Saeadnicka nastava

 У Св. Писму се појављују добри и зли анђели
(Мк.11.25)

 Анђели су створени пре свега другог, а сами ништа
не стварају

 По природи су божански духови (без тела),
словесни су, самовласни (имају слободу вољу да
сами одлучују), по благодати су бесмртни

 Серафими – имају 4-6 крила, симболи су
светлости, жар Божије ватре

 Распаљују огњену љубав према Богу (Јез. 1,5;
Иса. 6,1)

 Најближи су Богу

 Херувими – просвећују премудрошћу и
богопознањем, чувари су раја (Пост. 3,24)

 Престоли – изливају силу правосуђа на
престоле земаљских судова и владаре

 Господства - господаре нижим чиновима, дају силу
и мудрост, уче друге да владају вољом и осећањима

 Силе – спроводе непоколебљиво вољу Божију, дају
силу чудотворства

 Власти – представљају неуништиву хармонију,
кроте демоне, одбијају искушења

 Начела – брину за народе и световни суд

 Арханђели – благовесте, пророкују, укрепљују веру

 Анђели – чувари, војска небеска (Јов. 19,12; Пс.
103,21), духови (Откр.1,4), јављају мање тајне и
намере Божије, подстичу врлину, стоје са људима
најближе.

Михаило – Ко је Бог? Гаврило – Божија снага

 Кад је цар Давид пребројавао народ у Израиљу и
Јудеји, Бог се разгневи на њега и опомену га преко
пророка и даде му три могућности за избор казне.
Иако се цар покајао, морао је изабрати казну: седам
година глади, три месеца гоњења од непријатеља
или помор становништва.

 Цар је изабрао ову трећу. Страдало је седамдесет
хиљада људи. Тада би знамење и свети архангел
Михаило спусти мач у корице. То место је
обележено сребреним стубићем у средишњем делу
цркве до олтара.



 Велики српски ктитор, који се прославио
задужбинама у Србији и ван ње, градитељ
Грачанице, Бањске, Хиландарске цркве, оснивач
болнице у Цариграду, дародавац манастира на
Синају подигао је у Јерусалиму манастир Светих
Арханђела Михаила и Гаврила.

 Крсна слава Немањића била је Св. Арханђел
Михаило

 Српски краљ је јерусалимске Арханђеле подигао на
темељима разрушеног манастира, задужбини цара
Константина и царице Јелене, а у знак захвалности
за победу над Турцима у Малој Азији, коју је
заједно са Византинцима, извојевала Милутинова
војска.

 Славећи име Господње после ове победе, краљ
Милутин је најпре подигао цркву Светих
Архангела, а после је саградио конаке, малу
болницу и једну гостионицу за све српске и
словенске калуђере и поклонике у Светој земљи.

 Како је та битка била 1313, узима се да су српски
Арханђели у Јерусалиму настали те године или
нешто мало касније.

 Ову српску светињу у Јерусалиму даровали су
потоњи српски владари - краљ Стефан Дечански и
цар Душан.

 Да би српски манастир у Јерусалиму могао да очува самосталност,
морао је имати приходе.

 Укљештен између јерусалимских зидина и других манастирских
комплекса, није имао обрадивих површина, нити метоха, па је
Милутиновој задужбини цар Душан обезбедио сталан доходак.

 Манастиру у Јерусалиму је дарован сав приход од цркве Светог
Николе на острву Врањини у Скадарском језеру са свим њеним
метосима, а свечаном Повељом, издатом 1350, манастир је добијао
и 500 млетачких перпера годишње, које су Дубровчани давали за
уступање Стона и Пељешца.

 Од тог времена у Дубровник су редовно долазили јерусалимски
калуђери, који су шкртим и претерано педантним Дубровчанима
морали сваки пут да донесу пуномоћје српског владара и доказ да
су заиста сабраћа српског манастира у Јерусалиму.

 Манастир Светих Арханђела је примао ове приходе
до 1501, када је овај доходак прешао на Хиландар и
манастире на Светој Гори.

 Иако је већ током 15. века српска држава пропадала
пред налетом Турака, Дубровачка република је
поштовала завештање српских владара
исплаћујући уговорени износ Светогорцима све до
19. века.

 Српски манастир у Јерусалиму се одржао, а чак је
1504. био обновљен.

 У рукопису Грка Атанасиоса Ипсиландиса,
писаног у осамнаестом веку, који је пронађен пре
десетак година на Синају, пише да "Срби монаси,
који су били под јурисдикцијом пећког
архиепископа, одавно су обитавали у манастиру
светог Архангела у Јерусалиму и управљали њим”.

 У првој половини 17. века упади бедуинских
племена учинили су своје. Манастир је опљачкан,
страдало је његово целокупно братство и он је
опустео.

 Кад је сасвим нестало српске државе, и кад су
приходи усахнули, Грчка патријаршија у Јерусалиму
је преузела српски манастир.

 Црква светих Архангела се налази се унутар
градских зидина, у северозападном делу
Јерусалима (у улици Свети Франциско бр. 9),
недалеко од цркве Светог гроба.

 У манастиру Светих арханђела је било много
икона, међу њима и српских, 40 ћелија и а
манастир могао да прихвати око 200 поклоника.

 У манастиру су се налазила трпезарија, болница,
ризница и „дивна библиотека” са грчким,
латинским и словенским рукописима и штампаним
књигама.

 Неке од рукописних књига налазе се у
библиотекама Кијевске духовне академије, Москве,
Санкт Петербурга, Ватикана, манастира Свете
Катарине и Православне грчке патријаршије у
Јерусалиму.