Каталог скулптура, Петар Јелић

петар јелић

КАТАЛОГ

СКУЛПТУРА

умјетност у насљеђе

Богатство заједнице мјери се материјалним и нематеријалним
насљеђем. Посебан сегмент насљеђа је свакако нематеријална
културна оставштина. Развој Теслића неријетко се
поистовјећује са развојем урбаног дијела општине који
егзистира неких 120 година, што не можемо узети као
историјску одредницу. Црква брвнара из 17. вијека, манастир
Липље из 12. вијека, остаци римске културе документовани на
Бањи Врућици, као и остаци неких других култура, доказ су
да је човјек у овим крајевима остављао значајне материјалне
трагове и пуно раније. Установе културе одувијек су имале
обавезу да кроз свој рад препознају и документују овакве
садржаје.
Посебан сегмент културне оставштине је свакако везан за
ликовно стваралаштво. 
Велики број умјетника радио је и стварао уз недовољно
афирмисање у властитом окружењу што је резултирало
недостатком документованих писаних трагова.
Кроз селекцију и каталошко презентовање дијела вајарских
дјела Петра Јелића у ЈУ „Културни центар Теслић“ и уз
критички осврт стручних лица, имали смо намјеру отпочети
рад на новом начину представљања умјетника наше општине
и на тај начин приступити отклањању ових недостатака.
Каталог би требало да послужи као дио архиве сегмента
стваралаштва умјетника Петра Јелића, али и као својеврсна
умјетничка понуда креиране изложбене поставке.

Жељка Д. Вуковић

директор ЈУ „Културни центар Теслић“

критички осврт

Скулптурално обликовање и изражавање иманентно је
још праисторијском људском бићу. Човјек је обрађујући
различите природне материјале, ослобађао своје култове,
богове, симболе и животињске врсте које су му омогућавале
преживљавање у суровим животним условима. Веза са
природом је представљала везу са животом.
Дјела Петра Јелића као да нас враћају у времена наших
предака. Јелић осјећа потребу за ликовним изразом током
учешћа у ратним сукобима 90- их година на простору
БиХ, а који су се најчешће водили у брдско – планинским
предјелима обраслим вегетацијом. У таквим условима, дрво
као природна - жива материја, често има улогу заштитника,
а у посебним случајевима и ликовног медија који ће бар
на тренутак ублажити мучнину. Тешка времена намећу
питања смисла и егзистенције, што се неријетко испољава
потребом за хуманијим испитивањима људске природе.
Он посеже за дрветом, најближим избором, влакнастим
минералом тла којим корача, и обликује скулптуралне
представе које у ратним годинама постају његово уточиште.
Та потреба се дубоко укоријенила, задржала и развијала
до данашњих дана. У Јелићевим скулптурама, различитих
димензија, могу се видјети стилизоване мушке и женске
фигуре испуњене у простору; портрети који се дјелимично
откривају са монументалних дрвених стубова, или они на
ивици апстракције – асоцијативни, уз минималну додатну
обраду, препуштени грубом упливу довршених органских
процеса. Из тога можемо наслутити да умјетник дубоко
осјећа и познаје карактеристике материјала у коме ствара,
и да су површинске ликовне фактуре и природне текстуре
на скулптурама одраз умјетникове равнотеже са природом.
Портрети из ранијег периода дјелују архаично, издужених
масивних лица, оштријих карактерних црта и подсјећају на
главе предака са Ускршњих острва. Налазимо и сакралне
мотиве сведене до иконичког знака.

критички осврт

Према Р. Арнхајму сагледавање облика и форми око нас
можемо назвати стваралачком дјелатношћу нашег ума,
пошто се чини да ти механизми дјелују и на опажајном и на
интелектуалном нивоу. Јелић се обраћа природи тражећи
и проналазећи органске облике попут коријења и грана,
препознавајући у њима зачетке конкретних представа он
их издваја и минималним одузимањем материје открива
им идентитет, чиме довршава оно што су „шумски богови“
започели. Радећи на овај начин умјетник успоставља „дијалог“
са природом.
Апстрактна скулптура долази као нужна и логична посљедица
његовог стваралачког пута. Као и многи умјетници, он жели
да уклони опну стварности која омета пролаз у метафизичко –
ванчулно, осјећа да није све дато у конкретном. Скулптуре из
ове фазе су мањих димензија, биоморфних и геометријских
форми, углачаних површина и представљају есенцију његовог
стваралачког позива. Органски облици лагано се преливају и
ломе, мијењају правац и смијер, теже ка благој геометризацији
и скулптура често наликује пламеновима који стреме у
висине, све је динамично и живо. Осјећамо животну енергију
и виталност. Простор и волумен су повезани отворима у
скулптурама, чиме долази до прожимања те се успоставља
приснија интеракција околног простора и материјала, јер
је пропуштен кроз скулптуру и постаје саставним дијелом
композиције. Пролази се јављају у различитим величинама
и по карактеру прате динамичне линије самог дјела. Чини
нам се да означавају тежњу умјетника за разградњом
форме, чиме се назире крај спознајних процеса који се даље
скривају у трансцендентном. Из Јелићевих скулптура нас
дозивају примордијални инстинкти за одржањем и животом.
Посматрајући његова дјела чини нам се као да додирујемо
пламенове првобитне животне снаге наших „претходника“,
који освјетљавају пролазе до међусобног помирења
савременог човјека и природе.

дипл. ликовни умјетник Марио Игњић

петар јелић
бездан 1

петар јелић
бездан 2

петар јелић
бунт

петар јелић
бунт

петар јелић
мудрац 1

петар јелић
мудрац 2

петар јелић
мудрац 3

петар јелић
буђење

петар јелић
побједа 1

петар јелић
побједа 2

петар јелић
побједа 3

петар јелић
жена

петар јелић
остварење 1

петар јелић
остварење 2

петар јелић
остварење 3

петар јелић
плам

петар јелић
побједник 1

петар јелић
побједник 2

биографија

Петар Јелић рођен је 12. јула

1959. године у Теслићу. Живи
и ствара у Бањи Врућици као
самоук сликар и скулптор. Прве
радове започео је за вријеме
рата у Босни и Херцеговини
гледајући како други израђују
крстове и иконице убацујући
их у стаклене флаше. Петар је
временом свој хоби претворио
у праву умјеност резбарећи
иконе, крстове, плоске, а касније
и скулптуре, те бисте. Петар је био учесник и добитник
више првих награда на Сабору српског изворног народног
стваралаштва зa категорију ликовних умјетности у Бањи
Врућици и то: 1997, 1998, 1999, 2000. и 2001. године. Своју
умјетност представио је и на више самосталних иложби у:
Теслићу, Добоју, Броду и Дервенти, као и на колективној
иложби у Прњавору. Учествовао је на фестивалу »Варешко
љето» са скулптуром «Рудар са шљемом и чекићем» 2013.
године и скулптуром «Краљица Катарина» 2014. године; као
и на бројним ликовним колонијама и то у: Петрову «Петрово
- Какмуж», етно селу Карановцу , етно селу Котроманићеву,
гдје је радио и скулптуру краља Тврка Котроманића, те
на колонији «Патковача», Дервента. Важно је поменути и
Петрову скулптуру једног од наших важнијих књижевника
и историјских личности Петра Петровића Његошa која краси
истоимену школу у Теслићу.

Каталог скулптура умјетника
Петра Јелића

Технички и идејни организатор:
ЈУ ,,Културни центар Теслић”
За организатора:
Жељка Драганић Вуковић
Фотограф:
Слађана Челаревић
Критички осврт:
Марио Игњић
Техничка обрада:
Ђорђе Шкребић

Теслић, 2021. године

[email protected]
065 683 037