND UZBEKISTAN 143

and practical aspects of the formation of inter- so-called offshore financial centers or offshore
national financial centers seems to be a very banking systems, the problems of admission
relevant study. The purpose of this work is to to the domestic financial market of branches
identify the general conditions for the function- of foreign financial institutions outside the su-
ing of international financial centers, to consid- pervision of the national regulator. Initially, the
er the prerequisites for their formation, to de- paper will consider theoretical approaches to
termine the role of state policy in stimulating defining the concept of an international finan-
the development of the financial sector and the cial center and the conditions for its emergence
level of state regulation in the financial market based on the research of foreign authors, sys-
and, ultimately, to assess the possibility of cre- tematized the identified factors of the formation
ating an international financial center in Tash- of an international financial center. Then the
kent in the conditions of Russian reality. Let’s existing classifications of the leading interna-
make a reservation right away: in our work we tional financial centers and the process of their
will consider the experience of mainly cities formation in retrospect are analyzed. Based
(countries) whose financial centers are built on the existing trends, we will try to identify
around exchange trading platforms, or around general patterns of development and charac-
national financial markets or banking systems. teristic features of the largest financial centers.
Of particular interest is the study of innovative
Thus, the work does not examine the expe- financial products and their use in the lead-
rience and conditions of the development of

АННОТАЦИЯ

Ушбу мақолада Тошкент халқаро молия марказини ташкил этишнинг айрим ҳуқуқий жихатлари ва
инглиз ҳуқуқини қўллаш масалалари таҳлил қилинган. Шунингдек ушбу мақолада Халқаро молия мар-
казлариниг турлари, уларнинг ўзига хос бедгилари ва индикаторлари таҳлил қилинган. Бундан ташқари
мақолада инглиз ҳуқуқи асосий принциплари ва уни Ўзбекистонда жорий этиш юзасидан қисқача тўхта-
либ ўтилган. Шунингдек халқаро молия марказини ташкил ва инглиз ҳуқуқини қўллаш юзасидан хорижий
тажриба ҳам ўрганилган. Олиб борилган тадқиқотлар ва таҳлиллар натижасида Ўзбекистонда халқаро
молия марказини ташкил ва инглиз ҳуқуқи қўллаш бўйича бир қанча таклиф ва тавсиялар бериб ўтилган.

Калит сўзлар. Халқаро молия марказлари, IFC, Legal dualism, GFCI, IFC Court, гибрид юрисдикция-
лар, битта давлатда иккита ҳуқуқий тизим принципи, AIFC.

***
В данной статье анализируются некоторые юридические особенности создания Ташкентского Между-
народного финансового центра и вопросы применения английского права. В данной статье также анали-
зируются типы международных финансовых центров, их специфика и показатели. Кроме того, в статье
кратко рассматриваются основные принципы английского права и его внедрение в Узбекистане. Также
был изучен зарубежный опыт организации международного финансового центра и применения английс-
кого права. В результате исследования и анализа было внесено несколько предложений и рекомендаций по
созданию Международного финансового центра в Узбекистане и применению английского права.
Ключевые слова: Международные финансовые центры, IFC, Правовой дуализм, GFCI, Суд IFC, гиб-
ридные юрисдикции, принцип двух правовых систем в одном государстве, МФЦА.

***
This article analyzes some of the legal features of the establishment of the Tashkent International Financial
Center and the issues of the application of English law. This article also analyzes the types of international financial
centers, their specifics and indicators. In addition, the article briefly discusses the basic principles of English law
and its implementation in Uzbekistan. The foreign experience of organizing an international financial center and
the application of English law was also studied. As a result of the research and analysis, several proposals and
recommendations were made on the establishment of an International Financial Center in Uzbekistan and the
application of English law.
Keywords: International financial centers, IFC, Legal dualism, GFCI, IFC Court, hybrid jurisdictions, the
principle of two legal systems in one state, AIFC.

A FAIR TRIAL
№ 12 / 2022

144 FOREIGN EXPERIENCE AND UZBEKISTAN

ing financial centers of the world. Finally, the – The center of concentration of banks and
last chapter will examine the competitiveness specialized credit and financial institutions en-
of Tashkent in comparison with the financial gaged in international currency, credit and fi-
centers of developing countries, identify the nancial transactions, transactions with securi-
characteristic features of the Russian financial ties, gold;
system, as well as possible ways to overcome
obstacles during the formation of Tashkent as – General conditions, the presence of which
an international financial center. allows positioning the city as a major partici-
pant in international financial markets for inter-
Global cities on Earth, considered an im- national transactions with assets;
portant element of the global economic system,
have a long history, originally represented a – A space where financial institutions of var-
kind of gathering points for people to exchange ious jurisdictions converge to carry out finan-
goods and services. In the period of Antiquity, cial intermediation on an international scale;
such collection points were in Egypt, it was Al-
exandria, in Iraq - Baghdad, in India - Lethal, in – An innovative value-added system locat-
Cambodia – Angkor, etc. In the Middle Ages, ed in various geographically structured centers
such centers were concentrated in Venice, Ge- where institutional agreements of the financial
noa, Sakai, etc. With the development of crafts system operate (for example, the Swiss Finan-
and trade, cities that passed large volumes of cial Center, which unites cities such as Geneva,
goods gained an advantage over the rest, as Lugano and Zurich);
they had a favorable geographical location. In
turn, cities such as London, Paris, Baghdad, – A synonym for the concept of «offshore fi-
Beijing, Istanbul, Kyoto, and Rome were cen- nancial center», which is characterized by min-
ters of trade, handicrafts and science. imal interference or complete non-interference
of the state in the legal and financial activities
Developing production, science and trade of business.
contributed to the development of cities, as
qualified specialists, sellers and consumers Perhaps that is why the British company Z/
concentrated in cities. Thus, among the cities, Yen Group Limited was the first to try to clear-
leaders began to stand out, which in the modern ly distinguish these concepts:
world are called international financial centers.
– Global financial center – represents a sig-
An international financial center is a city or nificant concentration of financial institutions
territory of a state that mobilizes and redistrib- acting as links between participants in the fi-
utes huge amounts of financial resources, com- nancial sphere at the global, national and re-
bines a complex of banking and specialized gional levels;
credit and financial institutions that perform in-
ternational currency, financial and credit trans- – International financial center – coordi-
actions, transactions with goods and securities. nates the activities of financial sector partici-
pants when concluding international transac-
Before delving into the history of the for- tions in a certain part of the world;
mation and assignment of the status of interna-
tional financial centers to cities, it is necessary – Specialized financial center – is a recog-
to consider the essence of this concept. The fol- nized world leader in a certain area of the finan-
lowing are the existing definitions of an inter- cial market: banking, insurance, etc.;
national financial center:
– National financial center – conducts trad-
– The current international market mech- ing operations, including international ones, in
anism, which serves as a means of managing an amount commensurate with the aggregate
global financial flows; financial indicators of the country where the fi-
nancial center is located;
A FAIR TRIAL
№ 12 / 2022 – Regional financial center – conducts re-
gional-scale trading operations within one
country.

FOREIGN EXPERIENCE AND UZBEKISTAN 145

Almost any international business uses the havens and provide ample opportunities for
services of international financial centers. It is global tax planning, and only then — the ser-
a place of concentration of many services nec- vices of an international financial center.
essary for the implementation of international
business activities, developed infrastructure The main feature of an offshore financial
and professional staff. center is that most financial sector transactions
take place between non—residents, as well as
The International Financial Center is charac- most of the institutions involved are controlled
terized by many indicators, but first of all, it is: by non-residents. In addition to financial ser-
vices, an offshore financial center, as a rule,
• Availability of highly qualified managers also offers a number of other services: fund
and specialists in the field of finance, account- management, insurance, trust business, asset
ing, law, ready to offer their services for inter- protection, corporate and tax planning.
national business;
Main characteristics of an offshore financial
• Deep liquidity, complex capital market, center:
competitive tax and regulatory regimes, avail-
ability of foreign investment and offshore busi- • Financial institutions work mainly with
ness flow; non-residents;

• High added value for the financial services • A financial system with a significant pre-
offered due to the high level of professionalism ponderance of the volume of external assets
of the staff; and liabilities compared to internal financial in-
termediation designed to finance the economy;
• High level of development of telecommu-
nications and information technologies; • Offers one or more of the following op-
tions: low or zero taxation, moderate or simpli-
• A large number of high-level specialists fied financial regulation, banking secrecy and
with knowledge of several languages; anonymity.

• availability of financial services at any level; The role of the Government in the develop-
• a favorable business environment for busi- ment of the international financial center
ness.
Speaking of financial centers, many people The International Financial Center is a place
mean offshore financial centers, but this is far where financial institutions from different juris-
from the only category. In general, the financial dictions meet for financial intermediation on an
centers of the world can be divided into several international scale. An important role in main-
categories: taining the status of an international financial
1. Global financial centers. Such centers center belongs to the Government, which must
serve customers from all over the world and of- ensure:
fer the widest range of services.
2. Regional financial centers. They offer a • A favorable regulatory, legal and economic
wide range of services for a specific region — environment;
for example, Dubai (UAE) for the Middle East,
Hong Kong for Asia. • High level of international competitiveness
3. Ordinary financial centers. This category and cooperation, attracting foreign investment;
includes those financial centers whose services
are primarily aimed at meeting the needs of • Efficient execution of international and
their national economies, rather than regions or cross-border financial transactions through the
the whole world. Among such centers are Paris, development of payment systems;
Frankfurt, Tokyo, Sydney.
4. Offshore financial centers. Financial cen- • Trust in the local financial market at the
ters included in this category are primarily tax international level.

The International Financial Center is a place
where financial institutions from different juris-
dictions meet for financial intermediation on an
international scale. An important role in main-

A FAIR TRIAL
№ 12 / 2022

146 FOREIGN EXPERIENCE AND UZBEKISTAN

taining the status of an international financial a «raw state» and become competitive in the
center belongs to the Government, which must provision of financial and professional services
ensure: at the international level, and, as a result, inte-
gration with international markets.
• a favorable regulatory, legal and economic
environment; Principles of common law For more than a
century, they have been more attractive to in-
• high level of international competitiveness vestors from all over the world and therefore
and cooperation, attracting foreign investment; can be of great importance for a state wishing
to develop the capital market and non-com-
• efficient execution of international and modity segments of the economy.
cross-border financial transactions through the
development of payment systems; The legal basis of the AIFC’s activities is pri-
marily the Constitution of the Republic of Ka-
• trust in the local financial market at the in- zakhstan, on the basis of which all the activities
ternational level. of the Center are built. Also, the legal basis is the
constitutional laws of the Republic of Kazakh-
In order for an international financial cen- stan, the Decree of the President of the Republic
ter to actively develop and attract customers, it of Kazakhstan «On approval of the Regulations
must have a number of main features: on the Management Council of the Astana Inter-
national Financial Center and its Composition»
• government support and commitment to dated 31.12.2015, acts of general application of
the development and promotion of an interna- the AIFC, as well as the current law of the Re-
tional financial center; public of Kazakhstan, applied on a residual ba-
sis. In addition, the law gives the Center’s bodies
• well-established banking system and fi- the right to adopt acts binding on its participants
nancial market; and/or bodies and/or employees on civil law,
procedural, financial and administrative issues,
• professional workforce in the financial ser- as well as procurement procedures1.
vices sector;
In the development of the provisions of these
• developed infrastructure; normative legal acts, a special tax regime, a spe-
• political and economic stability; cial currency regulation regime, a visa regime
• competitive taxation system; for foreigners and stateless persons, a special
• transparent regulatory and legal system. judicial system and judicial proceedings have
A successful international financial center been established on the territory of the MFC.
becomes a place of concentration of the latest In the MFC, one can observe a radically differ-
technologies, the most qualified personnel and ent approach to organizational and legal forms
top-class financial institutions. All this, together from the typical Romano-German system.
with the loyal attitude of the government, allows Here, as in English law in general, there is only
us to create the most favorable environment for one main organizational form - limited compa-
the development of international business. ny by share (limited liability company), which
The Astana International Financial Center in turn can be public (public limited company)
(hereinafter referred to as the AIFC), in accor- and private, closed (private limited company)2.
dance with the Constitutional Law of the Re-
public of Kazakhstan dated December 7, 2015 The MFC Court played a special role in the
No. 438–V «On the Astana International Finan- constitutional development. It is not part of the
cial Center» is a territory within the city of As- judicial system of the Republic of Kazakhstan3
tana with precisely defined borders determined and consists of two instances (the court of first
by the President of the Republic of Kazakhstan, instance and the Court of Appeal). The main
in which a special legal mode»
The creation of the AIFC can be seen as an
attempt to give an impetus to economic devel-
opment by creating an attractive environment
for investment, to get away from the status of

A FAIR TRIAL
№ 12 / 2022

FOREIGN EXPERIENCE AND UZBEKISTAN 147

powers of the Court are to consider exclusively We have formed conceptual models of the
financial disputes within the framework of the development of Tashkent as an international
MFC, as well as disputes submitted to its con- financial center, its field of activity and special-
sideration by agreement of the parties. Opened ization, and are pleased to present it. We under-
in 2018, it became the first court for the reso- stand that the issue of establishing a center is
lution of commercial disputes in Kazakhstan, complex. He is also concerned with the issues
based on the procedural principles and norms of the financial market, the development of the
of the common law of England and Wales4. business environment, the tax and legal system
of Uzbekistan, the infrastructure of the city,
The Court uses the so–called eJustice system and this can only be solved together, says Ale-
- an online system through which the parties na Dolgova, an expert of the Advisory Group
have the opportunity to file claims to the AIFC on the creation of the Tashkent International
Court electronically without personal presence. Financial Center6.
In addition, with the help of this system, you
can get help and advice in the management of Recently, the International Analytical Center
legal proceedings and electronic processing of Z/Yen (UK) included Tashkent in the «Glob-
legal documents. This experience is especially al Index of International Financial Centers»
important for Kazakhstan now, when the en- (GFCI), as an associated international financial
tire court system has to be urgently rebuilt for center7.
remote work due to the pandemic. The Court,
together with well-known partner law firms, is Background information is provided: to
also holding webinars this year, which provide date, the GFCI rating evaluates the competi-
a detailed explanation of legal proceedings in tiveness of 128 existing international financial
an online format, as well as a comparative ap- centers from around the world. More than 11
proach to resolving disputes on certain issues in thousand representatives of the financial mar-
the courts of Kazakhstan and the AIFC Court. ket from all over the world took part in the as-
sessment interviews during the preparation of
In addition to the basic powers to carry out the GFCI 32 rating.
legal proceedings, the Court’s powers also in-
clude the duty to provide support in the areas of The GFCI rating assesses the competitiveness
education, development and awareness of En- of international financial centers in the following
glish common law issues. In 2018, according to areas: financial market, business environment,
the annual report of the Court, an educational human capital, infrastructure, reputation.
program for lawyers and business professionals
in Nursultan aimed at raising awareness about The financial and investment community of
the Court and making a positive contribution to the rating organization - Z/Yen Group includes
the development of education of Kazakhstani 30 thousand representatives of the financial
law students and professionals was implement- sector, 5 thousand international corporations
ed jointly with the IAC and the AIFC Bureau of from 138 countries of the world8.
Continuing Professional Development5.
Obtaining the status of an associated center
The main goal of the international financial represents a positive assessment by the global
center is to attract investors and promote the in- expert and investment community of the repub-
vestment potential of Uzbekistan. In addition, lic’s potential as an international financial center.
the project aims to create a unique financial and
legal ecosystem in the country that allows in- The inclusion of the capital of the republic
ternational banks, financial institutions, legal, in the index will facilitate investment decisions
consulting and investment companies to oper- by international investors and business repre-
ate comfortably. sentatives when choosing Uzbekistan as a ju-
risdiction for capital placement.

For information Z/Yen Group distributes in-
formation about the dynamics of the develop-

A FAIR TRIAL
№ 12 / 2022

148 FOREIGN EXPERIENCE AND UZBEKISTAN

ment of rated financial centers among a wide • Improving the quality of property manage-
range of financial sector companies, including ment;
directly working with the largest global portfo-
lio investors and sovereign funds, the informa- • Development of financial technologies;
tion says. Based on the experience of the internation-
al financial centers of Astana and Dubai, the
Based on the above, we would like to sug- gradual creation of the Tashkent International
gest that it is necessary to establish the Interna- Financial Center in the Tashkent International
tional Financial Center and launch a separate Business Center and the introduction of En-
legal regime in the Tashkent city international glish law in it will take about five years. It will
business center with all the essential facilities take about ten years for this international finan-
and infrastructure for global financial centers. cial center to become financially independent.
First, it is necessary to develop the legal frame- Based on the international experience of cre-
work and corporate governance system of the ating those mentioned above global financial
Tashkent International Financial Center. The centers, we can say that Uzbekistan’s current
transformation of the Tashkent city internation- economic potential is sufficient to meet these
al business center into a global financial center requirements. In conclusion, we can positively
will require about $ 60-70 million. This amount assess the current prospects for creating the In-
is calculated based on international experience. ternational Financial Center of Uzbekistan and
the present British legislation.
There are several strategic goals for the cre-
ation of the Tashkent International Financial M. TURDIALIEV,
Center, which should be designated as the stra- lecturer Department
tegic directions of the Tashkent International of International Private Law
Financial Center: Tashkent state university of law

• Development of the capital market;
• Development of asset management;
• The attraction of Islamic finance;

1 Конституционный закон Республики Казахстан от 7 декабря 2015 г. № 438-V «О Международ-
ном финансовом центре «Астана» (с изменениями от 30.12.2019 г.) [Электронный ресурс]// Zakon.
kz. URL: http://online.zakon.kz/Document/?doc_ id=39635390 (дата обращения: 30.04.2020)

2 AIFC COMPANIES REGULATIONS AIFC REGULATIONS No. 2 of 2017 [Электронный ресурс]
// Официальный сайт Международного финансового центра «Астана». URL : https://aifc.kz/files/
legals/49/file/comreg_v5_2_14.12.2019.pdf (дата обращения: 30.04.2020).

3 Конституционный закон Республики Казахстан от 25 декабря 2000 года № 132-II «О судеб-
ной системе и статусе судей Республики Казахстан»(с изменениями от 21.02.2019 г.) [Электрон-
ный ресурс] // Zakon.kz. URL: https://online.zakon.kz/Document/?doc_id=1021164 дата обращения:
30.04.2020).

4 AIFC COURT REGULATIONS RESOLUTION OF THE AIFC MANAGEMENT COUNCIL [Элект-
ронный ресурс] // Официальный сайт Международного финансового центра «Астана». URL : https://
aifc.kz/files/legals/68/file/3.-legislation-aifccourt-regulations-2017.pdf (дата обращения: 30.04.2020).

5 Годовой отчет Суда МФЦА за 2018 год [Электронный ресурс] // Официальный сайт Междуна-
родного финансового центра «Астана». URL: https://court.aifc.kz/uploads/ГОДОВОЙ%20ОТЧЕТ%20-
СУДА%20МФЦА%202018.pdf (дата обращения: 30.04.2020)

6 Expert Alena Dolgovaning 2022-yil 7-July «Tashkent Nation Finance Center organized this: model
development and implementation based on directions» strategic presentation session

7 https://sda.gov.uz/news/6613
8 https://www.longfinance.net/media/documents/GFCI_32_Report_2022.09.22_v1.0_.pdf

A FAIR TRIAL
№ 12 / 2022


Click to View FlipBook Version