Kompetencije za rad sa podacima i informacijama_11.10.2018.

 

Rad sa podacima i 
informacijama 

 

Digitalizacija  je  umnogome  promenila 
živote  svih  nas.  Svedoci  smo  da  nas 
bombarduju  informacijama  sa  svih  strana: 
televizija,  radio,  štampa,  društvene  mreže i 
komšinice koje čitaju tuđe postove ili usput 
do pekare čuju najnoviju vest.  

Brzi  protok  informacija  ne  omogućava  da 
se  one  obrade,  procene,  kritički  razmotre 
pa  da se tek onda o njima da sud i donese 
neki zaključak.  

U  želji  za  senzacijom  mediji  često  objavljuju  delimično  ili  potpuno  neproverene 
informacije.  Ovakav  način  prikupljanja  podataka  i  informacija  ostavlja  prostora  za 
neracionalno  reagovanje,  često  paniku  i  uzbunjivanje  populacije.  Ponekad  banalne,  ali 
više  puta  i  ozbiljne  informacije  dovedu  populaciju,  koja  nema  razvijen  kritički  stav,  do 
usijanja  te  izazivaju  poziv  na  linč,  bunt,  negodovanje.  Ovako  plasirane  informacije 
nemaju  prostora  u  kasnijem  periodu  za  demant.  Stiče  se  utisak  da  demant  i  ne 
interesuje  većinu  ili  je  bar  mali  broj  onih  koji  će  ga  čuti  i  na  njega  reagovati.  Kako  se 
vesti smenjuju u sekund nemoguće je obraditi i na valjan način analizirati sve što stigne 
do nas, jer je često najveći problem kako razlikovati informaciju od dezinformacije. 

U  prirodi  čoveka  je  radoznalost  i  želja  za  istraživanjem.  Znatiželja,  često  u  odsustvu 
straha  i  ograničenja,  glavna  je  karakteristika  dece.  Želja  za  novim  saznanjima  i 

 

 

 

 

interesovanje  za  svet  koji  ih  okružuje  je  prirodna  potreba  svakog  deteta.  Ove osnovne 
karakteristike  su,  na  kraju  krajeva,  i  dovele  do napretka ljudske populacije i ne treba ih 
gušiti i sputavati. Treba ih samo ispravno usmeriti. Zbog toga je jako važno kod učenika 
razviti kompetencije koje će mu omogućiti efikasan rad sa podacima i informacijama. 

Učenik  bi  trebalo  da  razume  značaj  korišćenja  pouzdanih  podataka  za  rad,  donošenje 
odluka  i  svakodnevni  život. U toku svog školovanja trebalo bi da stekne veštine kojima 
bi mogao da koristi i povezuje znanje iz različitih predmeta. Veoma je važno da ume da 
koristi,  na  pravilan  način,  razne izvore informacija i podataka i kritički razmatra njihovu 
pouzdanost.  Kako  u  nastavi  tako  i u svakodnevnom životu, za razumevanje događaja i 
donošenje  odluka  neophodno je da zna da ima pouzdane podatke. Da bi bio sposoban 
da  procenjuje  pouzdanost  i  prepozna  moguće  greške  u  podacima potrebno je da ume 
da  poredi  različite  izvore  i  načine  dobijanja  podataka.  Učenik  koristi  informacione 
tehnologije za čuvanje, prezentovanje i osnovnu obradu podataka, kako bi išao u korak s 
vremenom u kome živi. Kako bi u vreme digitalizacije bio funkcionalno pismen, učenik bi 
trebalo  da  koristi  tabelarni  i  grafički  prikaz  podataka,  ali  i  da  ume  da  čita  ovako 
prikazane podatke, tumači ih i primenjuje.  

 
2 

 

 

U trci za vremenom i što jednostavnijim prikazom informacija neophodno je znati razliku 
između  podataka  i  njihovog  tumačenja.  U  svakom  momentu  i  svakoj  situaciji  bilo  bi 
korisno da imamo svest o tome da isti podaci mogu imati različita tumačenja što zavisi 
od konteksta, ali i da razna tumačenja, koja nam se serviraju, mogu biti pristrasna.  
Opstati  u  vreme  digitalizacije  znači  snalaženje  u  brdu  informacija,  ali  i  imati  svest  o 
tome  koji  su  podaci  javni,  koje  podatke  možemo  i  smemo  da  dobijemo  od  nadležnih 
institucija. S druge strane, na visokom nivou treba da bude svest o privatnosti podataka 
kao i razvijena etika o čuvanju privatnosti podataka.  

 
Naši  su  preci  u poslovici DVA PUTA MERI, JEDNOM SECI iskazali svu suštinu važnosti 
ispravno  prikupljenih,  obrađenih,  na  pravi  način  analiziranih  podataka  i  donošenja 
odluka ili zaključaka.  

 
3