Просветни преглед

Животна школа по Достојевском кроз сарадничку наставу две школе

Често ћемо чути да деца у данашње време избегавају да читају лектиру и да, генерално,
слабо читају. Врло често прибегавају некаквим ,,пречицама“ да би били спремни за час
истражујући на Интернету, као што су препричавање одређеног дела, анализа ликова и
слично. То само по себи и није тако лоше јер, ипак, науче и нешто на тај начин уколико
је садржај који је постављен стручан и квалитетан. Међутим, лишавају себе једне дивне
навике читања која оплемењује, где свако има свој став о прочитаном делу који после
уз адекватну стручну критику и анализу на часу кристалишу и развијају љубав према
читању. Децу треба мотивисати да не читају читања ради већ да је свака лектира печат
неког времена и нечијег искуства, било реалног или имагинарног, која нама отвара
видике, обогаћује наш језик односно развија културу изражавања , ми уз читање
,,зидамо“ себе, развијамо исправне ставове и погледе на живот. У времену у ком
живимо где смо сведоци разних поштапалица у говору, позајмљеница и веома
ограниченог вокабула са друштвених мрежа преузетог из других језика, када шаљемо
поруке преко телефона и колико нам језик постаје оскудан да више нисмо сигурни шта
је неко хтео да нам каже ако не стави одређени емотикон, зар постоји нешто лепше него
слушати некога ко лепо говори, има богат речник, кога можете савршено да разумете
шта је хтео рећи јер користи више од педесетак устаљених свакодневних фраза.

Поставља се питање како у данашње време приволети децу да читају? Да ли савремени
начин живота намеће и развијање одређених техника држања пажње уопштено код
свих, не само код деце, али нарочито код деце јер у мору информација и богатих
садржаја који им се нуде, у доступности и ,,изобиљу“ свега и свачега, велики проблем
представља држање пажње, а то се највише манифестује код читања јер мисли
неконтролисано лутају с места на место, па чак и један део деце која редовно читају
немају појма шта су прочитали. Врло често заборављају да уз књигу имају једну
свешчицу и оловку при руци и да забележе неке упечатљиве ствари. Са друге стране,
сигурно да постоје начини да деца заволе читање. Има, сигурно позитивних примера и
искустава, као и техника где је то могуће.

Кроз једну дивни сарадњу наставника две школе-Митровачке гимназије и ОШ ,,Вук
Караџић“ из Лознице видећемо један од начина како можемо приволети децу да читају
кроз интердисциплинарни приступ, интерактивну презентацију и проверу знања кроз
енигматику.

Професор српског језика и књижевности Мр Наташа Недимовић дошла је на идеју да
ученицима IV/3 одељења Митровачке гимназије из Сремске Митровице учини ближим,
прихватљивијим и не тако страним, с обзиром да се ради о једном делу светских
размера, роману Фјодора Михајловича Достојевског „Злочин и казна“. Тако је на блок-
часу вероучитељ Стефан Недић осмислио пројектни задатак на основу интерактивне
презентације и помоћи проф. Сање Симић де Граф.

Наиме, ученици су имали изазов да се кроз међупредметно повезивање, у протекле
четири године стицања знања из групе општеобразовних предмета у гимназији (српски

језик, верска настава, ликовна култура, грађанско васпитање...) у виду симулације
пронађу у улози ликова романа Ф. М. Достојевског „Злочин и казна“. Требало је донети
свој суд и закључак о делу које је непроценљиво благо у светској књижевности.

Очекивала су се и бројна постављана питања током овог интердисциплинарног
наставног часа; од проблема проституције који је заступљен и у нашем окружењу,
проблема убистава, среброљубља, љубавних тескоба, одлука „убити, или не убити“ и
многих других, па све до недоумица у вези праштања, смерности, љубави, милосрђа,
дарежљивости, целомудрености...

Циљ јесте свакако да ученици током презентације имају различите типове задатака које
су самостално решавали, а уз накнадну анализу животних ситуационих примера са
професорима књижевности и веронауке.

Интерактивну презентацију смо започели игром ,,Корак по корак“ где смо кроз дела
Достојевског дошли до решења Фјодора Достојевског. Затим смо у наредном задатку
истом игром кроз различите врсте романа-књижевни, психолошки, филозофски,
социјални преко последњег корака који је гласио књижевна врста, дошли до решења да
се ради о роману.

Уследио је један занимљив део у виду дискусије. Ученици су били мотивисани да
слободно и без резерве изнесу своја мишљења и ставове на питања попут ових:
Учинити добро за другога-када је оправдано а када није. Да ли се убитство сматра
добрим делом на корист других?Да ли Соњино занимање одговара ономе што она
заиста јесте?Наведи пример из свог или из живота других људи како позитиван
утицај других може довести до духовног преображаја?Да ли циљ оправдава
средство?Ученици су у оквиру интерактивне презентације имали слајд одакле су
отварали ова питања и одговарали на њих уз дискусију других и мотивисању на
различита мишљења.

Након дискусије и исцрпних одговора, ученици су имали игру асоцијације и игру
повезивања која врлина иде насупрот ком греху па смо и ту имали занимљиве одговоре
и обогаћивали свој речник. Уследила је и осмосмерка питалица,где је требало одговре
на одређена питања наћи у осмосмерци.

После ових занимљивих вежби у којима су врло радо учествовали сви ученици јер им је
свима енигматика занимљива, отворили смо новудискусију кроз улажење у сам лик
Раскољникова. Ученици су имали задатак да изнесу своје мишљење-Објасните
Раскољникову реченицу ,,Ја сам убио себе а не старицу“! У чему је његов злочин а у
чему казна?Да ли је могуће искупити се за овакав злочин?Зашто?Објасните значаји
значење Јеванђеља и Лазаревог васкрсења.

Роман смо даље анализирали кроз друге ликове и то упоредном анализом. Ученици су
имали задатак да повежу парове ликова у роману по сличностима и разликама.

Поново смо покренули асоцијацију како бисмо умесно ,,дозирали“ активности а да оне
држе пажњу ученицима.

Треба нагласити да смо пре овога часа и после овога часа послали ученицима онлајн
тест о овом делу који је осмислила професорка Сања Симић де Граф. Циљ је да
упоредимо одговоре ученика пре и после часа да бисмо сагледали постигнуће ученика.
Ученици су имали аутоматску повратну информацију о свом постигнућу захваљујући
testmoz веб алату а професорка Наташа Недимовић је, такође, захваљујући
могућностима овог веб-алата имала повратну информацију са статистиком одговора

пре и после часа. На тај начин смо искористили све погодности веб-алата као значајног
средства у праћењу постигнућа ученика.

Ученицима смо предложили и проследили линк једне лепе емисије у којој је гостовао
професор Владета Јеротић и говорио о овом делу, као могућност да још више уђу у
само дело.

Професорка Сања Симић де Граф проследила је линкове едукативних игрица које је
сама осмислила на тему Достојевског, а на основу којих смо, опет, могли да пратимо
постигнуће ученика и мотивисали смо ученике да овладају једноставнијим веб-алатима
који би им олакшали учење.

Целу интерактивни презентацију можете видети овде https://anyflip.com/scxpd/ojwp/

С обзиром на то да је Достојевски десет година у Сибиру анализирао профиле скитница
и разбојника, на најбољи могући начин, кроз књижевност и све поменуте предмете
долазимо до закључка како је преко потребно и неопходно ово друштво учинити
лепшим и бољим за живот свих у њему. Друштво у коме живимо је пуно искушења, на
„путу од куће до школе“, те с тим у вези насушно је ово дело „преточити“ у стварност,
приближити га срцима која су на путу зрелости, правих размера, избора и одлука.
Следствено, један од главних циљева овог пројектног задатка јесте управо- разумети га
и схватити његову свевременост и универзалност.

Овај час крунисан је налепшом наградом коју смо могли добити, а то је да су ученици
били сви мотивисани и активни до те мере да су размишљали, удубљивали се,
дискутовали до самог краја часа кад су питали да ли могу да имају више ових часова јер
им је било и занимљиво а пуно тога су научили и нису осећали исцрпљеност и умор,
већ су заиста, били пуни енергије и распитивали се да ли могу да ураде неки пројектни
задатак. На тај начин, ми смо испунили један свеопшти циљ а то је да ученици из
школе излазе као духовно, морално, етички и у сваком смислу успешнији и
испуњенији, те овај час могу памтити током читавог живота и његов исход применити
трајно.

Мр Наташа Недимовић, проф.

Мср Стефан Недић, проф.

Сања Симић де Граф, проф.