МОЈЕ СЕЛО

 

 

ВОДИЧ ЗА МОЈЕ СЕЛО 

Travel Brochure / Интерактивный гид 
по моему городу 

 
 

 

2 
 

 

Нашем селу на дар 

 
 
 

ДОБРОДОШЛИ У СТЕПАНОВИЋЕВО / WELCOME TO STEPANOVIĆEVO 

За  време  окупације  Мађари  су  доселивши  своје  ,,Чангоше“  променили  име  места  у  ,,Хорти  Вар.“  После 
ослобођења  нова  власт  није  одмах  реаговала да се мењају називи места и улица. Чекало се да прођу избори 
1946.  Почела  су  да  мењају  имена  места  широм  Југославије.  Степановићево  је  добило  име  по  Војводи  Степи 
Степановићу, као и главна улица. 

Добијање земље од краља Александра 

1918.године  на  Солунском  Фронту  је  било  16  000  српских  војника 
међу  којима  је  било  226  ратних  добровољаца  будућих  становника 
колоније  Степановићево.  Пошто су се показали као добри ратници и 
војници,  Херцеговачким  и  Личким  горштацима  краљ  је  као  награду 
обећао  колонизацију  у  плодну  Бачку равницу. После дембилизације 
1919. године тадашњи ратни добровољци вратили су се у свој завичај 
кућама, са уверењем да су им муке престале и да најзад почиње нови 
живот.  Међутим  затекли  су  згаришта  попаљених  домова и расељену 
родбину.  Тада  су  се  сетили  да  им  је  једном  приликом  1917.  године 

 

3 

 
била  прочитана  наредба  Врховне  команде  да  ће  се  после  ослобођења  дати  заслужена  награда  свим 
добровољцима у виду добровољачке земље која ће се одузети од велепоседника и грофова Војводине и њима 
дати на уживање. Демобилисани добровољци су се договорили и груписани и тако 1919. године формиран савез 
ратних добровољаца у Новом Саду. Овај савез је успоставио преко личних веза са добровољцима у Херцеговини 
и Лици. Невесињац ратни добровољац Анте Ковачевић дошао је једног дана 1919. године са својих 26 другова у 
Београд у Министарство аграрних реформи да траже оно што им је обећано. 

 

Војвода Степа Степановић 

  
Војвода Степа Степановић рођен је у селу 
Кумодраж код Београда 1856. године,умро је у 
Чачку 1929. године.Унапређен за војводу као 
командант друге армије после победе на Церу 
1914. године. Под његовом командом је ратовала 
добравољачка дивизија на солунском фронту. 

Милунка Савић 
 

У селу са својим друговима које је у рату јако 
заволела, добила је колонизацију, и подигла кућу, жена, која је можда била и најхрабрији војник Српске војске, 
Милунка Савић. Живела је у Степановићеву скромно. Да би остварила пензију после рата је у Београду радила 
као спремачица, где је и умрла у 84. години. 

 

 

 

 

 

 

4 
 

Локација / Location 
- - - - X 

Where is Stepanovićevo?  

Located  northwest  of  Novi  Sad  away  from the city only 
9km  from  the  South  ie.  25km  from  the  North  of  its 
borders  with  municipalites:  Rumenka,  Kisač,  Zmajevo, 
Ravno Selo, Kulpin , Bački Petrovac and Futog . 

 

Где се Степановићево налази? 

Добровољачка колонија у срцу Бачке 

Aтар  добровољачке  колоније  Степановићево,  после Првог светког 
рата  формиран  на  некадашњем  поседу  грофа  Рудолфа  Котека  и 
Марије Палавичино, рођене Шенборн. Налази се северозападно од 
Новог  Сада  удаљен  од  града  свега  9км  са  јужне  стране односно 
25км  са  северне  стране.  Граничи  се  са  општинама  Руменке, 
Кисача, Змајева, Равног Села, Кулпина, Бачког Петровца и Футога , 
а  протеже  се  у  правцу  север-југ,  преко  три  слабо  изражене 
земљишне терасе. 

Најстарији  човек  (  жена  )  у целом селу је била чувена бака Кока 
која је преминула у 103. години живота. 

Улице у мом селу / Streets in my village 
- - - - X 

Ово је главна улица 
у Степановићеву. То 
је улица Војводе 
СТепе Степановића. 

 

5 
 

То је најдужа улица у селу. Добила је назив по Војводи Степи Степановићу. 
 
This is the main street of Stepanovicevo. Its name is Vojvode Stepe Stepanovića. This is the longest street in 
Stepanovićevo. It was named after the duke Stepa Stepanović. 
 

 
 
 
 

Улица Милунке Савић добила је назив по хероини која је живела у Степановићеву. Она је била прва жена 
војник. 
Milunka Savić Street was named after Milunka Savić who lived in Stepanovićevo. She was the first female soldier. 

 

Улица Солунских добровољаца добила је назив по 
солунским добровољцима који су учествовали у Првом 
светском рату. Они су се борили на Солунском фронту. 
Solunski dobrovoljci Street received its name by the Salonica 
/ Thessaloniki volunteers who were in the First World War. 
They fought on the Salonica Front. 
 
 
Ово је улица Иве Лоле Рибара. Ова улица је међу најкраћим 
у селу. 
This is Ive Lole Ribara Street. This street is among the 
shortest in the village. 
 

 

6 
 

 
Улица Биће Кесића. Ова улица има и дуги назив Козја улица 
Biće Kesića Street. This street has a different name Goat Street. 

 
 

 

 

Значајна места / Important buildings 
----X

Црква 

Church 

Црква  Лазара  Косовског 
налази се у улици “Војводе 
Степе  Степановићева”  у 
селу близу Новог Сада под 
именом 
Степановићево.Степановићево  тренутно  износи  око  2,000  становника.  Темељи  храма  Светог  великомученика 
Лазара  Косовског  изливени  су  10.7.1989.  а  освећени  16.7.1989. Овај чин су обавили Његово преосвештенство 
Владика  Шумадијски  Сава  и  Његово  преосвештенство  Владика  Сремско-карловачки  Василије.  1.4.1990.  је 
одржана  прва  литургија  и  подигнут  је  велики  крст  на  главној  куполи.  У  част и помен Светог великомученика 
Лазара, за црквену и сеоску славу одређен је Видовдан 28. јуна. 

Амбуланта 

Hospital 

 

7 
 

Месна заједница 

 Town Hall

 
 

Кућа Милунке Савић 
House of Milunka Savić 

 

Школа 
School 

Фудбалски терен 
Football court 

 

 

 

8 

 

Шта све може да се види у селу / Sights and places of 
interest 
----X

Лазарице у Степановићеву / Club “Lazarice” in Stepanovićevo 

  
Како  пренеле  знање  о  кувању  и  сачувале  старинске,  али  и 
модерне  кулинарске  рецепте,  жене из тамошњег Удружења жена 
„Лазарице”  су  покренуле  секцију  с  ученицима  школе  „Петефи 
Шандор”. 
”Лазарице”  још  од  2005.  године  удружују  жене,  које,  како  смо 
сазнали,  учествују  у  свим  сеоским  активностима.  Нада Петровић 
објашњава  да  уз  подршку  месне  заједнице,  организују  пригодан 
ускршњи и осмомартовски програм. 
–  Где  год  и  шта год да се у селу радило, ми смо се укључивале, 
када се правила капела на гробљу, док су радници тамо радили, ми смо кувале, носиле смо храну да људи једу, 
ма  свуда  смо  се  нашле  да  умесимо,  скувамо,  однесемо  нешто,  ми  све  добром  вољом  радимо  –  прича  наша 
саговорница. – Пуно смо помагали деци с инвалидитетом и сиромашнима, како овде у Степановићеву, тако и у 
граду. Скупљамо чепове за акцију „Чепом до осмеха”, а деци у нашој основној школи, када крећу у први разред, 
увек купимо симболично неке поклончиће, а када завршавају осми разред од нас добију торту. 
  
Њихово  удружење  организује  и  путовања  по  Србији  па  често  иду  у обилазак манастира и етносела. Свака од 
чланица  има  своје  афинитете,  па  тако  неко  хекла,  везе,  шије  кецеље,  израђује  прстенове  за  салвете,  а неко 
израђује поклоне у декупаж техници, али ипак се све оне првенствено друже и чине нешто за своје село.

Библиотека „Никола Тесла“ / Library “Nikola Tesla” 

 
Библиотека  Никола  Тесла  налази  се  у  улици  Војводе  Путника  9  у  Степановићеву.  Степановићево  има  2.500 
становника и 68% становника је прочитало бар једну књигу. Библиотека у Степановићеву има око 11.009 књига 
које  су  и  за  децу  и  за  одрасле.  Библиотека  је  основана  1960.  Године.  У  периоду  од  1949.  до  1992.  године 
библиотека се налазила у Земљорадничком дому,у тадашњој улици Маршала Тита. 
У  периоду  од  1949.  до  1992.  године  библиотека  се  налазила  у  Земљорадничком  дому,  у  тадашњој  улици 
Маршала Тита. 

 

9 

 

 
„Т​ РИ ГЕНЕРАЦИЈЕ​“ / ​THREE GENERATIONS 

 Споменик је подигнут 1974. године. Представља три генерације становника села, 
деда,  син  и  унук.  Споменик  симболизује  слободарски  дух,  страдање  и  сеобе 
оснивача насеља и њихових потомака.   

The  monument  was  set  in  1974.  It  represents  three  generations  of  people, 
grandfather,  son  and  the  grandson.  The  monument  is  a  symbol  of  freedom  spirit, 
calvary and migration of the village founders and their descendants. 

 

Игралиште / Playground 

 

 

 

 
Центар села / Village Centre 
 

 

 

 

 

10 

 

Како да стигнете до нас / Transport 
- - - - X 

До Степановићева вози аутобус број 43 који пролази 
кроз Руменку и Кисач на свом путу од Новог Сада. 
Користимо и железнички превоз.  
To reach Stepanovićevo, you can take the bus number 
43, it passes through Rumenka and Kisač on tis way 
from Novi Sad. 
We also take the train. 

 

 

 

Забава / Amusement 
- - - - X 

КУЛТУРНО УМЕТНИЧКО ДРУШТВO У СТЕПАНОВИЋЕВУ 
Наше културно уметничко друштво у 
Степановићеву назива се КУД „Степино коло“. 
На иницијативу Веселина Контића 1991. године 
формира се фолклорна секција. Две године 
касније формира се КУД ,,Степино коло,,. 
Председник куд-а био је Веселин Контић. 
Одмах на почетку је окупљено више од 100 

 

11 

 
младих свих узраста. Први руководилац био је из Куд-а „Светозар Милетић“, који је радио прве две године. Под 
руководством овог стручњака 1994. године дечија група се пласиралана на Покрајинску смотру у Новом Бечеју, 
где осваја златну плакету. Дечја група се тада сврстава у прву групу дечјег фолклора у Војводини. Уметничко 
друштво је вежбало у сали Месне заједнице сврставано у три групе које су чинили ученици Степановачке школе 
и шире, као што је и дан данас. 

Неке од најбољих кореографија из свог репертоара 
приказали су на годишњем концерту КУД-а „Нашем селу на 
дар” у Степановићеву 16. децембра. – Током 19 година, 
колико руководим групама, много је деце прошло, која су 
доста наступала. 

Захваљујући ентузијазму појединаца, 
Културно-уметничко друштво „Степнино коло” из 
Степановићева опстаје већ 27 година, негујући 
традицију и културу која се кроз фолклор у том 
селу чува од 1991. Године. 

Осим Владислава, КУД-ом руководе и Милана 
Палик Беба као и вокални педагог Наташа Новак.  

Председник је Младен Зељковић, а корепетитор Драган 
Петровић. 

Наравно да наши фолклораши увек нађу начин да се 
друже,забављају,... 

 

 

 

 

 

 

 

12 

 

Терен фудбалског клуба Омладинац 

Фудбалски терен Омладинац се налази у центру села Степановићево. Испред Терена је нацртан фудбалски Грб 
Омладинца. Капацитет трибина је 100-200 људи. Утакмице се играју средом и суботом. Када се уђе на терен са 
десне стране су свлачионице, а са леве трибине. Цео терен је дугачак 100м. Поред терена се налазе мале 
кућице са клупама за резевне играче и делегата. Иза терена се налази један зид са цртежима и песмама 
фудбалског клуба Омладинца. Терен Омладинца је један од лепших терена у Војводини. Сваки тим који дође да 
игра утакмице каже за терен да је леп и да је добар за игру.  

Грб ‚‚ФК 
Омладинца” 

“ОМЛАДИНЦА”   Грб ФК “Омладинца” је 
плаво жуте боје. Са десне 
стране пише година када је 
клуб основан, са леве 
стране пише ФК,а у средини пише ОМЛАДИНАЦ. 
Грб ОМЛАДИНЦА стоји са леве стране дреса ФК 

 
 
 
 

 
 
 

 

13 
 

Džudo klub / Judo Club 

Клуб са богатом историјом и десетинама успешних спортиста. 
Club with rich history and many succesful athletes. 
 

 

Привреда / Industries 
- - - - X 

Становништво у Степановићеву претежно се бави пољопривредом, али има и привреде која је са њом повезана. 

Ове фирме производе храну за све врсте животиња, а баве се и 
производњом млинарских производа, баве се житарицама, продајом 
веђтачких ђубрива и хемијских ђубрива. 

People in Stepanovićevo are mainly into 
agriculture, but there are small companies here 
too. 

These companies produce animal food for all 
kinds of livestock and poultry. They also 
produce mill products,conduct cereal 
drying,trade of seeds, artificial fertilizers and 
chemical fertilizers. 

 

14 
 

Трговина / Trade 
- - - - X 

 

Наша школа / Our school 

----X

Основна  школа  ,,Алекса  Шантић”  налази  се  на 
територији  Месне  заједнице  Степановићево, 
општина  Нови  Сад.  Основана  је  1921.  Године. 
Садашња зграда изграђена је 1940. године и почела 
са  радом  1942.  Године.  Школа  је  у  почетку  била 
четворогодишња,  да  би  1953.  године  прерасла  у 
осмогодишњу основну школу. Име носи по познатом српском песнику Алекси Шантић. 

Први учитељ је био војвођански ратни борац из Ковиља Милорад Новков. У ову школу су долазила деца са све 
четири  пустаре.  Године  1924  било  је  свега  38  ученика  у  сва  четири  разреда,  док  је  1940.  године  било  6. 
одељења са по 257 ученика. Адаптирана зграда била је недовољна да прими сву децу, те је донета одлука да се 

 

15 

 
подигне нова модерна скола на спрат, са 8. модерних учионица и осталим просторијама. Ову школу  је основало 
село са извесном помоћи од Дунавске Бановине. То је била најмодернија школска зграда у Новосадском округу. 
Да  би  се  присетили  бар  неких,наводимо  неколико  имена:Милорад  Новков,Милена  Новков,Ћеранић 
Милош,Љубица  Димић,Наталија  Богданов,Милица  Добановачки.Полугодиште  је  било  за  Светог  Саву,а  крај 
године за Видовдан.За сваки овај дан ученици су спремали приредбу за родитеље. 
Успешни ученици који су доктори наука су: Светлана Келеман, Даринка Павићевић Томић... 
Успешни ученици који су пролазили одлично су: Јелача Зорица, Лончар Слободан, Радишић Добрила, Борислав 
Бига, Манојловић Нада, Зорић Снежана, Станић Светлана, Милица Карић, Николина Брборић, Спасоје Брборић... 
 

Руски у селу 
----X

Анкета 

Дана 23.02.2019. спровели смо анкету о заступљености руског језика у нашем селу. У анкети је учествовало 30 
испитаника различитог узраста (мушкараца и жена). Одговорили су на укупно 10 питања .  
На основу одговора дошли смо до следећих закључака: већина испитаника има позитиван став према Русима и 
већина је учила руски језик; због тога познају и руску културу.  
Као омиљену песму су издвојили Каћушу и Каљинку. Као омиљену историјску личност Путина, неки су навели и 
руске песнике Пушкина и Јесењина.  
Русе и Србе , према мишљењу наших анкетираних, повезују најпре словенска култура и православна вера, а 
књига коју памте је Толстојева Ана Карењина. 
Већина испитаника памти следеће речи: собака,хорошо,кот,бабушка,привет,... 
Омиљени град им је Москва. 

Моя деревня 

Моя деревня называется Степановичево. Степановичево находится недалеко от города Новый Сад. У нас есть 
красивая природа, чистый воздух , большой парк. 

 

16 

 

Я живу на улице Милунки Савич. Главная улица Воеводы Степы Степановича. У нас есть четыре магазина, 
аптека, сабор, амбулятория, школа, стадион, парк, остановки автобуса, вокзал, булочная. 
Аптека находится в центре. Напротив аптеки булочная. Сабор находится на главной улице. Недалеко от Сабора 
находится стадион. На стадионе в футбол играет команда Омладинац. Недалеко от стадиона находится школа. 
Напротив школы амбулятория. Тут и почта. Напротив библиотека. В центре находится площадь. Тут библиотека 
и парк. Недалеко от школы находится вокзал. 
Никола Панић, VII 

Моя деревня 

Деревня в которой я живу основана в 1920-ом году. Она называется Степановичево. Я живу на улице Солунских 
добровольцев, номер 29. Моя улица длинная, как и главная улица- Воеводы Степы Степановича. 
В Степановичево есть амбулятория с аптекой. Тоже есть и рынок. В нашей школе имени Алексы Шантича 150 
учеников. У нас восемь классов. Уроки начинаются в восемь часов а заканчиваются обычно в 2 часа. В школе 
красивые классы и коридоры. 
В центре на площади памятник Солунским добровольцам. 
Родные мне люди научили меня с детства любить нашу маленькую родину, уважать односельчан, беречь 
природу. У нас два парка: первый в детском саду, второй на улице Милунки Савич. 
В деревне чистый воздух и красивая природа. У нас тоже автобусные остановки и вокзал. 
Наша деревня маленькая. Нас две тысячи человек. У нас немого туристов. 
Это моя деревня. 
Милица Стојановић, VII 

Моя деревня 

Моя деревня Степановичево небольшая и находится недалеко от Нового Сада. Я живу недалеко от центра на 
улице Бичи Кесича в большом доме.  
Учусь в небольшой школе имени Алексы Шантича, которая находится в центре. Уроки начинаются в восемь 
часов и продолжаются сорок пять минут. 
Наш вокзал находится недалеко от центра. 

 

17 
 

У нас футбольный клуб Омладинац и Джудо клуб. Стадион в центре. Совсем недалеко Сабор Святого Лазара. В 
центре находятся и магазины. В Степановичево нет много улиц. Мы больше всего играем на улице Милунки 
Савич. 
В центре тоже находится булочная, аптека, рынок, остановка автобуса, большая аптека. Одна булочная не 
работает. Степановичево в основном населено Сербами. 
Сташа Буха, VII 

Моя деревня 

Я живу в деревне Степановичево, в центре. У нас широкие улицы. В деревне три магазина, булочная, три 
остановки автобуса, вокзал. Наша школа большая. Напротив находится амбулятория с аптекой. 
В деревне чистый воздух и красивая природа. На главной улице находится большой сабор. 
Наша спортивная площадка большая. Там можно играть в футбол. Рядом с моим домом магазин скотного 
питания. Напротив аптека. На окраине деревни находится большая мельница. 
У нас и почта. Напротив библиотека. В центре кафе и красивая площадь. 
Михајло Антонић, VII 

Најлепше разгледнице мог села 

 

 

18