«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 50 ФУҚАРОЛИК ПРОЦЕССИ кучи таъсир қилувчи, процессда процессуал ҳаракатларнинг пайдо бўлиши, ривожланиши ва тамом бўлишини амалга ошириш ҳуқуқига эга процесс иштирокчилари ҳисобланади. Процесснинг натижасида юридик манфаатдорлиги хусусиятига қараб, ишда иштирок этувчи барча шахсларни иккита гуруҳга бўлишимиз мумкин: 1) Моддий – ҳуқуқий ҳамда процессуал шахсий манфаатга эга шахслар. 2) Жамоат ва давлат манфаатига эга шахслар. Ўзбекистон Республикаси Фуқаролик процессуал кодексининг 39-моддасида ишда иштирок этувчи шахсларнинг таркиби кўрсатилган. Уларни процессуал манфаатдорлик даражасига қараб қуйидагича таснифлаш мумкин. Хусусан, биринчи, бевосита манфаатдор шахслар (тарафлар ва учинчи шахслар), иккинчи, процессда бошқа шахсларнинг ҳуқуқлари ва қонун билан қўриқланадиган манфаатларини ҳимоя қилишда иштирок этадиганлар (тарафларнинг вакиллари, прокурор, давлат бошқаруви органлари, ташкилотлар, айрим фуқаролар). Ишда иштирок этувчи шахслар бир қатор процессуал ҳуқуқларга эга. Фуқаролик процессуал кодексининг 40-моддасида ишда иштирок этувчи шахслар учун умумий бўлган ҳуқуқ ва мажбуриятлар алоҳида белгиланган бўлиб: булар иш материаллари билан танишиш, улардан кўчирмалар олиш, нусхалар кўчириш, рад этиш тўғрисида арз қилиш, далиллар тақдим этиш, далилларни текширишда иштирок этиш, ишда иштирок этувчи бошқа шахсларга ва одил судловни амалга оширишга кўмаклашаётган шахсларга саволлар бериш, арз қилиш, илтимосномалар тақдим этиш, судга оғзаки ва ёзма тушунтиришлар бериш, суд муҳокамаси давомида юзага келадиган барча масалалар бўйича ўзларининг важларини баён қилиш, бошқа шахсларнинг арзлари, илтимосномалари, важларига қарши эътирозлар билдириш, суд ҳужжатлари устидан шикоят қилиш (протест келтириш), суд ҳужжатларининг мажбурий ижросини талаб қилиш, давлат ижрочиси томонидан ҳаракатлар содир этилишида ҳозир бўлиш ва ўз ҳуқуқларини амалга ошириш ҳуқуқига эга. Шахслар умумий процессуал ҳуқуқ ва мажбуриятлардан ташқари хусусиятларга қараб, махсус ҳуқуқ ва мажбуриятларга эга бўладилар. Масалан, прокурорнинг суднинг ҳал қилув қарори юзасидан протест келтириш ҳуқуқи (ФПКнинг 51-моддаси). Ишда иштирок этувчи шахслар фуқаролик процессуал ҳуқуқий муносабатлар субъектларининг мураккаб таркибли гуруҳи ҳисобланади. Умумий белгилари бўйича улар бир-бирлари билан унча фарқ қилмайди. Ишда иштирок этувчи шахслар таркибини бир нечта турларга ажратиш мумкин. Субъектлар шахсий моддий-ҳуқуқий манфаати бўйича, масалан, даъвогар, жавобгар ва процессда «бошқа»ларнинг манфаатларини ҳимоя қилувчи субъектлар (масалан, прокурор ҳамда ФПКнинг 52-моддасида назарда тутилган давлат органлари ва бошқа шахслар). Одил судловни амалга оширишга кўмаклашувчи шахсларнинг фуқаролик процессдаги иштироки бу шахсларнинг низо предмети бўлган моддий-ҳуқуқий муносабатларнинг объектига нисбатан ҳеч қанақа юридик манфаатдор бўлмаган, лекин уларнинг фаолияти (масалан, мутахассиснинг ўз соҳаси бўйича билими) ва ҳаракатлари (гувоҳнинг кўрсатувлари) ишни мазмунан ҳал қилишга катта
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 51 1 Эсанова З.М. Фуқаролик процессуал ҳуқуқи (дарслик) – Т., 2022. «Yuridik adabiyotlar Publish». – 79 б. 2 Ярков В.В. Гражданский процесс: 6-е изд., перераб и доп. М., 2006. – С. 58. 3 Треушникова М.К. Гражданский процесс: Учебник. 2-е изд., перераб и доп. М., 2007. – С. 90. 4 Шакарян М.С. Гражданское процессуальное право России. Учебник для вузов. М., 2002. – С. 62. 5 Мамасиддиқов М.М. Фуқаролик процессуал ҳуқуқи (дарслик) – Т., 2022. «Адолат». – 59 б. 6 Эгамбердиев Э. Фуқаролик процессуал ҳуқуқий муносабатлар. (Ўқув қўлланма). – Т., 2000. – 64-65 б. 7 Эгамбердиев Э. Фуқаролик процессуал ҳуқуқий муносабатлар. (Ўқув қўлланма). – Т., 2000. – 58 б. 8 Треушникова М.К. Гражданский процесс: Учебник. 2-е изд., перераб и доп. М., 2007. – С. 88. 9 Якубов С.А. Предмет судебной деятельности по гражданским делам. Т., 2009. – С.49. ёрдам беришига шубҳа йўқ. Ўзбекистон Республикаси ФПКнинг 54-моддасида одил судни амалга оширишга кўмаклашувчи шахсларнинг таркиби келтирилган. Бу таркибга гувоҳлар, экспертлар, мутахассислар, таржимонлар, ёзма ва ашёвий далилларни сақловчилар, ижро иши юритиш холислари ва сақловчилари киритилган. Юқорида келтирилган фикр – мулоҳазалардан келиб чиққан ҳолда қуйидаги хулосаларга келишимиз мумкин: Ишда фуқаролик процессуал ҳуқуқий муносабатларнинг субъектлари ва унинг турлари ўрганилди ҳамда фуқаролик процессуал ҳуқуқий муносабатларнинг субъектлари сифатида суд (фуқаролик процессининг барча инстанцияларида), ишдан манфаатдор бўлган даъвогар ва жавобгар, учинчи шахслар, уларнинг вакиллари, процессда бошқа шахсларнинг ҳуқуқ ва манфаатларини ҳимоя қилиш учун қатнашувчи прокурор, давлат бошқаруви органлари, шунингдек одил судловни амалга оширишга кўмаклашувчи шахслар гувоҳлар, экспертлар, мутахассислар, таржимонлар, ёзма ва ашёвий далилларни сақловчилар, ижро иши юритиш холислари ва сақловчилари тушунилади ва уларнинг ҳуқуқий мақоми белгилаб берилди: Ишда иштирок этувчи шахслар – процесс натижасидан мустақил юридик манфаатга эга бўлган, процессда ўз номидан ҳаракат қилувчи, чиқариладиган қарорнинг қонуний кучига таъсир қилувчи, процессда процессуал ҳаракатларнинг пайдо бўлиши, ривожланиши ва тамом бўлишини амалга ошириш ҳуқуқига эга процесс иштирокчилари ҳисобланади. Одил судловни амалга оширишга кўмаклашувчи шахслар – иш бўйича бевосита юридик манфаатга эга бўлмаган, лекин уларнинг фаолияти ёки ҳаракати ишни ойдинлашувига олиб келадиган ва суднинг қарорини чиқариш орқали даъвогар ва жавобгар, учинчи шахсларнинг қонуний ҳуқуқларини ҳимоя қилиш ва мажбуриятларини бажаришга кўмак берадиган фуқаролик процессуал ҳуқуқининг субъекти ҳисобланади. А. ГАНИБАЕВ, Ўзбекистон Республикаси Судьялар олий кенгаши ҳузуридаги Судьялар олий мактаби тингловчиси ФУҚАРОЛИК ПРОЦЕССИ
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 52 Давлат органларида низоларни судгача кўриб чиқишнинг ягона тизимини яратиш, медиация, ҳакамлик судлари ҳамда халқаро арбитражларни фуқаролар ҳамда тадбиркорларнинг ишончига сазовор бўладиган низоларни ҳал этувчи самарали муқобил институтларга айлантириш лозимлигини тақозо этди. Шу муносабат билан Ўзбекистон Республикасининг 2019 йил 20 мартдаги ЎРҚ-531-сонли қонуни билан Ўзбекистон Республикаси Фуқаролик процессуал ва Иқтисодий процессуал кодексига медиатив келишув институти киритилиб, ишларни медиатив келишув асосида ҳал қилиш тартиби жорий этилди. Ўз навбатида, жисмоний ва юридик шахсларнинг ҳуқуқлари ва қонуний манфаатларини ҳимоя қилиш тизимини такомиллаштириш, низоларни ҳал қилишнинг муқобил имкониятларини кенгайтириш, шунингдек, судларда иш ҳажмини мақбуллаштиришда медиация институти, ҳакамлик судлари ва халқаро арбитражларнинг ролини тубдан ошириш мақсадида Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 17 июндаги «Низоларни муқобил ҳал этишнинг механизмларини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги ПҚ-4754-сонли қарори ҳам қабул қилинди. Суд-ҳуқуқ тизимида амалга оширилаётган шиддатли ислоҳотлар фуқаролар ва юридик шахсларнинг ҳуқуқ ҳамда қонуний манфаатларини ҳимоя қилишда маъмурий судларда ҳам янги институт, яъни келишув институтини амалиётга татбиқ этиш заруратини келтириб чиқарди. Шу сабабли, Ўзбекистон Республикасининг 2023 йил 26 апрелдаги ЎРҚ-833- сонли қонуни билан Ўзбекистон Республикасининг Маъмурий суд ишларини юритиш тўғрисидаги кодекси (бундан буён матнда МСИЮтК деб юритилади) «Келишув битими» деб номланувчи 151 - боб билан тўлдирилди. Қонунга кўра, тарафлар маъмурий суд ишларини юритишнинг барча босқичларида ва суд ҳужжатини ижро этиш жараёнида низони келишув битимини тузган ҳолда тўлиқ ҳажмда ёки қисман ҳал этиши мумкин. Тарафларнинг келишуви ихтиёрийлик, ҳамкорлик ва тенг ҳуқуқлилик принциплари асосида амалга оширилади1 . Маъмурий суд ишларини юритишдаги келишув битими фуқаролик ҳамда процессуал кодексларида назарда тутилган келишув битимидан фарқ қилади. Хусусан, Ўзбекистон Республикасининг Фуқаролик процессуал (бундан буён матнда ФПК деб юритилади) ҳамда Иқтисодий процессуал кодекси (бундан буён матнда ИПК деб юритилади) талаби бўйича судда кўрилаётган ҳар қандай низо юзасидан тузилиши мумкин бўлса2 , МСИЮтКда ушбу Кодекс 27-моддаси биринчи қисмининг 1, 3, 4 ва 5-бандларида назарда тутилган ишлар бўйича келишув битимини тузишга йўл қўйилмаслиги кўрсатиб ўтилган3 . Демак, қонун талаби бўйича маъмурий судларда: - идоравий норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар юзасидан низолашиш тўғрисидаги; - сайлов комиссияларининг хатти-ҳаракатлари (қарорлари) юзасидан низолашиш тўғрисидаги; - нотариал ҳаракатни амалга ошириш, МАЪМУРИЙ СУД ИШЛАРИНИ ЮРИТИШДА КЕЛИШУВ ИНСТИТУТИ МАЪМУРИЙ ПРОЦЕССУАЛ ҲУҚУҚ ВА ЖАРАЁН
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 53 фуқаролик ҳолати далолатномаларини ёзишни рўйхатга олиш рад этилганлиги ёки нотариуснинг ёхуд фуқаролик ҳолати далолатномаларини ёзиш органи мансабдор шахсининг ҳаракатлари (ҳаракатсизлиги) юзасидан низолашиш тўғрисидаги; - давлат рўйхатидан ўтказишни рад этиш ёхуд белгиланган муддатда давлат рўйхатидан ўтказишдан бўйин товлаш устидан шикоят қилиш тўғрисидаги ишлар бўйича келишув битимини тузишга йўл қўйилмайди. Ҳар уччала кодексдаги келишув битими тузиш мумкин бўлмайдиган ҳолатларнинг ўхшашлиги шундаки, келишув битимининг шартлари учинчи шахсларнинг ҳуқуқлари ва қонуний манфаатларига дахлдор бўлса, уни тузилишига йўл қўйилмайди4 . Келишув битими тасдиқлашни рад қилиш асослари МСИЮтК, ФПК ҳамда ИПКда келтирилган бўлиб, ФПК талабларида келишув битими тасдиқлашни рад этишнинг 2 та, ИПКда 3 та асослари мавжуд бўлса, бундай асослар МСИЮтК талаби бўйича 5 та ҳисобланади. ФПК ҳамда ИПК талаблари бўйича ишда иштирок этаётган жавобгар вакили келишув битимини тасдиқлаши мумкин бўлса-да, маъмурий суд ишларини юритишда келишув битимини вакил орқали тасдиқлашга йўл қўйилмайди5 . МСИЮтК талаби бўйича тарафларнинг келишувига фақат жавобгарда маъмурий ихтиёрийлик (дискрецион ваколат) мавжуд бўлганда йўл қўйилади6 . Қонун талабига кўра, маъмурий ихтиёрийлик (дискрецион ваколат) деганда, маъмурий органнинг қонунчилик доирасида йўл қўйилган чоралардан бирини қонунийликка ва мақсадга мувофиқликка ўзи баҳо бериши асосида ўз ихтиёриМАЪМУРИЙ ПРОЦЕССУАЛ ҲУҚУҚ ВА ЖАРАЁН
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 54 МАЪМУРИЙ ПРОЦЕССУАЛ ҲУҚУҚ ВА ЖАРАЁН га кўра қўллаш ёки тегишли чорани қўллашдан воз кечиш ҳуқуқи тушунилади7 . Шу сабабли, ФПК ҳамдда ИПКдан фарқли равишда, жавобгарда маъмурий ихтиёрийлик (дискрецион ваколат) мавжуд бўлмаслиги, МСИЮтК талаби бўйича келишув битимини тасдиқлашни рад этиш учун асос бўлади8 . Шу билан бирга, ҳар уччала кодекс талаби бўйича, прокурор келишув битимини тузиш ваколатига эга эмас9 . Маъмурий суд ишларини юритишда келишув битимига доир халқаро тажрибага назар соладиган бўлсак, уларда қуйидагиларни билишимиз мумкин бўлади. Мисол учун, Эстония Республикасининг қонунчилиги бўйича суд барча тарафлар ва учинчи шахсларнинг розилиги асосида ярашув тартибида иш юритиши ва бу иш юритув доирасида процесс иштирокчилари судьянинг ёрдамида низони музокаралар йўли билан ҳал қилиши мумкин бўлади10. Озарбайжон Республикасининг қонунчилиги бўйича тарафлар низони тўлиқ ёки қисман ҳал этиш мақсадида, агар улар низо предметига нисбатан фармойиш (буйруқ) бериш, мустақил ҳаракат қилиш ҳуқуқига эга бўлгандагина, келишув битимини тузишлари мумкин бўлади. Келишув битимининг мазмуни суд мажлиси баённомасида ёритилади11. А. МУРОДОВ, Навоий вилоят маъмурий суди раиси 1 Ўзбекистон Республикаси «Маъмурий суд ишларини юритиш тўғрисида»ги кодексининг 1261-моддасининг биринчи ва иккинчи қисмлари. 2 Ўзбекистон Республикаси «Фуқаролик процессуал кодекси»нинг 166-моддаси, Ўзбекистон Республикаси «Иқтисодий процессуал кодекси»нинг 131-моддаси. 3 Ўзбекистон Республикаси «Маъмурий суд ишларини юритиш тўғрисида»ги кодекси 27- моддаси биринчининг 1-5-бандлари. 4 Ўзбекистон Республикаси «Фуқаролик процессуал кодекси» 169-моддасининг биринчи қисми, Ўзбекистон Республикаси «Иқтисодий процессуал кодекси» 134-моддаси биринчи қисмининг 2-банди ҳамда Ўзбекистон Республикаси «Маъмурий суд ишларини юритиш тўғрисида»ги кодекси 1265- моддаси биринчи қисмининг 2-банди. 5 Ўзбекистон Республикаси «Фуқаролик процессуал кодекси» 69-моддасининг иккинчи қисми, Ўзбекистон Республикаси «Иқтисодий процессуал кодекси» 63-моддаси биринчи қисми ҳамда Ўзбекистон Республикаси «Маъмурий суд ишларини юритиш тўғрисида»ги кодекси 62- моддаси биринчи қисми. 6 Ўзбекистон Республикаси «Маъмурий суд ишларини юритиш тўғрисида»ги кодекси 1261- моддаси учинчи қисми. 7 Ўзбекистон Республикасининг 2018 йил 8 январдаги «Маъмурий тартиб-таомиллар тўғрисида»- ги ЎРҚ-457-сонли Қонунининг 4-моддаси. 8 Ўзбекистон Республикаси «Маъмурий суд ишларини юритиш тўғрисида»ги кодекси 1265- моддаси биринчи қисмининг 4-банди. 9 Ўзбекистон Республикаси «Фуқаролик процессуал кодекси» 51-моддасининг биринчи қисми, Ўзбекистон Республикаси «Иқтисодий процессуал кодекси» 49-моддаси бешинчи қисми ҳамда Ўзбекистон Республикаси «Маъмурий суд ишларини юритиш тўғрисида»ги кодекси 46- моддаси тўққизинчи қисми. 10 Эстония Республикаси Маъмурий процессуал кодексининг 137-моддаси. 11 Озарбайжон Республикаси Маъмурий процессуал кодекси 66-моддасининг биринчи қисми.
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 55 Бугунги кунда мамлакатимизда суд-ҳуқуқ соҳасида қатор ислоҳотлар амалга оширилиб, фуқароларнинг судларга бўлган ишончини оширишга, қонун устуворлигини таъминлашга бу орқали мамлакатнинг инвестиция жозибадорлигини оширишга ҳаракат қилинмоқда. Негаки, бугунги кунда Тошкент шаҳри миқёсида кўрилаётган маъмурий низоларнинг аксарият қисмини тадбиркорлик субъектлари томонидан берилган аризалар бўйича кўрилаётган солиққа оид низолар ёки тадбиркорлик субъектларининг бошқа маъмурий органларга нисбатан берган аризалари бўйича кўрилаётган низолар ташкил этади. Айни шу ўринда, судга мурожаат қилиш учун белгиланган процессуал муддатлар муҳим саналиб, шахсларнинг суд ҳимоясида бўлиши муддатларга боғлиқдир. Ҳар бир шахсга ўз ҳуқуқ ва эркинликларини суд орқали ҳимоя қилиш, давлат органлари, мансабдор шахслар, жамоат бирлашмаларининг ғайриқонуний хатти-ҳаракатлари устидан судга шикоят қилиш ҳуқуқи кафолатланади . Бироқ, судга мурожаат қилувчи қонунда белгиланган процессуал муддатларга амал қилиши лозим. Акс ҳолда ўтказиб юборилган муддатлар судга мурожаат қилувчилар учун ҳал қилувчи аҳамият касб этади. Бугунги кунда Ўзбекистон Республикаси МСИЮтКнинг 186-моддасига кўра, агар ушбу Кодексда ёки ўзга қонунларда бошқа муддатлар белгиланмаган бўлса, маъмурий органнинг, фуқаролар ўзини ўзи бошқариш органининг, улар мансабдор шахсларининг қарори, ҳаракати (ҳаракатсизлиги) устидан ариза (шикоят) манфаатдор шахсга ўзининг ҳуқуқлари, эркинликлари ва қонуний манфаатлари бузилганлиги тўғрисида маълум бўлган пайтдан эътиборан олти ой ичида судга берилиши мумкин. Шунингдек, давлат ижрочисининг қарорини ҳақиқий эмас, ҳаракатларини (ҳаракатсизлигини) қонунга хилоф деб топиш тўғрисидаги ариза (шикоят) манфаатдор шахсга ўзининг ҳуқуқлари, эркинликлари ва қонуний манфаатлари бузилганлиги тўғрисида маълум бўлган пайтдан эътиборан ўн кун ичида судга берилиши мумкин. Ариза (шикоят) беришнинг узрли сабабга кўра ўтказиб юборилган муддати суд томонидан тикланиши мумкин1 . Барчамизга маълумки, муқаддам қонунчиликда маъмурий органнинг, фуқаролар ўзини ўзи бошқариш органининг, улар мансабдор шахсларининг қарори, ҳаракати (ҳаракатМАЪМУРИЙ СУДЛАРГА МУРОЖААТ ҚИЛИШ МУДДАТЛАРИ ВА ХОРИЖИЙ АМАЛИЁТ ТАҲЛИЛИ МАЪМУРИЙ ПРОЦЕССУАЛ ҲУҚУҚ ВА ЖАРАЁН
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 56 АННОТАЦИЯ Ушбу мақолада Ўзбекистон Республикасида маъмурий судларга мурожаат қилиш муддатлари ва бу борадаги хорижий амалиёт таҳлил қилинган ҳамда қонунчиликни ривожлатриш юзасидан таклифлар берилган. Калит сўзлар: процессуал муддат, ўтказиб юборилган муддатнинг узурлилиги, инстанция, индивидуал ёндашув, дискрицион ваколат. * * * In this article, the terms of applying to administrative courts in the Republic of Uzbekistan and the foreign practice in this regard are analyzed and suggestions are made regarding the development of legislation. Key words: procedural term, excuse for missed term, instance, individual approach, discretionary authority сизлиги) устидан ариза (шикоят) манфаатдор шахсга ўзининг ҳуқуқлари, эркинликлари ва қонуний манфаатлари бузилганлиги тўғрисида маълум бўлган пайтдан эътиборан уч ой ичида судга берилиши мумкин эди. Ушбу маъмурий судларга мурожаат қилишнинг 3 ойлик муддати Ўзбекистон Республикасининг 2023 йил 15 мартдаги ЎРҚ-823-сонли Қонунига кўра ўзгартирилиб, маъмурий судларга маъмурий органнинг, фуқаролар ўзини ўзи бошқариш органининг, улар мансабдор шахсларининг қарори, ҳаракати (ҳаракатсизлиги) устидан ариза (шикоят) бериш муддати 6 ойга узайтирилди. Албатта, маъмурий судларга мурожаат қилишнинг процессуал муддати бошқа судларга мурожаат қилиш муддатларидан кескин фарқ қилади. Ушбу қонунчиликда белгиланган муддат ҳам хорижий тажриба асосида амалга оширилди. Кўпгина мамлакатларда маъмурий судларга мурожаат қилишнинг муддатлари қисқалигини кўриш мумкин. Бунда, хорижий амалиётда маъмурий низо бўйича судга мурожаат қилишнинг белгиланган муддати бизга нисбатан кам ва бизга нисбатан кўп мамлакатлар ҳам бор. Мисол учун, Озарбайжон давлати амалиётидан кўрадиган бўлсак, Озарбайжон Маъмурий суд ишларини юритиш тўғрисидаги кодексининг 38-моддасига кўра, маъмурий акт манфаатдорга тақдим этилгандан, ёки унга ушбу маъмурий акт ҳақида маълум қилингандан бошлаб 30 кунлик муддатда судга мурожаат қилиниши мумкин2 . Шунингдек, маъмурий низоларнинг алоҳида иш тоифаларида мисол учун сиёсий партияларнинг фаолияти билан боғлиқ низоларда 10 кунлик, оммавий ахборот воситалари билан боғлиқ ишларда 10 кунлик, сайлов билан боғлиқ низоларда 3 кунлик, агар сайловга 30 кундан кам вақт қолган бўлса 2 кунлик муддатМАЪМУРИЙ ПРОЦЕССУАЛ ҲУҚУҚ ВА ЖАРАЁН
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 57 лар белгиланган3 . Германия қонунчилигига кўра эса, маъмурий низолар бўйича судга мурожаат қилиш муддати ҳам, судда ишни кўриб чиқиш муддати ҳам алоҳида белгиланмаган. Бунда, процессуал муддатларни белгилашда ҳар бир иш бўйича индивидуал ёндашиш ҳуқуқи ишни кўраётган судья ихтиёридадир4 . Бизнинг қонунчилигимизда ҳам алоҳида иш тоифалари учун муддатлар белгиланган мисол учун, умумий арз қилиш муддати 6 ой этиб белгиланиш билан бирга, давлат ижрочисининг қарори ёки хатти-ҳаракатига нисбатан ўн кунлик муддатда, номзод кўрсатган сиёсий партиялар органлари, номзодлар, ишончли вакиллар, кузатувчилар ва сайловчилар сайлов комиссияларининг қарорлари устидан ушбу қарорлар қабул қилинганидан кейин беш кун ичида судга шикоят қилиши мумкин. Марказий сайлов комиссиясининг қарорлари устидан қарор қабул қилинганидан кейин беш кун ичида Ўзбекистон Республикаси Олий судига шикоят қилиниши мумкин5 . Хорижий амалиётда ҳам, миллий қонунчилигимизда ҳам маъмурий низолар бўйича процессуал муддатларнинг ўтиши қабул қилинган маъмурий ҳужжат ҳақида аризачи (манфаатдор)-га маълум бўлган пайтдан бошлаб ўта бошлаши ҳақидаги умумий қоида белгиланган. Миллий қонунчилигимизда ўтказиб юборилган муддат узрли деб топилиши белгиланган бўлса-да, бироқ ўтказиб юборилган муддатлар қандай ҳолатларда узрли деб топилиши ёки қандай ҳолатларда узрли деб топилмаслиги аниқ белгиланмаган. Фақат биргина ҳужжат Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2021 йил 27 ноябрда қабул қилинган «Маъмурий ишларни кассация тартибида кўриш бўйича суд амалиёти тўғрисида»ги 34-сонли қарорининг 6-бандига кўра, жисмоний шахснинг касаллиги, ноилож аҳволи, унинг оилавий аҳволи (оила аъзоларининг ўлими ёки оғир касаллиги), шунингдек бошқа ҳолатлар, агар улар қонунда белгиланган муддатда кассация шикояти беришни истисно этган ёхуд жиддий тарзда қийинлаштирган бўлса, узрли ҳолатлар деб топилиши мумкинлиги белгиланган. Шунингдек, юридик шахс вакилининг хизмат сафарида, меҳнат таътилида бўлиши, ҳуқуқшуноснинг бўлмаслиги, вакилнинг ёрдами учун тўлашга ёки давлат божини тўлашга пул маблағларининг мавжуд эмаслиги юридик шахс томонидан кассация шикояти бериш муддати ўтказилганлигининг узрли сабаблари сифатида кўрилиши мумкин эмаслиги ҳам белгиланган. Албатта, ушбу қоида низоларни кассация инстанциясида кўришда кассация шикояти беришга нисбатан қўлланилади. Бироқ, Ўзбекистон Республикаси МСИЮтКнинг 15-моддасига кўра, низоли муносабатни тартибга солувчи ҳуқуқ нормалари мавжуд бўлмаган тақдирда, суд шунга ўхшаш муносабатларни тартибга соладиган ҳуқуқ нормаларини қўллаши, бундай нормалар ҳам мавжуд бўлмаганда эса низони қонунларнинг умумий МАЪМУРИЙ ПРОЦЕССУАЛ ҲУҚУҚ ВА ЖАРАЁН
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 58 асослари ва мазмунидан келиб чиқиб ҳал қилиши белгиланган. Фикримизча, ушбу асосларга кўра, маъмурий низоларни судда кўришда биринчи инстанция судида ҳам процессуал муддатларнинг ўтказиб юборилганлигини узрли ёки узрсиз деб топишда ҳуқуқ аналогиясини қўллаган ҳолда юқоридаги Пленум қоидаларини қўллаш мумкин. Аниқ белгиланмаган ҳолатларда эса судья асосларнинг умумий мазмунидан келиб чиқиб, муддатни узрли ёки узрсиз деб топишда дискрицион (ихтиёрий) ваколатга эга бўлади. Бундан ташқари, қонунчилигимизда судга мурожаат қилинганда ариза(шикоят) суд томонидан қайтарилганда ушбу даврда муддатнинг ўтказиб юборилганлиги суд томонидан инобатга олиниши белгиланмаган. Хорижий амалиётда баъзи мамлакатларда суд томонидан белгиланган маълум бир муддатда аризанинг камчиликлари бартараф этилиб қайтадан тақдим қилинса судга мурожаат қилишнинг ушбу даври ўтмаган деб ҳисобланиши ҳақидаги қоидалар мавжуд. Юқорида келтирилган асослардан келиб чиқиб хулоса ўрнида қуйидагиларни таклиф қиламиз: - судга ариза (шикоят) билан мурожаат қилинганда камчиликлар туфайли суд томонидан ариза қайтарилганда аризачига камчиликларни бартараф этиб қайта мурожаат қилиши учун маълум бир вақт бериш ва бу вақт ичида судга мурожаат қилиш муддатининг ўтиши тўхтаб туриши ҳақида қонунчиликка қўшимчалар киритилиши лозим; - шунингдек, судга мурожаат қилишнинг муддати ўтказиб юборилганлигини узрли деб топишда барча инстанцияларда Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2021 йил 27 ноябрда қабул қилинган «Маъмурий ишларни кассация тартибида кўриш бўйича суд амалиёти тўғрисида»ги 34-сонли қарорининг 6-бандида кўрсатилган асосларни қўллаш лозим. Д. ЖЎРАЕВ, Ўзбекистон Республикаси Судьялар олий кенгаши ҳузуридаги Судьялар олий мактаби тингловчиси 1 Ўзбекистон Республикаси Конституцияси, X-боб Инсон ҳуқуқлари ва эркинликларининг кафолатлари, 44-модда. 2 Ўзбекистон Республикаси МСИЮтК, http://old.lex.uz/docs/3527353. 3 Йорг Пуделька, Сборник законадательных актов по административному судапроизводству 3-е издание, Москва 2018 г. 21 с. 4 Ўша асар 58-63 бетлар. 5 Ўша асар 193-276 бетлар. 6 Ўзбекистон республикасининг сайлов кодекси 102-модда, http://old.lex.uz/ docs/4386848#4389754 МАЪМУРИЙ ПРОЦЕССУАЛ ҲУҚУҚ ВА ЖАРАЁН
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 59 Ўзбекистон Республикасида ижтимоий давлат қурилиши борасидаги олиб борилаётган ишлар ва шу аснода жамиятнинг демократия йўлидан жадал ривожланиши ва бу борада амалга оширилаётган ислоҳотларнинг муваффақияти кўп жиҳатдан мамлакатда фуқароларнинг ҳуқуқий онги ва ҳуқуқий маданияти даражасини оширишга қаратилган ҳуқуқий тарғиботга боғлиқдир. Чунки, мамлакатимизда олиб борилаётган ислоҳотларнинг моҳиятини англаш ҳамда бу жараёнда фаол иштирок этиш фуқароларнинг ҳуқуқий маданияти юқори бўлишини тақозо этиши табиийдир. Албатта, бу ўринда ҳуқуқий онг ва ҳуқуқий маданият тушунчасининг ўзини ифодалаш зарурки, улар қуйидагича: - ҳуқуқий онг – қисқача қилиб айтганда ҳуқуқ ва қонунчиликка оид одамларнинг тасаввурлари, уларнинг ҳис-туйғулари, амалий тажрибалар таъсирида пайдо бўлган ҳуқуққа нисбатан муносабатини ифодалайди; - ҳуқуқий маданият – фуқароларнинг давлат ва ҳуқуқ ҳақидаги муҳим билимларни эгаллаб олиши, амалдаги нормативҳуқуқий ҳужжатлар ҳақидаги тушунчаларини талқин қила олиши ҳамда улардан тўғри фойдалана олишидир. Шундай қилиб, мамлакатимизнинг ҳар бир фуқароси ўз ҳуқуқ ва мажбурият ва бурчларини пухта билиши, буни ўзининг ҳаётий эҳтиёжи сифатида англамоғи лозим. Фуқароларимизнинг дунёқараши, тафаккури мамлакат ҳаётига, янгиланишларга мос равишда ўзгариб бориши ҳуқуқий маданият тушунчаси билан чамбарчас боғлиқдир. Мамлакатимизда ҳуқуқий саводхонликни оширишга қаратилган қатор ишлар амалга оширила бошландики, бу энг аввало, Ўзбекистон Республикаси Президентининг 07.02.2017 йилдаги ПФ-4947-сонли «2017-2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йўналиши бўйича Ҳаракатлар стратегияси тўғрисида»ги фармони бўлиб, бунинг асосида аҳолининг ҳуқуқий онги ва ҳуқуқий маданиятини юксалтириш қонун устуворлигини таъминлаш ва судҳуқуқ тизимини янада ислоҳ қилишнинг асосий вазифаларидан бири этиб белгилаб берилган эди. Мазкур Ҳаракатлар стратегияси доирасида ўтган давр мобайнида давлат ва жамият ҳаётининг барча соҳаларини тубдан ислоҳ этишга қаратилган 300 га яқин қонун, 4 мингдан зиёд Ўзбекистон Республикаси Президенти қарорлари қабул қилинди. Шунингдек, инсон ҳуқуқларини таъминлаш, давлат органларининг ҳисобдорлиги ва очиқлигини кучайтириш ҳамда фуқаролик жамияти институтлари, оммавий ахборот воситаларининг роли, аҳоли ва жамоат бирлашмаларининг сиёсий фаоллигини ошириш бўйича тизимли ишлар амалга оширилди. Сўнгги беш йиллик ислоҳотларнинг натижасида мамлакатимизда Янги Ўзбекистонни барпо этишнинг зарур сиёсий-ҳуқуқий, ижтимоий-иқтисодий ва илмий-маърифий асослари яратилди. Ва бунинг давомчиси сифатида «Ҳаракатлар стратегиясидан — Тараққиёт стратегияси сари» тамойилига асосан ишлаб чиқилган еттита устувор йўналишдан иборат ЎзХУҚУҚИЙ ТАРҒИБОТ – ХУҚУҚИЙ САВОДХОНЛИКНИНГ МУҲИМ ОМИЛИ СИФАТИДА ФАОЛИЯТ
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 60 бекистон Республикаси Президентининг 28.01.2022 йилдаги ПФ-60-сонли «2022 – 2026 йилларга мўлжалланган Янги Ўзбекистоннинг тараққиёт стратегияси тўғрисида»ги фармони эълон қилиндики, бунга кўра, фармоннинг қуйидаги икки устувор йўналиши мамлакатимиз фуқароларининг ҳуқуқий онг ва ҳуқуқий маданиятини юксак даражада шакллантириш заруриятини қўйди: - инсон қадрини юксалтириш ва эркин фуқаролик жамиятини янада ривожлантириш орқали халқпарвар давлат барпо этиш; - мамлакатимизда адолат ва қонун устуворлиги тамойилларини тараққиётнинг энг асосий ва зарур шартига айлантириш. Бу ўринда, мамлакатимиз фуқароларида ҳуқуқий онг ва ҳуқуқий маданиятни шакллантириш бўйича Ўзбекистон Республикаси Президентининг «Жамиятда ҳуқуқий онг ва ҳуқуқий маданиятни юксалтириш тизимини тубдан такомиллаштириш тўғрисида»ги 2019 йил 9 январдаги ПФ-5618- сонли фармонининг қабул қилиниши ҳам айни муддао бўлди. Мазкур фармонда инсон ҳуқуқ ва эркинликларига ҳурмат муносабатини шакллантиришга, аҳолининг ҳуқуқий онги ва ҳуқуқий маданиятини юксалтиришга, жамиятда фуқароларнинг ҳуқуқий саводхонлиги даражасини оширишга тўсқинлик қилувчи бир қатор муаммо ва камчиликлар кўрсатиб ўтилган. Жумладан, ҳуқуқий маданиятни юксалтиришда энг аввало, ҳуқуқий таълим ва тарбия борасидаги ишлар тизимли ва узвий олиб борилмаётганлиги, узоқ йиллар давомида бу масала ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органлар ва айрим давлат органларининг иши сифатида қараб келиниб, бунда оила, маҳалла ва фуқаролик жамияти бошқа институтларининг иштироки етарлича таъминланмаганлигини, ёшларнинг ҳуқуқий тарбиясига салбий таъсир кўрсатувчи омилларга нисбатан ҳуқуқий иммунитетни шакллантириш, ҳар бир шахсда қонунларга ва одоб-ахлоқ қоидаларига ҳурмат, миллий қадриятларга садоқат, ҳуқуқбузарликларга нисбатан муросасизлик ҳиссини уйғотиш ишига комплекс тарзда ёндашилмаганлиги ҳамда ҳуқуқий онг ва ҳуқуқий маданиятни юксалтиришда шахсий манфаатлар ҳамда жамият манфаатлари ўртасидаги мувозанатни сақлаш ғояларини аҳоли онгига сингдириш ишларининг етарли олиб борилмаслиги ҳам қонун устуворлигини таъминлашга ўзининг жиддий салбий таъсирини кўрсатаётганлиги айтиб ўтилган. Шулардан келиб чиқиб, фармонда жамиятда ҳуқуқий онг ва ҳуқуқий маданиятни юксалтиришнинг асосий вазифалари белгилаб берилди. Таъкидлаш лозимки, ҳуқуқий маданият кишиларнинг ҳуқуқий саводхонлик даражаси, қонунларга бўлган ҳурмати, ҳуқуқий нормаларни ижро этиши, ҳаётга татбиқ эта олиш кўникмаси, ҳуқуқбузарликларга нисбатан муросасизлик, қонунларга итоаткорлик, ҳуқуқий фаоллик ҳамда ташаббускорлигини англатади. Жамият аъзоларининг юксак ҳуқуқий онги ва ҳуқуқий маданияти жамиятимиз тараққиётини таъминлайди. Ҳуқуқий онг ва ҳуқуқий маданият савияси қабул қилинган қонунлар сони билан эмас, балки ушбу қонунларнинг тўлиқ ижро этилиши билан белгиланади. Ушбу муҳим ишда одамларда қонунларга ва меъёрий ҳужжатларга нисбатан ҳурмат ҳиссини тарбиялаш алоҳида аҳамиятга эга. Айни шу мезонлардан келиб чиқиб, фармонда фуқаролар онгида «Жамиятда қонунларга ҳурмат руҳини қарор топтириш — демократик ҳуқуқий давлат қуришнинг гаровидир» деган ҳаётий ғояни мустаҳкамлаш, аҳолига мамлакатимизда амалга оширилаётган ижтимоий-иқтисодий ислоҳотлар, қабул қилинаётган қонун ФАОЛИЯТ
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 61 ҳужжатлари ва давлат дастурларининг мазмун-моҳиятини изчил етказиш тизимини шакллантириш бирламчи вазифалардан эканлиги таъкидланади. Шу билан бирга, бу борада таълим-тарбиянинг тизимли ва узвий олиб борилишига алоҳида эътибор қаратиш, мактабгача таълим тизимидан бошлаб, аҳолининг барча қатламларига ҳуқуқий онг ва ҳуқуқий маданиятни чуқур сингдириш, шахсий манфаатлар ҳамда жамият манфаатлари ўртасидаги мувозанатни сақлаш ғояларини кенг тарғиб қилиш назарда тутилмоқда. Бунда, айниқса, ёш авлод онгига ҳуқуқ ва бурч, ҳалоллик ва поклик тушунчаларини ҳамда одоб-ахлоқ нормаларини чуқур сингдириб бориш, Конституциянинг муҳим жиҳатларини уларга болалигидан бошлаб ўргатиш бўйича ўзига хос тизим яратилади. Ҳақиқатан ҳам, ёш авлод онгида нима яхши, нима ёмон, нима мумкин-у, нима мумкин эмаслигини, ҳуқуқ ва бурч, ҳалоллик ва поклик тушунчаларини одобахлоқ нормалари асосида тушунтириб бориш ҳамда Бош қомусимиздаги энг муҳим тамойилларни содда тилда болалигидан ўргатиб бориш келажакда ўз самарасини беради. «Юксак ҳуқуқий маданият - мамлакат тараққиёти кафолати» деган концептуал ғоя асосида аҳолининг барча қатламлари ҳуқуқий саводхонликка эришишлари, юксак даражадаги ҳуқуқий онгга эга бўлишлари ҳамда ҳуқуқий билимларини кундалик ҳаётда қўллай олишлари учун тизимли ва кенг қамровли ҳуқуқий тарғибот тадбирларини ташкил қилиш давлат органлари ва ташкилотларнинг устувор вазифаларидан бири ҳисобланади. Бунда, жамиятда ҳуқуқий онг ва ҳуқуқий маданиятни юксалтириш «шахс - оила - маҳалла - таълим муассасаси – ташкилот - жамият» тамойили бўйича тизимли ва узвий ташкил этилади. Дарҳақиқат, ҳуқуқ ФАОЛИЯТ
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 62 ФАОЛИЯТ асосларини, Конституция ва қонунлар мазмун-моҳиятини, янги қонуний ҳужжатлар, ҳуқуқий меъёрларни кишиларнинг, биринчи навбатда, ёшларнинг онги, қалбига сингдиришда ҳеч бир нарса ўз аҳамиятига кўра ҳуқуқий таълим-тарбияга тенглаша олмайди. Жумладан, биз жамиятда ҳуқуқий маданиятни шакллантириш ва ривожлантириш, мамлакатимизда ҳуқуқий таълим ва билимлар тарғиботини тубдан яхшилаш, қабул қилинган норматив-ҳуқуқий ҳужжатларни ижрочиларга етказиш, аҳолини қабул қилинаётган қонунларнинг мақсади, мазмун-моҳиятидан кенг хабардор этиб боришга йўналтирилган мақсадли чора-тадбирларни қўллаб-қувватлаймиз. Чунки, фақат эркин, ўз ҳуқуқ ва мажбуриятларини биладиган, қонун ва амалдаги тартиб-қоидаларни ҳурмат қиладиган фуқарогина ўз ҳуқуқларидан тўлиқ фойдалана олади. Бу концептуал ғояларни амалга оширишнинг таъсирли чоралари сифатида Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 12.05.2022 йилдаги 259-сонли қарори билан «2022-2023 йилларда жамиятда ҳуқуқий маданиятни юксалтириш бўйича чора-тадбирлар дастурини тасдиқлаш тўғрисида» қарори эълон қилинди. Шундай қилиб, 2022-2023 йилларда жамиятда ҳуқуқий маданиятни юксалтириш бўйича чора-тадбирлар дастури қуйидагиларни назарда тутади: • оилада ва таълим муассасаларида ҳуқуқий тарбияни шакллантириш ва ҳуқуқий маданиятни юксалтириш бўйича амалга ошириладиган чора-тадбирлар: - нотинчлик ва зўравонликнинг болалар тарбиясидаги салбий оқибатлари ҳақида маълумот етказиш ва уларнинг олдини олиш; - олий таълим муассасалари ҳамда кадрларни қайта тайёрлаш ва малакасини ошириш ўқув марказларида инсон ҳуқуқлари, аёллар ҳуқуқлари, бола ҳуқуқлари ўқув курсларини ташкил этиш; - ижтимоий ҳимояга муҳтож аҳоли қатламларига имтиёзлар ва моддий ёрдам бериш масалалари бўйича ахборот-тарғибот ишлари ва бошқалар; • давлат органлари ва ташкилотлари ходимларининг ҳуқуқий маданиятини юксалтириш бўйича амалга ошириладиган чора-тадбирлар: - «Ҳуқуқий саводхонлик ойлиги», «Коррупцияга қарши курашиш ойлиги» ва «Конституциявий ҳуқуқ ойлиги»ни ўтказиш; - ҳуқуқий саводхонликка оид минимал талаблар бўйича ўқитиш ва уларнинг ҳуқуқий билимларини баҳолаш ва бошқалар; • аҳоли барча қатламларининг ҳуқуқий маданиятини юксалтириш бўйича амалга ошириладиган чора-тадбирлар: - «бепул ҳуқуқий маслаҳат билан ҳар бир уйга» лойиҳаси; - ногиронлиги бўлган шахслар учун хайрия акциялари; - мурожаатларни таҳлил қилиш ва таҳлил натижасига кўра манзилли ҳуқуқий тарғибот ва бошқалар; • жамиятда ҳуқуқий маданиятни юксалтиришда ҳуқуқий тарғиботнинг инновацион усулларини жорий қилиш, шунингдек, ОАВнинг ролини кучайтириш: - видеороликлар тасвирга олиш ҳамда ОАВ ва ижтимоий тармоқлар орқали кенг тарқатиш; - аҳоли ва тадбиркорлик субъектларига ҳуқуқий масалалар бўйича ечимларни берувчи порталларни ҳуқуқий мавзудаги материаллар билан бойитиш; - «Ҳуқуқий ахборот» телеграм канали қамровини кенгайтириш ва бошқалар; • юридик таълимни, шунингдек юридик кадрларни тайёрлаш, қайта тайёрлаш ва уларнинг малакасини ошириш тизимини ривожлантириш, ҳуқуқий маданият-
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 63 ни юксалтиришнинг илмий асосларини тадқиқ этиш (юридик олий таълим муассасалари ўқув дастурларига «Тазйиқ ва зўравонликдан жабр кўрган хотин-қизлар билан ишлаш» мавзусини киритиш; юридик соҳада илмий тадқиқотларни амалга ошириб келаётган тадқиқотчилар учун онлайн хизматларни кўрсатиш имконини берувчи электрон платформа яратиш). Мамлакатимизда ҳуқуқий маданиятни шакллантириш ва ривожлантириш, мамлакатимизда ҳуқуқий таълим ва билимлар тарғиботини тубдан яхшилаш, қабул қилинган норматив-ҳуқуқий ҳужжатларни ижрочиларга етказиш, аҳолини қабул қилинаётган қонунларнинг мақсади, мазмун-моҳиятидан кенг хабардор этиб боришга йўналтирилган мақсадли чора-тадбирларни ижросини таъминлаш борасида Самарқанд вилояти юридик техникуми томонидан ҳам бир қатор амалий ишлар олиб борилмоқда. Жумладан, Самарқанд вилояти ҳудудида ҳуқуқий тарғибот ишлари амалга оширилиб, асосий эътибор ёшларга қаратилмоқда. Бундан кўзланган мақсад мамлакатимизда олиб борилаётган суд-ҳуқуқ ислоҳотлари жараёнида ёшларнинг иштирокини янада фаоллаштириш, ёш авлод вакилларини қонунга ҳурмат руҳида тарбиялаш, турли зарарли иллат ва ёт ғоялар таъсиридан ҳимоялаш, ёшларнинг ҳуқуқий онги ва маданияти, билимлари ва масъулиятини мунтазам ошириш ҳамда вилоятнинг туман (шаҳар)ларида, айниқса чекка ҳудудларида истиқомат қиладиган кўп сонли уюшмаган ёшлар ўртасида ҳуқуқбузарликларнинг олдини олишдан иборатдир. Самарқанд вилоят юридик техникуми ҳамда мактабларда ёшлар билан учрашувлар ўтказилиб, уларни суд-ҳуқуқ соҳасида амалга оширилаётган ислоҳотлардан хабардор қилиб, қонунларга киритилаётган ўзгартириш ва янгиликлар ҳақида, шунингдек ёшларнинг ҳуқуқий онг ва маданиятини ошириш борасида кенг тушунчалар бериб борилмоқда. Айни вақтда, Конституция ва қонун устуворлигини таъминлаш қонун бузилиши билан боғлиқ салбий оқибатларга қарши самарали курашишни ҳамда бундай ҳолатнинг барвақт олдини олишга қаратилган таъсирчан тизимни шакллантиришни талаб этмоқда. Шу мақсадда, 2019 йил 13 декабрдаги Ўзбекистон Республикаси Президентининг «Конституция ва қонун устуворлигини таъминлаш, бу борада жамоатчилик назоратини кучайтириш ҳамда жамиятда ҳуқуқий маданиятни юксалтириш бўйича қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида»ги ПҚ-4551-сонли қарори билан ишлаб чиқилган Дастурнинг 9.6.–бандида аҳолига, айниқса, ёшларга уларнинг ҳуқуқларини тушунтиришда амалий ва таъсирчан механизмларни қўллашга қаратилган «Street law» — «Оддий ҳуқуқ» лойиҳасини тизимли жорий қилиш кўзда тутилган. «Street Law» - юридик таълим муассасалари ўқувчилари томонидан мактаб ўқувчиларига волонтёрлик асосида кундалик ҳаётда энг зарур бўлган ҳуқуқий билимларни интерактив усуллар орқали ўқитишга қаратилган лойиҳа. Самарқанд вилояти юридик техникуми «Street Law» лойиҳаси бўйича координатори Ж.З. Отақулов бошчилигида қатор ишларни олиб бормоқда. 2022/2023 ўқув йилида Самарқанд вилояти юридик техникумида «Street Law» лойиҳасига 35 нафар волонтёр ўқувчи-ёшлар, 4 нафар волонтёр ўқитувчилар жалб қилинди. Лойиҳа доирасида 9 та умумтаълим мактабида жами 787 нафар ўқувчиларга 17 та семинармашғулотлар ўтказилди. Жумладан, лойиҳа аъзолари Самарқанд шаҳридаги 17-, 24-, 33-, 55-, 63-умумтаълим мактаблари, вилоятнинг узоқ туманФАОЛИЯТ
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 64 ФАОЛИЯТ ларида ҳам фаолиятини давом эттирди. Жумладан, Самарқанд вилояти, Ургут туманидаги 11 ва 71-умумтаълим мактаби ўқувчилари билан учрашиб, ҳуқуқий-тарғибот ишларини олиб борди. Шунингдек, 2022/2023 ўқув йили давомида лойиҳа аъзолари: - жамиятда коррупция иллатига йўл қўймаслик ҳамда уни олдини олиш; - самарқанд юридик техникуми тўғрисида; - йўл ҳаракати қоидалари; - вояга етмаганларнинг ҳуқуқлари; - фуқароларнинг сиёсий ҳуқуқлари; - вояга етмаганлар ҳуқуқбузарликлари ҳамда уларни олдини олиш ва бошқа мавзуларда тарғибот ишларини олиб борди. Шу билан бирга, лойиҳа аъзолари томонидан ҳуқуқий тарғибот доирасида кўча қоидаларига оид челленж - «Ҳуқуқингни талаб қил», «Хавфсизлик камарини тақмасдан машина ҳайдама», «Мен қонунни ҳурмат қиламан», «Пиёдалар ўтиш жойидан ўт», «Машинани белгиланган жойга қўй» каби мавзуларда тарғибот-ташвиқот ишлари амалга оширилди. Самарқанд юридик техникумида «Street Law» лойиҳаси бўйича волонтёрларни ўқитиш ўқув-семинари ташкил этилиб, ўқув йили давомида амалга оширилиши режалаштирилган лойиҳалар таништириб борилмоқда. Умуман айтганда, меъёрий ҳужжатларда белгилаб берилганидек, жамиятда ҳуқуқий онг ва ҳуқуқий маданиятни юксалтириш борасидаги муҳим йўналиш ва вазифаларни ўз вақтида амалга ошириш учун ҳар биримиз масъул эканлигимизни ҳис қилишимиз зарур бўлган ҳолда, биз, ҳуқуқий мактаб намояндаларидан масъулият ва фидойиликни талаб этади. Ж. ОТАҚУЛОВ, Самарқанд вилояти юридик техникуми директорининг ёшлар билан ишлаш бўйича ўринбосари, Р. ШОДИЕВ, Самарқанд вилояти юридик техникуми фуқоролик хуқуқи ўқитувчиси Д. МУРОДОВ, Самарқанд вилояти юридик техникум ўқувчиси 1. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 07.02.2017 йилдаги ПФ-4947-сонли «2017- 2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йўналиши бўйича Ҳаракатлар стратегияси тўғрисида»даги Фармони. 2. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 28.01.2022 йилдаги ПФ-60-сон «2022 — 2026 йилларга мўлжалланган Янги Ўзбекистоннинг тараққиёт стратегияси тўғрисида»ги Фармони. 3. Ўзбекистон Республикаси Президентининг «Жамиятда ҳуқуқий онг ва ҳуқуқий маданиятни юксалтириш тизимини тубдан такомиллаштириш тўғрисида»ги 2019 йил 9 январдаги ПФ-5618-сонли Фармони. 4. Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 12.05.2022 йилдаги 259-сон қарори билан «2022-2023 йилларда жамиятда ҳуқуқий маданиятни юксалтириш бўйича чоратадбирлар дастури тасдиқлаш тўғрисида» Қарори. 5. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 13 декабрдаги «Конституция ва қонун устуворлигини таъминлаш, бу борада жамоатчилик назоратини кучайтириш ҳамда жамиятда ҳуқуқий маданиятни юксалтириш бўйича қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида»ги ПҚ-4551-сонли Қарори.
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 65 Мамлакатимизда қонунда белгиланган тартибга кўра, адвокат муайян шахснинг манфаатларини ҳимоя қилиш топшириғини олган бўлса, ўз ваколатларидан айнан шу ҳимояси остидаги шахснинг зарарига фойдаланишга, бундан ташқари гумон қилинувчини, айбланувчини, судланувчини ҳимоя қилишдан бош тортишга, агар уни бундан ишонч билдирувчи шахснинг (ҳимоя остидаги шахснинг) ўзи озод этмаса, ҳақли эмас, яъни бундай бош тортиш юқоридаги процесс иштирокчиларининг қонуний манфаатларига бевосита дахл қилганлиги учун ҳамда уларнинг ҳимоя ҳуқуқларини бузганлиги учун ҳам ўз-ўзидан ҳақиқий ҳисобланмайди, бундай ҳолларда суд томонидан гумон қилинувчи, айбланувчи ва судланувчининг ҳимояга бўлган ҳуқуқини зудлик билан тиклаш чоралари кўрилиши лозим ва ўз вазифаларини бажаришдан бош тортган адвокатга нисбатан хусусий ажрим чиқарилиши ва унинг хатти-ҳаракатларига тегишли тартибда баҳо берилиши мумкин1 . Одил судлов тизимида энг кўп инсон ҳуқуқлари бузилишлари, айниқса процессуал нормалар талаблари бузилишидан келиб чиқишини инобатга олган ҳолда, жиноий судлар томонидан бузилган ҳуқуқларни тиклаш ва компенсация қилиш масалалари билан боғлиқ ишларни кўриш тизимини янада кучайтириш ва такомиллаштириш ушбу йўналишда олиб борилиши шарт бўлган муҳим вазифалардан саналиши сир эмас. Шу билан бирга, шахсни гумон қилинувчи тариқасида иштирок этиши, процессуал ҳаракати устидан электрон назоратнинг ўрнатилиши ҳам шу жараёнга ниҳоятда катта фойда келтирувчи омил сифатида хизмат қилиши мумкин. Суриштирув ва дастлабки тергов жараёнида ҳимоячининг суриштирув ва дастлабки терговда иштирок этишини таъминлаш суриштирувчи, терговчи, прокурор томонидан амалга оширилиши ва гумон қилинувчи айбланувчининг манфаатларини ҳимоя қилиш мажбуриятларини ижро этиши учун қулай ҳуқуқий шароитларни яратишидан иборатдир. Мазкур жараён оқибатида ҳимоячининг жиноят процессида бўлган қонуний манфаатлари сўзсиз равишда қондирилган бўлиши шарт. Шахсни айбланувчи тариқасида жалб қилиш пайтида ҳимоячининг иштироки муҳим ҳуқуқий аҳамиятга эга2 . Шунга асосан, ҳимоячи айбланувчига қўйилган айб ва айбланувчининг шахсига оид маълумотларни ўрганади. Бу саволларни тўғри ўрганиш, ҳимояни қонунга асосан самарадор ташкил этиш учун иш бўйича йиғилган барча далилларни текшириш керак ва ҳимояни амалга оширишга доир барча процессуал ҳаракатларнинг ўтказилишини воқеликка тўғри, қонуний ва адолатли бўлишида терговчи прокурор ва судни ишонтириш керак. Шунга асосан, ҳимоячи айбланувчининг шахсини ўрганиш билан бирга СУДЛАР ТОМОНИДАН ГУМОН ҚИЛИНУВЧИ, АЙБЛАНУВЧИ ВА СУДЛАНУВЧИНИНГ ҲИМОЯ ҲУҚУҚИНИ ТАЪМИНЛАШ МЕХАНИЗМЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ МАСАЛАЛАРИ ҲИМОЯ ҲУҚУҚИ ВА ЖАРАЁН
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 66 уни ҳимоячи учун зарур ва муҳим бўлган далиллар билан ишлаши, улар тўғрисида маълумотлар олиши ва бевосита терговчи, прокурор ва суднинг эътиборини илтимоснома шаклида айбланувчининг айбини енгиллаштирувчи ёки унга нисбатан эълон қилинган айбнинг инкор қилинган далилларга қаратиши адвокат бурчини тўлақонли равишда амалга оширишнинг далолати сифатида хизмат қилади3 . Айбланувчининг ҳимояланиш ҳуқуқи мазкур шахсга ҳимоячи томонидан жиноят процессида мавжуд бўлган далилларнинг тушунчаси таърифи ва аҳамиятини тушунтириши ва унинг бу билимларини иш бўйича ҳақиқатни аниқлашда ишлатиши мақсадга мувофиқ бўлади. Кўпинча амалиётда терговчилар айбланувчилардан ҳимояга муҳтож эмасликлари ва ҳимояни шахсан ўзлари олиб бориш имкониятига эгалиги тўғрисидаги тилхатларни тўлдирадилар, бу эса ҳимояланиш ҳуқуқи билан таъминлаш масаласига салбий таъсир кўрсатади4 . Гумон қилинувчининг, айбланувчининг, судланувчининг яқин қариндошлари ёки қонуний вакилларидан бирининг адвокат билан бир қаторда ҳимоячи сифатида иштирок этишига гумон қилинувчининг, айбланувчининг, судланувчининг илтимосномаси бўйича суриштирувчининг, терговчининг қарори ёки суд ажримига биноан йўл қўйиш мумкин. Суд томонидан вояга етмаган маҳкумга нисбатан, шунингдек жисмоний ёки руҳий ҳолати бузилган маҳкумга нисбатан чиқарилган ҳукмни ижро этиш билан ҲИМОЯ ҲУҚУҚИ ВА ЖАРАЁН АННОТАЦИЯ Ушбу мақолада Ўзбекистон Республикаси одил судлов тизимида гумон қилинувчи, айбланувчи ва судланувчининг ҳимоя ҳуқуқини таъминлаш механизмлари таҳлил этилиб, бундай процессуал механизмларни такомиллаштириш билан боғлиқ масалалар, судларнинг ваколатлари ҳамда вазифалари, суд иштирокчиларининг процессуал ва конситуциявий ҳуқуқлари, инсон ҳуқуқларининг таъминланиши ва кафолатлари каби жиҳатлар тадқиқ қилинган. Мақолада ҳимоя ҳуқуқини таъминлашга доир чоралар ва уларни қўллашнинг амалий жиҳатлари, соҳада юзага келаётган муаммолар юзасидан атрофлича ўрганишлар ўтказилиб, муайян муҳокама ва мулоҳазалар илгари сурилган ҳамда хулосаларга асосланган таклифлар берилган. Калит сўзлар: гумон қилинувчи, айбланувчи ва судланувчи, суд, ҳимоя ҳуқуқи, ҳимоячи, процессуал ҳуқуқлар, инсон ҳуқуқлари, кафолатлар. * * * В данной статье проанализированы механизмы обеспечения защиты подозреваемого, обвиняемого и подсудимого в системе правосудия Республики Узбекистан, рассмотрены вопросы, связанные с совершенствованием таких процессуальных механизмов, такие аспекты, как полномочия и обязанности судов, процессуальные и конституционные права участников суда, обеспечение и гарантии прав человека. В статье подробно рассмотрены меры по обеспечению права на защиту и практические аспекты их применения, проблемы, возникающие в отрасли, выдвинуты конкретные обсуждения и соображения, а также даны предложения, основанные на выводах. Ключевые слова: подозреваемый, обвиняемый и обвиняемый, суд, право на защиту, защитник, процессуальные права, права человека, гарантии. * * * This article analyzes the mechanisms of ensuring the protection of a suspect, accused and defendant in the justice system of the Republic of Uzbekistan, discusses issues related to the improvement of such procedural mechanisms, such aspects as the powers and duties of courts, procedural and constitutional rights of court participants, ensuring and guaranteeing human rights. The article discusses in detail measures to ensure the right to protection and practical aspects of their application, problems arising in the industry, specific discussions and considerations are put forward, as well as proposals based on conclusions are given. Keywords: suspect, accused and accused, court, right to defense, defender, procedural rights, human rights, guarantees.
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 67 боғлиқ масалалар ҳимоячи иштирокида кўрилиши шартлиги процессуал норма даражасида белгилаб қўйилиши ҳимоя ҳуқуқини янада кенгроқ қўлланилишидан ташқари ҳимоячининг ҳуқуқий мақомини янада мустаҳкамлашга хизмат қилади. Малакали юридик ёрдам олиш учун конституциявий ҳуқуқни таъминлаш жиноят процессида томонларнинг тортишуви ва тенг ҳуқуқлилиги принципининг кафолати сифатида кўриб чиқилади. Жабрланувчи вакилининг жиноят иши бўйича иш юритишда мажбурий иштирок этиш асосларини кенгайтириш зарурлиги (уларни гумон қилинувчи, айбланувчи ҳимоячисининг мажбурий иштирок этиш асосларига яқинлаштириш) нуқтаи назари асосланади. Ушбу иш доирасида ҳар кимнинг малакали юридик ёрдам олиш учун конституциявий ҳуқуқи ва шахсий ҳаёт, шахсий ва оилавий сирларга бўлган ҳуқуқи, ёзишмалар, телефон суҳбатлари, почта, телеграф ва бошқа хабарлар сирига бўлган ҳуқуқи, жиноят процессида уйининг дахлсизлиги ҳуқуқи ўртасидаги муносабатларнинг айрим масалалари кўриб чиқилади5 . Жиноят ишида иштирок этишга тайинланган адвокат фуқаронинг тўловга қобилиятсизлигини важ қилиб, унга юридик ёрдам кўрсатишдан бош тортишга ҳақли эмаслиги тўгрисидаги қоиданинг мустаҳкамлаб қўйилиши эса ҳимоя ҳуқуқи таъминланишини сўраётган шахсга ушбу ҳуқуқни кафолатловчи норма сифатида майдонга чиқади. Хулоса ўрнида, шундай мулоҳазалар мавжудки, уларнинг аксарияти мавжуд механизмларни умумлаштириш ва такомиллаштириш билан бевосита боғлиқ. Жумладан, процессуал нормаларда ҳимоя ҳуқуқини таъминлаш билан боғлиқ жараёнларнинг амалий-ташкилий жиҳатларини тартибга солишга қаратилган нормалар тизимининг жорий этилиши ушбу мураккаб соҳадаги хатарларнинг олдини олиш билан бир қаторда, соҳада процессуал ҳуқуқларга бўлган ишонч ва ҳурматни оширади. Ш. РОЗИМОВ, Ўзбекистон Республикаси Судьялар олий кенгаши ҳузуридаги Судьялар олий мактаби тингловчиси ҲИМОЯ ҲУҚУҚИ ВА ЖАРАЁН 1 Ибрагимова, С. Э. (2019). Международные принципы защиты прав человека и уголовно-процессуальное законодательство Республики Узбекистан. Вестник юридического факультета Южного федерального университета, 6(4), 58-63. 2 Тон, Л. Г., & Файзиев, Ш. Ф. (2014). Реформирование института защитника в уголовном процессе Республики Узбекистан. In Современные тенденции развития юридической науки (pp. 200-205) 3 Ибрагимова, С. Э. (2019). Международные принципы защиты прав человека и уголовно-процессуальное законодательство Республики Узбекистан. Вестник юридического факультета Южного федерального университета, 6(4), 58-63. 4 Ибрагимова, С. Э. (2019). Международные принципы защиты прав человека и уголовно-процессуальное законодательство Республики Узбекистан. Вестник юридического факультета Южного федерального университета, 6(4), 58-63. 5 Ибрагимова, С. Э. (2019). Международные принципы защиты прав человека и уголовно-процессуальное законодательство Республики Узбекистан. Вестник юридического факультета Южного федерального университета, 6(4), 58-63.
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 68 ТАДБИРКОРЛИК ҲУҚУҚИ ВА ЖАРАЁН Аввало шуни алоҳида қайд этиб ўтиш лозимки, «Ўзбекистон Республикасининг тадбиркорлик фаолияти эркинлигининг кафолатлари тўғрисида»ги Ўзбекистон Республикаси қонунининг 3-моддасига мувофиқ, тадбиркорлик фаолияти (тадбиркорлик) тадбиркорлик фаолияти субъектлари томонидан қонунчиликка мувофиқ амалга ошириладиган, ўзи таваккал қилиб ва ўз мулкий жавобгарлиги остида даромад (фойда) олишга қаратилган ташаббускорлик фаолиятдир. Айни шу фаолият билан тадбиркорлик фаолияти субъектлари, яъни белгиланган тартибда давлат рўйхатидан ўтган ҳамда тадбиркорлик фаолиятини амалга ошириш ҳуқуқини қўлга киритган ҳар қандай юридик ва жисмоний шахслар шуғулланади. Давлат органлари (қонун ҳужжатларида назарда тутилган ҳоллар бундан мустасно), уларнинг мансабдор шахслари, шунингдек тадбиркорлик фаолияти билан шуғулланиши қонунчиликда ман этилган бошқа шахслар тадбиркорлик фаолияти субъектлари бўлиши мумкин эмас. Ҳар қандай шахс тадбиркорлик билан Ўзбекистон Республикасининг бутун ҳудудида ва унинг ташқарисида эркин шуғулланиш, шунингдек ўз мулкидан ҳар қандай қонуний тадбиркорлик фаолиятида фойдаланиш ҳуқуқига эга. Тадбиркорлик субъектлари қонунчиликда тақиқланмаган ҳар қандай фаолиятни амалга оширишга ҳақли. Қайд этилган принцип тадбиркорларнинг ҳеч бир монеликсиз ҳаракат қилиши, қонунда тақиқланмаган ҳар қандай фаолият билан шуғулланишини кафолатлаш учун ушбу принцип тизимли равишда амалда бўлиши, жумладан, ҳуқуқни қўлловчи ташкилотлар томонидан чиқарилаётган ҳужжатларда мазкур принципга ҳаволалар қилиниши ёки айни принцип чиқарилаётган ҳужжатларда қўлланиши лозим. Аммо, тадбиркорлик фаолияти соҳасида ҳали-ҳамон давом этаётган бюрократия, тўсиқ ва ғовлар, айниқса, тадбиркорлик фаолиятининг эркинлиги принципини амалиётга татбиқ этишда мазкур принципга мувофиқ бўлмаган айрим қонун ҳужжатлари ёки шу принципга зид бўлган қатор қонуности ҳужжатлари, оғзаки буйруқ ва топшириқлар тадбиркорлик фаолиятининг эркинлиги принципини амалиётга тўлақонли татбиқ этишга дахл қилаётганлик ҳолатларини кузатиш мумкин. Айтиш жоизки, ушбу ҳолатлар тадбиркорлик фаолияти ривожига ўзининг салбий таъсирини ўтказмай қолмайди. Зеро, тадбиркорлик фаолиятининг эркинлиги принципини амалиётга татбиқ этишда тадбиркорлар дуч келаётган масалаларни қуйидаги икки турдаги ҳуқуқий муносабатга бўлиш мумкин. Биринчидан, ҳар бир тадбиркорлик субъекти ўз фаолиятини ташкил этиб, руйхатдан ўтар экан, албатта, айрим фаолият турлари учун лицензия, рухсатнома, гувоҳнома олиш учун у ёки бу давлат органи билан маълум тартиб-таомиллардан ўтиш учун белгиланган ҳуқуқий муносабатга киришади. Иккинчидан, тадбиркорлик фаолияти, яъни ишлаб чиқариш, тижорат ёки тадбиркорлик фаолиятнинг бошқа бир тури бўлсин, албатта, бошқа бир тадбиркорлик субъекти ёки давлат ё унинг у ёки бу ташкилоти билан қонунчиликка мувофиқ шартномавий ҳуқуқий муносабатга киришади. Демак, юқорида келтирилган айни шу икки кўринишдаги ҳуқуқий муносабатда тадбиркорлик фаолиятининг эркинлиги ТАДБИРКОРЛИК ФАОЛИЯТИНИНГ ЭРКИНЛИГИ ПРИНЦИПИНИ АМАЛИЁТГА ТАТБИҚ ЭТИШ МАСАЛАЛАРИ
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 69 принципини амалиётга татбиқ этиш тизимли равишда тўғридан-тўғри, қонуности ҳужжатларида белгиланган ортиқча тартибтамойилларсиз ёки бундай ҳуқуқий муносабатларда ҳеч бир тадбиркорлик субъекти учун иккинчи бир тадбиркорлик субъектига нисбатан устуворлик, имтиёз, тенг бўлмаган шароитдаги қулайлик бермаган ҳолда, тенг ва эркин фаолиятни амалга оширишнинг «ҳар қандай шахс тадбиркорлик билан Ўзбекистон Республикасининг бутун ҳудудида ва унинг ташқарисида эркин шуғулланиш, ўз мулкидан ҳар қандай қонуний тадбиркорлик фаолиятида фойдаланиш ҳуқуқига эгалиги» тамойили тўғридан-тўғри сўзсиз ижрога қаратилиши лозим. Шу асосда алоҳида таъкидлаш ўринли бўлган жиҳат ҳам мавжудки, бу жиҳат эса, ўрнатилган турли тартиб-таомиллар тадбиркорлик субъектлари иштирокидаги шартномаларга таъсир этиб, шартнома эркинлиги, умуман шартномавий муносабатларда низоларни ортишига омил бўлмоқда. Бунинг исботини эса, бугунги кунда иқтисодий судларда энг кўп кўрилаётган низолар тадбиркорлар ва тадбиркорлар, айниқса, тадбиркорлар ва давлат ташкилотлари ўртасида имзоланган шартномалардан, шартномавий мажбуриятлардан келиб чиқаётган низоларни ташкил этаётганлигидан кўриш мумкин. Бундай шартномавий муносабатларга давлат бюджетидан таъминланадиган ташкилотлар ва тадбиркорлик субъектлари ўртасидаги қурилиш пудрат, маҳсулот етказиб бериш каби низоларни келтириш мумкин. Таҳлиллар эса, ушбу низоларнинг омилини айнан тадбиркорлик фаолиятининг эркинлиги принципининг узвий бўлаги бўлган тадбиркорлик фаолиятида шартнома эркинлиги принципи, яъни тадбиркорлик фаолиятидаги шартномавий муносабатларга давлат органлари, ташкилотлари, уларнинг мансабдор шахслари ва бошқа учинчи шахсларнинг у ёки бу тарзда таъсир ўтказиш ҳолатлари ҳамон мавжудлиги ёки тадбиркорлик фаолиятида шартномавий муносабатларда эркинлик принципи ҳар доим ҳам амалиётга тўла татбиқ этилмаётганлигини кўрсатмоқда. Ваҳоланки, яқиндагина қабул қилинган янги Асосий қонунимизнинг 65-моддасида, фуқаролар фаровонлигини оширишга қаратилган Ўзбекистон иқтисодиётининг негизини хилма-хил шакллардаги мулк ташкил этиши, давлат бозор муносабатларини ривожлантириш ва ҳалол рақобат учун шарт-шароитлар яратиши, тадбиркорлик ва меҳнат қилиш эркинлигини кафолатлайди. Ўзбекистон Республикасида барча мулк шаклларининг тенг ҳуқуқлилиги ва ҳуқуқий жиҳатдан ҳимоя қилиниши таъминланиши, хусусий мулк дахлсизлиги, мулкдор ўз мол-мулкидан қонунда назарда тутилган ҳоллардан ва тартибдан ташқари ҳамда суднинг қарорига асосланмаган ҳолда маҳрум этилиши мумкин эмаслиги, унинг 66-моддасида эса, мулкдор ўзига тегишли бўлган мол-мулкка ўз хоҳишича эгалик қилади, ундан фойдаланади ва уни тасарруф этиши, Қомусимизнинг 67-моддасида, давлат қулай инвестициявий ва ишбилармонлик муҳитини таъминлаши, тадбиркорлар қонунчиликка мувофиқ ҳар қандай фаолиятни амалга оширишга ва ўз фаолияти йўналишларини мустақил равишда танлашга ҳақли эканлиги, Ўзбекистон Республикаси ҳудудида иқтисодий макон бирлиги, товарлар, хизматлар, меҳнат ресурслари ва молиявий маблағларнинг эркин ҳаракатланиши кафолатланади деб, бу борадаги тадбиркорлар ҳуқуқ ва манфаатларни кенгроқ талқин этилиб, улар кафолатларини тўла таъминлаш мақсадида олий юридик кучга эга бўлган нормалар асосида белгилаб қўйилди. Шундай экан, тадбиркорлик фаолиятининг эркинлиги принципини қўллаш ҳам қонун ижодкорлигида ҳам амалиётда бирдай устуворлик касб этиши мақсадга мувофиқ. Н. МУРОТОВ, Сариосиё туманлараро иқтисодий суди раиси ТАДБИРКОРЛИК ҲУҚУҚИ ВА ЖАРАЁН
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 70 Европа Иттифоқи мамлакатлари орасида иқтисодий жиҳатдан энг бой мамлакатлардан бири ҳисобланадиган Италиянинг 1930 йил 19 октябрда қабул қилиниб, 1931 йил 1 июль санасида кучга кирган Жиноят кодекси (кейинги ўринларда – Италия ЖК) нафақат Европа Иттифоқи, балки бутун жаҳон миқёсида амал қилиш муддати бўйича энг тарихий жиноят қонунларидан бири саналади. Уни Европа Иттифоқи аъзолари қаторида жазони енгиллаштириш масалаларига энг кўп эътибор қаратган, хусусан жазони енгиллаштиришнинг ҳар бир элементини батафсил регламентация қила олган қонун деб атасак муболаға бўлмайди. Қизиқарлиси, Жиноят-процессуал кодекси 1988 йил 22 сентябрда янгидан қабул қилинган бўлса-да, фашистик режим даврида кучга кирган Жиноят кодекси ҳали-ҳануз амал қилмоқда ва ўз навбатида, италиялик судья тайинлаши мумкин бўлган жазолар ҳали ҳамон ўзгарганича йўқ. Эндиликда, жазони енгиллаштиришга қаратилган институтларни бирма-бир кўриб чиқамиз ва таҳлил қиламиз. Биринчидан, айбдорнинг аҳволини яхшилайдиган ҳолларда қонуннинг ортга қайтиш кучи ЖК 2-моддасининг тўртинчи қисмида ўз аксини топган. Иккинчидан, ЖКнинг 133-моддасида жазо тайинлашнинг умумий асослари, яъни ушбу кодекснинг 132-моддасида кўзда тутилган суднинг ихтиёрига доир ваколатларини амалга оширишда судья томонидан инобатга олинадиган мезонлар ўз ифодасини топган бўлса, мазкур кодекснинг 133-bis-моддасида қайд этилган мезонлардан ташқари жиноятчининг молиявий шартшароитлари ҳам ҳисобга олиниши назарда тутилган. Шу жумладан, жиноятчининг молиявий шарт-шароитлари туфайли энг кўп миқдордаги жазо чораси самарасиз ёки энг кам миқдордаги жазо ҳаддан ташқари оғир деб ҳисобланган тақдирда, судья қонунда белгиланган жарима ёки компенсация миқдорини уч маротабагача кўпайтириши ёки учдан бир қисмига қадар жарима ёхуд компенсацияни камайтириши мумкин бўлади. Учинчидан, тадқиқ этилаётган ҳолатларга нисбатан «умумий енгиллаштирувчи ҳолатлар» (circostanze attenuanti comuni) қўлланилиб, ЖКнинг 62-моддасида мазкур ҳолатларнинг рўйхати мустаҳкамланади. Бунда, қуйидаги ҳолатлар жиноят таркибининг зарурий белгиси ёки ушбу кодекс 63-моддасининг учинчи қисмида кўзда тутилган «махсус енгиллаштирувчи ҳолатлар» (circostanze attenuanti speciali) ҳисобланмаган тақдирда, жазони енгиллаштиради: 1) махсус ахлоқий ёки ижтимоий аҳамият касб этган сабаблар туфайли ҳаракат қилганлик; 2) бошқа бир шахснинг адолатсиз қилмиши туфайли юзага келган ғазаб ҳолатида муносабат билдириш (599-модда); 3) қонун ёки ҳокимият томонидан тақиқланган намойиш ёки йиғилишлар тўғрисида сўз кетмаган вазиятда, ғалаён ҳолатидаги оломон таъсирида қилмиш содир этганлик, агарда жиноятчи одатий (102-104-моддалар), профессионал (105-модда) ёки мойиллиги туфайли ҳуқуқбузар ҳисобланмаган (108-модда) тақдирда; 4) мол-мулкка қарши қаратилган (Фуқаролик кодексининг 624, 1135-моддалари ва бошқалар) [3] ёхуд мол-мулкка дахл қилишга қаратилган жиноятларни содир этишда жабрланувчига махсус турдаги моддий зиён етказилган ёки тамагирлик мотивлари билан содир этилган жиноятларда жиноятчи ИТАЛИЯ РЕСПУБЛИКАСИ ЖИНОЯТ ҚОНУНЧИЛИГИДА ЖАЗОНИ ЕНГИЛЛАШТИРИШ МАСАЛАЛАРИ ЧЕТ ЭЛ ТАЖРИБАСИ
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 71 махсус турдаги даромад олиш мақсадида ҳаракат қилган ёки ҳар қандай ҳолатда ҳам бундай даромад олган ҳамда хавфли ёки зарарли ҳодиса ҳам махсус хусусият касб этган бўлса; 5) жиноятчининг ҳаракати ёки ҳаракатсизлиги билан бир қаторда жабрланувчининг қасддан ҳаракати ҳам ҳодисага сабаб бўлганлиги; 6) зиённи суд муҳокамасига қадар компенсация қилиш ва имкони бўлса реституция (185-модда) йўли билан тўлиқ бартараф этилганлиги ёхуд ушбу кодекс 56-моддасининг сўнгги, яъни тўртинчи қисмида назарда тутилган ҳолат (жиноят содир этишдан ихтиёрий қайтганлик учун жазони енгиллаштириш тартиби)дан ташқари, ўз ихтиёрига кўра ва самарали равишда жиноятнинг хавфли ёки зарарли оқибатларига йўл қўймасликка ёхуд енгиллаштиришга интилган бўлса. Сўнгра, ЖК 62 bis-моддасида «асосий енгиллаштирувчи ҳолатлар» (circostanze attenuanti generiche) назарда тутилади. Бунда, суд ЖКнинг 62-моддасида кўзда тутилган умумий енгиллаштирувчи ҳолатлардан қатъи назар, бошқа турлича ҳолатларни, улар жазони енгиллаштиришга лойиқ деб топган тақдирда, инобатга олиши мумкин бўлади. Енгиллаштирувчи ҳолатлар рўйхатига кирмаган ҳолатлар қаторига ЖК 131 bisмодда 5-қисмида қайд этилган етказилган зиён ёки хавфнинг ўта кам аҳамиятли эканлигини киритиш мумкин. Шунингдек, ЖКнинг 70-моддасига кўра, жиноят ҳуқуқининг мақсадлари учун қуйидаги ҳолатлар кўзда тутилади: 1. Объектив ҳолатлар (circostanze oggettive) – қилмишнинг хусусияти, тури, воситалари, предмети, вақти, жойи ва ҳар қандай бошқа усули, зиённинг жиддийлиги ёки хавфлилиги, жиноятчининг шароитлари ёки шахсий фазилатларига тааллуқли бўлган ҳолатлардир. 2. Субъектив ҳолатлар (circostanze soggettive) – қасднинг жадаллиги ёки айбнинг даражаси, жиноятчининг шароитлари ва шахсий фазилатлари ёки жиноятчи ва жавбрланувчи ўртасидаги муносабатлар ёхуд жиноятчининг шахсига доир бўлган ҳолатлардир. Жиноятчининг шахсига хос бўлган ҳолатлар ақли расолик ва рецидивга тааллуқли саналади. Тўртинчидан, ЖКнинг 63-моддасида жазони енгиллаштириш ва оғирлаштириш, шу жумладан, бир нечта оғирлаштирувчи ёки бир нечта енгиллаштирувчи ҳолатлар мавжуд бўлган тақдирда жазо тайинлаш тартиби ўрнатилган. Бунда, «махсус енгиллаштирувчи ва оғирлаштирувчи ҳолатлар» деганда, жазонинг учдан бир қисмидан кўпроқ миқдорда оширилиши ёки камайтирилишини талаб қилувчи ҳолатлар тушунилади. Бешинчидан, ЖКнинг 65-моддасида бир ЧЕТ ЭЛ ТАЖРИБАСИ АННОТАЦИЯ Ушбу мақолада Италия Республикаси жиноят қонунчилигида жазони енгиллаштириш институти, шу жумладан, енгиллаштирувчи ҳолатларни ҳисобга олган ҳолда, жазо тайинлаш, вояга етмаганларга жазо тайинлаш, тамом бўлмаган ҳамда иштирокчиликда содир этилган жиноятлар учун жазо тайинлаш масалалари таҳлил қилиниб, якуний фикр сифатида Италиянинг айрим жиноят-ҳуқуқий меъёрларини Ўзбекистон Республикаси жиноят қонунига татбиқ қилишга доир таклифлар ишлаб чиқилган. Калит сўзлар: жазони енгиллаштириш, енгиллаштирувчи ҳолатлар, объектив ҳолатлар, субъектив ҳолатлар, оғирлаштирувчи ва енгиллаштирувчи ҳолатларнинг рақобати, юридик шахсларнинг жавобгарлиги, жиноятга суиқасд қилиш, жиноятда иштирокчилик, ақли норасолик, чекланган ақли расолик, хато, вояга етмаган шахс, аёл, айбга иқрорлик келишуви, афв этиш, амнистия, пробация.
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 72 нафар, яъни ягона «енгиллаштирувчи ҳолат» (circostanza attenuante) мавжуд бўлган тақдирда, жазони енгиллаштириш тартиби мустаҳкамланган. Бунда жазога доир қонунда енгиллаштириш тартиби назарда тутилмаган енгиллаштирувчи ҳолат мавжуд бўлган тақдирда қуйидаги қоидаларга риоя этилади: 1) ўлим жазоси йигирма тўрт йилдан ўттиз йилгача бўлган муддатга озодликдан маҳрум қилиш тариқасидаги жазо билан алмаштирилади; 2) умрбод озодликдан маҳрум қилиш жазоси йигирма йилдан йигирма тўрт йилгача бўлган муддатга озодликдан маҳрум қилиш тариқасидаги жазо билан алмаштирилади; 3) бошқа жазо турлари учдан бир қисмидан ортиқ бўлмаган миқдорда қисқартирилади. Олтинчидан, бир нечта енгиллаштирувчи ҳолатлар тўқнаш келиб қолган тақдирда жазони енгиллаштириш чегаралари ҳам қонун чиқарувчининг назаридан четда қолмайди. ЖКнинг 67-моддасига мувофиқ, бир нечта енгиллаштирувчи ҳолатлар мавжуд бўлган тақдирда енгиллаштирилган жазонинг муддати қуйидагилардан кам бўлмаслиги зарур: 1) жиноят учун қонунда ўлим жазоси назарда тутилган бўлса, ўн беш йилга қадар бўлган озодликдан маҳрум қилиш жазосидан; 2) жиноят учун қонунда умрбод озодликдан маҳрум қилиш жазоси назарда тутилган бўлса, ўн йилга қадар бўлган озодликдан маҳрум қилиш жазосидан. Бошқа жазо чораларини енгиллаштиришда эса, ушбу кодекс 63-моддасининг иккинчи қисмида кўзда тутилган ҳолат тўғрисида сўз кетмаётган бўлса, жазонинг чоракдан кам миқдорда қўлланилиши мумкин эмас. Еттинчидан, ЖКнинг 68-моддасида оғирлаштирувчи ва енгиллаштирувчи ҳолатларнинг ўзаро рақобати чегаралари хусусида сўз юритилади. Бунда ушбу кодекснинг 15-моддасида назарда тутилган ҳолатлар, яъни оғирлаштирувчи ҳолат ўз ичига бошқа бир оғирлаштирувчи ҳолатни ёхуд енгиллаштирувчи ҳолат ўз ичига бошқа бир енгиллаштирувчи ҳолатни қамраб олган ҳолатларни истисно қилган ҳолда, фақатгина жазо муддатининг энг кўп орттирилишига олиб келувчи оғирлаштирувчи ёки жазо муддатининг энг кўп камайтирилишига олиб келувчи енгиллаштирувчи ҳолат жиноятчига қарши тарзда ёхуд унинг манфаатида баҳоланиши лозим. Оғирлаштирувчи ёки енгиллаштирувчи ҳолат жазо муддатининг айнан бир хилда орттирилиши ёхуд камайтирилишига олиб келган тақдирда жазо муддатининг фақатгина бир нафар орттирилиши ёки камайтирилиши қўлланилади. Саккизинчидан, ЖКнинг 69-моддасида оғирлаштирувчи ва енгиллаштирувчи ҳолатларнинг рақобати ҳолатида жазо тайинлаш масаласи ёритилади. Бунда, бир пайтнинг ўзида ҳам оғирлаштирувчи, ҳам енгиллаштирувчи ҳолатлар биргаликда мавжуд бўлган ва судья оғирлаштирувчи ҳолатлар устунликка эга деб ҳисоблаган тақдирда енгиллаштирувчи ҳолатлар юзасидан ўрнатилган жазони енгиллаштириш қоидалари инобатга олинмасдан, фақатгина оғирлаштирувчи ҳолатлар учун белгиланган жазо муддатининг орттирилиши амалга оширилади. Ва аксинча, енгиллаштирувчи ҳолатлар оғирлаштирувчи ҳолатлардан устун деб топилган тақдирда оғирлаштирувчи ҳолатлар учун ўрнатилган жазонинг муддатини орттириш эътиборга олинмасдан, фақатгина енгиллаштирувчи ҳолатлар асосида жазо муддати қисқартирилади. Бироқ, суд томонидан оғирлаштирувчи ва енгиллаштирувчи ҳолатларнинг бир хил аҳамиятга эга деб ҳисобланган тақдирда қайд этилган мазкур ҳолатлардан ҳеч бири мавжуд бўлмаган ҳолатда тайинланиши мумкин бўлган жазо берилади. Ушбу модданинг қоидалари, шунингдек жиноятчининг шахсига мансуб ҳолатларга (70-модда) нисбатан ҳам қўлланилиб, мазкур кодекс 99-моддасининг (рецидив жиноят) тўртинчи қисми, 111-моддаси (қилЧЕТ ЭЛ ТАЖРИБАСИ
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 ЧЕТ ЭЛ ТАЖРИБАСИ 73 миш учун жавобгарликка тортилмайдиган ёки жазоланмайдиган шахсни аниқлаш) ва 112-моддаси (иштирокчиликда кузатиладиган оғирлаштирувчи ҳолатлар) биринчи қисмининг тўртинчи бандида тилга олинган ҳолатлар бундан мустасно саналади. Сабаби, мазкур моддаларда енгиллаштирувчи ҳолатларнинг оғирлаштирувчисига нисбатан устунлигига доир тақиқ ўрнатилган. Мазкур модданинг қоидалари, ўз навбатида, қонун томонидан бошқа турдаги жазо чораси ўрнатилган ёхуд жиноят учун оддий жазо чорасидан мустақил равишда жазо миқдори белгиланган ҳар қандай ҳолатга нисбатан ҳам татбиқ этилади. Тўққизинчидан, ЖКнинг 69 bis-моддасида енгиллаштирувчи ва оғирлаштирувчи ҳолатларнинг рақобати юзасидан баҳолашдан истиснолар келтирилади. Агар бошқаларни жиноят содир қилишга ундаган ёки жиноят содир этишда фойдаланган шахс уларнинг отаси ёки онаси, ота-оналик мажбуриятини бажарувчи ёки ака-укаси ёхуд опа-синглиси ҳамда жазонинг қисқартирилиши оғирлаштирувчи ҳолатлар асосида оғирлаштириладиган жазонинг миқдорига таъсир ўтказадиган бўлса, Жиноят-процессуал кодекси 407-моддаси иккинчи қисми «а» бандининг биринчи-олтинчи кичик бандларида назарда тутилган жиноятлар хусусида, енгиллаштирувчи ҳолатлар ЖКнинг 98-моддасида қайд этилган ҳолатларни истисно қилган ҳолда, ЖКнинг 111-моддаси ва 112-моддаси биринчи қисмининг учинчи ва тўртинчи бандлари ҳамда иккинчи қисмида акс этган оғирлаштирувчи ҳолатлар билан рақобат қилаётган ҳолатда енгиллаштирувчи ва оғирлаштирувчи ҳолатлар бир хил аҳамиятга эга деб топилмайди ёки енгиллаштирувчи ҳолатлар оғирлаштирувчи ҳолатлардан устун деб ҳисобланмайди. Ўнинчидан, юридик шахсларнинг жавобгарлиги фақатгина маъмурий қонунчилик доирасида, 2001 йил 8 июндаги 231-сонли «Корхона ва ташкилотларнинг маъмурий жавобгарлиги тўғрисида»ги қонун ва бошқа қонун ҳужжатлари асосида ўрнатилган. Ўн биринчидан, ЖКнинг 132-моддасида кўзда тутилган суднинг ихтиёрига доир ваколатларини амалга ошириш масаласи илгари сурилиб, қонунда белгиланган чегаралар доирасида суд ўз ихтиёрига кўра, жазо тайинлаши, қонунда тўғридан-тўғри белгиланган ҳолатларни истисно қилган ҳолда, жазо муддатини кўпайтириш ёки камайтиришда ҳар бир жазо тури учун ўрнатилган чегаралардан четга чиқишга йўл қўйилмаслиги мустаҳкамланган. Ўн иккинчидан, континентал Европа мамлакатлари жиноят-ҳуқуқий доктринасига амал қилган ҳолда, Италия ЖК тамом бўлмаган жиноятнинг фақатгина бир нафар босқичини ажратиб кўрсатади. Яъни, жиноятга тайёргарлик кўришни истисно қилган ҳолда, ЖК 56-моддасининг иккинчи қисмига кўра, жиноятга суиқасд қилганлик (delitto tentato) учун жазо тайинлаш, шу жумладан, жазони енгиллаштириш тартиби ўрнатилади. Бунда, жиноятга суиқасд қилганликда айбдор бўлган шахс, мазкур жиноят учун ўлим жазоси назарда тутилган тақдирда йигирма тўрт йилдан ўттиз йилгача бўлган муддатга озодликдан маҳрум қилиш жазоси билан; ушбу жиноят учун умрбод озодликдан маҳрум қилиш жазоси кўзда тутилганда эса, ўн икки йилдан кам бўлмаган муддатга озодликдан маҳрум қилиш жазоси билан; қолган бошқа ҳолатларда эса тегишли тамом бўлган жиноят учун назарда тутилган жазонинг учдан бир ёки учдан икки қисмига қисқартирилган жазо чораси тайинланади. Айбдор қилмиш содир этишдан ихтиёрий равишда бош тортган тақдирда, фақат амалда содир этган қилмишида бошқа жиноят таркиби мавжуд бўлсагина, ушбу жиноят таркиби учун жавобгарликка тортилади. Агарда ушбу айбдор ихтиёрий равишда ҳодисанинг олдини олган бўлса, унга нисбатан жиноятга суиқасд учун назарда тутилган жазонинг учдан бир қисмидан то иккидан бир қисмига қадар қисқартирилган
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 74 ЧЕТ ЭЛ ТАЖРИБАСИ жазо чораси қўлланади. Ўн учинчидан, Италия ЖКнинг 110-119-моддаларида жиноятда иштирокчилик учун жазо тайинлаш масалаларини батафсил тартибга солингани ҳолда, айнан 114, 116-117-моддаларида иштирокчилик учун жазони енгиллаштириш масалалари мустаҳкамланган. Шу жумладан, ЖКнинг 114-моддасида иштирокчиликда кузатиладиган енгиллаштирувчи ҳолатлар борасида сўз юритилади. Бунда, жиноят содир этишда иштирок этган ҳар қандай шахс томонидан ушбу кодекснинг 110 (иштирокчилар учун жазо тайинлаш) ва 113-моддаларига (жиноят содир этишда иштирокчиларнинг ўзаро ҳамкорлиги) мувофиқ равишда бажарган ишлари жиноятга тайёргарлик кўриш ёки содир этиш учун унчалик аҳамият касб этмаган тақдирда, судья жазони енгиллаштиришга ҳақли бўлади. Мазкур қоида ушбу кодекснинг 112-моддасида (иштирокчиликда кузатиладиган оғирлаштирувчи ҳолатлар) кўзда тутилган ҳолатларда қўлланилмайди. Шунингдек, жиноят содир этишга ёки жиноят содир этишда бошқа иштирокчилар билан ҳамкорлик қилишга қарор қилган шахс мазкур кодекснинг 112-моддаси биринчи қисмининг учинчи ва тўртинчи бандлари ҳамда учинчи қисмида кўзда тутилган шартларини бажарган шахсга нисбатан ҳам жазо енгиллаштирилиши мумкин. Содир этилган жиноят тахмин қилинган жиноятга нисбатан оғирроқ бўлган тақдирда, енгилроқ жиноят содир этишни тахмин қилган шахсга нисбатан жазо енгиллаштирилиши мумкин (116-модданинг иккинчи қисми). Жиноятчининг шахсий фазилатлари ёки жиноятчи ва жабрланувчи орасидаги муносабатлар туфайли жиноятнинг номланиши айрим иштирокчилар учун ўзгартирилган (қонунга мос қилмиш қонунга хилоф қилмишга айланган) тақдирда, қолган бошқа иштирокчилар ҳам ҳудди шу жиноят учун жавобгар бўлади. Шунга қарамай, жиноят янада оғирроқ бўлган тақдирда, юқорида келтирилган шароитлар, фазилатлар ва муносабатлар хос бўлмаган шахсларга нисбатан жазони енгиллаштиришга ҳақли саналади (117-модда). Яъни, иштирокчининг қилмиши қонуний ҳисоблангани ҳолда, унинг ғайриқонуний бўлиб қолиши бошқа иштирокчининг шахсий имкониятларига боғлиқ бўлган тақдирда, ЖК 110-моддасида қайд этилган иштирокчилар тўғрисидаги умумий қоида татбиқ этилади. Ўн тўртинчидан, Италия ЖКнинг зарурий мудофаанинг, охирги заруратнинг ёки қилмишнинг жиноийлигини истисно қиладиган бошқа ҳолатнинг асосли чегарасидан четга чиққанлик учун жазони енгиллаштириш тартибини ифодаламайди. Сўнгги ҳолатлар борасида, фақатгина спиртли ичимликлар ёки гиёҳвандлик воситалари таъсирида қисман мастлик оқибатида англаш ёки исташ қобилияти чекланган, бироқ батамом истисно этилмаган ҳолатда жиноят содир этганлик учун жазони енгиллаштириш (91-модданинг иккинчи қисми, 93-модда) ҳамда кар-соқовларнинг қилмиш содир этиш пайтида англаш ёки исташ қобилияти чекланган, бироқ батамом истисно этилмаган тақдирда жазони енгиллаштириш (96-модданинг 2-қисми) тартиби кўзда тутилади. Ўн бешинчидан, ақли норасолик қилмишнинг жиноийлигини истисно қилгани ҳолда (ЖКнинг 85, 88-моддалари), чекланган ақли расолик (vizio parziale di ment) ҳолатида содир этилган қилмиш учун жазони енгиллаштириш имконияти ЖКнинг 89-моддасида кўзда тутилади. Ўн олтинчидан, ЖКнинг 56-моддасининг тўртинчи қисмига мувофиқ, шахс ихтиёрий равишда ҳодиса (жиноят)нинг рўй беришига тўсқинлик қилган тақдирда, унга нисбатан жиноят учун суиқасдга нисбатан белгиланган жазонинг учдан бир қисмидан ярмига қадар енгиллаштирилган жазо тайинланади. Ўн еттинчидан, Италия ЖКга асосан, жиноятчи жазони енгиллаштирувчи (62, 62 bisмоддалар) ёки истисно қилувчи (50-54, 85 ва ҳ.к., 308, 376, 384, 418, 463, 649-моддалар)
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 75 ҳолатларнинг мавжуд эканлигини билмаган ёки хато қилгани ҳолда мавжуд эмас деб ҳисоблаган тақдирда ҳам, қайд этилган ҳолатлар унинг фойдасига талқин қилинади. Бироқ, жиноятчи хато тарзда оғирлаштирувчи (61-модда) ёки енгиллаштирувчи (62, 62 bisмоддалар) ҳолатлар мавжуд деб ҳисоблаган тақдирда, мазкур ҳолатлар унга қарши ёхуд унинг фойдасига талқин этилмайди (59-модданинг биринчи ва учинчи қисмлари). Ўн саккизинчидан, ЖК 60-модданинг иккинчи қисмига кўра, айбдор жиноят жабрланувчисининг шахсига нисбатан хато қилган тақдирда, жабрланувчининг аҳволи ва сифатлари ёки айбдор билан жабрланувчининг ўзаро муносабатларига доир бўлган ва хато тарзда мавжуд деб ҳисобланган енгиллаштирувчи ҳолатлар айбдорнинг фойдасига талқин қилинади. Ўн тўққизинчидан, Италия ЖК вояга етмаганларнинг (minore) жиноий жавобгарлиги масаласига алоҳида эътибор қаратади (97-98, 120-121, 125, 153, 169-моддалар). Бунда қилмиш содир этиш пайтида ўн тўрт ёшга тўлмаган шахс жавобгарликка тортилмагани ҳолда, қилмиш содир этиш пайтида ўн тўрт ёшга тўлган, бироқ ўн саккиз ёшга етмаган ва англай олиш қобилиятига эга бўлган шахсга тайинланадиган жазо енгиллаштирилиши зарур саналади. Ҳаттоки, ўн саккиз ёшга тўлмаган вояга етмаган томонидан содир этилган қилмиш учун қонунда икки йилдан ортиқ бўлмаган муддатга шахсий эркинликни чеклаш ёки беш евродан ортиқ бўлмаган миқдордаги жарима жазолари назарда тутилган тақдирда, судья ЖКнинг 133-моддасида келтирилган ҳолатлар (жазо тайинлашнинг умумий асослари) ни инобатга олган ҳолда жиноятчи янги жиноятлар содир этишдан тўхтайди деб ҳисобласа, жазо тайинлашдан тийилиши ҳам мумкин. Мазкур институт «ўн саккиз ёшга тўлмаган вояга етмаганларни суд томонидан афв этиш» (perdono giudiziale per i minori degli anni diciotto) институти деб номланади ҳамда бир маротабадан ортиқ амалга оширилиши мумкин эмас. Ушбу институт ЖКнинг 164-моддасининг (шартли жазо тайинлашга йўл қўйиладиган чегаралар) биринчи қисмида кўзда тутилган ҳолларда қўлланилмайди. Йигирманчидан, Италия ЖК ҳомиладор ва бир ёшга тўлмаган фарзанди бор аёллар учун айрим енгилликларни назарда тутади. Хусусан, жаримадан ташқари, бошқа жазо чораларининг ижроси ҳомиладор ва бир ёшга тўлмаган фарзанди бор аёлларга нисбатан, ОИТС ёки тегишли бошқа оғир касалликка чалинган шахсларга нисбатан кейинга қолдирилиши мажбурий саналади (146-модда). Йигирма биринчидан, Италия ЖК айбдор ўз қилмишига амалда пушаймон бўлганида жазони енгиллаштиришнинг алоҳида тартибини назарда тутмайди. Йигирма иккинчидан, Италия ЖК айбга иқрорлик тўғрисида келишув тузилган жиноятлар бўйича жазо тайинлаш тартибини акс эттирмайди. Бироқ, мазкур институтнинг жиноят-процессуал қонунчиликда амал қилиши юзасидан якдил фикрлар мавжуд эмас. Бир гуруҳ олимларнинг фикрича, ЖПКнинг 444-моддасида юқоридаги келишувнинг эквиваленти бўлмиш «паттеджиаменто» (patteggiamento) институти назарда тутилган бўлиб, унинг техник номланиши «томонларнинг илтимоси асосида жазо қўллаш» деб аталади ҳамда тарафлар ўртасида жавобгарлик масаласида эмас, балки суд ҳукмида енгиллаштирилган жазо миқдори юзасидан келишув тушунилади. Бунда, прокурор ва ҳимоянинг адвокати бирорбир жазони тайинлаш юзасидан келишиб, сўнгра судьядан мазкур жазони тайинлашни илтимос қилади. Мазкур институт етти ярим йилгача бўлган муддатли озодликдан маҳрум қилиш жазосига сазовор бўлмиш қилмишларга нисбатан қўлланилади. Ўз навбатида, айрим жиноятлар, шу жумладан, уюшган жиноятчилик ва жинсий жиноятлар, шунингдек баъзи бир мунтазам жиноят содир этиш йўлига кирган жиноятчиларга нисбатан қайд этилган институт қўлланилмайди. ЧЕТ ЭЛ ТАЖРИБАСИ
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 76 ЧЕТ ЭЛ ТАЖРИБАСИ Аммо, бошқа бир гуруҳ олимларнинг фикрича, анъанавий доктринанинг қаршилигига қарамасдан, айбга иқрорлик тўғрисида келишув институти аллақачон фуқаролик ҳуқуқи тизимига мансуб мамлакатлар бўлган Франция, Италия, Польша ва Аргентина давлатлари қонунчилигига ҳам кўчириб ўтказилган. Ҳақиқат шундаки, АҚШда барча ҳукмларнинг деярли 90% бошқа манбаларга кўра ҳаттоки 95%, Буюк Британияда 90% дан ортиғи, Италияда эса бор-йўғи 8% айбга иқрорлик воситасида таъминланади. Шунга қарамай, ушбу институт умумий ҳуқуқ тизими мамлакатларидан ташқарида, жиноят процесси ўз табиатига кўра тортишувга асосланган мамлакатларда кам учрайди. Мазкур институт фуқаролик ҳуқуқининг Европа мамлакатларида, жиноят суд иш юритуви инквизициявий хусусиятга эга бўлган давлатларда тез-тез қўлланилмайди. Яъни, айрим муаллифлар «паттеджиаменто» айнан айбга иқрорлик тўғрисидаги келишувга нисбатан Италия қонунчилигида қўлланиладиган атама деб ҳисоблайдилар. Бизнингча, «паттеджиаменто» айбга иқрорлик тўғрисида келишувнинг чекланган шакли дея илгари сурилган нуқтаи назар тўғрироқ ҳисобланади. Мазкур институт умумий ҳуқуқ мамлакатлари, масалан, АҚШ қонунчилигидаги айбга иқрорлик тўғрисида келишув билан айрим ўхшашликларга, айни пайтда сезиларли фарқларга ҳам эга. Мисол учун, «паттеджиаменто» институти жиноий айбловнинг келишув доирасида ҳамда унинг бир қисми сифатида айбланувчи учун енгилроқ жазога эришиш учун амалга ошириладиган «айблов юзасидан келишув»га йўл қўймайди. Бу борада АҚШда кўпинча келишувнинг бир қисми сифатида қуролли талончилик оддий талончилик ёки одам ўлдириш қасддан бўлмаган одам ўлдиришгача малакаланади. Ўз навбатида, бундай келишувларга айбга иқрорлик юзасидан музокараларнинг Италия шаклига рухсат этилмайди. Йигирма учинчидан, ЖКнинг 133 terмоддасига биноан, айбдорнинг молиявий аҳволини эътиборга олган ҳолда, суд тайинланган жарима ёки компенсацияни уч ойдан ўттиз ойгача бўлган муддатда бўлиб-бўлиб тўлашга рухсат бериши мумкин. Бироқ, ҳар бир тўловнинг миқдори ўн беш евродан кам бўлмаслиги даркор. Маҳкум жариманинг тўлиқ миқдорини бир нафар тўлов билан истаган пайтида тўлаш имконига ҳам эгадир. Йигирма тўртинчидан, ЖКнинг 147, 174-моддаларида афв этиш институти ифодаланган. Афв этиш юзасидан илтимоснома киритилган тақдирда, ҳукмнинг ижроси унинг кучга кирган санасидан эътиборан жами олти ойдан ортиқ бўлмаган муддатга кечиктирилиши мумкин. ЖКнинг 174-моддасига кўра, афв этиш (indulto e grazia) тайинланган жазодан тўлиқ ёки қисман озод қилади ёхуд қонунда белгиланган бошқа жазо тури билан алмаштирилади. Йигирма бешинчидан, амнистия (amnistia) судланганлик ҳолатининг тугатилиши, айблов ҳукми чиқарилган тақдирда эса ҳукм ва боғлиқ бўлган жазоларнинг ижроси тугатилишига олиб келади (ЖКнинг 151-моддаси) ҳамда рецидивист ва тегишли бошқа тоифадаги шахсларга нисбатан қўлланилмайди. Йигирма олтинчидан, жазонинг ижросини шартли равишда кейинга қолдириш, яъни пробация институтига (163-166, 168- 168 quarter-моддалар) ҳамда жазони ўташдан муддатидан илгари шартли озод қилиш (176-177-моддалар) тартибига Италия ЖК батафсил тўхталиб ўтади. Юқоридагиларни инобатга олган ҳолда, Италия ЖКнинг 69-моддасида ўз ифодасини топган оғирлаштирувчи ва енгиллаштирувчи ҳолатларнинг рақобати ҳолатида жазо тайинлаш тартибининг Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодексига қуйидаги таҳрирдаги янги 56¹-модда сифатида киритилиши жазо тайинлашда судьяларга ўз ихтиёрини амалга оширишларида янада аниқликка эришишга кўмаклашади деб ҳисоблаймиз: 56¹-модда. Жазони енгиллаштирувчи ва оғирлаштирувчи ҳолатларнинг рақобати ҳолатида жазо тайинлаш
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 77 1. Codice Penale (Италия). URL: https://officeadvice.it/codice-penale/ 2. Grande, Elisabetta. The Rise and Fall of the Rehabilitative Ideal in Italian Criminal Justice // Global Jurist Topics, Vol. 2, No. 1, 2002, 15 p. https://doi.org/10.2202/1535-167X.1055 3. Codice Civile (Италия). URL: https://officeadvice.it/codice-civile/ 4. Codice Di Procedura Penale (Италия). URL: https://officeadvice.it/codice-di-procedura-penale/ 5. Decreto Legislativo 8 giugno 2001, n. 231. Disciplina della responsabilita’ amministrativa delle persone giuridiche, delle societa’ e delle associazioni anche prive di personalita’ giuridica, a norma dell’articolo 11 della legge 29 settembre 2000, n. 300. URL: https://www.normattiva.it/uri-res/N2Ls?urn:nir:stato:decreto. legge:2001-06-08;231 6. Цыганова Т.А. Механизм привлечения к административной ответственности юридических лиц в странах Европы // Проблемы экономики и юридической практики, 2018, №2. - С.225-228. 7. Куликов А.В. Модель преступного поведения в Уголовном кодексе Италии // Российское право: образование, практика, наука, 2015. №6. С.64-67. 8. Alemu Meheretu. The Proposed Plea Bargaining in Ethiopia: How it Fares with Fundamental Principles of Criminal law and Procedure // Mizan Law Review, Vol. 10, No.2 December 2016, pp. 400-429. 9. Maike Fromman. Regulating Plea-Bargaining in Germany: Can the Italian Approach Serve as a Model to Guarantee the Independence of German Judges? // Hanse Law Review, Vol. 5, No. 1, pp. 197-220. 10. Michael Vitiello. Bargained-for-Justice: Lessons from the Italians? University of Pacific McGeorge School of Law Review 247 (2017), pp. 247-263. 11. Nancy Amoury Combs. Rehabilitating Charge Bargaining // Indiana Law Journal, Vol. 96, Issue 3, Article 4, pp. 803-864. 12. Nuno Garoupa & Frank H. Stephen. Why Plea-Bargaining Fails to Achieve Results in So Many Criminal Justice Systems: A New Framework for Assessment. 15 Maastricht J. Eur. & Comp. L. 323 (2008), pp. 323-358. 13. Rachel A. Van Cleave. An offer you can’t refuse? Punishment without trial in Italy and the United States: the search for truth and an efficient criminal justice system // Emory International Law Review, Vol. 11, 1997, pp. 419-469. 14. Golan Luzon. Judicial conflict resolution in plea bargaining as the golden mean between the adversarial and inquisitorial legal systems // Cardozo Journal of Conflict Resolution, 2019, Vol. 20, pp. 597-615. 15. William T. Pizzi, Mariangela Montagna. The Battle to Establish an Adversarial Trial System in Italy // Michigan Journal of International Law, Vol. 25, Issue 2, 2004, pp. 429-466. Бир пайтнинг ўзида ҳам жазони енгиллаштирувчи, ҳам жазони оғирлаштирувчи ҳолатлар мавжуд бўлган ва судья жазони оғирлаштирувчи ҳолатлар устунликка эга деб ҳисоблаган тақдирда, жазони енгиллаштирувчи ҳолатлар юзасидан ўрнатилган жазони енгиллаштириш қоидалари инобатга олинмасдан, фақатгина жазони оғирлаштирувчи ҳолатлар учун белгиланган жазо муддатининг орттирилиши амалга оширилади. Ва аксинча, жазони енгиллаштирувчи ҳолатлар жазони оғирлаштирувчи ҳолатлардан устун деб топилган тақдирда, жазони оғирлаштирувчи ҳолатлар учун ўрнатилган жазонинг муддатини орттириш эътиборга олинмасдан, фақатгина жазони енгиллаштирувчи ҳолатлар асосида жазо муддатини қисқартирилади. Бироқ, суд томонидан жазони оғирлаштирувчи ва енгиллаштирувчи ҳолатлар бир хил аҳамиятга эга деб топилган тақдирда, қайд этилган мазкур жазони оғирлаштирувчи ва енгиллаштирувчи ҳолатлардан ҳеч бири мавжуд бўлмаган ҳолатда тайинланиши мумкин бўлган жазо қўлланилади. Б. ИСЛОМОВ, Ўзбекистон Республикаси Жамоат хавфсизлиги университети мустақил изланувчиси, «КДБ Банк Ўзбекистон» АЖ бош юрисконсульти ЧЕТ ЭЛ ТАЖРИБАСИ
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 78 «Оила-эр хотин ва фарзандлардан иборат. Яъни оила бир шахс бошчилигида бир уйда яшовчилардир» дейди Абдурауф Фитрат. Оила муносабатлари масаласи ўзининг чуқур тарихий, маданий, миллий ва умумбашарий қадриятларига эга Ўзбекистон давлатининг равнақи учун муҳим аҳамиятга эга. Шахснинг шаклланиши, маънавиятининг таркиб топиши ва ривожланишида оиланинг ўрни беқиёс бўлиб, жамиятнинг асосий гуруҳи ҳисобланган оила, жамият тараққиёти билан боғлиқ ҳолда ривожланиб боради. Оила энциклопедиясида оилага шундай таъриф берилган: Оила – никоҳга ва яқин қариндошликка асосланган ахлоқий масъулият, ўзаро ҳурмат, тушуниш ва меҳр-муҳаббат умумийлиги билан боғланган кичик ижтимоий гуруҳ. – Оила ижтимоий гуруҳ сифатида қурилаётган пайтидаёқ унга икки киши учун бир умр авлодлар давом эттириш керак бўлган маскан; Оила муносабатларида тарбиявий, психологик, ҳиссий, молиявий ва бошқа вазифаларнинг амалга оширилиши кузатилади; – Оиладаги барча муносабатлар заминида ижобий ёки салбий ҳолатлар юзага келади, яъни, оила аъзоларидан кимнингдир кимгадир таъсири оқибатида шахс мукаммал шаклланиши ва комил инсон даражасига етиши ёки тарбияси оғир, хулқи бузуқ одам бўлиб тарбияланиши мумкин. – Оила жамият ҳаётининг бир бўғини бўлиб, жамиятнинг тараққиёти ва шаклланишида муҳим ўрин тутади, яъни оила жамиятга шахсларни етказиб беради ва шу шахслар оилада олган билими, тарбияси ва бошқа хусусиятлари билан жамият ҳаётига таъсир ўтказади. – Оила жамиятнинг таянч устуни, унинг ҳал қилувчи бўғини. Оилаларнинг мустаҳкамлиги асосида жамият тинчлиги ва барқарорлиги таъминланади. – Оилавий бирлик мураккаб ижтимоий муносабатлардан иборатдир. Одатда оиланинг вужудга келишига никоҳ асос бўлади. Оилада болалар туғилмаган бўлса ҳам, никоҳ муносабатининг ўзи оилани ташкил қилади. Оилада эр-хотин билан бирга фарзанднинг ҳам бўлиши типик оилани вужудга келтиради. Ота-оналар ва фарзандлар жипслашган оила бирлиги бўлиб, улар ўртасидаги жуда яқин оилавий муносабатлар шаклланади ва бу ўз навбатида оиланинг ядросини ташкил этади. Ўзининг ижтимоий мазмунига қараб, оила асоси сифатида никоҳ, никоҳнинг натижаси сифатида эр-хотин муносабатлари ва эр-хотин муносабатларининг натижаси сифатида фарзандлардан ташкил топади. Никоҳ тушунчасига таъриф бериладиган бўлса, бу эркак ва аёлнинг ихтиёрий ҳамда ҳуқуқларининг тенглиги асосида оила тузиш ва эр-хотиннинг ўзаро ҳуқуқ ва мажбуриятларини келтириб чиқаришга қаратилган иттифоқдир. Никоҳ шакли деганда, уни қонун билан белгиланган қайд қилиш усули тушунилади. Ўзбекистонда никоҳнинг қонуний шакли уни ФҲДЁ органларида давлат рўйхати орқали қайд этилиши ҳисобланади. Никоҳнинг давлат рўйхатидан ўтиши ҳуқуқ белгиловчи аҳамиятга эга, шу пайтдан бошлаб эр-хотинларнинг ўзаро ҳуқуқ ва мажбуриятлари вужудга келади, уларга никоҳ қайд қилинганлиги тўғрисида гувоҳнома берилади. Суд амалиётидан турмуш ҳаётимизда учрайдиган никоҳнинг факти ва шаръий шакли мавжуд, аммо иккиси ҳам ҳуқуқий оқибат келтириб чиқармайди, яъни, бунда эр-хотинлик ҳуқуқ ва мажбуриятлари бўлмайди. Фактик никоҳ қонунда белгиланган тарОИЛА ЖАМИЯТНИНГ АСОСИЙ БЎҒИНИ МУЛОҲАЗА
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 79 тибда никоҳни қайд қилмасдан туриб эркак ва аёлнинг биргаликдаги турмуши бўлиб, оила қонунчилиги нормаларига асосланган ҳолда ҳеч қандай ҳуқуқий оқибат келтириб чиқармайди. Никоҳ тузиш тартиби ва шартлари оила қонунчилигида белгилаб қўйилганлиги никоҳнинг барқарорлиги ва оилаларнинг мустаҳкамлигини таъминлашга хизмат қилади. Ўзбекистонда оила масалаларига давлат сиёсати даражасида қаралади ва бу қоида Ўзбекистон Республикаси Конституциясида мустаҳкамлаб қўйилган. Ўзбекистон Республикасининг Конституциявий қонун лойиҳасида оила институтига алоҳида боб бағишланган. Ўзбекистон Республикаси Конституциясига киритилаётган ўзгартиришга кўра, оила жамиятнинг асосий бўғинидир ҳамда у жамият ва давлат муҳофазасидадир. Никоҳ Ўзбекистон халқининг анъанавий оилавий қадриятларига, никоҳланувчиларнинг ихтиёрий розилигига ва тенг ҳуқуқлилигига асосланади. Давлат оиланинг тўлақонли ривожланиши учун ижтимоий, иқтисодий, ҳуқуқий ва бошқа шарт-шароитлар яратади. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2022 йил 1 мартдаги «Оила ва хотин-қизлар билан ишлаш, маҳалла ва нуронийларни қўллаб-қувватлаш тизимини такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги ПФ-81-сонли Фармонида оила, хотин-қизлар ва кекса авлод вакиллари билан ишлаш тизимини янги даражага олиб чиқиш, маҳаллаларни қўллаб-қувватлашни янада такомиллаштириш, маҳаллабай ишлашга масъул бўлган шахслар фаолиятини самарали ташкил этиш ва ўзаро ҳамкорлигини таъминлаш мақсадида оила институтини мустаҳкамлаш, хотин-қизларни қўллаб-қувватлаш бўйича давлат сиёсатининг асосий йўналишлари этиб: хотин-қизларнинг таълим ва касбий кўникмалар олишлари, муносиб иш топишларига ҳар томонлама кўмаклашиш, тадбиркорлигини қўллаб-қувватлаш, иқтидорли ёш хотин-қизларни аниқлаш ва уларнинг қобилиятларини тўғри йўналтириш; гендер тенгликни таъминлаш сиёсатини давом эттириш, хотин-қизларнинг ижтимоий-сиёсий фаоллигини ошириш, уларни қўллаб-қувватлашга доир ислоҳотларни амалга ошириш; ҳудудларда, айниқса, қишлоқларда хотин-қизларга кўрсатиладиган тиббий-ижтимоий хизматлар сифатини, улар ўртасида соғлом турмуш тарзини таъминлаш борасидаги ишлар самарадорлигини ошириш; турар-жойга муҳтож хотин-қизларни уйжой билан таъминлаш, турмуш ва меҳнат шароитларини яхшилаш, даромадларини кўпайтириш борасида тизимли чора-тадбирларни белгилаш; оғир ижтимоий аҳволга тушиб қолган хотин-қизларга ижтимоий-ҳуқуқий, психологик ёрдам кўрсатиш, уларни «Аёллар дафтари» орқали манзилли қўллаб-қувватлаш; жамиятда хотин-қизларга тазйиқ ва зўравонликка нисбатан муросасизлик муҳитини яратиш, хотин-қизларнинг ҳуқуқ ва қонуний манфаатларини таъминлаш; оиланинг тарбиявий-таълим салоҳиятини мустаҳкамлаш, жамиятда оилавий қадриятларни сақлаш, оилаларда маънавий-ахлоқий муҳитни яхшилаш ва уларнинг фаровонлик даражасини ошириш белгиланган. Дарҳақиқат, янги Ўзбекистон учун янгиланган Конституциянинг янги нормалари авваламбор, эзгу ғоя – «Инсон-жамият-давлат» тамойилига асосланади, оила институтини мустаҳкамлашга, унинг манфаатларини ҳимоя қилишга, оилаларда ҳар бир боланинг ҳаёт фаолиятини ривожланишига, кенг имкониятлар очиб беришга, ёшлар ҳуқуқларини ҳимоя қилишда муҳим аҳамият касб этади. И. КАСИМОВ, Навоий вилоят суди раиси ўринбосари, фуқаролик ишлари бўйича судлов ҳайъати раиси МУЛОҲАЗА
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 80 Фуқаролик ишлари судлари ўз фаолиятида аросатда қолган оилалар, эр-хотинларга кунда ва кунора дуч келаётгани ҳеч кимга сир эмас. Жонажон Ўзбекистонимиз оилавий ажралишларнинг камлиги бўйича дунёнинг кўплаб давлатлари сафида эканлиги ҳам кўпчиликка аён. Бироқ, оила қўрғонида кечаётган кўнгилсизликлар сони ҳатто бир бўлса-да, барибир кўп. Бинобарин, эр-хотин ўртасида қўзғалган можародан нафақат уларнинг ўзи, балки бошқалар ҳам азият чекади, кўпларнинг асаби ишдан чиқади, жанжалнинг акс-садоси кўча-куйга, бутун бошли маҳаллага ёйилади, аксарият ҳолларда ҳатто суд даргоҳларигача етиб келади. Бундан чиқди, биттагина можаронинг ўзи ҳам жамиятга кўплик қилади. Оилалар барқарорлиги – бутун жамиятнинг иқболи. Халқимиз шундай барқарорликни, оилалар бахти-сурури, тўкин-сочинлиги, аҳиллиги ва баҳамжиҳатлигини юрт равнақининг гарови деб билади. Аммо, оилавий барқарорлик ва тотувликнинг бош раҳнамосини барибир давлат тимсолида кўрамиз. Чиндан ҳам шундай: оила равнақи, фарзандлар камоли, эр-хотиннинг ўзаро тенглигини таъминлашга дахлдор бурч ва мажбуриятларни Ўзбекистонда давлат ўз зиммасига олган ва бу каби олийжаноб ниятлар мамлакат Конституциясида кенг акс этган. Оилалар мустаҳкамлиги, барқарорлиги, эр-хотин ва оиланинг барча аъзолари ўртасида ўзаро аҳиллик, иноқлик, баҳамжиҳатликни таъминлаш, ҳар томонлама соғлом ва баркамол фарзандларни камолга етказиш эса жамиятнинг энг муҳим вазифалари сирасига киради. Масаланинг бу жиҳати Ўзбекистон Республикаси Оила кодексининг илк моддаларидаёқ ўз аксини топган. Кодекснинг 3-моддасида белгиланганидек, «Барча фуқаролар оилавий муносабатларда тенг ҳуқуқларга эгадирлар. Никоҳ тузиш чоғида жинси, ирқи, миллати, тили, дини, ижтимоий келиб чиқиши, эътиқоди, шахсий ва ижтимоий мавқеи ҳамда бошқа ҳолатларга қараб, ҳуқуқларни муайян тарзда бевосита ёки билвосита чеклашга, бевосита ёки билвосита афзалликлар белгилашга ҳамда оилавий муносабатларга аралашишга йўл қўйилмайди». Мазкур ҳужжатнинг 4-моддасида ифодасини топган ҳолатларга кўра, Ўзбекистон Республикасида оналик ва оталик иззат-икром ҳамда ҳурматга сазовордир. Она ва бола манфаатларини муҳофаза қилиш, аёлларнинг меҳнати ва соғлигини сақлашга доир махсус тадбирлар кўриш, меҳнатни оналик билан боғлаб қўшиб олиб бориш учун шароит яратиш, оналик ва болаликни ҳуқуқий ҳимоя қилиш, моддий ва маънавий жиҳатдан қўллаб-қувватлаш йўли билан таъминланади». Ҳукмингизга ҳавола қилинган ҳолатлар давлат ва жамият оилалар мустаҳкамлиги, ундаги иноқлик, аҳиллик, баҳамжихатлик, низо ва келишмовчиликлар, ажралишларнинг камайиши ва барҳам топишидан кўпроқ манфаатдор эканлигини кўрсатади. Ўтган йили биргина Хоразм вилоятининг ўзида 16 минг 639 та никоҳ аҳди қайд қилинди. Мавжуд оилаларда юзага келган низо ҳолатлари эса юқорида қайд этилганидек нисбатан оз миқдорни ташкил этди. Йил мобайнида биргина фуқаролик ишлари судлари тарафидан дарз кетиши эҳтимоли назарда тутилган жами 926 та оилани сақлаб қолиш чоралари кўрилди. БАХТНИ ИЗЛАГАНЛАР ТОПАДИ ОИЛА ВА ҲУҚУҚ
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 81 Никоҳи суд томонидан бекор қилинган оилавий жуфтликлар сони 1 минг 624 та, ФҲДЁ органларида рўйхатга олинган ажралишлар сони эса 391 тадан иборат бўлди. Айни пайтда жами 100 дан зиёд оилаларни барбодлик ёқасига етаклаган низо ва келишмовчиликларни бартараф қилиш, хонадон аъзолари, биринчи галда эр-хотинлар ўртасида ўзаро ярашув муҳитини вужудга келтиришга муваффақ бўлинди. Аммо, шундай бўлса-да, оилавий дарз кетишларнинг камайиши эмас, балки кўпайиши ҳолларига дуч келиняпти. Нега шундай бўлаяпти? Статистик маълумотлар оилавий ажралиш йўлини танлаганларнинг асарияти 30 ёшгача бўлган эр-хотинлар эканлигини кўрсатади. Жамиятдаги ялпи тинчлик, осойишталик ва аҳиллик муҳити оиладан бошланади. Равнақ ва тўкин-сочинликнинг илдизи жамиятнинг бош бўғини – оилага бориб тақалади. «Бир кун жанжал бўлган уйдан қирқ кун ризқ-насиба кўтарилади», деган халқ нақли бежиз тўқилмаган. Айтилганидек, бир оилада юз берган можаронинг акс-садоси кўча-куйга, маҳаллага, маҳалланинг ташвиши эса бутун юртга ёйилмаслигига кафолат йўқ. Равнақ ва фаровонлик эпкинлари умрбоқий оилалардан иборат ҳолда таркиб топган юртларгагина ёйилади. Ўзбекистон жаҳоннинг бундай имконларга эга бўлган саноқли давлатлари қаторида туради. Оилавий ажралиш ва келишмовчиликларни теран ақл-идрок, ибратли инсоний фазилатлар, қадриятлар, ўзаро муроса, музокара ва келишув аҳди-ла жиловлашга қаратилган саъй-ҳаракатларнинг нафи катта. Оилавий можаролар кўламининг асоссиз ортишини чеклаш чоралари ўз қўлимизда. Ҳали ишга солинмаган имкониятлар ҳам бор. Фикримизча, рўй берган кўпгина оилавий низоларни иш судга етмасиданоқ ҳал қилиш мумкин. Инсон боласи кўз очиб кўрган бор бойлиги, бисоти – қадрдон оиласини барбод қилиш, фарзандларини эса тирик етимга айлантириш йўлидан эмас, балки хонадоннинг бахти-иқболи, тинчлиги, осойишталиги, дилбандлари камоли йўлидан бормоғи, рўзғорнинг бирини иккига, ўнга дўндириш учун интилмоғи, жон куйдирмоғи, маҳалла-куй, хотин-қизлар, ёшлар, жамоат ташкилотлари эса бу борадаги саъй-ҳаракатларни фаол қўллабқувватламоғи, доимий ва самарали амалий ёрдам ҳеч кимдан дариғ тутилмаслиги шарт. Бахтни излаганлар топади. Уни авваламбор меҳнатдан изламоқ даркор. Аксарият оналар ва оталар турмуш қураётган фарзандларига одоб-ахлоқдан сабоқ берадилар, панду-насиҳат қиладилар. Бироқ, тарбиянинг бунгача бўлган жараёни, хусусан, меҳнат, тежамкорлик, рўзғорнинг бир мулкини иккига дўндириш сир-синоатига эса панжа орасидан қарайдилар. Билишимизча, ота-оналар фарзандларга меҳнат қилиш, рўзғор юритиш, оиланинг кам-кўстини тўлдириш сир-асрорларини уларнинг онг-тафаккури шакллана бошлаган кезларданоқ ўргата бошлашлари лозим. Фарзанд, айниқса, ўғил болалар рўзғор юритишга маънавий-ахлоқий жиҳатдан ҳам, моддий жиҳатдан ҳам тайёр бўлмагунча оила қуришга изн берилмаслиги зарур. Оилалар мустаҳкамлиги ва барқарорлигини таъминлашда қонуннинг ўрни ва роли айниқса катта. Қонун ҳужжатлари фуқароларнинг бахту иқбол йўлидаги барча хайрли ва ибратли интилишларга кенг йўл очиб бермоғи жоиз. Инсон сифатида ҳали тўла шаклланиб улгурмаган, оила қургунча енгил-елпи эрмаклардан боши чиқмаган, ҳаёт сабоғини олмаган, рўзғор юкини елкаламаган баъзи ёш-яланглар мустақил турмушнинг оддийгина синовларига ҳам дош бера олишмайди. Улар ОИЛА ВА ҲУҚУҚ
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 82 орасида жиззаки ва сиркаси сув кўтармайдиганлар ҳам анчагина. Бундай мўрт ва омонат оилавий жуфтликлар оддийгина ва жўнгина бартараф этса ҳам бўлаверадиган турмуш ташвишларини ҳе йўқ, бе йўқ катта можарога айлантиришади. Эр-хотиннинг шахсий турмушига учинчи шахсларнинг аралашуви, асоссиз гумон ва хиёнат сингари ҳоллар ҳам мавжудки, бундай вазиятда оилалар ҳаёти издан чиқади. Никоҳдан ажралиш ҳолатлари пировардида алимент, уй-жой, мол-мулк, фарзанд даъвоси билан боғлиқ можаролар, ҳатто баъзи бир жиноий қилмишларга ҳам етаклаб келади. Эр-хотин, қолаверса, оиланинг қолган аъзолари жанжалнинг илк учқуни пайдо бўлгани ҳамоно суд даргоҳаларини қоралаб бормаслиги шарт. Қонуннинг бир нозик жиҳати бор: суд ўзига берилган аризаларни қабул қилмасликка ҳаққи йўқ. Бироқ, шундай ҳоллар ҳам бўляптики, никоҳдан ажралишга жазм этган айрим фуқаролар оила ва турмуш учун масъул бўлган қатор маҳкамаларни четлаб ўтган ва бошқа босқичларни бир четга сурган куйи, арзимас сабабларни рўкач этган ҳолда, тўғридантўғри судга мурожаат қилишади. Суд эса ушбу фуқаролар хонадонида содир бўлган оилавий икир-чикирларга ҳеч қачон гувоҳ бўла олмайди. Лекин бунга гувоҳ бўла оладиган масъул шахслар ва мутасадди бўғинлар бор. Афсус. Оилавий барбодлик йўлини тутганлар қайд этилганидек, ана шу муасасалар ва ундаги масъулларга эмас, балки бевосита судга мурожаат қиладилар. Ишни судда муҳокама қилиш чоғи эса, бевосита ана шу идоралар вакилларининг кўрсатма ёки гувоҳликларини тинглаш зарурати юзага келади. Шундай экан, масалани адолатли ва қонун талабига мувофиқ қараб чиқиш ва ҳал этиш учун ваколатли идораларнинг хулосалари олиниши шарт. Вазият ушбу ваколатни жорий этиш ва уни туман ҳамда шаҳар хотин-қизлар ташкилотига беришни талаб этаяпти. Бунинг учун мавжуд қонунчиликка тегишли тартибда ўзгартиш киритилиши зарур. Низоларни судга қадар кўриш ва бу юзадан хулоса бериш ваколатининг оилавий медиация институти сифатида ана шу ташкилотга берилиши чиндан ҳам оилавий муросани қайта тиклаш имконини беради. Зеро, оилаларни мустаҳкамлаш, қўллаб-қувватлаш, оналик ва болаликни ҳимоя қилиш, бу ердаги низоларнинг олдини олиш борасидаги юмушларнинг аксарияти шундоғам ана шу ташкилотнинг зиммасига юклатилган ва мазкур муассасанинг мақсад ва вазифалари ҳам шундан иборат. Яна бир эътиборли жиҳати: ташкилот маҳаллий ўзини-ўзи бошқариш органлари билан қалин ҳамкорликда ишлайди. Унда оилалар ҳаётини ўрганиш, кузатиб, йўлйўриқ, амалий ва ҳуқуқий ёрдам кўрсатиш билан боғлиқ вазифаларни зиммасига олган алоҳида ва малакали профессионал ходимлар фаолият кўрсатади. Ташкилотнинг оила институтини қўллаб-қувватлаш соҳасидаги моддий-техникавий имкониятлари ҳам етарли. Судга берилиши лозим бўлган хулосанинг тегишли тартибда тасдиқланган 2 та ягона шаклини жорий этиш, унинг биринчисида низони судга даъво ариза берилгунига қадар кўриб чиқиш якунлари, иккинчисида суднинг яраштиришга тааллуқли ажрими бўйича ўтказилган муҳокама жараёни тафсилотлари акс эттирилмоғи зарур. Муҳокамага оид тадбирлар алоҳида аҳамият касб этади. Яратилган қонуности ҳужжатида юзага келган можарони бартараф этиш бўйича амалга оширилган тадбирлар, муҳокама жараёнлари санаси, унинг ўтказилган жойи, бевосита низолашаётган тарафлар ва ота-оналарининг иштирокига оид тафсилотлар, баён қилинган ОИЛА ВА ҲУҚУҚ
«ОДИЛ СУДЛОВ» № 6 / 2023 83 фикр-мулоҳаза ва йўл-йўриқлар, оилани сақлаб қолиш имконларига доир таклиф ва тавсиялар, ҳужжатнинг чиқим сони мазкур хулосада ўз ифодасини топиши, фотосуратлар билан тасдиқланиши шарт. Башарти, эр ва хотиннинг бири бошқа манзилда яшаса, уларни муҳокамага жалб қилиш масаласи ҳам кун тартибига қўйилиши керак. Бу борадаги таклиф бежиз илгари сурилаётгани йўқ. Суд амалиётида манфатдор тарафларнинг барини муҳокама жараёнига жалб этмасдан туриб хулоса берилаётгани ҳақидаги эътирозларга ҳам дуч келинаяпти. Бу каби ҳолатлар судлар томонидан чиқарилган қарорларининг барқарорлигига салбий таъсир қилмаслигига кафолат йўқ. Айни кезда хотин-қизлар ташкилотлари томонидан тақдим этилаётган хулоса ёки йиғилиш баённомалари, қарор шаклидаги ҳар хил ҳужжатларда суд учун муҳим бўлган жиҳатлар, яъни, эр ва хотинни яраштириш борасида кўрилган чоралар муфассал ёки керагича ёритилмаяпти. Яраштиришни фақат судларнинг ўзига ҳавола этиш ҳоллари мавжуд. Чалаярим ва мавҳум мазмундаги ҳужжатлар ҳам анчагина. Бу сингари ҳолатлар ана шу мазмундаги яроқсиз ҳужжатлар юзасидан хусусий ажрим чиқаришни тақозо этмай қолмайди. Бироқ, хусусий ажрим чиқариш ёки ушбу соҳа ходимлари билан ҳамкорликда ўтказилаётган ўқув семинарлари кутилган самарани бермаётганини бугунги ҳаётнинг ўзи кўрсатиб турибди. Шу боис, эр-хотинни яраштириш бўйича хотин-қизлар муассасаларининг судга тақдим қиладиган ягона намунавий хулосасини ишлаб чиқиш зарур. Ҳозирда суд ходимлари иштирокида жойларда ўтказилаётган юзма-юз учрашувлар, мулоқотлар, семинар машғулотларида мавжуд қусурларни бартараф этиш чоралари атрофлича қараб чиқиляпти. Бироқ, бари қонунчилигимиз меъёрларига бориб тақалаётганини албатта таъкидлаш зарур. Айни шу масала юзасидан амалдаги қонун ҳужжатига тегишли тартибда ўзгартиш киритишга доир таклиф ҳам ушбу зарурат замирида юзага келди. Юқорида айрим оилавий низолар эрхотиндан ташқари учинчи тараф — ўзга шахсларнинг ножўя хатти-ҳаракати оқибатида юзага келаётганига ҳам урғу берилди. Назаримизда, масаланинг бу жиҳатини ҳам эътибордан соқит қилиб бўлмайди. Шуни назарда тутган ҳолда, қонуннинг бу масалага бўлган муносабатини ҳам ойдинлаштириш зарур. Оила учинчи тараф – ўзга шахсларнинг айби билан бузилар ёки хонадонда жиддий оқибатли ҳолатлар юз берар экан, бунга бефарқ қаралмаслиги керак. Тегишли жазо чораси бундай ҳолатларда айбдорларни четлаб ўтмаслиги лозим. Шу сабабли, келгусида бундай ҳуқуқбузарлик нисбатан тегишли жазо тайинлаш бўйича қонунчиликка ўзгартиш киритиш юзасидан таклиф берилиши керак. Замонамизда ҳар бир дарднинг ўз давоси, муолажаси бор. Шу нуқтаи назар билан қаралса, оилавий низо ҳам бедаво дард эмас. Уни ҳам самарали ва таъсирчан «муолажа» чоралари, ақл-идрок намуналари, чуқур инсонпарварлик руҳи ва ғояларига йўғрилган адолатли қонунчилигимиз талаблари баробарида тўла ва узил-кесил бартараф этиш мумкин ҳамда юқорида ҳукмингизга ҳавола этилган таклиф ва мулоҳазалар ана шу олийжаноб мақсаднинг рўёбига хизмат қилишига шубҳа йўқ. М. ЙЎЛДОШЕВА, Хоразм вилоят суди судьяси ОИЛА ВА ҲУҚУҚ
6/2023 ISSN 2181-8991 ПРАВОСУДИЕ Правовое, научно-практическое издание Учредитель: Верховный суд Республики Узбекистан Главный редактор Kамол УБАЙДИЛЛОЕВ Отв. секретарь Муталиф СОДИКОВ Реклама и материалы, размещенные на коммерческой основе. Мнение редакции может не совпадать с мнением авторов публикуемых статей. Рукописи, фотографии, рисунки не рецензируются и не возвращаются. При перепечатке ссылка на издание «Одил судлов» ‒ «Правосудие» обязательна. АДРЕС УЧРЕЖДЕНИЯ: 100097, г. Ташкент, Чиланзар, ул. Чупонота, 6 Р/с 20210000300101763001 Филиал Ташкент ЧАБ «Трастбанк» МФО 00850, ИНН 201403038 ТЕЛЕФОНЫ: 278-96-54, 278-91-96, 278-25-96; ФАКС: 273-96-60 E-mail: odilsudlov.oliy@sud.uz Веб-сайт: www.odilsudlov.sud.uz Telegram: https://t.me/ODsud Постановлением Президиума Высшей аттестационной комиссии при Кабинете Министров Республики Узбекистан от 30 апреля 2022 г. электронная версия журнала включена в список по представлению публикаций научных статей на соискание ученой степени доктора философии (PhD) и доктора наук (DSc) в области права. Зарегистрировано в Агентстве информации и массовых коммуникаций при Администрации Президента Республики Узбекистан от 27.07.2021 г. Регистрационный № 0026. Издается с 1996 года. C «Правосудие» ИНДЕКС ИЗДАНИЯ ‒ 909 K РЕДАКЦИОННЫЙ СОВЕТ: Бахтияр ИСЛАМОВ Робахон МАХМУДОВА Халилилло ТУРАХУЖАЕВ Икрам МУСЛИМОВ Шухрат ПОЛВАНОВ Мирзоулугбек АБДУСАЛОМОВ Холмумин ЁДГОРОВ Ибрагим АЛИМОВ Олим ХАЛМИРЗАЕВ Замира ЭСАНОВА Омонбой ОКЮЛОВ Музаффаржон МАМАСИДДИКОВ ЭЛЕКТРОННЫЙ ЖУРНАЛ
«ПРАВОСУДИЕ» № 6 / 2023 85 Основой для обеспечения благоприятного инвестиционного климата, достижения поступательного экономического развития на протяжении длительного периода времени могут лишь служить мир, стабильность, безопасность, предсказуемость и уверенность в завтрашнем дне. В соответствии с Указом главы нашего государства от 8 мая 2023 года досрочные выборы Президента Республики Узбекистан назначены на 9 июля 2023 года. Это дает нам все основания утверждать, что страна и народ стоят перед важнейшим историческим событием, от которого во многом зависят конечные результаты осуществляемых преобразований, судьба грядущих поколений, наших детей и внуков. Согласно требованиям национального законодательства 10 мая 2023 года вышло в свет постановление Центральной избирательной комиссии Республики Узбекистан «Об объявлении избирательной кампании по досрочным выборам Президента Республики Узбекистан и утверждении календарного плана по их проведению». На основании данного документа с 10 мая 2023 года началась избирательная кампания по досрочным выборам главы нашего государства. На днях на страницах республиканской прессы было объявлено постановление Центральной избирательной комиссии от 19 мая 2023 года «Об утверждении состава окружных избирательных комиссий по проведению досрочных выборов Президента Республики Узбекистан». В этот же день состоялось очередное заседание Центральной избирательной комиссии по досрочным выборам Президента Республики Узбекистан. В его работе приБУДУЩЕЕ СТРАНЫ ЗАВИСИТ ОТ КАЖДАГО няли участие уполномоченные представители политических партий. Собравшиеся рассмотрели вопросы, связанные с образованием окружных избирательных комиссий, повышением квалификации членов избирательных комиссий, организацией деятельности Пресс-центра Центральной избирательной комиссии, внесением изменений и дополнений в Инструкцию о финансировании подготовки и проведения выборов Президента Республики Узбекистан, Законодательной палаты Олий Мажлиса, Жокаргы Кенеса Республики Каракалпакстан, областных, районных и городских Кенгашей народных депутатов, а также порядке использования средств, утвержденную постановлением Центральной избирательной комиссии Республики Узбекистан от 25 октября 2019 года № 969, а также утверждением сметы расходов по подготовке и проведению досрочных выборов Президента Республики Узбекистан. На заседании, в соответствии с Избирательным кодексом был утвержден состав 14 окружных избирательных комиссий по проведению досрочных выборов Президента Республики Узбекистан и принято соответствующее решение. В настоящее время во всех регионах страны с участием известных ученых-правоведов, экспертов и аналитиков началась работа по подготовке членов окружных и участковых избирательных комиссий, повышению правовой грамотности избирателей и других участников избирательного процесса. Центральная избирательная комиссия в сотрудничестве с министерствами и ведомствами организует учебно-практические ВЫБОРЫ-2023
86 «ПРАВОСУДИЕ» № 6 / 2023 занятия по каскадному методу, направленному на повышение теоретических знаний и практических навыков членов избирательных комиссий по избирательному законодательству и применению современных информационных технологий при голосовании. Выступившие особо отметили, что информационные технологии проникают во все сферы жизни Узбекистана. Заметно их влияние и на избирательный процесс. В национальной избирательной практике последних лет накоплен немалый опыт применения новых возможностей систем ИКТ. В настоящее время избирательный процесс уже располагает широким спектром применения новых ИТ: использование Информационной системы управления избирательным процессом (ИСУИП), Единый электронный список избирателей (ЕЭСИ), видеонаблюдение за избирательными процессами, официальный веб-сайт ЦИК с электронными интерактивными услугами (такие как «Найди себя в списке избирателей», «Определение и изменение избирательного участка» и другие), специальный портал, электронная почта, Telegram-бот, оперативные сообщения в социальных сетях Facebook и Instagram, мобильное приложение для использования членами избирательных комиссий. Такой широкий спектр возможностей способствует повышению эффективности избирательного процесса. Это обеспечивает осуществление избирательных прав граждан в соответствии с обновленной Конституцией Республики Узбекистан и национальным законодательством, международными избирательными стандартами. Сравнивая зарубежную практику и национальное законодательство Необходимо вспомнить, что в рекомендациях БДИПЧ ОБСЕ по анализу законодательной базы выборов отмечается, что право голосовать имеет настоящую ценность только в том случае, если законодательная база предусматривает простую для человека процедуру регистрации в качестве избирателя, обеспечивает точность списков избирателей, содержит достаточные гарантии защиты от фальсификаций во время голосования, а также гарантирует честный подсчет голосов и подведение итогов выборов. Необходимо отметить, что последовательное применение информационно-коммуникационных технологий в национальном избирательном процессе позволяет комплексно решать задачи его организации на всех этапах, обеспечить проведение свободных, демократических и справедливых выборов. Т. ЭШОНКУЛОВ, старший помощник судьи Джизакского областного суда по уголовным делам ВЫБОРЫ-2023
«ПРАВОСУДИЕ» № 6 / 2023 АДМИНИСТРАТИВНОЕ ПРАВО И ПРОЦЕСС 87 Обновленная Конституция стала прочной правовой основой для благополучной жизни нашей страны и народа. В этот основной закон внесены нормы, направленные на обеспечение подлинной независимости судебной власти и повышение эффективности деятельности судебной системы. Также в ходе прошедших обсуждений были внесены изменения, направленные на усиление гарантий независимости деятельности судов, обеспечение неприкосновенности и подотчетности судей по конкретным делам, обеспечение безопасности судей, что послужило основанием для полноценного и самостоятельного осуществления правосудия. В то же время депутаты также отметили, что конституционная норма о том, что финансирование деятельности судов должно осуществляться только из государственного бюджета и что она должна обеспечивать возможность полного, независимого осуществления правосудия, действительно обеспечивает совершенствование справедливой и независимой судебной системы и беспристрастность судов. 16 января 2023 года главой нашей страны был подписан Указ «О дополнительных мерах по дальнейшему расширению доступа к правосудию и повышению эффективности деятельности судов»1 . В соответствии с этим документом впервые в нашей стране разработана и принята краткосрочная стратегия вывода судебной системы на качественно новый уровень, намеченная на 2023-2026 годы. Этот документ определил наши приоритеты и планы на следующие четыре года. Согласно документу, основными направлениями Стратегии являются: формирование подлинной справедливой судебной системы на основе идеи «Во имя чести и достоинства человека» и направление ее деятельности на эффективную защиту интересов народа и достоинства человека. укрепление доверия народа, в том числе предпринимателей, к судебной системе путем достижения принятия справедливых судебных решений, утверждение в создании каждого гражданина образа суда и судей как своих надежных защитников; совершенствование законодательства, направленного на создание всех возможностей для граждан и предпринимателей по защите своих прав и законных интересов в судах, полную реализацию принципов состязательности и равенства сторон в судопроизводстве, обеспечение объективности судов на практике и.т.д. Формирование права обжалования решений и действий (бездействия) государственного исполнителя в административных судах является одним из новых механизмов защиты прав и законных интересов физических и юридических лиц. В целях повышения доКОНСТИТУЦИОННО-ПРАВОВЫЕ ОСНОВЫ ОБЖАЛОВАНИЯ РЕШЕНИЙ И ДЕЙСТВИЙ (БЕЗДЕЙСТВИЯ) ГОСУДАРСТВЕННОГО ИСПОЛНИТЕЛЯ В АДМИНИСТРАТИВНЫХ СУДАХ
88 «ПРАВОСУДИЕ» № 6 / 2023 АДМИНИСТРАТИВНОЕ ПРАВО И ПРОЦЕСС верия населения к судам интенсивно проводятся судебно-правовые реформы. Сегодня возможности доступа граждан к правосудию совершенствуются. Главным критерием судебно – правовой реформы в рамках принципа ««Новый Узбекистан-новый суд» определена необходимость безусловного обеспечения справедливости и верховенства закона в нашей стране. Гарантированное обеспечение прав и интересов человека на основе принципа «За человеческое достоинство» является одним из приоритетов усилий, предпринимаемых в нашей стране. Строгое соблюдение конституционного принципа о независимости судебной власти, надежно защищающего права и свободы человека - это постепенная демократизация судебной системы в нашей стране и проводимые реформы в судебно-правовой сфере. А также требование периода всем нам известно, что расширение гарантий надежной защиты прав и свобод граждан, повышение уровня их доступа к правосудию, эффективности и качества судопроизводства - основа проводимых реформ в судебно-правовой сфере. В новой стратегии развития Узбекистана нацелена системная работа по обеспечению прав человека, усилению подотчетности и открытости государственных органов, а также повышению активности институтов2 гражданского общества. В соответствии с принятой ООН «Всеобщей декларацией прав человека»3 установлено, что каждый человек имеет право на эффективное восстановление своих прав компетентными национальными судами в случае нарушения его основных прав, установленных Конституцией или законом. V. Как подчеркнул Лебедев « « гражданин должен защищать свои права в споре с властью в открытом и понятном порядке. Ведь человек в таких процессах, несомненно, является слабой стороной. Задача специальных процедур заключалась в том, чтобы приравнять любое препятствие гражданина к государственному учреждению через суд4 . Разумеется, в разработанных и принятых нормативных правовых актах отражена необходимость осуществления через суд нарушенных прав каждого гражданина и физического лица. Известно, что в соответствии со статьей 55 Конституции Республики Узбекистан5 каждому гарантировано право на судебную защиту своих прав и свобод, на обжалование в суд незаконных решений, действий и бездействия государственных органов и иных организаций, их должностных лиц. В свою очередь, создание административных судов в нашей стране, закрепленное в нашем Основном законе, служит для обеспечения эффективной реализации этих прав. До этого момента рассмотрение жалоб на действия (бездействие) государственных органов и их должностных лиц осуществлялось гражданскими и хозяйственными судами, а дел об административных правонарушениях-уголовными судами. Теперь дела этой категории стали рассматриваться вновь созданными административными судами. Известно, что с 1 июня 2017 года полномочия по рассмотрению административных споров вытекающих из публично-правовых отношений, переданы вновь об-
«ПРАВОСУДИЕ» № 6 / 2023 АДМИНИСТРАТИВНОЕ ПРАВО И ПРОЦЕСС 89 разованным административным судам. Споры, возникающие из публично-правовых отношений, рассматриваемых административными судами, - это правовые споры между гражданами и юридическими лицами, с одной стороны, и государственными органами и их должностными лицами, с другой стороны, в которых каждое лицо имеет право на судебную защиту своих прав и свобод, предусмотренных нашей Конституцией, а также действия государственных органов и должностных лиц.(бездействие) и обжаловать свои решения в суде. Что касается данного вопроса, то, прежде всего, в целях дальнейшего укрепления доверия граждан к правосудию, повышения престижа и влиятельности судебной власти, требуется дальнейшее повышение эффективности исполнения судебных актов и актов других органов. В связи с этим возникла необходимость оптимизации структуры и полномочий Бюро обязательного исполнения при Генеральной прокуратуре, радикального пересмотра его методов работы, усиления взаимодействия с заинтересованными министерствами и ведомствами, органами государственной власти на местах. В этой связи обеспечение надежной защиты прав и законных интересов граждан и предпринимателей, внедрение эффективных механизмов своевременного и качественного исполнения судебных актов и документов других органов и дальнейшее повышение доверия населения к правосудию. Содействовал развитию деятельности Бюро в соответствии с государственной программой по реализации стратегии действий по пяти приоритетным направлениям развития Республики Узбекистан в 2017-2021 годах «Год науки, просвещения и развития цифровой экономики». Кроме этого в Стратегии развития нового Узбекистана на 2022 — 2026 годы6 прописано формирование нового имиджа правоохранительных органов и ориентация их деятельности на эффективную защиту интересов народа, человеческого достоинства, прав и свобод – определено так называемой в цели 17. В соответствии со статьей 83 Закона Республики Узбекистан «Об исполнении судебных актов и актов иных органов»7 государственным исполнителем может быть гражданин Республики Узбекистан, имеющий среднее специальное (юридическое) или высшее (юридическое) образование, а в исключительных случаях-лица, имеющие высшее образование по иной специальности. Государственным исполнителям присваиваются должностные звания работников органов прокуратуры в порядке, установленном законодательством. Директор Бюро принудительного исполнения по должности является Главным государственным исполнителем Республики Узбекистан, начальники территориальных управлений Бюро принудительного исполнения — главными государственными исполнителями соответственно Республики Каракалпакстан, областей и города Ташкента. Начальник управления исполнения судебных актов и актов иных органов Бюро принудительного исполнения и начальники отделов исполне-
90 «ПРАВОСУДИЕ» № 6 / 2023 АДМИНИСТРАТИВНОЕ ПРАВО И ПРОЦЕСС 1 Национальная база данных законодательства, 18.01.2023 г., № 06/23/11/0033. 2 Указ Президента Республики Узбекистан от 28 января 2022 года № УП-60 «О Стратегии развития нового Узбекистана на 2022 — 2026 годы» 3 https://constitution.uz/uz/pages/humanrights 4 Куликов В. Иск к начальству // Российская газета. 2012. 23 мая. 5 Национальная база данных законодательства, 01.05.2023 г., № 03/23/837/0241 6 Национальная база данных законодательства, 29.01.2022 г., № 06/22/60/0082. 7 Ведомости Олий Мажлиса Республики Узбекистан, 2001 г., № 9-10, ст. 169. 8 Национальная база данных законодательства, 26.01.2018 г., № 02/18/АПК/0627 ния судебных актов и актов иных органов территориальных управлений по должности соответственно являются заместителями главных государственных исполнителей. Работники управления исполнения судебных актов и актов иных органов Бюро принудительного исполнения и отделов исполнения судебных актов и актов иных органов территориальных управлений имеют статус государственных исполнителей. В соответствии с Законом Республики Узбекистан «об исполнении судебных актов и актов иных органов» виды решений, принимаемых государственными исполнителями, являются: Возбуждение исполнительного производства, статья 23; отсрочка исполнительного производства, статья 33; приостановление исполнительного производства, статья 35; основания прекращения исполнительного производства, статья 37; возврат исполнительных документов после возбуждения исполнительного производства, статья 40; завершение исполнительного производства, статья 41; временное ограничение выезда должника из Республики Узбекистан, статья 421. В соответствии с этим содержанием в соответствии со статьей 4 в кодексе об административном судопропроизводстве Республики Узбекистан любое заинтересованное лицо вправе обратиться в административный суд (суд) для защиты своих нарушенных или оспариваемых прав или охраняемых законом интересов. В случаях, предусмотренных законодательством, в суд вправе обратиться прокурор, государственные органы и иные лица. При этом в соответствии со статьей 186 данного Кодекса указывается заявление (жалоба) о признании недействительным решения, незаконными действий (бездействия) государственного исполнителя может быть подано в суд в течение десяти дней с момента, когда заинтересованному лицу стало известно о нарушении его прав, свобод и законных интересов8 . Исходя из вышесказанного, решение и действия (бездействие) государственного исполнителя подлежат дальнейшему повышению уважения к лицам, обжалующим в административных судах, и к административным судам и судьям, принимающим судебные решения от имени государства. К. БАБАНАЗАРОВ, слушатель Высшей школы судей при Высшем судейском совете Республики Узбекистан
6/2023 ISSN 2181-8991 A FAIR TRIAL Legal, scientific and practical publication Founder: Supreme Court of the Republic of Uzbekistan Editor-in-Chief Kamol Ubaydilloyev Executive secretary Mutalif Sodiqov Duty editor Mashhura VORISOVA The opinion of the editors may differ from the opinion of the author. Manuscripts and photographs will not be reviewed or returned. The copy must be accompanied by a copy of «A fair trial». EDITORIAL ADDRESS: 100097, Tashkent city, Chilanzar district, Choponota street, 6 Account number: 20210000300101763001 Trustbank Tashkent branch MFI 00850, TIN 201403038 PHONES: 278-96-54, 278-91-96, 278-25-96; FAKS: 273-96-60 E-mail: odilsudlov.oliy@sud.uz web-site: www.odilsudlov.sud.uz Telegram: https://t.me/ODsud The journal is joined to the list for publication of scientific articles on the degree of Doctor of Philosophy (PhD) and Doctor of Science (PSC) in law by decision of the Presidium of the Higher Attestation Commission under the Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan dated April 30, 2022 Registered with the Agency for Information and Mass Communications under the Administration of the President of the Republic of Uzbekistan dated July 27, 2021 Registration No. 0026. Published since 1996. C «A fair trial» PUBLICATION INDEX ‒ 909 K EDITORIAL BOARD: Bakhtiyar ISLAMOV Robaxon MAXMUDOVA Xalilillo TURAXUJAYEV Ikram MUSLIMOV Shuxrat POLVАNOV Mirzoulugbek ABDUSALOMOV Xolmumin YODGOROV Ibragim ALIMOV Olim XALMIRZAYEV Zamira ESANOVA Omonboy OKYULOV Muzaffarjon MAMASIDDIKOV ELECTRONIC JOURNAL
A FAIR TRIAL № 6 / 2023 92 ROBOTICS ACTIVITIES AND LAW Artificial intelligence and robotics have grown quickly in recent years, changing a variety of industries, including manufacturing, healthcare, and transportation. As robotics and AI grow to pervade many facets of society, concerns about their ethical implications, legal ramifications, and duties surface. In order to ensure the appropriate and ethical development and application of these technologies, legal regulation of robotics is essential. In recent years, programmatic measures have been implemented in our country to introduce artificial intelligence systems. In particular, in the «Development Strategy of New Uzbekistan for 2022-2026» specific tasks for the development of the «Strategy for the Development of Artificial Intelligence Technologies in 2023-2030» for the successful implementation of artificial intelligence in our country have been determined5, they note the need to further activate digitization processes in the republic. In addition, the New Uzbekistan Strategy calls for the introduction of modern information, including artificial intelligence technologies, digitalization of the enforcement system and the development of necessary mechanisms for the introduction of artificial intelligence technologies to combat corruption. shows the need for scientific research based on the needs of the gradual introduction of artificial intelligence systems to the legal foundations of the current legal field. Large volumes of personal data are frequently collected and processed using robotics technologies. In the context of robots, the paper examines the difficulties presented by privacy issues and data protection. It talks about things like permission, data security, and the possibility of illegal access to sensitive information. It also looks at how current data privacy rules have helped to address these issues. In order to ensure the proper development and application of these technologies, the European Union has acknowledged the significance of legal regulation in the field of robotics. This article examines the different approaches taken by member states and the EU-level efforts at harmonization as it relates to the legal regulation of robots in countries that are members of the European Union. A thorough introduction of the key ideas and legal frameworks pertaining to robotics and AI laws is given. This involves looking at current local, state, federal, and international rules and regulations as well as new legislative initiatives that are aimed specifically toward robotics and AI. The article emphasizes the requirement for flexible legal frameworks that strike a balance between innovation and societal impact. Influence of International Organizations: How international organizations have influenced the creation of robotics-related legal frameworks. It looks at how agencies like the United Nations and the International Federation of Robotics have shaped the legal environment and promoted global cooperation in this area. In order to handle the global nature of robotics and AI, the paper underlines the LEGAL REGULATION OF ROBOTICS IN THE WORLD: CURRENT TRENDS AND CHALLENGES DUNYODA ROBOTOTEXNIKA FAOLIYATINI HUQUQIY TARTIBGA SOLISH: SOHADAGI RIVOJLANISH VA AMALIY MUAMMOLAR
A FAIR TRIAL № 6 / 2023 ROBOTICS ACTIVITIES AND LAW 93 ANNOTATION Ushbu maqolada robototexnika sohasini huquqiy tartibga solishning global panoramasi ko'rib chiqiladi. Maqolada turli sohalarda keng foydalanib kelinayotgan robototexnika va sun'iy intellektdan (AI) foydalanish natijasida yuzaga kelgan mavjud muammolar tahlil qilinadi. Shuningdek, robotlarni yaratish va qo'llash bilan bog'liq asosiy g'oyalar va qonunchilik asoslari tadqiq qilinib, sohadagi eng dolzarb huquqiy muammolarni hal qilish bo'yicha takliflar ilgari surilgan. Shu bilan birga, Xalqaro robototexnika federatsiyasi va Birlashgan Millatlar Tashkiloti kabi xalqaro tashkilotlar yaxlit huquqiy bazani yaratishga qanday ta'sir qilgani ko'rib chiqiladi. Maqolada, robototexnikani tartibga solish bo'yicha global hamkorlikni yaxshilash va uyg'unlashtirishga qaratilgan joriy tashabbuslar va dasturlarni ko'rib chiqilgan. Xavfsizlik me'yorlarini ishlab chiqish, javobgarlik asoslarini tushuntirish, inson va robotlarning o'zaro ta'sirida inson huquqlarini himoya qilish asosiy tadqiqot mavzulari bo‘lib hisoblangan. Kalit so'zlar: Robototexnika, Sun'iy intellekt, Huquqiy tartibga solish, Xavfsizlik standartlari, javobgarlik, Inson va Robot o'zaro ta'siri, Xalqaro tashkilotlar. * * * The global panorama of legal regulation in the field of robotics is examined in this article. It tackles the present issues and difficulties brought on by the growing use of robotics and artificial intelligence (AI) across a range of sectors and industries. While examining key ideas and legal frameworks related to the creation and application of robots, the study also makes suggestions for potential solutions to the most pressing legal problems in this area. It also examines how international organizations like the International Federation of Robotics and the United Nations have impacted the creation of a cohesive legal framework. The essay also looks at current initiatives and programs that aim to improve and harmonize global cooperation in robotics regulation. The development of safety norms, the elucidation of liability frameworks, and the defense of human rights in human-robot interaction are major topics of study. Keywords: Robotics, Artificial Intelligence, Legal Regulation, Safety Standards, Liability, Human-Robot Interaction, International Organizations. significance of collaboration and knowledge exchange. It looks at projects aimed at harmonizing legislative frameworks, enabling inter-jurisdictional collaboration, and developing universal safety standards. It emphasizes the value of interdisciplinary cooperation between politicians, engineers, legal experts, and other stakeholders. Safety standards play a crucial role in ensuring the safe and responsible use of robotics technologies. The article analyzes the efforts of the European Union and its member states in establishing safety standards for robots. It also examines the legal principles and frameworks that determine liability for robot-related accidents, damages, and malfunctions, including the issue of product liability and the concept of «strict liability». Data protection and privacy issues are crucial since robotics and AI systems are using data more and more. The GDPR and other EU data protection laws are examined in this article in relation to the collecting, processing, and storage of personal data by robots. In the context of robotics, it also explores the difficulties and potential remedies for resolving privacy issues. It draws attention to the variety of strategies and legislative frameworks used by member states, including national laws on data protection, responsibility, and safety. In order to promote uniformity and simplify the
A FAIR TRIAL № 6 / 2023 94 cross-border deployment of robotics technologies, it also covers the difficulties and potential advantages of harmonizing rules between EU member states. The creation of a thorough legal framework to address the ethical and legal ramifications of these technologies was required because the United States has been at the forefront of scientific breakthroughs in robotics. This article examines the existing situation and potential future developments in the legal regulation of robotics in the United States. The already-existing federal laws and regulations, such as the rules for autonomous vehicles set out by the National Highway Traffic Safety Administration and the rules for unmanned aircraft systems set forth by the Federal Aviation Administration. It also looks at state-level laws and programs, highlighting the various strategies used by various jurisdictions to handle the legal issues raised by robotics. In order to ensure the proper use of robotics technologies, safety requirements are essential. The article looks at the role played by various governmental organizations, trade associations, and judicial precedents in developing safety standards for various kinds of robots. Additionally, it explores the legal frameworks and ideas that establish culpability for robot-related mishaps, harm, and malfunctions. Robotics technologies are becoming more and more ingrained in society, raising privacy and ethical issues. The essay examines how robots and AI systems gather and use personal data as it relates to the junction of robotics and privacy regulations. Additionally, it covers ethical issues raised by robotics, such as how using them might affect employment, human dignity, and the fair distribution of benefits. Governmental organizations are essential in determining how robotics are governed legally in the US. In order to promote safety, security, and ethical standards in robotics, the article examines the actions and initiatives taken by organizations like the Federal Trade Commission (FTC) and the National Institute of Standards and Technology (NIST). It also looks at how industry standards bodies ROBOTICS ACTIVITIES AND LAW
A FAIR TRIAL № 6 / 2023 ROBOTICS ACTIVITIES AND LAW 95 contribute to the development of best practices and voluntary recommendations for the robotics sector. It emphasizes the necessity for cooperation between legal professionals, technologists, ethicists, and other stakeholders to produce comprehensive and forward-thinking legislation in order to effectively solve the difficulties in robotics legal regulation. Additionally, it considers potential future options, such as the creation of robotics-specific courts or regulatory agencies. In calculating damages from AI, taking into account the difficulties associated with the calculation of damages and taking into account the specificity of intellectual property rights or the right to privacy, in general, the Discounted Cash Flow Method (DCF) method and the Financial Indicative Running Royalty Model ( It is necessary to consider economic methods of damage calculation, such as FIRRM). Through these methods, when intellectual property rights and personal information are illegally or improperly used by SI tools, and the damage caused is difficult to quantify because it is invisible, certain «firm» (fixed) amounts of damage can be determined. In the future, it is proposed to implement this procedure into national legislation and to use it in court practice when calculating damages related to AI. The following are suggested areas of application of AI: Automated legal advice methods, such as automatic document analysis. Electronic storage of the encrypted results of the analysis of a large number of documents, introduction of remote analysis, and consulting practice. Speech recognition and natural language understanding systems can greatly help both the lawyer and the citizen. Starting from simple speech recognition and connecting it with legal information systems, increasing the quality of a more advanced interface for connecting with a call center or voice assistant, converting voice to text, automatically translating a foreign citizen’s application (document), speech synthesis, etc. ideas are waiting ahead. Document analysis and case legal outcome prediction systems are also fully solvable AI tasks that can provide significant support. For example, operational monitoring and analysis of changes in the legislation allow one to quickly predict the number and needs of the population who turn to legal agencies. Systems of automatic classification and comparison of information help to connect information about citizens in different forms in different information systems. For example, it will be possible to create a completely electronic form of information that is clearly described in various details. Machine analysis of the content of social networks and Internet portals to quickly obtain marketing information is a promising technology. Automated public consultation chatbots can be of great help in introducing citizens to legal knowledge and compliance with established law and order. Chatbots can already learn how to answer common questions, suggest behavior in simple situations, connect a citizen with a lawyer, etc. In conclusion, robotics law in the United States is a complicated and developing area. This page gives a general summary of the situation, looking at issues including liability, privacy, and ethics. It draws attention to how government organizations, business norms, and legal precedents shaped the regulatory landscape. The United States may encourage responsible innovation and make sure that robotics technologies serve society while preserving legal and ethical values by addressing the obstacles and considering future paths. The legal regulation of robots in the mem-
A FAIR TRIAL № 6 / 2023 96 ROBOTICS ACTIVITIES AND LAW ber states of the European Union is a complex issue with many different methods and difficulties. The legal frameworks surrounding robots, particularly those pertaining to safety regulations, legal responsibility, data security, and ethical issues, are compared in this article. The European Union can lead the road for responsible and inventive use of robotics technologies while respecting legal and ethical values among member states by encouraging cooperation and harmonization. It emphasizes the value of international cooperation and the creation of flexible legal frameworks that may successfully manage the particular difficulties brought on by robotics and AI. The legal governance of robotics can encourage innovation while defending individual liberties and the general welfare of society by fostering ethical considerations, safety requirements, and liability frameworks. The difficulties in regulating robotics legally are intricate and varied. Global policymakers and regulators face considerable challenges as a result of technological improvements, ethical dilemmas, liability concerns, and privacy worries. The world community may support the ethical and advantageous use of robotics technologies while defending societal values and individual rights through promoting international cooperation, interdisciplinary dialogue, and forward-thinking regulatory frameworks. S. YUSUPOV, independent researcher of Tashkent State Law University 1. Calo, R. (2015). Robotics and the Lessons of Cyberlaw. California Law Review, 103(3), 513-566. 2. Christensen, G., & Mikhail, A. (2017). Robots in American Law. Harvard Law Review, 130(6), 1728- 1776. 3. Bakhramova, Mokhinur. "Perspectives Of Development Of Arbitration Legislation And Law Enforcement Practice In Uzbekistan." European Journal of Molecular & Clinical Medicine 7.1 (2020): 3586-3593. https:// ejmcm.com/article_4172_46bc5c3ed433bbd8f238921032e63b47.pdf 4. Froomkin, A. M. (2018). The Regulation of Robots in the Real World. Boston University Law Review, 98(5), 2073-2136. 5. Gerdes, J. H. (2018). Robots in Law: How Artificial Intelligence is Transforming Legal Services. Law Practice Magazine, 44(1), 36-40. 6. Samuelson, P. (2020). Robot Law. Annual Review of Law and Social Science, 16, 323-342. 7. Bakhramova, Mokhinur. "Procedures and Legal Regulation of Disputes in Online Arbitration." EUROPEAN JOURNAL OF INNOVATION IN NONFORMAL EDUCATION 2.1 (2022): 293-298. http:// inovatus.es/index.php/ejine/article/view/242 8. Scassa, T., Kerr, I., & Wilkison, K. (Eds.). (2018). Law and the "Sharing Economy": Regulating Online Market Platforms. University of Ottawa Press. 9. Yusupоv, Sаrdоr. "ROBOTOTEXNIKA VA SUN'IY INTELLEKTNI HUQUQIY TARTIBGA SOLISHNING PSIXOLOGIK JIHATLARI." International Journal of Philosophical Studies and Social Sciences 2.4 (2022): 120-124. http://ijpsss.iscience.uz/index.php/ijpsss/article/view/328 10. Simpson, N., & Deeks, A. (2019). Killer Robots and the Laws of War. Journal of International Humanitarian Legal Studies, 10(1), 39-76. 11. Sparrow, R. (2017). The Future of Robots and Law. Artificial Intelligence and Law, 25(3), 261-285. 12. Yusupov, Sardor. "Legalization of Artificial Intelligence: Significance and Necessity." Miasto Przyszłości 26 (2022): 48-50. http://miastoprzyszlosci.com.pl/index.php/mp/article/view/417 13. Sullins, J. P. (2016). Robots, Ethics, and the Future of Jobs. Science and Engineering Ethics, 22(3), 1-15. 14. Yeung, K. (2018). What Should We Do about Robots? Some Reflections on the Regulation of Artificial Intelligence. Philosophical Transactions of the Royal Society A: Mathematical, Physical and Engineering Sciences, 376(2133), 20180080.
A FAIR TRIAL № 6 / 2023 CYBERFRAUD PROTECTION 97 The non-cash payment system using bank payment cards continues to be actively introduced into our lives due to the ease of use, the ability to quickly make payments for services without waiting lists and paperwork. But, when using them, it is necessary to remember about some pitfalls and the reverse side of the coin. The sphere of banking services, payments using plastic cards, in particular electronic, with such a turnover of funds, is increasingly attracting fraudsters. Despite the fact that cyberbullying appeared in our country relatively recently, but it is very common in foreign countries, already in the 90s there were technologies that allow detecting the fact of plastic fraud. One of the first developers of such technologies was Falcon; other leading software solutions for plastic fraud include Actimize, SAS, BAE Systems Detica and IBM. The phishing technique was described in detail in 1987, and the term itself appeared on January 2, 1996 in the alt.online-service newsgroup.America is an online Usenet network, although it may have been mentioned earlier in the hacker magazine 2600 . Crimes involving the use of payment cards require increased attention, since fraudsters cause damage not only to the victims themselves, but also to banks and the state, undermining their credibility. It is enough to recall the sensational global scandal associated with the cryptographers WannaCry and ExPetr, which paralyzed the work of computer systems. The essence of this attack was that users who were subjected to a virus attack received a warning about the payment of a ransom in cryptocurrency, otherwise file recovery is impossible. As a rule, most of the victims, fearing the loss of valuable information on the device, made a payment, but even in this case, the decryption code was not sent. One of the most common types of cyberbullying is phishing (English phishing, from fishing — fishing, fishing), characterized by the creation of fictitious websites and email newsletters, is a type of Internet fraud, the purpose of which is to gain access to confidential user data - logins and passwords . Phishing attacks are attacks using social engineering. The targets for the attack can be very different, depending on the intentions of the attacker. These can be ordinary fraudulent emails, through which they are looking for everyone who has a PayPal account. According to the FBI’s Internet Crime Complaint Center, fraudulent actions like BEC have resulted in actual losses of more than $4.5 billion, and they represent a global problem. The danger of these letters lies in the call to immediately respond to the message or click on the link because of the alleged extreme urgency of the case. It is this trick that is used in most cases by the phishers themselves. L.S. Hafizova spoke about the danger of this new fraud. N.S. Yurochkin also spoke about one of the types of phishing. It is impossible to agree with the opinions of R.Khursanov and A. Anorboev that phishing is carried out by sending letters to users from banks . This is one of the types of phishing, but the senders and recipients may be different. There are different forms of phishing: targeted, whaling, vishing, mail phishing. In a recent phishing campaign, group 74 (also known as Sofact, APT28, Fancy Bear) targeted cybersecurity professionals. An email was written purportedly related to the Cyber Conflict U.S. Conference, the attachment was a document containing a malicious Visual ACTUAL THREATS OF CYBERFRAUD КИБЕРФИРИБГАРЛИКНИНГ АСОСИЙ ХАВФЛАРИ
A FAIR TRIAL № 6 / 2023 98 CYBERFRAUD PROTECTION Basic for Applications (VBA) macro that downloaded and ran intelligence malicious software called the Seduploader . And this is a more advanced type of phishing, which has a greater reach, despite the narrow circle of victims. Существуют разновидности фишинговых атак такие, как: S.A. Storchak identified some types of antiphishing technologies, such as: IP address, dots, slashes in the URL, empty anchors, etc. In many Criminal codes of developed countries of the world, such as the Russian Federation , Spain , Italy , Germany , China , Switzerland , fraud using payment cards acts as a qualifying crime. Considering that there is no qualifying feature in criminal legislation providing for liability for plastic fraud, it is proposed to supplement part three of Article 168 of the Criminal Code of the Republic of Uzbekistan with paragraph «d» - c «using payment, counterfeit cards or electronic means of payment». Many States not only strengthen criminal liability for the commission of plastic fraud, but also apply measures to prevent them. This applies not only to the state, but fraud prevention is also carried out in the private sector. So many companies conduct trainings, seminars among staff to prevent phishing attacks on their computer systems. Since an attack and the defeat of one computer can lead to the failure of the entire company and bring huge damage. But the effectiveness of this practice as seminars and conversations with employees for them to be vigilant and not click on questionable links is unknown. On its website, the UN World Organization published an article «Beware of scammers» with a warning that scammers, acting on their behalf, charge a fee for allegedly finding employment, and also request bank card ANNOTATION Мақолада тўлов тизимлари, шунингдек, ахборот-коммуникация технологияларидан фойдаланган ҳолда содир этилган фирибгарликнинг янги турлари, шунингдек, киберфирибгарликнинг замонавий жамият учун таҳдидлари, амалиётдан мисоллар ва фирибгарликнинг кенг тарқалган турлари, масалан, фишинг ва скиммингга қарши курашиш бўйича хулосалар кўриб чиқилган. Калит сўзлар: киберфирибгарлик, фишинг, ахборот-коммуникация технологиялари, тўлов тизимлари, сохта сайт, қарши кураш, электрон тўлов тизимлари. * * * The article discusses new types of fraud in the field of payment systems, as well as using information and communication technologies, as well as the threats that cyberfraud poses to modern society, with examples from practice and conclusions for countering common types of fraud, such as phishing and skimming. Keywords: cyberfraud, phishing, information and communication technologies, payment systems, false site, counteraction, electronic payment systems. * * * Аннотация: в статье рассматриваются новые виды мошенничества в сфере платежных систем, а также с использованием информационно-коммуникационных технологий, а также угрозы, которые предуставляет кибермошенничество для современного общества с приведением примеров из практики и выводов для противодействия распространенных видов мошенничества, таких как фишинг и скимминг. Ключевые слова: кибермошенничество, фишинг, информационно-коммуникационные технологии, платежные системы, лже-сайт, противодействие, электронные платежные системы.
A FAIR TRIAL № 6 / 2023 CYBERFRAUD PROTECTION 99 numbers and codes. The fact that fraudsters use the names of global organizations to their advantage indicates the scale of their activities. Many organizations dealing with cybercrime and the fight against phishing, loudly repeat that you need to beware of «questionable» sites, do not click on links sent by e-mail, etc. Banal security requirements in the virtual space. But how to determine whether this link is questionable and there is a threat of a phishing attack, because scammers are not deeply stupid and create mailing lists and fake websites of well-known companies with accuracy to the colors and font of inscriptions. So, for example, Yandex sends its registered users letters warning against phishing attacks by scammers with the title «How to distinguish good letters from scammers’ letters». But, in this letter there is only information that you should pay attention to the appearance of the site. Although they further claim that fake sites often look like pages of real servers. And in the case of a set of secret information, attackers gain access not only to the mailbox, but also to social media profiles and Internet banking. Although this is a well-known fact, but still how to reduce the growth of phishing