Osnovna škola „Vasa Stajić“ Novi Sad The European Commission's support for the production of this publication does not constitute an endorsement of the contents, which reflect the views only of the authors, and the Commission cannot be held responsible for any use which may be made of the information contained therein. decembar, 2022.
3 EDUIN2 - TOWARDS THE EUROPEAN SCHOOL OF THE FUTURE Uvodna reč Pred vama je priručnik EduIN 2 – towards the European School of the Future. Ovaj priručnik je dostupan u elektronskom i štampanom obliku i predstavlja finalni produkt našeg projekta. Rad na projektu intenzivno traje godinu dana, ali ono što je najbolje projekat doneo treba da nastavi da „živi“ u školi. Još na prošlom projektu (EduIN – a new link in education) uvideli smo da su dva produkta jako važna i korisna – blog i priručnik. Blog je svojevrstan letopis, dnevnik našeg rada i zbirka naših saznanja i utisaka. Priručnik je trajni dokument – publikacija koja će nas podsećati na ono što smo radili i mesto gde ćemo tražiti ideje za časove i radionice koje ćemo planirati i realizovati sa budućim generacijama učenika. U priručniku možete pročitati koji su ciljevi i aktivnosti projekta EduIN 2 – towards the European School of the Future. Potom sledi teorijski prikaz metodičkih i pedagoških saznanja sa kurseva u Berlinu, a zatim i praktični deo – primeri dobre prakse. Verujemo da će taj deo biti i najkorisniji kolegama jer ovde možete naći već razrađene planove časove i radionica, kao i utiske sa naših uglednih časova. Nadamo se da će stranice koje slede inspirisati i podstaći kolege da se odvaže u pisanju projekata u oblasti mobilnosti nastavnika, te da će mladim nastavnicima pomoći u što kvalitetnijem formiranju kao budućih stručnjaka u radu sa učenicima, a iskusnijim kolegama biti prilog osavremenjivanju njihovog rada. Vaš EduIN 2 tim
4 O PROJEKTU EduIN2 – towards the European School of the Future EduIN2 – ka evropskoj školi budućnosti Tip projekta: Erasmus+ KA122 Trajanje projekta: 26. decembar 2021 – 26. decembar 2022. godine Partner na projektu: Europass Berlin Broj nastavnika na mobilnosti: šest Trajanje kurseva: 28.mart – 2.april 2022.godine Nazivi kurseva: Digital Game-Based Learning and Augmented Reality for Schools Embracing Diversity, Preventing Bullying and Violence A European School for All Children Ciljevi projekta: Nastaviti rad na digitalnoj transformaciji i poboljšati digitalne kompetencije učenika i nastavnika Unaprediti bezbedno okruženje u školi uz poštovanje različitosti i uvođenja novih rešenja u pogledu prevencije nasilja Preduzimanje daljih koraka u stvaranju škole koja promoviše obrazovanje za sve uz korišćenje inovativnih i interaktivnih metoda Zadaci projekta: Kroz nove digitalne alate i primenu interaktivnih metoda uključiće se veći broj učenika u rad Uz primenu igre uloga po scenariju učenici će biti svesniji problema diskriminacije i nasilja i naučiće kako da rade na prevenciji nasilja, upravljaju svojim emocijama i nalaze rešenja za probleme Kroz saradničko učenje stvoriti inkluzivnije okruženje u školi koje daje jednake prilike svima za rad i obrazovanje
5 O PROJEKTU Kako je sve počelo... Projektno planiranje, projektne aktivnosti, obuke, primena naučenog, ugledni časovi postali su sastavni deo žargona zaposlenih u OŠ „Vasa Stajić“ u Novom Sadu. Sve je počelo još 2015.godine kada se nekoliko nastavnika zainteresovalo za eTwinning platformu i krenulo da pohađa obuke za pisanje projekata sufinansiranih iz EU fondova. Učili smo, čitali, osluškivali, pratili pravnu regulativu i kako savladati administrativne poteškoće da bismo se 2018. godine odvažili i krenuli u pisanje prvog KA1 Erazmus+ projekta. Prijavili smo se u konkursnom roku za 2019. godinu i dobili smo sredstva za projekat EduIN – a new link in education. Tim nastavnika koji je je bio na mobilnosti u Firenci činili su: Sandra Kuzmanović, Marina Topalović, Dragica Musulin-Kolarov, Gordana Delibos i Vladimir Široki.
6 O PROJEKTU Kako je danas... Dopalo nam se. Ovakav vid usavršavanja je zaista nedostajao školi. Podelili smo naučeno i inspirisali ostale kolege. Ono što je najvažnije jeste da smo naučili kako da prepoznamo šta treba da unapredimo u školi, šta nam nedostaje i kako da to pokušamo da otklonimo. Shvatili smo i značaj horizontalnog usavršavanja – da manji broj zaposlenih nešto nauči i prenese ostalima. Bili smo i svesni toga da štafetu treba da predamo drugima, ali i da im nesebično pružimo svoje znanje. Približio se novi konkursni rok. Definisali smo tri prioriteta koje bismo želeli da pokrijemo kroz novi projekat. S obzirom na neku izgrađenu nit i kontinuitet logično je bilo da zadržimo taj već ustaljeni naziv EduIN tako da je novi projekat nazvan EduIN 2 – towards the European School of the Future. Obavljena je selekcija kandidata i EduIN 2 tim sada čine: Filip Kokeza (psiholog), Helena Vukanac (pedagog), Marko Marinković (nastavnik informatike), Mirjana Vuksanović (nastavnik istorije) i dva iskusnija člana Sandra Kuzmanović (nastavnik muzičke kulture) i Vladimir Široki (nastavnik engleskog jezika). Da li pripremamo EduIN3? Saznaćete uskoro...
7 ČLANOVI EDUIN2 Ko je ko... Filip Kokeza Filip je tihi autoritet. Nenametljiv, ali opet dosledan i uporan. Psiholog, dobro procenjuje ljude i situacije. Svestran je, bavi se raznim hobijima u slobodno vreme i od njega se može puno toga naučiti. Filip ume da napravi kratku SWOT analizu naših ideja i ukaže na povoljne ishode ili moguće prepreke. Veoma je upućen u školska dokumenta i planove. Dobar organizator i realizator radionica. Važan deo našeg tima koji će se postarati da naš projekat živi i u budućnosti, naročito u pogledu prevencije nasilja u školi. Helena Vukanac Helena je topla i draga koleginica, koja emotivno pristupa svakoj situaciji u školskom kontekstu.Timski je igrač i uvek je spremna da pomogne. Svoje dugogodišnje iskustvo u radu sa decom nesebično deli sa kolegama i rado daje sugestije kako bi kolege unapredile svoj rad. Pristupa u radu prvenstveno ljudski, pomagački, u najboljem interesu dece i roditelja. Helena je vedra osoba koja unosi pozitivnu energiju u prostoriju. Kreativna i inicijator mnogih izvrsnih i inovativnih ideja, koje kolege u školi rado implementiraju. Marko Marinković Marko je nezamenjiva karika u organizaciji tehničke podrške u školskim aktivnostima. Kolega na koga uvek možemo da se oslonimo u timskom radu, spreman za svaki vid saradnje u školi i van nje. Inovativan u prikazu časova kroz virtuelnu stvarnost i digitalne igre. Posvećen projektima na kojima radi, neguje međuljudske odnose i uvek je spreman da deli znanje. Ono što ga ističe između ostalog i kvalitet koji poseduje i odvaja ga od drugih jeste sposobnost da istraje u svojim odlukama.
8 ČLANOVI EDUIN2 TIMA Ko je ko... Mirjana Vuksanović Mira je naša istoričarka. Krasi je velika posvećenost radu i predmetu koji predaje. Voli detalje i podatke kao pravi istoričar. Omiljena je među učenicima. U naš tim je unela tačnost, i neko je ko će ukazivati na rokove i potrebu da se ispune projektne obaveze. Prva je od nas koja je zakazala ugledni čas, a održala ih je i više nego što je bio minimum u projektu. Časovi su joj zanimljivi, lepršavi i puni saradničkog učenja, uz nezaobilaznu zakusku. Sandra Kuzmanović Ako želite nekog, ko sve zna, kome ništa nije teško, ko teške zadatke čini jednostavnim, to je Sandra. Ona čini spoj tradicionalne muzike sa današnjom tehnologijom, i kad ih „meša“ pravi je kompozitor. Njena dela govore više od hiljadu reči. Nastavu približava deci, tako da svi ponovo žele da dođu na njen čas. Svakodnevno koristi nove tehnologije, što u današnje vreme, malo ko može da se pohvali da zna. Svojom vedrinom i harizmom, nastavu čini zanimljivom i svima podjednako primamljivom. Uvek je prva da se nešto radi, ne ostavlja ništa za kasnije. Sandra je pravi nastavnik za 21 vek. Vladimir Široki Vladimir - izuzetan prijatelj, čovek pre svega, saosećajan i uvek spreman da pomogne. Požrtvovan kolega širokih shvatanja, oštrouman i lider u svakoj aktivnosti čiji je član. Oštrouman, pun novih ideja i rešenja za svaki problem i situaciju. Organizator velikog broja aktivnosti i projekata u našoj školi,timski igrač. Sposoban, elokventan i precizan u svemu što radi. Pozitivan, vedar, nasmejan i duhovit. Kao nastavnik i starešina prijemčiv i pun razumevanja za probleme učenika. Posvećen svima u svakom trenutku. Svako treba da ima jednog „Vladu“ u svom životu.
9 KURSEVI Digital Game-Based Learning and Augmented Reality for Schools Učenje zasnovano na digitalnim igrama i proširena realnost O kursu Kao što znamo, nastavnici treba da koriste aktivnosti koje učenike uključuju u proces učenja. Igre i digitalni alati su nešto što nastavnici moraju da istraže kako bi osavremenili nastavu. Igre i tehnologija predstavljaju savršeno okruženje koje olakšavaju istraživanje, utičući na sposobnost učenika da uči kroz rad i neposredno sticanje znanja i veština. Dok se igraju i komuniciraju sa različitim oblicima stvarnosti učenici ponekad mogu i da uče, a da toga nisu ni svesni. Cilj kursa je da učesnici znaju da odaberu najbolje aktivnosti zasnovane na igricama u zavisnosti od nastavnih ciljeva i potreba njihovih učenika. Ishodi kursa Obuka će pomoći polaznicima da: shvate šta je učenje zasnovano na igricama i kako da ga primene u praksi pronađu najbolje alate i proizvode za korišćenje proširene i virtuelne stvarnosti otkriju načine za podsticanje motivacije i kreativnosti učenika pomoću igara kreiraju planove časova na osnovu učenja zasnovanog na digitalnim igrama prepoznaju rizike i prednosti u implementaciji digitalnih igara u nastavi
10 KURSEVI Embracing Diversity, Preventing Bullying and Violence Poštovanje različitosti i prevencija nasilja O kursu Iako se sve evropske škole međusobno razlikuju, istovremeno imaju slične probleme. Među njima se vršnjačko nasilje i diskriminacija pojavljuju kao jedan od najrasprostranjenijih i najopasnijih problema. Cilj ove obuke je da nastavnici udruženim snagama osmisle efikasne strategije za unapređenje obrazovnog procesa, razvijajući veštine i metode za sprečavanje sukoba, upravljanje emocijama i negovanje boljeg i zdravijeg školskog okruženja. Ishodi kursa Obuka će pomoći polaznicima da: razlikuju sukobe od zlostavljanja i da odaberu odgovarajuće strategije za njihovo sprečavanje ovladaju tehnikama koje se koriste za razvoj emocionalne i socijalne inteligencije učenika bolje razumeju stereotipe i diskriminaciju poboljšaju proces nastave i učenja Igranje uloga (Role plays) je jedna od tehnika koja može da bude interventna mera, ali i mera prevencije. Zasniva se na igranju uloga (glumi) kao aktivnom načinu učestvovanja učenika koji su vršili neki oblik nasilja pred ostalim učenicima u odeljenju, uz zamenu uloga nasilnika i žrtve kako bi se radilo na razvijanju empatije. Nakon toga se vrši analiza likova i predlažu rešenja za datu situaciju.
11 KURSEVI Embracing Diversity, Preventing Bullying and Violence Evropska škola za svu decu O kursu Savremena inkluzivna učionica podrazumeva školsko okruženje koje daje jednake mogućnosti svima, pri čemu se poštuju multikulturalni aspekti i učenici sa različitim obrazovnim potrebama. Nastavnik današnjice treba da zna kako da prilagodi tradicionalne tehnike učenja potrebama učenika čime će nastavni plan i program približiti svima. Cilj ovog kursa je trostruk: oblikovanje lekcija i radnog okruženja u kojem se poštuju demokratske i nediskrimitorne vrednosti upotreba jednostavnih IKT alata u cilju razvoja interkulturalne svesti unapređenje saradničkog učenja i priprema nastavnika za evropske projekte Ishodi kursa Obuka će pomoći polaznicima da: stvore jednake uslove za sve učenike koriste IKT alate u cilju podizanja svesti o različitostima kod učenika razviju poštovanje savremenih demokratskih vrednosti unaprede saradničko učenje da promovišu evropske projekte saradnje u školi Radioničarski pristup (Makerspace) podstiče visok nivo angažovanja učenika, razvoj kreativnosti, razvoj veština rešavanja problema, saradničko učenje, eksperimentisanje i konstruisanje,dizajniranje, samopouzdanje učenika, učenje kroz igru za niže uzraste
12 STILOVI UČENJA VARK model Koji je vaš stil učenja? Stilovi učenja su popularni koncept u psihologiji i pedagogiji i imaju za cilj da prepoznaju kako ljudi najbolje uče. VARK model stilova učenja ukazuje na to da postoje četiri glavne vrste učenika, a to su: Vizuelni tip – uče iz raznih vrsta grafičkih prikaza Auditivni tip – uče slušajući, vole predavanja i usmena izlaganja Tekstualni tip– uče putem teksta (pisanje, čitanje) Kinestetički tip – uče kroz aktivnost i pokret i igranje uloga VARK stilovi učenja Postoji mnogo različitih načina kategorizacije stilova učenja, a najpoznatiji je model VARK koji je utemeljio Nil Fleming (engl. Neil Fleming). Prema ovom modelu, zadatak pedagoga i nastavnika je da prepoznaju da li su učenici skloni vizuelnom učenju (kroz slike, filmove i dijagrame), učenju slušanjem (muzika, debata, predavanja), učenju putem čitanja i pisanja (čitanje teksta u udžbenicima, vođenje teza i beleški) ili kinestetičkom učenju (kretanje, eksperimenti, praktične aktivnosti, ples, igre uloga). Kakav ste učenik? Fleming je razvio upitnik koji sadrži niz situacija, a od ispitanika se traži da odaberu odgovor koji najbolje odgovara njihovom željenom pristupu učenju – na primer: Zamislite da učite kako da izvedete novu fizičku veštinu kao što je vožnja bicikla ili određeni stil plesa. Na koji način biste želeli da naučite ovu veštinu? Gledajući slike ljudi koji izvode veštinu Slušanjem stručnjaka koji objašnjava kako izvršiti zadatak Čitanjem o tome kako obaviti zadatak Gledanjem druge osobe kako izvodi tu veštinu, a potom bih samostalno pokušao Na osnovu odabranog možemo utvrditi koji stil učenja najviše odgovara učeniku.
13 STILOVI UČENJA VIZUELNI STIL UČENJA AUDITIVNI STIL UČENJA Osobe s vizuelnim stilom učenja najbolje usvajaju nove informacije gledanjem. Vole razne ilustracije, grafike, slike, filmove, plakate, slajdove, simbole, crtanje i pisanje. Markeri u različitim bojama omiljeno su im pomagalo. Dobri su u čitanju i više vole da sami nešto pročitaju nego da im se čita. Lako uočavaju detalje i skloni su dugoročnom planiranju. Dobro pamte nova lica i orijentisani su na izgled, dizajn i često su uredni. Imaju osećaj za boje i nijanse, te mogu imati umetničke sklonosti. Prilikom učenja nisu osetljivi na buku u okolini. Mogu zaboraviti verbalna uputstva ili proslediti usmenu poruku. Često znaju šta bi rekli, ali teže pronalaze reči. Saveti za uspešnije učenje za vizuelni stil učenja: Zapisati informacije kako bi se lakše usvojile Koncentracija je bolja ako gledamo osobu koja govori Vizuelno istaći bitne od nebitnih činjenica (na primer, markerima u boji) Reči ili pojmove koji se teško pamte označiti simbolom ili crtežom Učenje je uspešnije kada uče samostalno, a ne u grupi Mesto za učenje postaviti dalje od prozora i vrata Mentalne mape, video filmovi ili slike olakšavaju učenje Pismena uputstva pomažu u procesu učenja Osobe s auditivnim stilom učenja najbolje uče i pamte po sluhu. Ponekad se mogu „izgubiti“ pokušavajući da zapišu nešto prilikom slušanja. Pomaže im ako pričaju naglas za vreme učenja, a buka ih može ometati. Vole da slušaju dok im se objašnjava i vole da sami objašnjavaju. Vrlo su detaljni kada nešto opisuju. Mogu da imaju probleme s aktivnostima koje podrazumevaju vizualizaciju. Više vole muziku od likovne umetnosti. Saveti za uspešnije učenje za auditivni stil učenja: Koristiti diktafon prilikom učenja naglas i kasnije preslušavati snimke Učenje i čitanje naglas s prijateljem može olakšati proces učenja Pre čitanja poglavlja, pogledati slike i naslove te naglas reći svoje mišljenje šta je glavna tema odlomka Kod čitanja karte, učenik treba naglas da govori šta vidi i misli Obezbediti tihu okolinu za učenje
14 STILOVI UČENJA TEKSTUALNI STIL UČENJA KINESTETIČKI STIL UČENJA Kao što i sama reč kaže, tekstualni tipovi najviše vole da uče preko odštampanog materijala i tako obrađuju informacije. Vole knjige, reference, rečnike, eseje, priručnike, beleške i literaturu. Najlakše pamte ako nešto sami zapišu. Saveti za uspešnije učenje za tekstualni stil učenja: Pisati reči iznova što olakšava učenje Čitati beleške više puta zaredom Napisati gradivo svojim rečima s ciljem lakšeg usvajanja Preoblikovati dijagrame, grafičke prikaze i slike u pisane izjave Organizovati svoje reči hijerarhijski (uvod, sredina, završetak) Osobe s dominantnim kinestetičkim stilom učenja najlakše usvajaju nove informacije kroz pokret, dodir i motoričku aktivnost. Može im biti naporno da mirno sede duži vremenski period. Vole kada mogu nešto sami da izrade, a ne samo da čitaju i slušaju. Vole da dodirnu predmet, vide kako radi i da isprobaju nove aktivnosti. Uživaju na terenskoj nastavi i putovanjima. Daju prednost manipulaciji materijalom i grupnoj dinamici. Često koriste glagole u razgovoru i opisima. Dodiruju ljude kako bi privukli pažnju. Orijentisani su na fizičku aktivnost i često su pokretu. Najbolje pamte izvodeći određeni pokret. Često tekst prate prstom te koriste geste i mimiku dok pričaju. Često lupkaju olovkom po stolu ili mrdaju nogama dok uče. Saveti za uspešnije učenje za kinestetički stil učenja: Učenici glasno ponavljaju sadržaj, izvode razne pokrete, šetaju uz dozvolu U situacijama kada šetnja ili tapkanje ometa rad drugih učenika, mogu da pokušaju da stiskaju tenisku ili stres lopticu Ako učenje za stolom ne daje rezultate, učenik kod kuće može da pokuša da uči na trbuhu ili leđima Učenici mogu da pokušaju da uče s muzikom u pozadini Za vreme učenja učenik može da pravi češće kratke pauze Glumiti ispitnu situaciju može biti od pomoći
15 STILOVI UČENJA Da li je korisno znati stil učenja? Kao i mnogi drugi modeli i VARK je analiziran, kritikovan i doveden u pitanje. Jedna od zamerki je da instrumenti procene kojem stilu učenja učenik pripada nisu dovoljni dobri, a često se ističe da jedan specifičan stil učenja može biti samo prepreka učenju. Bilo kako bilo, model VARK je i dalje veoma popularan. Mnogi učenici odmah prepoznaju da teže određenom stilu učenja, dok mnogi smatraju da su njihove preferencije negde na sredini. Za nastavnike je važno da su svesni ovih stilova i da u svom radu kreiraju aktivnosti koje su pogodne za sve vrste stilova učenja. Reference: Cherry, K. (December 20, 2022). “Overview of VARK Learning Styles”. VeryWell Mind. https://www.verywellmind.com/vark-learning-styles-2795156 Dene Poth, R. (December 20, 2022). “What are VARK Learning Styles”. Defined. https://blog.definedlearning.com/blog/what-are-vark-learning-styles
16 KOOPERATIVNO UČENJE SARADNIČKO UČENJE Postoji više definicija ali je suština ista, kooperativno učenje je učenje u parovima ili malim grupama pri čemu učenici zajedno pristupaju problemu, istražuju zajedničku temu ili dograđuju zajedničko znanje radi stvaranja novih ideja, novih kombinacija ili jedinstvenih inovacija. Na ovaj način oni uče jedni od drugih, prenose sopstvena iskustva i znanja, razbijaju stereotipe i obezbeđuju napredak za svakog. Cilj kooperativnog učenja je da svaki učenik napreduje i to u različitim aspektima. Nakon učestvovanja u kooperativnom radu, članovi grupe bi trebalo da budu osposobljeni da isti ili sličan zadatak urade samostalno. Uobičajeni načini da se uspostavi lična odgovornost su: grupe za učenje trebalo bi da budu relativno male – što je manji broj članova, to su šanse za ličnu odgovornost veće; zadavanje individualnih testova za vrednovanje postignuća; usmeno ispitivanje – učenici se slučajnim izborom prozivaju da prezentuju rad svoje grupe, u prisustvu celog odeljenja; ovo je izuzetno uspešna strategija, jer većina učenika brine o utisku koji ostavlja na grupu i trude se da budu adekvatno pripremljeni; osmatranje grupa i beleženje koliko često svaki član doprinosi radu grupe; dodeljivanje uloge kontrolora jednom od članova grupe - on proverava znanje ostalih članova, u vezi sa grupnim produktom; zahtevanje od učenika da, u okviru grupe, podučavaju jedni druge onome što su sami naučili; kada svi učenici to rade postupak se zove stimulativno objašnjavanjе.
17 KOOPERATIVNO UČENJE KOJE SU PREDNOSTI KOOPERATIVNOG UČENJA? Nema “spavača”. Učenik je aktivan, pita, traži rešenja, izlaže, svestan je da rezultat zavisi od uspeha članova grupe, pa ga to motiviše na rad. Ovim vidom nastave se pored kognitivnih razvijaju i emocionalne i socijalne kompetencije, sposobnost prepoznavanja svojih i tuđih emocija, usaglašavanja, aktivnog slušanja, nenasilne komunikacije. U ovom tipu nastave izostaje strah od neuspeha, jer učenici vole i žele da rade u grupi, žele da su aktivniji i da svi dođu do izražaja. Oni istražuju svet oko sebe sopstvenom aktivnošću, oni su subjekti u nastavnom procesu, pa su slobodni da iznesu stavove, razumeju informacije, izvedu zaključke i upoznaju druge sa sopstvenim zaključcima. Prednosti kooperativnog učenja su sledeće: bolji uspeh i produženo pamćenje češće razmišljanje višeg reda, dublje razumevanje i kritičko mišljenje usmereniji rad u odeljenju i manje nediscipline veća motivisanost za bolje ocene i učenje veća sposobnost da se situacija posmatra iz tuđe perspektive pozitivniji, tolerantniji i prijateljski odnos sa vršnjacima veće društveno podržavanje bolje prilagođavanje pozitivniji odnos prema samom sebi veće društvene kompetencije pozitivniji stavovi prema nastavnim predmetima, učenju i školi pozitivniji odnos prema nastavnicima. ŠTA ĆE NAM ONDA NASTAVNIK? Nastavnik postavlja ciljeve, planira rad, bira izvore, utvrđuje ishode, ali i prati i usmerava proces, podstiče i motiviše, ocenjuje. Nastavnik je koordinator, učenici su sve ostalo. Potencijalni efekti saradnje se, najverovatnije, neće pojaviti ukoliko nastavnici ne primene pet osnovnih elemenata kooperativne strukture: Strukturiranje nastavnog zadatka i pozitivne međuzavisnosti učenika; Individualna odgovornost; Unapređujuća interakcija ”licem u lice”; Vežbanje socijalnih veština učenika i Vrednovanje grupnih procesa
18 KOOPERATIVNO UČENJE KOJE SU STRATEGIJE KOOPERATIVNOG UČENJA? Postoje mnoge strategije koje podstiču kooperativno učenje. Najčešći oblik je rad u paru i rad u grupama. Rad u paru može biti dobar početak za razne grupne aktivnosti koje zahtevaju veći nivo saradnje po sastavu: razmisli/upari/razmeni; sažmi/upari/razmeni; formuliši/razmeni/poslušaj/kreiraj. Ostale tehnike kojima se podstiče kooperativnog učenje su: 1. Pedagoška radionica, kao specifičan oblik grupne interakcije, sa svojim glavnim obeležjem – kružnom komunikacijom. 2. Igra uloga je metoda poučavanja stavova i ponašanja, gde se učesnici uživljavaju u ulogu drugog. 3. Simulacija je stvaranje zamišljene socijalne situacije koja je u glavnim delovima slična nekoj životnoj situaciji. Unutar te zamišljene situacije učenici preuzimaju različite uloge i dolaze u međusobne odnose i zamišljaju i proizvode različite učinke tih odnosa. 4. Oluja ideja je tehnika kreativnog mišljenja u kojoj se nabrajaju i zapisuju rešenja nekog problema, a služi za stvaranje velikog broja ideja. Svaki učenik u grupi mora se truditi da da što više predloga koji se ne kritikuju i ne odbacuju, bez obzira koliko su dobri, razumni i izvodljivi. Tek u kasnijim fazama sprovodi se raščlanjivanje svakog odgovora, odbacivanje neprihvatljivih i zadržavanje dobrih rešenja.
19 KOOPERATIVNO UČENJE KOJE SU STRATEGIJE KOOPERATIVNOG UČENJA? 5. Rad u ekspertskim grupama (poznato i kao kooperativna slagalica ili dopunjalka) Razred se podeli u grupe po četiri učenika. Svaki učenik unutar grupe dobije svoj broj (od jedan do četiri) i uvid u temu na kojoj će se raditi. Brojevi jedan, dva, tri i četiri izlaze iz svojih osnovnih grupa i formiraju ekspertne skupine jedinica, dvojki, trojki i četvorki koje su stručnjaci ili eksperti za jedan deo zadane teme na kojoj će raditi. Kada ekspertske grupe završe s proučavanjem svoga dela, svaki se učenik vraća u svoju osnovnu grupu gde podučava ostale učenike. 6. Stablo budućnosti je kooperativna metoda učenja s mnogo varijacija. Svaki učenik na zajedničkom stablu ima svoju granu na koju se kasnije dodaju listovi ili cvetovi na kojima se pišu ideje, predlozi ili raščlanjuje neki aktuelni problem, posledice tog problema i moguća rešenja. Ova metoda može se kombinovati sa olujom ideja. 7. Timovi učenika su heterogene grupe od četiri do šest učenika različitih sposobnosti. Timovi se međusobno takmiče. U prvom delu časa nova nastavna jedinica se izlaže celom odeljenju na klasičan način (monolog, dijalog, demonstracija), a zatim se timovima podeli materijal za učenje i radni listovi koje treba popuniti. Tim može da radi zajednički, a može da se radi i u parovima ili individualno. Ovakvo učenje obično traje jednu radnu nedelju, a zatim se organizuje kviz u kome svaki učenik nastupa individualno bez pomoći ostalih članova tima. Rezultati svih članova tima se sabiraju i tako za sve timove. Pobednici su oni timovi čiji su pojedinci najviše napredovali. 8. Turniri su oblik kooperativnog učenja koji je u prvom delu istovetan sa timskim učenjem, ali se, na kraju umesto kviza, organizuju turniri. Na turniru, članovi tima ne nastupaju kao grupa nego pojedinačno. Za svakim stolom sede tri takmičara podjednakih sposobnosti. Oni se trude da odgovore na pitanja obeležena brojevima na karticama. Za tačne odgovore takmičar zadržava karticu, a za netačne je gubi. Na kraju se poeni sabiraju prema broju kartica koje su ostale kod svakog igrača. Broj poena se izračunava za svaki tim. Reference: Sharan, S., Shachar, H. (1988) Language and learning in cooperative classroom. Berlin, itd: Springer Verlag Ševkušić-Mandić Slavica G. (1998). Kooperativno učenje kao oblik aktiviranja učenika. Nastava i vaspitanje, 47(3), 355-374.
20 PROŠIRENA STVARNOST AUGMENTED REALITY - AR Proširena stvarnost je mogućnost da se slika uz pomoć mobilnog uređaja, laptopa, AR naočara ili tableta oživi pokretanjem QR koda posredstvom aplikacije. Proširena stvarnost se često poistovećuje sa virtualnom stvarnošću, a razlika je u tome što se proširena stvarnost dešava ispred vas, u vašem ambijentu dok se virtuelna realnost ostvaruje u projektovanom prostoru. Kako proširenu stvarnost možemo da primenimo na aktuelni trenutak i u aktuelnom vremenu, ona nalazi široku zastupljenost u raznim industrijama. Svako od nas je bar jednom poželeo da jednostavno dođe do informacija o nekom restoranu, umetničkom delu, ili predmetu za koji nismo sigurni kako se zove, a ni čemu služi. Ako imate računar i internet konekciju, do željenih informacija možete da dođete jednostavnom pretragom na Guglu. Međutim, u poslednjih nekoliko godina, sve je više aplikacija koje obezbeđuju potrebne informacije putem proširene stvarnosti. Proširena stvarnost (engl. Augmented reality, skraćeno AR) predstavlja takav spoj fizičkog i digitalnog sveta, u kojem digitalni elementi (slika, tekst, animacija ili zvuk) dopunjavaju fizički svet. Dovoljno je da kameru vašeg uređaja uperite ka onome što vas zanima, a odgovarajući program će uraditi ostatak posla. Iako deluje kao još jedna tehnološka novotarija, AR svakako može biti od koristi u primerima iz života. Zamislite da se nalazite pred nekom istorijskom znamenitošću, ali da o njoj ne znate mnogo toga. Ako usmerite kameru vašeg pametnog uređaja ili laptopa ka toj znamenitosti, adekvatna aplikacija može da pruži dodatne informacije o njoj – na primer, kada je sagrađena, ko ju je sagradio, zašto je poznata, koje su istorijske zanimljivosti vezane za nju, i tome slično. Druga primena AR može biti da pruži informacije o restoranima ili hotelima u vašoj blizini – samo pokrenite geolokaciju na pametnom uređaju, i usmerite ga u bilo kom pravcu, a odgovarajuća aplikacija može da pruži informacije o udaljenosti i kategoriji restorana ili hotela, kao da prikaže ocene ranijih korisnika tih istih restorana ili hotela.
21 VIRTUELNA STVARNOST VIRTUAL REALITY - VR Virtuelna stvarnost (VR) je ime za bilo koji sistem koji ima za cilj da omogući korisniku da se oseća kao da doživljava određeno iskustvo koristeći alate za promenu percepcije. Drugim rečima, VR je iluzija realnosti, koja postoji unutar virtuelnog softvera zasnovanog sveta. Kad se poveže sa sistemom VR, korisnik može biti u stanju da pomeri glavu unazad u celom 360 pokretu da bi ih vidio sve oko sebe. Neke VR okruženja koriste ručne alate i specijalne podove koje mogu učiniti da se korisnik oseća kao da mogu da hodaju i da interaguju sa virtuelnim objektima. Postoji nekoliko različitih tipova VR sistema; neki koriste svoj postojeći pametni telefon ili računar, ali drugi moraju da se povežu sa igračkom konzolom kako bi mogli da rade. Korisnik može na glavi da nosi displej koji je direktno povezan s uređajem tako da može da gleda filmove, igra video igre, istražuje svet fantazije ili stvarna mesta, te da doživi visokorizične sportove, da nauči da leti avionom ili da izvede operaciju. KAKO VR FUNKCIONIŠE Cilj virtualne realnosti je simuliranje iskustva i stvaranje onoga što se zove "osećaj prisustva". Da biste to učinili, neophodno je da koristite bilo koji alat koji može da imitira vid, zvuk, dodir ili bilo koje drugo čulo. Primarni hardver koji se koristi za simuliranje virtuelnog okruženja je ekran. Ovo se može postići korišćenjem strateški postavljenih monitora ili redovnog televizijskog seta, ali se obično vrši preko glave displeja koji pokriva oba oka, tako da se svi vidovi blokiraju, osim onoga što se napaja preko VR sistema. Korisnik se može osećati uronjen u igru, film, itd. jer su sve druge zablude u prostoriji blokirane. Kada korisnik gleda gore, može da vidi šta je iznad njega prikazano u VR softveru, kao što je nebo ili zemlja kada gledate dole. Većina VR slušalica ima ugrađene slušalice koje obezbeđuju surround zvuk kao i mi u realnom svetu. Na primer, kada zvuk dolazi sa leve strane na virtuelnoj sceni, korisnik može doživeti taj isti zvuk preko leve strane slušalica. Posebni predmeti ili rukavice mogu se takođe koristiti za kreiranje haptičnih povratnih informacija koje su povezane sa VR softverom tako da kada korisnik pokrene nešto u svetu virtuelne realnosti, oni mogu osetiti isto senzaciju u stvarnom svetu.
22 AR VS VR U ČEMU JE RAZLIKA? Virtualna i proširena realnost su u istoj kategoriji kada pričamo o modernoj tehnologiji. Obe prenose digitalni sadržaj ili iskustvo u stvarno okruženje. Međutim, razlika je u tome šta to iskustvo zaista i obuhvata. Virtualna stvarnost (VR) – Potpun doživljaj korisnika određene situacije, scenarija ili okruženja, čak do te mere da se korisnik oseća prisutno na nekom mestu u virtualnom svetu. Proširena stvarnost (AR) – Nadogradnja realnog sveta putem digitalnog sadržaja, tako da se unapređuje okruženje u kom se trenutno nalazimo. Vrlo jednostavan primer koji vam može pomoći da razumete na koji način AR možete da koristite u poslovanju ili svakodnevnom životu je Domino's New Pizza Chef. Sedite u restoranu i ispred vas – u realnom svetu, ne na računaru – možete videti virtualnu pizzu i da odaberete veličinu, dodatke, začine i slično, sve dok u potpunosti ne budete zadovoljni svojom porudžbinom. VR i AR zajedno su poznati kao mešovita realnost. Mešovita realnost nastaje kao rezultat stapanja fizičkog sveta sa digitalnim (VR i AR). Mešovita realnost predstavlja revoluciju u savremenoj interakciji. Jednostavno, otključava mogućnosti koje su do sada bile ograničene samo našom maštom i znanjem.
23 IGRANJE ULOGA O METODI ROLEPLAYS Prevencija vršnjačkog nasilja i interventne aktivnosti su uvek aktuelna tema u sistemu obrazovanja. U okviru projekta EduIN2 članovi tima su bili na seminaru Embracing Diversity, Preventing Bullying and Violence. Jedna od metoda učenja, koja se uspešno pokazala u praksi je Igranje uloga (Roleplays). Ovu metodu moguće je uvrstiti u okviru ČOS-a ili pojačanog vaspitnog rada, prateći sledeće korake: odabir situacije podela uloga gluma podela učenika na grupe analiza likova zajednička rešenja učenika i nastavnika za date situacije Neka od pitanja koja mogu biti korisna pri analizi odabranog lika: Opišite kakva je osoba i kakve su joj lične karakteristike. Šta mislite kako se oseća i o čemu razmišlja u ovoj situaciji? Zašto mislite da se tako ponaša u ovoj situaciji? U kakvom su odnosu vaš lik i ostali učenici u datoj situaciji? Šta je moglo da dovede do te situacije? Šta ostali učenici u priči misle o vašem liku? Šta bismo još mogli da kažemo o ovom liku? (Razmišljajte o tome kakav je kod kuće, kako se ponaša van škole i slično) Nakon analize likova, učenici treba da predlože sva moguća rešenja za problem koji je prikazan u igri uloga. U diskusiji proceniti da li je rešenje realistično, da li je bezbedno za svakog aktera i da li je u skladu s pravilima u školi, uz navođenje argumenata za svaku procenu. Na kraju zajednički odabrati rešenje koje smatrate najboljim. Preporuka je da se radionica radi kao dvočas ili na dva odvojena časa da bi bilo efektnije. Igrokaz i analiza likova na prvom času, a rešavanje problema na drugom času. Na sledećim stranicama, nalazi se nekoliko scenarija nastalih na osnovu situacija koje se dešavaju u praksi.
24 IGRANJE ULOGA SCENARIO #1 - NATALIJA Potreban broj učenika: 5 (Natalija, Tanja, Marija, Jovana, i jedan učenik koji glumi nastavnika) Natalija se šeta hodnikom u školi. Dok je prolazila pored grupe učenica, one su je pogledale i počele da šapuću i da se kikoću. Natalija je ugledala Tanju u grupi. Tanja je jedna od njenih najboljih prijateljica. Natalija se obratila Tanji: „Zdravo, Tanja. Da li želiš da danas zajedno pojedemo užinu?“ Marija, vođa grupe, na to je rekla: „Ne možeš da jedeš s nama. Mi se ne družimo s takvima kao što si ti“. Natalija je pogledala Tanju, ali Tanja je okrenula glavu na drugu stranu i ništa nije rekla. Ostale devojčice u grupi smejale su se Nataliji. Kasnije za vreme užine, Natalija je sela za jedan sto da jede. Bila je blizu stola za kojim su sedele Marija,Tanja i grupa devojčica. Marija je prišla Nataliji i rekla joj: „Ne možeš ovde da sediš. Suviše si blizu našeg stola. Sedi na drugo mesto“. Ostale devojčice za Marijinim stolom su počele da se smeju. Tanja ponovo ništa nije rekla. Jovana, devojčica koja je sedela s Natalijom, rekla je: „Smiri se, Marija. Ona može da sedi gde god želi.“ Marija se unela Jovani u lice i rekla: „Zar želiš da sebi stvaraš probleme?“ Devojčice za Marijinim stolom su se smejale i bodrile Mariju. Jovana je zaćutala i nastavila da jede svoju užinu. Jedan nastavnik im se približio i upitao ih: „Da li ovde ima nekih problema?“ Marija je mrko pogledala Nataliju i Jovanu. Natalija je odgovorila: „Nema, nastavniče“. Marija se vratila za svoj sto. Kada je nastavnik otišao, devojčice za Marijinim stolom su počele da se smeju.
25 IGRANJE ULOGA SCENARIO #2 - ĐORĐE Potreban broj učenika: 5 (Đorđe, Aleksa, Toma, Marko, i učenik koji glumi nastavnika) Đorđe je zamolio nastavnika da ga pusti s časa da ode u toalet. Đorđe često želi da ide u toalet u vreme časa. Misli da su tada manje šanse da naleti na nasilnike. Danas, međutim, nije bilo tako. Đorđe odlazi u toalet, ali Aleksa, Toma i Marko su takođe tamo. Pre nego što je Đorđe uspeo da se okrene i ode, Aleksa ga je zgrabio za ruku i ugurao nazad u toalet. „Hej ti, gde si pošao“, rekao je Aleksa. „Zaboravio si da smo ti rekli da ne dolaziš više ovde“. „Ostavi me na miru“, odgovorio je Đorđe. „Nisi ti vlasnik WC-a“. „Šta je? Misliš da si faca“, rekao je Aleksa. Toma se smejao, a Marko je delovao kao da mu je neprijatno. Toma je dovukao Đorđa do lavaboa, a Aleksa ga je poprskao vodom tako da je Đorđe bio sav mokar. Jedan nastavnik je uzviknuo na vratima: „Hej, šta se tamo događa?“ Nastavnik nije ušao u toalet. Aleksa je još jednom gurnuo Đorđa i rekao mu: „Nastavićemo mi s ovim. Bolje da ćutiš“. Zatim se okrenuo Marku i rekao mu: „To i za tebe važi“. Toma je izašao iz toaleta i u stopu pratio Aleksu.
26 IGRANJE ULOGA SCENARIO #3 - MIRKO Potreban broj učenika: 6 (Mirko, Nenad, Isidora, Miloš, Marina i jedan učenik koji glumi nastavnika) Za vreme malog odmora svi su ispred učionice u grupi i čekaju nastavnika. Nenad je krenuo da vređa Mirka i da mu gazi patike. Nenad: „Kakve su ti to fejkare sa pijace hahahah. Miloše, dođi da mu odlepimo patike“. Miloš se smeje i takođe kreće da gazi Mirkove patike. Mirko se tada izmicao kako mu Nenad i Miloš ne bi gazili patike i govorio im je: „Bežite, ne gazite mi nove patike“. Isidora je bila pored i govorila „Tako je, gazite te fejk patike, hahahah“. Marina je sve gledala, ali nije ništa rekla. Dežurni nastavnik je video da se nešto dešava i rekao je: „Hajde, prestanite da se gurate“. Mirko je rekao nastavniku: „Nastavniče, oni mi namerno gaze patike“. Nastavnik je rekao: „Dosta guranja, deco!“ i produžio dalje niz hodnik. SCENARIO #4 - MAŠA Potreban broj učenika: 5 (Maša, Igor, Milica, Jovan i jedan učenik koji glumi nastavnika) Nastavnik je formirao grupe i dao im je zadatak da naprave prezentaciju. Svaka grupa je imala četiri učenika i nastavnik je rekao da se sami dogovore kako će da je urade. Igor, Milica, Maša i Jovan su napravili viber grupu kako bi se dogovorili. Igor je napisao da svi dođu kod njega da zajedno rade prezentaciju. Maši je napisao da ne mora da dođe. Maša je napisala: „Želim i ja da radim prezentaciju sa svima“. Milica je na to odgovorila: „Ne brini, mi ćemo uraditi, ti ćeš držati poster, to ćeš valjda znati da uradiš“. Igor i Jovan su lajkovali tu poruku i napisali ispod. Igor je napisao: „Hahahahhaha“. Maša je napisala: „Naravno da znam i ja da uradim prezentaciju“ Igor je napisao: „Hahahah, naravno da znaš. Ajmo na drugi chat“. Maša je nastavniku prijavila da ostali članovi grupe nju neće da uključe u rad. Nastavnik je odgovorio: „To vi morate da se dogovorite kako ćete uraditi prezentaciju“
27 IGRANJE ULOGA SCENARIO #5 - IGOR Potreban broj učenika: 5 (Igor, Dušan, Jovana, Lana i jedan učenik koji glumi nastavnika) Za vreme malog odmora u učionici su ostali Igor, Dušan, Lana i Jovana. Nastavnik je bio u hodniku i dežurao. Dušan je počeo da namerno cepa svesku Igoru. Igor je rekao: „Prestani da cepaš!“ Dušan je to ignorisao. Potom je Dušan uzeo Igorovu peratonicu i krenuo da lomi olovke i baca po učionici. Igor mu je opet rekao: „Šta radiš to?“ Dušan je rekao: „Dosadno mi je...“ Lana je rekla: „Dušane, hajde budi normalan“ Dušan je tada uzeo olovku i gađao Lanu. Igor nije znao šta da mu uradi i počeo je da plače. Jovana je otišla do nastavnika u hodniku i rekla: „Dušan kida stvari u učionici“. Nastavnik je rekao da ide odmah po razrednog starešinu. SCENARIO #6 - MAJA Potreban broj učenika: 5 (Maja, Ivana, Marija, Suzana i jedan učenik koji glumi nastavnika) Odeljenje ima zajedničku Viber grupu. Nekoliko učenica javno u grupi ismeva Maju. Ivana je u grupi napisala: „Koja je najviša životinja na svetu? Maja žirafa hahahhaha“ Marija je napisala: LOLOLOLOL Maja je napisala: „Dokle više'“ Suzana je napisala: „Pišite u drugoj grupi o Maji“. Ivana je napisala: „Ko si ti Suzana, da li ideš u našu školu? Ahhahah...“ Maja je napustila grupu. Sledećeg dana je Maja prijavila razrednom starešini šta se događa na Viberu. Starešina je rekao da ne može da utiče na to što se događa na društvenim mrežama.
28 IGRANJE ULOGA SCENARIO #7 - ALEKSA Potreban broj učenika: 5 (Aleksa, Mila, Dijana, Bogdan i jedan učenik koji glumi nastavnika) Aleksa tokom malog odmora prolazi pored učenika i dere se drugim učenicima na uvo. Ponekad ispušta čudne krike ili izgovara reči koje nemaju smisla. Uglavnom to radi kada grupa učenika razgovara. Mila, Dijana i Bogdan su pričali nešto o školi, te je tada Aleksa protrčao pored i krenuo da mjauče. Aleksa: „Mjau, mjau, mjau!“ Mila je rekla: „Kako mu ne dosadi više!“ Jovana je rekla: „Ignoriši ga.“ Posle nekoliko sekundi Aleksa opet protrčava i glasno Bogdanu na uvo viče: „Kukuriku!“ Bogdan je tada gurnuo Aleksu, koji je pao. Aleksa ustaje i kreće da se gura sa Bogdanom. Tada dolazi nastavnik koji ih razdvaja i govori Bogdanu da uđe u učionicu. SCENARIO #8 - DAVID Potreban broj učenika: 6 (David, Milan, Filip, Marija, Nataša i jedan učenik koji glumi nastavnika) Milan i Filip sede u poslednjoj klupi, dok su David i Marija u klupi ispred njih. Nataša sedi sama ispred Davida i Marije. Milan i Filip su tokom celog časa dobacivali sledeće: „David Bob Kockalone!“ „Kockasti!“ Nataša je govorila sledeće: „Davide, stvarno imaš kockastu glavu.“ Marija je Davidu rekla: „Ignoriši ih, vidiš da te namerno provociraju.“ Nataša je nastavila da govori: „Koc, koc, koc!“ David je čutao i pokušavao da ostane smiren. Filip je rekao Milanu: „Dodaj mi lenjir da mu izmerim površinu glave.“ David je tada ustao i zgrabio Filipa za duks. Nastavnik je video da David drži Filipa, rekao je da stane i premestio Davida u drugu klupu. Upisao je Davida u dnevnik. David je prešao u drugu klupu vidno uznemiren.
29 IGRANJE ULOGA SCENARIO #9 - DIMITRIJE Potreban broj učenika: 6 (Dimitrije, Nemanja, Milica, Kristina, Jovana i jedan učenik koji glumi nastavnika) Za vreme velikog odmora, Milica, Kristina, Jovana i Nemanja su pričali i jeli svoju užinu. Dimitrije im je prišao i hteo da stane u grupu. Milica je rekla Dimitriju: „Gde si ti krenuo? Šta hoćeš od nas?“ Dimitrije je rekao: „Pa da pričam sa vama“ Kristina je rekla: „Beži tamo, nađi sebi neke drugare, ne smaraj“ Nemanja je rekao: „Idi pa se druži tamo sa onim prvacima, možda će oni hteti?“ Svi su krenuli da se smeju, osim Jovane. Dimitrije je rekao: „Hoćeš da te bacim sada tamo do tih prvaka?“ Nemanja je prišao Dimitriju i gurnuo ga: „Hajde, baci me“ Dimitrije je uzvratio guranje i krenuli su da se tuku. Jovana je otrčala do dežurnog nastavnika, koji je došao i razdvojio. Nastavnik je rekao Jovani da pozove odeljenjekog starešinu. SCENARIO #10 - MARIJA Potreban broj učenika: 5 (Marija, Nataša, još tri devojčice i tri dečaka) Marija je nova učenica u odeljenju. Još uvek se nije navikla na novu školu. Jedna devojčica iz odeljenja, Nataša, joj prilazi i pita je da li može da pozove mamu i kaže joj da će ipak imati trening. Kaže da je svoj telefon zaboravila da ponese. Marija joj ljubazno pruža telefon u nadi da će steći novu drugaricu. Nataša odlazi kod ostalih devojčica u hodniku škole i kroz smeh im saopštava da će napraviti pravu zabavu. Ušla je na Marijin profil na Instagramu, nasumice odabrala neku sliku iz galerije, stavila je na story, ubacila srca i napisala Piši mi za poljubac. Vraća telefon Mariji koja još uvek ne sluti šta se dešava. Potom Nataša prilazi grupi dečaka i kaže im da urade kako su se dogovorili i odgovore Mariji na story. Marija shvata šta se dešava. Uzrujana je. Nataša i ostali joj govore: „Pa šta, sad si sigurno najpopularnija u školi“.
30 IDEJE KA EVROPSKOJ ŠKOLI BUDUĆNOSTI Obuke za nastavnike Dobru praksu koju smo ustanovili u prethodnom EduIN projektu, nastavljamo i ove godine. Učesnici na mobilnosti odabrali su najvažnije sadržaje sa svojih kurseva i osmislili internu obuku za kolege u školi. Obuku smo nazvali Ideje ka evropskoj školi budućnosti, a održali smo je u dva termina zbog velikog broja zaposlenih, u ponedeljak 16. maja i u sredu 25. maja 2022.godine. Prisutni učitelji i nastavnici imali su priliku da se podsete šta podrazumeva projekat škole EduIN2 – ka evropskoj školi budućnosti, kao i koji su prioriteti i naredni konkursni rokovi u okviru programa Erasmus+. Podsetili smo kolege na prednosti korišćenja platforme eTwinning, koja je namenjena za umrežavanje s drugim evropskim školama i za promovisanje projektne nastave. Detaljnije smo klasifikovali tipove obrnute učionice i predstavili korisne IKT alate za njenu primenu. Predstavili smo inovativne strategije učenja, a nastavnica Mirjana Vuksanović sa svojim učenicima je predstavila primere igara koje podstiču saradničko učenje i jačaju interakciju među učenicima.
31 IDEJE KA EVROPSKOJ ŠKOLI BUDUĆNOSTI Obuke za nastavnike Stručni saradnici Helena Vukanac i Filip Kokeza ukazali su na potrebu prepoznavanja nasilnih oblika ponašanja. Predstavili su igru uloga kod koje učenici glume u ulogama žrtve, nasilnika, nemog posmatrača, nemarnog ili posvećenog nastavnika. Cilj je da se učenici užive u date uloge, a nakon igre slede pitanja za refleksiju i diskusiju. Nastavnici Sandra Kuzmanović i Marko Marinković približili su nam nova digitalna rešenja u nastavi – proširenu i virtuelnu realnost. Uz pomoć odgovarajućih aplikacija i VR naočara kolegama je dočaran ovaj pristup koji može da podstakne zainteresovanost učenika i u nastavu unese neophodan element igre.
32 IDEJE KA EVROPSKOJ ŠKOLI BUDUĆNOSTI Obuke za nastavnike Na kraju obuke sumirali smo naučeno, razmenili utiske i učesnicima podelili sertifikate.
33 PROJEKAT U MEDIJIMA Jedna od dobrih strana realizacije našeg projekta jeste što smo pojačali prisustvo u medijima – ne samo po završetku već i tokom trajanja projekta. EduIN 2 na portalu NS Uživo U utorak 31.maja 2022.godine našu školu posetili su novinari novosadskog portala NS Uživo. Povod za ovu posetu i medijsko predstavljanje je prva faza u primeni naučenog na kursevima u Berlinu. S novinarima su razgovarali direktorka škole Zorica Đurić, koordinator projekta Vladimir Široki i član projektnog tima Filip Kokeza. Koordinator projekta Vladimir Široki predstavio je medijima šta su ciljevi našeg projekta, kao i koje novine uvodimo ovim projektom u nastavu. Psiholog Filip Kokeza pojasnio je zašto može da dođe do vršnjačkog nasilja, a direktorka škole Zorica Đurić istakla spremnost škole u sprečavanju i rešavanju nasilja, ali i neophodnost podrške u porodici. EduIN 2 u štampanim medijima Koordinator projekta Vladimir Široki je za novosadski list „Dnevnik” dao intervju i objasnio šta projekat EduIN2 – ka evropskoj školi budućnosti predstavlja za našu školu i koje aktivnosti nas čekaju u narednom periodu. Članak je objavljen 15.jula 2022.godine u listu „Dnevnik”, a tekst je preneo i list „Blic” u izdanju od 16.jula 2022.godine. Po završetku projekta list „Dnevnik” objavio je članak o aktivnostima koje smo sproveli i šta je projekat značio za našu školu. Izjave su dali koordinator projekta Vladimir Široki i učenici naše škole Danilo Brzak (VI-1) i Lenka Nedeljkov (VII3). Članak je objavljen 11.januara 2023.godine.
34 UGLEDNI ČASOVI Ugledni čas iz istorije u petom razredu Mirjana Vuksanović Na uglednom času održanom sa učenicima petog razreda 22.juna 2022. godine primenjene su inovativne strategije učenja i kooperativno učenje. Nastavna jedinica ovog časa je Pergamski muzej – period – zbirka antikviteta, muzej Bliskog istoka. Glavne karakteristike ovog časa su sledeće: Ugledni čas sa tematikom vezanom za gradivo petog razreda, i primenom novih metoda učenja u nastavi – inovativnih strategija koje primenjuju sami učenici, kao i kooperativno učenje koje se pokazalo kao veoma uspešno u primeni metode aktivne nastave koja podstiče učenike na rešavanje konkretnih problema primenom naučenog. Rad po grupama i vršnjačka edukacija koja je prilikom izvođenja ovog časa podstakla saradnju među učenicima i veću samostalnost u radu, pokazala se kao veoma efikasna. Učenici su podsticani na diskusiju, primenu svih resursa informatičkog kabineta i digitalni oblik nastave, na grupni rad i visok stepen kooperativnog rada i interaktivnog učenja koje je nastavnik izložio kroz primenu naučenog u praksi i na seminaru – Evropska škola za svu decu– Berlin Tokom časa učenici su pokazali velik stepen znanja u radu sa podacima i informacijama vezanim za digitalne kompetencije, veštine komunikacije, kao i međupredmetne kompetencije sa predmetima geografija, likovna i muzička kultura, kao i znanje iz matematike Nastavnik je podelio razred u grupe i ostvario interakciju među članovima u svakoj grupi. Svaka grupa je dobila određenu oblast iz nastavne jedinice i pripremila svoje izlaganje. Prva grupa – asocijacije; Druga grupa – lavirint; Treća grupa – Monopol; Četvrta grupa – Uno Učenici su uradili makete i ilustrativno–demonstrativnom metodom, kao i digitalnim alatima predstavili, izložili i obrazložili svoje projekte Učenici su tokom rada u grupi sarađivali, dogovarali se i donosili zajednička rešenja. Nije bilo odsupanja pojedinaca i svi su bili angažovani. Grupe su zainteresovano slušale izlaganje ostalih grupa i usvajali nove informacije Visok stepen angažovanosti učenika, posebno u istraživačkom radu, gde je postignuta snažna motivacija za rad i otkrivanje. Mirjana VUKSANOVIĆ
35 UGLEDNI ČASOVI Ugledni čas iz Prirode i društva Gordana Delibos Učiteljica Gordana Delibos je održala 23. juna 2022. godine ugledni čas u odeljenju IV-4. Nastavna jedinica je Prirodne i kultivisane kopnene životne zajednice u okviru nastavne oblasti Priroda Srbije. Kroz postepeni uvod u čas i interaktivni glavni deo časa učenici su s lakoćom stekli ili obnovili znanje o kopnenim životnim zajednicama, njihovoj međusobnoj povezanosti i značaju za čoveka. Kroz primenu igara u nastavi pojačala se interaktivnost među učenicima i podsticala se radoznalost i istraživački duh. Na kraju časa su učenici kroz evaluacione listiće iskazali svoje utiske nakon samostalnog i grupnog rada. Učiteljica Gordana Delibos uspešno je primenila demonstrativno-ilustrativnu, dijalošku i kooperativnu metodu. Uglednom času prisustvovale su učiteljice prvog razreda Ivana Došen i Danijela Grbić, nastavnica srpskog jezika Marina Topalović, psiholog Filip Kokeza i nastavnik engleskog jezika Vladimir Široki. Vladimir ŠIROKI
36 UGLEDNI ČASOVI Igra uloga – radionica o prevenciji vršnjačkog nasilja Helena Vukanac U savremenom društvu, kao zaposleni u školi često se susrećemo sa različitim oblicima nasilja među vršnjacima. Škola kao takva, razlikuje se od drugih društvenih institucija i nasilje u školi ima svoje specifičnosti u odnosu na druge slučajeve nasilja. Zbog toga ne možemo, a ni ne treba da nasilje u školi posmatramo kao izolovane slučajeve već bi trebalo da se pozabavimo nizom elemenata koji nasilju prethode. Stoga je vrlo važno da se bavimo prevencijom nasilja i da na taj način pokušamo da sprečimo da do njega dođe. U okviru projekta EduIN 2 – ka evropskoj školi budućnosti deo predavanja bio je posvećen vršnjačkom nasilju u školama, a nastavnici i pedagoško – psihološka služba su imali tu čast i zadovoljstvo da prošire svoja znanja iz ove oblasti i implementiraju ga u svoj svakodnevni rad. Sem predavanja za nastavnike kojima smo približili ovu temu, održan je i ugledni čas 23.septembra 2022.godine u odeljenju VIII-3. Učenicima su predočene vrste nasilja koje se dešavaju u školi, uloge u nasilju, ko su žrtve nasilja kao i najbolji načini rešavanja spornih situacija. Ono što smo primetili jeste da učenici generalno ne prepoznaju svaku vrstu nasilja i da ga ne prijave uvek roditeljima i zaposlenima u školi već sami pokušavaju da reše problem i na taj način iz uloge žrtve prelaze u ulogu nasilnika. Posebno je interesantna uloga posmatrača čija bi uloga mogla da bude ključna u prijavljivanju vršnjačkog nasilja, a to se često ne desi zbog straha ili zbog odobravanja takvog načina ponašanja. Učenici su bili vrlo saradljivi i aktivno su učestvovali u diskusiji. Igranje uloga kao način da im se približi ova tema i pokazala se kao dobar izbor jer su kroz nju naučili kako se osećaju svi učesnici u nasilju. Helena VUKANAC
37 UGLEDNI ČASOVI Ugledni čas iz engleskog jezika - Let’s play Vladimir Široki U četvrtak, 20. oktobra 2022. godine, održan je ugledni čas iz engleskog jezika, prvi od najavljenih uglednih časova u ovoj školskoj godini. Nastavnik Vladimir Široki je primenio kinestetički pristup (VARK model) i uvežbavao nastavnu jedinicu Let’s play sa učenicima III-3. Učenici su predano slušali, radili i aktivno učestvovali u radu na času. Igrice na času su zahtevale fizičku i umnu angažovanost učenika i bile su raznolike, tako da su učenici različitog nivoa znanja gotovo podjednako učestvovali. Ovo je bio čas bez udžbenika i olovaka i ovaj zanimljiv i atraktivni način ponavljanja gradiva dao je ideju prisutnim nastavnicima da VARK model primene i na svojim časovima. Času su prisustvovali psiholog Filip Kokeza, učiteljice Aleksandra Gojković, Tatjana Hadžić i Gordana Delibos, nastavnice engleskog jezika Natalija Ostojić i Marija Štakor, nastavnica muzičke kulture Sandra Kuzmanović i nastavnik biologije Branislav Andrić. Aleksandra GOJKOVIĆ
38 UGLEDNI ČASOVI Ugledni čas iz engleskog jezika - History: Materials Vladimir Široki Dana 21. oktobra 2022.godine Vladimir Široki je održao ugledni čas engleskog jezika u odeljenju 7-3, na temu History: Materials, koristeći metodu učenja po stanicama. Ova metoda omogućila je obnavljanje vokabulara smenjivanjem učenika i tema po stanicama. Obnavljao se vokabular na temu materijala koji su se koristili u prošlosti i koji i dan danas imaju svoju primenu. Na početku časa, nastavnik je napravio uvod u čas i diskusiju prikazujući slike materijala kao što su bakar, aluminijum, guma i gvožđe. Rad je organizovan u četiri stanice, a svaka stanica podrazumevala je jednu grupu đaka koja je dobila po zadat materijal. Zadatak je bio da pronađu odgovore na ponuđena pitanja u vezi sa datim nazivom stanice, odnosno materijala. Nakon 5 minuta učenici su prelazili u drugu grupu/stanicu, nastavljajući tamo gde je prethodna grupa stala sa odgovorima. Uvežbavajući čitanje i pronalazeći traženi odgovor, učenici razvijaju saradnju i komunikaciju. Nastavnik je tokom celog časa usmeravao aktivnosti. Čas je bio dinamičan i pun interakcije, jer su učenici jedni druge podsticali na rad. Ova metoda je osmišljena tako da svi učenici budu motivisani i aktivni, kao i da obnavljanje gradiva ne bude monotono. Na času su uočene sledeće međupredmetne kompetencije: komunikacija, saradnja, odgovoran odnos prema zdravlju, rad sa podacima i informacijama, odgovoran odnos prema okolini i rešavanje problema. Na kraju časa, učenici su radili evaluaciju sopstvenog rada i angažovanja svojih vršnjaka. Času su prisustvovali: Jasminka Marin, nastavnik razredne nastave, Dijana Staletović, nastavnica srpskog jezika, nastavnice engleskog jezika Natalija Ostojić, Tatjana Bjelica i Marija Štakor, nastavnica muzičke kulture Sandra Kuzmanović i nastavnik geografije Aleksandar Lučić. Tatjana BJELICA, Marija ŠTAKOR
39 UGLEDNI ČASOVI Ugledni čas - Igre uloga po scenariju Vladimir Široki Živimo u vremenu kada se informacije na internetu šire velikom brzinom, gde ponekad i više ljudi biva uključeno u to, a u većini slučajeva nemamo skoro nikakvu kontrolu da to i zaustavimo. U vezi s tim, poslednjih godina sve učestalije dolazi do nasilja u internet prostoru, odnosno do digitalnog nasilja. Ono se najčešće dešava mladim ljudima. Podstaknut temom vršnjačkog nasilja i njegovom prevencijom, nastavnik engleskog jezika i književnosti, Vladimir Široki, održao je 25. oktobra ugledni čas iz predmeta Čas odeljenskog starešine. Naziv nastavne jedinice je bio Igre uloga po scenariju, u kojoj se govorilo o jačanju mehanizama prevencije vršnjačkog nasilja. Na samom početku nastavnik je najavio temu časa sa kojom su se učenici upoznali na prethodnom ČOS-u, kada im je dat scenario za igru po ulogama. Određen broj učenika u odeljenju je odglumio svoju ulogu po scenariju, a ostali su pratili. U scenariju se govori o jednoj učenici koja je bila žrtva digitalnog nasilja od strane svojih drugara iz odeljenja. Nakon odigrane igre po ulogama učenici su kroz pitanja sa nastavnog listića dali odgovore o učesnicima nasilja u ovoj situaciji: žrtvi, počiniocu i svedocima. U nastavku časa nastavnik je podelio učenike u pet grupa kako bi razgovarali o situaciji koja je opisana u scenariju. Neka od pitanja su bila: Kako se oseća devojčica koja je žrtva nasilja? Šta je počinilac želeo da postigne ovim činom? Šta bi žrtva nasilja trebalo da uradi nakon ovog događaja? Kako biste posavetovali žrtvu, kako počinioca, a kako svedoka nasilja u ovakvoj situaciji?
40 UGLEDNI ČASOVI Ugledni čas - Igre uloga po scenariju Vladimir Široki Nastavnik je, zatim, usmeravao učenike na razgovor o mogućim rešenjima situacije koju su videli kroz igru uloga. Učenici su kroz ovaj razgovor podstaknuti na razmišljanje i davali su odgovore na pitanja poput: Šta bi škola mogla da uradi u ovakvoj situaciji? Šta može da uradi odeljenski starešina? Kako bi mogli da pomognu pedagog i psiholog? Da li je o ovome potrebno obavestiti i nekoga van škole? Kako se približavalo vreme završetka časa, nastavnik je sa učenicima zaključio koji se stepen nasilja dogodio u ovoj igri uloga. Nakon toga, kroz nekoliko konkretnih primera učenici su se podsetili koji tipovi nasilja postoje. Na samom kraju časa učenici su popunjavali listić o samoproceni. Često je mladim ljudima veoma važno da budu uvaženi i prihvaćeni u društvu, jer deo svog samopouzdanja i grade kroz kontakte, naročito u internet prostoru. Zato o temi vršnjačkog nasilja treba što više da se razgovara i to na konkretnim primerima, kao što je bilo na ovom uglednom času. Smatramo ovu temu veoma važnom i izvedenu igru uloga sa pratećom radionicom ćemo i mi, prisutni učitelji i nastavnici na ovom uglednom času, u narednom periodu sigurno izvesti sa svojim odeljenjem ili u okviru svog predmeta. Času su prisustvovali sledeći nastavnici i učitelji: nastavnici razredne nastave Marija Perović, Snežana Milešević, Zorica Gavrilović i Biljana Milošev, nastavnice srpskog jezika i književnosti Marija Jeličić, Lenka Gligorijević i Tamara Koralija Planinac, nastavnice engleskog jezika Tatjana Bjelica, Marija Štakor i Tamara Zaringer Pinter, nastavnice matematike Dunja Milošev i Teodora Jaćimovski, nastavnica istorije Mirjana Vuksanović i nastavnica muzičke kulture Sandra Kuzmanović. Lenka GLIGORIJEVIĆ, nastavnica srpskog jezika i književnosti
41 UGLEDNI ČASOVI Radionica sa članovima Učeničkog parlamenta Filip Kokeza i Vladimir Široki U saradnji sa kolegama koje su deo EduIN2 projekta dogovorili smo se da naš Učenički parlament bude domaćin radionice „Primena vaspitne tehnike – igra uloga po scenariju“ koja je našim đacima dala jednu potpuno drugačiju sliku onoga što se dešava svaki dan u bilo kojoj školi kako u svetu, tako i kod nas. Nešto što ostavlja najveći trag na deci i njihovom odrastanju jeste svakako neka vrsta nasilja. Nasilje je jedan jako širok pojam koji se svuda oko nas olako shvata, ali nešto što ima velikog uticaja na svakoga, posebno na mlade ljude koji nisu još sazreli i naučili kako da na takve stvari reaguju. Za decu, učenike, mlade ljude svaka situacija koja se prvi put dešava njima ili se dešava u njihovoj blizini je nešto na šta ne zna svako da odreaguje i bilo da je neko posmatrač ili vinovnik dešavanja sve to se zove skupljanje iskustva. Zaposleni u školi imaju kroz svoj rad i odnos sa učenicima mogućnost da primete, vide, čuju i susretnu se s raznim vidovima nasilja koje deca ispoljavaju jedni prema drugima. Odrasli ljudi imaju tu privilegiju i mogućnost da razgovorom pre svega, ali i raznim radionicama i edukacijama objasne deci suštinu i skrenu pažnju da ugrožavanje bilo koje osobe na bilo koji način je kršenje osnovnih ljudskih prava koje smo svi dobili po rođenju, a to su sloboda, pravo na sigurnost, te pravo na sigurno odrastanje. Naš EduIN2 tim predvođen nastavnikom engleskog jezika Vladimirom Širokim, te psihologom naše škole Filipom Kokezom je kroz jednu zanimljivu i živopisnu radionicu obradio i našim učenicima, tj predstavnicima učenika koji pohađaju sedmi i osmi razred, pojasnio sve vrste nasilja koja se dešavaju i mogu da se dese, a oni ga možda u datom trenutku ne prepoznaju. Radionica je održana 17.novembra 2022.godine. Prisutni su svi članovi Učeničkog parlamenta. U uvodnom delu radionice Filip i Vladimir su učenicima kroz opštu podelu i kroz primere pojasnili šta je to nasilje, koliko tipova nasilja postoji, ko rešava probleme nasilja i kakve kazne mogu da očekuju oni koji se ponašaju na pogrešan način prema drugim učenicima. Naši učenici su pokazali izuzetan nivo poznavanja raznih vidova nasilja, što dosta govori o tome koliko se sa njima radilo i koliko im se kroz nastavu i kroz časove ČOS-a skretala pažnja na stvari koje mogu da se dese u školi, a koje treba da se prijave kao nasilje. Učenici su kao najčešće primere nasilja identifikovali dešavanja na malim odmorima u školi, a mesto gde se puno toga dešava jesu toaleti koje koriste svi učenici. Nešto na što su učenici stavili poseban akcenat, a da znaju da se jako često dešava jeste internet nasilje koje se ispoljava na razne načine, kroz video klipove, psovke, „montiranje“ slika negativnog sadržaja.
42 UGLEDNI ČASOVI Radionica sa članovima Učeničkog parlamenta Filip Kokeza i Vladimir Široki Kako bi radionica ostavila što snažniji utisak organizatori radionice Filip i Vladimir su doveli naše đake sedmog razreda koji su na živopisan način odglumili vid nasilja koji može da se desi kod toaleta. U ovom primeru je učestovalo pet učenika sedmog razreda koji su imali svoje uloge i koji su na realističan način prikazali moguća dešavanja. Učenici su podeljeni u grupe i imali su zadatak da analiziraju sve likove pojedinačno kroz ovu situaciju. Kako bi se učenicima objasnila suština cele situacije najvažnije da se analizira svaki pojedinac date situacije, bilo da je učesnik, posmatrač ili neko ko okreće glavu od ove situacije. Ukupno 17 učenika je bilo podeljeno u 5 grupa i svaka od ovih grupa je imala analizu zadatog lika. Kroz nekoliko minuta analizirani su kako nastavnik, tako i sva četiri učenika koja su bili deo ove situacije. Kroz rad sa našim đacima sam do sada shvatio da su neko ko ne okreće pogled, da su neko ko ne gura probleme pod tepih niti beži od njih pa sam od njih očekivao analizu i diskusiju dostojnu odraslih ljudi što se na kraju i dobilo. Kroz pitanja koja su tačno definisana kako bi se pogodila srž vinovnika potencijalnog događaja učenici su dodali po još bar tri, četiri za svakoga od njih što je otvorilo nove dimenzije dešavanja. Zbog nedostatka vremena voditelji radionice su se držali plana, ali uz dogovor da će ovakvih tipova radionice biti tokom drugog polugodišta. Vladimir i Filip su vrlo vešto proveli učenike kroz pitanja i analizu date situacije, te se moglo kroz odgovore učenika čuti suština. Kod prva četiri pitanja su se mogli čuti skoro isti odgovori kod svih, ali kada se došlo do poslednja tri pitanja krenula je vrlo interesantna diskusija. • Nekoliko učenika je imalo mišljenje kako ne treba ništa raditi jer nije nikoga briga, čime su skrenuli pažnju nastavnicima da oni vide i osete sve. • Zatim je bilo razmišljanja da bi se odmah trebalo prijaviti razrednom starešini, zatim pedagoškoj službi, a obavezno reći roditeljima kako bi se na vreme i na adekvatan način reagovalo. • Neki su istakli kako nije važno šta će se uraditi u školi jer kada se završi nastava ta situacija može da se ponovi na nekom drugom mestu, a tamo nema ko da reaguje. • Jedan učenik je izneo svoje razmišljanje kako bi on pomogao svom drugaru i branio ga fizički od nasilnika, iako to njega definiše istim takvim.
43 UGLEDNI ČASOVI Radionica sa članovima Učeničkog parlamenta Filip Kokeza i Vladimir Široki Moje mišljenje je da ove odgovore treba zapisati i dublje analizirati jer su učenici postavili neka vrlo direktna pitanja, dali vrlo stručne analize i vrlo precizno dali dijagnozu onoga što se okolo dešava, a to je da je nasilje u porastu. Ono u čemu su svi učenici bili jedinstveni jeste da sistem treba promeniti i da svima treba pružiti jednaku šansu bez obzira na boju kože, visinu, veru, snagu... Glavno zapažanje svih učesnika ovog fantastičnog časa jeste organizacija Vladimira Širokog i Filipa Kokeze koji su svojim iskustvom i veštinama održali jednu od najboljih i najimpresivnijih radionica kojima sam imao prilike da prisustvujem. Kada se učenicima da pravo glasa da kažu šta im je na duši i šta oni misle svašta možete da čujete, a samo oni koji stvarno dobro barataju informacijama i odišu iskustvom to mogu da iznesu. Iako je ovo bila samo jedna radionica, ostaje nam svima koji radimo da nastavimo idejom EduIN2 tima i da se trudimo da podižemo svest o važnosti obrazovanja i vaspitanja na što viši nivo. Važno je imati u timu ljude koji imaju veliku želju i hrabrost da se uhvate u koštac sa problemima i da ih krenu rešavati, jer hrabrost je prvi korak ka rešavanju stvari i problema oko nas. Sve pohvale EduIN2 timu koji je jedan svetao primer koji treba slediti i koji treba podržavati. Radionici su prisustvovali sledeći nastavnici i učitelji: nastavnici razredne nastave Katica Stojanov, Zorica Gavrilović, Maja Ćelić i Jasminka Marin, nastavnik geografije Aleksandar Lučić, nastavnica nemačkog jezika Marija Praizović, nastavnica engleskog jezika Tatjana Bjelica, nastavnica muzičke kulture Sandra Kuzmanović i bibliotekar Tatjana Kolarski. Aleksandar Lučić Koordinator Učeničkog parlamenta
44 UGLEDNI ČASOVI Digitalne igre i proširena realnost u nastavi muzičke kulture Sandra Kuzmanović i Marko Marinković U okviru diseminacije projekta, održan je ugledni čas iz muzičke kulture sa temom Duhovna i svetovna muzika u srednjovekovnoj Srbiji – ponavljanje. Čas je održala nastavnica muzičke kulture Sandra Kuzmanović u saradnji sa nastavnikom informatike Markom Marinkovićem, 29. novembra 2022. godine, u odeljenju 6-3. Na času je kombinovano više nastavnih metoda – obrnuta učionica i učenje zasnovano na digitalnim igrama i proširenoj realnosti. Pre časa nastavnica je pripremila nastavni materijal koristeći digitalni alat Edpuzzle. Materijal i uputstva za samostalan rad kod kuće postavljeni su u gugl učionicu. Učenici su trebali da pogledaju dve emisije RTS-a iz ciklusa „Srpska muzika kroz vekove“ kojima su u ovoj aplikaciji dodata pitanja i da na taj način savladaju nastavnu jedinicu. Nastavnik informatike je na osnovu materijala za čas napravio kviz u аplikaciji Metaverse, a na svom času prethodne nedelje, učenicima pomogao da instaliraju aplikaciju Metaverse na svoje telefone i objasnio im kako se ona koristi. U uvodnom delu časa, koristeći aplikaciju za proširenu realnost Metaverse, učenici su ponovili ključne pojmove iz lekcije. Ukoliko su pogrešno odgovorili, imali su mogućnost da se više puta vrate na pitanje, dogod ne dođu do tačnog rešenja. U glavnom delu časa, učenici su odigrali kviz u aplikaciji Kahoot. Kviz je imao 15 pitanja i bio je tako podešen da su učenici imali od 30 do 90 sekundi da odgovore na pitanje, a brzina odgovora se nije bodovala, već samo tačnost. Na taj način, odigravši kviz, svaki učenik je odmah znao koliko ima tačnih odgovora i koja je to ocena na osnovu bodovne skale. U poslednjem delu časa korišćena je aplikacija Mentimeter, na dva načina. Prvo su svi učenici uz pomoć koda pristupili aplikaciji i prvi zadatak je bio da svako napiše jedan ključni pojam iz lekcije. Pojmove su odmah mogli da vide na tabli i od njih je nastao „oblak reči“.
45 UGLEDNI ČASOVI Digitalne igre i proširena realnost u nastavi muzičke kulture Sandra Kuzmanović i Marko Marinković Drugi zadatak je bio da urade evaluaciju časa, koja se sastojala od 7 pitanja kojima je trebalo da dodele bodove (od 1 do 3) i da odaberu koji digitalni alat, koji je korišćen u pripremi i na samom času, im se najviše dopao. Rezultate evaluacije su mogli da vide odmah. Učenicima se veoma dopao ovakav način rada, jer su kod kuće mogli da se pripreme za čas onda kada je to njima odgovaralo i tempom kojim su želeli, a na samom času im je bilo zabavno da uz Metaverse ponove lekciju i urade Kahoot kviz zabavljajući se, uz mnogo manje stresa nego da su klasično usmeno ili pismeno odgovarali. Takođe su izrazili želju da se ovakav način rada koristi i na časovima drugih predmeta. Času su prisustvovale direktorica Zorica Đurić, bibliotekarka Tatjana Kolarski i nastavnica engleskog jezika Marija Štakor.
46 UGLEDNI ČASOVI Ugledni čas - Srpska revolucija kroz kooperativno učenje Mirjana Vuksanović Na uglednim časovima iz istorije, održanim 1. decembra 2022. godine u odeljenjima 7-2, 7-3 i 7-4, nastavnica istorije Mirjana Vuksanović je primenila inovativne strategije učenja i kooperativno učenje u sistematizaciji gradiva vezanog za Srpsku revoluciju – Prvi i Drugi srpski ustanak. Cilj časa je bio da se učenici upoznaju sa Srpskom revolucijom i događajima iz Prvog i Drugog srpskog ustanka, kao i ličnostima koje su učestvovale u njima. U okviru odeljenja, učenici su bili podeljeni u nekoliko manjih grupa. Svaka grupa je imala vođu, koji je predstavio svoju grupu, a zatim su svi članovi prezentovali svoje radove. Ostale grupe su slušale izlaganja, a zatim su odgovarale na postavljena pitanja. Na isti način su sve grupe predstavile svoje zadatke. Metoda kooperativnog učenja daje mogućnost svakom učeniku da postigne svoj maksimum, kao i grupe u kojoj radi. Cilj ovakvog načina rada je da učenik razvija svoje socijalne veštine, stiče samopouzdanje i različita postignuća. Nakon učestvovanja u kooperativnom radu, članovi grupe bi trebalo da budu osposobljeni da isti ili sličan zadatak urade samostalno. Ova metoda nastavniku daje mogućnost da vrednuje učenike i individualno i grupno.
47 UGLEDNI ČASOVI Ugledni čas - Srpska revolucija kroz kooperativno učenje Mirjana Vuksanović Na kraju časa, učenici su pokazali da su veoma uspešno savladali sve predviđene ciljeve – naučili su da uoče vezu između razvoja srpske državnosti tokom novog veka i savremene srpske državnosti, da identifikuju istorijske spomenike u lokalnoj sredini i učestvuju u organizovanju i sprovođenju zajedničkih školskih aktivnosti vezanih za razvoj kulture sećanja, kao i da prezentuju, samostalno i u grupi, rezultate elementarnog istraživanja zasnovanog na korišćenju odabranih istorijskih izvora i literature, koristeći IKT. Na ovom času, učenici su razvijali sledeće kompetencije: kompetenciju za učenje, komunikaciju, saradnju, odgovorno učešće u demokratskom društvu, rad sa podacima i informacijama i digitalnu kompetenciju. Svako odeljenje je bilo veoma kreativno i ovu nastavnu jedinicu realizovalo na drugačiji način. Imali smo prilike da vidimo makete pojedinih bitaka, crteže, panoe, igre asocijacija, kvizove, ali i da dobijemo recept za karađorđevu šniclu i probamo proju i vanilice. Časovima su prisustvovali Jelena Tubić Popović, Bernadet Pažin, Vladimir Široki, Sandra Kuzmanović i Filip Kokeza.
48 UGLEDNI ČASOVI Ugledni čas iz informatike i računarstva na engleskom jeziku Marko Marinković i Vladimir Široki Gost na času engleskog jezika u VII-2 bio je nastavnik informatike i računarstva Marko Marinković. Nastavna jedinica po nastavnom planu za današnji čas je ICT: Computers što je bila idealna prilika da nastavnik Marko Marinković praktično pokaže učenicima i kolegama šta je saznao na kursu u Berlinu. Jezički deo časa izveo je nastavnik engleskog jezika u odeljenju VII-2 Vladimir Široki, dok je nastavnik Marko Marinković demonstrirao upotrebu VR naočara i primenu aplikacije Metaverse. Nastavnik Marinković je s učenicima porazgovarao o terminima proširena i virtuelna realnost te kakve koristi od primene ovog koncepta kroz nastavu mogu da imaju učenici. Čas je održan 9.decembra 2022.godine a času prisustvuju nastavnici matematike Dunja Milošev i Nebojša Bokan, nastavnica muzičke kulture Sandra Kuzmanović, nastavnica nemačkog jezika Marija Praizović, psiholog Filip Kokeza i pedagog Helena Vukanac.
49 UGLEDNI ČASOVI Ugledni čas iz muzičke kulture u petom razredu Sandra Kuzmanović Nastavnica muzičke kulture Sandra Kuzmanović u odeljenju V-4 održala je 16. decembra 2022. godine ugledni čas. Nastavna jedinica je Narodna tradicija, a primenjeno je učenje zasnovano na digitalnim igrama i virtuelnoj i proširenoj realnosti (VR i AR). Ovaj ugledni čas bio je čas sistematizacije i učenici su pokazali zavidno poznavanje gradiva iz oblasti narodne muzike i tradicije. Ovim načinom rada nastavnica je uspela da uključi sve učenike u proces učenja jer su učenici na zabavan način, neopterećen tradicionalnim ispitivanjem i ocenjivanjem, mogli da utvrde znanje. Sandra je primenila nekoliko korisnih IKT alata – Mentimeter, Kahoot i Metaverse. Učenici, a i nastavnici, najviše su uživali u primeni VR naočara pomoću kojih smo posetili virtuelnu izložbu galerija i muzeja Srbije – „Gde svi ćute one govore“. Formativno i sumativno ocenjivanje nenametljivo je urađeno putem aplikacije Kahoot. Sandra je izbegla bodovanje velikim brojevima i na taj način su se postigli jednaki uslovi za sve. Bodovi koji su osvojeni poslužili su za brojčanu ocenu ili pozitivnu formativnu povratnu informaciju po želji učenika. Času su prisustvovali nastavnik biologije Branislav Andrić, učiteljica Gordana Delibos i nastavnici engleskog jezika Tatjana Bjelica i Vladimir Široki.
50 KORISNI LINKOVI VARK model VARK https://vark-learn.com/ VARK questionnaire: How do you learn best? https://vark-learn.com/the-vark-questionnaire/ How do I teach? https://vark-learn.com/the-vark-questionnaire/teaching-questionnaire/ The VARK Questionnaire for Younger People https://vark-learn.com/the-vark- questionnaire/the-vark-questionnaire-for-younger-people/ AR i VR aplikacije Metaverse https://studio.gometa.io/discover/me Geocaching https://www.geocaching.com/play Arloopa https://app.arloopa.com/ Within https://www.with.in/ Sites in VR http://www.sitesinvr.com/viewer/setup.htm Google Arts & Culture https://artsandculture.google.com/project/virtual-tours Cardboard https://arvr.google.com/cardboard/ Digitalni alati Eddpuzzle https://edpuzzle.com/ Screen-o-matic https://screencast-o-matic.com/screen-recorder Kahoot! https://kahoot.com/schools/ Socrative https://socrative.com/ Padlet https://padlet.com/ Kapwing https://www.kapwing.com/ Thinglink https://www.thinglink.com/ Quizizz https://quizizz.com/?lng=en Mentimeter https://www.mentimeter.com/ Prevencija nasilja Olweus Bullying Prevention Program (OBPP) https://olweus.sites.clemson.edu/index.php Pisanje projekta Erasmus+ program https://erasmusplus.rs/ eTwinning https://school-education.ec.europa.eu/sr/etwinning Europass Teacher Academy https://www.teacheracademy.eu/ Partner na projektu https://www.europassberlin.com/